UPUTSTVOO RADU TREZORA GRADA NIŠA("Sl. list grada Niša", br. 1/2019) |
Uputstvom o radu trezora grada Niša (u daljem tekstu: Uputstvo) reguliše se način izvršenja budžeta, budžetsko računovodstvo i izveštavanje, interna kontrola finansijskih transakcija i sadržina obrazaca za glavnu knjigu trezora.
Budžetski izvršioci sistema izvršenja budžeta grada Niša su:
1) Budžetski izvršioci sistema izvršenja budžeta grada Niša kod direktnog korisnika budžetskih sredstava:
(1) Lice ovlašćeno za pripremu predloga ili zahteva za plaćanje;
(2) Lice ovlašćeno za overu tačnosti knjigovodstvenih isprava na osnovu kojih se podnose zahtevi, i
(3) Funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog korisnika ili rukovodilac organizacione jedinice;
2) Budžetski izvršioci sistema izvršenja budžeta grada Niša kod indirektnog budžetskog korisnika:
(1) Lice koje po sistematizaciji vrši funkciju kontrole i overavanja tačnosti knjigovodstvenih isprava na osnovu kojih se podnosi zahtev za plaćanje i lice koje overava tačnost i punovažnost predloga ili zahteva za plaćanja, i
(2) Direktor indirektnog budžetskog korisnika ili lice koje on ovlasti.
3) Budžetski izvršioci sistema izvršenja budžeta grada Niša u Sekretarijatu za finansije:
(1) Sekretar ili rukovodilac sektora po ovlašćenju,
(2) Lice koje po sistematizaciji vrši poslove kontrole zahteva za plaćanje (kontrolor), lice koje vrši potvrdu ispravnosti zahteva za plaćanje (šef Odseka kontrole) i lice koje odobrava izvršenje rashoda sa računa izvršenja budžeta grada Niša (rukovodilac sektora trezora) kao i lice koje neposredno vrši poslove izvršenja rashoda i izdataka sa računa izvršenja budžeta grada (šef odseka za plaćanje).
4) Naredbodavac za izvršenje budžeta je Gradonačelnik.
Aproprijacija je od strane Skupštine Grada, Odlukom o budžetu Grada, dato ovlašćenje Gradonačelniku za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za tekuću budžetsku godinu.
Direktni korisnici budžetskih sredstava, koji su u budžetskom smislu odgovorni za korisnike budžetskih sredstava, vrše raspodelu sredstava indirektnim korisnicima u okviru svojih odobrenih aproprijacija.
Korisnici su obavezni da donose plan za korišćenje aproprijacije - finansijske planove na osnovu stava 1. ovog člana.
Godišnji finansijski plan direktnog korisnika, koji sadrži i finansijske planove indirektnih korisnika, donosi funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog korisnika i isti odmah dostavlja Sekretarijatu za finansije.
Korisnici budžetskih sredstava prihode i primanja, kao i rashode i izdatke iz budžeta i prihode nastale upotrebom javnih sredstava raspoređuju i iskazuju po bližim namenama na četvrtom nivou ekonomske klasifikacije.
Aproprijacija koju budžetski korisnik koristi u toku jedne budžetske godine može se utvrditi kao:
1. Godišnja aproprijacija - Odlukom o budžetu grada Niša;
2. Privremena aproprijacija - Odlukom o privremenom finansiranju ukoliko Skupština grada ne donese budžet pre početka fiskalne godine;
3. Aproprijacija određena dopunskim budžetom - Skupština grada Niša na predlog izvršnog organa usvaja dopunski budžet;
4. Promene u aproprijaciji koje utiču na tekuću budžetsku rezervu - Sredstva tekuće budžetske rezerve koriste se za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije, ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne na osnovu rešenja o korišćenju sredstava tekuće budžetske rezerve koje na predlog sekretara Sekretarijata za finansije donosi Gradonačelnik grada Niša.
5. Promene u aproprijaciji koje utiču na stalnu budžetsku rezervu - rešenje o upotrebi sredstava stalne budžetske rezerve donosi Gradonačelnik grada Niša na predlog sekretara Sekretarijata za finansije, za finansiranje rashoda u otklanjanju posledica vanrednih okolnosti odn. drugih vanrednih događaja koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili prouzrokuju štetu većih razmera.
6. Dodatni ostali izvori aproprijacija - ako budžetski korisnik ostvari više ostalih izvora prihoda nego što je predviđeno Odlukom o budžetu, na zahtev budžetskog korisnika i uz odobrenje Sekretarijata za finansije, mogu se povećati aproprijacije korisnika budžeta koje se finansiraju iz ostalih izvora prihoda ;
7. Promene u aproprijaciji unutar direktnog korisnika budžeta odn. organizacione jedinice koji se odnosi na njegovo finansiranje - budžetski korisnik, uz odobrenje Sekretarijata za finansije, može izvršiti preusmeravanje budžetskih aproprijacija, odobrenih na ime određenih rashoda, u ukupnom (kumulativnom) iznosu propisanom Zakonom o budžetskom sistemu.
8. Promene u aproprijaciji koje se odnose na transfere unutar direktnih budžetskih korisnika - za indirektne korisnike budžetskih sredstava.
Preusmeravanje aproprijacija iz tačke 7 odnosi se na aproprijacije iz prihoda iz budžeta, dok se za preusmeravanje aproprijacija iz ostalih izvora primenjuje Zakon o budžetskom sistemu.
Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava odn. organizacione jedinice preuzimaju obaveze na osnovu potpisanih ugovora ili drugih pravnih akata.
Preuzete obaveze čiji je iznos veći od iznosa sredstava predviđenog budžetom, ili koje su nastale u suprotnosti sa Zakonom o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/2016, 113/17 i 95/18) ili drugim propisom, ne mogu se izvršavati na teret računa izvršenja budžeta grada Niša.
Ukoliko se naknadno utvrdi da za izvršenje određenog plaćanja nije postojao pravni osnov, direktni korisnik budžetskih sredstava odn. organizaciona jedinica odn. indirektni korisnik obavezan je da odmah zatraži povraćaj sredstava u budžet.
Promene vezane za aproprijacije sprovode se kroz procedure za promenu prvobitne aproprijacije - koriste se za promene aproprijacija odobrenih odlukom o budžetu, odlukom o rebalansu budžeta odnosno odlukom o privremenom finansiranju.
Za evidentiranje godišnjih aproprijacija, aproprijacija dopunskog budžeta i evidentiranje privremenog finansiranja nadležan je Sekretarijat za finansije.
Zahtev za promenu u aproprijaciji unutar direktnog korisnika ili organizacione jedinice podnosi (priprema, overava i odobrava) direktni korisnik ili organizaciona jedinica u dva primerka Sekretarijatu za finansije - Sektoru za planiranje budžeta.
Zahtev se podnosi na obrascu PA (prilog)
Uz zahtev, u obavezi je da dostavi:
- iznos zahteva za promenu
- razlog zašto je potrebna promena (obrazloženje).
Sekretarijat za finansije - Sektor za planiranje budžeta kontroliše dostavljeni zahtev, vrši obračun raspoložive aproprijacije (obrazac ORA) i svojim potpisom overava i odobrava zahtev. Sektor za planiranje budžeta vodi Registar aproprijacija koji sadrži informacije o svim odobrenim i odbijenim zahtevima o promeni aproprijacija:
- broj dokumenta zahteva,
- datum unete promene u aproprijaciji,
- razlog za promenu,
- šifre ekonomske i funkcionalne klasifikacije,
- Ukupan iznos aproprijacije.
Jedan overeni primerak Sekretarijat za finansije - Sektor za planiranje budžeta vraća korisniku koji je dužan da vodi hronološku evidenciju dostavljenih zahteva.
Za unos promena u aproprijaciji nadležan je Sekretarijat za finansije - Sektor za planiranje budžeta.
Obračun raspoložive aproprijacije vrši se na obrascu ORA na sledeći način:
RA = A ± PA - NPO-R
Slovne oznake imaju sledeće značenje:
RA - raspoloživa aproprijacija
A - aproprijacija
PA - promene u aproprijaciji
NPO - neizmirene preuzete obaveze
R - rashodi
Plan izvršenja budžeta predstavlja predlog tromesečnog plana za potrebnim sredstvima direktnog korisnika budžetskih sredstava ili organizacione jedinice za svaki kvartal. Kvota predstavlja visinu tromesečnog izdatka do kojeg, po odobrenju Sekretarijata za finansije - Sektor za planiranje budžeta, direktni korisnici budžetskih sredstava ili organizacione jedinice mogu da vrše plaćanja u skladu sa tromesečnim planovima izvršenja budžeta i mesečnom dinamikom izvršenja.
Plan izvršenja budžeta i kvote imaju za cilj:
1) Poštovanje Zakona o budžetskom sistemu i Odluke o budžetu grada Niša;
2) Stvaranje osnova za planiranje i upravljanje gotovinskim sredstvima.
3) Kontrola prekomerne potrošnje putem rezervisanja iznosa u okviru aproprijacija i kvota pre kupovine roba i usluga i pre dospeća računa.
Planovi izvršenja budžeta i odgovarajuće kvote izrađuju se samo za rashode i izdatke koji se finansiraju prihodima iz budžeta (šifra izvora finansiranja 01).
Direktni korisnici budžetskih sredstava ili organizacione jedinice podnose svoje predloge tromesečnih planova izvršenja budžeta Sekretarijatu za finansije - Sektoru za planiranje budžeta u dva primerka na obrascu TPIB. Obrazac se podnosi blagovremeno za tromesečje za koje se predlažu planovi izvršenja budžeta. Tekstualni deo koji se prilaže uz plan bliže objašnjava kako su predloženi mesečni iznosi u planu i obrazloženje potrebnih iznosa.
Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava ili organizacione jedinice mogu da vrše plaćanja do visine rashoda i izdataka koje za tromesečni period odredi Sekretarijat za finansije - Sektor za planiranje budžeta.
Prilikom određivanja kvota Sekretarijat za finansije - Sektor za planiranje budžeta ima u vidu sredstva planirana u budžetu za direktnog budžetskog korisnika (ili organizacionu jedinicu), plan izvršenja budžeta za direktnog budžetskog korisnika (ili organizacionu jedinicu) i likvidne mogućnosti budžeta.
Tromesečni plan izvršenja budžeta po donošenju od strane Sekretarijata za finansije dostavlja se svakom direktnom korisniku, odnosno organizacionoj jedinici blagovremeno tj. neposredno pre početka narednog kvartala u pisanoj formi. Registar tromesečnih planova izvršenja budžeta vodi Sekretarijat za finansije - Sektor za planiranje budžeta.
Direktnom korisniku budžetskih sredstava (ili organizacionoj jedinici) može se odobriti i veće tromesečno pravo, ako za to postoje opravdani razlozi koji se moraju detaljno obrazložiti. Tromesečne kvote moraju biti jednake, odnosno manje od ukupnog iznosa budžetske aproprijacije.
Direktni korisnik budžetskih sredstava (ili organizacione jedinice) podnosi Zahtev za promenu kvote - obrazac PK koji sadrži datum, pečat i potpise lica odgovornih za overavanje i odobravanje potvrde da je zahtev za promenu kvote u skladu sa odobrenim aproprijacijama budžeta. Pored zahteva, u obavezi je da podnese sledeće podatke:
- iznos zahteva za promenu,
- razlog zašto je promena neophodna sa obrazloženjem,
- obračun iznosa.
Sekretarijat za finansije - Sektor trezora kontroliše dostavljeni zahtev, vrši obračun raspoložive kvote (obrazac ORK) i svojim potpisom overava i odobrava zahtev ceneći opravdanost zahteva. Sektor trezora vodi Registar zahteva za promenu kvota koji sadrži informacije o svim odobrenim i odbijenim zahtevima za promenu kvota:
- broj dokumenta zahteva,
- datum unete promene kvote,
- razlog za promenu,
- šifre ekonomske i funkcionalne klasifikacije,
- ukupan iznos aproprijacije
- ukupan iznos odobrenih kvota
Jedan overeni primerak Sekretarijat za finansije - Sektor trezora vraća korisniku koji je dužan da vodi hronološku evidenciju dostavljenih zahteva kao i obaveštenja o odobravanju ili odbijanju zahteva.
Za unos promena kvota nadležan je Sekretarijat za finansije - Sektor za planiranje budžeta.
Raspoloživa tromesečna kvota izračunava se na obrascu ORK na sledeći način:
RK= TK + NK ± PK - PO - R
Slovne oznake imaju sledeće značenje:
RK - raspoloživa kvota
TK - tekuća kvota
NK - neutrošena kvota iz prethodnog perioda
PK - promena kvote
PO - preuzete neplaćene obaveze
R - rashodi
Neutrošena kvota (NK) predstavlja odobrenu a neizvršenu preuzetu obavezu iz prethodnih perioda kojim se uvećava tekuća kvota (TK) perioda u kome se takva obaveza izvršava.
Preuzimanje obaveza predstavlja angažovanje sredstava od strane korisnika budžetskih sredstava po osnovu pravnog akta, za koje se, u momentu angažovanja, očekuje da predstavljaju gotovinski trošak neposredno ili u budućnosti.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisnici iz stava 1. ovog člana mogu preuzeti obaveze po ugovoru koji se odnosi na kapitalne izdatke i zahteva plaćanje u više godina, na osnovu predloga Sekretarijata za finansije, uz saglasnost nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti. Korisnici iz tog stava mogu preuzeti obaveze po ugovorima koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina, pod uslovom da pre pokretanja postupka javne nabavke imaju obezbeđen deo sredstava za obaveze koje dospevaju u toj budžetskoj godini, kao i da pribave pisanu saglasnost Sekretarijata za finansije za obaveze koje će dospevati i biti uključene u finansijski plan za naredne dve godine.
Preuzete obaveze čiji je iznos veći od iznosa sredstava predviđenih budžetom, odnosno finansijskim planom ili koje su nastale u suprotnosti sa Zakonom o budžetskom sistemu ili drugim propisom, ne mogu se izvršavati na teret računa izvršenja budžeta.
Zahtev za preuzimanje obaveza korisnik podnosi na obrascu PO u dva primerka Sekretarijatu za finansije - Sektoru za planiranje budžeta. Evidentiranje i sprovođenje zahteva za preuzimanje obaveza vrši se na osnovu odgovarajuće finansijske odn. računovodstvene dokumentacije (odluka, rešenje, ugovor, predračun, račun i dr.). Direktni korisnici budžetskih sredstava odnosno organizacione jedinice vode evidenciju podnetih zahteva za preuzimanje obaveza, kao i obaveštenja o odobravanju ili odbijanju zahteva.
Zahtev za preuzimanje obaveza podnosi se za sve vrste nabavki, osim u sledećim slučajevima:
1) Kada je iznos obaveze do visine obaveza na koji se ne primenjuju odredbe Zakona o javnim nabavkama;
2) Kada obaveza odgovara nabavci radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda ili tehničko-tehnoloških nesreća čije posledice ugrožavaju živote ili zdravlje ljudi ili životnu sredinu;
3) Kada je preuzeta obaveza na teret šifre ekonomske klasifikacije koja ne zahteva preuzimanje obaveza (Prilog).
U cilju kontrole procesa preuzimanja obaveza, utvrđuje se nadležnost za proveru:
- pripremu, overu i odobravanje zahteva za preuzimanje obaveza vrši direktni korisnik budžetskih sredstava odnosno organizaciona jedinica;
- overu i odobravanje u Sekretarijatu za finansije vrši Sektor za planiranje budžeta, a zatim Sektor trezora.
Obaveštenja o odobravanju i odbijanju zahteva za preuzimanje obaveza Sektor za planiranje budžeta dostavlja podnosiocu zahteva. Sektor za planiranje budžeta čuva podatke o odbijenim i odobrenim zahtevima.
V PLAĆANJE I TRANSFER SREDSTAVA
Pod plaćanjem se podrazumevaju sve finansijske transakcije koje dovode do izdavanja naloga za plaćanje, evidentiranje izdataka i smanjenje salda računa.
Proces plaćanja ima za cilj:
- obezbeđivanje boljeg planiranja gotovinskih sredstava raspoređivanjem plaćanja dobavljačima i primaocima sredstava;
- kontrolu prekomernog trošenja;
- vođenje tačne evidencije rashoda u finansijskim evidencijama.
Direktni korisnik budžetskih sredstava odn. organizaciona jedinica podnosi Sekretarijatu za finansije - Sektoru trezora zahtev za plaćanje i transfer sredstava (ZPT 1 - zahtev za plaćanje i transfer sredstava sa preuzimanjem obaveza, ZPT 2 - zahtev za plaćanje i transfer sredstava bez preuzimanja obaveza i ZPTP - zahtev za isplatu plata, dodataka i naknada zaposlenih). Takođe, direktni korisnik budžetskih sredstava odn. organizaciona jedinica procenjuje da li preuzimanje obaveza i nastalih izdataka predstavlja opravdanu upotrebu novčanih sredstava budžeta i da li je to u funkciji obavljanja poslova za koje je budžetski korisnik zadužen.
Zahtev za plaćanje - transfer sredstava se podnosi u dva primerka zajedno sa pratećom originalnom dokumentacijom o nastaloj poslovnoj promeni (ugovor, predračun, račun registrovan u Centralnom registru faktura koji treba da bude potpisan od strane lica koji je ispravu kontrolisao i lica odgovornog za nastalu poslovnu promenu, otpremnica, obračun kamate, rešenje, nalog za putovanje, zapisnik o prijemu robe ili izvršene usluge sa potpisima odgovornih lica sekretarijata, službe, tj. direktnih i indirektnih korisnika i sredstva obezbeđenja definisana ugovorom i ostala dokumentacija) i odgovarajućom dokumentacijom sa specifikacijom (broj ugovora ili odluke, broj fakture, valuta plaćanja, naziv poverioca, šifra ekonomske klasifikacije i iznos) za indirektne korisnike. Budžetski izvršilac kod direktnog korisnika budžetskih sredstava odn. organizacione jedinice nakon prijema računovodstvene isprave o nastalim obavezama i rashodima na teret budžeta kontrolom utvrđuje njihovu potpunost, istinitost, računsku tačnost i zakonitost.
Takođe, prilog zahteva za plaćanje i transfer sredstava je i Rešenje o upotrebi sredstava raspoređenih finansijskim planom koje donosi funkcioner, odnosno direktni korisnik budžetskih sredstava odnosno rukovodilac organizacione jedinice.
Kada se u prilogu zahteva nalazi predračun sa obrazloženjem razloga za avansno plaćanje, direktni korisnik budžetskih sredstava odnosno rukovodilac organizacione jedinice je dužan da u roku od 10 dana po izvršenom plaćanju dostavi račun Sekretarijatu za finansije - Sektoru za računovodstvo.
Obrasci su propisani ovim Uputstvom i čine njegov sastavni deo.
Direktni korisnik budžetskih sredstava odnosno rukovodilac organizacione jedinice obavezan je da vodi evidenciju podnetih zahteva za plaćanje i odgovoran je za istinitost, tačnost i zakonitost podnetog zahteva.
U cilju kontrole procesa plaćanja, utvrđuje se nadležnost kako bi se obezbedila odgovarajuća provera:
1) Za pripremu zahteva za plaćanje i transfer sredstava nadležan je direktni korisnik budžetskih sredstava odnosno organizaciona jedinica.
2) Za overu i odobrenje zahteva za plaćanje i transfer sredstava nadležan je direktni korisnik budžetskih sredstava odnosno organizaciona jedinica (lice koje overava i rukovodilac)
3) Za kontrolu, overu, potvrdu overe i odobrenje plaćanja nadležan je Sektor za trezor (Odsek kontrole i rukovodilac Sektora trezora potvrđuju potpisom) u Sekretarijatu za finansije.
4) Prijem odobrenih zahteva za plaćanje i transfer sredstava vrši Sektor trezora - Odsek za plaćanje.
5) Za unos zahteva za plaćanje i vođenje zvanične evidencije o plaćanjima sa računa izvršenja budžeta grada zadužen je Sektor trezora - Odsek za plaćanje.
6) Registar plaćanja po vrstama zahteva za plaćanje i transfer sredstava vodi Sektor trezora - Odsek za plaćanje.
7) Obaveštenja o izvršenom plaćanju direktnim korisnicima odnosno organizacionim jedinicama u elektronskom obliku dostavlja Sektor trezora - Odsek za plaćanje
Funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, odgovoran je za preuzimanje obaveza, njihovu verifikaciju, izdavanje naloga za plaćanje koje treba izvršiti iz sredstava organa kojim rukovodi i izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu.
Funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, može preneti pojedina ovlašćenja iz stava 1. ovog člana na druga lica u direktnom, odnosno indirektnom korisniku budžetskih sredstava.
Budžetski izvršilac sistema izvršenja budžeta u Sekretarijatu za finansije - Sektor trezora, Odsek kontrole koji vrši prijem i proveru zahteva za plaćanje može staviti overu da je zahtev validan, najkasnije u roku od 3 dana po prijemu.
Ukoliko se u postupku overe podnetog zahteva za plaćanje konstatuje da su stvorene obaveze na teret računa izvršenja budžeta grada mimo nadležnosti direktnog korisnika budžetskih sredstava odnosno organizacione jedinice, kao i da su iznad sredstava odobrenih tromesečnim planom za izvršenje budžeta, zahtev neće biti odobren a direktni korisnik odnosno organizaciona jedinica biće obavešteni o razlozima za neodobravanje isplate.
U slučaju da direktni korisnik budžetskih sredstava odnosno organizaciona jedinica ne prihvati razloge za odbijanje zahteva, može obavestiti Gradonačelnika ili Sekretarijat za finansije i navesti razloge zbog kojih insistira na plaćanju.
Direktni korisnik odn. organizaciona jedinica, u slučaju hitnosti plaćanja, šalje urgenciju za plaćanje Sekretarijatu za finansije sa obrazloženjem (putem mejla ili u štampanom obliku).
Obaveze prema korisnicima budžetskih sredstava izvršavaju se srazmerno ostvarenim prihodima i primanjima budžeta.
Ako se u toku godine prihodi i primanja smanje, rashodi i izdaci budžeta izvršavaće se po prioritetima, i to: obaveze utvrđene zakonskim propisima na postojećem nivou i minimalni stalni troškovi neophodni za nesmetano funkcionisanje korisnika budžetskih sredstava.
Ako korisnici budžetskih sredstava ne ostvare dodatne prihode i primanja iz drugih izvora finansiranja, rashodi i izdaci planirani po tom osnovu neće se izvršavati na teret opštih prihoda budžeta.
Pre podnošenja zahteva, korisnik budžetskih sredstava koji za određene rashode i izdatke ostvaruje i prihode iz drugih izvora, obavezan je da izmirenje tih rashoda i izdataka prvo vrši iz prihoda iz drugih izvora. Nakon što utroši sredstva iz drugih izvora, za realizaciju rashoda i izdataka vrši se prenos sredstava iz budžeta.
Za izvršeno plaćanje iz prihoda iz drugih izvora ne može se tražiti refundacija sredstava iz budžeta.
Direktni korisnik budžetskih sredstava odnosno organizaciona jedinica u obavezi je da tromesečno, a najkasnije do 20. u mesecu po isteku tromesečja dostavi Sekretarijatu za finansije - Sektoru za planiranje budžeta izveštaj o ostvarenim prihodima indirektnog korisnika budžetskih sredstava, nastalih upotrebom javnih sredstava i izvršenim rashodima na teret tih prihoda na obrascu UJS.
Sva plaćanja vrše se na osnovu naredbe Gradonačelnika.
Gradonačelnik grada Niša donosi naredbu za prenos sredstava vodeći računa o prioritetima, kao i zakonskom i namenskom trošenju budžetskih sredstava (obrazac NAREDBA).
Sekretar za finansije, na osnovu Naredbe Gradonačelnika, dnevno izvršava raspodelu sredstava za overene i odobrene zahteve za plaćanje i transfer sredstava od strane korisnika budžetskih sredstava, kao i nakon provere od strane Sektora trezora - Odseka kontrole (obrazac DIS - Dnevno izvršenje sredstava na osnovu Naredbe Gradonačelnika sa računa budžeta grada Niša).
Gradonačelnik naredbom može odobriti vanredni zahtev za plaćanje i transfer sredstava ukoliko procene da neizvršavanje zahteva može izazvati poremećaj u poslovanju direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava odnosno organizacione jedinice. Može se vanredno odobriti ZPT ukoliko zakonski rok izmirenja novčanih obaveza u CRF-u ugrožava likvidnost budžeta obustavom prihoda od poreza na zarade i transfera od strane Ministarstva finansija. Sekretarijat za finansije izvršava naredbu.
Kod procedure za plaćanje i transfer sredstava, poziv na broj zaduženja formira se na sledeći način:
1) Plaćanje se vrši po modelu 97;
2) Kontrolni broj po modelu 97;
3) Jedinstveni broj budžetskog korisnika direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava (petocifreni broj);
4) Ekonomska klasifikacija (šestocifreni broj iz Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem);
5) Organizaciona klasifikacija (dvocifreni broj)
- za direktnog korisnika (glava)
- za organizacionu jedinicu - sekretarijat (organizaciona klasifikacija)
6) izvor finansiranja (dvocifreni broj);
7) funkcionalna klasifikacija (trocifreni broj).
U Sekretarijatu za finansije pripremaju se sledeći izveštaji:
1) Dnevni izveštaj o izvršenim plaćanjima sa računa izvršenja budžeta grada Niša;
2) Izveštaji o mesečnom ostvarenju budžeta, u kojima se prikazuju prihodi i primanja i rashodi i izdaci po direktnim budžetskim korisnicima i ekonomskim klasifikacijama, a u skladu sa Pravilnikom o sadržaju i načinu finansijskog izveštavanja o planiranim i ostvarenim prihodima i primanjima i planiranim i izvršenim rashodima i izdacima jedinice lokalne samouprave i Pravilnikom o načinu i sadržaju izveštavanja o planiranim i izvršenim rashodima za plate u budžetskim jedinicama lokalne vlasti (dostavlja se Ministarstvu finansija - Upravi za trezor);
3) Informacija o kreditnoj zaduženosti;
4) Šestomesečni, odnosno devetomesečni izveštaji o izvršenju budžeta, odnosno godišnji izveštaji o izvršenju budžeta po izvoru finansiranja 01 - prihodi iz budžeta (dostavlja se Gradskom veću), i
5) Ostali finansijski izveštaji koji su dostupni javnosti putem sredstava javnog informisanja, uključujući i internet.
Direktni korisnici budžetskih sredstava odn. organizacione jedinice dužni su da usaglase podatke iz svojih poslovnih knjiga sa podacima u glavnoj knjizi trezora. Takođe usaglašavaju podatke o izvršenju svog finansijskog plana sa podacima iz završnih računa indirektnih korisnika. Na osnovu ovako usaglašenih podataka pristupa se izradi konsolidovanog finansijskog izveštaja. Konsolidovanim finansijskim izveštajem dobijaju se podaci o ukupno ostvarenim prihodima i izvršenim rashodima i namenskom korišćenju budžetskih sredstava na nivou direktnog korisnika budžetskih sredstava.
Kalendar za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja propisan je Zakonom o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12,62/13,63/13-ispr., 108/13,142/14, 68/15 - dr. zakon i 103/15, 99/16, 113/17 i 95/18):
1) 28. februar - indirektni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu godinu i podnose ga nadležnim direktnim korisnicima sredstava budžeta lokalne vlasti;
1a) 28. februar - drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora osnovani od strane lokalne vlasti pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnom organu lokalne vlasti;
2) 31. mart - direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji izveštaj koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu i podnose ga lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, a direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti, koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu, koji podnose lokalnom organu uprave nadležnom za finansije;
3) 30. april - lokalni organ uprave nadležan za finansije priprema nacrt odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti sa obrazloženjem koje sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu i dostavlja ga nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;
4) 1. jun - nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja skupštini lokalne vlasti sa obrazloženjem koje sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu predlog odluke o završnom računu budžeta lokane vlasti, sa obrazloženjem koje sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu;
5) 30. jun - lokalni organ uprave nadležan za finansije podnosi Upravi za trezor odluku o završnom računu budžeta lokalne vlasti usvojenu od strane skupštine lokalne vlasti i podnosi izveštaj o izvršenju budžeta lokalne vlasti, izuzev lokalnih organa uprave nadležnih za poslove finansija gradskih opština u sastavu grada, koji svoje odluke o završnim računima budžeta i izveštaje o izvršenju budžeta dostavljaju, odnosno podnose gradu u pisanoj i elektronskoj formi;
6) 1.jul - lokalni organ uprave nadležan za poslove finansija grada sastavlja konsolidovani izveštaj grada i podnosi Upravi za trezor.
Rokovi u ovom kalendaru predstavljaju krajnji rok za podnošenje završnih računa i drugih akata.
Budžetski izvršilac direktnog korisnika budžetskih sredstava odn. organizacione jedinice dužan je da vodi evidenciju podataka na način propisan ovim uputstvom, uključujući i evidenciju dokumenata, registara, pisanih izveštaja i elektronskih podataka, koji se odnose na finansijske zadatke i aktivnosti, kao i da obezbedi da su ti podaci, na zahtev inspektora, dostupni za pregled.
Direktni korisnik budžetskih sredstava odnosno organizaciona jedinica su dužni da Sekretarijatu za finansije dostave dodatne podatke koji su neophodni za izradu izveštaja za potrebe Gradonačelnika i Skupštine grada.
VII SADRŽAJ I VOĐENJE GLAVNE KNJIGE
Glavna knjiga trezora
Glavna knjiga trezora je poslovna knjiga skupa svih računa koja se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, u kojoj se sistematski obuhvataju stanja i evidentiraju sve promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima. Glavna knjiga trezora vodi se u Sekretarijatu za finansije - Sektoru računovodstva.
Glavna knjiga trezora sadrži sve transakcije i poslovne događaje, prihode i primanja, rashode i izdatke direktnih korisnika budžetskih sredstava sa izvorima finansiranja. U glavnoj knjizi trezora vodi se posebna evidencija za svakog direktnog korisnika budžetskih sredstava.
Transakcije i poslovni događaji evidentirani u poslovnim knjigama direktnog i indirektnog korisnika budžetskih sredstava moraju biti ažurni i u skladu sa transakcijama i poslovnim događajima evidentiranim u glavnoj knjizi trezora.
Direktni korisnici budžetskih sredstava vode pomoćne knjige na osnovu izvoda iz glavne knjige trezora.
Glavna knjiga trezora i pomoćne knjige direktnih korisnika budžetskih sredstava u okviru glavne knjige trezora, kao i glavne knjige indirektnih korisnika budžetskih sredstava, vode se u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 16/2016, 49/2016,...104/2018).
Računovodstvene isprave knjiže se istog dana, a najkasnije narednog dana od dana dobijanja računovodstvene isprave, o čemu brine rukovodilac Sektora računovodstva i šef računovodstva.
Radi poravnanja knjiženja u glavnoj knjizi trezora, propisuje se obrazac Ispravka knjiženja (Obrazac - IK) koji služi za ispravke i promene stanja računovodstvenih podataka. Promene ne mogu imati uticaja na stanje sredstava na konsolidovanom računu trezora.
Zahtev za ispravku knjiženja podnosi se na obrascu IK u dva primerka Sektoru računovodstva. Po izvršenom usaglašenju, vrši se overa zahteva i dostavlja direktnom ili indirektnom korisniku budžetskih sredstava.
VIII OTVARANJE PODRAČUNA ZA POJEDINE VRSTE PRIHODA
Sekretarijat za finansije - Sektor trezora može odobriti otvaranje podračuna u okviru konsolidovanog računa trezora kod direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava:
- za prihode ostvarene iz izvornih aktivnosti direktnih korisnika, i
- za prihode ostvarene od donacija.
Podračuni se otvaraju na osnovu pisanog zahteva direktnog korisnika budžetskih sredstava odn. organizacione jedinice, uz odobrenje Sekretarijata za finansije (overa obrasca NO1). Pre podnošenja zahteva za otvaranje podračuna, korisnik je dužan da obezbedi svu neophodnu dokumentaciju koju propisuje Ministarstvo finansija - Uprava za trezor. Sekretarijat za finansije dostavlja Ministarstvu finansija - Upravi za trezor zahtev korisnika sa nalogom za otvaranje podračuna. Podračuni su integralni deo konsolidovanog računa trezora.
Zatvaranje podračuna vrši se na osnovu zahteva korisnika budžetskih sredstava uz saglasnost Sekretarijata za finansije (overa obrasca NU1) ili po automatizmu. Zahtev za zatvaranje podračuna dostavlja se Ministarstvu finansija - Upravi za trezor.
Ministarstvo finansija - Uprava za trezor može otvoriti evidencioni račun prihoda organa i drugih budžetskih korisnika i podračun za posebne namene u okviru konsolidovanog računa trezora.
Glavna knjiga podračuna je sastavni deo glavne knjige trezora.
Ovo Uputstvo stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Niša".
Donošenjem ovog Uputstva prestaje da važi Uputstvo o radu trezora grada Niša objavljeno u "Službenom listu grada Niša" broj: 2/2017.
Sastavni deo Uputstva su obrasci utvrđeni u ovom Uputstvu članovima 7, 11, 13, 17, 20, 24, 25, 26 i 35. (Prilog 1).
Prilog uputstva je i Spisak direktnih korisnika budžetskih sredstava grada Niša i organizacionih jedinica i indirektnih korisnika u njihovoj nadležnosti (Prilog 2).
Obrasce, koji su sastavni deo ovog uputstva, objavljene u "Sl. listu grada Niša", br. 1/2019, možete pogledati OVDE