ODLUKA O UTVRĐIVANJU DOMA RADNIČKE KOMORE U BEOGRADU ZA SPOMENIK KULTURE ("Sl. glasnik RS", br. 4/2019)

1. Dom Radničke komore u Beogradu utvrđuje se za spomenik kulture.

2. Dom Radničke komore u Beogradu (u daljem tekstu: spomenik kulture) nalazi se na teritoriji opštine Savski venac, u Beogradu, Ulica Nemanjina broj 28, u državnoj svojini, na katastarskoj parceli broj 1004, KO Savski venac, u državnoj svojini.

Spomenik kulture, podignut kao Dom Radničke komore, građen je od 1. maja do 24. novembra 1928. godine, prema projektu arhitekte Svetislava Putnika. Građen je u duhu akademizma i koncipiran kao monumentalno zdanje, gde je postignuta funkcionalna prostorna organizacija za raznorodne namene koje ovo zdanje objedinjuje - poslovanje, javni reprezentativni prostor i mogućnost odsedanja. Radove na objektu koji ima podrum, suteren, visoko prizemlje i četiri sprata, izvelo je preduzimačko preduzeće Tuner i Vagner. Stilsku koncepciju predstavlja akademski oblikovana fasada u simetričnoj formi, sa dosledno sprovedenom akademskom podelom po horizontali. Fasadna platna su jednostavna i ravna, sa dekoracijom u veštačkom kamenu. Centralni motiv na fasadi iz Nemanjine ulice, predstavljao je ulazni lučni portal naglašen dvema monumentalnim skulpturama radnika. Figure se simbolično vezuju za rad institucije kojoj je zgrada namenjena. Danas je ulaz zazidan, a skulpture su uklonjene i gubi im se trag. Nizom jednostavnih trodelnih prozora, plitkom dekoracijom i izvesnom asimetrijom u postavljanju rizalita i ulaza, fasada pokazuje i odlike beogradskog ranog modernizma. Centralni sadržaj prizemlja čini velika reprezentativna pozorišna sala u formi atrijuma, koja predstavlja dragoceno svedočanstvo pozorišne istorije i višedecenijskog kulturnog kretanja u Srbiji. Za gradnju spomenika kulture korišćeni su armirani beton i veštački kamen. Enterijer je sačuvan u tragovima. Današnji izgled unutrašnjeg prostora rezultat je kasnijih rekonstrukcija.

Spomenik kulture istaknuto je delo arhitekte Svetislava Putnika i predstavlja eklatantan primer akademizma u srpskoj arhitekturi, u periodu između dva svetska rata. Funkcionalna i monumentalna arhitektura koja se ogleda u pročišćenosti akademskog stila, svedoči o arhitektonskim i estetskim vrednostima koje objekat poseduje i obezbeđuju mu značajno mesto u istoriji srpskog graditeljstva tog perioda. Budući da je objekat bio namenjen potrebama radničke klase, a kasnijih godina stavljen u službu obrazovanja i kulturnog uzdizanja, danas predstavlja svojevrstan trezor nematerijalne baštine. Spomenik kulture ima umetnički i društveni značaj, estetsku i kulturno-istorijsku vrednost.

3. Zaštićena okolina spomenika kulture obuhvata katastarsku parcelu broj 1004, KO Savski venac, u državnoj svojini.

4. Utvrđuju se sledeće mere zaštite spomenika kulture:

1) očuvanje i restauracija izvornog izgleda spoljašnje arhitekture, horizontalnog i vertikalnog gabarita, oblika i nagiba krova, konstruktivnog sklopa, originalnih materijala, stilskih i funkcionalnih karakteristika;

2) očuvanje autentičnog izgleda i konstrukcije enterijera - ulaza, foajea, restorana i pozorišne sale u prizemlju;

3) zadržavanje prosvetno-obrazovne namene i osnovnog autorskog koncepta funkcionalne organizacije prostora: lokali i reprezentativna pozorišna sala u prizemlju, kancelarije i učionice na gornjim etažama;

4) ažurno praćenje stanja i održavanje konstruktivno-statičkog sistema, krovnog pokrivača, svih fasada, enterijera i ispravnosti instalacija u spomeniku kulture;

5) zabrana radova koji mogu ugroziti statičku stabilnost spomenika kulture;

6) zabrana prepravki, dogradnje, pregradnje i nadgradnje spomenika kulture, bez pribavljanja mera tehničke zaštite od nadležne institucije;

7) izmeštanje rashladnih uređaja sa ulične fasade;

8) zabrana zamene stolarije i bravarije drugom vrstom i sa drugačijom obradom na fasadama;

9) zabrana postavljanja sredstva za oglašavanje na fasadi i krovu objekta, osim sredstava za oglašavanje u funkciji objekta - dozvoljeno postavljanje isključivo u zoni prizemlja u sklopu izloga - oblikovno i stilski usaglašenih sa arhitekturom spomenika kulture, uz pribavljenu saglasnost nadležne institucije;

10) vođenje elektro i TT vodova podzemnim putem;

11) zabrana postavljanja priključnih kutija, ormara i rashladnih uređaja na uličnoj fasadi.

5. Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline spomenika kulture:

1) zabrana gradnje i postavljanja trajnih ili privremenih objekata koji svojom namenom, volumenom gabarita po visini i obliku mogu ugroziti ili degradirati spomenik kulture i njegovu zaštićenu okolinu;

2) zabrana radova koji mogu ugroziti statičku bezbednost spomenika kulture;

3) zabrana postavljanja dalekovoda, vazdušnih elektro i TT vodova preko zaštićene parcele; njihovo vođenje izvršiti podzemnim kanalima, uz vraćanje terena u prvobitno stanje;

4) urbanističko i komunalno uređenje i redovno održavanje prostora zaštićene okoline u funkciji spomenika kulture.

6. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".