ODLUKAO UTVRĐIVANJU NASELJA CERAK - VINOGRADI (CERAK 1 I CERAK 2) U BEOGRADU ZA PROSTORNU KULTURNO-ISTORIJSKU CELINU("Sl. glasnik RS", br. 4/2019) |
1. Naselje Cerak - Vinogradi (Cerak 1 i Cerak 2) u Beogradu utvrđuje se za prostornu kulturno-istorijsku celinu.
2. Naselje Cerak - Vinogradi (Cerak 1 i Cerak 2) u Beogradu (u daljem tekstu: prostorna kulturno-istorijska celina), nalazi se na teritoriji grada Beograda, na opštini Čukarica. Prostorna kulturno-istorijska celina obuhvata prostor površine 76.95 ha, u okviru koga se nalaze sledeće katastarske parcele: 2024/6, 2025/3, 2028/1 - deo, 2031/1, 2031/2, 2031/5 - deo, 2031/7, 2031/8, 2032/1, 2032/3, 2033/2, 2033/3, 2033/5, 2038, 2039, 2040/2, 2043/2, 2043/3, 2043/4, 2043/5, 2047, 2049/2, 2057, 2059, 2086/2 - deo, 2087/2 - deo, 2088/5, 2089/1, 2090/2, 2091/1, 2091/2, 2093/1, 2094, 2095, 2096, 2097, 2098, 2101, 2102, 2103, 2105/1, 2105/2, 2106, 2108, 2109, 2110/1, 2110/2, 2110/3, 2162/1, 2166/1, 2167/1, 2168, 2169/6, 2170/4, 2171, 2172, 2173/1 2 - deo, 2174, 2175, 2176, 2177, 2178/1, 2178/2, 2178/3, 2178/4, 2179/1, 2179/2, 2179/3, 2179/4, 2179/6, 2180/1, 2180/2, 2180/3, 2180/4, 2181/1, 2181/3, 2181/4, 2182/1, 2182/3, 2182/4, 2182/9, 2183/1, 2183/3, 2183/4, 2183/6, 2183/7, 2183/8,2183/9, 2184/2, 2184/3, 2184/4, 2184/6, 2184/7, 2184/8, 2185/2, 2185/3, 2185/6, 2185/7, 2185/8, 2192/2, 2192/12, 2203/2, 2203/3, 2204/1, 2204/2,2205/2, 2209, 2210/1, 2210/2, 2211/1, 2211/2, 2211/3, 2212/1, 2212/2, 2212/3, 2213/1, 2213/2, 2213/3, 2214/1, 2214/2, 2214/3, 2215/1, 2215/2, 2215/3, 2216/1, 2216/2, 2216/3, 2217/1, 2217/2, 2217/3, 2218/1, 2218/4, 2218/5, 2218/6, 2219/1, 2219/3, 2219/4, 2219/5, 2220/1, 2220/2, 2220/3, 2220/4, 2221/2, 2221/3, 2221/4, 2221/5, 2221/6, 2221/7, 2221/8, 2221/9, 2221/10, 2221/11, 2221/12, 2222/2, 2223/2, 2224/2, 2612/2, 2613/2, 2614/2, 2619/2, 2620, 2621/1, 2622/1, 2623, 2624/1, 2625/1, 2625/3, 2626/1, 2627/1, 2628/1, 2628/2, 2628/3, 2629/1, 2629/3, 2630/1, 2631/2, 2632/2, 2633/2, 2634/2, 2634/5, 2637/3, 2638/3, 2638/4, 2639/3, 2639/4, 2640/4, 2640/6, 2641/3, 2641/4, 2641/7, 2642/3, 2642/4, 2643/3, 2643/4, 2644/3, 2644/4, 2648/3, 2648/4, 2649/3, 2649/4, 2649/6, 2649/7, 2650/4, 2650/5, 2651/2, 2651/3, 2652/3, 2653/3, 2659/1, 2659/2, 2659/3, 2659/4, 2659/5, 2659/6, 2659/7, 2659/8, 2659/9, 2659/10, 2659/11, 2659/12, 2659/13, 2659/14, 2659/15, 2659/16, 2659/17, 2659/18, 2659/19, 2659/20, 2659/21, 2659/22, 2659/23, 2660/2, 2661/2, 2662/2, 2664, 2665, 2666/1, 2666/2, 2667/1, 2667/2, 2668/1, 2669/1, 2670/1, 2670/2, 2671/3, 2671/5, 2671/6, 2672/5, 2672/6, 2672/8, 2673/3, 2674/3, 2675/3, 2676/1, 2676/2, 2677/2, 2678/1, 2680, 2681, 2684, 2685, 2686/1, 2686/2, 2686/3, 2686/4, 2686/5, 2686/6, 2690/2, 2692/2, 2693, 2695/2, 2695/3, 2695/4, 2695/5, 2697/3, 2703/1, 2704/1, 2705/1, 2706/1, 2707/1, 2708/1, 3434/2, 3434/5, 3434/11, 3434/14, 3434/15, 3434/16, 3437/1 - deo, 3437/4, 3437/8, 3437/18, 3437/21, 3443/2, 3444/1, 3445/1, 3451/2, 3463/4, 3463/9, sve KO Čukarica, u državnoj svojini.
Navedene katastarske parcele su u državnoj svojini, a objekti na njima su u mešovitoj svojini.
U slučaju neslaganja navedenog spiska katastarskih parcela i grafičkog priloga na kome je prikazana granica prostorno kulturno istorijske celine, merodavan je Grafički prilog Granica prostorno kulturno istorijske celine.
Granica prostorne kulturno-istorijske celine polazi sa istoka jugoistočnom granicom kat. parc. 2031/5, 2031/7, 2032/3, 2033/5, 2686/1, 2692/2 u okviru ulice Kneza Višeslava, do ukrštanja sa ulicom Pilota Mihaila Petrovića, krećući se južnom granicom kat. parc. 2703/1, 2704/1, 2705/1, 2706/1, 2707/1, 2708/1, 2680, 2678/1, 2676/1, 2676/2, 2675/3, 2674/3, 2673/3, 3437/21, 2671/5, 2671/6, 2671/3, 2672/8, 2652/3, 2653/3, 2651/3, 2650/4, 2650/5, 2649/6, 2649/7, 2649/4, 3463/9, 2648/4, 2644/4, 2643/4, 2642/4, 2642/3, 2641/7, 2641/3, 2640/6, 2639/3, skreće u pravcu severa obodom Ibarske magistrale, krećući se zapadnom granicom kat. parc. 2638/3, 2638/4, 2637/3, 2659/1, 2659/23, 2634/5, 2634/2, 2633/2, 2632/2, 2631/2, 2612/2, 2613/2, 2614/2, 3451/2, 2623, 2619/2, 2222/2, 2223/2, 2224/2, 2221/2, 2205/2, 2204/1, 2203/2, 2203/3, skreće u pravcu istoka obodom Jablaničke ulice krećući se severnom granicom kat. parc. 2204/2, 2221/7, 2221/6, 2221/12, 2220/4, 2219/5, 2218/6, 3434/16, 2192/12, 2185/6, 2185/7, 2184/7, 2184/8, 2184/2, 2183/3, 2182/3, 2181/3, nastavlja istim pravcem presecajući kat. parc. 3437/1 do istočne granice kat. parc. 2180/2, skreće u pravcu juga obodom Kosmajske ulice krećući se istočnom granicom kat. parc. 2179/4 i 2178/2, skreće ka istoku, presecajući kat. parc. 3437/1 i nastavlja severnom granicom kat. parc. br. 2173/1, 2170/4, 2169/6, 2168, 2167/1, 2166/1, 2162/1, 3443/2, 2106, skreće u pravcu severa krećući se zapadnom granicom kat. parc. 2108, nastavlja severnom granicom kat. parc. 2108 i 2109, skreće ka jugu istočnom granicom kat. parc. 2109, nastavlja u pravcu severoistoka krećući se severnim granicama kat. parc. 2106, 2105/1, 2110/3, 2110/2, 2110/1, 3444/1, 2093/1, 2089/1, 2088/5, nastavlja istim pravcem presecajući kat. parc. 2087/2, 2086/2, nastavlja severnim granicama kat. parc. 2091/2, 3445/1, 2057, severnom i istočnom granicom parcele 2059, severnom granicom parcele 2686/1, severnom i istočnom granicom kat. parc. 2040/2, nastavlja severoistočnom granicom kat. parc. 2024/6, 2025/3, 2031/2, 2031/8, 2028/1, nastavlja istim pravcem presecajući kat. parc. 2031/5 do spajanja sa početnom tačkom.
Stambeno naselje Cerak - Vinogradi izgrađeno je u periodu od 1978. do 1985. godine na prostoru bez nasleđenih urbanističkih slojeva. Izvedeno je prema projektu arh. prof. Darka Marušića, arh. Milenije Marušić i dr Nedeljka Borovnice, izabranom na jugoslovenskom pozivnom konkursu 1977. godine. Inovativnost izgrađene strukture i prostorne organizacije rezultat je primene četiri projektantska načela autora: poštovanju mesta, reafirmaciji tradicionalnih urbanih oblika, primeni metoda prostorne organizacije objekata i uvažavanju faktora kretanja (usmeravanja) u naselju. Prostorna kulturno-istorijska celina predstavlja sintezu urbanističkih, arhitektonskih i građevinskih metoda kao svojevrsni "eksperiment" i reakciju na dotadašnju anonimnost javnog prostora i brzu, šematizovanu i masovnu izgradnju tipskih zgrada i naselja u Beogradu, uslovljene racionalnim i ekonomskim faktorima državne politike prethodnih perioda što se sagledava u nizu inovacija posebno na planu prostorne organizacije - poštovanje prirodnih odlika i tokova terena, formiranje jedinica susedstva i manjih ambijenata; konstrukcije - kosa tavanica kao nov konstruktivni element u standardnom sistemu ravnih tavanica), organizacije stana temeljen na osnovnim principima beogradske škole stanovanja (fleksibilnost stambenih sklopova, dvostruka orijentacija stanova, spavanje van dnevnog boravka i u malim stanovima, uvođenje ekonomske terase, afirmacija stanova u prizemlju i individualizacija stanova u potkrovlju), fasade - primena opeke u boji. Novinu predstavlja i koncept bašti u najnižim etažama stambenih zgrada u cilju postizanja veće intimnosti privatnog prostora stanovanja u prizemlju. Idejno rešenje svih objekata i stambenih i javnih, zasnovano je na poštovanju zatečenog terena i pejzaža sa blagim uzvišicama i ravnim potezima koji stvaraju utisak dinamičnog urbanog predela čime je formirano prvo ekološko naselje u Beogradu. Cerak 1 i Cerak 2 čine četiri Susedstva, u okviru kojih su objekti javne namene podignuti istovremeno sa stambenim: osnovna škola, predškolske ustanove, Vojnomedicinski centar (VMC), samoposluga, Opitno izložbeni centar i Centri susedstva. Prostorna kulturno-istorijska celina u vreme kada je izgrađena predstavljala je primer modernog stambenog naselja koncipiranog na tradicionalnim postulatima i uvođenju sadržaja čime je značajno unapređen suživot stanara i postignut visok kvalitet stanovanja u naselju udaljenim od centra Beograda. Ovakvom organizacijom stvorena je i mogućnost identifikovanja stanovnika sa mestom u kojem žive, čemu doprinose i specifični nazivi ulica prema vrsti drveća zasađenim u izgrađenim pešačkim ulicama Lipa, Kestenova, Breza, i drugim. Kolske saobraćajnice su u obodnom delu naselja, zbog čega unutrašnjost naselja predstavlja dominantno pešačku zonu.
Prema svojim arhitektonsko-urbanističkim i ekološko-vrtnim karakteristikama Cerak - Vinogradi predstavlja specifičnu stambenu celinu u Beogradu sedme i osme decenije 20. veka. Konkursni projekat naselja smatra se jedinstvenim graditeljskim poduhvatom u Beogradu koji na najbolji način predstavlja sintezu prirodnog okruženja i arhitekture zbog čega se svrstava u značajna posleratna arhitektonsko-urbanistička ostvarenja Srbije za koje su autori 1981. godine dobili Oktobarsku nagradu grada Beograda.
3. Utvrđuju se sledeće mere zaštite prostorne kulturno-istorijske celine:
Opšte mere zaštite:
1) Očuvanje svih prirodnih vrednosti prostorne kulturno-istorijske celine kao posebne karakteristike ambijenta integrisanih prirodnih i stvorenih vrednosti (morfologija terena, zelene površine, parkovski uređene površine, drvoredi, sadni materijal).
2) Zabrana izmene konfiguracije i nivelacije terena, osim u slučaju kada je to neophodno radi usklađivanja i uklapanja u postojeći kontekst ili prilagođavanja načinu kretanja osoba sa invaliditetom i osoba sa posebnim potrebama, uz obaveznu primenu originalnih ili vizuelno i funkcionalno odgovarajućih materijala.
3) Očuvanje vrste zasada - drveća u pešačkim ulicama, po kojima su one dobile imena (Lipa, Kestenova, Kedrova, Jasenova, Breza...) kao obeležja naselja. Dozvoljeno je primereno hortikulturalno uređenje i održavanje zelenih površina u skladu sa mikro ambijentom.
4) Očuvanje svih stvorenih vrednosti stambenog naselja (izgrađenih objekata i kompleksa posebnih kulturno-istorijskih, arhitektonskih, urbanističkih, stilskih, estetskih vrednosti) kao izuzetan primer integrativnog pristupa planiranju, izgradnji i uređenju prostora.
5) Očuvanje formirane urbane matrice, prostorne dispozicije objekata prilagođene konfiguraciji terena, prostorne organizacije i uređenja javnih površina i mikro ambijenata, sportskih terena, dečjih igrališta.
6) Očuvanje saobraćajne infrastrukture - trasa pešačkih i kolskih komunikacija i staza u okviru prostorne kulturno-istorijske celine.
7) Očuvanje javne namene prostora sa stanovanjem kao osnovnom-primarnom namenom objekata i celog naselja.
8) Moguće intervencije u prostoru mogu biti samo u funkciji unapređenja uslova života i rada, odnosno podizanja standarda korišćenja izgrađenih kapaciteta.
9) Očuvanje i primena originalnih, odnosno vizuelno i funkcionalno odgovarajućih materijala (fasade, krovni pokrivač, drvenarija, ograde terasa i žardinjera, popločavanje itd.).
10) Očuvanje mobilijara i naseljske urbane strukture uz mogućnost oplemenjivanja i opremanja prostora sadržajima i elementima (mobilijar, dečja igrališta, šetne staze) koji mogu biti samo u funkciji unapređenja uslova života i rada, odnosno očuvanja ambijentalnih vrednosti zaštićene prostorne kulturno-istorijske celine.
11) Zabrana gradnje objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili narušiti autentičnost ambijenta prostorno kulturno istorijske celine.
12) Zabrana ograđivanja u smislu postavljanja ograda (osim zelenila u funkciji ograde) i kapija na svim javnim površinama i predbaštama objekata - javne površine moraju ostati u režimu javnog korišćenja. Jedini mogući vid ograđivanja predstavlja ozelenjavanje - živa ograda, zasadi niskog i visokog zelenila po obodu naselja, ispred bašte, gde se funkcionalno razgraničavaju mikroambijenti i prostori.
13) Zabrana odlaganja i deponovanja otpadnih i opasnih materija u okviru područja prostorno kulturno istorijske celine.
14) Primena principa integrativne zaštite sa ciljem očuvanja kulturno-istorijskih, ahritektonskih, arhitektonsko-urbanističkih, ambijentalnih i prirodnih vrednosti prostora.
15) Za sve intervencije u prostoru neophodni su uslovi o preduzimanju mera tehničke zaštite koje izdaje nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture.
Posebne mere zaštite
1) Očuvanje autentičnog, izvornog izgleda, horizontalne i vertikalne regulacije, oblika i nagiba krova, konstruktivnog sklopa i primenjenih materijala.
2) Reafirmacija i aktiviranje prizemnih delova objekata prikladnom namenom i sadržajima koji bi bili u funkciji unapređenja uslova života i rada, odnosno standarda korišćenja izgrađenih kapaciteta, sve u skladu sa arhitektonsko-urbanističkim konceptom naselja.
3) Nisu dozvoljene intervencije na objektima (dogradnja i nadgradnja, zatvaranje i zastakljivanje fasadnih otvora, terasa, lođa, otvorenih i natkrivenih prostora prizemlja, prilaza, ulaza u zgradu, vetrobrana i stepenišnog prostora, probijanje otvora, otvaranje krovnih prozora i badža, uklanjanje ograde, žardinjera ili drugih dekorativnih elemenata i dr.) kojima bi se narušile njihove estetske vrednosti.
4) Zabrana radova koji mogu ugroziti statičku stabilnost objekata u okviru prostorno kulturno-istorijske celine.
5) Zabrana postavljanja reklama i sredstava za oglašavanje na objektima.
6) Kontinuirano praćenje stanja objekata i održavanje svih konstruktivnih elemenata, krovnog pokrivača, fasada i ispravnosti instalacija u objektima.
4. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".