MEĐUNARODNI STANDARD REVIZIJE 230 Revizijska dokumentacija ("Sl. glasnik RS", br. 100/2018)

(Standard važi za revizije finansijskih izveštaja za periode koji počinju 15. decembra 2009. godine ili kasnije)

SADRŽAJ

Paragraf

Uvod

Delokrug ovog ISA 1

Priroda i namena revizijske dokumentacije 2-3

Datum stupanja na snagu 4

Cilj 5

Definicije 6

Zahtevi

Blagovremena priprema revizijske dokumentacije 7

Dokumentacija o izvršenim revizijskim
postupcima i prikupljenim revizijskim dokazima 8-13

Sačinjavanje konačnog revizijskog dosijea 14-16

Primena i ostala objašnjenja

Blagovremena priprema revizijske dokumentacije A1

Dokumentacija o izvršenim revizijskim
postupcima i prikupljenim revizijskim dokazima A2-A20

Sačinjavanje konačnog revizijskog dosijea A21-A24

Međunarodni standard revizije (ISA) 230, Revizijska dokumentacija treba tumačiti u kontekstu ISA 200 Opšti ciljevi nezavisnog revizora i sprovođenje revizije u skladu sa Međunarodnim standardima revizije.

Uvod

Delokrug ovog ISA

1. Ovaj Međunarodni standard revizije (ISA) se bavi odgovornošću revizora za pripremu dokumentacije u vezi sa revizijom finansijskih izveštaja. U Prilogu je dat spisak drugih ISA koji sadrže zahteve i smernice u vezi sa dokumentacijom. Specifični zahtevi u vezi sa dokumentacijom koji su navedeni u drugim ISA, ne ograničavaju primenu ovog ISA. Zakonom i regulativom mogu biti ustanovljeni dodatni zahtevi u pogledu dokumentacije.

Priroda i namena revizijske dokumentacije

2. Revizijska dokumentacija koja ispunjava zahteve ovog ISA i specifična dokumentacija koja je neophodna u skladu sa drugim relevantnim ISA pruža:

(a) Dokaz o osnovi na kojoj revizor zasniva svoj zaključak o ispunjenju opštih ciljeva revizora; i

(b) Dokaz da je revizija planirana i izvršena u skladu sa Međunarodnim standardima revizije i primenljivim zakonskim i regulatornim zahtevima.

3. Revizijska dokumentacija ima dodatnu namenu, uključujući i:

• Pomoć timu koji radi na angažovanju pri planiranju i sprovođenju revizije.

• Pomoć članovima tima, koji su odgovorni za nadzor revizijskog rada, i sprovođenje obaveza u vezi sa pregledom u skladu sa ISA 220.

• Obezbeđenje da članovi tima koji radi na angažovanju budu odgovorni za svoj rad.

• Čuvanje evidencija u vezi sa pitanjima od kontinuiranog značaja za buduće revizije.

• Omogućavanje kontrolnog pregleda kontrole kvaliteta i inspekciju angažovanja u skladu sa ISQC 1 ili nacionalnim zahtevima koji su bar podjednako strogi.

• omogućavanje sprovođenja eksterne inspekcije u skladu sa primenljivim zakonskim, regulatornim ili drugim zahtevima.

Datum stupanja na snagu

4. Ovaj ISA važi za revizije finansijskih izveštaja za periode koji počinju 15. decembra 2009. godine ili kasnije.

Cilj

5. Cilj revizora je pripremi dokumentaciju koja pruža:

(a) Dovoljno adekvatnih evidencija o osnovi na kojoj se zasniva izveštaj revizora; i

(b) Dokaz da je revizija planirana i izvršena u skladu sa Međunarodnim standardima revizije i primenljivim zakonskim i regulatornim zahtevima.

Definicije

6. Za potrebe Međunarodnih standarda revizije, dole navedeni pojmovi imaju sledeće značenje:

(a) "Revizijska dokumentacija" predstavlja evidenciju sprovedenih revizijskih postupaka, prikupljenih revizijskih dokaza i zaključaka do kojih je došao revizor (ponekad se koristi i termin "radni papiri");

(b) "Revizijski dosije" čini jedna ili više fascikli (fajlova, foldera) ili drugih medija za skladištenje podataka, u fizičkom ili elektronskom obliku, koje sadrže evidencije koji čine revizijsku dokumentaciju za konkretno angažovanje.

(c) "Revizor s iskustvom" je pojedinac (bilo da se radi o licu iz firme ili eksternom licu) koji poseduje praktično revizijsko iskustvo i u razumnoj meri poseduje razumevanje:

(i) procesa revizije,

(ii) ISA i primenljivih zakonskih i regulatornih zahteva,

(iii) poslovnog okruženja u kome entitet radi, i

(iv) pitanja u vezi sa revizijskim i finansijskim izveštavanjem relevantnim za privrednu granu entiteta.

Zahtevi

Blagovremena priprema revizijske dokumentacije

7. Revizor blagovremeno priprema revizijsku dokumentaciju (videti paragraf A1)

Dokumentacija o izvršenim revizijskim postupcima i prikupljenim revizijskim dokazima

Forma, sadržaj i obim revizijske dokumentacije

8. Revizor treba da pripremi revizijsku dokumentaciju tako da revizor sa iskustvom, koji nije bio prethodno povezan sa revizijom, može da razume: (videti paragrafe A2-A5, A16-A17)

(a) prirodu, vreme i delokrug revizijskih postupaka izvršenih u skladu sa Međunarodnim standardima revizije i primenljivim zakonskim i regulatornim zahtevima; (videti paragrafe A6-A7)

(b) rezultate revizijskih postupaka i prikupljene revizijske dokaze; i

(c) značajna pitanja do kojih se došlo tokom revizije i donetih zaključaka, kao i profesionalnog rasuđivanja koje je bilo neophodno pri donošenju tih zaključaka. (videti paragrafe A8-A11)

9. Prilikom dokumentovanja prirode, vremena i obima izvršenih revizijskih postupaka, revizor treba da evidentira:

(a) Identifikacione karakteristike određenih stavki ili pitanja koja su testirana. (videti paragraf A12)

(b) Ko je izvršio revizijski rad i datum kada je taj rad završen; i

(c) Ko je pregledao izvršeni revizijski rad i datum i obim tog pregleda. (videti paragraf A13)

10. Revizor treba da dokumentuje diskusije o značajnim pitanjima koje je imao sa rukovodstvom, ili licima ovlašćenim za upravljanje, kao i drugim licima, uključujući prirodu pitanja o kojima se diskutovalo kao i sa kim i u koje vreme su ove diskusije vođene. (videti paragraf A14)

11. Ukoliko je revizor identifikovao informacije koje su protivrečne konačnom zaključku revizora u vezi sa značajnim pitanjem, revizor treba da dokumentuje način na koji je razrešio ovu protivrečnost. (videti paragraf A15)

Odstupanje od relevantnog zahteva

12. Ukoliko, u vanrednim okolnostima, revizor prosudi da je neophodno odstupanje od relevantnih zahteva nekog ISA, revizor treba da dokumentuje na koji način će sprovođenjem alternativnih revizijskih postupaka postići cilj tog zahteva i razloge za takvo odstupanje. (vidi paragrafe A18-A19)

Pitanja koja se pojave nakon datuma revizijskog izveštaja

13. Ukoliko, u vanrednim okolnostima, revizor izvrši nove ili dodatne revizijske postupke ili donese nove zaključke nakon datuma izveštaja revizora, treba da dokumentuje: (vidi paragraf A20)

(a) Relevantne okolnosti;

(b) Nove ili dodatne revizijske postupke koji su sprovedeni, prikupljenu revizijsku dokumentaciju, i donete zaključke, i njihov uticaj na izveštaj revizora; i

(c) Ko je i kada izvršio izmene i pregled revizijske dokumentacije.

Sačinjavanje konačnog revizijskog dosijea

14. Revizor treba da prikupi svu dokumentaciju i sačini revizijski dosije i završi administrativni postupak sačinjavanja konačnog revizijskog dosijea, blagovremeno nakon datuma objavljivanja izveštaja revizora. (videti paragrafe A21-A22)

15. Nakon što je konačni revizijski dosije sačinjen, revizor ne treba da briše ili odstranjuje nikakvu revizijsku dokumentaciju pre završetka perioda u kome se dosije čuva.(videti paragraf A23)

16. U okolnostima koje se razlikuju od onih koje su navedene u paragrafu 13, gde revizor, nakon sačinjavanja konačnog revizijskog dosijea smatra da je neophodno modifikovati postojeću ili dodati novu revizijsku dokumentaciju, revizor, bez obzora na prirodu modifikacija i dodataka, dokumentuje sledeće:

(a) Konkretne razloge za izmenu; i

(b) Ko je i kada izvršio izmene i pregled izmena.

* * *

Primena i ostala objašnjenja

Blagovremena priprema revizijske dokumentacije

(videti paragraf 7)

A1. Blagovremena priprema dovoljne i adekvatne revizijske dokumentacije doprinosi poboljšanju kvaliteta revizije i omogućuje efektivni pregled i ocenu prikupljenih revizijskih dokaza i donetih zaključaka pre finaliziranja izveštaja revizora. Dokumentacija pripremljena nakon završetka rada je najčešće manje precizna nego dokumentacija pripremljena tokom sprovođenja rada.

Dokumentacija o izvršenim revizijskim postupcima i prikupljenim revizijskim dokazima

Forma, sadržaj i obim revizijske dokumentacije (videti paragraf 8)

A2. Forma, sadržaj i obim revizijske dokumentacije zavisi od faktora kao što su:

• Veličina i složenost entiteta.

• Priroda revizijskih postupaka koji se sprovode.

• Identifikovanih rizika materijalno pogrešnih iskaza.

• Značaja prikupljenih revizijskih dokaza.

• Prirode i obima identifikovanih izuzetaka.

• Potrebe dokumentovanja zaključaka ili osnove za donošenje zaključaka, ukoliko se ne mogu jasno utvrditi na osnovu dokumentacije o izvršenom radu ili prikupljenih revizijskih dokaza; i

• Korišćene revizijske metodologije i alata.

A3. Revizijska dokumentacija može biti u papirnoj, ili u elektronskoj ili nekoj drugoj formi. Ona uključuje na primer:

• Programe revizije.

• Analize.

• Liste i memorandume spornih pitanja.

• Sumarne preglede važnih pitanja.

• Potvrde i izjave.

• Liste zadataka.

• Korespondenciju (uključujući i elektronsku poštu) o značajnim pitanjima.

Sumarni pregledi ili kopije evidencija entiteta (na primer, značajni i specifični ugovori i sporazumi), mogu biti uključeni kao deo revizijske dokumentacije ukoliko se to smatra prikladnim. Revizijska dokumentacija, međutim, nije zamena za računovodstvene evidencije entiteta.

A4. Revizor ne mora da, u revizijsku dokumentacije uključuje nevažeće nacrte radnih papira i finansijskih izveštaja, zabeleške koje odražavaju nepotpuna ili preliminarna razmišljanja, prethodne kopije dokumenata koje su izmenjene usled tipografskih ili drugih grešaka i duplikate dokumenata.

A5. Usmena objašnjenja revizora, sama po sebi, ne predstavljaju odgovarajuću potporu radu koji je revizor izvršio ili zaključaka do kojih je došao, ali se mogu koristiti u svrhe objašnjavanja ili razjašnjavanja informacija sadržanih u revizijskoj dokumentaciji.

Dokumentacija o usaglašenosti sa Međunarodnim standardima revizije (videti paragraf 8(a))

A6. U principu, ispunjenje zahteva ovog ISA rezultira time da je revizijska dokumentacija dovoljna i adekvatna za date uslove. Drugi Međunarodni standardi revizije sadrže specifične zahteve koji su namenjeni za objašnjenje načina primene ovog ISA u posebnim okolnostima kojima se specifično bave drugi Međunarodni standardi revizije. Specifični zahtevi koji se tiču dokumentacije u drugim Međunarodnim standardima revizije ne ograničavaju primenu ovog ISA. Štaviše, odsustvo zahteva u vezi dokumentacije u bilo kom ISA ne ukazuje na to da ne postoji dokumentacija koja će biti pripremljena kao rezultat usaglašenosti sa tim ISA.

A7. Revizijska dokumentacija pruža dokaz da je revizija usaglašena sa Međunarodnim standardima revizije. Međutim, nepotrebno je i nepraktično dokumentovati svako pitanje, ili profesionalno rasu­đi­vanje, tokom revizije. Takođe, nije neophodno da revizor posebno dokumentuje (na primer, u vidu liste zadataka) usaglašenost, u vezi sa nekim pitanjima, koja je jasno prikazana dokumentima koji se nalaze u dosijeu revizije. Na primer:

• Postojanje adekvatno dokumentovanog plana revizije ukazuje da je revizor planirao reviziju.

• Postojanje potpisanog pisma o angažovanju u dosijeu revizije ukazuje da se revizor dogovorio o uslovima revizijskog angažovanja sa rukovodstvom, ili gde je to primenljivo, licima ovlašćenim za upravljanje.

• Izveštaj revizora koji sadrži odgovarajuće modifikovano mišljenje u vezi sa finansijskim izveštajima ukazuje da je revizor postupao u skladu sa zahtevom da se iznese kvalifikovano mišljenje u uslovima koji su bliže navedeni u Međunarodnim standardima revizije.

• U vezi sa zahtevima koji se generalno primenjuju tokom celog postupka revizije, postoji veliki broj načina na koji se, u okviru revizijskog dosijea, može pokazati usaglašenost sa njima:

□ Na primer, možda neće postojati način na koji će se dokumentovati profesionalni skepticizam. Međutim, revizijska dokumentacija ipak može pružiti dokaze da je revizor, u skladu sa Međunarodnim standardima revizije primenio profesionalni skepticizam. Takvi dokazi mogu uključivati neke specifične postupke koji se obavljaju kako bi se potvrdili odgovori rukovodstva na ispitivanja revizora.

□ Slično tome preuzimanje odgovornost, od strane partnera angažovanja za usmeravanje, nadzor i sprovođenje revizije u skladu sa Međunarodnim standardima revizije, se putem revizijske dokumentacije može dokazati na više načina. Ovo može da uključuje dokumentaciju o blagovremenom uključivanju partnera angažovanja u sve aspekte revizije, kao što je učešće u timskim diskusijama u skladu sa ISA 315 (revidiran).

Dokumentovanje značajnih pitanja i relevantnih značajnih profesionalnih rasuđivanja (videti paragraf 8(c))

A8. Određivanje značaja određenih pitanja podrazumeva objektivnu analizu činjenica i okolnosti. Značajna pitanja između ostalog uključuju:

• Pitanja koja uzrokuju značajne rizike (kao što je definisano u ISA 315 (revidiran)).

• Rezultate revizijskih postupaka koji ukazuju (a) da je moguće da su finansijski izveštaji materijalno pogrešni ili (b) da postoji potreba revidiranja prvobitne revizorske procene rizika materijalno pogrešnih iskaza kao i odgovora revizora na te rizike.

• Okolnosti koje revizoru uzrokuju značajne teškoće prilikom primene neophodnih revizijskih postupaka.

• Nalaze koji mogu usloviti modifikovani izveštaj revizora.

A9. Značajan faktor u određivanju forme, sadržaja i obima revizijske dokumentacije o značajnim pitanjima je obim profesionalnog rasuđivanja prilikom obavljanja rada i procene rezultata. Dokumentacija o profesionalnom rasuđivanju, gde je to značajno, služi da objasni zaključke revizora i potkrepi kvalitet rasuđivanja. Ovakva pitanja su od posebnog značaja za osobe koje su odgovorne za pregled revizijske dokumentacije, kao i one koji obavljaju naknadne revizije, za svrhe razmatranja pitanja od stalnog značaja (na primer, prilikom retro­spektivnog pregleda računovodstvenih procena).

A10. Neki primeri situacija u kojima je, u skladu sa paragrafom 8, primereno da se pripremi revizijska dokumentacija u vezi sa profesionalnim rasuđivanjem, uključuju, u slučajevima gde su pitanja i rasuđivanja značajna:

• Objašnjenje zaključka revizora kada zahtev nalaže da revizor "razmotri" određene informacije ili faktore, i da je to razmatranje značajno u kontekstu konkretnog angažovanja.

• Osnova za zaključak revizora o osnovanosti subjektivnih rasuđivanja (na primer, opravdanost značajnih računovodstvenih procena).

• Osnova za zaključak revizora o autentičnosti dokumenta kada je sprovedena dalja istraga (kao što je adekvatna upotreba rada stručnjaka ili procesa pribavljanja potvrda) kao odgovor na okolnosti koje su uočene tokom revizije a koje su izazvale sumnju revizora u pogledu autentičnosti dokumenta.

• Kada se primenjuje ISA 701, obrazloženje kako je revizor odredio ključna revizijska pitanja ili da nema ključnih revizijskih pitanja koja treba da se saopšte.

A11. Revizor može smatrati korisnim da pripremi i, kao deo revizijske dokumentacije, sačuva sumarni pregled (ponekad se naziva memorandum izvršenog rada) u kome se opisuju značajna pitanja identifikovana tokom revizije i način na koje su ona rešena, ili daju reference na drugu dokumentaciju koja sadrži takve informacije. Ovakav sumarni pregled omogućuje efektivan i efikasan pregled revizijske dokumentacije, pogotovo kada se radi o velikim i složenim revizijama. Takođe, priprema takvog sumarnog pregleda može biti od pomoći prilikom razmatranja drugih značajnih pitanja. Revizoru takođe može pomoći da razmotri da li, u svetlu obavljenih revizijskih postupaka i donetih zaključaka, postoji bilo koji pojedinačni cilj u ISA koji revizor ne može ostvariti, a koji sprečava ostvarivanje opštih ciljeva revizora.

Identifikacija specifičnih stavki ili pitanja koja su testirana, i lica koja su izvršila pripremu i pregled (videti paragraf 9)

A12. Evidentiranje identifikacionih karakteristika ima više namena. Na primer, ovim se uspostavlja odgovornost revizijskog tima za izvršeni rad i omogućuje istraživanje izuzetaka ili odstupanja. Identifikacione karakteristike se razlikuju u zavisnosti od prirode revizijskih postupaka i stavke ili pitanja koje se testira. Na primer:

• prilikom detaljnog testiranja narudžbenica entiteta, revizor može identifikovati dokumenta izabrana za testiranje na osnovu datuma i jedinstvenog broja obrasca narudžbenice.

• u slučaju postupaka koji zahtevaju odabir ili pregled svih stavki populacije koje su iznad određenog iznosa, revizor može evidentirati obim postupka i identifikovati populaciju (na primer, sva knjiženja stavki koja su iznad određenog iznosa).

• u slučaju postupaka koji zahtevaju sistematsko uzorkovanje iz populacije dokumenata, revizor može identifikovati izabrana dokumenta tako što će evidentirati izvor dokumenta, početnu tačku i interval uzorkovanja (na primer, sistematsko uzorkovanje otpremnica izabranih iz evidencije otpremnica za period od 1. aprila do 30. septembra, počev od otpremnice broj 12345 i uz odabir svake 125-te otpremnice).

• u slučaju postupaka koji zahtevaju ispitivanje određenih kadrova entiteta, revizor može zabeležiti datum ispitivanja i imena i funkciju kadrova entiteta.

• u slučaju postupaka posmatranja, revizor može zabeležiti proces ili predmetno pitanje čije se posmatranje vrši, relevantna lica, njihova ovlašćenja i odgovornosti i kada i gde je posmatranje vršeno.

A13. ISA 220 nalaže da revizor pregleda obavljeni revizijski rad putem pregleda revizijske dokumentacije. Obaveza pripreme dokumentacije o licu koje je izvršilo pregled obavljenog rada ne uslovljava neophodnost da se svaki radni papir obeleži prilikom pregleda. Taj zahtev, međutim, znači da treba dokumentovati koji je revizijski rad pre­gledan, ko ga je pregledao i kada.

Dokumentacija o diskusijama sa rukovodstvom, licima ovlašćenim za upravljanje, i drugima u vezi značajnih pitanja (vidi paragraf 10)

A14. Ova dokumentacija nije ograničena samo na evidencije pripremljene od strane revizora, već može uključivati i druge odgovarajuće evidencije kao što su usvojeni zapisnici sa sastanka koje su pripremili zaposleni entiteta i koje je potvrdio revizor. Druga lica sa kojima revizor može diskutovati o značajnim pitanjima uključuju lica ovlašćena za upravljanje, zaposlene u entitetu i eksterne strane, kao što su lica koja pružaju usluge profesionalnog savetovanja entitetu.

Dokumentacija o rešavanju protivrečnosti i nedoslednosti (videti paragraf 11)

A15. Zahtev za dokumentovanje o tome kako je razrešena protivrečnost ili nedoslednost u informacijama ne podrazumeva da revizor treba da čuva dokumentaciju koja je netačna ili nevažeća.

Razmatranja koja su specifična za manje entitete (videti paragraf 8)

A16. Prilikom revizije manjih entiteta uglavnom je potrebno prikupiti manje revizijske dokumentacije nego što je to slučaj sa većim entitetima. Takođe, u slučaju da se radi o reviziji gde partner angažovanja vrši celokupan revizijski rad, dokumentacija neće uključivati stavke koje bi trebalo dokumentovati isključivo kako bi se obavestili ili uputili članovi tima na angažovanju, ili kako bi se dao dokaz da su drugi članovi tima izvršili pregled (na primer, stavke koje se tiču timskih diskusija ili nadzora se neće dokumentovati). Međutim, partner na angažovanju se ponaša u skladu sa opštim zahtevom u paragrafu 8, prema kome treba pripremiti revizijsku dokumentaciju koju može da razume revizor sa iskustvom, budući da revi­zijska dokumentacija može da bude pregledana od strane eksternih lica za regulatorne ili druge potrebe.

A17. Prilikom pripreme revizijske dokumentacije, revizor manjeg entiteta može smatrati da je korisno i efikasno da se različiti aspekti revizije zabeleže u jednom dokumentu, i daju reference ka odgovarajućim radnim papirima koji to potkrepljuju. Primeri stavki koje mogu biti dokumentovane prilikom revizije manjih entiteta uključuju razumevanje entiteta i njegove interne kontrole, celokupnu revizijsku strategiju i plan revizije, materijalnost određenu u skladu sa ISA 320, procenjene rizike, značajna pitanja koja su primećena u toku revizije, i donete zaključke.

Odstupanje od relevantnog zahteva (videti paragraf 12)

A18. Zahtevi Međunarodnih standarda revizije su osmišljeni kako bi omogućili revizoru da postigne ciljeve definisane Međunarodnim standardima revizije i samim tim i opšti revizorski cilj. U skladu sa tim, osim u izuzetnim okolnostima, Međunarodni standardi revizije nalažu usklađenost sa svim zahtevima koji su relevantni u okol­nostima te revizije.

A19. Zahtev koji se tiče dokumentovanja se odnosi samo na zahteve koji su relevantni u određenim okolnostima. Zahtev nije relevantan samo u slučaju da:

(a) Ceo ISA nije relevantan (na primer, ukoliko entitet nema funkciju interne kontrole, ništa u ISA 610 (revidiran 2013. godine) nije relevantno); ili

(b) Zahtev je uslovljen a uslov ne postoji (na primer, zahtev da se modifikuje mišljenje revizora u slučaju da ne postoji mogućnost da se prikupi dovoljno adekvatnih revizijskih dokaza, a ne postoji takva nemogućnost).

Pitanja koja se pojave nakon datuma revizijskog izveštaja (videti paragraf 13)

A20. Primeri izuzetnih okolnosti uključuju činjenice koje revizoru postanu poznate nakon datuma objavljivanja revizijskog izveštaja ali koje su postojale i kada je izveštaj objavljen, i koja su da su tada bile poznate, mogle su da izazovu izmenu finansijskih izveštaja ili modifikaciju revizorskog mišljenja datog u izveštaju revizora. Rezultirajuće izmene u revizijskoj dokumentaciji se pregledaju u skladu sa odgovornostima koje su navedene u ISA 220, na osnovu kojih partner na angažovanju preuzima konačnu odgovornost za izmene.

Sačinjavanje konačnog revizijskog dosijea

(videti paragrafe 14-16)

A21. Standardom ISQC 1 (ili nacionalnim zahtevima koji su bar podjednako zahtevni) se od firmi zahteva da ustanove politike i procedure u vezi sa blagovremenim sačinjavanjem revizijskog dosijea. Uobičajeni vremenski period koji se smatra prikladnim za sačinjavanje konačnog revizijskog dosijea je 60 dana od datuma izveštaja revizora.

A22. Sačinjavanje konačnog revizijskog dosijea nakon datuma izveštaja revizora predstavlja administrativni proces koji ne podrazumeva sprovođenje novih revizijskih postupaka niti donošenje novih zaključaka. Međutim mogu se vršiti izmene revizijske dokumentacije ukoliko su one po svojoj prirodi administrativnog karaktera. Primeri ovakvih izmena mogu biti:

• brisanje ili odstranjivanje nevažeće dokumentacije,

• razvrstavanje, uparivanje ili povezivanje radnih papira,

• potpisivanje konačnih listi izvršenog rada koje se odnose na proces sačinjavanja dosijea,

• dokumentovanje revizijskih dokaza koje je revizor prikupio, relevantnih diskusija koje su vođene u vezi s njima sa odgovarajućim članovima tima i zaključaka koji su usvojeni pre datuma izveštaja revizora.

A23. Standardom ISQC 1 (ili nacionalnim zahtevima koji su bar podjednako zahtevni) se od firmi zahteva da ustanove politike i procedure u vezi sa čuvanjem dokumentacije o angažovanju. Uobičajeni vremenski period čuvanja u slučaju angažovanja revizije ne treba da bude kraći od pet godina od datuma izveštaja revizora ili datuma izveštaja revizora za grupu ukoliko je kasniji.

A24. Primer okolnosti u kojima revizor može smatrati da je neophodno da se modifikuje postojeća revizijska dokumentacija ili doda nova, nakon sačinjavanja konačnog revizijskog dosijea je potreba da se pojasni postojeća revizijska dokumentacija prema komentarima koji su dobijeni tokom inspekcija koje su obavile interne ili eksterne stane.

Prilog

(videti paragraf 1)

Zahtevi u pogledu specifične revizijske dokumentacije navedene u drugim ISA

U ovom prilogu se identifikuju paragrafi u drugim ISA koji sadrže specifične zahteve u pogledu revizijske dokumentacije. Ova lista ne predstavlja zamenu za obavezu razmatranja zahteva i povezane primene i ostalih objašnjenja sadržanih u ISA standardima.

• ISA 210, Dogovaranje uslova revizijskog angažovanja - paragrafi 10-12.

• ISA 220, Kontrola kvaliteta revizije finansijskih izveštaja - paragrafi 24-25.

• ISA 240, Odgovornost revizora za razmatranje kriminalnih radnji u reviziji finansijskih izveštaja - paragrafi 44-47;

• ISA 250, Razmatranje primene zakona i propisa u obavljanju revizije finansijskih izveštaja - paragraf 29;

• ISA 260 (revidiran), Komunikacija sa licima ovlašćenim za upravljanje - paragraf 23;

• ISA 300, Planiranje revizije finansijskih izveštaja - paragraf 12;

• ISA 315 (revidiran), Identifikovanje i procena rizika materijalno pogrešnih iskaza putem razumevanja entiteta i njegovog okruženja - paragraf 32;

• ISA 330, Revizorski odgovor na procenjene rizike - paragrafi 25-30;

• ISA 450, Procena pogrešnih iskaza identifikovanih tokom revizije, paragraf 15

• ISA 540, Revizija računovodstvenih procena, uključujući računovodstvenu procenu fer vrednosti i povezana obelodanjivanja - paragraf 23

• ISA 550, Povezane strane - paragraf 28

• ISA 600, Specijalna razmatranja - revizije finansijskih izveštaja grupe (uključujući rad revizora komponente) - paragraf 50

• ISA 610 (revidiran 2013. godine), Korišćenje rezultata rada internih revizora - paragraf 13.

• ISA 720 (revidiran), Odgovornosti revizora u vezi sa ostalim informacijama - paragraf 25.

_______________

ISA 200, Opšti ciljevi nezavisnog revizora i sprovođenje revizije u skladu sa Međunarodnim standardima revizije, paragraf 11.

ISA 220, Kontrola kvaliteta revizije finansijskih izveštaja, paragrafi 15-17.

ISQC 1, Kontrola kvaliteta firmi koje vrše reviziju i pregled finansijskih izveštaja, druga angažovanja na osnovu kojih se pruža uveravanje i srodne usluge, paragrafi 32-33, 35-38, i 48.

ISA 220, paragraf 2.

ISA 315 (revidiran), Identifikovanje i procena rizika materijalno pogrešnih iskaza putem razumevanja entiteta i njegovog okruženja, paragraf 10.

ISA 315 (revidiran), paragraf 4(e).

ISA 701, Saopštavanje ključnih revizijskih pitanja u izveštaju nezavisnog revizora

ISA 220, paragraf 17.

ISA 320, Materijalnost u planiranju i sprovođenju revizije

ISA 200, paragraf 22.

ISA 610 (revidiran 2013. godine), Korišćenje rezultata rada internih revizora, paragraf 2.

ISA 560, Naknadni događaji, paragraf 14.

ISA 220, paragraf 16.

ISQC 1, paragraf 45.

ISQC 1, paragraf A54.

ISQC 1, paragraf 47.

ISQC 1, paragraf A61.