MEĐUNARODNI STANDARD REVIZIJE 300 Planiranje revizije finansijskih izveštaja ("Sl. glasnik RS", br. 100/2018) |
(Standard važi za revizije finansijskih izveštaja za periode koji počinju 15. decembra 2009. ili kasnije)
SADRŽAJ
Paragraf
Uvod
Delokrug ovog ISA 1
Uloga i vreme planiranja 2
Datum stupanja na snagu 3
Cilj 4
Zahtevi
Uključenost ključnih članova tima na angažovanju 5
Aktivnosti pre angažovanja 6
Aktivnosti planiranja 7-11
Dokumentacija 12
Dodatna razmatranja
u vezi sa prvim revizijskim angažovanjem 13
Primena i ostala objašnjenja
Uloga i vreme planiranja A1-A3
Uključenost ključnih članova tima na angažovanju A4
Aktivnosti pre angažovanja A5-A7
Aktivnosti planiranja A8-A17
Dokumentacija A18-A21
Dodatna razmatranja
u vezi sa prvim revizijskim angažovanjem A22
Prilog: Razmatranja pri ustanovljavanju opšte strategije revizije
|
Međunarodni standard revizije (ISA) 300, Planiranje revizije finansijskih izveštaja treba tumačiti u kontekstu ISA 200 Opšti ciljevi nezavisnog revizora i sprovođenje revizije u skladu sa Međunarodnim standardima revizije |
1. Ovaj Međunarodni standard revizije (ISA) se bavi odgovornošću revizora u vezi sa planiranjem revizije finansijskih izveštaja. Ovaj ISA treba tumačiti u kontekstu ponovne revizije. Dodatna razmatranja u vezi sa prvim revizijskim angažovanjem data su posebno.
2. Planiranje revizije podrazumeva ustanovljavanje opšte revizijske strategije za angažovanje i razvijanje plana revizije. Adekvatno planiranje je od višestruke koristi za reviziju finansijskih izveštaja, uključujući i sledeće: (videti paragrafe A1-A3)
• Pomaže revizoru da značajnim oblastima revizije posveti odgovarajuću pažnju.
• Pomaže revizoru da identifikuje i pravovremeno reši potencijalne probleme.
• Pomaže revizoru da adekvatno organizuje i upravlja revizijskim angažovanjem, tako da se obavlja na efektivan i efikasan način.
• Pomaže pri odabiru članova tima na angažovanju koji imaju odgovarajući stepen sposobnosti i kompetentnosti za svrhe odgovora na očekivane rizike, i za adekvatnu raspodelu posla.
• Usmeravanje i nadzor članova tima na angažovanju i pregled njihovog rada.
• Pomoć, gde je to primenljivo, u koordiniranju rada sa revizorima komponenti entiteta i stručnjacima.
3. Ovaj ISA važi za revizije finansijskih izveštaja za periode koji počinju 15. decembra 2009. godine ili kasnije.
4. Cilj revizora je planiranje revizije kako bi ona bila izvršena na efektivan način.
Uključenost ključnih članova tima na angažovanju
5. Partner angažovanja i drugi ključni članovi tima koji radi na angažovanju treba da budu uključeni u planiranje revizije, uključujući planiranje i učestvovanje u razgovorima članova tima koji radi na angažovanju. (videti paragraf A4)
6. Revizor treba da obavi sledeće aktivnosti na početku tekućeg angažovanja revizije:
• sprovođenje postupaka u vezi nastavka saradnje sa klijentom i specifičnim revizijskim angažovanjima u skladu sa ISA 220.
• procenu usklađenosti sa relevantnim etičkim zahtevima, uključujući i nezavisnost u skladu sa ISA 220; i
• obezbeđenje razumevanja uslova angažovanja u skladu sa zahtevima ISA 210. (videti paragrafe A5-A7)
7. Revizor treba da ustanovi opštu strategiju revizije, koja definiše delokrug, vreme i usmerenje revizije, i pomaže pri kreiranju detaljnog plana revizije.
8. Prilikom uspostavljanja opšte strategije revizije, revizor treba da:
(a) Utvrdi karakteristike angažovanja koje definišu delokrug;
(b) Odredi ciljeve izveštavanja na bazi angažovanja kako bi se planiralo vreme revizije i priroda komunikacije;
(c) Razmotri faktore koji su, na osnovu profesionalnog prosuđivanja revizora, značajni za usmeravanje fokusa tima koji radi na angažovanju;
(d) Razmotri rezultate preliminarnih aktivnosti i, gde je to primenljivo, da li je znanje koje je stečeno na drugim angažovanjima koje je obavio partner na angažovanju relevantno za dati entitet; i
(e) Razmotri prirodu, vreme i obim resursa neophodnih da bi se sprovelo angažovanje. (videti paragrafe A8-A11)
9. Revizor treba da napravi plan revizije koji će uključivati opis:
(a) Prirode, vremena i obima planiranih postupaka procene rizika, kao što je utvrđeno u ISA 315 (revidiran).
(b) Prirode, vremena i obima daljih planiranih postupaka revizije na nivou tvrdnje, kao što je utvrđeno u ISA 330.
(c) Drugih planiranih revizijskih postupaka koji su neophodni u cilju ispunjenja zahteva ISA (videti paragraf A12-A14)
10. Revizor može u toku revizije dopuniti ili izmeniti opštu strategiju revizije i plan revizije, ukoliko to bude neophodno. (videti paragraf A15)
11. Revizor takođe treba da planira prirodu, vreme i obim usmerenja i nadzora članova tima na angažovanju i pregled njihovog rada. (videti paragrafe A16-A17)
12. Revizor treba da uvrsti sledeće u revizijsku dokumentaciju:
(a) Opštu strategiju revizije;
(b) Plan revizije; i
(c) Sve značajne izmene opšte strategije revizije ili plana revizije izvršene tokom revizijskog angažovanja i razloge tih izmena. (videti paragrafe A18-A21)
Dodatna razmatranja u vezi sa prvim revizijskim angažovanjem
13. Revizor treba da obavi sledeće aktivnosti pre započinjanja prve revizije:
(a) sprovođenje postupaka u vezi sa prihvatanjem klijenta i specifičnog revizijskog angažovanja u skladu sa ISA 220; i
(b) komunikaciju sa prethodnim revizorom, ukoliko je došlo do promene revizora, u skladu sa relevantnim etičkim zahtevima. (videti paragraf A22)
* * *
(videti paragraf 2)
A1. Priroda i obim aktivnosti planiranja se razlikuje u zavisnosti od veličine i kompleksnosti entiteta, prethodnog iskustva ključnih članova tima koji radi na angažovanju kod tog entiteta, i promenama okolnosti koje se dešavaju tokom angažovanja revizije.
A2. Planiranje nije zasebna faza revizije, već kontinuiran i obnavljajući proces koji često počinje kratko nakon (ili uporedo sa) završetkom prethodne revizije i traje sve do završetka tekućeg revizijskog angažovanja. Međutim, pri planiranju revizije, revizor razmatra vreme izvršenja određenih aktivnosti planiranja i revizijskih postupaka koje treba završiti pre otpočinjanja narednih revizijskih postupaka. Na primer, planiranje uključuje potrebu da se razmotre, pre revizorove identifikacije i procene rizika materijalno pogrešnih iskaza, sledeća pitanja:
• Analitički postupci koji će se primeniti u proceni rizika.
• Sticanje opšteg razumevanja zakonskog i regulatornog okvira primenljivog na entitet i usklađenost sa tim okvirom.
• Određivanje materijalnosti.
• Učešće stručnjaka.
• Sprovođenje drugih postupaka procene rizika.
A3. Revizor može odlučiti da razgovara sa rukovodstvom o elementima planiranja, radi lakšeg sprovođenja i vođenja revizijskog angažovanja (na primer, koordinacija nekih od planiranih revizijskih postupaka sa radom zaposlenih u entitetu). I pored ovih diskusija, opšta strategija revizije i revizijski plan ostaju odgovornost revizora. Ukoliko se diskutuje o pitanjima obuhvaćenim opštom strategijom revizije ili revizijskim planom, neophodno je obratiti posebnu pažnju kako se ne bi dovela u pitanje efektivnost revizije. Na primer, revizor razmatra da li diskusija o prirodi i vremenu sprovođenja revizijskih postupaka sa rukovodstvom kompromituje efektivnost revizije tako što povećava predvidljivost revizijskih postupaka.
Uključenost ključnih članova tima na angažovanju
(videti paragraf 5)
A4. Uključenost partnera na angažovanju i drugih ključnih članova tima na angažovanju u planiranje revizije se zasniva na iskustvu i percepciji, i na taj način se povećava efektivnost i efikasnost postupka planiranja.
(videti paragraf 6)
A5. Sprovođenje inicijalnih aktivnosti angažovanja, koje su navedene u paragrafu 6, na početku tekućeg revizijskog angažovanja pomaže revizoru da identifikuje i proceni događaje ili okolnosti koji mogu negativno uticati na revizorovu sposobnost da planira i izvrši revizijsko angažovanje.
A6. Sprovođenje početnih aktivnosti u vezi sa angažovanjem pomaže revizoru u planiranju angažovanja u kojem:
• Revizor zadržava neophodnu nezavisnost i mogućnost da izvrši to angažovanje.
• Ne postoje pitanja u vezi sa integritetom rukovodstva koja mogu uticati na revizorovu mogućnost nastavka angažovanja.
• Ne postoje nesporazumi sa klijentom u pogledu uslova angažovanja.
A7. Revizorovo razmatranje nastavka angažovanja kod klijenta i etičkih zahteva, uključujući nezavisnost, sprovodi se u toku vršenja revizijskog angažovanja u skladu sa pojavom promena uslova i okolnosti. Međutim, inicijalni revizorski postupci u vezi sa nastavkom saradnje sa klijentom i procenom etičkih zahteva (uključujući nezavisnost) vrše se pre obavljanja drugih važnih aktivnosti tekućeg revizijskog angažovanja. Za nastavljanje revizijskih angažovanja, takvi postupci često otpočinju ubrzo nakon (ili istovremeno sa) završetka prethodne revizije.
Opšta strategija revizije (videti paragrafe 7-8)
A8. Proces kreiranja opšte strategije revizije pomaže revizoru da utvrdi, kao uslov kompletiranja revizorskih postupaka procene rizika, sledeća pitanja:
• Resurse koji će se rasporediti na specifične oblasti revizije, kao što je raspored članova tima sa odgovarajućim iskustvom u oblastima sa većim rizikom ili angažovanje stručnjaka u vezi sa složenim pitanjima;
• Obim resursa koji treba alocirati na određene oblasti revizije, kao što je broj članova tima koji radi na angažovanju koji prisustvuju popisu zaliha na materijalno značajnim lokacijama, obim pregleda rada drugog revizora u slučaju revizija grupe, ili vremenski budžet revizije za oblasti sa visokim rizikom;
• Vreme korišćenja resursa, kao na primer da li u fazi koja prethodi reviziji ili ključnim datumima razgraničenja; i
• Upravljanje, usmeravanje i nadzor u pogledu resursa, kao na primer raspored održavanja informativnih sastanaka tima, na koji način se vrši pregled od strane partnera angažovanju i rukovodioca (na primer na terenu ili u kancelariji), i da li treba vršiti kontrolni pregled kvaliteta angažovanja.
A9. U Prilogu se navode primeri za razmatranje prilikom ustanovljavanja opšte strategije revizije.
A10. Kada je ustanovljena opšta strategija revizije, revizor je u mogućnosti da počne kreiranje detaljnog plana revizije koji adekvatno obuhvata određena pitanja koja su identifikovana opštom strategijom revizije, uzimajući u obzir potrebu da ispuni ciljeve revizije putem efikasnog korišćenja resursa. Kreiranje opšte strategije revizije i detaljnog revizijskog plana nisu obavezno zasebni ili sekvencijalni postupci, već su međusobno blisko povezani, budući da promene u jednom planu mogu rezultirati posledičnim promenama drugog plana.
Razmatranja koja su specifična za manje entitete
A11. Kod revizija malih entiteta, celokupna revizija može biti vršena od strane vrlo malog revizorskog tima. U mnogim slučajevima, reviziju malih entiteta vrši partner revizijskog angažovanja (koji može biti individualni praktičar) zajedno sa jednim članom tima (ili čak bez i jednog člana tima). U okviru manjeg tima, koordinacija i komunikacija je mnogo lakša. Ustanovljavanje opšte strategije za reviziju malog entiteta ne mora da bude složen i dugotrajan proces; ovaj proces zavisi od veličine entiteta, složenosti revizije i veličine tima na angažovanju. Na primer, sažeti memorandum pripremljen nakon završetka prethodne revizije, koji se zasniva na pregledu radnih papira i kojim se naglašavaju pitanja identifikovana tokom završene revizije, koji se ažurira i modifikuje za tekući period na osnovu razgovora sa vlasnikom-rukovodiocem, se može koristiti kao osnova za planiranje tekućeg revizijskog angažovanja ukoliko pokriva sva pitanja navedena u paragrafu 8.
Plan revizije (videti paragraf 9)
A12. Plan revizije je detaljniji nego opšta strategija revizije jer uključuje prirodu, vreme i obim revizijskih postupaka koje treba da obave članovi tima na angažovanju. Planiranje ovih revizijskih postupaka vrši se tokom revizije, uporedo sa razvojem plana revizije. Na primer, planiranje revizorskih postupaka procenjivanja rizika se obično vrši u početku revizije. Međutim, planiranje prirode, vremena i obima daljih specifičnih revizijskih postupaka zavisi od rezultata postupaka procene rizika. Pored toga, revizor može početi sprovođenje drugih revizijskih postupaka za neke vrste transakcija, salda na računima i obelodanjivanja pre završetka detaljnog revizijskog plana svih ostalih revizijskih postupaka.
A13. Određivanje prirode, vremena i obima planiranih postupaka za procenu rizika, i dodatnih revizijskih postupaka, u odnosu na obelodanjivanja je važno u svetlu obima informacija kao i nivoa detalja koji mogu biti obuhvaćeni u tim obelodanjivanjima. Dalje, neka obelodanjivanja mogu da sadrže informacije koje ne potiču iz glavne i pomoćnih knjiga, a koje takođe mogu da utiču na procenjene rizike i prirodu, vreme i obim revizijskih postupaka za njihovo adekvatno obuhvatanje.
A14. Razmatranje obelodanjivanja u ranoj fazi revizije pomaže revizoru da posveti odgovarajuću pažnju i isplanira dovoljno vremena za obradu obelodanjivanja na isti način kao i za klase transakcija, događaja i salda računa. Rano razmatranje takođe može pomoći revizoru da odredi efekte koji na reviziju imaju:
• Značajna nova ili revidirana obelodanjivanja koja se zahtevaju kao rezultat promena u okruženju, finansijskom statusu ili aktivnostima entiteta (na primer, promena zahtevane identifikacije segmenata i izveštavanje o informacijama po segmentima koje proističu iz značajnih poslovnih kombinacija);
• Značajna nova ili revidirana obelodanjivanja koja proističu iz izmena u primenljivom okviru finansijskog izveštavanja;
• Potrebe za učešćem stručnjaka angažovanog od strane revizora u revizijskim postupcima koji se odnose na određena obelodanjivanja (na primer, obelodanjivanja koja se odnose na penzije ili druge obaveze po osnovu socijalnih davanja za zaposlene), i
• Pitanja koja se odnose na obelodanjivanja o kojima revizor možda želi da razgovara sa licima ovlašćenim za upravljanje.
Izmene plana u toku revizije (videti paragraf 10)
A15. Usled neočekivanih događaja, izmena u uslovima ili zbog revizijskih dokaza pribavljenih kao rezultat revizijskih postupaka, revizor može imati potrebu da modifikuje opštu strategiju revizije i revizijski plan, i u skladu sa tim planiranu prirodu, vreme i obim budućih revizijskih postupaka. Ovo može biti slučaj kada revizor pribavi informacije koje se značajno razlikuju od informacija dostupnih u vreme kada je revizor planirao revizijske postupke. Na primer, revizor može pribaviti revizijske dokaze sprovođenjem suštinskih postupaka koji su protivrečni revizijskom dokazu dobijenom na osnovu provere efektivnosti kontrola.
Usmeravanje, nadzor i pregled (videti paragraf 11)
A16. Priroda, vreme i obim usmeravanja i nadzora članova tima koji radi na angažovanju i pregled njihovog rada varira u zavisnosti od više faktora, uključujući:
• veličinu i složenost entiteta,
• oblasti revizije,
• procenjenih rizika materijalno pogrešnih iskaza (na primer, povećanje rizika materijalno pogrešnog iskaza za datu oblast revizije obično uvećava zahteve u pogledu obima i vremena usmeravanja i nadzora članova tima koji radi na angažovanju, i detaljnosti pregleda njihovog rada),
• sposobnosti i kompetentnost osoblja koje obavlja revizijski rad.
ISA 220 sadrži dalja uputstva o usmeravanju, nadzoru i pregledu revizijskog rada.
Razmatranja koja su specifična za manje entitete
A17. Ukoliko je revizija u celini izvršena od strane partnera angažovanja, ne postavlja se pitanje usmeravanja i nadzora članova tima koji radi na angažovanju i pregleda njihovog rada. U takvim slučajevima, partner koji je lično sproveo sve aspekte angažovanja, svestan je svih materijalno značajnih pitanja. Objektivno razmatranje prikladnosti prosuđivanja izvršenih tokom revizije može predstavljati praktičan problem ukoliko je ta ista osoba i obavila reviziju. Ukoliko postoje izrazito složena ili nesvakidašnja pitanja, a reviziju je izvršio individualni praktičar, može biti poželjno da se planira konsultovanje sa drugim revizorom koji poseduje odgovarajuće iskustvo ili sa profesionalnom organizacijom kojoj revizor pripada.
(videti paragraf 12)
A18. Dokumentacija u vezi sa opštom strategijom revizije predstavlja evidenciju ključnih odluka koje su neophodne za pravilno planiranje revizije i informisanje tima koji radi na angažovanju o značajnim pitanjima. Na primer, revizor može da sumira opštu strategiju revizije u obliku memoranduma koji sadrži ključne odluke u vezi sa opštim delokrugom, vremenom i sprovođenjem revizije.
A19. Dokumentacija u vezi sa revizijskim planom predstavlja evidenciju planirane prirode, dinamike i obima postupaka procenjivanja rizika, kao i budućih revizijskih postupaka na nivou tvrdnje kao odgovor na procenjene rizike. Ona takođe služi kao dokaz o pravilnom planiranju revizijskih postupaka koji se mogu pregledati i odobriti pre njihovog sprovođenja. Revizor može koristiti standardne revizijske programe ili kontrolne liste sprovođenja revizije, koje su prilagođene u skladu sa određenim okolnostima angažovanja.
A20. Evidencije o značajnim promenama opšte strategije revizije i revizijskog plana, rezultirajućim promenama planirane prirode, vremena i obima revizijskih postupaka, objašnjava razlog značajnih promena i konačno usvojenu opštu strategiju i revizijski plan. Takođe ukazuje na prikladan odgovor na značajne izmene koje su se javile tokom revizije.
Razmatranja koja su specifična za manje entitete
A21. Kao što je navedeno u paragrafu A11, prikladni, sažeti memorandum može služiti kao dokumentovana strategija za reviziju manjih entiteta. Za plan revizije, standardni programi revizije ili kontrolne liste (videti paragraf 17) pripremljene pod pretpostavkom relevantnih kontrolnih aktivnosti, što je verovatan slučaj u manjem entitetu, mogu biti korišćeni pod uslovom da su prilagođeni okolnostima angažovanja, uključujući revizorovu procenu rizika.
Dodatna razmatranja u vezi sa prvim revizijskim angažovanjem
(videti paragraf 13)
A22. Namena i cilj planiranja revizije su iste, nezavisno od toga da li je u pitanju prva revizija ili ponovno angažovanje. Međutim, kod prve revizije, revizor može imati potrebu da proširi aktivnosti planiranja, jer obično nema prethodnog iskustva u vezi sa entitetom, koje se uzima u obzir pri planiranju ponovnih angažovanja. U slučaju prve revizije, dodatna pitanja koja revizor može razmatrati prilikom osmišljavanja opšte revizijske strategije i revizijskog plana uključuju:
• ukoliko to nije zabranjeno zakonom ili regulativom, dogovor sa prethodnim revizorom, na primer pregled radnih papira prethodnog revizora,
• sva značajna pitanja (uključujući primenu računovodstvenih principa ili standarda revizije i izveštavanja) o kojima se diskutovalo sa rukovodstvom u kontekstu izbora revizora, saopštavanje tih pitanja licima ovlašćenim za upravljanje i kako ta pitanja utiču na opštu strategiju i plan revizije.
• Revizijski postupci koji su obavezni kako bi se prikupilo dovoljno adekvatnih revizijskih dokaza u vezi sa početnim stanjima računa.
• Ostale postupke u skladu sa zahtevima sistema kontrole kvaliteta firme za prva revizijska angažovanja (na primer, sistem kontrole kvaliteta firme može zahtevati učešće drugog partnera ili lica na višem položaju radi sprovođenja pregleda opšte strategije revizije pre otpočinjanja značajnih revizijskih postupaka ili radi pregleda izveštaja pre izdavanja).
(videti paragrafe 7-8, A8-A11)
Razmatranja pri ustanovljavanju opšte strategije revizije
Ovaj prilog sadrži primere pitanja koje revizor može razmatrati pri ustanovljavanju opšte strategije revizije. Mnoga od pitanja istovremeno utiču i na revizorov detaljni plan revizije. Primeri se odnose na širok opseg pitanja koja su primenljiva na veliki broj angažovanja. Iako su neka od navedenih pitanja zahtevana drugim ISA, nisu sva pitanja relevantna za svako revizijsko angažovanje, a lista nije sveobuhvatna.
Karakteristike revizijskog angažovanja
• Okvir finansijskog izveštavanja na osnovu kojih su pripremljeni finansijski izveštaji čija se revizija vrši, uključujući potrebu za usaglašavanjem sa nekim drugim okvirom finansijskog izveštavanja.
• Zahtevi izveštavanja specifični za privrednu granu kao na primer izveštaji zahtevani od strane regulatornih tela privredne grane.
• Očekivani obuhvat revizije, uključujući broj i lokacije obuhvaćenih komponenti entiteta.
• Priroda odnosa kontrole između matice i njenih komponenti koji određuju način konsolidacije grupe.
• Stepen u kome reviziju komponenti vrše drugi revizori.
• Priroda poslovnih segmenata koji su predmet revizije, uključujući neophodnost specijalizovanih znanja.
• Izveštajna valuta koja se koristi, uključujući i potrebu prevođenja valute za finansijske informacije koje su predmet revizije.
• Potreba za statutarnom revizijom zasebnih finansijskih izveštaja kao dodatak reviziji za svrhe konsolidacije.
• Da li u entitetu postoji funkcija interne revizije i ako postoji, u kojim oblastima i u kojoj meri rad te funkcije može da se iskoristi, ili da li interni revizori mogu da pruže direktnu pomoć, u svrhe revizije.
• Korišćenje uslužnih organizacija od strane entiteta i na koji način revizor može dobiti dokaze u vezi osmišljenosti ili sprovođenja kontrola tih organizacija.
• Očekivano korišćenje revizijskih dokaza dobijenih u prethodnim revizijama, na primer, revizijski dokaz koji se odnosi na postupke procenjivanja rizika i testove kontrola.
• Efekat informacionih tehnologija na postupke revizije, uključujući i dostupnost podataka i očekivano korišćenje revizijskih tehnika uz pomoć kompjutera.
• Koordinacija očekivanog obuhvata i vremena revizije sa pregledima finansijskih informacija iz međuperioda i efekat informacija dobijenih tokom tih pregleda na reviziju.
• Raspoloživost klijentovog osoblja i podataka.
Ciljevi izveštaja, vreme revizije i zahtevana komunikacija
• Vremenski raspored entiteta u vezi sa izveštavanjem, kao na primer u međuperiodu ili na kraju perioda.
• Organizovanje sastanaka sa rukovodstvom i licima ovlašćenim za upravljanje radi diskusije u vezi prirode, obima i dinamike revizije.
• Razgovor sa rukovodstvom i licima ovlašćenim za upravljanje u vezi sa očekivanom vrstom i vremenom izdavanja izveštaja i drugom komunikacijom, u pisanoj i usmenoj formi, uključujući izveštaj revizora, pisma rukovodstvu i informisanje lica ovlašćenih za upravljanje.
• Razgovor sa rukovodstvom u vezi sa očekivanim informisanjem o napretku revizije u toku angažovanja i očekivanim rezultatima revizijskih postupaka.
• Komunikacija sa revizorima komponenti u vezi sa očekivanim vrstama i vremenom izveštaja koje treba izdati i ostaloj komunikaciji u vezi sa revizijom komponenti.
• Očekivana priroda i vreme komunikacije između članova tima koji radi na angažovanju, uključujući i prirodu i vreme sastanaka i vreme pregleda izvršenog rada.
• Da li se očekuje komunikacija sa trećim stranama, uključujući bilo koje statutarne ili ugovorne obaveze koje proističu iz revizije.
Značajni faktori, aktivnosti pre angažovanja i znanje stečeno u toku drugih angažovanja
• Određivanje materijalnosti u skladu sa ISA 320 i, gde je to primenljivo:
• Određivanje materijalnosti za komponente i saopštavanje nivoa materijalnosti revizorima komponenata u skladu sa ISA 600.
• Preliminarna identifikacija značajnih komponenti i materijalno značajnih klasa transakcija, salda računa i obelodanjivanja.
• Preliminarna identifikacija oblasti u kojim je rizik materijalno pogrešnih iskaza veći.
• Uticaj procenjenog rizika materijalne greške na nivou ukupnih finansijskih izveštaja u kontekstu usmeravanja, nadzora i pregleda.
• Način na koji revizor naglašava članovima tima koji radi na angažovanju neophodnost zadržavanja ispitivačkog stava i profesionalnog skepticizma prilikom prikupljanja i procenjivanja revizijskih dokaza.
• Rezultati prethodnih revizija koje su uključivale i procenu operativne efektivnosti interne kontrole, uključujući i prirodu identifikovanih slabosti, kao i preduzete aktivnosti po tom pitanju.
• Diskusija u vezi sa pitanjima koja mogu uticati na reviziju sa osobljem firme koje je zaduženo za vršenje drugih usluga entitetu.
• Dokaz posvećenosti rukovodstva kreiranju i sprovođenju pouzdane interne kontrole, uključujući prikladno dokumentovanje takve interne kontrole.
• Izmene u primenljivom okviru finansijskog izveštavanja, kao što su izmene računovodstvenih standarda, koje mogu da uključuju značajna nova ili revidirana obelodanjivanja.
• Obim transakcija na osnovu koga se može utvrditi da li je za revizora efikasnije da se oslanja na internu kontrolu.
• Značaj koji se u entitetu pridaje internoj kontroli, u smislu uspešnog poslovanja.
• Proces(i) koje rukovodstvo koristi za identifikaciju i pripremu obelodanjivanja zahtevanih primenljivim okvirom finansijskog izveštavanja, uključujući obelodanjivanja koja sadrže informacije koje ne potiču iz glavne i pomoćnih knjiga.
• Značajan razvoj poslovanja koji utiče na entitet, uključujući promene informacionih tehnologija i poslovnih postupaka, promene ključnog rukovodstva, kao i sticanja, pripajanja i razdvajanja.
• Značajan razvoj privredne grane, kao što su promene u propisima o privrednoj grani i novi zahtevi izveštavanja.
• Druga relevantna dešavanja, kao što su promene u zakonskom okruženju koje imaju uticaj na entitet.
Priroda, vreme i obim resursa
• Odabir tima koji radi na angažovanju (uključujući, gde je to potrebno, lice koje vrši kontrolni pregled kvaliteta angažovanja) i raspodela revizijskog posla članovima tima, uključujući raspored odgovarajuće stručnih članova tima na oblasti gde mogu postojati veći rizici materijalne greške.
• Izrada budžeta angažovanja, uključujući i razmatranje vremena koje bi se izdvojilo za oblasti gde može postojati veći rizik materijalno značajnog pogrešnog iskaza.
_______________
ISA 220, Kontrola kvaliteta revizije finansijskih izveštaja, paragrafi 12-13.
ISA 220, paragrafi 9-11.
ISA 210, Dogovaranje uslova revizijskog angažovanja, paragrafi 9-13.
ISA 315 (revidiran), Identifikovanje i procena rizika materijalno pogrešnih iskaza putem razumevanja entiteta i njegovog okruženja
ISA 330, Revizorski odgovor na procenjene rizike
ISA 230, Revizijska dokumentacija, paragrafi 8-11, i paragraf A6
ISA 220, paragrafi 12-13.
ISA 315 (revidiran), paragraf 10, određuje zahteve i daje smernice u vezi diskusije u okviru tima na angažovanju o podložnosti entiteta na materijalno pogrešne iskaze u finansijskim izveštajima. ISA 240, Odgovornost revizora za razmatranje kriminalnih radnji u reviziji finansijskih izveštaja, paragraf 15, daje uputstvo o pažnji koja je tokom diskusije posvećuje podložnosti entiteta na materijalno pogrešne iskaze u finansijskim izveštajima nastale usled kriminalne radnje.
ISA 260 (revidiran), Komunikacija sa licima ovlašćenim za upravljanje, paragraf A13
ISA 220, paragrafi 15-17.
ISA 510, Prva revizijska angažovanja-početna stanja
ISA 320, Materijalnost u planiranju i sprovođenju revizije
ISA 600, Specijalna razmatranja-revizije finansijskih izveštaja grupe (uključujući rad revizora komponenti), paragrafi 21-23 i 40(c).