MEĐUNARODNI STANDARD REVIZIJE 505 Eksterne potvrde ("Sl. glasnik RS", br. 100/2018) |
(Standard važi za revizije finansijskih izveštaja za periode koji počinju 15. decembra 2009. godine, ili kasnije)
SADRŽAJ
Paragraf
Uvod
Delokrug ovog ISA 1
Korišćenje eksternih potvrda
za pribavljanje revizijskih dokaza 2-3
Datum stupanja na snagu 4
Cilj 5
Definicije 6
Zahtevi
Postupci pribavljanja eksternih potvrda 7
Odbijanje rukovodstva da dozvoli revizoru
da pošalje zahtev za potvrdu 8-9
Rezultati postupaka pribavljanja eksternih potvrda 10-14
Negativne potvrde 15
Procena prikupljenih dokaza 16
Primena i ostala objašnjenja
Postupci pribavljanja eksternih potvrda A1-A7
Odbijanje rukovodstva da dozvoli
revizoru da pošalje zahtev za potvrdu A8-A10
Rezultati postupaka pribavljanja eksternih potvrda A11-A22
Negativne potvrde (videti paragraf 15) A23
Procena prikupljenih dokaza (videti paragraf 16) A24-A25
|
Međunarodni standard revizije (ISA) 505, Eksterne potvrde treba tumačiti u kontekstu ISA 200, Opšti ciljevi nezavisnog revizora i sprovođenje revizije u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. |
1. Ovaj međunarodni standard revizije (ISA) se bavi korišćenjem eksternih potvrda radi pribavljanja revizijskog dokaza u skladu sa zahtevima ISA 330 i ISA 500. Ovaj standard se ne bavi pitanjima koja se tiču sporova i tužbenih zahteva, a koja su obrađena u ISA 501.
Korišćenje eksternih potvrda za pribavljanje revizijskih dokaza
2. U ISA 500 se navodi da na pouzdanost revizijskog dokaza utiču izvori i priroda dokaza, kao i da zavisi od individualnih okolnosti u kojima je dokaz pribavljen. Ovaj ISA obuhvata i sledeće generalizacije koje se odnose na revizijske dokaze:
• Revizijski dokaz je pouzdaniji kada je pribavljen iz nezavisnih eksternih izvora.
• Revizijski dokaz koji je revizor neposredno pribavio je pouzdaniji od indirektno pribavljenog revizijskog dokaza.
• Revizijski dokaz je pouzdaniji kada postoji u pisanom obliku (dokument), bilo da je u pitanju papir, elektronski ili neki drugi vid zapisa.
Shodno tome, u zavisnosti od okolnosti revizije, revizijski dokazi u formi eksternih potvrda koje je revizor direktno primio od strana od kojih se zahteva potvrđivanje mogu biti pouzdaniji od dokaza koji su interno generisani u entitetu. Namena ovog ISA je da pomogne revizoru u osmišljavanju i sprovođenju postupaka eksternih potvrda u cilju pribavljanja relevantnih i pouzdanih revizijskih dokaza.
3. Drugi Međunarodni standardi revizije priznaju značaj eksternih potvrda kao revizijskih dokaza, na primer:
• U ISA 330 razmatra se odgovornost revizora u vezi sa osmišljavanjem i sprovođenjem opštih odgovora na procenjen rizik materijalne greške na nivou finansijskih izveštaja kao i za osmišljavanje i sprovođenje daljih revizijskih postupaka čija priroda, vreme i obim se zasnova, i predstavlja odgovor na procenjene rizike materijalno pogrešnog iskaza na nivou tvrdnje. Takođe, ISA 330 zahteva da, bez obzira na procenjene rizike materijalno pogrešnog iskaza, revizor treba da osmisli i sprovede postupke suštinskog ispitivanja za svaku materijalno značajnu klasu transakcija, saldo računa i obelodanjivanje. Revizor takođe treba da razmotri da li su postupci pribavljanja eksternih potvrda sprovedeni kao suštinski revizijski postupci.
• U ISA 330 navodi se da, što je veća revizorova procena rizika revizor treba da pribavi ubedljivije revizijske dokaze. Kako bi ovo uradio, revizor može da poveća kvantitet dokaza ili pribavi dokaze koji su relevantniji ili pouzdaniji, ili i jedno i drugo. Na primer, revizor može da stavi veći akcenat na pribavljanje dokaza direktno od trećih strana ili da pribavlja potvrđujuće dokaze iz većeg broja nezavisnih izvora. ISA 330 takođe navodi da postupci pribavljanja eksternih potvrda mogu pomoći revizoru u prikupljanju revizijskih dokaza koji imaju veliki stepen pouzdanosti koja je revizoru neophodna kako bi odgovorio na značajne rizike materijalno pogrešnog iskaza, bilo da je uzrokovan kriminalnom radnjom ili greškom.
• U ISA 240 se navodi da revizor može da osmisli zahteve za dostavljanje potvrda kako bi se dobile dodatne potvrđujuće informacije, kao odgovor na procenjene rizike materijalno pogrešnog iskaza usled kriminalne radnje na nivou tvrdnje.
• U ISA 500 se navodi da potvrđujuće informacije dobijene iz izvora koji je nezavisan od entiteta, kao što su eksterne potvrde, mogu povećati nivo uveravanja koje revizor stiče na osnovu dokaza koji postoje u računovodstvenim evidencijama ili izjava rukovodstva.
4. Ovaj ISA važi za revizije finansijskih izveštaja za periode koji počinju 15. decembra 2009. godine ili kasnije.
5. Cilj revizora, prilikom korišćenja postupaka pribavljanja eksternih potvrda, je da osmisli i sprovede takve postupke putem kojih će prikupiti relevantne i pouzdane revizijske dokaze.
6. Za potrebe Međunarodnih standarda revizije navedeni pojmovi imaju sledeće značenje:
(a) Eksterna potvrda - Revizijski dokaz dobijen kao pisani odgovor upućen direktno revizoru od treće strane (strane koja potvrđuje), u papirnoj, elektronskoj ili drugoj formi.
(b) Zahtev za pozitivnim potvrdama - Zahtev da strana koja potvrđuje direktno odgovori revizoru, da li se slaže ili ne slaže sa informacijama navedenim u zahtevu, ili da pruži zahtevane informacije.
(c) Zahtev za negativnim potvrdama - Zahtev da strana koja potvrđuje direktno odgovori revizoru, samo u slučaju da se ne slaže sa informacijama navedenim u zahtevu.
(d) Neodgovaranje - Strana koja potvrđuje ne odgovara ili ne odgovara u potpunosti na zahtev za pozitivnim potvrđivanjem, ili se zahtev za potvrdu vrati jer nije dostavljen.
(e) Odstupanje - Odgovor koji ukazuje na razliku između informacije za koju se traži potvrda, ili one koja je sadržana u evidenciji entiteta, i informacije koju je pružila strana koja daje potvrdu.
Postupci pribavljanja eksternih potvrda
7. Kada obavlja postupke pribavljanja eksternih potvrda, revizor treba da obezbedi kontrolu nad zahtevima za eksternim potvrdama, uključujući:
(a) Određivanje informacija koje treba da budu potvrđene ili tražene; (videti paragraf A1)
(b) Odabir adekvatne strane koja potvrđuje; (videti paragraf A2)
(c) Osmišljavanje zahteva za potvrdu, uključujući utvrđivanje da su zahtevi pravilno adresirani i da sadrže informacije da se odgovor šalje direktno revizoru; i (videti paragrafe A3-A6)
(d) Slanje zahteva, uključujući slanje naknadnih zahteva strani koja potvrđuje, kada je to primenljivo. (videti paragraf A7)
Odbijanje rukovodstva da dozvoli revizoru da pošalje zahtev za potvrdu
8. Ukoliko rukovodstvo odbije da dozvoli revizoru da pošalje zahtev za potvrdu, revizor treba da:
(a) Ispita razloge zbog kojih rukovodstvo odbija, i traži revizijske dokaze o validnosti i razumnosti razloga; (videti paragraf A8)
(b) Proceni posledice odbijanja rukovodstva na revizorove procene relevantnih rizika materijalno pogrešnih iskaza, uključujući rizik kriminalne radnje kao i uticaj na prirodu, vreme i obima drugih revizijskih postupaka, i (videti paragraf A9)
(c) Sprovede alternativne revizijske postupke koji su osmišljeni za prikupljanje relevantnih i pouzdanih revizijskih dokaza. (videti paragraf A10)
9. Ukoliko revizor zaključi da je odbijanje rukovodstva da dozvoli revizoru da pošalje zahtev za potvrdu neosnovano, ili revizor ne može da pribavi relevantne i pouzdane revizijske dokaze koristeći alternative revizijske postupke, revizor to saopštava licima ovlašćenim za upravljanje u skladu sa odredbama ISA 260 (revidiran). Revizor takođe treba da utvrdi posledice na reviziju i mišljenje revizora u skladu sa ISA 705 (revidiran).
Rezultati postupaka pribavljanja eksternih potvrda
Pouzdanost odgovora na zahteve za potvrdu
10. Ukoliko revizor identifikuje faktore koji izazivaju sumnju u pouzdanost odgovora na zahtev za potvrdu, revizor treba prikupi dodatne revizijske dokaze kako bi razrešio te sumnje. (videti paragrafe A11-A16)
11. Ukoliko revizor ustanovi da odgovor na zahtev za potvrdu nije pouzdan, revizor treba da proceni posledice na procenu značajnih rizika materijalno pogrešnih iskaza, uključujući rizik kriminalne radnje, kao uticaj na prirodu, vreme i obim drugih revizijskih postupaka. (videti paragraf A17)
Izostanak odgovora
12. U slučaju svakog pojedinačnog izostanka odgovora, revizor treba da sprovede alternativne revizijske postupke kako bi pribavio relevantne i pouzdane revizijske dokaze. (videti paragrafe A18-A19)
Kada je odgovor na zahtev za pozitivnim potvrdama neophodan kako bi se prikupilo dovoljno adekvatnih revizijskih dokaza
13. Ukoliko revizor utvrdi da je odgovor na zahtev za pozitivnim potvrdama neophodan kako bi se prikupilo dovoljno adekvatnih revizijskih dokaza, alternativni revizijski postupci neće pružiti revizijske dokaze koji su revizoru neophodni. Ukoliko revizor ne dobije takve potvrde, revizor treba da utvrdi posledice za reviziju i mišljenje revizora u skladu sa ISA 705 (revidiran). (videti paragraf A20)
Odstupanja
14. Revizor treba da razmotri odstupanja kako bi utvrdio da li ona ukazuju na pogrešne iskaze. (videti paragrafe A21-A22)
15. Negativne potvrde pružaju manje ubedljive revizijske dokaze nego što je slučaj sa pozitivnim potvrdama. U skladu sa tim, revizor ne treba da koristi samo zahteve za negativnim potvrdama kao jedini suštinski revizijski postupak kao odgovor na procenjen rizik materijalno pogrešnog iskaza na nivou tvrdnje osim ako nisu u pitanju sledeće okolnosti: (Videti: Paragraf A23)
(a) Revizor je procenio rizik materijalno pogrešnih iskaza kao nizak i prikupio je dovoljno adekvatnih revizijskih dokaza o operativnoj efektivnosti kontrola koje su značajne za tvrdnju;
(b) Populacija stavki koje su predmet zahteva za negativnom potvrdom se sastoji od velikog broja malih, homogenih salda računa, transakcija ili okolnosti;
(c) Očekuje se veoma niska stopa odstupanja; i
(d) Revizor nije svestan okolnosti ili uslova koje će uticati da primalac zahteva za negativnu potvrdu odbaci takve zahteve.
16. Revizor treba da proceni da li su rezultati postupaka pribavljanja eksternih potvrda relevantni i pouzdani revizijski dokazi, i da li su neophodni dodatni revizijski dokazi. (videti paragrafe A24-A25)
* * *
Postupci pribavljanja eksternih potvrda
Određivanje koje informacije treba da budu potvrđene ili zahtevane (videti paragraf 7(a))
A1. Postupci pribavljanja eksternih potvrda se često vrše kako bi se potvrdile ili zahtevale informacije u vezi sa saldom računa ili njihovim elementima. Takođe mogu da se koriste da se potvrde uslovi ugovora, sporazuma ili transakcije između entiteta i drugih strana, ili da se potvrdi odsustvo određenih uslova kao što je, na primer prateći ugovor ("side agreement").
Odabir odgovarajuće strane koja potvrđuje (videti paragraf 7(b))
A2. Odgovori na zahteve za potvrdu pružaju značajnije i pouzdanije revizijske dokaze kada se zahtevi za potvrdu šalju strani za koju revizor veruje da je upoznata sa informacijama koje treba potvrditi. Na primer, predstavnik finansijske institucije koji je upoznat sa transakcijama, ili aranžmanima za koje se potvrda traži, može biti najadekvatnija osoba u finansijskoj instituciji od koje se mogu tražiti potvrde.
Osmišljavanje zahteva za potvrdu (videti paragraf 7(c))
A3. Osmišljenost zahteva za potvrdu može direktno uticati na broj odgovora na zahteve, kao i na pouzdanost i prirodu revizijskih dokaza dobijenih na bazi odgovora.
A4. Faktori koje treba razmotriti prilikom osmišljavanja zahteva za potvrdu obuhvataju:
• Tvrdnje koje se razmatraju.
• Specifične rizike materijalno pogrešnih iskaza, uključujući rizik kriminalne radnje.
• Izgled i prezentaciju zahteva za potvrdu.
• Prethodno iskustvo u reviziji ili sličnim angažovanjima.
• Metod saopštavanja (na primer, u papirnom, elektronskom ili nekom drugom obliku).
• Odobrenje ili podsticaj koje rukovodstvo entiteta daje strani koje potvrđuje da odgovori revizoru. Može se desiti da su strane koja potvrđuju voljne da odgovore na zahtev za potvrdu samo ukoliko zahtev sadrži i odobrenje rukovodstva entiteta.
• Sposobnost potencijalne strane koje potvrđuje da potvrdi ili obezbedi tražene informacije (na primer, iznos pojedinačne fakture nasuprot ukupnom saldu).
A5. U zahtevu za pozitivnom eksternom potvrdom se u svim slučajevima traži da strana koja potvrđuje potvrdi revizoru traženu informaciju, tako što će navesti da se slaže sa informacijom sadržanom u zahtevu ili tako što će pružiti određene informaciju kojom raspolaže. Od zahteva za pozitivnom potvrdom se obično očekuje da pruži pouzdan revizijski dokaz. Postoji, međutim rizik da pošiljalac odgovora potvrdi informaciju bez provere da li je ona tačna. Revizor nije u mogućnosti da otkrije takav slučaj. Međutim, revizor može da umanji revizijski rizik korišćenjem pozitivnog zahteva za potvrdom u kome se ne navodi iznos (i druga informacija), već se od pošiljaoca potvrde traži da unese iznos ili navede drugu informaciju. S druge strane, primena ove vrste "blanko" informacije može imati za rezultat manji broj odgovora zbog toga što se od pošiljalaca odgovora traži veći trud.
A6. Utvrđivanje da li su zahtevi adekvatno adresirani uključuje testiranje validnosti adresa nekih ili svih primalaca zahteva za potvrdu pre nego što se one pošalju.
Praćenje zahteva za potvrdu (videti paragraf 7(d))
A7. Revizor može poslati dodatni zahtev za potvrdu ukoliko odgovor na prethodni zahtev ne stigne u razumnom roku. Na primer, revizor može, nakon što proveri tačnost originalne adrese, poslati dodatni ili ponovni zahtev.
Odbijanje rukovodstva da dozvoli revizoru da pošalje zahtev za potvrdu
Osnovanost odbijanja rukovodstva (videti paragraf 8(a))
A8. Odbijanje rukovodstva da dozvoli revizoru da pošalje zahtev za potvrdu predstavlja ograničenje za revizijske dokaze koje revizor želi da prikupi. U tom slučaju revizor treba da ispita razloge ovog ograničenja. Uobičajen razlog je postojanje pravnog spora ili pregovora koji su u toku sa stranom koje potvrđuje, a čiji ishod može uticati neprikladno vreme slanja zahteva za potvrdu. Revizor treba da traži revizijske dokaze o validnosti i razumnosti razloga zbog rizika da rukovodstvo možda pokušava da revizoru onemogući pristup revizijskim dokazima koji mogu otkriti kriminalnu radnju ili grešku.
Posledice na procenu rizika materijalno pogrešnih iskaza (videti paragraf 8(b))
A9. Revizor može zaključiti na osnovu procene u paragrafu 8(b) da bi bilo adekvatno da se revidira procena rizika materijalno pogrešnih iskaza na nivou tvrdnje, kao i da se modifikuju planirani revizijski postupci u skladu sa ISA 315 (revidiran). Na primer, ukoliko je zahtev rukovodstva da se ne zahtevaju eksterne potvrde neosnovan, to može da ukazuje na faktor rizika kriminalne radnje i zahteva procenu u skladu sa ISA 240.
Alternativni revizijski postupci (videti paragraf 8(c))
A10. Alternativni revizijski postupci koji se sprovode mogu biti slični onima koji su adekvatni za slučajeva izostanka odgovora, kao što je navedeno u paragrafima A18-A19 ovog ISA. U okviru tih postupaka bi se uzeli u obzir rezultati revizorove procene iz paragrafa 8(b) ovog ISA.
Rezultati postupaka pribavljanja eksternih potvrda
Pouzdanost odgovora na zahteve za potvrdu (videti paragraf 10)
A11. U ISA 500 se navodi da čak i kada su revizijski dokazi dobijeni iz izvora van entiteta, mogu postojati neke okolnosti koje utiču na njihovu pouzdanost. Svi odgovori nose sa sobom rizik presretanja, izmene ili kriminalne radnje. Ovi rizici postoje bez obzira da li je odgovor dobijen u papirnom obliku ili u elektronskom ili drugom formatu. Faktori koji mogu da ukazuju na sumnju o pouzdanosti odgovora su:
• Da ih revizor nije primio direktno; ili
• Da izgleda kao da nisu stigli od strane koja je originalno planirana kao strana koje potvrđuje.
A12. Odgovori koji su primljeni elektronskim putem, na primer faksom ili elektronskom poštom, uključuju rizike u vezi sa pouzdanošću jer može biti teško da se utvrdi dokaz o poreklu i ovlašćenjima pošiljaoca, a takođe može biti teško da se uoče prepravke. Postupak koji koriste revizor i pošiljalac kojim se kreira sigurno okruženje za prijem odgovora elektronskim putem može smanjiti ove rizike. Ukoliko je revizor zadovoljan načinom na koji je taj postupak obezbeđen i pravilno kontrolisan, pouzdanost tih odgovora je povećana. Postupak elektronskih potvrda može da obuhvata različite tehnike za utvrđivanje identiteta pošiljaoca informacija u elektronskom formatu, na primer, korišćenjem enkripcije, elektronskih digitalnih potpisa i postupaka za verifikaciju autentičnosti veb sajta.
A13. Ako strana koje potvrđuje koristi treću stranu za koordinaciju i odgovaranje na zahteve za potvrdu, revizor može sprovesti postupke u vezi sa rizikom da:
(a) Odgovor možda nije dobijen od odgovarajućeg izvora;
(b) Pošiljalac možda nema ovlašćenje da odgovori; i
(c) Integritet prenosa je možda ugrožen.
A14. U skladu sa ISA 500 od revizora se zahteva, da utvrdi da li treba da modifikuje postojeće ili sprovede dodatne postupke kako bi razrešio sumnje u pouzdanost informacija koje će se koristiti kao revizijski dokazi. Revizor može odabrati da proveri izvor i sadržaj odgovora na zahtev za potvrdu tako što će kontaktirati stranu koja potvrđuje. Na primer, kada strana koje potvrđuje odgovori elektronskom poštom, revizor može telefonom proveriti da li je ta strana zaista poslala odgovor. Kada odgovor nije direktno vraćen revizoru (jer je, na primer, odgovor poslat na adresu entiteta a ne revizora), revizor može tražiti od strane koje potvrđuje da odgovor u pisanom obliku dostavi direktno revizoru.
A15. Sam po sebi, usmeni odgovor na zahtev za potvrdu ne ispunjava zahteve definicije eksterne potvrde jer nije direktan pisani odgovor revizoru. Međutim, nakon dobijanja usmenog odgovora na zahtev za potvrdu, revizor može, u zavisnosti od okolnosti, zahtevati od strane koja potvrđuje da odgovori u pisanom obliku direktno revizoru. Ukoliko takav odgovor nije dobijen, u skladu sa paragrafom 12, revizor traži druge revizijske dokaze da bi podržao informacije iz usmenog odgovora.
A16. Odgovor na zahtev za potvrdu može da sadrži navode ograničenja u pogledu upotrebe. Takva ograničenja ne moraju obavezno da ugroze pouzdanost odgovora kao revizijskog dokaza.
Nepouzdani odgovori (videti paragraf 11)
A17. Kada revizor zaključi da odgovor nije pouzdan, revizor će možda morati da revidira procenu rizika materijalno pogrešnog iskaza na nivou tvrdnje i modifikuje planirane revizijske postupke, u skladu sa ISA 315. Na primer, nepouzdan odgovor može ukazivati na faktor rizika kriminalne radnje što zahteva procenu u skladu sa ISA 240.
Izostanak odgovora (videti paragraf 12)
A18. Primeri alternativnih revizijskih postupaka koje revizor može obaviti obuhvataju:
• Za salda na računima potraživanja - ispitivanje relevantnih naknadnih priliva gotovine, dokumentacije o prevozu i prodaju blizu kraja perioda.
• Za salda na računima obaveza - ispitivanje naknadnih plaćanja ili prepiske sa trećim stranama, i drugih evidencija, kao što su prijemnice robe.
A19. Priroda i obim alternativnih revizijskih postupaka su pod uticajem relevantnog računa i tvrdnje. Izostanak odgovora na zahtev za potvrdu može ukazivati na prethodno neidentifikovani rizik materijalno pogrešnog iskaza. U takvim situacijama, revizor možda mora da revidira procenu rizika materijalno pogrešnog iskaza na nivou tvrdnje i modifikuje planirane revizijske postupke, u skladu sa ISA 315 (revidiran). Na primer, manji broj odgovora na zahteve za potvrdom nego što je očekivano, ili veći broj odgovora nego što je očekivano, može da ukazuje na prethodno neidentifikovani rizik kriminalne radnje kojim u skladu sa ISA 240 mora da bude procenjen.
Kada je odgovor na zahtev za pozitivnu potvrdu neophodan za prikupljanje dovoljno odgovarajućih revizijskih dokaza (videti paragraf 13)
A20. U određenim okolnostima, revizor može identifikovati procenjeni rizik materijalno pogrešnog iskaza na nivou tvrdnje za koji je, za svrhe prikupljanja dovoljno odgovarajućih revizijskih dokaza neophodan odgovor na zahtev za pozitivnu potvrdu. To se dešava ukoliko:
• Informacije koje mogu da potvrde tvrdnju(e) rukovodstva su dostupne samo van entiteta.
• Specifični faktori rizika kriminalne radnje, kao što je rizik zaobilaženja kontrola od strane rukovodstva, ili rizik postojanja dosluha zaposlenih i/ili rukovodstva, sprečavaju revizora da se oslanja na dokaze iz entiteta.
Odstupanja (videti paragraf 14)
A21. Odstupanja primećena u odgovorima na zahteve za potvrdu mogu da ukazuju na pogrešne iskaze ili potencijalne pogrešne iskaze u finansijskim izveštajima. Kada je pogrešan iskaz identifikovan, revizor treba u skladu sa ISA 240 da proceni da li taj pogrešni iskaz ukazuje na postojanje kriminalne radnje. Odstupanja mogu da pruže smernice o kvalitetu odgovora od sličnih strana koje potvrđuju ili za slične račune. Odstupanja takođe mogu da ukazuju na nedostatak, ili nedostatke, u internoj kontroli nad finansijskim izveštavanjem entiteta.
A22. Neka odstupanja ne predstavljaju pogrešne iskaze. Na primer, revizor može zaključiti da su razlike u odgovorima na zahteve za potvrdu posledica vremenskog okvira, merenja ili administrativnih grešaka u postupcima pribavljanja eksternih potvrda.
(videti paragraf 15)
A23. Izostanak odgovora na zahtev za negativnu potvrdu ne mora eksplicitno da ukazuje da je strana koje potvrđuje primila zahtev za potvrdu ili da potvrđuje tačnost informacija koje se nalaze u zahtevu. U skladu sa tim, propust strane koja potvrđuje da odgovori na zahtev za negativnu potvrdu daje značajno manje ubedljive revizijske dokaze nego što je to slučaj sa odgovorom na zahtev za pozitivnu potvrdu. Takođe je verovatnije da će strane koje potvrđuju češće odgovoriti da bi izrazile svoje neslaganje sa zahtevom za potvrdu kada informacije u zahtevu nisu u njihovu korist, a manje je verovatno da će odgovoriti ukoliko je u pitanju suprotan slučaj. Na primer, vlasnici depozitnih računa će češće odgovoriti ukoliko veruju da je saldo na njihovom računu potcenjen u zahtevu za potvrdu, a manje je verovatno da će odgovoriti ukoliko veruju da je saldo precenjen. Zato, slanje zahteva za negativnu potvrdu vlasnicima depozitnih računa može biti korisna procedura u razmatranju da li su ta salda potcenjena, ali je malo verovatno da bi bila efikasna ukoliko revizor traži dokaz o precenjivanju.
(videti paragraf 16)
A24. Prilikom procene rezultata pojedinačnih zahteva za potvrdu, revizor rezultate može podeliti u sledeće kategorije:
(a) Odgovor od strane odgovarajuće strane koja potvrđuje svoju saglasnost sa informacijama koje su date u zahtevu za potvrdu, ili je dala tražene informacija koje ne sadrže odstupanja;
(b) Odgovor se smatra nepouzdanim;
(c) Izostanak odgovora; ili
(d) Odgovor koji ukazuje na odstupanje.
A25. Procena revizora, kada se uzme u obzir sa drugim revizijskim postupcima koje je revizor sproveo, može pomoći revizoru da donese zaključak da li je prikupljeno dovoljno adekvatnih revizijskih dokaza i da li su neophodni dodatni revizijski dokazi, u skladu sa ISA 330.
_______________
ISA 330, Revizorski odgovor na procenjene rizike
ISA 500, Revizijski dokaz
ISA 501, Revizijski dokaz - specifična razmatranja za odabrane pozicije
ISA 500, paragraf A5.
ISA 500, paragraf A31.
ISA 330, paragrafi 5-6.
ISA 330, paragrafi 18-19.
ISA 330, paragraf 7(b).
ISA 330, paragraf A53.
ISA 240, Odgovornost revizora za razmatranje kriminalnih radnji u reviziji finansijskih izveštaja, paragraf A37.
ISA 500, paragrafi A8-A9.
ISA 260 (revidiran), Saopštavanje licima ovlašćenim za upravljanje, paragraf 16.
ISA 705 (revidiran), Modifikacije mišljenja u izveštaju nezavisnog revizora
ISA 315 (revidiran), Identifikovanje i procena rizika materijalno pogrešnih iskaza putem razumevanja entiteta i njegovog okruženja, paragraf 31.
ISA 240, paragraf 24.
ISA 500, paragraf A31.
ISA 500, paragraf 11.
ISA 315 (revidiran), paragraf 31.
ISA 240, paragraf 24.
ISA 315 (revidiran), paragraf 31.
ISA 240, paragraf 24.
ISA 240, paragraf 35.
ISA 330, paragrafi 26-27.