MEĐUNARODNI STANDARD REVIZIJE 610 (revidiran 2013. godine) Korišćenje rezultata rada internih revizora ("Sl. glasnik RS", br. 100/2018)

(Standard važi za reviziju finansijskih izveštaja za periode koji se završavaju 15. decembra, 2014. godine ili kasnije.)

SADRŽAJ

Paragraf

Uvod

Delokrug ovog ISA 1-5

Odnos između ISA 315 (revidiran) i ISA 610 (revidiran) 6-10

Odgovornost eksternog revizora za reviziju 11

Datum stupanja na snagu 12

Ciljevi 13

Definicije 14

Zahtevi

Određivanje da li, u kojim oblastima i u kom stepenu
koristiti rezultate rada funkcije interne revizije 15-20

Korišćenje rezultata rada funkcije interne revizije 21-25

Određivanje da li, u kojim oblastima i do koje mere
može da se koristi direktna pomoć internih revizora 26-32

Korišćenje direktne pomoći internih revizora 33-35

Dokumentacija 36-37

Primena i ostala objašnjenja

Definicija funkcije interne revizije A1-A4

Određivanje da li, u kojim oblastima i u kom stepenu
koristiti rezultate rada funkcije interne revizije A5-A23

Korišćenje rezultata rada funkcije interne revizije A24-A30

Određivanje da li, u kojim oblastima i do koje mere
može da se koristi direktna pomoć internih revizora A31-A39

Korišćenje direktne pomoći internih revizora A40-A41

Međunarodni standard revizije (ISA) 610 (revidiran 2013), Korišćenje rezultata rada internih revizora treba tumačiti u kontekstu ISA 200, Opšti ciljevi nezavisnog revizora i sprovođenje revizije u skladu sa me­đu­nar­odnim standardima revizije.

Uvod

Delokrug ovog ISA

1. Ovaj međunarodni standard revizije (ISA) bavi se odgovornostima koje eksterni revizor ima ako koristi rezultate rada internih revizora. To uključuje (a) korišćenje rezultata rada funkcije interne revizije prilikom pribavljanja revizijskih dokaza i (b) korišćenje direktne pomoći internih revizora pod rukovodstvom, nadzorom i uz pregled eksternog revizora.

2. Ovaj ISA se ne primenjuje ako entitet nema funkciju interne revizije. (videti paragraf A2).

3. Ako entitet ima funkciju interne revizije, zahtevi u ovom standardu koji se odnose na korišćenje rada te funkcije se ne primenjuju ako:

(a) Odgovornosti i aktivnosti funkcije nisu relevantne za reviziju; ili

(b) Na osnovu revizorovog preliminarnog razumevanja funkcije interne revizije stečenog kao rezultat postupaka sprovedenih u skladu ISA 315 (revidiran) eksterni revizor ne očekuje da koristi rezultate rada funkcije za pribavljanje revizijskih dokaza.

U ovom standardu ne postoji zahtev da eksterni revizor koristi rad funkcije interne revizije da bi modifikovao prirodu ili vreme, ili umanjio obim revizijskih postupaka; to ostaje odluka eksternog revizora prilikom određivanja opšte revizijske strategije.

4. Dalje, zahtevi navedeni u ovom standardu koji se odnose na direktnu pomoć se ne primenjuju ako eksterni revizor ne planira da koristi direktnu pomoć internih revizora.

5. U nekim pravnim sistemima, može postojati zakonska ili regulatorna zabrana ili ograničenje koje se odnosi na eksternog revizora u pogledu korišćenja rezultata rada funkcije interne revizije ili korišćenja direktne pomoći internih revizora. Međunarodni standardi revizije nemaju prioritet u odnosu na zakone ili regulativu koji uređuju oblast revizije i finansijskog izveštavanja. Takve zabrane ili ograničenja stoga neće sprečiti eksternog revizora u postizanju us­klađenosti sa Međunarodnim standardima revizije (videti paragraf A31).

Odnos između ISA 315 (revidiran) i ISA 610 (revidiran 2013. godine)

6. Mnogi entiteti uspostavljaju funkciju interne revizije kao deo strukture interne kontrole i upravljanja. Ciljevi i delokrug funkcije interne revizije, priroda njenih odgovornosti i njen status u organizaciji, uključujući ovlašćenja i odgovornost funkcije, značajno variraju i zavise od veličine i strukture entiteta i zahteva ru­kovodstva i, kada je to primenljivo, lica ovlašćenih za upravljanje.

7. ISA 615 (revidiran) se bavi time kako znanje i iskustvo funkcije interne revizije mogu da obezbede informacije za eksternog revizora za svrhu razumevanja entiteta i njegovog okruženja kao i procene rizika od materijalno pogrešnog iskaza. ISA 315 (revidiran) takođe sadrži objašnjenja kako efektivna komunikacija između eksternih i internih revizora stvara okruženje u kom eksterni revizor može da dobije informacije o značajnim pitanjima koja mogu da utiču na rad eksternog revizora.

8. U zavisnosti od toga da li status funkcije interne revizije u organizaciji i relevantne politike i procedure adekvatno podržavaju objektivnost internih revizora, nivoa kompetentnosti funkcije interne revizije i da li funkcija primenjuje sistematičan i dis­ciplinovan pristup, eksterni revizor može da koristi rezultate rada funkcije interne revizije na konstruktivan i komplementaran način. Ovaj standard se bavi odgovornostima eksternog revizora kada, na osnovu preliminarnog razumevanja funkcije interne revizije stečenog kao rezultat postupaka izvršenih u skladu sa ISA 315 (revidiran), eksterni revizor očekuje da koristi rezultate rada funkcije interne revizije kao deo pribavljenih revizijskih dokaza. Takvim korišćenjem rada funkcije interne revizije modifikuje se priroda i vreme ili se umanjuje obim revizijskih procedura koje direktno vrši eksterni revizor.

9. Pored toga, ovaj standard se takođe bavi odgovornostima eksternog revizora ako se razmatra korišćenje direktne pomoći internih revizora pod rukovodstvom, nadzorom i uz pregled eksternog revizora.

10. U entitetu mogu postojati pojedinci koji vrše postupke slične onima koje vrši funkcija interne revizije. Međutim, ako ih ne sprovodi objektivna i kompetentna funkcija koja primenjuje sistematičan i disciplinovan pristup, uključujući kontrolu kvaliteta, takvi postupci se smatraju internim kontrolama i pribavljanje dokaza o efektivnosti tih kontrola je jedan od odgovora revizora na procenjene rizike u skladu sa ISA 330.

Odgovornost eksternog revizora za reviziju

11. Eksterni revizor snosi isključivu odgovornost za izraženo revizijsko mišljenje, a ta odgovornost se ne umanjuje ako eksterni revizor koristi rezultate rada funkcije interne revizije ili direktne pomoći internih revizora na angažovanju. Iako oni mogu da vrše postupke koji su slični postupcima koje vrši eksterni revizor, ni funkcija interne revizije niti interni revizor nisu nezavisni od entiteta, što je zahtev koji se odnosi na eksternog revizora u reviziji finansijskih izveštaja u skladu sa ISA 200. U ovom standardu su stoga definisani uslovi koji treba da se ispune da bi eksterni revizor koristio rezultate rada internih revizora. Takođe su definisani i neophodne aktivnosti koje se sprovode da bi se pribavilo dovoljno adekvatnih dokaza da su rezultati rada funkcije interne revizije ili direktne pomoći internih revizora adekvatni za svrhe revizije. Ovi zahtevi su osmišljeni da bi se obezbedio okvir za prosuđivanje eksternog revizora u vezi sa korišćenjem rada internih revizora kako bi se sprečilo preterano ili nepotrebno korišćenje tog rada.

Datum stupanja na snagu

12. Ovaj standard važi za reviziju finansijskih izveštaja za periode koji završavaju 15. decembra, 2014. godine ili kasnije.

Ciljevi

13. Ciljevi eksternog revizora, kada entitet ima funkciju interne revizije i kada interni revizor očekuje da koristi rezultate rada te funkcije da bi modifikovao prirodu ili vreme, ili umanjio obim revizijskih postupaka koje direktno sprovodi eksterni revizor ili kada koristi direktnu pomoć internih revizora:

(a) Određivanje da li se mogu koristiti rezultati rada internih revizora ili direktna pomoć internih revizora i ako mogu, u kom obimu;

I kada donese tu odluku

(b) U slučaju korišćenja rezultata rada funkcije interne revizije, određivanje da li su ti rezultati adekvatni za potrebe revizije; i

(c) U slučaju korišćenja direktne pomoći internih revizora, adekvatno rukovođenje, nadzor i pregled njihovog rada.

Definicije

14. Za potrebe ovog standarda, navedeni pojmovi imaju sledeće značenje:

(a) Funkcija interne revizije - Funkcija entiteta koja vrši aktivnosti pružanja uveravanja i konsultovanja osmišljene u cilju procene i unapređenja efektivnosti upravljanja, upravljanja rizikom i procesa interne kontrole (videti paragrafe A1-A4)

(b) Direktna pomoć - Korišćenje internih revizora za vršenje revizijskih postupaka pod rukovodstvom, nadzorom i pregledom eksternog revizora.

Zahtevi

Određivanje da li, u kojim oblastima i u kom stepenu koristiti rezultate rada internih revizora

Procena funkcije interne revizije

15. Eksterni revizor određuje da li rezultati rada funkcije interne revizije mogu da se koriste za svrhe revizije tako što procenjuje sledeće:

(a) Meru u kojoj status funkcije interne revizije u organizaciji i relevantne politike i procedure podržavaju objektivnost internih revizora (videti paragrafe A5-A9)

(b) Nivo kompetentnosti funkcije interne revizije (videti paragrafe A5-A9)

(v) Da li funkcija interne revizije primenjuje sistematičan i disciplinovan pristup, uključujući kontrolu kvaliteta.

16. Eksterni revizor ne koristi rezultate rada funkcije interne revizije za svrhe revizije ako odredi da:

(a) Status funkcije interne revizije u organizaciji i relevantne politike i procedure adekvatno ne podržavaju objektivnost in­ternih revizora

(b) Funkcija interne revizije nije dovoljno kompetentna

(v) Funkcija interne revizije ne primenjuje sistematičan i disciplinovan pristup, uključujući kontrolu kvaliteta (videti paragrafe A12-A14)

Određivanje prirode i obima rada funkcije interne revizije koji može da se koristi

17. Kao osnova za određivanje oblasti i obima u kom rezultati rada funkcije interne revizije mogu da se koriste, interni revizor razmatra prirodu i obim rada planiranog ili izvršenog od strane funkcije interne revizije i njegovu relevantnost u odnosi na opštu strategiju eksternog revizora i plan revizije (videti paragrafe A15-A17)

18. Eksterni revizor vrši sva značajna prosuđivanja u revizijskom angažovanju i, u cilju sprečavanja nepotrebnog korišćenja rada funkcije interne revizije, planiraće da u manjoj meri koristi rad funkcije i da u većoj meri direktno vrši rad: (videti paragrafe A15-A17)

(a) Više prosuđivanja se primenjuje:

(i) Pri planiranju i sprovođenju relevantnih revizijskih postupaka; i

(ii) Za procenjivanje prikupljenih revizijskih dokaza (videti paragrafe A18-A19)

(b) Što je veći procenjeni rizik od materijalno pogrešnog iskaza na nivou tvrdnje, uz posebno razmatranje rizika koji su okarakterisani kao značajni (videti paragrafe A20-A22)

(c) Što manje status funkcije interne revizije u organizaciji i relevantne politike i procedure podržavaju objektivnost internih revizora, i

(d) Što je niži stepen kompetentnosti funkcije interne revizije.

19. Interni revizor takođe procenjuje da li bi, zbirno gledajući, korišćenje rezultata rada funkcije interne revizije do mere u kojoj je to planirano, i dalje za rezultat ima značajno učešće eksternog revizora u reviziji, imajući u vidu isključivu odgovornost eksternog revizora za izraženo revizijsko mišljenje (videti paragrafe A15-A22)

20. Eksterni revizor, u okviru komunikacije sa licima ovlašćenim za upravljanje u vezi sa planiranim delokrugom i vremenom revizije u skladu sa ISA 260 (revidiran), obaveštava ova lica o tome kako eksterni revizor planira da koristi rad funkcije interne revizije (videti paragraf A23).

Korišćenje rezultata rada funkcije interne revizije

21. Ako eksterni revizor planira da koristi rad funkcije interne revizije, eksterni revizor diskutuje o tome sa funkcijom što predstavlja osnovu za koordinaciju njihovih respektivnih aktivnosti (videti paragrafe A24-A26).

22. Eksterni revizor čita izveštaje funkcije interne revizije u vezi sa radom funkcije koji eksterni revizor planira da koristi u cilju sticanja razumevanja prirode i obima izvršenih revizijskih postupaka i povezanih nalaza.

23. Eksterni revizor sprovodi odgovarajuće revizijske postupke na ukupnim rezultatima rada funkcije interne revizije koje planira da koristi, u cilju određivanja njihove adekvatnosti za svrhe revizije, uključujući određivanje:

(a) Da li je rad funkcije adekvatno planiran, izvršen, nadziran, pregledan i dokumentovan;

(b) Da li je pribavljeno dovoljno adekvatnih dokaza koji omogućuju funkciji da donese razumne zaključke; i

(c) Da su doneti zaključci primereni okolnostima i da su izveštaji pripremljeni od strane funkcije dosledni rezultatima izvršenog rada. (videti paragrafe A27-A30)

24. Na prirodu i obim revizijskih postupaka eksternog revizora mogu da utiču revizorove procene:

(a) Nivoa primenjenog prosuđivanja;

(b) Procenjenog rizika od materijalno pogrešnog iskaza;

(c) Mere u kojoj status funkcije interne revizije u organizaciji i relevantne politike i procedure podržavaju objektivnost internih revizora; i

(d) Nivoa kompetentnosti funkcije.

25. Eksterni revizor takođe procenjuje da li su prikladni zaključci eksternog revizora u pogledu funkcije interne revizije u vezi sa paragrafom 13 ovog standarda i određivanja prirode i obima rada funkcije za svrhe revizije iz paragrafa 16-17 ovog standarda.

Određivanje da li, u kojim oblastima i do koje mere može da se koristi direktna pomoć internih revizora

Određivanje da li može da se koristi direktna pomoć internih revizora za svrhe revizije

26. Mogu postojati zakoni ili regulativa koji onemogućavaju revizora da koristi direktnu pomoć internih revizora. U tom slučaju ne primenjuju se paragrafi 27-35 i 37. (videti paragraf A31).

27. Ako ne postoje zakoni ili regulativa koji onemogućavaju revizora da koristi direktnu pomoć internih revizora, i eksterni revizor planira da koristi direktnu pomoć internih revizora u radu na reviziji, eksterni revizor procenjuje postojanje i značaj pretnji po objektivnost i stepen osposobljenosti internih revizora čija će pomoć biti korišćena. Procena postojanja i značaja pretnji po objektivnost internih revizora čija će pomoć biti korišćena uključuju postavljanje upita internim revizorima u vezi sa interesima i odnosima koji mogu da ugroze njihovu nezavisnost (videti paragrafe A32-A34).

28. Eksterni revizor neće koristiti direktnu pomoć internog revizora ako:

(a) Postoji značajna pretnja objektivnosti internog revizora; ili

(b) Interni revizor nije u dovoljnoj meri osposobljen za vršenje potrebnih aktivnosti. (videti paragrafe A32-A34).

Određivanje prirode i obima rada koji može da se dodeli internim revizorima koji pružaju direktnu pomoć

29. Prilikom određivanja prirode i obima rada koji može da se dodeli internom revizoru i prirode, vremena i obima rukovodstva, nadzora i pregleda koji je adekvatan datim okolnostima, eksterni revizor razmatra:

(a) Obim prosuđivanja koje je uključeno u:

(i) Planiranje i vršenje relevantnih revizijskih postupaka; i

(ii) Procenu prikupljenih revizijskih dokaza;

(b) Procenjeni rizik materijalno pogrešnog iskaza; i

(c) Svoju procenu postojanja i značaja pretnji po nezavisnost i nivo stručnosti internih revizora koji će pružati direktnu pomoć (videti paragrafe A35-A39).

30. Eksterni revizor neće koristiti direktnu pomoć internih revizora za vršenje postupaka koji:

(a) Uključuju donošenje značajnih sudova o reviziji (videti paragraf A19).

(b) Se odnose na viši procenjeni rizik materijalno pogrešnog iskaza kada postoje značajna ograničenja prosuđivanja u izvođenju relevantnih revizijskih postupaka ili procene prikupljenih revizijskih dokaza (videti paragraf A38)

(c) Se odnose na rezultate rada u kom su učestvovali interni revizori i koje je funkcija interne revizije već saopštila ili će tek saopštiti rukovodstvu; ili

(d) Se odnose na odluke koje donosi eksterni revizor u skladu sa ovim standardom u vezi sa funkcijom interne revizije i korišćenjem njenog rada ili direktne pomoći. (videti paragrafe A35-A39)

31. Nakon što je adekvatno procenio da li i do koje mere može da se koristi direktna pomoć internih revizora, eksterni revizor će, u sklopu saopštavanja planiranog delokruga i vremena revizije u skladu sa ISA 260 licima ovlašćenim za upravljanje, saopštiti prirodu i obim planiranog korišćenja direktne pomoći internih revizora u cilju postizanja međusobnog razumevanja da ta upotreba nije preterana u okolnostima datog angažovanja. (videti paragraf A39)

32. Eksterni revizor procenjuje da li bi, ukupno gledajući, korišćenje direktne pomoći internih revizora u meri u kojoj je to planirano, zajedno sa planiranim korišćenjem funkcije interne revizije, za rezultat isto dovelo do toga da eksterni revizor u dovoljnoj meri učestvuje u reviziji, u smislu isključive odgovornosti eksternog revizora za izraženo revizijsko mišljenje.

Korišćenje direktne pomoći internih revizora

33. Pre korišćenja direktne pomoći internih revizora za svrhe revizije, eksterni revizor:

(a) Pribavlja pisanu saglasnost ovlašćenog predstavnika entiteta da će internim revizorima biti dozvoljeno da izvršavaju instrukcije eksternog revizora i da se entitet neće mešati u aktivnosti koji interni revizor vrši za eksternog revizora; i

(b) Pribavlja pisanu saglasnost internih revizora da će držati u tajnosti određena pitanja prema instrukcijama eksternog revizora i da će obavestiti eksternog revizora o svim pretnjama po njihovu objektivnost.

34. Eksterni revizor upravlja, nadzire i vrši pregled rada koji vrše interni revizori na angažovanju u skladu sa ISA 220. U tom smislu:

(a) Na prirodu, vreme i obim upravljanja, nadzora i pregleda utiče činjenica da interni revizori nisu nezavisni od entiteta, kao i rezultati procene faktora iz paragrafa 29 ovog standarda; i

(b) Postupci pregleda uključuju i proveru osnovnih revizijskih dokaza da bi se uporedili sa određenim rezultatima rada internih revizora.

Upravljanje, nadzor i pregled rada internog revizora od strane eksternog revizora treba da budu dovoljni u toj meri da eksterni revizor bude zadovoljan da su interni revizori pribavili dovoljno adekvatnih revizijskih dokaza koji potkrepljuju zaključke izvedene na osnovu tog rada.

35. Prilikom upravljanja, nadzora i pregleda rada internog revizora, eksterni revizor treba da pazi na sve pokazatelje da procene eksternog revizora iz paragrafa 27 više nisu prikladne.

Dokumentacija

36. Ukoliko eksterni revizor koristi rezultate rada funkcije interne revizije, eksterni revizor u revizijsku dokumentaciju uključuje sledeće:

(a) Procenu:

(i) Da li status funkcije interne revizije u organizaciji i relevantne politike i procedure adekvatno podržavaju objektivnost internih revizora;

(ii) Nivoa kompetentnosti funkcije; i

(iii) Da li funkcija primenjuje sistematičan i disciplinovan pristup, uključujući kontrolu kvaliteta;

(b) Prirodu i obim korišćenog rada, kao i osnovu za tu odluku; i

(c) Revizijske postupke izvršene od strane eksternog revizora u cilju procene adekvatnosti izvršenog rada.

37. Ako eksterni revizor koristi direktnu pomoć internih revizora u radu na reviziji, eksterni revizor u revizijsku dokumentaciju uključuje:

(a) Procenu postojanja i značaj pretnji po objektivnost internih revizora i stepen osposobljenosti internih revizora koji su pružili direktnu pomoć:

(b) Osnova za odluke u vezi sa prirodom i obimom rada izvršenog od strane internih revizora;

(c) Ko je vršio pregled izvršenog rada, datum i obim tog pregleda u skladu sa ISA 230;

(d) Pisana saglasnost dobijena od ovlašćenog predstavnika entiteta i internih revizora u skladu sa paragrafom 33 ovog standarda; i

(e) Radni papiri pripremljeni od strane internih revizora koji su pružili direktnu pomoć u revizijskom angažovanju.

* * *

Primena i ostala objašnjenja

Definicija funkcije interne revizije

(videti paragrafe 2, 14(a))

A1. Ciljevi i delokrug funkcije interne revizije obično uključuju aktivnosti na pružanju uveravanje i aktivnosti konsultovanja osmišljene u cilju procene i unapređenja efektivnosti procesa upravljanja entitetom, upravljanja rizikom i interne kontrole kao što su sledeće:

Aktivnosti koje se odnose na upravljanje

• Funkcija interne revizije može oceniti proces upravljanja u ostvarenju ciljeva vezanih za etiku i vrednosti, upravljanje performansama, odgovornost, saopštavanje informacija koje se tiču izloženosti riziku i kontrola u odgovarajućim oblastima organizacije i uspešnu komunikaciju između lica ovlašćenih za upravljanje, eksternih i internih revizora i rukovodstva.

Aktivnosti koje se odnose na upravljanje rizikom

• Funkcija interne revizije može pomoći organizaciji kroz identifikovanje i ocenjivanje značajnih izloženosti riziku, doprinoseći tako unapređenju sistema upravljanja rizikom i sistema kontrole (uključujući efektivnost procesa finansijskog iz­veštavanja).

Aktivnosti koje se odnose na internu kontrolu

• Funkciji interne revizije može biti dodeljena odgovornost za pregled kontrola, praćenje njihovog funkcionisanja i davanje preporuka za njihovo unapređenje. Na taj način, funkcija interne revizije pruža uveravanje o kontrolama. Na primer, funkcija interne revizije može da planira i vrši testiranje ili druge postupke s ciljem pružanja uveravanja rukovodstvu i licima ovlašćenim za upravljanje u vezi sa osmišljavanjem, implementacijom i operativnom efek­tivnošću internih kontrola, uključujući one koje su relevantne za reviziju.

• Ispitivanje finansijskih i poslovnih informacija. Funkciji interne revizije može biti dodeljeno da vrši pregled metoda korišćenih za identifikovanje, odmeravanje, klasifikovanje i izveštavanje finansijskih i poslovnih informacija i za posebna ispitivanja pojedinačnih stavki, uključujući detaljne provere trans­akcija, salda i postupaka.

• Pregled poslovnih aktivnosti. Funkciji interne revizije može biti dodeljen pregled ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti poslovnih aktivnosti, uključujući i nefinansijske aktivnosti entiteta.

• Pregled usklađenosti sa zakonima i regulativom. Funkciji interne revizije može biti dodeljeno da izvrši pregled usklađenosti sa zakonima, regulativom i ostalim eksternim zahtevima, sa politikama i uputstvima rukovodstva i drugim internim zahtevima.

A2. Aktivnosti slične onima koje vrši funkcija interne revizije mogu da vrše i drugačije nazvane funkcije unutar entiteta. Neke ili sve aktivnosti funkcije interne revizije mogu da se povere eksternim trećim stranama koje pružaju relevantne usluge. Ni naziv funkcije niti to da li je vrši entitet ili eksterna strana koja pruža usluge nisu jedini faktori koji određuju da li eksterni revizor može da koristi rezultate rada funkcije. Ono što je relevantno je priroda tih aktivnosti; mera u kojoj status funkcije unutar organizacije i relevantne politike i procedure podržavaju objektivnost internih revizora; kompetentnost; i sistematičan i disciplinovan pristup koji primenjuje funkcija. Reference u ovom standardu na rad funkcije interne revizije obuhvataju i relevantne aktivnosti drugih funkcija ili trećih strana koje pružaju usluge koje imaju ove karakteristike.

A3. Pored toga, lica koja su deo entiteta i koja imaju poslovne i rukovodeće dužnosti i odgovornosti koje nisu deo funkcije interne revizije, najčešće se sreću sa pretnjama po objektivnost koje onemogućavaju da se posmatraju kao deo funkcije interne revizije za svrhe ovog standarda iako oni mogu da vrše kontrolne aktivnosti koje mogu da se testiraju u skladu sa ISA 330. Iz tog razloga, nadzor kontrola koji vrši "vlasnik" - rukovodilac ne može da se smatra ekvivalentnim funkciji in­terne revizije.

A4. Iako se ciljevi funkcije interne revizije entiteta i eksternog revizora razlikuju, funkcija može da vrši revizijske postupke koji su slični postupcima koje vrši eksterni revizor prilikom revizije finansijskih izveštaja. U takvom slučaju, eksterni revizor može da koristi funkciju u svrhe revizije na jedan ili više navedenih načina:

• Za pribavljanje informacija koje su relevantne za procenu rizika od materijalno pogrešnog iskaza usled greške ili kriminalne radnje. U tom smislu, ISA 315 (revidiran) zahteva da eksterni revizor stekne razumevanje prirode odgovornosti funkcije interne revizije, njenog statusa unutar organizacije i planiranih ili izvršenih aktivnosti, te da postavi upite odgovarajućim licima koja su deo funkcije interne revizije (ako entitet ima takvu funkciju); ili

• Ako ne postoje zakonske ili regulatorne zabrane ili ograničenja, eksterni revizor, nakon adekvatne procene, može da odluči da koristi rezultate rada funkcije interne revizije tokom datog perioda kako bi delimično zamenio revizijske dokaze koje direktno pribavlja eksterni revizor.

Uz to, osim ako nije zabranjeno ili do određene mere ograničeno zakonom ili regulativom, eksterni revizor može da koristi interne revizore da vrše revizijske postupke pod rukovodstvom, nadzorom i uz pregled eksternog revizora (što se u ovom standardu naziva "direktna pomoć").

Određivanje da li, u kojim oblastima i u kom stepenu koristiti rezultate rada funkcije interne revizije

Procena funkcije interne revizije

Objektivnost i kompetentnost (videti paragrafe 15(a)-(b))

A5. Eksterni revizor primenjuje profesionalno prosuđivanje prilikom određivanja da li rad funkcije interne revizije može da se koristi u svrhe revizije kao i prirode i obima u kom rezultati rada funkcije interne revizije mogu da se koriste u datim okolnostima.

A6. Mera u kojoj status funkcije interne revizije u organizaciji i relevantne politike i procedure podržavaju objektivnost internih revizora i nivo kompetentnosti funkcije su od posebne važnosti za određivanje da li da se koriste rezultati rada funkcije, i u slučaju pozitivne odluke, prirodu i obim korišćenja rezultata rada funkcije u skladu sa okolnostima.

A7. Objektivnost se odnosi na mogućnost vršenja ovih zadataka bez pristrasnosti, sukoba interesa ili neprimerenog uticaja koje utiču na profesionalno prosuđivanje. Faktori koji mogu da utiču na procenu eksternog revizora uključuju sledeće.

• Da li status funkcije interne revizije u organizaciji, uključujući ovlašćenja i odgovornost funkcije, podržava mogućnost funkcionisanja bez pristrasnosti, sukoba interesa ili negativnog uticaja koje utiču na profesionalno prosuđivanje. Na primer, da li funkcija interne revizije podnosi izveštaje licima ovlašćenim za upravljanje ili licu sa adekvatnim ovlašćenjima, ili ako funkcija podnosi izveštaje rukovodstvu, da li ima direktan pristup licima ovlašćenim za upravljanje.

• Da li je funkcija interne revizije oslobođena eventualnih sukobljenih odgovornosti, na primer, da li ima rukovodeće ili poslovne odgovornosti ili obaveze koje nisu u sklopu funkcije interne revizije.

• Da li lica ovlašćena za upravljanje nadziru donošenje odluka u vezi sa zapošljavanjem lica koja su deo funkcije interne revizije, na primer, da li određuju odgovarajuću politiku za obračun naknada.

• Da li postoje eventualna ograničenja funkcije interne revizije koja su postavljena od strane rukovodstva ili lica ovlašćenih za upravljanje, na primer u saopštavanju nalaza funkcije interne re­vizije eksternom revizoru.

• Da li su interni revizori članovi relevantnih profesionalnih tela i da li je to članstvo uslovljeno njihovom usklađenošću sa relevantnim profesionalnim standardima koji se odnose na objektivnost, ili da li njihove interne politike imaju iste ciljeve.

A8. Kompetentnost funkcije interne revizije se odnosi na sticanje i održavanje znanja i veština funkcije u celini na nivou potrebnom da bi se omogućilo da se dodeljeni zadaci izvode revnosno i u skladu sa primenljivim profesionalnim standardima. Faktori koji mogu da utiču na donošenje odluke uključuje sledeće:

• Da li funkcija interne revizije ima adekvatne i prikladne resurse u odnosu na veličinu entiteta i prirodu njegovog poslovanja?

• Da li su utvrđene politike za zapošljavanje, obuku i dodeljivanje internih revizora pojedinim angažovanjima interne revizije?

• Da li interni revizori poseduju adekvatno tehničko znanje i kompetentnost u oblasti revizije. Relevantni kriterijumi koje eksterni revizor može da razmotri prilikom pravljenja procene mogu da uključe, na primer, da li interni revizor poseduje relevantno profesionalno zvanje i iskustvo.

• Da li interni revizor poseduje potrebno znanje koje se odnosi na finansijsko izveštavanje entiteta i primenljivi okvir finansijskog izveštavanja, te da li funkcija interne revizije poseduje neophodne veštine (na primer, poznavanje privredne grane) da bi mogla da vrši rad koji se odnosi na finansijske izveštaje entiteta.

• Da li su interni revizor članovi relevantnih profesionalnih tela koja ih obavezuju na usklađenost sa relevantnim profesionalnim standardima uključujući kontinuiranu profesionalnu edukaciju.

A9. Objektivnost i kompetentnost mogu kontinuirano da se posmatraju. Što više status funkcije interne revizije u organizaciji i relevantne politike i procedure podržavaju objektivnost internih revizora i što je veći nivo kompetentnosti funkcije interne revizije, to je veća verovatnoća da će eksterni revizor koristiti rezultate rada funkcije i u više oblasti. Međutim, status funkcije interne revizije u organizaciji i relevantne politike i procedure koje adekvatno podržavaju objektivnost internih revizora ne mogu da nadomeste nedostatak kompetentnosti funkciji interne revizije. Isto tako, visok nivo kompetentnosti funkcije interne revizije ne može da nadomesti to što status funkcije interne revizije u organizaciji i relevantne politike i procedure adekvatno ne podržavaju objektivnost internih revizora.

Primena sistematičnog i disciplinovanog pristupa (videti paragraf 15(c))

A10. Primena sistematičnog i disciplinovanog pristupa planiranju, izvođenju, nadzoru, pregledu i dokumentovanju aktivnosti odvaja aktivnost funkcije interne revizije od ostalih kontrolnih aktivnosti nadzora koje se vrše unutar entiteta.

A11. Faktori koji mogu da utiču na eksternog revizora prilikom određivanja da li funkcija interne revizije primenjuje sistematičan i disciplinovan pristup uključuju:

• Postojanje, adekvatnost i korišćenje dokumentovanih postupaka ili smernica interne revizije kao što su procene rizika, programi rada, dokumentacija i izveštavanje, čija je priroda i obim us­klađena sa veličinom entiteta i okolnostima u kojima se on nalazi.

• Da li funkcija interne revizije poseduje adekvatne politike i procedure kontrole kvaliteta, na primer, kao što su politike i procedure navedene u ISQC 1 koje su primenljive na funkciju interne revizije (kao što su one koje se odnose na rukovodstvo, ljudske resurse i performanse angažovanja) ili zahteve u pogledu kontrole kvaliteta u standardima donetim od strane relevantnih profesionalnih tela za interne revizore. Takva tela takođe mogu da donesu druge odgovarajuće zahteve kao što je vršenje periodičnih eksternih procena kvaliteta.

Okolnosti kada rezultati rada funkcije interne revizije ne mogu da se koriste (videti paragraf 16)

A12. Procena eksternog revizora da li status funkcije interne revizije u organizaciji i relevantne politike i procedure adekvatno podržavaju objektivnost internih revizora, nivo kompetentnosti funkcije interne revizije i da li funkcija primenjuje sistematičan i disciplinovan pristup može da ukaže na to da su rizici koji se odnose na kvalitet rada funkcije suviše značajni i da stoga nije prikladno da se neki rezultati rada funkcije interne revizije koriste kao re­vizijski dokazi.

A13. Razmatranje faktora u paragrafima A7, A8 i A11 ovog standarda, pojedinačno i u celini, je veoma važno zbog toga što jedan zaseban faktor često nije dovoljan da bi se doneo zaključak da rad funkcije interne revizije ne može da se koristi za svrhe revizije. Na primer, status funkcije interne revizije u organizaciji je od velikog značaja za procenu pretnje objektivnosti internih revizora. Ako funkcija interne revizije podnosi izveštaje rukovodstvu, to bi se smatralo značajnom pretnjom objektivnosti funkcije interne revizije osim u slučaju da ostali faktori kao oni što su opisani i paragrafu A7 ovog standarda u celini obezbeđuju dovoljno zaštite da ublaže pretnju do prih­vatljivog nivoa.

A14. Pored toga, IESBA Etički kodeks, navodi da pretnja po osnovu samokontrole nastaje kada eksterni revizor prihvati angažovanje pružanja usluge interne revizije klijentu revizije, a rezultati tih usluga se koriste za sprovođenje eksterne revizije. To je zbog mogućnosti da revizijski tim upotrebi rezultate usluga interne revizije bez adekvatne procene tih rezultata ili primene istog nivoa profesionalnog skepticizma koja bi bio primenjen u slučaju obavljanja posla interne revizije od strane pojedinaca koji nisu članovi firme. U IESBA Kodeksu se diskutuje o zabranama koje se primenjuju u određenim okolnostima i o merama zaštite koje mogu da se primene da se pretnja ublaži do prihvatljivog nivoa u drugim okolnostima.

Određivanje prirode i obima rada funkcije interne revizije koji može da se koristi

Faktori koji utiču na određivanje prirode i obima rada funkcije interne revizije koji može da se koristi (videti paragrafe 17-19)

A15. Jednom kada je eksterni revizor utvrdio da rad interne revizije može da se koristi za svrhe revizije, prvo što treba da razmotri je da li su planirana priroda i obim rada funkcije interne revizije koji je izvršen ili planiran, relevantni za opštu revizijsku strategiju i plan revizije koji je eksterni revizor napravio u skladu sa ISA 300.

A16. Primeri rada funkcije interne revizije koji eksterni revizor može da koristi uključuju sledeće:

• testiranje operativne efektivnosti kontrola,

• suštinske postupke koji uključuju ograničeno prosuđivanje,

• posmatranje popisa zaliha,

• praćenje transakcija kroz informacioni sistem koji je relevantan za finansijsko izveštavanje,

• testiranje usklađenosti sa regulatornim zahtevima,

• u pojedinim okolnostima, revizija ili pregled finansijskih informacija zavisnih entiteta koje nisu značajne komponente grupe (kada to nije u suprotnosti sa zahtevima iz ISA 600).

A17. Na određivanje prirode i obima rada funkcije interne revizije koji može da se koristi utiče revizorova procena obima u kom status funkcije interne revizije u organizaciji i relevantne politike i procedure podržavaju objektivnost internih revizora, nivo kompetentnosti funkcije interne revizije iz paragrafa 18 ovog standarda. Uz to, obim prosuđivanja koje je neophodno za planiranje, izvođenje i procenu takvog rada i procenjeni rizik materijalno pogrešnog iskaza na nivou tvrdnje su informacije koje revizor takođe uzima u obzir prilikom tog određivanja. Takođe, postoje okolnosti u kojima eksterni revizor ne može da koristi rad funkcije interne revizije osim za svrhe revizije koje su opisane u paragrafu 16 ovog standarda.

Prosuđivanje u planiranju i vršenju revizijskih postupaka i proceni rezultata (videti paragrafe 18(a), 30(a))

A18. Što je više prosuđivanja potrebno u procesu planiranja i izvođenja revizijskih postupaka i proceni revizijskih dokaza, to eksterni revizor mora da izvrši više direktnih postupaka u skladu sa paragrafom 18 ovog standarda, zato što samo korišćenje rezultata rada funkcije interne revizije ne može da pruži eksternom revizoru dovoljno adekvatnih revizijskih dokaza.

A19. Pošto eksterni revizor ima isključivu odgovornost za izraženo revizijsko mišljenje, eksterni revizor mora da vrši značajna prosuđivanja u revizijskom angažovanju u skladu sa paragrafom 18. Značajno prosuđivanje uključuje sledeće:

• Procenu rizika od materijalno značajnog pogrešnog iskaza.

• Procenu dovoljnosti izvršenih testiranja.

• Procenu prikladnosti korišćenja pretpostavke stalnosti poslovanja od strane rukovodstva.

• Procenu značajnih računovodstvenih procena, i

• Procenu adekvatnosti obelodanjivanja u finansijskim izveštajima i ostalih pitanja koja utiču na izveštaj revizora.

Procena rizika od materijalno pogrešnog iskaza (videti paragraf 18(b))

A20. Za određeni računovodstveni saldo, klasu transakcija ili obelodanjivanje, što je veći procenjeni rizik od materijalno pogrešnog iskaza na nivou tvrdnje, to je potrebno više prosuđivanja u planiranju i vršenju revizijskih postupaka i proceni dobijenih rezultata. U takvim okolnostima, eksterni revizor će morati da vrši više direktnih postupaka u skladu sa paragrafom 18 ovog standarda i u skladu sa tim, manje će koristiti rad funkcije interne revizije za pribavljanje dovoljno adekvatnih revizijskih dokaza. Dalje, kao što je objašnjeno u ISA 200, što je veći procenjeni rizik od materijalno pogrešnog iskaza, to će ubedljiviji morati da budu dokazi koji se zahtevaju od eksternog revizora, te će eksterni revizor morati da vrši više direktnih postupaka.

A21. Kao što je objašnjeno u ISA 315 (revidiran), značajni rizici zahtevaju posebna revizijska razmatranja, zbog čega će mogućnost eksternog revizora da koristi rad funkcije interne revizije u vezi sa značajnim rizicima biti ograničena na postupke koji uključuju ograničeno prosuđivanje. Uz to, kada je rizik od materijalno pogrešnog iskaza drugačiji od niskog, korišćenje samo rezultata rada funkcije interne revizije verovatno neće biti dovoljno da se revizijski rizik svede na prihvatljivo nizak nivo i da se eliminiše potreba za direktnim vršenjem testova od strane eksternog revizora.

A22. Vršenje postupaka u skladu sa ovim standardom može da navede eksternog revizora da ponovo razmotri svoju procenu rizika od materijalno pogrešnog iskaza. To može da utiče na odluku eksternog revizora da li da koristi rezultate rada funkcije interne revizije i da li je neophodna dalja primena ovog standarda.

Komunikacija sa licima koja su ovlašćena za upravljanje (videti paragraf 20)

A23. U skladu sa ISA 260 (revidiran), od eksternog revizora se zahteva da licima koja su ovlašćena za upravljanje saopšti sumarni prikaz planiranog delokruga i vremena potrebnog za reviziju. Planirano korišćenje rada funkcije interne revizije je integralni deo ukupne revizijske strategije eksternog revizora i zbog toga je relevantno za lica koja su ovlašćena za upravljanje da bi razumeli predloženi revizijski pristup.

Korišćenje rezultata rada funkcije interne revizije

Diskusija i koordinacija sa funkcijom interne revizije (videti paragraf 21)

A24. Prilikom diskutovanja sa funkcijom interne revizije o planiranom korišćenju rezultata njihovog rada kao osnove za koordinaciju respektivnih aktivnosti, može biti korisno da se obrati pažnja na sledeće elemente:

• Vreme izvršavanja takvog rada;

• Prirodu izvršenog rada;

• Obuhvat revizije;

• Materijalni značaj za finansijske izveštaje u celini (i, kada je to primenljivo, nivo ili nivoe materijalnog značaja za određene klase transakcija, salda računa ili obelodanjivanja) i materijalnost performansi;

• Predložene metode za izbor stavki;

• Dokumentacija o obavljenom poslu; i

• Postupke pregleda i izveštavanja.

A25. Koordinacija između eksternog revizora i internih revizora može biti najuspešnija kada:

• Se sastanci održavaju u odgovarajućim razmacima tokom čitavog perioda;

• Eksterni revizor informiše funkciju interne revizije o svim značajnim pitanjima koja mogu uticati na tu funkciju;

• Se eksterni revizor obaveštava relevantnim izveštajima interne revizije i može da im pristupi; kada se informiše o svim značajnim pitanjima koja zapaze interni revizori i kada takva pitanja mogu da utiču na angažovanje eksternog revizora.

A26. ISA 200 se bavi značajem planiranja revizije i njenog izvođenja sa profesionalnim skepticizmom, uključujući usmeravanje pažnje na informacije koje mogu da dovedu u pitanje pouzdanost dokumentacije i odgovora na upite koji se koriste kao revizijski dokazi. U skladu sa tim, komunikacija sa funkcijom interne revizije tokom angažovanja može da pruži priliku internim revizorima da skrenu pažnju eksternim revizorima na pitanja koja mogu da utiču na rad eksternog revizora. Eksterni revizor tada može da razmotri te informacije prilikom identifikacije i procene rizika od materijalno pogrešnog iskaza. Pored toga, ako te informacije ukazuju na veći rizik od materijalno pogrešnog iskaza u finansijskim izveštajima ili na bilo kakvu stvarnu, moguću ili navodnu kriminalnu radnju, eksterni revizor može to da razmotri prilikom identifikacije rizika od materijalno pogrešnog iskaza usled kriminalne radnje u skladu sa ISA 240.

Postupci kojima se određuje adekvatnost rada funkcije interne revizije (videti paragrafe 23-24)

A27. Revizijski postupci koje vrši eksterni revizor na nalazima funkcije interne revizije u celini koju eksterni revizor planira da koristi obezbeđuju osnovu za procenu ukupnog kvaliteta rada funkcije i objektivnosti sa kojom je taj rad izvršen.

A28. Postupci koje eksterni revizor može da koristi za procenu kvaliteta izvršenog rada i zaključaka donetih od strane funkcije interne revizije, uz ponovno izvođenje u skladu sa paragrafom 22, uključuju sledeće:

• Postavljanje upita odgovarajućim licima koja su deo funkcije interne revizije.

• Posmatranje postupaka koje vrši funkcija interne revizije.

• Pregled programa rada i radnih papira funkcije interne revizije.

A29. Što je viši nivo neophodnog prosuđivanja, to je veći procenjeni rizik od materijalno pogrešnog iskaza, što je niži status funkcije interne revizije u organizaciji i što manje relevantne politike i procedure adekvatno podržavaju objektivnost internih revizora, ili što je niži nivo kompetentnosti funkcije interne revizije, to je neophodno više revizijskih postupaka izvršenih od strane eksternog revizora nad celokupnim izvršenim radom funkcije interne revizije da bi mogla da se podrži odluka da se koristi rad funkcije za dobijanje dovoljno adekvatnih dokaza na kojima će se zasnivati revizijsko miš­ljenje.

Ponovno izvođenje (videti paragraf 24)

A30. Za svrhe ovog standarda, ponovno izvođenje uključuje nezavisno iz­vo­đe­nje postupaka od strane eksternog revizora u cilju testiranja zaključaka do kojih je došla funkcija interne revizije. Ovaj cilj može da se postigne ispitivanjem stavki koje je već ispitala funkcija interne revizije, ili ako to nije moguće, isti cilj može da se postigne ispitivanjem sličnih stavki koje nisu ispitane od strane funkcije interne revizije. Ponovnim izvođenjem obezbeđuju se ubedljiviji dokazi u vezi sa adekvatnošću rada funkcije interne revizije u poređenju sa ostalim postupcima koje eksterni revizor može da vrši u skladu sa paragrafom A28. Iako nije neophodno da eksterni revizor vrši ponovno izvođenje u svim oblastima rada funkcije interne revizije koji se koristi, neophodno je ponovno izvođenje na celokupnom radu funkcije interne revizije u celini koji revizor planira da koristi u skladu sa paragrafom 24. Eksterni revizor će najverovatnije da fokusira svoje ponovno izvođenje na one oblasti za koje je funkcija interne revizije primenjivala više prosuđivanja u planiranju, izvođenju i vrednovanju rezultata revizijskih postupaka i za oblasti sa višim rizikom od materijalno pogrešnog iskaza.

Određivanje da li, u kojim oblastima i do koje mere može da se koristi direktna pomoć internih revizora

Određivanje da li može da se koristi direktna pomoć internih revizora za svrhe revizije (videti paragrafe 5, 26-28)

A31. U pravnim sistemima gde je eksternom revizoru zabranjeno zakonom ili regulativom da koristi direktnu pomoć internih revizora, relevantno je da revizori grupe razmotre da li se zabrana odnosi i na revizore komponenti i, ako je tako, da to saopšti revizorima komponenti.

A32. Kao što je navedeno u paragrafu A7 ovog standarda, objektivnost se odnosi na sposobnost vršenja rada na angažovanju ne dozvoljavajući da pristrasnost, sukob interesa ili uticaj drugih utiču na profesionalno prosuđivanje. Prilikom procene postojanja i značaja pretnji po objektivnost internog revizora mogu biti relevantni sledeći faktori:

• Mera u kojoj organizacioni status funkcije interne revizije i relevantne politike i procedure podržavaju objektivnost internih revizora.

• Porodične i lične veze sa pojedincima koji rade ili su odgovorni za aspekt poslovanja entiteta na koji se odnosi rad koji revizor vrši.

• Povezanost sa odsekom ili odeljenjem entiteta na koji se odnosi rad koji revizor vrši.

• Značajan finansijski interes u entitetu osim interesa koji se odnosi na naknade pod uslovima koji su dosledni uslovima koji su primenljivi na ostale zaposlene na sličnom nivou.

Materijali koje objavljuju relevantna profesionalna tela za interne revizore mogu da pruže dodatne korisne smernice.

A33. Mogu postojati određene okolnosti u kojima je značaj pretnji po objektivnost internog revizora toliki da ne postoje bezbednosne mere kojima bi mogle da se svedu na prihvatljiv nivo. Na primer, zbog toga što na adekvatnost bezbednosnih mera utiče značaj rada u kontekstu revizije, paragraf 30 (a) i (b) zabranjuje korišćenje direktne pomoći internog revizora u vezi sa vršenjem postupaka koji uključuju značajna prosuđivanja u reviziji ili koji se odnose na više procenjene rizike od materijalno pogrešnih iskaza kada su neophodna prosuđivanja prilikom vršenja relevantnih revizijskih postupaka ili procenjivanja prikupljenih revizijskih dokaza više nego ograničena. To je takođe slučaj kada se prilikom vršenja rada stvara pretnja po osnovu samokontrole, zbog čega je internom revizoru zabranjeno da vrši postupke u okolnostima opisanim u paragrafu 30(c) i (d).

A34. Kod procene nivoa osposobljenosti internog revizora može da bude relevantan veliki broj faktora iz paragrafa A8 ovog standarda, primenjen u kontekstu pojedinačnih internih revizora i rada koji im je dodeljen.

Određivanje prirode i obima rada koji može da se dodeli internim revizorima koji pružaju direktnu pomoć (videti paragrafe 29-31)

A35. Paragrafi A15-A22 ovog standarda sadrže relevantne smernice za određivanje prirode i obima rada koji može da bude dodeljen internim revizorima.

A36. Prilikom određivanja prirode rada koji može da se dodeli internim revizorima, eksterni revizor pažljivo ograničava taj rad na one oblasti koje su prikladne za dodelu. Primeri aktivnosti i zadataka koje ne bi bile prikladne da se za njih koristi direktna pomoć internih revizora uključuju sledeće:

• Diskusija o riziku kriminalnih radnji. Međutim, eksterni revizori mogu da postavljaju upite internim revizorima o riziku kriminalnih radnji u organizaciji u skladu sa ISA 315 (Revidiran).

• Određivanje nenajavljenih revizijskih postupaka kao što je navedeno u ISA 240.

A37. Slično tome, pošto u skladu sa ISA 505, od eksternog revizora se zahteva da održava kontrolu nad pribavljanjem eksternih potvrda i da proceni rezultate postupaka koji uključuju zahteve za eksternim potvrdama, ne bi bilo prikladno da se ove odgovornosti dodeljuju internim revizorima. Međutim, interni revizori mogu da pomažu u prikupljanju informacija koje su neophodne eksternom revizoru da bi mogao da odredi izuzetke u odgovorima na zatražene potvrde.

A38. Stepen prosuđivanja koji je uključen u rizik od materijalno pogrešnog iskaza je takođe relevantan prilikom određivanja rada koji može da se dodeli internim revizorima koji pružaju direktnu pomoć. Na primer, u okolnostima kada je procenjivanje vrednosti potraživanja ocenjeno kao oblast visokog rizika, eksterni revizor može da dodeli proveru tačnosti starosne strukture internom revizoru koji pruža direktnu pomoć. Međutim, zbog toga što bi procena rezervisanja izvršenog na osnovu starosne strukture mogla da uključi više od ograničenog prosuđivanja, ne bi bilo prikladno da se taj postupak dodeli internom revizoru koji pruža direktnu pomoć.

A39. Bez obzira na rukovodstvo, nadzor i pregled od stane eksternog revizora, preterano korišćenje direktne pomoći internih revizora može da utiče na percepciju nezavisnosti eksternog angažovanja na reviziji.

Korišćenje direktne pomoći internih revizora

(videti paragraf 34)

A40. Pošto pojedinci koji su deo funkcije interne revizije nisu nezavisni u odnosu na entitet što se zahteva od eksternog revizora kada izražava mišljenje o finansijskim izveštajima, eksterni revizor će morati na drugačiji način i u većoj meri da rukovodi, vrši nadzor i pregled rada izvršenog od strane internog revizora koji pruža direktnu pomoć nego u slučaju da su taj rad vršili članovi tima koji radi na angažovanju.

A41. Kada rukovodi radom internih revizora, eksterni revizor može, na primer, da podseti interne revizore da ga obaveste o svim pitanjima u vezi sa računovodstvom i revizijom koja su identifikovana tokom revizije. Prilikom pregleda rada izvršenog od strane internih revizora, razmatranja eksternog revizora uključuju dovoljnost i adekvatnost dokaza u datim okolnostima, kao i to da li potkrepljuju donete zaključke.

_______________

ISA 315 (revidiran), Identifikovanje i procena rizika materijalno pogrešnih iskaza putem razumevanja entiteta i njegovog okruženja

ISA 200 Opšti ciljevi nezavisnog revizora i sprovođenje revizije u skladu sa međunarodnim standardima revizije, paragraf A57

ISA 315 (revidiran), paragraf A120

Videti paragrafe 15-25.

ISA 330, Revizorski odgovor na procenjene rizike

ISA 200, paragraf 14.

ISA 260 (revidiran), Komunikacija sa licima ovlašćenim za upravljanje, paragraf 15

Videti paragraf 18

ISA 260 (revidiran), paragraf 15

ISA 220, Kontrola kvaliteta revizije finansijskih izveštaja

ISA 230, Revizijska dokumentacija

Videti paragraf 10.

ISA 315 (revidiran), paragraf 6(a)

Videti paragrafe 15-25.

Videti paragrafe 26-35.

Međunarodni standard kontrole kvaliteta (ISQC) 1, Kontrola kvaliteta firmi koje vrše reviziju, pregled finansijskih informacija, druga angažovanja na osnovu kojih se pruža uveravanje i srodne usluge

Međunarodni odbor etičkih standarda za računovođe (IESBA), Etički kodeks za profesionalne računovođe, Odeljak 290.194

IESBA Etički kodeks, Odeljak 290.190-290.195

ISA 300, Planiranje revizije finansijskih izveštaja

ISA 600, Specijalna razmatranja - revizije finansijskih izveštaja grupe (uključujući rad revizora komponente)

ISA 200, paragraf A31

ISA 315 (revidiran), paragraf 4(e)

ISA 260 (revidiran), paragraf 15

ISA 200, paragrafi 15 i A20

ISA 315 (revidiran), paragraf A120

ISA 315, (revidiran), paragraf A11 u vezi sa ISA 240, Odgovornost revizora za razmatranje kriminalnih radnji u reviziji finansijskih izveštaja.

ISA 600, paragraf 40(b)

Videti paragraf A7.

ISA 315 (revidiran), paragraf 6(a)

ISA 505, Eksterne potvrde, paragrafi 7 i 16.