POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA PROKUPLJA("Sl. list grada Prokuplja", br. 2/2018) |
Ovim Poslovnikom uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Prokuplja (u daljem tekstu: Skupština) i njenih radnih tela, ostvarivanja prava i dužnosti odbornika i druga pitanja za ostvarivanje poslova Skupštine.
Ukoliko se odlučuje o nekom pitanju za koje postupak odlučivanja nije uređen ovim Poslovnikom, Skupština će se o načinu odlučivanja o tom pitanju, prethodno izjasniti, većinom glasova prisutnih odbornika.
Sednice Skupštine grada su javne.
Skupština grada može odlučiti da sednica Skupštine bude zatvorena za javnost iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom.
U radu Skupštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo.
Skupština u vršenju poslova iz svoje nadležnosti koristi pečat.
Pečat je okruglog oblika, prečnika 32 mm, tekst ispisan u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije, na srpskom jeziku ćiriličkim pismom: u spoljnom krugu "REPUBLIKA SRBIJA",u sledećem unutrašnjem krugu "SKUPŠTINA GRADA PROKUPLJA", sedište Skupštine u dnu pečata "PROKUPLJE".
1. Prva - konstitutivna sednica
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Ukoliko predsednik Skupštine iz prethodnog saziva ne sazove sednicu novog saziva u roku iz stava 1 ovog člana, sednicu novog saziva sazvaće najstariji kandidat za odbornika, ili jedan od sledećih po starosti, u roku od 10 dana od isteka roka iz stava 1 ovog člana.
Do izbora predsednika Skupštine, prvu sednicu otvara i njome rukovodi najstariji odbornik koji prisustvuje sednici (u daljem tekstu: predsedavajući), kome u radu pomažu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Dnevni red prve (konstitutivne) sednice, po pravilu, sadrži:
1. Razmatranje izveštaja Gradske izborne komisije,
2. Izbor Verifikacionog odbora,
3. Izveštaj Verifikacionog odbora,
4. Donošenje Odluke o verifikaciji mandata odbornika,
5. Izbor predsednika Skupštine,
6. Izbor zamenika predsednika Skupštine,
7. Postavljanje sekretara Skupštine,
8. Izbor gradonačelnika grada, zamenika gradonačelnika grada i članova Gradskog veća.
Odbornici stiču prava i dužnosti u Skupštini verifikacijom mandata.
Verifikaciju (potvrđivanje) mandata izabranih odbornika vrši Skupština na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora.
Kandidati za odbornike, na prvoj, konstitutivnoj sednici Skupštine, biraju Verifikacioni odbor, koji završava sa radom kada Skupština izvrši verifikaciju mandata odbornika.
Verifikacioni odbor čine tri odbornika, po jedan odbornik sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj glasova.
Verifikacionim odborom predsedava najstariji član.
Verifikacioni odbor, na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima odbornika i uverenja o izboru za svakog odbornika, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije, da li je uverenje izdato od ovlašćenog organa i o tome podnosi Skupštini izveštaj u pisanoj formi, odmah po završetku sa radom.
Izveštaj Verifikacionog odbora Skupština pretresa u celini.
Na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, lice koje predsedava konstitutivnom sednicom Skupštine konstatuje da je Izborna komisija podnela izveštaj o sprovedenim izborima i da su uverenja o izboru za odbornike u saglasnosti sa tim izveštajem.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno odbornik na sednici, predloži da se verifikacija mandata pojedinom odborniku odloži ili da mu se mandat ne verifikuje, o svakom takvom predlogu glasa se posebno.
Odbornik čija je verifikacija mandata odložena ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i da učestvuje u njenom radu bez prava odlučivanja najduže 30 dana.
Posle tog roka njegov mandat se verifikuje ili se preduzimaju zakonom propisane radnje u smislu dodele mandata drugom odborniku.
Skupština može odložiti verifikaciju mandata pojedinog odbornika i zaključiti da Gradska izborna komisija izvrši proveru valjanosti izdatog uverenja o izboru odbornika i o tome obavesti Skupštinu, najdalje u roku od 30 dana.
O verifikaciji mandata iz prethodnog stava Skupština će odlučivati posle podnetog izveštaja Gradske izborne komisije.
Danom potvrđivanja mandata novih odbornika prestaje mandat odbornika iz prethodnog saziva.
III IZBOR PREDSEDNIKA SKUPŠTINE, ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE I POSTAVLJENJE SEKRETARA I ZAMENIKA SEKRETARA SKUPŠTINE
Skupština grada ima predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine, na predlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine grada.
Odbornik može učestvovati u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost i potpise odbornika.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanoj formi.
Sekretar Skupštine upoznaje odbornike sa svim primljenim predlozima kandidata za predsednika Skupštine.
U ime predlagača izvestilac može obrazložiti predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi i iznese svoj program rada.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Odbornik može na sednici izneti mišljenje o predloženim kandidatima.
Nakon završenog pretresa, Skupština na predlog predsedavajućeg utvrđuje listu kandidata po azbučnom redu prezimena kandidata.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući Skupštine, kome pomažu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Tajno glasanje se vrši glasačkim listićima, koji su iste veličine, oblika i boje i koji su overeni pečatom Skupštine. Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj. Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Glasati se može za jednog kandidata i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni listić, listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
Utvrđivanju rezultata glasanja prisustvuje i predstavnik predlagača svakog kandidata o kome se glasalo.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova ukupnog broja odbornika.
Ako je predloženo više kandidata, a ni jedan nije dobio većinu, ponoviće se izbor i to između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran ponavlja se postupak izbora, s tim što se više ne mogu predložiti kandidati koji u dosadašnjem glasanju nisu dobili potreban broj glasova.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata i preuzima vođenje sednice.
Predsednik Skupštine:
- organizuje rad Skupštine;
- saziva i predsedava sednicama Skupštine;
- stara se o primeni Poslovnika Skupštine;
- stara se o blagovremenom i usklađenom radu Skupštine i njenih radnih tela;
- predstavlja Skupštinu grada;
- potpisuje akta koja donosi Skupština;
- vrši i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom, odlukama Skupštine i ovim poslovnikom.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran ukoliko podnese ostavku ili bude razrešen.
Predsednik Skupštine podnosi ostavku u pisanoj formi.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine ako je ostavku podneo između dve sednice. Skupština bez glasanja utvrđuje da je prestao mandat predsedniku Skupštine danom podnošenja ostavke, tako što zamenik konstatuje da mu je podnošenjem ostavke prestala funkcija.
Do izbora novog predsednika Skupštinom predsedava zamenik predsednika Skupštine.
Član 1
Predsedniku Skupštine može prestati funkcija razrešenjem sa te funkcije.
Predlog za razrešenje predsednika pre isteka mandata može podneti najmanje jedna trećina odbornika Skupštine. Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Razrešenje predsednika se vrši na isti način i po postupku koji je predviđen za njegov izbor.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik Skupštine. Ako zameniku predsednika Skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu.
Zameniku predsednika može prestati funkcija pre isteka mandata ostavkom po postupku kao i u slučaju ostavke predsednika Skupštine.
Skupština grada ima sekretara, koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine se postavlja na predlog predsednika Skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine postavljen je kandidat za koga je glasala većina od ukupnog broja odbornika.
Za sekretara Skupštine grada može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Skupština grada može, na predlog predsednika Skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata.
Sekretaru Skupštine može prestati funkcija i pre isteka mandata, ostavkom. Predlog se podnosi u pisanoj formi.
Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Zamenik sekretara Skupštine grada postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.
IV IZBOR GRADONAČELNIKA GRADA, ZAMENIKA GRADONAČELNIKA GRADA I ČLANOVA GRADSKOG VEĆA
Gradonačelnika grada bira Skupština grada, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Gradonačelnik grada ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Predsednik Skupštine grada predlaže kandidata za gradonačelnika grada.
Kandidat za gradonačelnika grada predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika grada iz reda odbornika, koga bira Skupština grada na isti način kao gradonačelnika grada.
Gradonačelniku grada i zameniku gradonačelnika grada izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini grada.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika grada su na stalnom radu u gradu.
Gradsko veće čine gradonačelnik grada, zamenik gradonačelnika grada, kao i članovi Gradskog veća čiji je broj utvrđen Statutom grada i koje bira Skupština grada, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika grada.
Kada odlučuje o izboru gradonačelnika grada, Skupština grada istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru zamenika gradonačelnika grada i članova Gradskog veća.
Gradonačelnik grada je predsednik Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika grada je član Gradskog veća po funkciji.
Članovi Gradskog veća koje bira Skupština grada ne mogu istovremeno biti i odbornici, a zadužuju se za jednu ili više određenih oblasti iz nadležnosti grada.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Članovi Gradskog veća mogu biti na stalnom radu u Gradu.
Organizacija, način rada i odlučivanja Gradskog veća, detaljnije se uređuje Odlukom o Gradskom veću i njegovim Poslovnikom, u skladu sa zakonom i statutom.
Gradonačelnik grada može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje trećine odbornika na isti način na koji je izabran, ili podnošenjem ostavke.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika grada mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine, uz primenu minimalnog roka za sazivanje sednice Skupštine.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika grada, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika grada, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem gradonačelnika grada prestaje mandat zamenika gradonačelnika grada i Gradskog veća. Zamenik gradonačelnika grada i član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koji su birani, na predlog gradonačelnika grada ili najmanje trećine odbornika na isti način na koji su izabrani. Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini grada podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika grada ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
O podnetoj ostavci predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice skupštine grada.
Osnivanje i sastav radnih tela
Za razmatranje pitanja iz nadležnosti Skupštine i vršenja poslova u skladu sa ovim Poslovnikom, osnivaju se stalna radna tela.
Članovi radnih tela biraju se za mandatni period za koji je izabrana Skupština.
Skupština, po potrebi, osniva povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Stalna radna tela imaju po pet članova, osim ako nije drugačije propisano aktom o osnivanju radnog tela.
Sastav radnih tela predlažu odborničke grupe, srazmerno broju odbornika.
Članove radnih tela imenuje i razrešava Skupština grada na predlog odborničkih grupa.
Za članove komisije pored odbornika imenuje se i jedan građanin afirmisan iz oblasti za koju se radno telo osniva.
Odbornik može biti član najviše dve radna tela Skupštine grada.
Predsednika i zamenika predsednika radnog tela bira se iz reda odbornika na konstitutivnoj sednici Komisije.
Privremeno i anketno radno telo osniva Skupština za izvršavanje posebnih zadataka i ono prestaje sa radom po izvršenju zadataka za koje je osnovano.
O predloženoj listi za izbor radnog tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Radno telo je osnovano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako radno telo ne bude izabrano, ponavlja se ceo postupak.
Sednicu Komisije saziva predsednik, po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu najmanje 3 člana radnog tela, a dužan je sazvati sednici ako to zatraži predsednik Skupštine grada. Ako u tom slučaju predsednik Komisije ne sazove sednicu, sednicu saziva predsednik Skupštine grada. U slučaju sprečenosti predsednika, sednicu komisije saziva njegov zamenik, a u slučaju i njegove sprečenosti sednicu saziva predsednik Skupštine grada, a radno telo bira predsedavajućeg za tu sednicu.
Radno telo radi u sednici, kojoj prisustvuje većina članova radnog tela a odlučuje većinom glasova prisutnih članova radnog tela.
Sednica radnog tela saziva se najkasnije 3 dana pre održavanja sednice, a može se sazvati i u kraćem roku ako za to postoje opravdani razlozi.
Sednici radnog tela obavezno prisustvuje predstavnik predlagača akta koji se razmatra na sednici.
U radu radnog tela mogu, po pozivu, učestvovati stručni i naučni radnici i druga lica, bez prava odlučivanja.
Radna tela daju mišljenje na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština grada i obavljaju druge poslove utvrđene statutom.
Radno telo može organizovati javno slušanje o predlozima propisa i odluka o kojima odlučuje Skupština.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga radno telo može, preko svog predsednika tražiti od Gradske uprave podatke i informacije od značaja za njegov rad.
Na sednici radnog tela vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose: imena prisutnih, pitanja koja su razmatrana, mišljenja i predlozi i predlozi radnog tela, svako izdvojeno mišljenje.
Zapisnik potpisuje predsednik radnog tela i lice koje je vodilo zapisnik.
Stalne radna tela Skupštine grada su:
1. Komisija za kadrovska i administrativna pitanja,
2. Komisija za razvoj, privredu i budžet,
3. Komisija za urbanizam i stambeno komunalne delatnosti,
4. Komisija za javne službe,
5. Komisija za propise,
6. Komisija za predstavke i žalbe,
7. Komisija za razvoj poljoprivrede i sela,
8. Komisija za sport, fizičku kulturu i rekreaciju.
Komisija za kadrovska i administrativna pitanja:
Komisija priprema predloge za izbor, imenovanje i razrešenje pojedinih lica u javnim preduzećima, ustanovama i njihovim nadzornim i upravnim odborima i drugim organima, za koje nije propisano da ih drugi organ predlaže.
Komisija za kadrovska i administrativna pitanja donosi, priprema i predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u Skupštini grada Prokuplja, donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima odbornika, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u Skupštini grada Prokuplja.
Komisija odlučuje u prvom stepenu o pravima po osnovu rada za izabrana, postavljena i imenovana lica Skupštine grada i daje predloge i mišljenja Skupštini grada o ispunjenosti uslova za sprovođenje postupka razrešenje tih lica.
Razmatra predloge za prestanak mandata pojedinih odbornika i o tome podnosi Skupštini grada izveštaj sa predlogom za utvrđivanje prestanka mandata odbornika, razmatra izveštaj Izborne komisije i uverenja o izboru odbornika i podnosi Skupštini grada izveštaj sa predlogom za potvrđivanje mandata, a razmatra i druga pitanja u vezi sa pravima odbornika.
- Komisija ima predsednika i 4 člana.
Komisija za razvoj, privredu i budžet:
Komisija razmatra predloge Odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova grada, takse, naknade i druge javne prihode, programe razvoja, delatnosti za koje je nadležna Skupština grada, budžet, Odluku o završnom računu budžeta. Predlaže Skupštini grada donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
- Komisija ima predsednika i 4 člana.
Komisija za urbanizam i stambeno komunalne delatnosti:
Komisija razmatra pitanja iz oblasti urbanizma, stambeno - komunalnih delatnosti i uređenja građevinskog zemljišta, predlaže Skupštini grada donošenje odgovarajućih odluka i drugih opštih akata koji se odnosi na obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, uređivanje građevinskog zemljišta, stambenu izgradnju, stambene odnose, prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji grada Prokuplja, javni gradski i prigradski prevoz putnika, izgradnju, održavanje i korišćenje lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, kao i druga pitanja iz ove oblasti.
- Komisija ima predsednika i 4 člana.
Komisija za javne službe:
Komisija razmatra godišnji program i izveštaje o radu ustanova čiji je osnivač Skupština grada iz oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja, kulture, sporta, zdravstva, društvene brige o deci, socijalne zaštite, informisanja, brige o mladima, maloletničke delikvencije, brige o osobama sa posebnim potrebama, rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti za sve, zaštita porodice i slično.
- Komisija ima predsednika i 4 člana.
Komisija za propise:
Komisija razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje usvaja Skupština grada sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini grada.
Komisija utvrđuje predlog Poslovnika Skupštine grada, prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine grada. Daje mišljenje o predlogu Statuta, njegovoj izmeni i dopuni, razmatra pitanja vezana za promenu statuta preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Grad.
Komisija u skladu sa zakonom, utvrđuje predlog mišljenja ili odgovara Ustavnom sudu Republike Srbije u postupku za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti Statuta, odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština.
- Komisija ima predsednika i 4 člana.
Komisija za predstavke i žalbe:
Komisija razmatra predstavke i žalbe koje građani upućuju Skupštini grada, gradonačelniku i Gradskom veću, ispituju njihovu osnovanost, predlažu Skupštini grada odgovarajuće odluke i mere koje treba preduzeti u cilju otklanjanja utvrđenih nepravilnosti u radu organa Grada.
- Komisija ima predsednika i 4 člana.
Komisija za razvoj poljoprivrede i sela:
Komisija razmatra pitanja iz oblasti razvoja, planiranja, usmeravanja i podsticanja razvoja poljoprivrede i uređenje seoskih područja i razvoja sela, šumarstva i vodoprivrede.
Predlaže Programe za razvoj sela i poljoprivrede. Predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka iz ove oblasti. Predlaže akte i mere u slučaju elementarnih i drugih nepogoda u oblasti poljoprivrede.
- Komisija ima predsednika i 4 člana.
Komisija za sport, fizičku kulturu i rekreaciju:
Komisija razmatra predloge akata i drugih materijala iz oblati sporta, fizičke kulture i rekreacije građana i druga pitanja iz navedene oblasti iz okvira prava i dužnosti grada Prokuplja.
- Komisija ima predsednika i 4 člana.
Posebna radna tela Skupštine grada su:
1. Savet za mlade
2. Lokalni Savet za zdravlje
3. Komisija za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti
4. Izborna komisija za sprovođenje izbora za članove saveta mesnih zajednica
5. Drugostepena izborna komisija
Odlukom o osnivanju Posebnih radnih tela: Saveta za mlade, Lokalnog saveta za zdravlje i Komisije za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti, urediće se sastav, nadležnost, način rada i dužnosti predsednika i članova navedenih Posebnih radnih tela.
Zadaci i ovlašćenja predsednika i članova Izborne komisije za sprovođenje izbora za članove Saveta mesnih zajednica i Drugostepene izborne komisije, bliže se uređuju odlukom Skupštine grada kojom se uređuju mesne zajednice.
VI DONOŠENJE SKUPŠTINSKIH AKATA
Skupština donosi opšte i pojedinačne akte.
Opšti akti Skupštine su Statut, Poslovnik Skupštine, budžet, završni račun, programi, planovi, odluke i preporuke.
Pojedinačni akti Skupštine su: rešenja, zaključci, kao i autentična tumačenja.
Odlukom se uređuju pitanja iz određenih oblasti koje spadaju u nadležnost Grada.
Programima i planovima se normativno uređuju pitanja iz pojedinih oblasti rada i nadležnosti grada za predstojeći period.
Preporukom se predlaže način rešavanja pojedinih pitanja i realizacija pojedinih obaveza i ista nema obavezujuću snagu.
Rešenjem se imenuje, obrazuje, utvrđuje, određuje neka pravna stvar, kada se odlučuje o pojedinačnim pravima i obavezama pojedinačnih subjekata.
Zaključkom se preciziraju stavovi, odnosno opredeljenja, mišljenja konstatacije, zaduženja i ovlašćenja, povodom razmatranja određenih pitanja.
Autentičnim tumačenjem se daje tumačenje akata ili pojedinih njihovih odredaba koje Skupština donosi.
Pravo predlaganja odluka i drugih akata za usvajanje na sednici Skupštine imaju: Gradsko veće, radna tela Skupštine, odborničke grupe, odbornik i građani podnošenjem građanske inicijative, u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Nacrt odluke i drugog akta za donošenje na sednici Skupštine priprema Gradska uprava i dostavlja ih Gradskom veću, koje utvrđuje predlog odluke i drugog akta.
Predlog se podnosi u obliku u kome se akt donosi i mora da bude obrazložen.
Obrazloženje sadrži: osnov i razloge donošenja, objašnjenja cilja koji se želi postići i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta.
Predlog se, pre razmatranja u Skupštini, razmatra u nadležnim radnim telima.
Nadležna radna tela u svojim mišljenjima mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog u celini ili predložiti da Skupština donese odluku ili drugi akt u tekstu izmenjenom delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač i da predlog ne prihvati.
Akti koje donosi Skupština, a za čije donošenje je zakonom propisana prethodna saglasnost ili mišljenje nadležnog ministarstva, mogu se doneti na sednici, tek po dobijanju saglasnosti, odnosno mišljenja i u skladu sa istima.
Na sednici Skupštine akt se izuzetno, može doneti i po hitnom postupku.
Po hitnom postupku može da se donese samo akt kojim se regulišu pitanja i odnosi, za čije uređivanje postoji neodložna potreba ili bi donošenje takvog akta u redovnom postupku moglo da izazove štetne posledice.
Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora se dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice, u obliku u kome se akt donosi.
Skupština o predlogu, koji je stavljen na dnevni red sednice, odlučuje posle pretresa, sem u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.
Posle zaključenog pretresa prelazi se na glasanje o predlogu.
O predlogu se glasa u celini. Ako je stavljen amandman, prvo se odlučuje o njemu, a onda o predlogu u celini.
Predlagač akta, odnosno njegov predstavnik, može na početku pretresa, da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u pretresu sve do zaključenja pretresa o predlogu, da daje objašnjenja i iznese svoje mišljenje.
Predlagač ima pravo da povuče predlog sve do zaključenja pretresa o predlogu na sednici Skupštine.
U slučaju podnošenja inicijative za donošenje akata iz nadležnosti Skupštine grada, inicijativu razmatra i nacrt akta izrađuje nadležno odeljenje Gradske uprave i isti dostavlja Gradskom veću.
Predlog za izmenu i dopunu predloga odluka i drugih akata podnosi se putem amandmana.
Amandman mogu podneti ovlašćeni predlagači odluka i drugih akata iz člana 45. Poslovnika.
Skupština odlučuje o prispelim amandmanima po redosledu podnošenja.
Amandman se podnosi u pisanom obliku sa obrazloženjem, najkasnije dva dana pre održavanja sednice, a kada je sednica sazvana hitno, amandman se može podneti na samoj sednici.
Predlagač odluka i drugih akata može podnositi amandmane sve do zaključenja pretresa predloga.
O amandmanu se obavezno izjašnjava predlagač akata i Gradsko veće kad ono nije predlagač akta na koji se amandman odnosi.
Skupština odlučuje najpre o amandmanima podnetim pre održavanja sednice.
Amandman koji podnese predlagač, postaje sastavni deo predloga i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana.
4. Čuvanje i objavljivanje akata
Na izvornik odluke i drugog akta Skupštine i na izvornik autentičnog tumačenja stavlja se pečat Skupštine.
Izvornikom odluke, odnosno drugog akta ili autentičnog tumačenja, smatra se tekst odluke, odnosno drugog akta ili autentičnog tumačenja usvojen na sednici Skupštine. Izvornik odluke, odnosno drugog akta Skupštine i autentičnog tumačenja, čuva se u Skupštini.
O izradi izvornika, stavljanju pečata na njih, njihovom čuvanju i evidenciji, stara se sekretar Skupštine.
Akta koje donosi Skupština objavljuju se u Službenom listu grada Prokuplja.
O objavljivanju odluka i drugih akata Skupštine i autentičnih tumačenja stara se sekretar Skupštine.
Sekretar Skupštine, na osnovu izvornog teksta odluke, drugog akta ili autentičnog tumačenja, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu odluke i drugog akta ili autentičnog tumačenja, ako za tim ima potrebe.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine, po potrebi a najmanje jednom u tri meseca.
Sednice priprema predsednik Skupštine uz pomoć sekretara Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan sazvati sednicu Skupštine u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, ako to pismeno zatraži trećina od ukupnog broja odbornika, Gradsko veće ili Gradonačelnik grada, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od petnaest dana od dana podnošenja zahteva.
U situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, predsednik Skupštine može sazvati sednicu u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 2. ovog člana, mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledica koje bi nastale njenim nesazivanjem. Ako zahtev ne ispunjava ove uslove, predsednik Skupštine će isti zaključkom odbaciti.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije 5 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Odbornicima se sa pozivom dostavlja i predlog dnevnog reda, odgovarajući materijal za pitanja koja se predlažu za dnevni red, kao i zapisnik sa prethodne sednice.
Poziv za sednicu i materijal za rad dostavlja se u štampanom ili elektronskim obliku. Evidenciju o dostavi vodi Odsek za normativno pravne poslove.
Izuzetno, u hitnim slučajevima, predsednik Skupštine može sazvati sednicu Skupštine sa rokom kraćim od 5 dana, a dnevni red za ovu sednicu može predložiti na samoj sednici.
Kada se sednica održava shodno prethodnom stavu ovog člana, na samoj sednici mogu se podnositi amandmani u pisanoj formi ili usmeno.
Na sednicu Skupštine grada pored odbornika, pozivaju se, Gradonačelnik grada, članovi Gradskog veća, načelnik Gradske uprave, rukovodioci organizacionih jedinica Gradske uprave, direktori javnih preduzeća i ustanova, narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije koji imaju prebivalište na teritoriji grada Prokuplja i druga lica koja predsednik Skupštine pozove ili čije prisustvovanje sednici na njihov zahtev odobri.
Poziv za sednicu Skupštine obavezno se dostavlja sredstvima javnog informisanja.
2. Otvaranje sednice i dnevni red
Pošto otvori sednicu, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik, na osnovu izveštaja sekretara, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika za punovažno odlučivanje.
Za punovažno odlučivanje i rad na sednici potrebno je prisustvo većine odbornika.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Ako se utvrdi da ne postoji kvorum, predsednik odlaže sednicu za odgovarajući dan ili sat. O odlaganju sednice pismeno se obaveštavaju odbornici koji su odsutni.
Sednice Skupštine i njenih radnih tela mogu biti zatvorene za javnost po odluci skupštine o kojoj se glasa bez pretresa a na obrazloženi predlog Predsednika skupštine.
Dnevni red predlaže predsednik Skupštine.
Izmene i dopune predloženog dnevnog reda mogu predlagati: Gradsko veće, odborničke grupe, odbornici i radna tela.
Predlog se dostavlja predsedniku Skupštine u pisanoj formi najkasnije dva radna dana pre održavanja sednice Skupštine.
U slučaju nepoštovanja roka za dostavljanje predloga za izmenu i dopunu dnevnog reda predsednik Skupštine će o tome obavestiti predlagača.
U postupku utvrđivanja dnevnog reda pojedinačno se odlučuje o svakom konkretnom predlogu, redosledom datih predloga, bez rasprave a predlagač može dodatno obrazložiti predlog, u trajanju ne duže od 2 minuta.
Odbornička pitanja i inicijative su poslednja tačka dnevnog reda.
Dnevni red se utvrđuje u celosti sa izmenama i dopunama uvaženim kod pojedinačnih predloga.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez rasprave.
Pre prelaska na dnevni red Skupština usvaja zapisnik sa prethodne sednice.
Primedbe na zapisnik dostavljaju se u pisanoj formi sekretaru Skupštine najkasnije jedan radni dan pre dana određenog za početak sednice Skupštine.
Pre usvajanja zapisnika sekretar Skupštine obaveštava Skupštinu o dostavljenim primedbama i sa mišljenjem o njihovoj osnovanosti.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez pretresa.
Usvojene primedbe unose se u zapisnik tekuće sednice a odgovarajuće ispravke u zapisnik sa prethodne sednice.
Izuzetno u slučaju da se u roku od 30 dana održe dve sednice, zapisnici sa održanih sednica usvajaju se na narednoj sednici.
Potrebna obaveštenja o značajnim radnjama između dve sednice, pre nego što pređe na dnevni red, daje predsednik Skupštine usmeno.
O ovome se ne otvara pretres.
Pretres tačaka dnevnog reda vrši se po utvrđenom redosledu.
Na predlog predsednika Skupštine, Skupština može u toku sednice, ako se to pokaže celishodnim, bez rasprave, spojiti pretres po pojedinim tačkama dnevnog reda i izvršiti izmene u redosledu razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda.
Pre pretresa svakog pitanja, predstavnik predlagača može dati uvodno izlaganje.
Posle podnošenja uvodnog izlaganja, predsednik otvara pretres.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine, pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine daje reč po redu prijavljivanja, sve dok ima prijavljenih govornika.
Gradonačelnik, članovi Gradskog veća, predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine i sekretar Skupštine mogu da govore uvek kada zatraže reč.
Pozvana lica mogu da dobiju reč u okviru tačke dnevnog reda ili objedinjene rasprave po više tačaka, po iscrpljivanju liste prijavljenih govornika.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu, jednom u okviru tačke dnevnog reda ili objedinjene rasprave po više tačaka, ne duže od 5 minuta.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda predsednik će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda. Ukoliko odbornik bude dva puta upozoren na obavezu pridržavanja dnevnog reda, predsednik može izreći meru u skladu sa članom 78. ovog Poslovnika.
Šef odborničke grupe koji želi da iznese stav odborničke grupe o pitanju koje je na dnevnom redu, ima pravo da dobije reč pre ostalih prijavljenih govornika i govori u vremenu predviđenom za izlaganje odbornika utvrđeno u stavu 1. ovog člana, ne više od dva puta u okviru tačke dnevnog reda ili objedinjene rasprave po više tačaka.
Niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine.
Odborniku koji želi da govori o povredi poslovnika predsednik daje reč čim zatraži, odnosno po završetku izlaganja prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba po njegovom mišljenju povređena kao i da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda.
Izlaganje o povredi poslovnika ne može trajati duže od 2 minuta.
Predsednik daje objašnjenje povodom iznete primedbe iz prethodnog člana.
Ako odbornik ne bude zadovoljan objašnjenjem predsednika, o istoj odlučuje Skupština, bez pretresa.
Ako se odbornik u svom izlaganju uvredljivo izrazi o odborniku koji nije član njegove odborničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik ima pravo na repliku.
Ako se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, pravo na repliku u ime odborničke grupe ima šef odborničke grupe.
O pravu na repliku odlučuje predsednik Skupštine.
Ukoliko predsednik Skupštine ne dozvoli repliku, odbornik koji je zatražio repliku može zahtevati da o istoj odluči Skupština, bez pretresa.
Replika ne može trajati duže od 2 minuta.
Skupština odlučuje većinom glasova na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
O donošenju Statuta, budžeta, prostornih i urbanističkih planova i programa uređivanja građevinskog zemljišta i drugim propisanim slučajevima odlučuje se većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Odbornik ima pravo i dužnost da glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje.
Glasanje na sednici je javno i vrši se dizanjem ruke ili poimenično ako to odredi predsednik ili ako Skupština odluči na predlog odbornika radi tačnog utvrđivanja rezultata glasanja.
Pri glasanju, predsednik poziva odbornike da se izjasne ko je za, zatim ko je protiv predloga i najzad da li se neko uzdržava od glasanja. Pri tom prebrojava glasove svih odbornika koji su se izjasnili.
Posle završenog glasanja, predsednik utvrđuje rezultat glasanja, na osnovu čega objavljuje da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili nije usvojen.
Ako najmanje 3 odbornika izraze sumnju u utvrđeni rezultat glasanja, pristupa se poimeničnom glasanju i to se može učiniti samo jednom po istom pitanju.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik.
Sva lica koja se nalaze u sali, za vreme trajanja sednice Skupštine, dužna su da isključe mobilne telefone.
O održavanju reda na sednici stara se predsednik Skupštine a odredbe o održavanju reda na sednici primenjuju se i na sve druge učesnike u radu Skupštine.
Za povredu reda na sednici predsednik može da izrekne meru upozorenja ili oduzimanja reči.
Skupština, na predlog predsednika, može da izrekne meru udaljenja sa sednice.
Predsednik izriče meru upozorenja odborniku:
- koji je prišao govornici bez dozvole
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč
- koji i pored upozorenja predsednika govori o pitanju koje nije na dnevnom redu
- ako prekida govornika ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze
- ako zloupotrebi pravo na repliku
- ako zloupotrebi pravo da govori o povredi poslovnika
- ili drugim postupcima za koje predsednik Skupštine smatra da odbornik ugrožava red na sednici i postupa protivno odredbama ovog poslovnika
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku, koji svojim govorom narušava red na sednici ili se ne drži pitanja koje je na dnevnom redu, a već je dva puta upozoren na obavezu pridržavanja reda i odredaba Poslovnika.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere upozorenja, odnosno mere oduzimanja reči, ometa ili sprečava rad na sednici, na sednici vređa Skupštinu i odbornike ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine.
Odbornik može biti udaljen samo sa sednice na kojoj je povredio red. Mera udaljenja izriče se bez pretresa.
Odbornik prema kome je izrečena mera udaljenja sa sednice, dužan je da se odmah udalji iz prostorije u kojoj se održava sednica.
Ako predsednik utvrđenim merama ne može održati red na sednici, odrediće kratak prekid sednice i obezbediti uslove za nastavak sednice.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine primenjuju se i na sva druga lica prisutna na sednici Skupštine.
9. Odlaganje, prekidanje i zaključenje sednice
Ako se u toku sednice konstatuje da ne postoji kvorum za odlučivanje, predsednik odlaže sednicu za određeni dan i čas i sa istim dnevnim redom, o čemu se pismeno obaveštavaju odbornici koji nisu prisutni na sednici.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu i njeno trajanje u toku sednice, da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavila mišljenja potrebna za sprovođenje rasprave i zaključivanje ili zbog drugog opravdanog razloga.
Kad usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga ne može da se završi pretres po svim tačkama dnevnog reda u zakazan dan, Skupština može odlučiti da se sednica prekine i da se zakaže nastavak u određeni dan i čas, o čemu se pisano obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Sednicu zaključuje predsednik posle sprovedenog odlučivanja po dnevnom redu i sprovedene procedure po odborničkim pitanjima.
Na sednici Skupštine vrši se audio snimanje toka sednice.
Audio snimak toka sednice Skupštine čuva se trajno u dokumentaciji sednice.
Kopija audio zapisa sednice Skupštine se obavezno dostavlja odborničkim grupama.
Sa sednice se sačinjava izvod iz zapisnika koji se dostavlja odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
U izvod iz zapisnika se unose obavezno sledeći podaci: vreme i mesto održavanja sednice, imena predsedavajućeg i broj prisutnih odbornika, imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika, imena ostalih prisutnih, utvrđeni dnevni red, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo, imenima govornika, na zahtev odbornika bitni delovi njegove izjave, odnosno izdvojenog mišljenja unose se u izvod iz zapisnika, podaci o rezultatima glasanja i formulacija donetih akata.
Izvod iz zapisnika potpisuju predsednik Skupštine i lice koje je sačinilo izvod iz zapisnika.
O čuvanju izvornika zapisnika stara se sekretar Skupštine.
VIII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG I VANREDNOG STANJA
Skupština nastavlja sa radom od proglašenja vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja do dana izbora novog saziva.
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se u radu Skupštine i u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, ukoliko ovim poslovnikom ili drugim opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
Sednicu Skupštine, u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, saziva predsednik Skupštine, na način i u rokovima primerenim datim okolnostima u vreme saziva iste.
Kada sednici Skupštine nije u mogućnosti da prisustvuje većina odbornika, sednica se održava sa brojem prisutnih.
Ukoliko sednica Skupštine ne može da se organizuje, poslove i zadatke iz njene nadležnosti obavlja predsednik Skupštine, s tim što je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštini podnese izveštaj o preuzetim aktivnostima radi njihove verifikacije.
Odbornici su dužni da u slučajevima vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta.
Rad Skupštine je dostupan javnosti.
Sednici Skupštine mogu prisustvovati ovlašćeni predstavnici štampe i drugih sredstava javnog informisanja.
Pre ulaska u salu za sednice, akreditovani novinari dužni su da ovlašćenom licu pokažu svoju novinarsku karticu sredstva informisanja koje predstavljaju i dužni su da je nose na vidnom mestu.
Akreditovanom novinaru mogu se staviti na raspolaganje predlozi akata koji se razmatraju na sednici, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine.
Sredstva javnog informisanja mogu da prenose tok sednice, ukoliko Skupština drugačije ne odluči.
Skupština može da izdaje službeno saopštenje za štampu i druga sredstva javnog informisanja. Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Gradske uprave, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Skupština u slučajevima određenim zakonom, a u skladu sa ovim poslovnikom mogu ograničiti ili isključiti javnost iz svog rada.
U Skupštini se obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu sačinjavaju najmanje 5 odbornika koji pripadaju istoj ili različitim političkim strankama, odnosno grupi građana.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak grupe koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno naznačuje predsednik ili šef odborničke grupe, kao i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe predsednik grupe uz pisanu saglasnost odbornika koji menja pripadnost grupi obaveštava predsednika Skupštine, koji o tome informiše Skupštinu.
Odborničku grupu predstavlja šef odborničke grupe ili njegov zamenik.
Odbornik ima pravo i dužnost da prisustvuje sednicama Skupštine i njenih radnih tela čiji je član, da učestvuje u njenom radu i odlučivanju i da traži informacije koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika od organa i službi Grada.
Odbornik koji je iz opravdanih razloga sprečen da prisustvuje sednici dužan je da o tome prethodno obavesti predsednika Skupštine.
Odbornik je dužan da svoje prisustvo na sednici Skupštine, odnosno radnog tela prijavi sekretaru Skupštine i to potpisivanjem obrasca za evidenciju prisustva.
Odbornik ima pravo na naknadu za vršenje odborničke funkcije u visini utvrđenoj posebnom odlukom i na naknadu putnih troškova.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi pisane izjave preko pisarnice Gradske uprave
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Kad odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu sa iste izborne liste kome nije bio dodeljen mandat odbornika.
Kad odborniku koji je izabran sa koalicione izborne liste prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu na izbornoj listi kome nije dodeljen mandat - pripadniku iste političke stranke.
Kandidatu kome je bio dodeljen mandat odbornika, a kojem je mandat prestao zbog preuzimanja funkcije gradonačelnika grada, odnosno zamenika Gradonačelnika, mandat se ponovo dodeljuje u istom sazivu Skupštine pod uslovima:
1) da je kandidatu prestala funkcija gradonačelnika grada, odnosno zamenika gradonačelnika grada,
2) da postoji upražnjeno odborničko mesto koje pripada istoj izbornoj listi i
3) da je Izbornoj komisiji podneo zahtev za dodelu mandata odbornika.
Na odluke Skupštine o prestanku mandata odbornika, kao i o potvrđivanju mandata novom odborniku, dopuštena je žalba Upravnom sudu.
Žalba je dopuštena i u slučaju kada Skupština propusti da donese odluke iz stava 1 ovog člana.
U slučaju osnovanosti žalbe iz stava 2. ovog člana, sud donosi odluku kojom utvrđuje prestanak mandata odbornika, odnosno potvrđuje mandat novom odborniku.
Pravo na podnošenje žalbe iz stava 2. ovog člana ima svaki odbornik.
Žalba se podnosi u roku od 48 časova od dana donošenja odluke Skupštine grada, odnosno od dana održavanja sednice na kojoj je Skupština propustila da donese odluke iz stava 1. ovog člana.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine, da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem, ne koristeći uvredljive izraze, niti iznositi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica.
Odbornik na sednici može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu, a za vreme govora niko ne sme da ga prekida ili ometa dobacivanjem, niti na bilo koji način ugrožava slobodu govora.
Odbornik ima pravo da bude redovno obaveštavan o pitanjima od značaja za obavljanje odborničke dužnosti, kao i da na lični zahtev od organa i službi grada dobije podatke koji su mu potrebni za rad.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje.
Odbornička pitanja koja se odnose na poslove i zadatke iz nadležnosti Gradske uprave sekretar Skupštine upućuje načelniku Gradske uprave.
Načelnik Gradske uprave ima obavezu da preko organizacionih jedinica Gradske uprave obezbedi blagovremeno davanje odgovora na postavljeno pitanje.
Ostala odbornička pitanja sekretar Skupštine upućuje nadležnim organima, javnim službama i drugim institucijama iz čije nadležnosti je postavljeno odborničko pitanje.
Odborničko pitanje postavlja se u usmenom obliku.
Odbornik je dužan naknadno dostaviti odborničko pitanje u pisanoj formi u roku od 3 dana od održane sednice. U suprotnom, tako pitanje se ne uzima u dalji postupak.
Predsednik Skupštine može da upozori odbornika koji postavlja odborničko pitanje da isto nije postavljeno u skladu sa odredbama Poslovnika.
Odgovori na odbornička pitanja daju se u pisanoj formi svim odbornicima i to po pravilu na prvoj sednici posle postavljenog pitanja.
Izuzetno, ako je u pripremi odgovora na odborničko pitanje potrebno utvrditi više činjenica ili izvršiti složeniju analizu, rok za davanje odgovora na odborničko pitanje može se produžiti.
Posle datog odgovora na odborničko pitanje, odbornik koji je postavio pitanje ima pravo da komentariše odgovor na svoje pitanje, da postavi dopunsko pitanje ili da predloži otvaranje pretresa na jednoj od narednih sednica Skupštine, u vezi sa odgovorom.
O predlogu odbornika da se otvori pretres povodom odgovora na odborničko pitanje, Skupština se izjašnjava bez pretresa.
XII OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA ZA POTREBE SKUPŠTINE
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela i odbornika vrše odgovarajuće organizacione jedinice Gradske uprave, što se posebno uređuje Odlukom o Gradskoj upravi.
XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Za sve što nije regulisano ovim Poslovnikom, primenjuju se odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, drugog propisa i Statuta grada.
Stupanjem na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik skupštine opštine Prokuplje ("Sl. list opštine Prokuplje", br. 06-56/2016-02 od 25.11.2016. god.).
Stupanjem na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Odluka o delokrugu, sastavu i načinu rada stalnih komisija Skupštine opštine Prokuplje ("Službeni list opštine Prokuplje", broj 7/2008).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Prokuplja".