POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA BORA("Sl. list grada Bora", br. 19/2018) |
Ovim poslovnikom uređuje se konstituisanje, rad i organizacija Skupštine grada Bora (u daljem tekstu: Skupština) i druga pitanja od značaja za rad Skupštine i ostvarivanje njenih zadataka i odgovornosti u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom grada Bora (u daljem tekstu: Statut).
Kada Skupština treba da odluči o nekom pitanju za koje postupak odlučivanja nije uređen ovim poslovnikom, Skupština će se o načinu odlučivanja o tom pitanju prethodno izjasniti.
Skupština je najviši organ grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom.
Skupštinu čine odbornici, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom i Statutom.
Skupštinu predstavlja i zastupa predsednik Skupštine.
1. Sazivanje konstitutivne sednice Skupštine
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora s tim da se Skupština konstituiše u roku od dva meseca od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora.
Konstitutivnu sednicu može da sazove i najstariji odbornik novog saziva, ako to u zakonskom roku ne učini predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Uz poziv za prvu sednicu odbornicima se obavezno dostavlja Statut i Poslovnik Skupštine.
Konstitutivnom sednicom Skupštine predsedava, do izbora predsednika Skupštine, najstariji odbornik, a u slučaju njegove sprečenosti najstariji odbornik koji je prisutan na sednici (u daljem tekstu: predsedavajući).
Predsedavajućem u radu pomažu po jedan, najmlađi prisutni odbornik sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mesta i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva Skupštine.
U slučaju da izborne liste imaju isti broj odborničkih mesta, odbornik će biti sa izborne liste koja je dobila veći broj glasova na izborima.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine vrši se potvrđivanje mandata odbornicima i izbor predsednika Skupštine i postavljenje sekretara Skupštine.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
Ukoliko se steknu uslovi iz zakona i Statuta, na konstitutivnoj sednici Skupštine, može se vršiti izbor zamenika predsednika Skupštine, gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća, izbor predsednika, zamenika predsednika i članova Administrativno-mandatne komisije kao i odlučivati o drugim pitanjima.
2. Potvrđivanje mandata odbornika
Odbornici stiču prava i dužnosti u Skupštini danom potvrđivanja mandata.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora (u daljem tekstu: Odbor).
Danom potvrđivanja mandata većine odbornika prestaje mandat odbornika iz prethodnog saziva Skupštine.
Skupština, na početku konstitutivne sednice, na predlog lica koje predsedava, većinom glasova prisutnih odbornika, obrazuje Odbor od tri člana, i to od po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mesta.
U slučaju da izborne liste imaju isti broj odborničkih mesta, član Odbora biće sa izborne liste koja je dobila veći broj glasova na izborima.
Odborom predsedava najstariji član Odbora, a počinje sa radom odmah po njegovom izboru.
Za vreme rada Odbora predsedavajući daje pauzu u radu Skupštine.
Odbor radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova Odbora, a odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora.
Odbor prestaje sa radom kada Skupština potvrdi mandat odbornika.
Odbor iz člana 8. ovog poslovnika, na osnovu izveštaja Izborne komisije grada Bora, (u daljem tekstu: Izborna komisija), utvrđuje da li su podaci iz, uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Izborne komisije i o tome podnosi izveštaj Skupštini.
Ukoliko Odbor utvrdi za pojedine odbornike da podaci iz uverenja sa podacima iz izveštaja Izborne komisije nisu istovetni, konstatovaće to u svom izveštaju.
Na osnovu izveštaja Odbora iz člana 8. ovog poslovnika, Skupština javnim glasanjem potvrđuje mandat odbornika. U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su dodeljeni mandati u skladu sa članom 43. Zakona o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Izborne komisije.
Ako za pojedine odbornike, postoji neistovetnost podataka iz uverenja sa izveštajem Odbora, Skupština će obavezati Izbornu komisiju da izvrši proveru valjanosti uverenja i o tome podnese izveštaj Skupštini, najkasnije u roku od petnaest dana.
Odbornik kome je potvrđivanje mandata odloženo, ima pravo da prisustvuje sednici Skupštine i da učestvuje u njenom radu, bez prava odlučivanja.
Potvrđivanje mandata odbornicima, u slučaju iz stava 2. ovog člana, izvršiće se na prvoj narednoj sednici Skupštine, javnim glasanjem, nakon dostavljanja izveštaja Izborne komisije o izvršenoj proveri podataka koji su bili razlog za nepotvrđivanje mandata na konstitutivnoj sednici Skupštine.
Skupština može da radi i odlučuje kada je potvrđen mandat više od polovine odbornika.
Nakon potvrđivanja mandata odbornici polažu zakletvu, glasno izgovarajući tekst zakletve utvrđen Statutom, koji čita predsedavajući.
Posle čitanja zakletve, odbornici potpisuju tekst zakletve i predaju ga Službi za skupštinske poslove.
Odbornici koji nisu prisustvovali konstitutivnoj sednici i odbornici čiji je mandat kasnije potvrđen potpisuju tekst zakletve na sednici Skupštine na kojoj se potvrđuju njihovi mandati.
III - IZBOR PREDSEDNIKA I ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE I POSTAVLJENJE SEKRETARA I ZAMENIKA SEKRETARA SKUPŠTINE
1. Izbor predsednika Skupštine
Skupština, na konstitutivnoj sednici, bira predsednika Skupštine iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Kandidata za predsednika Skupštine može predložiti najmanje jedna trećina ukupnog broja odbornika.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, saglasnost kandidata o prihvatanju kandidature, ime izvestioca predlagača i potpise odbornika koji su ga predložili.
Predsedavajući konstitutivne sednice obaveštava odbornike o svim primljenim predlozima kandidata za predsednika Skupštine.
U slučaju da je predsedavajući kandidat za predsednika Skupštine sednicom dalje predsedava sledeći najstariji odbornik novog saziva Skupštine.
U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi i iznese svoj program rada.
O predloženim kandidatima otvara se rasprava.
Posle pretresa predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine, po azbučnom redu prezimena, a ispred svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, a pomažu po jedan, najmlađi prisutni odbornik sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mesta i sekretar Skupštine, iz prethodnog saziva Skupštine.
U slučaju da izborne liste imaju isti broj odborničkih mesta, odbornik će biti sa izborne liste koja je dobila veći broj glasova na izborima.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može rukovoditi glasanjem, niti pomagati u rukovođenju.
Glasanje se vrši na glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje. Svaki glasački listić overen je pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata. Ispred imena kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se za jednog kandidata između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću, zaokruživanjem rednog broja ispred njegovog imena.
Ako je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine, glasanje se vrši zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga.
Nevažeći se smatra glasački listić koji nije popunjen, zatim onaj koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, "za" ili "protiv" predloga kao i onaj na kome je zaokružen veći broj kandidata, kao i glasački listić na kojem je zaokružen novi kandidat koji je dopisan.
Odborniku se uručuje glasački listić tako što, pošto je prethodno prozvan, prilazi stolu predsedavajućeg. Predsedavajući uručuje odborniku glasački listić, a sekretar Skupštine označava kod imena i prezimena odbornika u spisku da mu je glasački listić uručen.
Kad odbornik popuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić, a sekretar Skupštine iz prethodnog saziva Skupštine, kod imena i prezimena odbornika u spisku, označava da je odbornik glasao.
Glasačka kutija mora biti prazna i od providnog materijala.
Predsedavajući zaključuje postupak glasanja, nakon konstatacije da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju.
Po utvrđivanju rezultata glasanja, predsedavajući podnosi Skupštini izveštaj o rezultatima glasanja.
Izveštaj o rezultatima glasanja sadrži: broj upotrebljenih glasačkih listića, broj glasačkih listića koji su ubačeni u glasačku kutiju, broj nevažećih glasačkih listića, broj važećih glasačkih listića i ukupan broj glasova koji je dobio svaki kandidat za predsednika Skupštine.
Za predsednika Skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako je za izbor predsednika predložen samo jedan kandidat, koji ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje će se ponoviti za istog kandidata, na istoj sednici.
Ako su za izbor predsednika predložena dva kandidata, od kojih nijedan ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje će se ponoviti za iste kandidate, na istoj sednici.
Ako u ponovljenom glasanju iz stava 2. i 3. ovog člana, ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova sednica se prekida i zakazuje nastavak sednice Skupštine u roku od 48 sati, a Skupština će odlučivati najkasnije u roku od osam dana, računajući od dana održavanja sednice na kojoj je vršen izbor predsednika Skupštine, s tim što se više ne mogu predlagati kandidati koji u dotadašnjem toku glasanja nisu dobili potreban broj glasova odbornika.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice.
Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na konstitutivnoj sednici, predsedavajući odbornik Skupštine nastaviće sa rukovođenjem sednice do izbora zamenika predsednika Skupštine.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: razrešenjem, ostavkom i prestankom mandata odbornika u Skupštini.
U slučaju podnošenja ostavke predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno ako je ostavku podneo u periodu između dve sednice na prvoj narednoj sednici Skupština utvrđuje da mu je danom podnošenja ostavke prestala funkcija.
O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije predsednika po ovom osnovu samo konstatuje.
Ako predsedniku Skupštine prestane mandat odbornika nastupanjem slučajeva propisanih zakonom Skupština će na istoj sednici, ako je ostavka podneta usmeno, utvrditi da je prestao mandat odbornika, a time i mandat predsednika Skupštine, odnosno na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrditi bez pretresa, da je predsedniku Skupštine prestao mandat odbornika, a time i mandat predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena za koje je izabran.
Predlog za razrešenje može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja odbornika.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Predsednik Skupštine je dužan sazvati sednicu Skupštine najkasnije u roku od 7 dana od dana podnošenja predloga za razrešenje, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga.
U slučaju da predsednik Skupštine ne sazove sednicu Skupštine u roku iz stava 4. ovog člana, sednicu Skupštine može sazvati podnosilac predloga, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac predloga, iz stava 2. ovog člana.
U slučaju podnošenja predloga, kada je sednica Skupštine već zakazana sa predloženim dnevnim redom ili se isti podnese na samoj sednici, o predlogu se odbornici, najpre izjašnjavaju kao o dopuni predloženog dnevnog reda, bez pretresa.
Razrešenje se vrši na način i po postupku predviđenom za izbor predsednika Skupštine.
Sednicom, na kojoj se odlučuje o razrešenju predsednika Skupštine, predsedava zamenik predsednika Skupštine, a u slučaju njegove odsutnosti ili u slučaju da zamenik predsednika Skupštine nije izabran, ovom sednicom predsedava najstariji odbornik, koji je prisutan na sednici.
Ako Skupština ne razreši predsednika Skupštine, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje predsednika Skupštine, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga za razrešenje.
Ako predsedniku Skupštine prestane funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, postupak izbora novog predsednika sprovodi se u skladu sa odredbama čl. 13-19 ovog poslovnika, na narednoj sednici Skupštine, najkasnije u roku od 15 dana od dana održavanja sednice na kojoj je utvrđen prestanak funkcije predsednika Skupštine.
Do izbora novog predsednika Skupštine, sednice Skupštine saziva i njima predsedava zamenik predsednika Skupštine, a u slučaju njegove odsutnosti ili u slučaju da zamenik predsednika Skupštine nije izabran, najstariji odbornik, koji je prisutan na sednici.
2. Izbor zamenika predsednika Skupštine
Zamenik predsednika Skupštine bira se iz sastava odbornika, na vreme od četiri godine.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine može podneti ostavku ili biti razrešen sa funkcije po postupku predviđenom za podnošenje ostavke, odnosno razrešenja predsednika Skupštine.
3. Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Sekretara Skupštine postavlja Skupština, na četiri godine, javnim glasanjem.
Skupština postavlja sekretara Skupštine na konstitutivnoj sednici Skupštine, a za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane Skupštine, pri čemu on vrši svoje zadatke do postavljenja novog sekretara.
Kandidata za sekretara Skupštine predlaže predsednik Skupštine, a u skladu sa zakonom i Statutom, usmeno ili u pismenom obliku.
Predlog iz stava 4. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, ličnu i radnu biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata.
Sekretar Skupštine je postavljen ako je predloženi kandidat dobio većinu glasova prisutnih odbornika.
Sekretar Skupštine pomaže predsedniku Skupštine u pripremi i rukovođenju sednicama Skupštine, u primeni Poslovnika Skupštine, u sprovođenju zaključaka Skupštine i stara se o obavljanju stručnih i drugih poslova za potrebe Skupštine.
Sekretar Skupštine odgovoran je za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava, kada se oni odnose na delokrug i rad Skupštine.
Sekretaru Skupštine prestaje mandat, pre isteka vremena na koje je postavljen, razrešenjem ili ostavkom.
Predlog za razrešenje sekretara Skupštine, pre isteka vremena na koje je postavljen, podnosi predsednik Skupštine.
U postupku razrešenja, sekretar ima pravo da se na sednici Skupštine izjasni o razlozima zbog kojih se traži razrešenje.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se i razrešava na isti način kao i sekretar Skupštine.
U slučaju podnošenja ostavke sekretaru Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno ako je ostavku podneo u periodu između dve sednice na prvoj narednoj sednici Skupština utvrđuje da mu je danom podnošenja ostavke prestala funkcija.
O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije sekretara po ovom osnovu samo konstatuje.
IV - IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH ORGANA
Izvršne organe Skupština, po pravilu, bira na konstitutivnoj ili prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja.
Gradonačelnika i zamenika gradonačelnika bira Skupština, iz reda odbornika, na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Članove Gradskog veća bira Skupština, na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Članovi Gradskog veća ne mogu istovremeno biti i odbornici.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika.
Predlog kandidata za gradonačelnika podnosi se Skupštini u pisanom obliku.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao i gradonačelnika.
Kandidat za gradonačelnika predlaže i kandidate za članove Gradskog veća.
Predlog iz st. 1. i 2. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, naznačenje funkcije za koju se kandidat predlaže, kratku biografiju, stranačku pripadnost, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
O kandidatima za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća vodi se objedinjena rasprava.
Skupština istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Glasanje se vrši na jednom glasačkom listiću.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overene su pečatom Skupštine.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Odbornik glasa tako što zaokružuje reč "za" ili "protiv".
Skupština bira izvršne organe grada neposrednom primenom postupka koji je utvrđen zakonom, Statutom i ovim poslovnikom za izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu u Gradu.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Članovi Gradskog veća mogu biti na stalnom radu u Gradu.
2. Razrešenje i ostavka izvršnih organa
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloženi predlog najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine, uz primenu minimalnog roka za sazivanje sednice, u skladu sa zakonom.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika, pre isteka roka od 6 meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog gradonačelnika ili najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru, u skladu sa odredbama ovog poslovnika o njihovom izboru.
U slučaju da Skupština grada razreši zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća na predlog jedne trećine odbornika, gradonačelnik je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštine grada podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika, odnosno člana Gradskog veća.
O podnetoj ostavci gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća se ne otvara rasprava, već se prestanak funkcije zbog podnete ostavke samo konstatuje, bez glasanja, tako što to čini predsednik Skupštine u ime Skupštine.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa grada, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog gradonačelnika i Gradskog veća, odnosno predsednika i članova privremenog organa, ako je Skupštini mandat prestao zbog raspuštanja Skupštine.
V - PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA I ODBORNIČKE GRUPE
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine, radnih tela Skupštine i poštuje propisani red na sednici Skupštine.
Odbornik je dužan da, lično ili preko predsednika odborničke grupe, obavesti predsednika Skupštine o razlozima odsustvovanja sa sednice Skupštine.
Odborniku se ne može uskratiti ulazak i boravak u zgradi Grada.
Odbornik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima čije je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da od predsednika Skupštine, predsednika stalnih radnih tela Skupštine, ostalih funkcionera Skupštine i načelnika Gradske uprave traži podatke, obaveštenja i objašnjenja o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odgovoran je sekretar Skupštine, a načelnik Gradske uprave kada se obaveštenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad Gradske uprave.
Odbornik ima pravo da predlaže pretresanje određenih pitanja, podnosi predloge za donošenje propisa i drugih akata, podnosi amandmane, da zatraži i dobije stručnu pomoć u pripremanju svojih predloga.
Gradska uprava - Služba za skupštinske poslove dužna je da pruži stručnu pomoć odbornicima.
Kad Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju, pored odbornika, mogu učestvovati i kandidati kojima su mandati dodeljeni u skladu sa članom 48. Zakona o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Izborne komisije grada Bora.
Odbornik je dužan da odmah po saznanju, a najkasnije prvog narednog radnog dana, Savetu za praćenje primene Etičkog kodeksa pismeno prijavi postojanje privatnog interesa, u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, u pogledu predmeta predloga odluke ili drugog opšteg akta o kojem će biti raspravljano i da o tome obavesti javnost.
Smatraće se da privatni interes odbornika ne postoji ukoliko se radi o predlogu odluke ili drugom opštem aktu koji se odnosi na sve građane na teritoriji Grada.
Odborniku se posle potvrđivanja mandata izdaje odbornička legitimacija u kojoj se navode imunitetska i druga prava utvrđena zakonom, Statutom i ovim poslovnikom, koja odbornik može da ostvaruje na osnovu legitimacije.
Sadržinu, oblik, način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija propisuje Administrativno-mandatna komisija.
Pravo odbornika na izgubljenu zaradu, putne troškove i odborničku naknadu za vršenje odborničke funkcije, uređuje se posebnom odlukom Skupštine.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa na sednici Skupštine i radnog tela.
Odbornik uživa imunitet iz stava 1. ovog člana od dana potvrđivanja do dana prestanka mandata.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje, gradonačelniku, Gradskom veću i načelniku Gradske uprave, iz njihove nadležnosti.
Odborničko pitanje mora biti jasno formulisano a postavlja se, po pravilu u pisanom obliku, između dve sednice Skupštine, putem predsednika Skupštine, a izuzetno se može postaviti i usmeno na kraju sednice.
Prilikom postavljanja pitanja u pisanom obliku, odbornik treba da se izjasni, da li želi da se na pitanje odgovori usmeno ili pismeno, neposredno njemu van sednice ili na sednici Skupštine.
Na pitanje postavljeno na sednici odgovara se, ako je moguće, na istoj sednici, ako to nije moguće u roku od 30 dana od dana dostavljanja pitanja.
Odgovor mora biti kratak, jasan i direktan i, po pravilu treba da sadrži predlog za rešenje problema na koje se pitanje odnosi.
Povodom dobijenog odgovora, odbornik koji je postavio pitanje može da predloži da se o pitanju na koje se odgovor odnosi, vodi pretres. O tom predlogu odlučuje Skupština, bez pretresa.
Kad Skupština prihvati da se pretres o pitanju na koje se odnosi odgovor vodi, to pitanje se uvrštava u dnevni red jedne od narednih sednica kao poslednja tačka dnevnog reda.
Ne može biti istovremeno odbornik lice zaposleno u upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja Skupština u organima i organizacijama grada, preduzećima i ustanovama čiji je osnivač Grad.
Ako zaposleni u upravi bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat.
Danom potvrđivanja odborničkog mandata, licima koje je imenovala, odnosno, postavila Skupština, prestaje funkcija na koju su imenovani ili postavljeni.
U pogledu nespojivosti funkcija odbornika sa obavljanjem druge funkcije, poziva ili profesionalne dužnosti, primenjuju se ograničenja koja su utvrđena Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Odborniku prestaje odbornički mandat pod uslovima i na način utvrđen zakonom.
U Skupštini obrazuju se odborničke grupe u roku od 10 dana od dana konstituisanja Skupštine.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, koalicije političkih stranaka, druge političke organizacije ili grupe građana koja ima najmanje 3 odbornika u Skupštini.
Odborničku grupu od najmanje 3 odbornika mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političkih stranaka, koalicije političkih stranaka, političkih organizacija ili grupe građana koje imaju manje od 3 odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Odbornik koji nije član nijedne odborničke grupe, dostavlja obaveštenje predsedniku Skupštine da će u Skupštini istupati samostalno.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim poslovnikom.
Svaka odbornička grupa ima pravo da:
- učestvuje u radnim telima Skupštine, srazmerno broju odbornika koje ima u Skupštini,
- učestvuje u konsultacijama vezanim za predlaganje dnevnog reda sednice Skupštine,
- preduzima druge aktivnosti u skladu sa ovim poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika predsednika odborničke grupe koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik odborničke grupe pismeno obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik predsednika, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja predsednika odborničke grupe.
Predsednik odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, predsednik odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
U slučaju da odbornik istupa iz sastava odborničke grupe, o tome pisanim putem obaveštava predsednika Skupštine.
O obrazovanju nove ili o promeni sastava u postojećim odborničkim grupama, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na prvoj narednoj sednici.
Za razmatranje pitanja iz nadležnosti Skupštine, radi davanja mišljenja na predloge odluka i drugih akata, kao i radi obavljanja i drugih poslova utvrđenih Statutom i ovim poslovnikom, osnivaju se stalna radna tela.
Ovim poslovnikom obrazuju se stalna radna tela, utvrđuje se njihov naziv, delokrug, broj članova, dužnost predsednika, pravo i dužnosti članova i druga pitanja od značaja za rad radnih tela.
Skupština može osnovati i druga stalna radna tela za čije osnivanje se naknadno ukaže potreba, a u skladu sa Statutom. Odlukom o osnivanju stalnih radnih tela koja nisu predviđena ovim poslovnikom, utvrđuje se njihov naziv i oblast za koju se osnivaju, delokrug poslova, broj članova i druga pitanja od značaja za rad tih radnih tela.
Članovi stalnih radnih tela biraju se za mandatni period za koji su izabrani odbornici Skupštine.
Skupština, po potrebi, može osnovati i povremena radna tela, radi razmatranja određenih pitanja i izvršavanja posebnih zadataka iz nadležnosti Skupštine.
Stalna radna tela su saveti i komisije.
Stalna radna tela se osnivaju za mandatni period Skupštine.
Saveti i komisije imaju po pet članova.
Predsednik i zamenik predsednika stalnog radnog tela bira se iz reda odbornika.
Članovi stalnih radnih tela, pored odbornika, mogu biti i ugledni građani-stručnjaci za pojedine oblasti, čiji broj ne može biti veći od broja odbornika u radnom telu.
Predsednika, zamenika predsednika i članove stalnih radnih tela Skupštine predlažu odborničke grupe, srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.
Odbornik može biti član najviše dva stalna radna tela.
Ako to svoje pravo pojedine odborničke grupe ne koriste, ostale odborničke grupe predlažu predsednika, zamenika predsednika i članove stalnih radnih tela Skupštine, srazmerno odnosu odbornika koje one imaju u Skupštini, bez odbornika odborničke grupe koja ovo pravo ne koristi.
U slučaju da odborničke grupe ne koriste pravo predlaganja članova stalnih radnih tela, odbornik može biti član i više od dva stalna radna tela.
Predsednika, zamenika predsednika i članove stalnih radnih tela Skupština bira javnim glasanjem, na osnovu liste kandidata.
Predsednik, zamenik predsednika i članovi stalnog radnog tela su izabrani ako je za listu glasala većina od prisutnih odbornika.
Predsedniku i članovima stalnih radnih tela Skupštine može prestati mandat i pre isteka vremena na koje su izabrani, ukoliko podnesu ostavku ili budu razrešeni.
Predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela može podneti odbornička grupa.
Ukoliko odbornička grupa predlaže razrešenje Predsednika ili člana stalnog radnog tela, čiji je ona predlagač, dužna je da uz predlog za razrešenje podnese i predlog za izbor novog člana, umesto lica čije razrešenje predlaže.
Predsednik i član stalnog radnog tela su razrešeni kada je za to glasala većina odbornika prisutnih na sednici Skupštine.
U slučaju iz stava 1. ovog člana Skupština bira nove članove stalnog radnog tela, putem pojedinačnog izbora.
O predlozima iz ovog člana Skupština, odlučuje bez pretresa.
2. Sednice stalnih radnih tela
Sednicu stalnog radnog tela saziva predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu najmanje jedne trećine članova stalnog radnog tela, a dužan je sazvati na zahtev predsednika Skupštine.
U odsutnosti predsednika stalnog radnog tela, sednicu radnog tela saziva zamenik predsednika.
Predsednik Skupštine može sazvati sednicu radnog tela.
Stalno radno telo radi u sednicama kada je prisutna većina članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih.
Obaveštenje o datumu i dnevnom redu sednice stalnog radnog tela dostavlja se članovima stalnog radnog tela, najkasnije tri dana pre održavanja sednice.
U naročito hitnim slučajevima, poziv i materijal za sednicu može se dostaviti i posle roka iz stava 2. ovog člana.
Za razmatranje predloga akata i drugih pitanja, koja su iz oblasti više stalnih radnih tela, može se sazvati zajednička sednica dva ili više radna tela.
U slučaju iz stava 1. ovog člana zajedničku sednicu sazivaju svi predsednici tih stalnih radnih tela.
Zajednička sednica stalnih radnih tela može se održati ako je sednici prisutna većina članova svih stalnih radnih tela posebno, a odlučuje se većinom glasova prisutnih članova svakog radnog tela.
Sednici stalnog radnog tela, obavezno, prisustvuje predstavnik predlagača akta koji se na sednici razmatra.
U radu stalnog radnog tela, po pozivu, mogu učestvovati stručni i naučni radnici, bez prava odlučivanja.
Sednici stalnog radnog tela može prisustvovati i učestvovati u radu, bez prava odlučivanja, i odbornik koji nije član tog radnog tela.
Po završenoj raspravi stalno radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i stavovi radnog tela.
Ukoliko stalno radno telo ne dostavi Skupštini izveštaj Skupština može doneti odluku i bez tog izveštaja.
Stalno radno telo može donositi zaključke i druga akta iz oblasti za koju je osnovano.
Stalno radno telo određuje izvestioca koji na sednici Skupštine, po potrebi, obrazlaže izveštaj stalnog radnog tela.
Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik.
U zapisnik se obavezno unosi: imena prisutnih, predlozi izneti na sednici radnog tela, svako izdvojeno mišljenje, kao i izveštaj stalnog radnog tela.
Zapisnik sa prethodne sednice stalnog radnog tela usvaja se pre prelaska na dnevni red.
Stručnu obradu akata i drugih materijala za sednice stalnih radnih tela vrše nadležna odeljenja Gradske uprave.
Organizacione i administrativne poslove za potrebe stalnih radnih tela vrše odgovarajuće stručne službe Skupštine.
Saveti Skupštine:
1. Savet za budžet i finansije;
2. Savet za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu;
3. Savet za urbanizam, stambene poslove, komunalne delatnosti i građevinsko zemljište;
4. Savet za privredu i privatno preduzetništvo;
5. Savet za društvene delatnosti;
6. Savet za zaštitu životne sredine.
Savat za budžet i finansije razmatra predloge odluka koje se odnose na budžet, završni račun, takse, naknade, zaduživanje Grada i ostala pitanja u vezi sa izvornim prihodima Grada, kao i pitanja u vezi finansijskih izveštaja javnih preduzeća, JKP i ustanova čiji je osnivač Skupština i o kojima odlučuje Skupština.
Savet za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu razmatra ostvarivanje sistema lokalne samouprave u Gradu i zauzima stav u vezi mišljenja Skupštine o zakonima kojima se uređuju pitanja od interesa za lokalnu samoupravu.
Savet razmatra i pitanja vezana za organizaciju i rad organa Grada, ostvarivanja poslova državne uprave koje Republika poveri Gradu obrazovanje mesnih zajednica i drugih oblika mesnih samouprava, kao i druga pitanja iz lokalne samouprave i uprave.
Savet za urbanizam, stambene poslove, komunalne delatnosti i građevinsko zemljište razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz oblasti urbanizma, stambenih poslova, stambene izgradnje i stambenih odnosa, komunalne delatnosti, saobraćaja i puteva i građevinskog zemljišta.
Savet za privredu i privatno preduzetništvo razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz oblasti privrede, poljoprivrede i privatnog preduzetništva, zatim pitanja u vezi podsticanja privrednog razvoja Grada, kao i pitanja vezana za robne rezerve, a o kojima odlučuje Skupština.
Savet za društvene delatnosti razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz oblasti zadovoljavanja određenih potreba građana u oblasti od neposrednog interesa: zdravstva, obrazovanja, kulture, fizičke kulture, društvene brige o deci i omladine, socijalne zaštite, a o kojima odlučuje Skupština.
Savet za zaštitu životne sredine razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz oblasti zaštite životne sredine i unapređenja prirode i prirodnih dobara, a o kojima odlučuje Skupština.
Komisije Skupštine su:
1. Komisija za propise;
2. Komisija za informisanje, razvoj i primenu informatičke tehnologije;
3. Komisija za stambene odnose;
4. Komisija za kadrovska pitanja, odlikovanja i druga javna priznanja;
5. Administrativna-mandatna komisija;
6. Komisija za predstavke i predloge.
Komisija za propise razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koja donosi Skupština, sa Ustavom, zakonom, drugim propisima i o tome daje svoje mišljenje Skupštini.
Komisija razmatra opšta akta javnih preduzeća i službi, na koja saglasnost daje Skupština.
Komisija daje odgovor Ustavnom sudu na predlog, inicijativu i rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština.
Komisija utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih opštih akata Skupštine, utvrđuje predlog autentičnog tumačenja, odredbe akata koje donosi Skupština i obavlja druge poslove u skladu sa odlukom Skupštine.
Komisija za informisanje, razvoj i primenu informatičke tehnologije razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja u oblasti javnog informisanja i racionalne primene savremene informatičke tehnologije u Gradu.
Komisija za stambene odnose, u slučajevima kada je Grad zakupodavac stanova, odlučuje o priznavanju prava na nastavljanje korišćenja zakupa, zatim o zameni stanova i o drugim pitanjima u skladu sa Zakonom o stanovanju i opštim aktima Skupštine koja regulišu ovu oblast.
Komisija za kadrovska pitanja, odlikovanja i druga javna priznanja, daje mišljenja o predloženim kandidatima za imenovanje i razrešenje upravnih i nadzornih odbora ustanova, javnih preduzeća i drugih organizacija čiji je osnivač Skupština, školskih odbora, direktora ustanova, javnih preduzeća i drugih organizacija čiji je osnivač Skupština.
Komisija utvrđuje predloge za dodelu javnih priznanja Grada.
Administrativna-mandatna komisija razmatra pitanja racionalnog utroška sredstava namenjenih za redovnu delatnost Skupštine i inicira Skupštini, preko ovlašćenog predlagača, obezbeđenje sredstava za rad Skupštine, njenih radnih tela, gradonačelnika i Gradskog veća.
Komisija u ime grada Bora, kao poslodavca funkcionera, donosi akta kojima se regulišu prava i dužnosti iz radnog odnosa funkcionera.
Komisija prati i daje mišljenje Skupštini u pogledu propisa kojim se uređuju statusna pitanja funkcionera, prava na naknadu i druga pitanja, u skladu sa zakonom, i donosi pojedinačna akta o platama i naknadama izabranih i postavljenih lica u Skupštini.
Komisija razmatra pitanja koja se odnose na imunitetna prava odbornika, potvrđivanje i prestanak mandata i pretresa druga pitanja u vezi sa mandatom odbornika i o tome podnosi Skupštini izveštaj.
U postupku potvrđivanja mandata odbornika, Komisija radi na način utvrđen ovim poslovnikom za rad Verifikacionog odbora na konstitutivnoj sednici Skupštine.
Komisija za predstavke i predloge razmatra predstavke i predloge građana upućene ili ustupljene Skupštini, daje mišljenje Skupštini i predlaže nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u njima.
Pored stalnih radnih tela predviđenih ovim poslovnikom, Skupština može osnivati druga posebna radna tela kao stalna radna tela i to: Savet za mlade, Komisija za rodnu ravnopravnost, Savet za zdravlje, Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa, Korisnički savet javnih službi i dr.
Aktom o obrazovanju posebnog radnog tela utvrđuju se njegov naziv i oblast za koju se osniva, zadaci radnog tela, broj članova radnog tela, prava i dužnost i predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Pored odbornika, članovi posebnih stalnih radnih tela Skupštine moraju biti građani, stručnjaci za pojedine oblasti, s tim da njihov broj može biti i veći od broja članova koji su odbornici.
Skupština, po potrebi, na predlog odbornika, gradonačelnika ili Gradskog veća, osniva povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja, odnosno za obavljanje određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine, koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela, a njihov mandat prestaje izvršenjem posla i podnošenjem izveštaja Skupštini.
Skupština osniva povremena radna tela aktom kojim se utvrđuju naziv radnog tela i oblast za koju se osniva, zadaci radnog tela, broj i sastav članova radnog tela, rok za izvršenje zadatka, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Aktom o osnivanju povremenog radnog tela uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.
Predsednik i članovi povremenog radnog tela biraju se iz reda odbornika i građana, većinom glasova prisutnih odbornika.
Broj članova povremenog radnog tela koji se biraju iz reda građana može biti i veći od broja članova izabranih iz reda odbornika.
Na rad povremenih radnih tela shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o radu stalnih radnih tela.
Skupština može iz reda odbornika obrazovati anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Skupština obavezno obrazuje anketni odbor ako to zatraži najmanje 1/3 odbornika.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje.
Odbor ima pravo da traži od državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i službi podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Predstavnici državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i službi, kao i građani, dostavljaju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.
Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine.
Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jedanput u tri meseca.
U slučaju odsutnosti predsednika, sednicu može sazvati zamenik predsednika Skupštine.
Sednice Skupštine održavaju se po pravilu radnim danom.
Sednica Skupštine započinje u 9,00 sati, a završava se u 18,00 sati.
Na predlog predsednika Skupštine ili predsednika odborničke grupe, Skupština može produžiti rad i posle 18,00 sati.
Predlog iz stava 3. ovog člana može se izneti najkasnije do 17,00 sati.
O predlogu za produženje Skupština se izjašnjava odmah po njegovom iznošenju.
Predlog je prihvaćen ako je za njega glasala većina od prisutnih odbornika.
Predsednik Skupštine stara se o pripremanju sednice, uz pomoć sekretara Skupštine, koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Pisani zahtev mora da sadrži predlog dnevnog reda u kome mogu biti predložene samo tačke dnevnog reda iz nadležnosti Skupštine, utvrđene zakonom i Statutom.
Ako predlog ne ispunjava uslove predviđene stavom 2. ovog člana, predsednik Skupštine će isti odbaciti, i o tome obavestiti podnosioca zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, koji predlaže dnevni red sednice, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Podnosilac zahteva može povodom istog pitanja samo jednom sazvati sednicu.
Sekretar Skupštine je dužan da obavi stručne poslove u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednice Skupštine u slučaju iz stava 4. ovog člana.
Na sednici Skupštine iz stava 4. ovog člana mogu da se razmatraju samo pitanja koja su bila povod za sazivanje ove sednice.
Odredbe ovog poslovnika odnose se i na zakazivanje i održavanje sednice u slučaju iz stava 4. ovog člana.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži mesto, vreme održavanja sednice i predlog dnevnog reda.
Predsednik Skupštine može izvršiti izmene u predlogu dnevnog reda do njegovog utvrđivanja na sednici.
Poziv za sednicu dostavlja se odbornicima najkasnije sedam dana pre dana održavanja sednice.
U situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, predsednik Skupštine može zakazati sednicu u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 5. ovog člana mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledice koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Minimalan rok za sazivanje sednice Skupštine iz stava 5. ovog člana ne odnosi se na sazivanje sednice Skupštine u uslovima proglašene vanredne situacije.
Na sednicu Skupštine, pored odbornika, pozivaju se gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća, načelnik Gradske uprave, načelnici odeljenja, a po potrebi mogu se pozvati i druga lica.
Predstavnici javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad pozivaju se na sednicu kada se razmatraju pitanja iz njihovog delokruga.
Na sednicu Skupštine mogu se pozivati poslanici, načelnik upravnog Okruga, predstavnici drugih državnih organa, predstavnici verskih zajednica i druga lica za koja predsednik Skupštine proceni da je potrebno njihovo prisustvo ili učešće u radu sednice, o čijem učešću će se izjasniti Skupština.
Poziv za sednicu Skupštine i materijal obavezno se dostavljaju sredstvima javnog informisanja.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja predlog dnevnog reda, materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Izuzetno, ako konkretne okolnosti zahtevaju, materijal se može odbornicima uručiti na samoj sednici ili se može usmeno izložiti od strane predlagača.
Ukoliko sednicu saziva gradonačelnik, Gradsko veće ili jedna trećina odbornika, poziv za sednicu potpisuje lice koga odredi podnosilac zahteva.
Odredbe ovog poslovnika koje se odnose na rok i način sazivanja sednice Skupštine, primenjuju se i u slučaju iz stava 1. ovog člana.
2. Dnevni red i vođenje sednice
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o prispelim materijalima.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine može se uvrstiti predlog akta koji je pripremljen u skladu sa Statutom i ovim poslovnikom.
Pre zakazivanja sednice Skupštine, predsednik Skupštine može da sazove zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi upoznavanja i dogovora o predloženom dnevnom redu i radu na sednici Skupštine. Na sastanak se mogu pozvati i odbornici koji ne pripadaju ni jednoj odborničkoj grupi.
Sednicom predsedava predsednik Skupštine, koga u slučaju odsutnosti zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
U slučaju odsutnosti predsednika i zamenika predsednika Skupštine, sednicom predsedava najstariji prisutni odbornik, koji tu dužnost prihvati.
Ukoliko sednicu saziva gradonačelnik, Gradsko veće ili jedna trećina odbornika, sednicom predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i utvrđuje da postoji kvorum za rad Skupštine.
Kvorum za rad Skupštine postoji ako je sednici Skupštine prisutno više od polovine ukupnog broja odbornika.
Kvorum se utvrđuje prozivkom ili na drugi način ukoliko Skupština tako odluči.
Prozivku vrši sekretar Skupštine ili lice koje odredi sekretar Skupštine.
Ako se utvrdi da sednici nije prisutna potrebna većina odbornika za rad Skupštine, odnosno da nema kvoruma, predsednik Skupštine odlaže početak sednice dok se kvorum ne obezbedi, a najduže 2 sata.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat.
Ako odbornik na početku ili u toku sednice izrazi sumnju u postojanje kvoruma, predsednik Skupštine će narediti prozivanje ili prebrojavanje odbornika.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda, usvaja se izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Ukoliko zapisnik sa prethodne sednice Skupštine odbornicima, iz opravdanih razloga, koje obrazlaže predsednik Skupštine nije uručen do početka sednice ili im je uručen neposredno pre početka sednice, kao i u slučaju da zapisnik ne bude usvojen o usvajanju zapisnika odbornici će se izjašnjavati na narednoj sednici Skupštine.
O primedbama na izvod iz zapisnika Skupština odlučuje bez pretresa.
Dnevni red utvrđuje Skupština.
Odbornici, Odborničke grupe, Gradsko veće, 1/3 odbornika i radno telo Skupštine, mogu predlagati izmene i dopune predloga dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine u pisanoj formi sa obrazloženjem, neposredno na pisarnici Gradske uprave, najkasnije 48 sati pre početka sednice.
Gradsko veće i najmanje 1/3 odbornika mogu, na samoj sednici predlagati, da se u dnevni red unesu i druga pitanja i predlozi za koje oni smatraju da su hitna. Predlagači su dužni da hitnost razmatranja obrazlože.
Ako je predlagač odbornička grupa, odnosno 1/3 odbornika, u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača predsednik odborničke grupe, odnosno prvi potpisani odbornik.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne vodi se pretres.
Odbornici se posebno izjašnjavaju, prvo, o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, a zatim o predloženom dnevnom redu u celini.
Dnevni red se utvrđuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Predlog za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda, može podneti samo njen predlagač.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, posle zadnje tačke dnevnog reda, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez pretresa i ako je ovim poslovnikom drugačije određeno.
Predsednik skupštine može, u toku utvrđivanja dnevnog reda i u toku sednice, radi efikasnijeg i racionalnijeg rada predložiti Skupštini spajanje tačaka dnevnog reda, o čemu odlučuje Skupština, radi zajedničkog pretresa ako su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.
Skupština može, u toku sednice, bez pretresa, izvršiti izmene u redosledu razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda, na predlog predsednika Skupštine svakog odbornika i Gradskog veća.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na pretres o pojedinim pitanjima po utvrđenom redosledu.
Na početku pretresa svake tačke dnevnog reda predlagač, odnosno predstavnik predlagača može obrazložiti predlog ili dati dopunska objašnjenja.
Skupština može odlučiti da se pretres vodi u načelu i u pojedinostima.
Svako pitanje se raspravlja dok o njemu ima prijavljenih govornika.
Kada se zaključi pretres o pojedinom pitanju, ne može se ponovo otvarati.
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik, gradonačelnik, predstavnik predlagača - izvestilac, članovi Gradskog veća i druga lica koja predsednik Skupštine pozove, a čija imena predsednik Skupštine saopštava na početku sednice.
Predsednik Skupštine, kada predsedava sednicom Skupštine, a želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje Skupštine zameniku predsednika Skupštine.
Na isti način predsednik Skupštine ostvaruje pravo na repliku.
Kada se razmatraju pitanja iz delokruga stalnih radnih tela, pravo imaju da govore i članovi koji nisu odbornici.
Skupština može odlučiti da o određenim pitanjima sasluša i predstavnike pojedinih preduzeća, organa, organizacija i građane.
Prijava za reč podnosi se predsedniku čim pretres počne i može se podnositi sve do njegovog zaključenja.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Predsednik daje govornicima reč po redu prijave osim gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, predstavniku predlagača, odnosno izvestiocu, kojima daje reč odmah pošto je zatraže.
Predlagač, odnosno predstavnik predlagača - izvestilac, ima pravo da govori 10 minuta i to 5 minuta odmah po otvaranju rasprave po tački dnevnog reda čiji je predlagač, odnosno predstavnik predlagača, odnosno izvestilac, kao i da bude poslednji govornik pre zaključenja rasprave po toj tački, u trajanju od 5 minuta.
Ukoliko predlagač, u skladu sa odredbama ovog poslovnika, odredi više od jednog lica za predstavnika predlagača - izvestioca, vreme za njihovo ukupno izlaganje ne može biti duže od vremena utvrđenog stavom 1. ovog člana.
Predsednik svake odborničke grupe, gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i član Gradskog veća, ima pravo da govori ukupno 10 minuta po svakoj tački dnevnog reda.
Govor odbornika u raspravi po tački dnevnog reda može trajati do 5 minuta, s tim što odbornik o istom pitanju može dobiti reč samo jedanput.
Kada Skupština odluči da se o tri ili više tačaka dnevnog reda koje su međusobno povezane vodi zajednički (objedinjeni) pretres vreme izlaganja, odnosno vreme trajanja govora iz st. 1., 3. i 4. ovog člana produžava se za 5 minuta.
Vreme odgovora na pitanja postavljena u toku pretresa i objašnjenja po tački dnevnog reda koja daju gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, predlagač, odnosno izvestilac ne računa se u vreme izlaganja utvrđenog odredbama ovog člana i ono je bez ograničenja.
Skupština može da odluči da po određenim pitanjima govori predstavnik pojedinih preduzeća, ustanova i drugih oblika organizovanja, kao i pojedini građani, najviše do 5 minuta.
Izuzetno, na predlog predsednika Skupštine, Skupština može da odluči da vreme trajanja govora pojedinih predstavnika iz stava 6. ovog člana traje i duže od utvrđenog vremena.
Predsednik Skupštine će u slučaju prekoračenja vremena izlaganja utvrđenog odredbama ovog člana, opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako ovaj u toku narednog minuta ne završi govor, oduzeće mu reč.
Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda, predsednik će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda. Ukoliko odbornik nastavi da govori, predsednik će mu oduzeti reč.
Govornika može prekinuti ili opomenuti na red samo predsednik Skupštine.
Nije dozvoljeno ni ometanje govornika dobacivanjem i komentarisanjem izlaganja, kao i svaki drugi postupak koji sprečava slobodu govora.
Predsednik Skupštine je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, niti iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Ukoliko se govornik u svom izlaganju na sednici Skupštine, uvredljivo izrazi o odborniku, odnosno drugom pozvanom licu na sednici, na rasnoj, verskoj, nacionalnoj ili rodnoj osnovi, ili na drugi način uvredi njegov ugled i dostojanstvo navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, ili govori o stvarima koje se odnose na njegov privatni život ili privatni život članova njegove porodice, odbornik, odnosno drugo pozvano lice na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici čine neku od odborničkih grupa, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
Postojanje osnova za repliku ceni predsednik Skupštine.
Ukoliko predsednik Skupštine proceni postojanje osnova za repliku, licima iz stava 1. i 2. ovog člana daje reč čim je zatraže.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Nije dozvoljena replika na repliku.
Ukoliko odbornik, predsednik odborničke grupe, odnosno drugo pozvano lice pri korišćenju prava na repliku, uvredi odbornika, drugo pozvano lice ili odborničku grupu na način utvrđen članom 105. ovog poslovnika, predsednik Skupštine će ga opomenuti, a ukoliko nakon opomene nastavi sa povredama iz člana 105. ovog poslovnika, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Odbornik, predsednik odborničke grupe, odnosno drugo pozvano lice na koje se uvreda iz stava 1. ovog člana odnosi ima pravo na repliku u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Odborniku koji zatraži da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik daje reč čim je zatraži.
Obrazloženje povrede ovog poslovnika ne može trajati duže od tri minuta.
Odbornik koji je zatražio da govori o povredi Poslovnika obavezan je da pre obrazloženja povrede, navede član ovog poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen.
Ako odbornik pre početka obrazloženja ne navede član ovog poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen, predsednik je dužan da ga opomene.
Ako i posle izrečene opomene odbornik nastavi da govori čineći povrede iz stava 4. ovog člana predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine je dužan dati objašnjenje povodom izrečene primedbe.
Ako odbornik ne bude zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik Skupštine, odmah poziva odbornike da odluče o izrečenoj povredi navedenog člana ovog poslovnika.
Na odbornika koji zatraži da govori po poslovniku, odnose se sve odredbe ovog člana poslovnika.
Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle pretresa, sem u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez rasprave.
Predsednik može predložiti da Skupština zaključi pretres i pre nego što je iscrpljena diskusija prijavljenih govornika, ako smatra da je pitanje dovoljno razjašnjeno. Takav predlog može podneti i svaki odbornik. O ovom predlogu glasa se bez pretresa.
Pre ili posle pretresa, Skupština može da odluči da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda, ili da se vrati odgovarajućem radnom telu ili obrađivaču nacrta akta, na dalje proučavanje i dopunu.
Posle zaključenja pretresa prelazi se na glasanje o predlogu. O predlogu se glasa u celini. Ako je stavljen amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Većina glasova ukupnog broja odbornika potrebna je u slučajevima predviđenim zakonom i Statutom.
Ako predsednik Skupštine pre glasanja posumnja da sednici prisustvuje većina odbornika, naložiće prozivanje ili prebrojavanje. Prozivka ili prebrojavanje izvršiće se i kada to zatraži neki od odbornika, s tim što će predsednik Skupštine odrediti način utvrđivanja kvoruma. Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine ili lice koje odredi sekretar Skupštine.
Ako se utvrdi da većina nije prisutna, predsednik Skupštine daje kraću pauzu. Ako se i posle pauze utvrdi da većina odbornika nije prisutna predsednik Skupštine će odložiti održavanje sednice.
Glasanje na sednici Skupštine je javno.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem za predlog ili protiv predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Glasanje se vrši dizanjem ruke.
Predsednik poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" i najzad, odbornici koji su uzdržani.
Ukoliko se "za" predlog ne izjasni dovoljan broj odbornika, smatra se da je predlog odbijen.
Skupština može, pored slučajeva predviđenih zakonom, odlučiti da glasanje bude tajno, na predlog najmanje tri odbornika.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima koji su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine, zaokruživanjem "za" ili "protiv", odnosno zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata.
Odborniku se uručuje glasački listić tako što, pošto je prethodno prozvan, prilazi stolu predsednika Skupštine. Predsednik Skupštine uručuje odborniku glasački listić, a sekretar Skupštine, označava kod imena i prezimena odbornika u spisku da mu je glasački listić uručen.
Nevažeći se smatra glasački listić koji nije popunjen, zatim onaj koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i onaj na kome je zaokružen veći broj kandidata.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik, a pomažu mu sekretar Skupštine i po jedan, najmlađi prisutni odbornik sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mesta.
U slučaju da izborne liste imaju isti broj odborničkih mesta, odbornik će biti sa izborne liste koja je dobila veći broj glasova na izborima.
Po utvrđivanju rezultata glasanja, predsednik, odnosno lice koje predsedava sednicom, podnosi Skupštini izveštaj o rezultatima glasanja.
Izveštaj o rezultatima glasanja sadrži: broj upotrebljenih glasačkih listića, broj glasačkih listića koji su ubačeni u glasačku kutiju, broj nevažećih glasačkih listića, broj važećih glasačkih listića i ukupan broj glasova koji je dobio svaki kandidat.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici mogu da se izreknu: opomena, oduzimanje reči i udaljenje sa sednice.
Opomenu i oduzimanje reči izriče predsednik Skupštine.
Udaljenje sa sednice izriče Skupština bez pretresa, na predlog predsednika ili tri odbornika.
Opomena se izriče odborniku:
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč,
- koji i pored upozorenja predsednika Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu,
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ometa slobodu govora,
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatan život drugih lica,
- ako upotrebljava psovke ili uvredljive izraze i
- ako na drugi način postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena opomena, a koji i posle toga čini povredu iz člana 115. ovog poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči, a koji se u vreme izricanja mere nalazi za govornicom, dužan je da odmah prekine izlaganje i napusti govornicu.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika na repliku u daljem toku sednice.
Izrečena mera oduzimanja reči unosi se u zapisnik.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere opomene, odnosno mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici ili na sednici vređa Skupštinu, odbornike i ostala lica koja učestvuju u radu Skupštine ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečenih mera opomene i oduzimanja reči, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u sali Skupštine.
Odbornik može da bude udaljen samo sa sednice na kojoj je narušavao red.
Izrečena mera udaljenja unosi se u zapisnik.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji iz sale, predsednik Skupštine će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Skupštine, da tog odbornika udalji iz sale u kojoj se održava sednica i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice smatra se neopravdano odsutnim i nema pravo na naknadu troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti za sednicu na kojoj je mera izrečena.
Ako predsednik Skupštine ne može da održi red na sednici, odrediće kratak prekid sednice.
U toku sednice, kada oceni da je to opravdano, predsednik Skupštine može odrediti pauzu.
Mere koje je izrekao predsednik Skupštine primenjuju se dok traje pretres po tačci dnevnog reda u toku koga su izrečene, a mera koju izrekne Skupština primenjuju se za sednicu na kojoj je izrečena.
Odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici, pored odbornika, a shodno se primenjuju i na sednicama radnih tela Skupštine.
8. Odlaganje, prekidanje i zaključenje sednice
Ukoliko se pre početka, odnosno otvaranja sednice, na osnovu službene evidencije utvrdi da ne postoji dovoljan broj odbornika za rad sednice, predsednik će to prisutnim odbornicima saopštiti i odložiti održavanje sednice za određen dan i čas sa istim predlogom dnevnog reda, o čemu se pismeno obaveštavaju odbornici.
Odložena sednica Skupštine održaće se najkasnije u roku od 7 dana od njenog odlaganja.
U svim ostalim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Ako se u toku sednice konstatuje da ne postoji većina za odlučivanje, predsednik Skupštine prekida rad Skupštine, ako nije moguće obezbediti većinu za odlučivanje.
Kada usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga ne može da se završi pretres po svim tačkama u zakazan dan, Skupština može odlučiti da se sednica prekine.
Prekid sednice može biti i radi kratkog odmora, dogovora odborničkih grupa o nekom spornom pitanju, dopuni materijala o pitanju o kome se raspravlja i sl.
U slučajevima iz stava 1. 2. i 3. ovog člana, predsednik Skupštine obaveštava odbornike o nastavku sednice.
Prekinuta sednica Skupštine održaće se najkasnije u roku od 3 dana od dana njenog prekida, odnosno čim prestanu razlozi koji su doveli do njenog prekida.
Predsednik Skupštine može odrediti pauzu u toku sednice Skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje.
Predsednik Skupštine prekida rad Skupštine i u drugim slučajevima, ako to Skupština zaključi, na predlog odbornika ili odborničke grupe.
Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima, predsednik Skupštine zaključuje sednicu Skupštine.
Sednice Skupštine zapisuju se na audio-snimcima, sa kojih se izrađuju zapisnici, koji se čuvaju u dokumentacionoj osnovi sednice.
U zapisnik se obavezno unosi: vreme i mesto održavanja sednice, imena predsedavajućeg i zapisničara, imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika, imena lica koja su prisustvovala sednici, po pozivu i kao gosti, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imena govornika, rezultat glasanja o pojedinim pitanjima, naziv odluka i zaključaka donetih na sednici.
Predsednik može formulisati pojedine zaključke koji se unose u zapisnik. Isto to pravo ima i svaki govornik u pogledu formulacije svojih predloga i mišljenja.
Original zapisnika čuva se u dokumentaciji Skupštine i dostupan je odbornicima na uvid, a izvod iz zapisnika dostavlja se odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
O vođenju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
Zapisnik i izvod iz zapisnika potpisuje predsednik Skupštine i zapisničar.
Audio snimci sednica Skupštine mogu se, po zahtevu šefova odborničkih grupa, u elektronskom obliku dostaviti odborničkoj grupi, a predstavnicima sredstava javnog informisanja samo po pisanom odobrenju predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine može sazvati svečanu sednicu Skupštine, povodom dodele javnih priznanja, značajnih jubileja, ostvarivanja saradnje sa drugim opštinama i gradovima u zemlji i inostranstvu, i u drugim slučajevima kada to proceni predsednik.
Svečanu sednicu saziva predsednik Skupštine povodom 3. oktobra - dana grada.
Sednica Skupštine sazvana povodom 3. oktobra je svečanog i protokolarnog karaktera.
Svečana sednica održava se u sali Skupštine ili na drugom prikladnom mestu koje odgovara svečarskom povodu njenog održavanja.
Svečanu sednicu saziva i njome rukovodi predsednik Skupštine, a u njegovom odsustvu zamenik predsednika.
Poziv za svečanu sednicu sadrži, pored mesta i vremena održavanja, i povod, odnosno razlog održavanja.
Na svečanoj sednici ne vodi se zapisnik, niti se snima njen tok, ukoliko to predsednik Skupštine izričito ne zahteva.
Za održavanje svečane sednice Skupštine nije potrebno prisustvo većine od ukupnog broja odbornika.
Na svečanoj sednici ne otvara se pretres.
Na svečanu sednicu Skupštine obavezno se pozivaju dobitnici priznanja počasnog i zaslužnog građanina.
Na svečanoj sednici, pored predsednika Skupštine, odnosno gradonačelnika koji uručuju priznanja i nagrade, mogu govoriti laureati, odnosno dobitnici priznanja i nagrada za godinu u kojoj im se priznanje i nagrada dodeljuje, kao i istaknuti gosti koji žele da se obrate odbornicima i pozvanim gostima.
VIII - POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
Skupština kao najviši pravni akt donosi Statut.
Skupština u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: odluku, poslovnik, rešenje, zaključak, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, plan, program i druge akte u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Radna tela donose rešenja i zaključke.
Akta Skupštine izrađuju se odmah posle sednice, u skladu sa originalom zapisnika o radu na sednici na kojoj su doneta.
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine, a akta radnog tela Skupštine predsednik radnog tela.
Odluke i druga opšta akta Skupštine, kao i druga akta za koja Skupština odluči, objavljuju se u "Službenom listu grada Bora".
O čuvanju i objavljivanju akata Skupštine stara se sekretar Skupštine.
2. Postupak za donošenje opštih akata
Pravo predlaganja propisa i drugih opštih akata iz nadležnosti Skupštine grada imaju: svaki odbornik Skupštine grada, odbornička grupa, radno telo Skupštine grada, Gradsko veće i građani putem građanske inicijative.
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome se donosi i mora biti obrazložen.
Obrazloženje mora da sadrži pravni osnov za donošenje opšteg akta, cilj donošenja opšteg akta i procenu iznosa potrebnih sredstava za sprovođenje opšteg akta.
Ako se predlaže propis o izmenama i dopunama važećeg propisa, obrazloženje predloga mora da sadrži i pregled propisa koji se menjaju, odnosno dopunjuju.
Predlog opšteg akta upućuje se predsedniku Skupštine, koji ga dostavlja nadležnom radnom telu i Gradskom veću, ako ono nije predlagač, radi davanja mišljenja, osim u situaciji kad nisu obrazovana radna tela, odnosno nije izabrano Gradsko veće.
Gradsko veće i nadležno radno telo, dužni su da dostave svoje mišljenje najkasnije 7 dana pre dana održavanja sednice Skupštine na kojoj se raspravlja o predlogu opšteg akta.
Ukoliko Gradsko veće i nadležno radno telo ne dostave svoja mišljenja u roku iz stava 2. ovog člana, predlog opšteg akta će se razmatrati i o njemu odlučivati na Skupštini i bez mišljenja.
Ni o jednom predlogu odluke koji povlači isplatu iz budžeta Grada, ne može se raspravljati i odlučivati ako mu nije priložen izveštaj nadležnog radnog tela Skupštine i Gradskog veća o tome koliko i odakle će biti obezbeđena sredstva i kako će se odluka odraziti na budžet Grada.
Nadležno radno telo u svom izveštaju može da predloži Skupštini da prihvati predlog opšteg akta u celini ili da donese opšti akt u tekstu izmenjenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je predlagač podneo, ili da predloži Skupštini da predlog opšteg akta ne prihvati.
O predlogu opšteg akta, koji je stavljen na dnevni red sednice Skupštine vodi se pretres, osim u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.
Predlagač opšteg akta, odnosno njegov predstavnik, može na početku pretresa da izloži dopunsko obrazloženje predloga i da učestvuje u pretresu sve do njegovog zaključenja, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
Na samoj sednici Skupštine mogu se predlagati i usvajati samo radni zaključci i pravno- tehničke korekcije teksta predloženih akata koji moraju biti jasno i precizno formulisani i obrazloženi od strane predlagača.
Predlagač opšteg akta ima pravo da povuče predlog akta sve do zaključenja pretresa na sednici Skupštine.
Posle zaključenja pretresa prelazi se na glasanje o predlogu opšteg akta u celini. Ako je podnet amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu opšteg akta u celini.
Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta podnosi se u obliku amandmana.
Amandman može da podnese ovlašćeni predlagač opšteg akta.
Predlog za promenu člana predloga opšteg akta kojim se ispravljaju očigledne, odnosno štamparske greške na koje u toku sednice skupštine ukaže odbornik ili nadležno radno telo skupštine, ne podnosi se u formi amandmana i predlagač akta ga može odmah prihvatiti u kom slučaju postaje sastavni deo opšteg akta.
Amandman se podnosi u pisanom obliku i mora biti obrazložen.
Amandman sadrži: naziv predloga opšteg akta na koji se podnosi, tekst izmena, odnosno dopuna koje se predlažu, obrazloženje i naziv podnosioca amandmana.
Amandman se podnosi najkasnije 48 sata pre zakazanog početka sednice Skupštine na kojoj se razmatra opšti akt na koji se amandman podnosi.
Izuzetno, amandman može da se podnese do početka sednice, ukoliko se podnosi na opšti akt koji se donosi po hitnom postupku i ako je sednica Skupštine sazvana u kraćem roku od roka iz člana 92. stav 4. ovog poslovnika.
Predlagač opšteg akta može da podnese amandman sve do zaključenja pretresa o tom aktu.
Na predlog Statuta, programa razvoja Grada, generalnog plana i budžeta, amandmani se podnose najkasnije 72 sata pre zakazanog početka sednice Skupštine.
Neblagovremeni amandman ne može biti predmet pretresa na sednici Skupštine.
Podnosilac amandmana može da povuče amandman sve do zaključenja pretresa na sednici Skupštine.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine, koji ga dostavlja predlagaču i nadležnom radnom telu radi davanja mišljenja.
Predlagač i nadležno radno telo, dužni su da pre sednice Skupštine razmotre amandmane i predlože Skupštini prihvatanje ili odbijanje svakog amandmana posebno.
Ukoliko predlagač i nadležno radno telo ne razmotre amandmane pre sednice Skupštine i ne predlože Skupštini prihvatanje ili odbijanje svakog amandmana posebno o amandmanima će se raspravljati i o njima će se odlučivati na Skupštini i bez mišljenja.
Amandman koji je podneo predlagač opšteg akta kao i amandman sa kojim se saglasio predlagač opšteg akta postaju sastavni deo predloga opšteg akta, i o njima Skupština posebno ne odlučuje.
Ako se predlagač opšteg akta ne složi sa formulacijom podnetog amandmana, predložiće novu formulaciju.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju, amandman postaje sastavni deo predloga opšteg akta.
Skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač opšteg akta nije predložio da se prihvati.
Izlaganje o podnetom amandmanu ne može trajati duže od 3 minuta.
Skupština prvo odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova opšteg akta na koje se odnose.
Ako je podneto više amandmana na isti član opšteg akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana.
O amandmanima odbornici glasaju "za", "protiv" ili se uzdržavaju od glasanja.
O amandmanima na akt se odlučuje istom većinom glasova koja je potrebna za donošenje akta.
Akt se može, izuzetno, doneti i po hitnom postupku.
Po hitnom postupku može da se donese samo akt kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali radi sprovođenja zakona ili usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje akta po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po interese građana, preduzeća, ustanova i organizacija Grada.
Predlagač akta je dužan da, u pisanom obrazloženju predloga akta, navede razloge ili posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog akta po hitnom postupku.
Predlog akta za čije se donošenje predlaže hitni postupak može se staviti na dnevni red sednice Skupštine ako je podnet najkasnije do utvrđivanja dnevnog reda te sednice.
Predlog akta za čije se donošenje predlaže hitan postupak Skupštini mogu podneti Gradsko veće ili 1/3 odbornika.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pisanoj formi, sa obrazloženjem.
Skupština odmah odlučuje o tome da li predlog prihvata.
Ako Skupština prihvati predlog da se akt donese po hitnom postupku, taj predlog postaje prva tačka dnevnog reda.
Predlog akta koji je Skupština prihvatila da donese po hitnom postupku ne razmatraju nadležni odbori.
O predlogu akta posebno se izjašnjava Gradsko veće, u pisanoj ili usmenoj formi, ukoliko ono nije predlagač akta.
Ukoliko se predlogom umanjuju prihodi budžeta ili se zahvataju sredstva koja budžetom nisu planirana, o tome se posebno izjašnjavaju Gradsko veće i načelnik odeljenja nadležnog za poslove finansija, u pisanoj ili usmenoj formi.
Amandman na predlog akta koji se donosi po hitnom postupku može biti dat u pisanoj ili usmenoj formi do zaključivanja rasprave po toj tački dnevnog reda.
5. Postupak za donošenje pojedinačnih akata
Postupak za donošenje pojedinačnog akta pokreće se podnošenjem predloga pojedinačnog akta.
O predlozima pojedinačnih akata vodi se pretres.
Na postupak donošenja pojedinačnog akta primenjuju se odredbe ovog poslovnika koje se odnose na postupak za donošenje opštih akata.
6. Postupak za donošenje akata koja se iznose na zborove građana
Skupština može da odluči da pojedine odluke i druga opšta akta iznese na raspravu na zborove građana, radi pribavljanja mišljenja.
U slučaju iz stava 1 ovog člana, Skupština predlog odluke ili drugog opšteg akta utvrđuje kao nacrt i određuje svoje predstavnike koji su dužni da prisustvuju zborovima građana.
Rok za razmatranje opštih akata na zborovima građana ne može biti kraći od 15 dana od dana dostavljanja.
Nakon razmatranja opšteg akta na zborovima građana, Gradsko veće, odnosno drugi predlagač priprema izveštaj o rezultatima razmatranja nacrta opšteg akta i zauzima stavove o iznetim primedbama i predlozima. Na osnovu rezultata razmatranja na zborovima građana i zauzetih stavova, Gradsko veće, odnosno drugi predlagač dostavlja Skupštini izveštaj i predlog akta na razmatranje i donošenje.
7. Postupak davanja autentičnog tumačenja opšteg akta
Zahtev za davanje autentičnog tumačenja opšteg akta može da podnese svako zainteresovano lice.
Ako Komisija za propise oceni da je zahtev za davanje autentičnog tumačenja opravdan, zadužuje Gradsku upravu, odnosno službu, da sačini predlog tumačenja i dostavlja ga Skupštini, a ako oceni da zahtev nije opravdan izveštava Skupštinu koja o tome odlučuje.
U pogledu postupka za davanje autentičnog tumačenja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika, koje se odnose na postupak donošenja opštih akata.
IX - RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG STANJA
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u slučaju drugog vanrednog stanja, ako odredbama ovog poglavlja ili drugim opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
Predsednik Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine,
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednice i načinu i rokovima dostavljanja materijala za te sednice,
- može, po potrebi, odrediti poseban način vođenja zapisnika sa sednice Skupštine,
- može odrediti da se predlozi odluka i drugih opštih akata, kao i drugi materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja, dok Skupština drugačije ne odluči.
U slučaju neposredne ratne opasnosti, za vreme ratnog ili vanrednog stanja predloge odluka i drugih opštih akata Skupština razmatra bez prethodnog razmatranja u nadležnim radnim telima.
O ovim aktima ovlašćeni predlagač daje mišljenje na samoj sednici Skupštine.
U slučaju ratnog stanja gradonačelnik donosi akta iz nadležnosti Skupštine, s tim što je dužan da ih podnese na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
Odbornici su dužni da, u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni prebivališta ili boravišta.
X - JAVNOST RADA SKUPŠTINE I RADNIH TELA SKUPŠTINE
Sednice Skupštine su javne.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
Sednice Skupštine su otvorene za javnost i direktno se prenose putem TV prenosa.
U slučaju tehničkih smetnji za direktan TV prenos, predsednik Skupštine će odrediti kraću pauzu u trajanju do 15 minuta.
Ako ni posle proteka roka iz stava 3. ovog člana ne budu otklonjene tehničke smetnje, sednica će se nastaviti uz direktan radio prenos.
Sednica Skupštine može biti u celini ili delimično zatvorena za javnost, iz razloga bezbednosti i odbrane zemlje, i drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Obrazloženi predlog za isključenje javnosti može dati predsednik Skupštine, Gradsko veće ili najmanje 1/3 odbornika i o njemu se glasa bez pretresa.
Odluka o isključenju javnosti je doneta ako se za nju izjasnila većina od ukupnog broja odbornika.
Sednici Skupštine koja je zatvorena za javnost mogu prisustvovati samo odbornici, gradonačelnik i stručna lica koja pomažu u radu sednice Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da lica iz stava 4. ovog člana upozori na obavezu da čuvaju kao tajnu ono što saznaju tokom sednice koja je zatvorena za javnost.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu sa sednice koja nije javna.
Sednici Skupštine mogu da prisustvuju i zainteresovani građani, odnosno predstavnici preduzeća, ustanova i drugih javnih službi čiji je osnivač Grad, mesnih zajednica, udruženja i slično, koji svoje prisustvo najave organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za skupštinske poslove, najkasnije 48 sati pre održavanja sednice, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
U slučaju da ne postoje tehničke mogućnosti ili za to potreban prostor da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine može, u cilju obezbeđivanja nesmetanog toka sednice, ograničiti ukupan broj građana i odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici, polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu i istovremeno će pozvati ostale prijavljene građane i predstavnike udruženja da svoje predloge i komentare dostave u pisanoj formi, koje će predsednik Skupštine dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice.
Građanin kome je omogućeno da prisustvuje sednici Skupštine, u obavezi je da na ulazu u salu za sednice ovlašćenom licu pokaže svoju ličnu kartu radi identifikacije i unošenja u evidenciju prisutnih na sednici.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni tehnički uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, odbornička grupa ili odbornik koga ovlasti Skupština, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
XI - SARADNJA SKUPŠTINE SA SKUPŠTINAMA DRUGIH OPŠTINA I GRADOVA
Skupština sarađuje sa skupštinama, odnosno predstavničkim telima drugih opština i gradova u zemlji i inostranstvu.
Skupština sarađuje i sa nevladinim organizacijama, humanitarnim i drugim organizacijama.
Saradnja se ostvaruje u skladu sa programom koji Skupština donosi svake godine na predlog predsednika Skupštine i šefova odborničkih grupa.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine ili njenih funkcionera skupštinama drugih opština i gradova, davanjem mišljenja o pojedinim značajnim pitanjima iz nadležnosti Skupštine, kao i razmenom informacija i drugih materijala i publikacija.
Sastav delegacija, kao i ciljeve i zadatke svake posete utvrđuju predsednik Skupštine i predsednici odborničkih grupa. Delegacija mora odražavati sastav Skupštine.
Delegacija, odnosno funkcioner ili odbornik je dužan da u roku od 15 dana od završetka posete Skupštini podnese izveštaj o obavljenoj poseti.
XII - TUMAČENJE, DONOŠENJE I PROMENA
Autentično tumačenje Poslovnika donosi Skupština grada, na predlog Komisije za propise Skupštine.
Predlog za donošenje i promenu Poslovnika može podneti Gradsko veće, najmanje trećina odbornika ili odbornička grupa.
O predlogu se otvara rasprava.
O predlogu se odlučuje javnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Kad Skupština odluči da se pristupi donošenju, odnosno promeni Poslovnika, aktom o prihvatanju predloga za donošenje, odnosno promenu poslovnika određuje način i postupak donošenja, odnosno promene poslovnika, određuje radno telo ili imenuje komisiju za izradu nacrta poslovnika, koju čine predstavnici odborničkih grupa u Skupštini.
Predsednik Komisije iz stava 5 ovog člana je predsednik Skupštine.
Sekretar Skupštine je stalni član Komisije.
Komisija priprema predlog poslovnika i dostavlja ga Gradskom veću kao ovlašćenom predlagaču.
Skupština donosi, odnosno vrši promenu poslovnika većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
XIII - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Komisija za stambene odnose iz člana 80. ovog poslovnika prestaje sa radom kada prestaju da važe odredbe čl. 34. do 38. Zakona o stanovanju.
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine opštine Bor ("Službeni list opštine Bor", br. 10/08).
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Bora".