PRAVILAO RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA TOPLOTNE ENERGIJE("Sl. list grada Sremska Mitrovica", br. 12/2017 i 14/2018) |
1. Opšte odredbe
Pravila o radu distributivnog sistema toplotne energije sadrže tehničke zahteve za gradnju toplovodne mreže i toplotnih podstanica kao i za priključenje zgrada/objekata na distributivni sistem (u daljem tekstu: Pravila o radu) i važe za priključivanje i rad unutrašnjih toplotnih uređaja (u daljem tekstu: toplotni uređaji) krajnjih kupaca, koji se priključuju ili su već priključeni na toplovodnu mrežu JKP "Toplifikacija".
Namena Pravila o radu je da se usklade i pojednostave projektovanje, izvođenje, priključenje, rukovanje i održavanje toplovodne mreže, priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija.
Tehnički zahtevi definisani u ovim Pravilima o radu su sastavni deo ugovornog odnosa između krajnjih kupaca i JKP "Toplifikacija".
Snabdevanje toplotnom energijom, prava, obaveze i odgovornosti JKP "Toplifikacija" i krajnjih kupca toplotne energije su uređeni u Odluci o uslovima isporuke i snabdevanja toplotnom energijom JKP "Toplifikacija" (u daljem tekstu: Odluka o uslovima snabdevanja).
JKP "Toplifikacija" može obezbediti nesmetan rad toplotnih uređaja krajnjeg kupca, ako su izvedeni i rade u skladu sa ovim Pravilima o radu. JKP "Toplifikacija" može obustaviti isporuku toplotne energije krajnjem kupcu do otklanjanja nedostataka, ako toplotni uređaji krajnjeg kupca ne ispunjavaju uslove Pravila o radu i nisu sigurni za rad.
Nejasnoće u pogledu primene Pravila o radu, koje bi se pojavile pre početka projektovanja i pre izvođenja radova na toplotnim uređajima, potrebno je razrešiti zajedno sa JKP "Toplifikacija".
Tehnika daljinskog grejanja se neprekidno razvija, prilagođava razvoju i opštim stremljenjima u JKP "Toplifikacija", kao i konkurentnosti različitih izvora energije. JKP "Toplifikacija" zato zadržava pravo na izmenu nekih tehničkih rešenja, ako bi se pokazalo da su ista objektivno bolja.
Investitor odnosno projektant, koji nastupa u njegovo ime, mora pre početka projektovanja od JKP "Toplifikacija" pribaviti projektne uslove, kojima će biti određeni najbitniji posebni zahtevi i to kako u pogledu gradnje i priključenja zgrade na toplovodnu mrežu tako i u pogledu unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija.
Potreban uslov za priključenje objekta kolektivnog stanovanja - stambenih zgrada na distributivni sistem je da minimum 50% od ukupne grejne površine bude priključeno na sistem daljinskog grejanja.
Pored ostalih pojmova iz Odluke o uslovima snabdevanja toplotnom energijom, u ovim Pravilima o radu su posebno naglašeni pojmovi sa sledećim značenjem:
- toplotna podstanica je sastavljena iz primarnog i sekundarnog dela podstanice i svojim radom obezbeđuje isporuku toplote u unutrašnje toplotne instalacije i uređaje krajnjih kupaca;
- primarni deo toplotne podstanice je deo toplotne podstanice koji se sastoji od zapornih, regulacionih, sigurnosnih i mernih elemenata i koji radi u temperaturnom režimu toplotnog izvora;
- sekundarni deo toplotne podstanice može biti direktnog ili indirektnog tipa.
Sekundarni deo podstanice indirektnog tipa se sastoji od toplotnih izmenjivača, razvodnih sistema, regulacionih i sigurnosnih uređaja, mernih elemenata i opreme za raspodelu toplotne energije za različite sisteme unutrašnjih toplotnih uređaja. Sekundarni deo podstanica direktnog tipa se sastoji iz svih elemenata iz kojih se sastoji podstanica direktnog tipa sem izmenjivanja. Sekundarni deo toplotne podstanice radi u temperaturnom režimu krajnjeg kupca;
- instalisana toplotna snaga - toplotna snaga zgrade, dobijena kao zbir nazivnih snaga ugrađenih unutrašnjih toplotnih uređaja;
- priključni toplovod je toplovod koji ide od priključnih šahtova ili odvajanja od toplovodne mreže do toplotne podstanice, odnosno pojedinačnog krajnjeg kupca;
- unutrašnje toplotne instalacije i uređaji, koji se priključuju na sekundarni deo podstanice, upotrebljavaju se za grejanje objekta krajnjeg kupca a čine ih unutrašnja razvodna mreža od sekundarnog dela podstanice do grejnih tela krajnjeg kupca, uređaji krajnjeg kupca (armatura, pumpe, interni merni uređaji) i grejna tela u objektu krajnjeg kupca;
- merni uređaj je merilo toplotne energije / vodomer za merenje dopune sistema, koje neposredno meri isporučenu toplotnu energiju / isporučenu vodu za dopunu sistema na predajnom mestu toplotne energije / vode za dopunu na koje može biti priključen jedan ili više krajnjih kupaca i osnov je za obračunavanje isporučene toplotne energije / vode za dopunu krajnjem kupcu;
- interni merni uređaj je merilo toplotne energije, kojim se registruje količina utrošene toplotne energije stambene ili poslovne jedinice pojedinačno. Količina toplotne energije registrovana na internom mernom uređaju služi za raspodelu ukupno isporučene toplotne energije izmerene na mernom uređaju na predajnom mestu, svakoj stambenoj ili poslovnoj jedinici;
- predajno mesto je merno mesto gde JKP "Toplifikacija" predaje toplotnu energiju krajnjem kupcu; predajno mesto je po pravilu mesto gde je ugrađen merni uređaj u toplotnoj podstanici a u slučaju kada je više objekata ili nezavisnih funkcionalnih celina priključeno na zajedničku toplotnu podstanicu predajno mesto je mesto gde je ugrađen merni uređaj koji registruje potrošnju za zaseban objekat/nezavisnu funkcionalnu celinu. Predajno mesto je mesto razgraničenja između distributera i krajnjeg kupca.
Prilozi - kao sastavni deo Pravila o radu
Prilozi dati uz Pravila o radu čine njegov sastavni deo, i to:
Prilog 1: Klizni dijagram temperature vode u toplovodnoj mreži (110/70°C)
Prilog 2: Šema indirektne toplotne podstanice
1. PROCEDURA ZA PRIKLJUČENJE NA DISTRIBUTIVNI SISTEM TOPLOTNE ENERGIJE
1. Za potrebe priključenja na distributivni sistem toplotne energije Investitor / organ uprave u postupku izdavanja lokacijskih uslova po službenoj dužnosti podnosi JKP "Toplifikaciji" zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje na distributivni sistem. Zahtev se podnosi popunjavanjem obrasca PR.01 - Zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje na distributivni sistem.
2. Uz zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje na distributivni sistem podnosilac zahteva dostavlja sledeće:
• Podatke o površini parcele, odnosno parcela za koje se traže uslovi za projektovanje i priključenje
• Elektronsku kopiju idejnog rešenja, dostavljenog uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova,
• Elektronsku kopiju plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele za koje se traže lokacijski uslovi prethodna saglasnost
• Elektronsku kopiju izvoda iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta.
3. Uslovi za projektovanje i priključenje sadrže sve potrebne tehničke uslove i uputstva za izradu potrebne projektne dokumentacije, a naročito: mesto i način priključenja, uslove i način izgradnje i održavanja priključnog toplovoda, toplotne podstanice i unutrašnjih investitorovih instalacija i opreme, mesto razgraničenja distributera i krajnjeg kupca kao i mesto i način merenja preuzete toplotne energije, rok priključenja i informaciju o troškovima priključenja.
4. JKP "Toplifikacija" je dužna da izda Uslove za projektovanje i priključenje na distributivni sistem u roku od 15 dana od dana prijema pismenog zahteva, a investitor / nadležni organ je obavezan da po službenoj dužnosti, u ime podnosioca zahteva izvrši uplatu troškova za izdavanje tehničkih uslova za priključenje.
JKP "Toplifikacija" će rešenjem odbiti izdavanje uslova za projektovanje i priključenje na distributivni sistem, ako nisu ispunjeni uslovi za izdavanje istih, uz obavezno navođenje razloga odbijanja. (Rešenje NEMA TEHNIČKIH USLOVA ZA PRIKLJUČENJE NA DISTRIBUTIVNI SISTEM)
Uslovi za projektovanje i priključenje na distributivni sistem važe 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima.
5. Na osnovu tehničkih uslova za priključenje sadržanim u Pravilima o radu distributivnog sistema a koji su sastavni deo Uslova za projektovanje i priključenje na distributivni sistem, investitor izrađuje projektnu dokumentaciju priključnog toplovoda, toplotne podstanice i unutrašnje toplotne instalacije. Projektna dokumentacija mora biti urađena u skladu sa izdatim uslovima, Pravilima o radu distributivnog sistema kao i sa važećim propisima i standardima.
Izradu projektne dokumentacije vrši preduzeće ili preduzetnik, koji su registrovani za tu vrstu delatnosti na osnovu važećih propisa, standarda, tehničkih normativa i zakona, a po datim tehničkim uslovima.
6. Za potrebe priključenja objekta na distributivni sistem toplotne energije investitor je obavezan da od JKP "Toplifikacija" ishoduje saglasnost na projektnu dokumentaciju. Zahtev se podnosi na obrascu JKP "Toplifikacija" PR.02 Zahtev za izdavanje saglasnosti na projektnu dokumentaciju.
7. Investitor je dužan da, uz zahtev za izdavanje saglasnosti na projektnu dokumentaciju, JKP "Toplifikaciji" dostavi projektnu dokumentaciju koja se sastoji iz sledećih celina:
• mašinskog i građevinskog projekta priključnog toplovoda
• mašinskog i elektro projekta toplotne podstanice
• mašinskog projekta unutrašnje toplotne instalacije i opreme
Kompletnu projektnu dokumentaciju potrebno je dostaviti u elektronskoj formi u PDF formatu na dva CD-a i jednom štampanom primerku koji ostaje u arhivi JKP "Toplifikacija".
Uz zahtev je potrebno priložiti i lokacijske uslove za izgradnju predmetnog objekta koji su izdati od nadležnog organa gradske uprave.
Za postojeće objekte potrebno je izraditi sledeću projektnu dokumentaciju:
- Idejni projekat (mašinski i građevinski) izgradnje priključnog toplovoda,
- Idejni projekat toplotne podstanice (mašinski i elektro) i
- Idejni mašinski projekat ugradnje unutrašnjih instalacija centralnog grejanja u postojeći objekat
Za nove objekte potrebno je izraditi sledeću projektnu dokumentaciju:
- Idejni projekat (mašinski i građevinski) izgradnje priključnog toplovoda,
U zavisnosti od kategorije objekta potrebno je za toplotnu podstanicu i unutrašnje instalacije dostaviti sledeću projektnu dokumentaciju:
- za objekte kategorije "A" prilaže se projektna dokumentacija iz stava 1. ove tačke, na nivou idejnog projekta
- za objekte kategorije "B" prilaže se projektna dokumentacija iz stava 1. ove tačke na nivou projekta za izvođenje
- za objekte kategorije "V" i "G" prilaže se projektna dokumentacija iz stava 1. ove tačke na nivou projekta za građevinsku dozvolu i na nivou projekta za izvođenje
Pored dokumenata iz stava 1. ovog člana, JKP "Toplifikacija" može tražiti i druge potrebne dokumente.
8. JKP "Toplifikacija" je dužna da izda saglasnost na projektnu dokumentaciju u roku od 15 dana od dana prijema pisanog zahteva. Saglasnost na projekntu dokumentaciju daje se ukoliko je projektna dokumentacija urađena u svemu prema važećim tehničkim propisima i izdatim tehničkim uslovima i ukoliko je investitor izvršio uplatu troškova za izdavanje saglasnosti na projekntu dokumentaciju. Saglasnost na projektnu dokumentaciju sadrži rok priključenja i obračun troškova - naknade za priključenje.
Projektna dokumentacija treba da definiše uslove izgradnje investitorove toplotne opreme, a naročito: mesto i način priključenja, uslove i način izgradnje priključnog toplovoda, toplotne podstanice i unutrašnje toplotne opreme, kao i mesto i način merenja isporučene toplotne energije.
JKP "Toplifikacija" će rešenjem odbiti zahtev za izdavanje saglasnosti na projektnu dokumentaciju, ako nisu ispunjeni uslovi iz prethodnog stava. (Rešenje NE DAJE SE SAGLASNOST NA PROJEKTNU DOKUMENTACIJU)
Ako JKP "Toplifikacija" odbije zahtev za izdavanje saglasnosti na projektnu dokumentaciju, mora navesti razloge odbijanja.
9. Po izdavanju saglasnosti na projektnu dokumentaciju, Investitor je dužan da sa JKP "Toplifikacija" potpiše ugovor kojim se definišu obaveze Investitora i JKP "Toplifikacija" na izgradnji priključnog toplovoda za potrebe priključenja predmetnog objekta na distributivni sistem.
Obaveza JKP "Toplifikacija" je izgradnja priključnog toplovoda do parcele objekta. Obaveza investitora je nadoknada troškova naknade za priključenje. Ukoliko JKP "Toplifikacija" izvodi radove na izgradnji priključnog toplovoda od granice parcele do toplotne podstanice obaveza investitora je i nadoknada stvarnih troškova izgradnje toplovodnog priključka od granice parcele do toplotne podstanice. Visina naknade za priključenje utvrđuje se u skladu sa kriterijumima za određivanje visine naknade za priključak na distributivni sistem, sadržanim u PRILOGU 1 Odluke o uslovima isporuke i snabdevanja toplotnom energijom i cenovniku usluga JKP "Toplifikacija". Trošak izgradnje toplovodnog priključka od granice parcele do toplotne podstanice se načelno utvrđuje na osnovu projektne dokumentacije toplovodnog priključka a stvarni trošak se utvrđuje nakon svih izvedenih radova.
JKP "Toplifikacija" će početi izgradnju toplovodnog priključka nakon što investitor nadoknadi troškove definisane Ugovorom o izgradnji toplovodnog priključka i dostavi projektnu dokumentaciju za toplovodni priključak i Rešenje kojim se odobrava izvođenje radova.
10. Investitor je dužan da JKP "Toplifikaciji" prijavi početak radova najkasnije 8 dana pre početka izvođenja radova na toplovodnom priključku od granice parcele do toplotne podstanice ukoliko isti ne izvodi JKP "Toplifikacija" i toplotnoj podstanici uz podnošenje obrasca PR.03 - Prijava početka radova na toplotnoj podstanici i toplovodnom priključku.
Interni nadzor nad izvođenjem radova na toplotnoj podstanici i toplovodnom priključku vrši JKP "Toplifikacija".
Uz prijavu početka radova se obavezno dostavlja primerak projekata za izvođenje toplotne podstanice koja je overena pečatom prijave radova od strane nadležnog organa i kopiju Građevinske dozvole ili Rešenja kojim se odobrava izvođenje radova (za objekte koji se grade u skladu sa čl. 145. Zakona o planiranju i izgradnji).
Izvođenje radova na toplotnoj podstanici i unutrašnjim instalacijama može izvoditi izvođač radova koji je registrovan za izvođenje te vrste radova.
11. Investitor je dužan da, po okončanju radova na toplovodnom priključku od granice parcele do toplotne podstanice (ukoliko radove na toplovodnom priključku ne izvodi JKP "Toplifikacija"), toplotnoj podstanici i unutrašnjoj toplotnoj instalaciji i opremi, podnese zahtev JKP "Toplifikaciji" za njihov interni pregled. Zahtev se podnosi na obrascu JKP "Toplifikacija" PR.04 - Zahtev za interni pregled termotehničkih instalacija i opreme.
Investitor uz zahtev podnosi i sledeću dokumentaciju:
1.1.) Ukoliko su radovi u svemu izvedeni prema odobrenoj projektnoj dokumentaciji dostavlja se izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom, u skladu sa zakonom
1.2.) Ukoliko je tokom izvođenja radova došlo do odstupanja od odobrene projektne dokumentacije dostavlja se glavna sveska projekta izvedenog objekta
2) Atestnu dokumentaciju ugrađene opreme i materijala;
3) Izveštaje o ispitivanjima i rezultatima ispitivanja;
4) Ateste radne snage.
JKP "Toplifikacija" je dužna da imenuje Komisiju i izvrši interni pregled radova iz prethodnog stava i utvrdi da li su izvedeni prema odobrenoj projektnoj dokumentaciji i tehničkim uslovima sadržanim u Pravilima o radu distributivnog sistema, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva investitora.
Interni pregled se sprovodi u prisustvu predstavnika investitora, izvođača radova i nadzornog organa.
12. Nakon ishodovanja pozitivnog zapisnika Komisije za interni pregled imenovane od strane JKP "Toplifikacija" investitor podnosi zahtev za izdavanje odobrenje za priključenje. Zahtev se podnosi na obrascu - PR.05 Zahtev za izdavanje odobrenja za priključenje. Rešenje o odobrenju za priključenje se izdaje u roku od 15 dana podnošenja zahteva investitora.
13. Nakon ishodovanog Rešenja o odobrenju za priključenje, Investitor stiče uslove za priključenje.
14. Zahtev za priključenje objekta na distributivni sistem podnosi organ uprave po službenoj dužnosti u ime podnosioca zahteva, na obrascu PR.06 - Zahtev za priključenje na distributivni sistem.
15. Na osnovu zahteva za priključenje investitor sa JKP "Toplifikacija" sklapa Ugovor o privremenoj isporuci toplotne energije. Po sklapanju Ugovora o privremenoj isporuci toplotne energije, ispunjeni su uslovi za priključenje objekta. Investitorova toplotna oprema se sme priključiti na toplovodnu mrežu samo uz prisutnost predstavnika JKP "Toplifikacija", predstavnika investitora i izvođača radova. Isto važi i za sve radove na izmenama investitorove toplotne opreme, koje mogu izazvati promenu načina rada ili promenu priključne snage.
16. JKP "Toplifikacija" počinje sa privremenom isporukom toplotne energije kada su ispunjeni svi uslovi iz izdatih odobrenja i ugovora. U toku privremene isporuke obaveza JKP "Toplifikacija" je regulacija protoka i temperature grejne vode u primarnoj mreži toplotne podstanice, za postizanje projektnih temperatura u grejanom prostoru, u skladu sa odobrenom projektnom dokumentacijom. Obaveza investitora je regulacija protoka i temperature grejne vode u sekundarnoj mreži toplotne podstanice i regulacija unutrašnje toplotne opreme tako da se obezbede projektne temperature u grejanom prostoru.
Privremena isporuka toplotne energije može da traje dok se ne izvrše sva potrebna ispitivanja i sačine izjave i zapisnici o sprovedenim termotehničkim ispitivanjima. Troškovi isporuke toplotne energije u periodu privremene isporuke padaju na teret investitora.
Tremotehnička ispitivanja mogu trajati najmanje tri dana a najduže jednu grejnu sezonu.
Projektna dokumentacija mora biti izvedena po važećim propisima.
JKP "Toplifikaciji" se dostavlja primerak projektne dokumentacije u štampanoj i u elektronskoj formi.
Prilikom određivanja toplotnog konzuma objekta pridržavati se sledećih smernica:
- spoljna projektna temperatura za Sremsku Mitrovicu je -15°C,
- temperatura grejnih prostorija u zavisnosti od namene.
1. Projekat centralnog grejanja
Projekat centralnog grejanja, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak;
- tehnički opis;
- termički i hidraulični proračun termotehničkih instalacija i vodova;
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu, odvojeno po pojedinačnim grejnim sistemima, u W;
- osnovne podatke za proračun toplotnih gubitaka po EN 12831-2004 ili DIN 4701 uz poštovanje računate spoljne temperature -15 °C. U slučaju, da je u pitanju deo zgrade sa postojećim grejnim sistemom (dodatna priključenja, održavanje), potrebno je poštovati iste parametre kao kod obnove postojeće instalacije;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (toplotni gubici, temperatura razvoda i povrata, protoka grejne vode u m3/h, pad pritiska, izregulisanost cevne mreže, sistem zaštite kod zatvorenih i otvorenih sistema i sl.);
- sastav toplote, koji je osnova za određivanje priključne snage, sadrži najmanje sledeće podatke:
• oznake prostora,
• unutrašnju temperaturu,
• standardne gubitke toplote,
• ugrađena grejna tela,
• instalisanu snagu ugrađenih grejnih tela;
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• situacioni prikaz položaja zgrade u prostoru, orijentaciju objekta zaključno sa ucrtanom toplovodnom mrežom na osnovi katastra u razmeri 1:500,
• funkcionalnu šemu grejnih sistema i uređaja sa tehničkim podacima,
• sve tlocrte u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom sistema i uređaja sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim povezivanjima te povezivanjima na postojeće uređaje,
• šeme izlaznih vodova sa ucrtanim sistemom zaštite i opreme za odzračivanje,
• šeme merenja i regulacije.
2. Projekat toplotne podstanice
Projekat toplotne podstanice mora da sadrži projekt mašinskih i elektro instalacija.
- Projekat mašinskih instalacija -
Projekat mašinskih instalacija, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehničke opise sa opisanim režimom rada,
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedinačnim kućnim podstanicama u W sa navedenim protočnim količinama u m3/h;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (elementi toplotne podstanice, temperatura razvoda i povrata, padovi pritiska toplotne podstanice, sistema zaštite kod zatvorenih ili otvorenih sistema i sl.);
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• situacijski prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom toplovodnom mrežom na osnovi katastra u razmeri 1:500 i ucrtanu lokaciju toplotne podstanice,
• funkcionalnu šemu toplotne podstanice sa tehničkim podacima i temperaturnim dijagramima,
• sve tlocrte u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovom međusobnom povezivanju,
• šemu merenja, regulacije i zaštite,
• detalje.
- Projekat elektroinstalacija -
Projekt elektroinstalacija, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate,
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• sve tlocrte u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim električnim povezivanjima,
• šeme veza.
Mašinski i građevinski deo projekta, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (hidraulični i statički proračun mreže ili navođenje načina kontrole čvrstoće/statike),
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• situacijski prikaz položaja i orijentacije zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom toplovodnom mrežom na osnovi katastra u razmeri 1:500, sa ucrtanim ostalim komunalnim vodovima i karakterističnim tačkama trase,
• uzdužni profil trase,
• raspored elemenata pojedinačnih deonica,
• detalje odvajajućih i priključnih mesta i ukrštanja, detalje odzračivanja, ispusta, podpornih elemenata, priključaka na toplotne podstanice, detalje ugradnje predizolovanih cevovoda u kanalu i sl.,
• ostale građevinske detalje.
3. IZGRADNJA TOPLOVODNE MREŽE I TOPLOTNIH PODSTANICA
Izgradnja toplovodne mreže i toplotnih podstanica može izvoditi samo stručno osposobljen izvođač. Na radovima se mora poštovati važeće zakonodavstvo iz područja izgradnje objekata i uređenja prostora i naseljenih mesta.
Najmanje 8 dana pre početka radova investitor/izvođač je dužan da od JKP "Toplifikacija" naruči odgovarajući nadzor nad izgradnjom.
Isporučilac u toku izgradnje nadzire ispunjavanje važećih propisa, standarda i drugih zahteva ili uslova, koji su određeni u ovim Pravilima o radu.
Toplovodnom mrežom JKP "Toplifikacija" isporučuje se krajnjem kupcu toplotna energija shodno Odluci o snabdevanju. JKP "Toplifikacija" obezbeđuje krajnjem kupcu na mestu preuzimanja potrebnu količinu zagrevne vode odnosno toplotne energije za rad toplotnih uređaja krajnjeg kupca sa priključnom snagom, koja je dogovorena ugovorom o prodaji toplotne energije. Redovne i vanredne obustave isporuke toplotne energije su regulisane Odlukom o uslovima snabdevanja.
- Trasiranje toplovoda -
Toplovode na javnim i zasebnim zemljištima potrebno je trasirati po zakonskim zahtevima i zahtevima u pogledu na lokaciju i odstojanje po odredbama ovih Pravila o radu.
Kad god je to moguće, najbolje je da se u urbanim naseljima glavni toplovodi polažu na javna zemljišta i u trotoare ili što bliže ivici kolovoza.
Pre početka gradnje toplovoda potrebno je sa vlasnikom zemljišta sklopiti ugovor o utvrđivanju uslova izgradnje, rada, održavanja i nadzora toplovoda za svakog pojedinačnog vlasnika ili operatora toplovodne mreže. U ugovoru je potrebno odrediti potrebne mere sigurnosti za siguran rad toplovoda te omogućiti operatoru mreže prilaz do zemljišta za potrebe rukovanja i održavanja. Ugovor mora osigurati da na sigurnosnom pojasu zemljišta oko toplovoda ne bude drugih intervencija/radnji koje bi mogle ugroziti toplovod.
U slučaju da predviđeni radovi u blizini toplovoda predstavljaju nesigurnost za toplovod, operator mreže, ima pravo zahtevati odgovarajuće izmene načina izvođenja ili zaustavljanja radova u slučaju kada su radovi već počeli.
Ako se toplovod polaže nadzemno, treba ga raspoznatljivo postaviti i odgovarajući način zaštititi od spoljnih uticaja (kao na pr. vremenski uticaji, UV zračenja, toplotna širenja, opterećenja, oštećenja idr.). Način zaštite određuje projektant u saglasnosti sa JKP "Toplifikacija".
U zaštićenom području podzemnih i nadzemno vođenih cevovoda nisu dozvoljeni nadgradnja, zaziđivanja i sađenje drveća, žbunja i ostalog niskog rastinja.
Ukoliko izgradnju toplovoda finansira Investitor po izgradnji, obavezan ga je preneti JKP "Toplifikacija" kao osnovno sredstvo.
Tehnički podaci toplovodne mreže JKP "Toplifikacija" su:
PRIMARNA MREŽA: |
|
nazivni pritisak |
16,0 bar |
razvodna / povratna temperatura |
110° / 70°C |
pad pritiska na mestu preuzimanja |
∆p = 0,75 bar |
SEKUNDARNA MREŽA: |
|
nazivni pritisak |
6,0 bar |
razvodna / povratna temperatura |
65° / 45°C |
Pad pritiska na mestu preuzimanja je različit i zavisi od dimenzije priključnog toplovoda, opterećenja toplovodne mreže i udaljenosti mesta preuzimanja od proizvodnog izvora odnosno pumpne stanice. JKP "Toplifikacija" obezbeđuje krajnjem kupcu pad pritiska max. 75 kPa (0,75 bar). Suma padova pritiska elemenata primarnog dela toplotne podstanice ne sme prelaziti navedene vrednosti.
Temperatura tople vode u mreži je zavisna od spoljnje temperature (prilog 1).
3. Tehnički zahtevi za toplovodnu mrežu
Toplovodna mreža JKP "Toplifikacija" je izvedena kao dvocevni sistem sa razvodnim i povratnim cevovodom. Cevne vodove toplovoda treba rasporediti i obeležiti tako da razvodni vod bude sa leve a povratni sa desne strane gledajući u smeru ka krajnjim kupcima odnosno u smeru kretanja toplijeg fluida.
Uspone, odnosno padove cevovoda toplovodne mreže prilagoditi terenu i grafički definisati. Nagibom cevovoda mora se obezbediti ispuštanje vazduha i pražnjenje toplovodne mreže.
Na mestima gde se vrši ispust vazduha, odmuljivanje toplovodne mreže i gde se vrši ugradnja armature ili aksijalnih kompenzatora toplotnih dilatacija, obavezno predvideti betonske šahte.
U priključnom betonskom šahtu na potis i povrat ogranka obavezno postaviti ravne zaporne ventile PN16, drenažnu jamu sa čeličnom rešetkom i penjalicama. Veliki šahtovi moraju imati i sistem za prirodnu ventilaciju vazduha.
JKP "Toplifikacija", zavisno od karakteristika pojedinačnih sistema i položaja na terenu, zadržava sebi pravo da izabere sistem i način izvođenja toplovoda.
Toplovodna mreža od predizolovanih cevi
- Mašinski radovi -
Trasu toplovoda u slučaju podzemno postavljenog cevovoda treba raditi predizolovanim crnim bešavnim čeličnim cevima.
Ugrađeni materijali predizolovanih cevi moraju odgovarati sledećim standardima:
- predizolovane cevi: |
EN 253 |
- predizolovani fazonski komadi: |
EN 448 |
- spojevi za predizolovane cevi: |
EN 489 |
Cevovodi od predizolovanih čeličnih cevi se polažu neposredno u zemlju. Debljina izolacije predizolovanih cevovoda je serije 1.
Na predizolovanim sektorima toplovoda se ugrađuje armatura PN 16 za temperaturu do 110°C. Vreteno slavine/ventila mora biti zaštićeno sa uličnim poklopcem na armiranobetonskoj temeljnoj ploči. Za slavine dimenzije DN 150 i veće treba predvideti pogon sa dograđenim reduktorom. Kraj vretena sa nastavkom za ključ može biti max. 30 cm ispod nivoa uličnog poklopca.
Spojeve cevi i fazonskih komada predizolovanog toplovoda potrebno je izvesti sa termoskupljajućim spojnicama, priređenim za zalivanje sa poliuretanskom izolacijskom penom. Spojnica mora biti opremljena sa najmanje dve termoskupljajuća rukavca na krajevima. U slučaju vođenja toplovoda po vlažnom terenu obavezno je postavljanje treće spojnice preko čepa otvora za nalivanje izolacijske mase.
Zahtevi za upotrebu i montažu su navedeni u uputstvu proizvođača predizolovanih cevovoda i treba ih se dosledno pridržavati. Posebnu pažnju izvođač mora posvetiti kvalitetnom izvođenju spojeva predizolovanih cevi, što je osnovni preduslov za dostizanje očekivanog životnog veka toplovoda.
Čelični cevni vodovi se moraju međusobno spajati
- za prečnike cevi do DN 50 gasno - plamenim zavarivanjem
- za prečnike cevi preko DN 50 ručno - elektrolučnim zavarivanjem.
Obavezna je readiografska kontrola 30% zavarenih spojeva koji se polažu u zemlju.
Za toplovodnu mrežu, ukoliko je potrebno, predvideti propisno uzemljenje.
- Građevinski radovi -
Građevinske radove treba izvoditi po propisima za tu vrstu radova i uputstava proizvođača cevi.
Napomena: U posebnim slučajevima, kad toplovod prolazi kroz slabo noseće tle i priključuje se na zgrade, koje su duboko utemeljene (npr. na šipovima), potrebno je pribaviti mišljenje projektanta ili geomehaničara.
Zemljani radovi
Dimenzije iskopnog profila su zavisne od prečnika projektovanih toplovodnih cevi (prilog 3). Na odgovarajuće sabijenu podlogu iskopa najpre se ugradi peščana posteljica (krupnoća Φ 0-4 mm, bez oštrorubnih delova), zatim se polažu cevi, koje se sa svih strana osiguravaju (obasipaju) sa peskom iste krupnoće. Zaštitna dubina između vrha cevi i terena mora biti preko 50 cm, optimalna dubina iznosi 70 cm. Ako ovu zaštitnu dubinu nije moguće postići i ako je teren nad temenom cevi opterećen još sa prometnim opterećenjem, potrebno je cevi dodatno zaštititi (npr. sa armiranobetonskom pločom).
Na kompenzacijskim krivinama toplovoda potrebno je obezbediti mogućnost odgovarajućeg pomaka radi toplotnih širenja toplovoda. Ovo je moguće izvesti sa ugradnjom elastičnih tabli ili sa obasipanjem cevi sa peskom iste krupnoće Φ 8-10 ili Φ 10-12 mm bez oštrorubnih delova.
Fiksne tačke
Fiksne tačke su izvedene iz predfabrikovanih elemenata u armiranobetonskom temelju odgovarajućih dimenzija, koje daje proizvođač pri određenim pretpostavkama vezanim za karakteristike zemlje. Ako karakteristike u konkretnom slučaju bitno odstupaju od ovih pretpostavki, potrebno je dimenzije temelja proveriti. Najbolje je koristiti beton MB 20 i armaturu GA 40/50.
Zidni prolazi
Posebnu pažnju treba posvetiti prolazu predizolovanih toplovodnih cevi kroz temeljne zidove zgrade. Zidni prolaz mora biti odgovarajuće obetoniran, da je obezbeđena zaptivnost prolaza.
Vođenje toplovoda po zgradama
Zbog procene izgradnje, kao i iz drugih tehničkih razloga, a gde je to moguće i ne predstavlja opasnost da se cevovodi oštete, toplovodnu mrežu je moguće voditi kroz zgrade (podrumi, hodnici i sl.) ili kroz druge zajedničke nestambene prostore uz prethodnu saglasnost vlasnika zgrade i dobijanja prava korišćenja.
Zbog mogućnosti pregleda, održavanja i opravljanja kvara, cevovodi moraju biti lako i sigurno dostupni.
Toplovodna mreža mora biti izvedena tako, da se uvažavaju sva mehanička opterećenja i temperaturne dilatacije u skladu sa predviđenim tehničkim rešenjem po projektnoj dokumentaciji.
Ispusti i odzračivanja moraju biti sprovedeni u odvodni slivnik, sa kanalizacionim odvodom u toplotnoj podstanici.
Zahtevi za materijale toplovoda, vođene u kanalima, zgradama ili nadzemno
Cevi i fazonski komadi
Toplovodi, vođeni u kanalima, u zgradama ili nadzemno do dimenzije DN200, moraju biti izrađeni od bešavnih čeličnih cevi, koje odgovaraju sledećim standardima:
ENV 10220 en: |
mere, mase |
DIN 2448: |
mere, mase |
DIN 1629: |
uslovi nabavke/isporuke |
Toplovodi većih dimenzija se izrađuju iz čeličnih spiralno varenih cevi, definisanih u sledećim standardima:
DIN 2458: |
mere, mase |
DIN 1626: |
uslovi isporuke |
Cevni lukovi moraju odgovarati DIN 2605-2 i biti oblika 5 (r =~2,5 d).
Materijal cevi je St 37-0.
- Armature -
Blokadna armatura na toplovodnoj mreži u kanalima, zgradama ili na toplovodima vođenim nadzemno, do dimenzije DN 150 su loptaste slavine PN 16 sa prirubničkim spojem, bez reduktora, a preko DN 150 loptaste slavine PN 16 sa prirubničkim spojem, sa ručnim reduktorom.
Lokaciju i vrstu blokadne armature, kao i način ugradnje određuje JKP "Toplifikacija".
Kao glavni blokadni organ ispred toplotne podstanice se upotrebljavaju loptaste slavine PN 16 sa prirubničkim spojem ili ravni zaporni ventili sa prirubničkim spojem.
- Toplotna izolacija -
Pri izvođenju toplotne izolacije cevovoda, armature, izmenjivača toplote, odzračnih i ekspanzionih posuda potrebno je uvažavati odgovarajuće standarde i normative. Toplotna izolacija se izvodi po završenoj montaži i uspešno obavljenim ispitivanjima na pritisak te dvostrukim nanošenjem osnovne zaštitne boje. Osim zaštite osnovnom bojom potrebno je izvršiti zaštitu metalnih površina bojom otpornom na vlagu. Zaštitna boja mora biti primerena za temperaturu do 110°C. Ne sme postojati mogućnost pojave hemijske reakcije između antikorozivne zaštite i cevovoda.
Cevovode vođene po zgradama, na otvorenom i u kanalima treba izolovati odvojeno (razvod i povrat) sa pločama izolacionog materijala od mineralnih vlakana, ojačanim sa pocinkovanom žičanom mrežom ili aluminijumskom folijom. Materijal mora po mogućem navlaživanju omogućavati potpuno isušivanje.
Izolacioni materijali ne smeju menjati hemijska i fizička svojstva tokom vremena i pod uticajem povišenih temperatura do 110°C. U slučaju navlaživanja izolacioni materijal mora imati sposobnost zadržavanja prvobitnih hemijskih i fizikalnih svojstava i geometrijskog oblika.
Zaštita izolacionog materijala od mehaničkih oštećenja mora biti predviđena. Toplotna provodljivost izolacionog materijala mora na 25°C iznositi max. 0,040 W/mK.
Ploče moraju biti sapete na rastojanju max. 0,3 m sa pocinkovanom žicom ili plastičnim trakama minimalne debljine 4 mm. Pri izolaciji debljine od 50 do 100 mm potrebno je izvesti izolaciju sa duplim pločama. Uzdužni i poprečni spojevi prvog sloja moraju biti prekriveni sa drugim slojem ploče.
Izolacioni sloj cevovoda, vođenih po zgradama ili na otvorenom, mora biti zaštićen sa plaštom aluminijumskog ili pocinkovanog čeličnog lima. Debljina aluminijumskog lima, u zavisnosti od prečnika cevovoda, mora iznositi između 0,8 i 1 mm. Lim mora biti sapet minimalno 6 puta po dužnom metru sa nerđajućim vijcima ili nitnama. Izolaciju je potrebno odgovarajuće prilagoditi u području vešanja, armature i drugih elemenata cevnih vodova. U području završnih kapa izolacije, potrebno je namestiti izolacijsku traku širine 20 mm, koja sprečava prelazak toplote iz cevi na aluminijumski plašt.
Oblaganje toplovoda na otvorenom prostoru mora biti izvedeno vodonepropusno, propisno i zaštićeno od krađe.
Armature je potrebno izolovati sa izolacionim kapama. Kape moraju biti izvedene tako, da omogućavaju nesmetanu demontažu po otvaranju veznih spona.
Potrebna minimalna debljina izolacije je data u sledećoj tabeli.
DN |
Toplovodna mreža |
Interni vodovi krajnjih kupaca |
Minimalno rastojanje izolac. od armature |
|||
Kanali |
Na otvorenom |
|
||||
Razvod |
Povrat |
Razvod |
Povrat |
Raz.-Pov. |
(m) |
|
25 |
30 |
30 |
40 |
40 |
30 |
70 |
32 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
40 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
50 |
40 |
30 |
50 |
50 |
40 |
90 |
65 |
50 |
30 |
60 |
60 |
50 |
90 |
80 |
50 |
40 |
80 |
80 |
60 |
90 |
100 |
60 |
40 |
80 |
80 |
60 |
100 |
125 |
60 |
40 |
100 |
100 |
80 |
110 |
150 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
120 |
200 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
130 |
250 |
70 |
40 |
100 |
100 |
100 |
140 |
300 |
70 |
50 |
100 |
100 |
/ |
150 |
350 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
160 |
400 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
450 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
500 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
180 |
600 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
190 |
700 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
200 |
Isporučilac toplotne energije zadržava pravo propisati dimenzije toplovoda u pogledu na hidraulične odnose u mreži i planirano širenje snabdevanja toplotnom energijom. Investitor odnosno projektant ili planer za lokalni plan je dužan kod isporučioca pribaviti projektne uslove za priključivanje zgrade na toplovodnu mrežu.
Lokaciju i izvođenje odzračivanja i ispusta projektant mora prethodno uskladiti sa JKP "Toplifikacija". Na najnižim tačkama između dva pregradna organa moraju postojati mesta za pražnjenje - odmuljivanje, a na najvišim tačkama mesta za ispust vazduha iz cevovoda. Organi za pražnjenje - odmuljivanje moraju biti izvedeni kao ravni zaporni ventili prema sledećim dimenzijama:
Dimenzija toplovoda |
Dimenzija odzračivanja |
Dimenzija ispusta |
do DN 32 |
DN 15 |
DN 20 |
do DN 50 |
DN 15 |
DN 25 |
do DN 80 |
DN 20 |
DN 25 |
do DN 150 |
DN 25 |
DN 50 |
iznad DN 150 |
DN 25 |
DN 50 |
Poziciju i tip ugrađenih elemenata u toplovodnoj mreži je potrebno označiti sa pozicijskim tablicama u skladu sa DIN 4065 ili DIN 4069.
7. Odstojanje od drugih komunalnih vodova i ostalih objekata
Opšte
Pri projektovanju toplovodne mreže moraju biti uzeti u obzir svi uticaji okoline, kao što su drugi položeni vodovi, pomeranje/klizanje zemlje, drveće, zgrade ili saobraćaj i svedeni na najniži mogući prihvatljiv nivo. Kod ukrštanja i uporednog vođenja toplovoda sa drugim komunalnim vodovima potrebno je poštovanje važećih propisa te zahteve isporučioca toplotne energije i operatora drugih komunalnih vodova. Izuzetno se može sa posebnim sigurnosnim merama i uz saglasnost sa operatorom komunalnih vodova, rastojanje između vodova smanjiti u odnosu na propisano.
Kod projektovanja zgrade ili drugog građevinskog objekta, čija je ivica ili gabarit građevinske jame u neposrednoj blizini postojećeg toplovoda, potrebno je projektom predvideti mere, koje će nesporno obezbediti sigurno i neometano funkcionisanje toplovoda za vreme gradnje. Radovi moraju biti izvedeni tako, da ne prouzrokuju mehanička oštećenja na postojećem toplovodu. U slučaju prouzrokovanog oštećenja toplovoda investitor građevinskog objekta je dužan obezbediti sanaciju toplovoda, koja se sprovodi pod nadzorom isporučioca toplotne energije. Projektno rešenje mora potvrditi isporučilac toplotne energije.
Zahtevana odstojanja
Zahtevana odstojanja su data u sledećoj tabeli:
Zgrada / komun. vod |
Čisto odstojanje (cm) |
|
|
Ukrštanje / uporedno vođene do 5 m |
Uporedno vođene preko 5 m |
Gasovod do 5 bar |
Po odredbama pravilnika o tehničkim zahtevima za izgradnju, rad i održavanje gasovoda sa radnim pritiskom do i uključiv 16 bar |
|
Gasovod preko 5 bar |
||
Vodovod |
30 |
40 |
Drugi toplovod |
30 |
40 |
Kanalizacija |
30 |
50 |
Signalni kabl, telekom, kabl do 1 kV |
30 |
30 |
10 kV kablovi ili jedan 30 kV kabl |
60 |
70 |
Preko 30 kV kablovi ili kabl preko 60 kV |
100 |
150 |
Minimalno odstojanje zgrade od postojećeg toplovoda |
100 |
|
Minimalno odstojanje toplovoda od postojeće zgrade |
50 |
|
8. Geodetski snimak toplovodne mreže
Po izvedenim montažnim radovima i pre zasipanja kanala potrebno je izvesti geodetsko snimanje toplovodne mreže. Pored položaja u prostoru (lokacijski, visinski) geodetski snimak mora takođe sadržati podatke o dimenzijama i izvedbi toplovoda te ugrađenim elementima (fiksnim tačkama, kompenzatorima, sponama).
Posebnom stavkom predmera radova predvideti i propisati čišćenje i ispiranje toplovodne mreže pre puštanja u pogon.
Priključenje objekata na toplovodnu mrežu se vrši preko toplotnih podstanica. Toplotna podstanica je vezivni član između toplovodne mreže isporučioca i toplotnih uređaja krajnjih kupaca. Toplotne podstanice predstavljaju skup uređaja u kojima se vrši predaja toplotne energije, merenje i regulacija protoka i temperature vode i merenje ukupnog utroška toplotne energije za krajnjeg kupca. Toplotne podstanice su u nadležnosti Toplifikacije.
Na toplovodnu mrežu JKP "Toplifikacija" dozvoljeno je priključivati objekte samo preko indirektnih toplotnih podstanica. Izuzetno, na toplovodnu mrežu lokalnih kotlarnica dozvoljeno je priključivati objekte preko direktnih toplotnih podstanica.
U slučaju, da se za postojeću zgradu, koja se priključuje na toplovodnu mrežu, ostavlja sopstveni energetski izvor kao rezervni izvor ili se kod novih zgrada projektuje dodatni rezervni izvor, ovaj mora biti priključen na toplotne uređaje krajnjeg kupca paralelno, i to sa kućnom podstanicom, kao i sa blokadnom armaturom odvojen od elemenata i funkcionalnih veza toplotne podstanice.
Elementi i cevna povezivanja moraju biti u najvećoj mogućoj meri izolovani. Za debljinu izolacije najbolje je da se koristi tabela iz člana 23. ovih Pravila o radu.
Kod poslovno-stambenih zgrada potrebno je izvesti razdvajanje sekundarnog dela toplotne podstanice za stambeni i poslovni deo tako da se omogući odgovarajuća regulacija i funkcionisanje unutrašnjih toplotnih uređaja krajnjeg kupca, kao i tačnu podelu troškova grejanja.
Za svaku zgradu predvideti sopstvenu toplotnu podstanicu. Za svaku zasebnu funkcionalnu jedinicu, u sklopu zajedničkog građevinskog kompleksa, predvideti sopstvenu toplotnu podstanicu.
Izuzetno, u slučajevima kada građevinskom dozvolom, tj. idejnim projektom nije u objektu definisana prostorija za smeštaj toplotne podstanice, može se omogućiti priključivanje više kućnih podstanica na jednu priključnu podstanicu.
Konkretne uslove za priključivanje određuje isporučilac sa projektnim uslovima, koje moraju investitor ili projektant pribaviti pre početka projektovanja.
Toplotna podstanica mora da bude opremljena sa ultrazvučnim meračem potrošnje toplote i sa svom potrebnom armaturom prema šemama datim u prilogu br. 2.
Projektni parametri za dimenzionisanje toplotnih podstanica
Nove ili rekonstruisane zgrade
Shodno odredbama Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, projektna temperatura za Sremsku Mitrovicu je -15°C. Za sve zgrade sa unutrašnjim toplotnim uređajima, dimenzionisanim na spoljnju temperaturu -15°C, koriste se sledeći parametri:
temperaturni režim na primaru (toplovodna strana): |
110/70°C |
temperaturni režim na sekundaru (interni uređaji krajnjih kupaca): |
65/45°C |
Elementi toplotne podstanice na primaru moraju biti izvedeni za temperaturu do 110°C i PN 16.
Zgrade sa postojećim unutrašnjim vodovima
Za zgrade sa unutrašnjim toplotnim uređajima, dimenzionisanim za spoljnju projektnu temperaturu prema važećim projektnim uslovima (klimatske zone), koriste se sledeći parametri:
temperaturni režim na primaru (toplovodna strana): |
110/70°C |
temperaturni režim na sekundaru (interni uređaji krajnjih kupaca): |
65/45°C |
2. Prostor i postavljanje toplotne podstanice
Toplotna podstanica se po pravilu postavlja u zajednički nestambeni prostor. Investitor odnosno krajnji kupac je dužan obezbediti prostor besplatno. Veličina prostora je zavisna od:
- nazivne toplotne snage toplotne podstanice,
- unutrašnjih toplotnih uređaja.
Minimalne dimenzije prostorije toplotne podstanice su prikazane u tabeli:
Toplotna snaga (kW) |
Dimenzije podstanice (m) |
Do 50 |
3 x 2 |
50 - 200 |
3 x 3 |
200 - 500 |
3 x 4 |
500-1000 |
4 x 5 |
Preko 1000 |
5 x 5 |
Građevinsko-tehnički zahtevi za prostor toplotne podstanice
Prostor toplotne podstanice mora biti zatvoren i što bliže ulasku priključnog toplovoda u zgradu. Prostor mora biti dostupan za ovlašćene radnike isporučioca u svakom trenutku bez smetnje. Ulaz u prostoriju toplotne podstanice mora biti nezavisan u smislu pristupa (spoljni ulaz ili ulaz iz zajedničkog prostora).
Ulazna vrata moraju biti metalna, dimenzija 100x200[cm] sa otvaranjem u smeru izlaza. Vrata moraju biti odgovarajuće označena logotipom preduzeća JKP "Toplifikacija".
Pored ulaza u prostor je potrebno na vidnom i dostupnom mestu postaviti aparat za gašenje S-9. Prostor toplotne podstanice treba da je tako organizovan da omogući nesmetan i bezbedan unos opreme za podstanicu prilikom njene montaže i eventualne demontaže i zamene. Visina prostora mora biti minimalno 210[cm]. Pod prostora mora biti betonski, vodonepropustan, sa nagibom od 0,5% prema slivniku.
Korišćenje prostora za druge namene, osim za zajedničku podstanicu, nije dozvoljeno.
Potrebno je pridržavati se važećih propisa o toplotnoj izolaciji uređaja i o zaštiti od buke. Prostor mora biti izgrađen sa zidovima i plafonom od čvrstog materijala otporan na požar, zvučno izolovan prema susednim prostorijama prema važećim propisima za te prostore. Najbolje je da prostor toplotne podstanice u stambenim zgradama ne bude postavljen pored ili ispod spavaćih soba ili drugih prostorija gde se zahteva povećana zaštita od buke.
Prostor mora biti odgovarajuće prirodno ili prinudno provetravan, tako da temperatura u prostoru ne prelazi 35°C, odnosno da nema opasnosti od spoljnjeg atmosferskog uticaja i zamrzavanja. Otpadni vazduh iz toplotne podstanice se takođe može ubacivati u susedne pomoćne prostore.
Prostor toplotne podstanice mora da bude osvetljen, sa sijalicama raspoređenim tako da omogućava nesmetano očitavanje mernih instrumenata, čije uključivanje se vrši instalacionim prekidačem postavljenim u prostoriji podstanice, pored ulaznih vrata, na visini 1,50 [m] od poda.
Prostor mora imati izveden priključak na kanalizaciju ili slivnu jamu, minimalnih dimenzija 40x40x40 cm, za postavljanje potopne pumpe. Najbolje je da odvod bude lociran što bliže ulazu priključnog toplovoda u prostor toplotne podstanice. Na ulaznim vratima izvodi se prag, koji osigurava ostale prostore od nekontrolisanog izliva vode. U prostoru toplotne podstanice najbolje je izvesti priključak hladne vode sa slavinom i priključkom za fleksibilno crevo, namenjen za punjenje toplotnih uređaja, a po potrebi i umivaonik.
Na zidu, na kojem će biti locirana toplotna podstanica, mora biti izvedena odvodna cev, povezana s jedne strane sabirnom posudom, a sa druge strane otpadnim sifonom, odvodnim slivnikom ili drenažnom jamom. Na sabirnu posudu treba da budu priključeni vidno svi odmuljno odzračni vodovi kako podstanice tako i unutrašnjih instalacija.
Uputstvo za rukovanje i održavanje, šema podstanica, šema usponskih vodova i trajne oznake uređaja moraju biti postavljeni na vidnom mestu.
3. Primarni deo toplotne podstanice
Opšte
Primarni deo toplotne podstanice je mesto preuzimanja ugovorene količine zagrevne vode odnosno toplotne energije. Ugrađeni elementi moraju biti izabrani u skladu s ovim Pravilima o radu, odnosno preporukama JKP "Toplifikacija".
Sastavljena je iz sledećih elemenata:
- blokadne i ostale armature,
- odmuljno odzračnih posuda - obavezno sa prirubničkim spojem na dnu posude,
- hvatač nečistoće,
- regulatora razlike pritiska (u slučaju potrebe),
- regulatora protoka sa ograničenjem protoka,
- mernog uređaja/toplotnog brojila,
- uređaja za merenje pritiska i temperature,
- toplotne izolacije.
Blokadna i ostala armatura
Armatura mora biti izabrana za nazivni pritisak PN 16 i temperaturu 110°C. Priključci armature su sa prirubnicama.
Kao blokadna armatura mogu se koristiti loptaste slavine sa prirubnicom.
Ugradnja gumenih kompenzatora nije dozvoljena.
Materijal armature do PN 16 je siva, čelična ili obojena legura.
Bojama moraju biti obeleženi i točkovi ventila za zatvaranje, na odgovarajućim cevovodima (ukoliko se kao cevni zatvarači ugrađuju ventili).
Regulisanje protoka i temperature
Maksimalni protok u primarnom delu podstanice, koji je određen na osnovu priključne snage toplotnih uređaja, se ograničava pomoću ručnog regulacionog ventila. Postavljeni položaj ručnog regulacionog ventila nakon podešavanja protoka je plombiran.
Plomba na ručnom regulacionom ventilu se ne sme oštećivati ili odstranjivati.
Temperaturu polazne vode u sekundaru reguliše ravni prolazni elektromotorni regulacioni ventil u zavisnosti od spoljne temperature a prema zadatom kliznom dijagramu.
Elektromotorni pogon (aktuator) regulacionog ventila - nije dozvoljeno koristiti ventile kod kojih se (nakon ugradnje) aktuator nalazi ispod regulacionog ventila zbog rizika od oštećenja u slučaju curenja na ventilu ili spoju sa cevovodom. Aktuator mora da ima mogućnost za ručno podešavanje - mehaničko.
Merni uređaj za isporučenu toplotnu energiju / Toplotno brojilo
Merni uređaj/toplotno brojilo se ugrađuje na potisnom vodu na primarnoj strani toplotne podstanice. U izuzetnim slučajevima merni uređaj može se ugraditi na povratnom vodu na primarnoj strani toplotne podstanice. Ovaj merni uređaj je jedino obračunsko merilo za određivanje potrošnje toplotne energije zgrade.
JKP "Toplifikacija" je dužan merni uređaj/brojilo redovno održavati i menjati, a dozvoljena je samo ugradnja mernih uređaja po preporuci JKP "Toplifikacija". Isključivo se koriste merni uređaji/brojila sa ultrazvučnim principom merenja protoka, klase tačnosti 2. Radi unificiranja opreme i lakšeg održavanja dozvoljena je ugradnja mernih uređaja proizvođača Kamstrup, Danfoss ili Siemens.
Merni uređaj mora imati odobrenje tipa i atest. Posebna testiranja, provere i izdavanje odobrenja tipa merača uređeno je odgovarajućim propisima i zakonom. Plombe mernog uređaja se ne smeju oštećivati ili odstranjivati.
Tip, veličina i način ugradnje mernog uređaja određuje projektant po uputstvima i uz saglasnost JKP "Toplifikacija". Pri projektovanju i ugradnji mernog uređaja potrebno je pridržavati se uputstva proizvođača u pogledu odgovarajućih ravnih dužina toplovoda ispred i iza merača, kao i načina priključivanja obračunske jedinice.
Obračunska jedinica mernog uređaja mora omogućavati daljinski prenos podataka. Prvo postavljanje mernog uređaja na merno mesto u priključnoj podstanici obavlja JKP "Toplifikacija" o trošku krajnjeg kupca. Svi naredni radovi u vezi sa popravkama i zamenama mernih uređaja obavlja JKP "Toplifikacija" ili od njegove strane ovlašćeno lice.
Merni uređaji na sekundaru (u sklopu unutrašnjih toplotnih uređaja krajnjih kupaca) su internog značaja i služe međusobnim podelama potrošene toplotne energije, očitane na obračunskom mernom uređaju / toplotnom brojilu (na primarnoj strani toplotne podstanice). U slučaju ugradnje unutrašnjih mernih uređaja priključenih na istu toplotnu podstanicu, ugrađuju se ultrazvučni merači istog proizvođača kod svih krajnjih kupaca, a prema zahtevu JKP "Toplifikacija".
4. Sekundarni deo toplotne podstanice
Sekundarni deo toplotne podstanice sastoji se od sledećih elemenata:
- blok armature,
- armature za regulaciju protoka,
- hvatač nečistoće,
- armature i uređaja za temperaturnu regulaciju,
- izmenjivača toplotne energije,
- pumpe,
- razdelnika,
- sigurnosne armature,
- ekspanzione posude,
- uređaja za merenje pritiska i temperature,
- merila toplote - po potrebi
- električnih vodova.
Predvideti punjenje i dopunjavanje sekundarne instalacije hemijski pripremljenom vodom iz primarne toplovodne mreže. Kratku vezu dopune sistema uraditi prema priloženoj šemi toplotne podstanice.
Za podstanice individualnih korisnika ne ugrađivati priključak za dopunjavanje sekundarne instalacije hemijski pripremljenom vodom iz primarne toplovodne mreže.
Prilikom raspoređivanja opreme u podstanici i definisanja kućne instalacije obavezno treba obezbediti ravne delove cevovoda, bez lokalnih otpora i mesta za oduzimanje vode - mesta za merne pruge dužine 15 ≑ 20xDN na ogranku kućne instalacije, namenjene za merenje protoka vode.
Prave deonice cevovoda, predviđene kao merne pruge, obavezno treba izolovati tako da se izolacija lako demontira i ponovo montira.
Na priključcima za odmuljivanje i priključcima za ispust vazduha iz instalacije mogu se primeniti kao armatura i loptaste slavine.
Direktna toplotna podstanica
Direktna toplotna podstanica je ona, kod koje interni toplotni uređaji krajnjeg kupca i javna toplovodna mreža nisu razdvojeni sa prenosnikom/izmenjivačem toplote. Direktna toplotna podstanica je dozvoljena samo u slučaju priključivanja novih korisnika na sisteme lokalnih kotlarnica. Dodatna priključivanja ili smanjivanje priključne snage na postojećim direktnim toplotnim podstanicama je moguće samo onda, kada izmena priključne snage ne prelazi 10% ukupne postojeće priključne snage toplotne podstanice.
Unutrašnji toplotni uređaji krajnjeg kupca moraju biti atestirani za najviši radni pritisak, od 6 bar. Moraju biti izrađeni od materijala postojanog na hemijski sastav zagrevane vode iz toplovodne mreže.
Razvodnu mrežu kroz zajednički prostor i u stanu obavezno izvesti vidno od čeličnih cevi. Korišćenje automatskih odzračnih ventila nije dozvoljeno.
Indirektna toplotna podstanica
- Opšte -
Indirektna toplotna podstanica je ona, kod koje je zagrevana voda toplovodne mreže na primarnoj strani sa izmenjivačem toplote razdvojena od zagrevane vode na sekundarnoj strani. Indirektni način priključivanja je obavezan za sve buduće krajnje kupce, koji se budu priključivali na toplovodnu mrežu JKP "Toplifikacija".
- Izmenjivač toplote -
Površinu izmenjivača toplote je potrebno dimenzionisati na najveću snagu toplotnih uređaja krajnjih kupaca pri izabranoj temperaturi zagrevane vode na primarnoj i sekundarnoj strani izmenjivača.
Primarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za nazivni pritisak od 16 bar (PN 16) i temperaturu 110°C, sekundarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za zahtevane maksimalne radne pritiske i temperature toplotnih uređaja krajnjih kupaca.
Proračunatu snagu izmenjivača treba povećati za 20% u odnosu na proračun zbog moguće zaprljanosti istog u toku rada i sl.
Izvršiti proračun toplotnih performansi izmenjivača toplote za režim spoljašnje projektne temperature od +5°C (potrebne podatke uzeti iz kliznog dijagrama).
- Cirkulacione pumpe -
U cilju štednje električne energije i zbog poboljšanja hidrauličnih odnosa u mreži toplotnih uređaja krajnjih kupaca obavezna je ugradnja cirkulacionih pumpi sa frekventnom regulacijom broja obrtaja.
U okviru hidrauličkog proračuna cevne mreže predvideti padove pritiska kroz merila toplote koja će se naknadno ugrađivati ispred svake stambene/poslovne jedinice.
Obavezna je ugradnja antivibracionih spojnica ispred/iza cirkulacionih pumpi u toplotnoj podstanici.
U predmeru radova i opreme uključiti rezervnu cirkulacionu pumpu kao magacinsku rezervu.
- Temperaturna regulacija -
Za pokrivanje potreba toplotnih uređaja izvodi se glavna temperaturna regulacija, a u zavisnosti od spoljnje temperature, na primarnoj strani toplotne podstanice i utiče na promenu protoka zagrevane vode iz toplovodne mreže. Pri ovom se mora dostići što je moguće niža povratna temperatura.
Izvršni organ glavne temperaturne regulacije na primaru je protočni regulacioni ventil sa elektromotornim pogonom, a ugrađen je u povrat primara. Na sekundarnoj strani kućne podstanice je moguće izvesti dodatnu regulaciju pojedinačnih krugova unutrašnje instalacije u skladu sa različitim radnim režimima, koji se pojavljuju kod sistema za snabdevanje zgrada sa toplotnom energijom. Neophodna je takođe dodatna lokalna regulacija na pojedinačnim toplotnim uređajima sa termostatskim ventilima.
Regulacioni ventil mora biti odabran tako, da pouzdano radi i u graničnim područjima (maksimalni i minimalni protok).
Elektronski kontroler mora da obezbedi najmanje sledeće funkcije:
- mogućnost nezavisnog regulisanja najmanje dva kruga grejanja
- podešava/postavlja temperaturu zagrevane vode u razvodu sekundara u zavisnosti od spoljne temperature a delovanjem na regulacioni ventil ugrađen u povratnom vodu primarnog dela toplotne podstanice
- ograničava najvišu temperaturu u razvodu sekundara
- omogućava upravljanje preko krive grejanja od minimum 9 tačaka, koja se zadaje preko prenosnog terminala, SCAD-e ili bilo kog internet pretraživača
- omogućava dnevno, nedeljno i mesečno programiranje rada pojedinačnih grejnih krugova
- sat i datum realnog vremena sa baterijskim bekapom, obezbeđeno baterijsko napajanje
- mogućnost komunikacije sa frekventno regulisanim cirkulacionim pumpama
- mogućnost automatskog održavanja pritiska u sekundaru pomoću elektromagnetnog ventila ugrađenog na vodu za dopunu
- mogućnost povezivanja sa ručnim prenosnim terminalom za lokalno podešavanje
- obezbeđen softver (OPC server) za pristup postojećem sistemu za daljinski nadzor i upravljanje - "Wonderware" Run Time In Touch SCADA
- mogućnost pristupa kontroleru preko standardnog internet pretraživača (MS Internet explorer, Mozila Fire Fox, Google Chrome,…)
- mogućnost komunikacije sa dispečerskim centrom (Ethernet priključak)
- mogućnost slobodnog kreiranja grafičkog prikaza toplotne podstanice prilikom web pristupa
- mogućnost komunikacije sa merilima toplote (RS232 serijska veza ili Mbus komunikacija) u toplotnoj podstanici i internim merilima toplote svake zasebne stambene/ poslovne jedinice
- odgovarajući broj analognih ulaza osnovnog modula (temperatura pt1000, pritisak 0-10V, ili 4-20mA)
- odgovarajući broj analognih izlaza osnovnog modula (elektromotorni ventil, frekventni regulator)
- odgovarajući broj digitalnih ulaza osnovnog modula (ispad pumpe, nivostat)
- odgovarajući broj digitalnih izlaza osnovnog modula (elektromotorni ventil, za svaku od radnih cirkulacionih pumpi zaseban izlaz, elektromagnetni ventil dopune).
Elektronski regulator - kontroler koji vrši upravljanje radom u toplotnoj podstanici treba da bude slobodno programabilan, modularnog tipa tj. sa mogućnošću proširenja osnovnog modula sa ulazno izlaznim jedinicama tj. komunikacionim modulima.
Izrada aplikativnog softvera za povezivanje toplotne podstanice na postojeći SCAD-a sistem je obaveza JKP "Toplifikacija".
- Temperaturni senzori -
U toplotnoj podstanici neophodno je ugraditi temperaturne senzore za merenje:
▪ temperature vode u potisu sekundara
▪ temperature vode u povratu sekundara u svakom grejnom krugu
▪ temperature vode u potisu i povratu primara (prihvatljivo je da ove temperature regulator preuzima sa merila toplote)
▪ temperature spoljašnjeg vazduha (senzor ugraditi na severnoj fasadi na visini od 2,5m od kote terena).
Takođe je neophodno ugraditi transmitere pritiska i to:
▪ na potisu primara
▪ na povratu primara
▪ na povratnom vodu sekundara
Svi temperaturni senzori moraju biti direktno vezani na regulator.
- Sigurnost rada -
Za obezbeđivanje sigurnosti rada toplotnih uređaja, krajnji kupac se treba pridržavati odredbi DIN 4747 (novembar 2003) i DIN 4751.
- Osiguranje toplotnih uređaja krajnjeg kupca od previsokog pritiska -
U ovu svrhu se mogu upotrebljavati zatvorena ekspanziona posuda sa sigurnosnim ventilom ili otvorena ekspanziona posuda sa pripadajućim sigurnosnim vodom. Preliv otvorene ekspanzione posude mora biti sproveden u prostor toplotne podstanice i završiti se sa priključivanjem u odvodni levak. Moguća je takođe upotreba automatskih uređaja za održavanje pritiska u kombinaciji sa odzračivanjem i automatskim kontrolisanim punjenjem toplotnih uređaja.
Radi sprečavanja rastapanja kiseonika iz vazduha u vodi i posledično povećane opasnosti od korozije, preporučuje se upotreba zatvorenih ekspanzionih posuda.
Označavanje cevnih vodova je propisano u DIN 2403. Različito označavanje cevnih vodova po vrsti medija je u interesu sigurnosti, održavanja i zaštite od požara. Označavanje mora upozoravati na opasnost u cilju sprečavanja nesreće.
Skala boja za označavanje cevnih vodova je određena na osnovu DIN 2403 i navedena u sledećoj tabeli.
Oznake boja RAL su sadržane u registru boja RAL 840 HR.
VRSTA MEDIJA |
BOJA |
OZNAKA PO |
BOJA |
Grejanje-primar-dovod |
Crvena |
RAL 3000 |
crvena |
Grejanje-primar-povratak |
plava |
RAL 5019 |
plava |
Grejanje-sekundar-dovod |
Tamno crvena |
RAL 3002 |
crvena |
Grejanje-sekundar-odvod |
Tamno plava |
RAL 5013 |
plava |
Sanitarna hladna voda |
Zelena |
RAL 6001 |
zelena |
Sanitarna topla voda |
oranž |
RAL 2008 |
oranž |
Sanitarna voda-cirkulacija |
ljubičasta |
RAL 4005 |
ljubičasta |
Ispust |
braon-maslinasto zelena |
RAL 6003 |
braon |
Prirodni gas |
žuta |
RAL 1012 |
žuta |
Lož ulje |
Svetlo braon |
RAL 8001 |
braon |
Komprimovani vazduh |
Siva |
RAL 7037 |
siva |
Odzračni vod |
Boja medija |
|
/ |
Konzole |
crna |
RAL 9005 |
/ |
|
|
|
|
6. Elektroinstalacije toplotne podstanice
Opšte
Prostorija toplotne podstanice mora biti opremljena priključkom za električnu energiju, Za potrebe toplotne podstanice predvideti zasebno trofazno električno brojilo sa limitatorima (min 16A) i odgovarajućom ZUDS (FID) sklopkom (prema tehničkim uslovima Elektrodistribucije Sremska Mitrovica).
Sklopka može biti locirana i u toplotnoj podstanici.
Električno povezivanje pumpe za izbacivanje vode iz toplotne podstanice je sastavni deo elektroradova.
Električni vodovi za prikljičenje toplotne podstanice
Električni vodovi moraju biti izvedeni po važećim propisima za vlažne prostore (JUS N. B2.751, JUS N.B2.730, JUS N.A5.070). U prostoru mora biti postavljena utičnica za potrebe radova na održavanju. Osvetljenje prostora mora biti zadovoljavajuće i mora omogućavati nesmetano očitavanje mernih i kontrolnih uređaja. Krajnji kupac mora obezbediti priključivanje električnih regulacionih ormara i mernih uređaja.
Pri izvođenju elektroinstalacija toplotne podstanice potrebno je dosledno poštovati projektnu dokumentaciju.
Priključenje toplotne podstanice na električne vodove zgrade i uopšte elektroinstalacije u prostoru toplotne podstanice moraju biti izvedene po sledećim načelima:
- svi kablovi moraju biti položeni u kablovske kanale ili cevi za mehaničku zaštitu,
- mora biti ugrađen dodatni razvodni elektro ormarić po projektu,
- uzemljivačko uže mora biti povezano na kućište
- u pogledu na izvedbu moraju biti uzemljena vrata i ograda toplotne podstanice,
- mora biti izvedeno izjednačavanje potencijala sa P/F žicom 16 mm2 i sa zubčastim podloškama pod vijak. Vijci moraju biti označeni sa crvenom bojom.
Električna merenja
Po izvedenim elektroinstalacionim radovima potrebno je obaviti merenja na elektroinstalacijama:
- kontrolu neprekidnosti glavnog i zaštitnog provodnika te provodnika za izjednačavanje potencijala,
- kontrolu zaštite od prevelikog strujnog opterećenja,
- merenje otpornosti galvanskih veza,
- merenje postavljene otpornosti uzemljenja.
O obavljenim merenjima potrebno je u sklopu dokumentacije toplotne podstanice priložiti predmetne zapisnike sa izmerenim rezultatima.
Dokumentacija toplotne podstanice
Izvođač mora priložiti sledeću dokumentaciju:
- specifikaciju opreme toplotne podstanice,
- atestnu dokumentaciju ugrađene opreme u toplotnoj podstanici
- uputstva za rukovanje i održavanje,
- šemu veza elektro instalacija toplotne podstanice te šemu automatike.
4. UNUTRAŠNJI TOPLOTNI UREĐAJI KRAJNJIH KUPACA
U toplotne uređaje krajnjih kupaca spadaju svi uređaji, koji su vezani na toplotnu podstanicu i predaju toplotu za grejanje. U pogledu načina predaje toplote isključivo je dopušteno dvocevno radijatorsko grejanje i podno grejanje.
Za slučaj polaganja cevi u pod moraju se obavezno i isključivo primeniti bakarne cevi presvučene PVC oblogom ili aluminijumske sa dvostrukom plastičnom oblogom, bez prekida, nastavaka i spojeva.
Unutrašnji toplotni uređaji krajnjih kupaca moraju biti projektovani i izvedeni po važećim opštim normativima i standardima, kao i ovim Pravilima o radu. JKP "Toplifikacija" ne odgovara za radne/funkcionalne smetnje, koje nastaju radi neispravnosti unutrašnjih toplotnih uređaja krajnjih kupaca.
U zgradama sa toplotnim uređajima za poslovne prostore i stanovanje moraju biti razvodne mreže izvedene odvojeno.
Temperaturni režim radijatorskog grejanja mora biti izabran u skladu sa navedenim režimom.
U prostorijama stambenog i poslovnog prostora se dozvoljava podno grejanje samo u slučajevima merenja potrošnje toplotne energije merilom toplote.
Podno grejanje ne sme biti vezano direktno na toplotnu podstanicu. Potrebno je obezbediti odgovarajuću zaštitu/osiguranje od prekoračenja najviše dozvoljene temperature u razvodu.
Oprema za regulaciju podnog grejanja se smešta van priključnog ormarića i nije predmet angažovanja JKP "Toplifikacija".
Nije dozvoljena ugradnja podnog grejanja kod sistema koji su priključeni preko direktnih toplotnih podstanica.
Zajednički razvod od kućne podstanice do pojedinačnih jedinica potrebno je da bude izveden dvocevno od čeličnih bešavnih cevi.
Usponske vodove obavezno voditi kroz zajednički stepenišni prostor, van stanova ili poslovnih prostora, odakle mogu da se priključe.
Cevovodi kroz negrejane prostorije moraju se izolovati od gubitaka toplote. Za izvođenje izolacije pridržavati se sledećih odredbi:
▪ Toplotna izolacija se izvodi po završenoj montaži i uspešno obavljenim ispitivanjima na pritisak te dvostrukim nanošenjem osnovne zaštitne boje. Osim zaštite osnovnom bojom potrebno je izvršiti zaštitu metalnih površina bojom otpornom na vlagu. Zaštitna boja mora biti primerena za temperaturu do 100°C. Ne sme postojati mogućnost pojave hemijske reakcije između antikorozivne zaštite i cevovoda.
▪ Cevovode treba izolovati odvojeno (razvod i povrat)
▪ Izolaciju je potrebno odgovarajuće prilagoditi u području vešanja, armature i drugih elemenata cevnih vodova.
▪ Kao Izolacioni materijali mogu se koristiti:
o hemijski neutralni prema okolini i materijalima od kojih je izgrađena kućna instalacija,
o postojani u trajnoj eksploataciji na projektnim temperaturama vode u kućnim instalacijama,
o zaštićeni od prodiranja vlage u toku montaže i eksploatacije,
o toplotna provodljivost izolacionog materijala mora na 25°C iznositi max. 0,040 W/mK,
o otporni na habanje - sa aluminijumskom folijom kao završnim slojem izolacije,
o propisno postavljeni i bandažirani sa predviđenom zaštitom izolacionog materijala od mehaničkih oštećenja.
Broj grana na razdelniku i sabirniku u toplotnoj podstanici predvideti prema vrsti krajnjih kupaca (stambeni ili poslovni). U slučaju kad se iz toplotne podstanice snabdeva više ulaza, svaki ulaz mora imati svoj cirkulacioni krug.
Na svakoj grani predvideti cirkulacionu pumpu za savladavanje ukupnog pada pritiska i ostvarivanje prinudne cirkulacije u instalaciji.
Pojedina odvajanja u toplotnoj podstanici i priključci na razdelnike moraju biti na povratu opremljeni sa regulacionim ventilima za održavanje protoka, na razvodnom i povratnom vodu sa termometrima i manometrima kao i armaturom za punjenje i pražnjenje sistema.
Za dostizanje odgovarajuće hidraulične uravnoteženosti i posledično optimalnog rada grejnog sistema, preporučljivo je u cevnu mrežu ugraditi armaturu za hidrauličnu izregulisanost sistema.
Grejni krugovi za svaki stan ili poslovni prostor, moraju da imaju posebnu mogućnost regulacije protoka vode i zatvaranja u priključnom ormariću postavljenom pored stana, odnosno poslovnog prostora u stepenišnom prostoru zgrade.
Instalacije na poslednjem spratu obavezno projektovati sa donjim razvodom i odzračnim slavinama na grejnim telima.
Priključni ormarići se smeštaju u okviru zajedničkih prostorija (stepeništa, hodnici) i mogu biti posebni za svaku stambenu ili poslovnu jedinicu ili zajednički za sve stambene ili poslovne jedinice na jednoj etaži. Dimenzije priknjučnih ormarića treba da budu takve da omoguće jednostavnu montažu i intervenciju prilikom održavanja.
Priključni ormarići moraju biti metalni sa unificiranom bravom za zatvaranje (jedan ključ otvara sve ormariće). U ormariće u kojima je smešteno više priključaka obavezno trajno obeležiti brojeve stanova ili poslovnog prostora.
Priključne ormariće sa definisanom armaturom u njima postaviti za sve stanove bez obzira da li se priključuju na sistem daljinskog grejanja ili ne.
U slučaju podnog razvoda do grejnih tela, u svakom stanu predvideti ormarić koji je povezan sa priključnim ormarićem i iz koga će se ostvariti veza sa svakim grejnim telom.
Interni merni uređaj za isporučenu toplotnu energiju
Merilo toplote
Neophodno je u priključnom ormaru za svaku stambenu/poslovnu jedinicu ugraditi interno merilo isporučene količine toplote. Ispred i iza merila neophodno je ugraditi organe za zatvaranje.
Merni uređaji na sekundaru (u sklopu unutrašnjih toplotnih uređaja krajnjih kupaca) su internog značaja i služe međusobnim podelama potrošene toplotne energije, očitane na obračunskom mernom uređaju/toplotnom brojilu (na primarnoj strani toplotne podstanice).
Isključivo se koriste merni uređaji/brojila sa ultrazvučnim principom merenja protoka. Radi unificiranja opreme i lakšeg održavanja dozvoljena je ugradnja mernih uređaja proizvođača Kamstrup, Danfoss ili Siemens.
Interna merila toplote se mogu ugrađivati isključivo van grejne sezone.
Izuzetno interna merila toplote mogu se ugrađivati u toku grejne sezone samo za krajnje kupce koji nisu priključeni na sistem toplifikacije, tj. nisu u sistemu obračuna toplotne energije za tekuću grejnu sezonu i to pod uslovom da se ne remeti isporuka toplotne energije ostalih korisnika.
Kod ugradnje internog merila toplote u postojećim ormarima u kojima nema mesta za smeštaj merila, rekonstrukcijom se moraju ostvariti svi potrebni uslovi za ugradnju merila toplote kao i organa za zatvaranje ispred i iza merila toplote. To znači da se ukoliko je neophodno mora izvršiti prepravka svih priključnih veza, kolektora i priključnih ormarića.
Zbog unifikacije internih merila toplote tehničke uslove za ugradnju i izbor merila toplote, na zahtev korisnika vrši JKP "Toplifikacija". Troškove nabavke i ugradnje merila toplote kao i eventualne rekonstrukcije postojeće instalacije snosi krajnji kupac.
Računska jedinica mernog uređaja mora da sadrži Mbus komunikacioni modul pomoću kojeg će se ostvariti veza sa kontrolerom u toplotnoj podstanici. Žičanom vezom ostvariti vezu svih internih merila toplote sa elektronskim kontrolerom u toplotnoj podstanici (Mbus komunikacija) kako bi se pomoću kontrolera omogućio daljinski prenos podataka sa svih internih merila toplote do dispečerskog centra.
Delitelji isporučene toplotne energije koji se ugrađuju na grejna tela moraju biti istog tipa za koji se odlučila većina krajnjih kupaca u jednom objektu tj. na jednom predajnom mestu.
Izabrani tip delitelja mora biti kompatibilan sa grejnim sistemom, a pojedinačni delitelji moraju biti namešteni u skladu sa uputstvom proizvođača odnosno isporučioca delitelja toplote.
Uz delitelje toplote na svakom grejnom telu obavezna je ugradnja i termostatskih ventila.
Delitelji isporučene toplotne energije takođe moraju da zadovolje sledeće kriterijume:
- da poseduju dokaz o ispunjenju tehničkih karakteristika u skladu sa EN834,
- moraju raditi na dvosenzorskom principu i vršiti alokaciju na osnovu razlike temperature grejnog tela i zagrevanog prostora,
- moraju biti snabdeveni baterijskim napajanjem, koje omogućava radni vek od minimum 10 godina
- moraju podržavati daljinsko očitavanje podataka pomoću radio signala: M-bus komunikacija ili puls/radio komunikacije, omogućavajući očitavanje bez ulaska u prostorije korisnika. Ukoliko uređaj za očitavanje ne podržava prihvatanje radio signala direktno sa urađaja za sopstvenu potrošnju, ili se koristi M-bus / puls komunikacija, ugraditi kompletnu infrastrukturu potrebnu radi daljinskog očitavanja (spratni kolektori podataka i drug neophodna oprema).
- moraju podržavati opciju programiranja datuma preseka i prikazivati minimalno sledeće podatke na LCD ekranu: trenutnu vrednost, akumuliranu vrednost, info kod o stanju greške, zapamćenu vrednost za presečni datum,
- moraju posedovati softversku podršku za prepoznavanje manipulacije i pokušaja skidanja uređaja. Enkripcija radio signala mora biti omogućena.
- moraju da zadovolje standarde za klasu zaštite IP 31
- moraju biti ugrađeni na osnovu uputstva proizvođača za ugradnju
- moraju podržavati programiranje snage i koeficijenata vrednovanja različitih tipova radijatora, a u skladu sa normom EN384.
Delitelji isporučene toplotne energije se ne ugrađuju na cevne registre.
Delitelji se mogu ugrađivati isključivo van grejne sezone.
Izuzetno delitelji se mogu ugrađivati u toku grejne sezone pod uslovom:
- da je naplata za predmetni objekat vršena po potrošnji i
- ako se dostavi pismena saglasnost svih korisnika u objektu u kome se vrši ugradnja delitelja i pod uslovom da se ne remeti isporuka toplotne energije korisnika u drugim susednim objektima.
Ugradnja, održavanje i očitavanje delitelja toplote
Član 60
Ugradnju, održavanje i očitavanje delitelja toplote može da vrši pravno lice ili preduzetnik za koji se odlučila Skupština zgrade / savet zgrade svojom odlukom i koji je pribavio potvrdu JKP "Toplifikacije" o osposobljenosti za obavljanje predmetnih poslova.
Osposobljenost pravnog lica / preduzetnika za ugradnju, održavanje i očitavanje delitelja toplote utvrđuje Komisija JKP "Toplifikacija" na zahtev pravnog lica / preduzetnika.
Pravno lice / preduzetnik osposobljenost za obavljanje poslova ugradnje i održavanja delitelja toplote na kućnim instalacijama kao i poslove očitavanja delitelja dokazuje dostavljanjem sledeće dokumentacije:
- Izvod iz APR za pravna lica /preduzetnike registrovane u Srbiji a za firme koja nisu registrovane u Srbiji Osnivački akt i dokaz da su ovlašteni predstavnici matične firme za Srbiju
- Tehničke podatke o tipu delitelja koji se ugrađuje (katalog, tehnički list ili slično)
- Izjavu overenu i potpisanu od odgovornog lica u Pravnom licu / Preduzetnika da predviđeni tip delitelja ispunjava sve uslove navedene u članu 59. i uz ovu izjavu obavezno dostavlja:
- dokaz da delitelji ispunjavaju tehničke karakteristike u skladu sa EN384
- izveštaj o testiranju elektronskog delitelja sa dvosenzorskim principom merenja
- Izjavu overenu i potpisanu od odgovornog lica u pravnom licu / preduzetnika kojom se obavezuje da će izvršiti isporuku delitelja i termostatskih ventila, ugradnju navedenih uređaja, puštanje u rad i servisiranje uređaja u garantnom roku. Izjavom se takođe Pravno lice / Preduzetnik obavezuje da će u periodu od najmanje 10 godina od momenta ugradnje uređaja vršiti kompletnu uslugu očitavanja i raspodele potrošnje toplotne energije i istu dostavljati JKP "Toplifikacija" u propisanom formatu.
- Referenc lista
Grejna tela moraju biti dimenzionisana u skladu sa potrebnom toplotnom snagom, koja je određena proračunom toplotnih gubitaka prostora. Temperaturni režim za dimenzionisanje grejnih tela je definisan u članu 27. ovih Pravila o radu. Temperaturu zagrevanog prostora i izabrani temperaturni režim potrebno je uzeti u obzir pri određivanju instalisane snage grejnih tela.
Korekcijske faktore daje tehnička dokumentacija proizvođača grejnih tela.
Pri izboru materijala grejnih tela, priključenih na direktnu toplotnu podstanicu, potrebno je uvažavati odredbu iz člana 41. ovih Pravila o radu.
Takođe je neophodno obezbediti sledeće:
▪ Svako grejno telo mora biti opremljeno termostatskim radijatorskim ventilom sa termo-glavom, navijkom za zatvaranje na povratnom vodu i slavinom za odzračivanje. Ventili sa termostatskom glavom moraju imati automatsku zaštitu od smrzavanja.
▪ Svaki cirkulacioni vod mora da ima mogućnost da se zatvori i isprazni, da se iz njega ispusti vazduh i reguliše protok vode.
Regulacija temperature prostora
Za regulaciju temperature prostora se, u skladu sa propisima o toplotnoj zaštiti zgrada i racionalnoj potrošnji energije, upotrebljavaju termostatski radijatorski ventili ili zonski ventili, koji ograničavaju protok zagrevane vode kroz grejna tela. Termostatski ventili moraju biti takvog kvaliteta, da održavaju temperaturu prostora u toleranciji ± 1 K.
Postavljanje termostatskog ventila je obavezno na svim grejnim telima.
Odzračivanje toplotnih uređaja
Toplotne uređaje treba na najvišim mestima instalacije pravilno odzračiti, da se pri punjenju u višim delovima uređaja ne bi sakupio vazduh, koji bi sprečio protok zagrevane vode ili da ih pri pražnjenju nastajanje potpritiska ne bi oštetilo.
Odzračivanje usponskog voda - vertikale izvršiti preko odzračnih posuda (min. dimenzije f100x200mm) i odzračnih vodova DN15 koje treba dovesti u prostor toplotne podstanice. Odzračne posude postaviti na najvišoj etaži unutar objekta. Neophodno je adekvatno rešiti odzarčivanje najviše etaže.
Minimalno rastojanje od priključka stambene/poslovne jedinice na najvišoj etaži na zajednički razvod do donje ivice odzračne posude je 2m.
Pri dimenzionisanju i izgradnji uređaja potrebno je poštovati važeće propise i standarde sa područja zaštite od buke. Pravilan izbor lokacije toplotne podstanice i drugih postrojenja u zgradi može značajno doprineti zaštiti od buke u prostorima u kojima se boravi, kao što su na primer spavaće sobe i sl. Sa pravilnim izvođenjem izolacije cevovoda i uređaja kod pričvršćivanja na ili prolasku kroz građevinske konstrukcije mora se sprečiti prenos zvuka na građevinsku konstrukciju.
Ova Pravila o radu primenjuju se za sve nove izgradnje i rekonstrukcije, koje se odnose na distributivni sistem toplotne energije, priključne toplovode, toplotne podstanice, kao i unutrašnje toplotne uređaje i instalacije.
Ova Pravila o radu primenjivaće se i kod popravki i prepravki postojećih instalacija.
Svi toplotni uređaji, koji su bili priključeni u skladu s prethodnim tehničkim uslovima, radiće u saglasnosti sa JKP "Toplifikacija".
Izgradnja priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija, kao i odgovarajuće rekonstrukcije, za koje su izdati Tehnički uslovi po važećim propisima, pre stupanja na snagu ovih Pravila o radu, izvršiće se i priključiti na toplovodni sistem pod tim uslovima.
Do usvajanja, odnosno uvođenja u upotrebu standarda EU, a koji su navedeni u ovim Pravilima o radu, primenjivaće se postojeći važeći standardi i tehničke norme.
Stupanjem na snagu ovih Pravila o radu prestaju da važe Pravila o radu distributivnog sistema toplotne energije ("Službeni list Grada Sremska Mitrovica", br. 6/2013)
Ova Pravila o radu donosi Nadzorni odbor JKP "Toplifikacija", a uz pribavljenu saglasnost nadležnog gradskog organa, a stupaju na snagu osmog dana po objavljivanju u ("Službenom listu Grada Sremska Mitrovica").
KLIZNI DIJAGRAM POTISNE TEMPERATURE U PRIMARNOJ I SEKUNDARNOJ MREŽI U ZAVISNOSTI OD SPOLJNE TEMPERATURE
ts (°C) |
tr (°C) |
|
ts (°C) |
tr (°C) |
-15 |
110,0 |
|
-15 |
65,0 |
-14 |
107,7 |
|
-14 |
64,0 |
-13 |
105,4 |
|
-13 |
62,9 |
-12 |
103,0 |
|
-12 |
61,9 |
-11 |
100,7 |
|
-11 |
60,8 |
-10 |
98,3 |
|
-10 |
59,8 |
-9 |
96,0 |
|
-9 |
58,7 |
-8 |
93,6 |
|
-8 |
57,6 |
-7 |
91,2 |
|
-7 |
56,5 |
-6 |
88,9 |
|
-6 |
55,4 |
-5 |
86,5 |
|
-5 |
54,3 |
-4 |
84,1 |
|
-4 |
53,2 |
-3 |
81,7 |
|
-3 |
52,1 |
-2 |
79,3 |
|
-2 |
51,0 |
-1 |
76,9 |
|
-1 |
49,9 |
0 |
74,4 |
|
0 |
48,7 |
1 |
72,0 |
|
1 |
47,6 |
2 |
69,5 |
|
2 |
46,4 |
3 |
67,1 |
|
3 |
45,2 |
4 |
64,6 |
|
4 |
44,0 |
5 |
62,1 |
|
5 |
42,8 |
6 |
59,6 |
|
6 |
41,6 |
7 |
57,1 |
|
7 |
40,4 |
8 |
54,5 |
|
8 |
39,1 |
9 |
52,0 |
|
9 |
37,8 |
10 |
49,4 |
|
10 |
36,5 |
11 |
46,8 |
|
11 |
35,2 |
12 |
44,1 |
|
12 |
33,9 |
13 |
41,5 |
|
13 |
32,5 |
14 |
38,8 |
|
14 |
31,0 |
15 |
36,0 |
|
15 |
29,6 |
ŠEMA INDIREKTNE TOPLOTNE PODSTANICE
