KOLEKTIVNI UGOVORZA ORGANE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE("Sl. list AP Vojvodine", br. 58/2018 i 4/2019 - Aneks) |
Kolektivnim ugovorom za organe Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Ugovor), bliže se uređuje način ostvarivanja prava i dužnosti zaposlenog u organima Autonomne pokrajine Vojvodine utvrđenih zakonom, opštim aktima i drugim propisima kojima se uređuju radni odnosi, utvrđuju se, u skladu sa zakonom, veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, opštim aktima i drugim propisima kojima se uređuju radni odnosi u organima Autonomne pokrajine Vojvodine, bezbednost i zdravlje na radu, rešavanje sporova, praćenje primene Ugovora, međusobni odnosi učesnika u zaključivanju Ugovora, postupak izmena i dopuna Ugovora i druga pitanja značajna za zaposlenog i poslodavca.
Ugovor se neposredno primenjuje i obavezan je za ugovorne strane.
Organi Autonomne pokrajine Vojvodine, u smislu Ugovora, jesu organi pokrajinske uprave, Sekretarijat Pokrajinske vlade, službe i uprave koje osniva Pokrajinska vlada, Pokrajinski zaštitnik građana - Ombudsman, Pravobranilaštvo Autonomne pokrajine Vojvodine i Služba Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, ako drugim pokrajinskim propisom nije drugačije utvrđeno (u daljem tekstu: pokrajinski organi).
Poslodavac u smislu Ugovora jeste Autonomna pokrajina Vojvodina (u daljem tekstu: AP Vojvodina), koju zastupa Pokrajinska vlada (u daljem tekstu: Poslodavac). Prava i dužnosti Poslodavca prema zaposlenom vrši rukovodilac pokrajinskog organa (u daljem tekstu: rukovodilac).
Za funkcionere u smislu ovog ugovora, prava i obaveze u ime poslodavca vrši Skupština AP Vojvodine, odnosno nadležno radno telo Skupštine ili izvršni organ AP Vojvodine, odnosno nadležno radno telo izvršnog organa.
Reprezentativni sindikat, u smislu Ugovora, jeste Sindikalna organizacija radnika pokrajinskih organa uprave i službi Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Sindikat), upisana u registar sindikalnih organizacija Rešenjem Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, broj 110-00-101/95 od 16. maja 1995. godine, a čiju je reprezentativnost utvrdio Poslodavac rešenjem broj 021-58/2010 od 23. novembra 2011. godine.
Zaposlenima, u smislu Ugovora, smatraju se funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, zasnivaju radni odnos radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici.
Sve imenske reči koje se u ovom Ugovoru koriste u muškom rodu, a imaju i ženski rod, podrazumevaju i istovremeno obuhvataju iste imenske reči u ženskom rodu.
Imenice koje označavaju službene pozicije i funkcije u organima Autonomne pokrajine Vojvodine, koristiće se u obliku koji izražava pol lica koje je njihov nosilac.
Radni odnos se zasniva na neodređeno vreme, u skladu sa zakonom, a izuzetno na određeno vreme u slučajevima utvrđenim zakonom.
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje pored zakonom propisanih uslova, ispunjava i uslove za rad na određenim poslovima utvrđene pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u pokrajinskom organu (u daljem tekstu: pravilnik).
Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi u pokrajinskom organu, naziv i broj radnih mesta, opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja, radno iskustvo i drugi posebni uslovi za rad.
Pravilnikom se utvrđuje i broj izvršilaca.
Radni odnos ne može da se zasnuje za poslove koji nisu utvrđeni pravilnikom.
Aktom kojim se uređuju načela za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta utvrdiće se i normativ za određene opšte poslove (na primer: održavanje čistoće, tehničko održavanje i slično) gde je moguće odrediti jedinicu mere ili obim posla za jednog zaposlenog.
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, zaposlenom ne može prestati radni odnos bez njegove saglasnosti.
Zaposlenom iz stava 1. vreme na koje je zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava iz stava 1.
Rešenje o prestanku radnog odnosa ništavno je ako je na dan donošenja rešenja rukovodiocu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti rukovodioca o postojanju okolnosti iz stava 1. i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta svakog dana kada radi.
Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.
Raspored radnog vremena u pokrajinskim organima, izuzev u Službi Skupštine AP Vojvodine, uređuje se aktom Pokrajinske vlade.
Raspored radnog vremena u Službi Skupštine AP Vojvodine uređuje aktom lice ili radno telo određeno aktom Skupštine AP Vojvodine.
Izuzetno od stava 4. i 5. neposredni rukovodilac može obavestiti zaposlenog o promeni njegovog rasporeda radnog vremena, u slučajevima koji se ne mogu unapred predvideti, najkasnije 12 časova pre otpočinjanja promenjenog radnog vremena, a promenjeno radno vreme može trajati najviše 30 dana u toku kalendarske godine.
U slučaju iz stava 6. ili uvođenjem prekovremenog rada ne može se zaposlenom uskratiti dnevni odmor od najmanje 12 sati neprekidno, niti nedeljni odmor od najmanje 24 sata.
Radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv rukovodioca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju.
Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu rukovodioca u smislu stava 8. računa se kao prekovremeni rad.
Stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih
Pravo i dužnost zaposlenog je da se u toku rada stručno osposobljava i usavršava za rad.
Poslodavac je dužan da sačini program stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih, u skladu sa finansijskim planom i sredstvima obezbeđenim u budžetu.
Poslodavac je dužan da obezbedi vođenje evidencija o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.
Zaposleni koga Poslodavac uputi na stručno osposobljavanje i usavršavanje, ima pravo na naknadu plate, naknadu troškova stručnog osposobljavanja i usavršavanja, kotizacije i nabavke udžbenika.
Dodatno obrazovanje zaposlenih
Zaposlenom može da se omogući dodatno obrazovanje značajno za rad kod poslodavca.
Zaposleni koji će se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima zaposleni sa višim prosekom ocene u prethodne tri godine.
Troškove dodatnog obrazovanja snosi Poslodavac.
Prava i obaveze zaposlenog koji se dodatno obrazuje uređuju se ugovorom.
Zaposleni ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada.
Po završenom dodatnom obrazovanju, zaposleni se premešta na nepopunjeno radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koje je stekao dodatnim obrazovanjem.
Zaposleni iz stava 3. dužan je da u roku od šest meseci položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.
Posle dodatnog obrazovanja zaposleni je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve troškove dodatnog obrazovanja.
Merila za utvrđivanje trajanja godišnjeg odmora
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim merilima:
1. doprinos na radu:
- zaposlenom koji se naročito istakao na radu i zaposlenom sa ocenom "naročito se ističe" - pet radnih dana;
- zaposlenom koji se istakao na radu i zaposlenom sa ocenom "ističe se" - tri radna dana;
- zaposlenom koji je ostvario standardni učinak na radu i zaposlenom sa ocenom "dobar" - jedan radni dan;
2. nivo obrazovanja:
- visoko obrazovanje - pet radnih dana;
- srednje obrazovanje - tri radna dana;
- osnovno obrazovanje - jedan radni dan;
3. uslovi rada:
- rad sa oružjem, rad na sprovođenju mera zaštite od požara, rad sa izvorom jonizujućeg zračenja i rad sa opasnim materijama - tri radna dana;
- za redovan rad subotom i nedeljom i rad u smenama - dva radna dana;
4. radni odnos:
- do 5 godina rada - jedan radni dan;
- od 5 do 15 godina rada - dva radna dana;
- od 15 do 25 godina rada - tri radna dana;
- od 25 do 30 godina rada - četiri radna dana;
5. briga o deci i članovima uže porodice:
- roditelju, staratelju ili hranitelju jednog maloletnog deteta - dva radna dana, a za svako naredno maloletno dete - po jedan radni dan,
- samohranom roditelju deteta do 14 godina - tri radna dana, a za svako naredno dete do 14 godina - po dva radna dana,
- zaposlenom koji se stara o članu uže porodice s posebnim potrebama - pet radnih dana.
Članovima uže porodice, u smislu ove tačke, smatraju se: bračni i vanbračni drug, dete, pastorak, hranjenik, roditelj i drugo lice prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.
Zaposlenom se ne može kumulativno uvećati trajanje godišnjeg odmora po osnovu alineja 1. i 2. ove tačke.
5. invalidnost zaposlenog - pet radnih dana.
Godišnji odmor na osnovu uvećanja po svim merilima iz stava 1. ovog člana ne može da se utvrditi u trajanju dužem od 30 radnih dana.
Zaposleni s navršenih 30 godina rada u radnom odnosu ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva s rada uz naknadu plate.
Godišnji odmor se koristi jednokratno ili u dva ili više delova.
Prvi deo godišnjeg odmora koristi se u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni ima pravo da koristi godišnji odmor u dva dela, osim ako se s rukovodiocem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.
Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor zbog odsutnosti s rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva s rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Rukovodilac donosi raspored korišćenja godišnjih odmora u zavisnosti od potreba posla i uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenima, najkasnije do kraja aprila za tekuću godinu.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora sadrži broj utvrđenih dana godišnjeg odmora zaposlenog i planirano vreme korišćenja prvog dela, odnosno celog godišnjeg odmora, u skladu s rasporedom korišćenja godišnjeg odmora.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora uručuje se zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje može da mu se uruči i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Rukovodilac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora u pokrajinskom organu ili u organizacionom delu pokrajinskog organa, rukovodilac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacioni deo u kom rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa.
Naknada štete za neiskorišćen godišnji odmor
U slučaju prestanka radnog odnosa, pokrajinski organ je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne plate zaposlenog u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo s rada u slučaju:
1) porođaja supruge ili usvojenja deteta - pet radnih dana;
2) rođenja deteta člana uže porodice - jedan radni dan;
3) polaganja stručnog ispita koji je obavezan uslov za rad na radnom mestu na koje je raspoređen - do sedam radnih dana;
4) stupanja u brak - pet radnih dana;
5) otklanjanja posledica u domaćinstvu zaposlenog izazvanih elementarnim nepogodama, havarijama, požarom ili drugim nepredvidivim razlozima više sile - do tri radna dana;
6) selidbe - tri radna dana;
7) polaska deteta ili hranjenika zaposlenog u prvi razred osnovne škole - dva radna dana;
8) ispraćaj deteta, pastorka ili hranjenika u vojsku - dva radna dana;
9) polaganja ispita u okviru stručnog usavršavanja ili obrazovanja - po jedan radni dan, a najviše do sedam radnih dana u toku kalendarske godine;
10) teže bolesti člana uže porodice - sedam radnih dana;
11) smrti člana uže porodice - pet radnih dana;
12) dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi - tri uzastopna radna dana;
13) učešća u takmičenju u organizaciji sindikata - do sedam radnih dana;
14) rehabilitacionog ili rekreativnog odmora u organizaciji sindikata - do sedam radnih dana;
15) upućivanja na stručno usavršavanje ili saradnju s drugim organizacijama u organizaciji sindikata, organa, organizacija i udruženja - do pet radnih dana;
16) obavljanja volonterskih dužnosti u humanitarnim udruženjima i organizacijama - do dva radna dana, a najviše četiri radna dana u toku kalendarske godine;
17) učešća na međunarodnim sportskim takmičenjima u svojstvu člana reprezentacije Republike Srbije - za vreme boravka reprezentacije na tom takmičenju, kao i za vreme priprema za to takmičenje, a najduže do 45 radnih dana u toku kalendarske godine;
18) smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - jedan radni dan;
19) učešća u vojnoj vežbi po pozivu nadležnog državnog organa - u trajanju vojne vežbe;
20) odsustva zbog odazivanju pozivu državnog organa;
21) stupanje u brak deteta ili hranjenika zaposlenog - tri radna dana;
22) izbora za ovlašćenog predstavnika Sindikata - predsednika, u skladu sa zakonom i Ugovorom;
23) zbog ličnih potreba - dva radna dana u kalendarskoj godini.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni i vanbračni drug, deca, rođena braća i sestre, braća i sestre po ocu i majci, roditelji i staratelj.
Plaćeno odsustvo iz tačke 2), 6), 7), 8), 16), 18) i 23) iz stava 1. može se koristiti u toku kalendarske godine - u ukupnom trajanju do sedam radnih dana.
Zaposleni je dužan da rukovodiocu, uz pisani zahtev za korišćenje plaćenog odsustva, priloži odgovarajuće dokaze koji potvrđuju postojanje osnova za plaćeno odsustvo, izuzev za plaćeno odsustvo iz stava 1. tačka 23), a rukovodilac je dužan da u roku od osam dana donese rešenje po zahtevu.
Izuzetno, zbog hitnosti, rukovodilac odobrava plaćeno odsustvo zaposlenom odmah po saznanju za nastali događaj, a zaposleni naknadno prilaže dokaze koji potvrđuju postojanje osnova za plaćeno odsustvo.
Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini u slučaju:
1) negovanja obolelog člana uže porodice - do 90 radnih dana;
2) smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - do pet radnih dana.
Članovima uže porodice, u smislu tačke 1) stav 1. smatraju se: bračni i vanbračni drug, dete, pastorak, hranjenik, roditelj i drugo lice prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.
Rukovodilac može da odobri zaposlenom neplaćeno odsustvo, pod uslovom da se time ne remeti rad pokrajinskog organa:
1) radi školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu - do 30 radnih dana;
2) radi negovanja i lečenja deteta ili pastorka obolelog od teške i hronične bolesti - do šest meseci;
3) radi posete bračnom drugu ili detetu na radu ili školovanju u inostranstvu - do tri meseca;
4) obavljanja ličnih poslova - do sedam radnih dana.
5) učestvovanje na kulturnim i sportskim priredbama u svojstvu izvođača, kao i učestvovanje na stručnim kongresima i konferencijama.
Neplaćeno odsustvo iz stava 1. tačka 1) - 4) može da se odobri jednom u kalendarskoj godini.
Osim iz razloga navedenih u stavu 1. rukovodilac može da odobri zaposlenom, na njegov lični zahtev, neplaćeno odsustvo od 90 dana, koje može da se koristi jednom, u periodu od pet godina, ako odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen.
Za vreme neplaćenog odsustva iz člana 15. i 16. Ugovora zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.
Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuju se rešenjem.
Zaposleni je dužan da rukovodiocu, uz pisani zahtev za korišćenje neplaćenog odsustva, priloži odgovarajuće dokaze koji potvrđuju postojanje osnova za neplaćeno odsustvo, osim u slučaju člana 16. stav 1. tačka 4) i stava 3.
Rukovodilac je dužan da u roku od osam dana donese rešenje po zahtevu.
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom i Ugovorom drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3) izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi u pokrajinskom organu;
4) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do 6 meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno u drugom pokrajinskom organu, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad u pokrajinski organ.
Prava iz stava 1. i 2. ima i zaposleni koji je bračni drug lica koje je upućeno na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Zaposleni je dužan da pre otpočinjanja mirovanju prava i obaveza koje se stiču na radu i po osnovu rada u slučaju iz stava 1. tačka 1) i 2) i stava 3. izmiri sve obaveze prema Sindikatu i po osnovu kupovine roba ili usluga posredstvom Sindikata.
III BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa zakonom, podzakonskim aktima, propisanim standardima i Ugovorom.
Poslodavac obezbeđuje da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog i da radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.
Zaposleni je dužan da postupa u skladu sa utvrđenim dužnostima i da na propisani način koristi utvrđena prava i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, s ciljem zaštite svog života i zdravlja, kao i života i zdravlja ostalih zaposlenih i svih trećih lica koja se nađu u radnom prostoru i radnoj okolini.
Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika kojim, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima, utvrđuje postojanje opasnosti i štetnosti za život i zdravlje zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini i da odredi mere za njihovo otklanjanje.
Poslodavac je odgovoran za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, podzakonskim aktima, standardima, tehničkim propisima, Ugovorom i aktom o proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini.
Poslodavac je u obavezi da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada ili ako dođe do teške telesne povrede ili kolektivne povrede na radu.
Poslodavac ne može sprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu da prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenog i da sprovođenjem mera pogoršava njihov materijalni i socijalni položaj stečen na radu i u vezi s radom.
Poslodavac je u obavezi da zaposlenog obuči i osposobi za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu na koje ga je rasporedio.
Poslodavac je u obavezi da zaposlenog osposobi za pružanje prve pomoći.
Poslodavac je u obavezi da obezbedi prethodne i periodične lekarske preglede za sve zaposlene, a u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i aktom o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.
Zaposleni je dužan da postupa u skladu sa utvrđenim dužnostima i da na propisani način koristi utvrđena prava i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, s ciljem zaštite svog života i zdravlja, kao i života i zdravlja ostalih zaposlenih, kao i lica koja se nađu u radnoj okolini ili radnom prostoru.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna s merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili radnom mestu na koje je raspoređen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi kada mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje, zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, sve dok se te određene mere ne sprovedu.
U slučaju iz stava 3. zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da je radio.
Zaposleni je dužan da radi sa oružjem, na sprovođenju mera zaštite od požara, sa izvorom jonizujućeg zračenja i sa opasnim materijama, uz prethodno sprovedeni lekarski pregled i dobijeno mišljenje službe medicine rada, kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za navedeni rad.
Sredstva za sprovođenje utvrđenih mera za otklanjanje rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, uključujući i sredstva za prevenciju radne invalidnosti zaposlenih, obezbeđuju se u budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine, u skladu sa zakonom, drugim propisima i Ugovorom.
Pokrajinska vlada obrazuje odbor za bezbednost i zdravlje na radu za pokrajinske organe (u daljem tekstu: Odbor).
Odbor ima predsednika i šest članova, od kojih četiri člana predlaže Sindikat, a imenuje ih Pokrajinska vlada na period od četiri godine.
Poslodavac je dužan da Odboru omogući:
- uvid u sva akta koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
- da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu;
- da informiše Odbor o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Odbor može:
- da Poslodavcu podnosi predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
- da zahteva od Poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenih;
- da zahteva vršenje nadzora inspekcije rada, ako smatra da Poslodavac nije sproveo propisane ili neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Članovi Odbora imaju pravo da prisustvuju pregledu inspekcije rada, a Poslodavac je dužan da Odboru dostavi akt inspekcije rada kojim su naložene mere i pismeno ga obavesti o načinu sprovođenja naloženih mera.
Poslodavac pod jednakim uslovima kolektivno osigurava zaposlene za slučaj: smrti, posledica nezgode, povrede na radu, profesionalne bolesti, bolesti prouzrokovane radom i gubitka radne sposobnosti, radi obezbeđenja naknade štete i informiše sve zaposlene o uslovima osiguranja.
Nadležna služba Poslodavca, koja je zadužena za realizaciju osiguranja zaposlenih, u obavezi je da pre zaključenja ugovora o osiguranju pribavi saglasnost Sindikata.
Poslodavac može, u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, pod uslovom da se sredstva planiraju prilikom pripreme budžeta za narednu budžetsku godinu, da obezbedi dodatno zdravstveno osiguranje, za isti iznos premije osiguranja za lečenje u zdravstvenim institucijama - u državnom ili privatnom vlasništvu - sa kojima osiguravajuća kuća ima ugovor, kao i da za svoje zaposlene organizuje penzijski plan u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem dobrovoljnog penzijskog osiguranja i penzijskim planovima, po osnovu koga bi vršio uplate penzijskog doprinosa najviše do visine neoporezivog iznosa u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
IV PLATE, NAKNADE TROŠKOVA I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa zakonom i Ugovorom.
Plata se sastoji od osnovne plate i uvećane plate.
Pod platom iz stava 1. smatra se plata koja sadrži na mesečnom nivou i porez i doprinose koji se plaćaju iz plate.
Osnovna plata određuje se množenjem osnovice za obračun i isplatu plata (u daljem tekstu: osnovica) sa koeficijentom, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
Osnovna plata ostvaruje se za puno radno vreme ili radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom.
Za nepuno radno vreme pravo na osnovnu platu ostvaruje se srazmerno vremenu provedenom na radu.
Visina osnovice za obračun plata utvrđuje se u skladu sa zakonom.
Koeficijent izražava vrednost svih zahteva za obavljanje poslova radnog mesta i utvrđen je zakonom.
Plata se isplaćuje od jednom ili izuzetno u dva dela.
Isplata punog iznosa plate vrši se najkasnije do 10. u tekućem mesecu za prethodni mesec.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknade plate, dostavi obračun.
Zaposleni ima pravo na uvećanje osnovne plate u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, sudu, javnom pravobranilaštvu, tužilaštvu, organu za prekršaje, službama Narodne skupštine, predsednika Republike, javnoj službi čije se plate finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, javnoj službi koja se finansira iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.
Zaposlenom u Pokrajinskom organu pripada uvećanje osnovne plate za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) i za godine rada kod poslodavca od kog je jedan od navedenih organa i službi iz stava 1. preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.
Zaposleni ostvaruje pravo na uvećanu osnovnu platu za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) i za godine rada u organima ranijih saveznih država čiji pravni sledbenik je Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Zaposleni ima pravo na uvećanje osnovne plate od:
1) 26% za svaki sat rada noću od vrednosti radnog sata osnovne plate ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne plate;
2) 110% za svaki sat rada od vrednosti radnog sata osnovne plate na dan državnog i verskog praznika koji se praznuje u skladu sa zakonom;
3) 26% za svaki sat prekovremenog rada od vrednosti radnog sata osnovne plate;
4) 10% za svaki sat proveden u pripravnosti od vrednosti radnog sata osnovne plate.
Zaposleni ima pravo na uvećanje osnovne plate po osnovu rukovođenja, dodatnog opterećenja na radu i postignutih rezultata rada u skladu sa zakonom.
Pravo na uvećanje osnovne plate i visina uvećanja utvrđuje se rešenjem.
Izuzetno od člana 34. stav 1. tačka 3) Ugovora, na zahtev zaposlenog i uz saglasnost rukovodioca, ako dozvoljava organizacija rada, časovi prekovremenog rada mogu da se preračunaju u slobodne sate, tako što za svaki sat prekovremenog rada zaposleni ima pravo na sat i po slobodno.
Mesečno preračunate slobodne sate za rad duži od punog radnog vremena zaposleni mora da iskoristi u toku naredna tri meseca.
Zaposlenom koji ne iskoristi slobodne sate zbog prestanka radnog odnosa ili iz drugih opravdanih razloga, isplatiće se uvećana plata iz člana 34. stav 1. tačka 3) Ugovora.
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanje po osnovu člana 34. Ugovora, na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju platom u skladu sa zakonom.
Osnovica za obračun uvećanja plate iz stava 1. je minimalna zarada.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini prosečne plate zaposlenog u prethodnih 12 meseci, za vreme:
1) Odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan;
2) Godišnjeg odmora;
3) plaćenog odsustva utvrđenog zakonom i Ugovorom;
4) stručnog usavršavanja na koje ga je uputio pokrajinski organ;
5) učešća na naučnim skupovima, simpozijumima, kongresima, seminarima na koje ga je uputio pokrajinski organ ili organ Sindikata;
6) odlaska na sistematske i specijalističke preglede na koje ga je uputio poslodavac;
7) vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, osim ako se odaziva na poziv državnog organa u svojstvu veštaka ili drugog lica koje učestvuje u postupku za čije učešće prima naknadu po posebnom propisu;
8) za koje odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog nesprovođenja propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu s propisima koji regulišu bezbednost i zdravlje na radu.
Zaposleni za vreme dok je neraspoređen ima pravo na naknadu plate u visini od 65% osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kom je ostao neraspoređen.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja s rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana u visini:
- 65% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa opštim propisima o radu;
- 100% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa opštim propisima o radu, ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu, profesionalnom bolešću ili malignim oboljenjem.
Naknadu plate za vreme odsustvovanja s rada zbog privremene sprečenosti za rad preko 30 dana i za vreme porodiljskog odsustva i odsustva s rada zbog nege deteta, isplaćuje poslodavac istovremeno sa isplatom plate ostalim zaposlenima, u visini utvrđenoj zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini utvrđenoj posebnim propisima dok je privremeno sprečen za rad zbog bolesti i komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, dok je na porodiljskom odsustvu, odsustvu sa rada radi nege deteta ili drugog lica, kao i odsustva s rada za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite na radu, odnosno za vreme prekida rada do kog je došlo bez krivice zaposlenog.
Zaposleni koji je udaljen s rada zbog toga što je protiv njega pokrenut disciplinski postupak zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, dok je udaljen s rada ima pravo na naknadu plate u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu - u visini jedne trećine osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kome je pokrenut postupak.
Zaposlenom protiv koga je disciplinski postupak obustavljen ili koji je oslobođen u disciplinskom postupku, u naredna tri dana od nastupanja te činjenice, isplaćuje se razlika između isplaćene naknade plate i punog iznosa osnovne plate.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to:
1) za ishranu u toku rada, u skladu sa zakonom;
2) za regres za korišćenje godišnjeg odmora, u skladu sa zakonom;
3) za prevoz na rad i s rada;
4) za vreme provedeno na službenom putovanju u zemlji - dnevnicu u visini utvrđenoj aktom Vlade;
5) za prenoćište i doručak na službenom putovanju, prema podnetom računu, osim u hotelu prve kategorije (pet zvezdica);
6) za prevoz u obavljanju službenog putovanja u zemlji u visini cene prevoza za odobreno sredstvo prevoza s troškovima naknade za rezervaciju mesta u prevoznom sredstvu i prevoza prtljaga;
7) za korišćenje telefona, telefaksa i interneta u službene svrhe na službenom putu u visini stvarnih troškova;
8) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu - pod uslovima, na način i u visini utvrđenoj posebnim propisima;
9) za korišćenje sopstvenog automobila za obavljanje službenog posla u visini od 10% propisane cene za litar pogonskog goriva po pređenom kilometru;
10) za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana, i troškove ishrane i smeštaja.
Rukovodilac je dužan da zaposlenom obezbedi prevoz, odnosno naknadu troškova za prevoza na rad i s rada, na jedan od sledećih načina:
1. organizovanjem prevoza na rad i s rada zaposleni nema pravo na naknadu troškova prevoza,
2. kupovinom mesečne pretplatne karte u gradskom i prigradskom saobraćaju ili naknadom troškova u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom ili prigradskom saobraćaju,
3. uplatom u novcu registrovanom prevozniku u javnom saobraćaju prema priloženom dokumentu za plaćanje (račun, predračun i ostalo) za međugradski saobraćaj,
4. izuzetno, kada ne postoji mogućnost da se zaposlenom obezbedi pravo na naknadu troškova za prevoz na rad i s rada na jedan od načina iz tačke 1. - 3. ovog stava, na obrazložen zahtev zaposlenog, rukovodilac će obezbediti naknadu troškova prevoza u novcu, u visini stvarnih troškova.
Stvarni trošak iz stava 1. tačka 4. utvrđuje se na osnovu broja dana dolaska zaposlenog na rad i odlaska s rada i iznosa cene pojedinačne karte na najkraćoj relaciji od mesta prebivališta zaposlenog do mesta rada zaposlenog. Pri utvrđivanju visine stvarnih troškova, rukovodilac je dužan da primenjuje cenu prevoznika koji je ponudio najnižu cenu za istu ili sličnu relaciju.
Naknada troškova prevoza u novcu isplaćuje se zaposlenom samo za dane prisustva zaposlenog na radu.
Zaposleni koji koristi mesečnu pretplatnu kartu daje pisanu izjavu o tome u kom mesecu u kalendarskoj godini zbog korišćenja godišnjeg odmora neće koristiti mesečnu pretplatnu kartu.
Po pravilu, rukovodilac vrši naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak s rada kupovinom mesečne pretplatne karte na početku meseca za tekući mesec, za relacije gde je to omogućeno.
Na pisani zahtev zaposlenog, rukovodilac može doneti odluku da se isplata troškova prevoza vrši u novcu.
O načinu ostvarivanja prava zaposlenog na naknadu troškova za prevoz, prevozniku koji obavlja javni prevoz, kao i o opravdanosti razloga iz člana 44. stav 1. tačka 4. odlučuje rukovodilac posebnim rešenjem na osnovu pisanog zahteva zaposlenog i dokumentacije kojom se dokazuje osnovanost zahteva.
Isplata u novcu vrši se najkasnije do 15. u mesecu, za prethodni mesec.
Rukovodilac je dužan da od javnih prevoznika obezbedi važeći cenovnik za uslugu prevoza putnika (cene pojedinačnih i mesečnih pretplatnih karata).
Zaposleni je dužan da rukovodiocu dâ tačnu izjavu o mestu stanovanja, relaciji i prevozu koji koristi za dolazak na rad i odlazak s rada.
Otpremnina zbog odlaska u penziju
Zaposleni kome prestane radni odnos zbog odlaska u penziju ima pravo na otpremninu u visini 1,25 plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
Otpremnina zaposlenom koji je ostao neraspoređen
Zaposlenom za koga se utvrdi da je neraspoređen, isplaćuje se otpremnina u visini 1/3 prosečne plate koja mu je isplaćena za poslednja tri meseca koji prethode mesecu u kojem je doneto rešenje o utvrđivanju da je ostao neraspoređen za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu u pokrajinskim organima.
Pravo na otpremninu iz stava 1. ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je pokrajinski organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.
Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu iz stava 1. za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.
Poklon deci zaposlenog i poklon za 8. mart
Zaposleni ima pravo na poklon za dete za Novu godinu, odnosno novčanu čestitku u visini do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana (u daljem tekstom: poklon).
Pravo iz stava 1. ostvaruje zaposleni čije dete u godini u kojoj se dodeljuje poklon puni najviše 15 godina života.
Poslodavac može da obezbedi zaposlenim ženama za Dan žena - 8. mart poklon, odnosno novčanu čestitku u visini koja je predviđena stavom 1.
Naknada troškova selidbe zaposlenog
Naknada troškova selidbe ostvaruje se pod uslovom da se zaposleni upućuje na rad van mesta njegovog zaposlenja odnosno van sedišta pokrajinskog organa.
Zahtev za naknadu troškova selidbe podnosi se rukovodiocu u roku od osam dana od dana preseljenja.
Naknada za selidbene troškove odgovara visini stvarnih troškova prevoza stvari koje služe za potrebe domaćinstva, a isplaćuje se nakon podnošenja odgovarajućeg dokaza o troškovima preseljenja.
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć u toku godine najviše do visine tri prosečne neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate, u slučaju:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili bračnog odnosno vanbračnog druga, deteta, roditelja i staratelja, za troškove dijagnostike (pregledi na magnetnoj rezonanci, skeneru i slično, lekarski pregledi) i lečenja (operacija, lekova i drugo);
2) nabavke medicinsko-tehničkih pomagala za zaposlenog ili bračnog odnosno vanbračnog druga, deteta, roditelja i staratelja, prema preporuci - izveštaju nadležne zdravstvene ustanove;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog, odnosno telesnog oštećenja koju je utvrdio nadležni organ;
5) vantelesne oplodnje zaposlenog.
Pravo na solidarnu pomoć u smislu stava 1. tačke 1), 2) i 3) utvrđuje se u slučaju kada se sredstva za dijagnostiku, lečenje, nabavku medicinsko-tehničkih pomagala ili zdravstvenu rehabilitaciju ne obezbeđuju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno kada na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja nije moguće realizovati dijagnostiku, lečenje, nabavku medicinsko-tehničkih pomagala ili zdravstvenu rehabilitaciju u propisanom roku. U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod Poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tačka 1) i 2) ostvaruje jedan zaposleni.
Kriterijumi za dodelu solidarne pomoći, vrste bolesti i zdravstvenih usluga dijagnosticiranja i lečenja, vrste medicinsko-tehničkih pomagala i slučajevi u kojima se odobrava zdravstvena rehabilitacija u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju, bliži uslovi za ostvarivanje prava i način isplate solidarne pomoći i rad Stručne komisije za dodelu solidarne pomoći (u daljem tekstu: Stručna komisija) urediće se aktom Poslodavca, koji će biti donet u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu Ugovora.
Poslodavac je dužan da na akt iz stava 3. pribavi saglasnost Sindikata.
Stručnu komisiju obrazuje Pokrajinska vlada, u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu Ugovora. Stručna komisija ima predsednika, četiri člana i sekretara koji obavlja administrativno-tehničke poslove. Predsednik i članovi imaju zamenike. Predsednika i jednog člana i njihove zamenike, predlaže pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva. Po jednog člana i njegovog zamenika predlažu: pokrajinski organ uprave nadležan za zajedničke poslove, pokrajinski organ uprave nadležan za finansije i Sindikat.
Predsednik, članovi i njihovi zamenici, imenuju se na period od tri godine.
Zaposleni podnosi zahtev za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć iz stava 1. rukovodiocu, koji odlučuje o ostvarivanju prava na solidarnu pomoć na osnovu pisanog zahteva i dokumentacije kojom se dokazuje osnovanost zahteva.
Rukovodilac je dužan da zahtev zaposlenog za solidarnu pomoć u slučajevima iz stava 1. tačka 1), 2) i 3), bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva, dostavi Stručnoj komisiji radi dobijanja mišljenja.
Stručna komisija je dužna da, u smislu stava 2. i u skladu sa aktom iz stava 3. razmotri zahtev zaposlenog za solidarnu pomoć i da u roku od osam dana od dana prijema zahteva sa potpunom dokumentacijom, da stručno mišljenje u pogledu osnovanosti zahteva u smislu stava 1. tačka 1), 2) i 3).
Rukovodilac odlučuje o pravu na solidarnu pomoć posebnim rešenjem polazeći od mišljenja Stručne komisije, a u skladu sa aktom o budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine.
Visina solidarne pomoći utvrđuje se, u zavisnosti od stvarnih troškova, na osnovu uredne dokumentacije, najviše do visine propisane u stavu 1.
U slučaju iz stava 1. tačka 4), visina solidarne pomoći utvrđuje se u iznosu od tri prosečne neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a isplaćuje se u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu AP Vojvodine.
Zaposleni može da ostvari solidarnu pomoć za poboljšanje socijalno-materijalnog položaja (u daljem tekstu: pomoć) ako prosečni mesečni prihod njegovog domaćinstva, po članu domaćinstva, u prethodna tri meseca u odnosu na mesec u kom se podnosi zahtev, iznosi manje od 40% prosečne mesečne neto zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike (u daljem tekstu: prosečni prihod), a u skladu sa aktom o budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine.
Pod prihodom članova domaćinstva smatraju se:
- plata/zarada,
- naknada plate/naknada zarade,
- plata/zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.),
- druga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu,
- primanja po osnovu rada van radnog odnosa,
- dnevnice za službeni put u zemlji i u inostranstvu,
- naknada troškova za ishranu u toku rada,
- naknada troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora,
- penzija,
- stipendija,
- alimentacija i
- sve vrste novčanih naknada, socijalnih davanja i pomoći ostvarenih kod drugih organa i službi.
Visina pomoći po članu domaćinstva iznosi 9% od prosečne mesečne neto zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Pod članovima domaćinstva u smislu ovog člana smatraju se: bračni i vanbračni drug, dete, pastorak, hranjenik, roditelj i drugo lice prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja, ako žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Rukovodilac odlučuje o ostvarivanju prava na pomoć na osnovu pisanog zahteva zaposlenog i dokumentacije kojom dokazuje osnovanost zahteva. Sastavni deo dokumentacije prilikom podnošenja zahteva mora biti i izjava podnosioca, da on i članovi njegovog domaćinstva ne ostvaruju prihode po drugim osnovama osim onih koji su navedeni u zahtevu.
Rukovodilac odlučuje o pravu na pomoć posebnim rešenjem.
Prosečni prihod prikazan za period, odnosno mesece na osnovu koga je zaposlenom odobreno pravo na pomoć, ne može biti osnov ponovnog zahteva za pomoć.
Zahtev za pomoć zaposleni podnosi rukovodiocu najkasnije do 15. u mesecu.
Zaposlenom koji ostvari pravo na pomoć, taj iznos isplaćuje se narednog meseca u odnosu na mesec u kom je podneo zahtev.
Zaposleni, pored pomoći iz člana 52. ovog ugovora, ima pravo na jednokratnu solidarnu pomoć u toku godine za poboljšanje socijalno-materijalnog položaja (u daljem tekstu: solidarna pomoć), u skladu sa likvidnim mogućnostima budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine.
Solidarna pomoć isplaćuje se zaposlenom koji je u trenutku isplate u radnom odnosu kod Poslodavca.
Pod zaposlenima u smislu ovog člana ne smatraju se funkcioneri i službenici na položaju.
Solidarna pomoć isplaćuje se jednom godišnje, po pravilu u mesecu februaru.
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć u visini od:
1) 60% prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike (u daljem tekstu: prosečna zarada), ukoliko mu je osnovna plata bez poreza i doprinosa ispod prosečne zarade;
2) 40% prosečne zarade ukoliko mu je osnovna plata bez poreza i doprinosa u rasponu između prosečne zarade i 70.000,00 dinara i
3) 20% prosečne zarade ukoliko mu je osnovna plata bez poreza i doprinosa iznad 70.000,00 dinara.
Pod osnovnom platom zaposlenog u smislu ovog člana smatra se osnovna plata zaposlenog isplaćena za mesec decembar u godini koja prethodi godini u kojoj se isplaćuje solidarna pomoć. Ukoliko je zaposleni zasnovao radni odnos u godini u kojoj se isplaćuje solidarna pomoć, pod osnovnom platom zaposlenog u smislu ovog člana smatra se plata zaposlenog koju bi ostvario da je radio u mesecu decembru u godini koja prethodi godini u kojoj se isplaćuje solidarna pomoć.
Na solidarnu pomoć se plaćaju porezi i doprinosi u skladu sa zakonom.
Pokrajinska vlada zaključkom određuje isplatu solidarne pomoći za tekuću godinu na predlog pokrajinskog sekretarijata zaduženog za oblast finansija, a na osnovu inicijative Sindikata.
Rukovodilac odlučuje o pravu na solidarnu pomoć posebnim rešenjem.
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć u slučaju smrti bračnog i vanbračnog druga, deteta, rođenog brata i sestre, brata i sestre po ocu i majci, roditelja i staratelja, u visini neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Pomoć utvrđena u stavu 1. priznaje se na osnovu pisanog zahteva i uredne dokumentacije.
U slučaju smrti zaposlenog porodica zaposlenog (bračni odnosno vanbračni drug, ako njega nema - dete, ako njega nema - rođeni brat ili sestra, ako njih nema - brat ili sestra po ocu ili majci, ako njih nema - roditelj, ako njega nema - staratelj), ima pravo na pomoć u visini tri prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
Pravo na pomoć u smislu stava 3. ostvaruje se na osnovu pisanog zahteva i dokaza kojima se potvrđuje osnovanost zahteva (izvod iz matične knjige umrlih za zaposlenog, izvod iz matične knjige rođenih ili venčanih za podnosioca zahteva i ostali dokazi).
U slučaju smrti zaposlenog, svako njegovo maloletno dete ima pravo na pomoć za slučaj smrti zaposlenog roditelja, u visini tri prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
U slučaju smrti zaposlenog, svako njegovo dete ima pravo na mesečno stipendiranje tokom redovnog školovanja (u daljem tekstu: stipendija).
Pravo na stipendiju ostvaruje se od momenta podnošenja zahteva.
Visina stipendije se utvrđuje:
1) za dete zaposlenog koji izgubi život u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen u visini 100% prosečne neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
2) za dete zaposlenog koji izgubi život u toku trajanja radnog odnosa:
- za vreme trajanja osnovnog obrazovanja u visini 20% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,
- za vreme trajanja srednjeg obrazovanja u visini 40% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,
- za vreme trajanja visokog obrazovanja u visini 60% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Pravo na stipendiju ostvaruje se najkasnije do:
- navršenih 17 godina života za učenika osnovne škole,
- navršene 21 godine života za učenika srednje škole,
- navršenih 26 godina života za studenta.
Međusobni odnos davaoca i korisnika stipendije regulisaće se za svaku školsku godinu posebnim ugovorom.
Rukovodilac odlučuje o ostvarivanju prava na pomoć na osnovu pisanog zahteva i dokumentacije kojima se dokazuje osnovanost zahteva.
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj rođenja deteta zaposlenog u visini prosečne neto zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
U toku godine zaposleni ima pravo na pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja, do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, ako su ispunjeni uslovi propisani pravilnikom kojim se propisuju uslovi za ostvarivanje prava na poresko izuzimanje po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao pravo iz radnog odnosa.
U slučaju da je Poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji, kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Pravo na jubilarnu nagradu stiče se narednog dana po ispunjenju uslova iz stava 2.
Pravo na jubilarnu nagradu iz stava 2, u slučaju kada zaposleni navršava 35 godina rada provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, ostvaruju svi zaposleni počev od 1. januara 2018. godine.
Jubilarna nagrada dodeljuje se na osnovu službene evidencije nadležnog pokrajinskog organa.
Ako zaposlenom prestane rad u pokrajinskom organu, a stekao je pravo na jubilarnu nagradu dok je bio u radnom odnosu, nagrada će se isplatiti zaposlenom nakon prestanka rada ili njegovom nasledniku.
Zaposleni ima pravo na godišnju nagradu, u skladu sa zakonom.
Godišnja nagrada isplaćuje se zaposlenom, po pravilu, jednokratno, u mesecu januaru, a učesnici se mogu sporazumeti i o tome da se godišnja nagrada zaposlenom isplati u više delova.
O visini i načinu isplate godišnje nagrade učesnici u zaključivanju Ugovora pregovaraju u postupku izrade akta o budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine.
V VIŠAK ZAPOSLENIH I NERASPOREĐENI ZAPOSLENI
Poslodavac je dužan da prilikom promena u organizaciji pokrajinskih organa i racionalizacije, ako su posledice toga smanjenje broja ili promena strukture zaposlenih, pre donošenja akta o racionalizaciji u skladu sa zakonom, pribavi mišljenje Sindikata, razmotri predloge i primedbe Sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku od osam dana.
Sindikat je u obavezi da dâ svoje mišljenje u roku od osam dana od dana prijema zahteva za mišljenje.
Poslodavac je dužan da pre donošenja programa racionalizacije, odnosno smanjenja broja zaposlenih sa Sindikatom i Nacionalnom službom za zapošljavanje preduzme mere radi zapošljavanja viška zaposlenih.
Poslodavac je dužan da prilikom smanjenja broja zaposlenih uzme u obzir mogućnost:
1) raspoređivanja na druge poslove;
2) preuzimanje od strane drugog pokrajinskog organa;
3) prekvalifikacija i dokvalifikacija;
4) rad sa nepunim radnim vremenom ili kraćim od polovine radnog vremena;
5) ostvarivanje drugih prava u skladu sa zakonom.
Zaposlenom ne može prestati radni odnos po osnovu prestanka potrebe za radom:
- ako je u pitanju trudnica;
- za vreme porodiljskog odsustva;
- za vreme odsustva s rada zbog nege deteta;
- za vreme odsustva s rada zbog posebne nege deteta;
- ako je zaposlenom utvrđena kategorija invalidnosti, odnosno preostala radna sposobnost;
- ako je jedini hranilac maloletnog deteta;
- ako ima dete teže ometeno u razvoju;
- ako je žena sa detetom do dve godine života čiji ukupni mesečni prihod po članu domaćinstva ne prelazi iznos minimalne zarade u prethodnih 6 meseci pre meseca u kojem je utvrđivan prestanak potrebe za radom.
Ako pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u pokrajinskom organu bude izmenjen tako da neka radna mesta budu ukinuta ili broj zaposlenih smanjen, prekobrojni zaposleni premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni službenici sa boljim ocenama u poslednje tri godine, odnosno oni nameštenici koji su ostvarili bolje rezultate rada.
Rezultati rada nameštenika utvrđuju se na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca zasnovane na elementima:
1) kvalitet obavljenog posla;
2) obim obavljenog posla;
3) odnos nameštenika prema radnim obavezama.
Rezultati rada iz stava 2. utvrđuju se za period od najmanje godinu dana, s tim da je bez uticaja odsustvo nameštenika po bilo kom osnovu u okviru ovog perioda.
Službenici sa najnižom ocenom postaju neraspoređeni u skladu sa zakonom, odnosno nameštenicima sa najlošije ostvarenim rezultatima rada otkazuje se ugovor o radu.
Ako dva ili više zaposlenih, na istom, ukinutom, radnom mestu, ostvaruju istu ocenu, a ne postoje odgovarajuća radna mesta na koja mogu da se rasporede, primenjuju se sledeći socijalni kriterijumi:
1. broj članova uže porodice koji ostvaruju zaradu, odnosno platu;
2. dužina efektivnog staža osiguranja;
3. zdravstveno stanje zaposlenog i članova uže porodice i
4. broj dece na redovnom školovanju, najduže do navršene 26. godine života.
Kriterijumi iz stava 1. vrednuju se bodovima i to:
1) Po osnovu broja članova uže porodice koji ostvaruju zaradu, odnosno platu:
- jedan član - 3 boda,
- dva člana - 2 boda,
- tri ili više članova - 1 bod;
2) Po osnovu efektivnog staža osiguranja:
- zaposlenom preko 30 godina - 5 bodova,
- zaposlenom od 26 do 30 godina - 4 boda,
- zaposlenom od 16 do 25 godina - 3 boda,
- zaposlenom od 6 do 15 godina - 2 boda,
- zaposlenom do 5 godina - 1 bod;
3) Po osnovu zdravstvenog stanja zaposlenog i članova uže porodice:
- teško oboljenje i retka bolest u smislu ovog člana - 3 boda,
- zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti - 2 boda,
- osoba sa invaliditetom - 1 bod.
Bodovanje po ovom kriterijumu se vrše samo po jednoj od alineja koja je najpovoljnija za zaposlenog.
4) Po osnovu dece na redovnom školovanju do 26 godina starosti:
- za jedno dete 1 bod,
- za dvoje dece 3 boda,
- za troje i više dece 5 bodova.
Članom uže porodice, u smislu ovog člana, smatraju se bračni drug, vanbračni drug, kao i deca rođena u braku i van braka.
Težim oboljenjem i retkom bolešću, u smislu ovog člana, smatraju se oboljenja koja su utvrđena aktom nadležnog organa.
Kao dete na redovnom školovanju do 26 godina starosti smatra se i učenik završnog razreda osnovne i srednje škole do kraja školske godine, odnosno do 31. avgusta godine u kojoj dete ima svojstvo redovnog učenika završnog razreda.
Za kriterijume za koje zaposleni ne dostavi potrebnu dokumentaciju u ostavljenom roku, boduje se sa nula bodova.
Na osnovu kriterijuma iz stava 1. sačinjava se rang lista prema broju bodova, počev od najvećeg.
Zaposleni koji ostvare najmanji broj bodova postaju neraspoređeni u skladu sa zakonom i Ugovorom.
Ako više zaposlenih ima isti broj bodova, prednost ima zaposleni koji je ostvario veći broj bodova po osnovu broja članova uže porodice koji ostvaruju zaradu, odnosno platu, dužine efektivnog staža osiguranja, zdravstvenog stanja, broja dece na redovnom školovanju i to navedenim redosledom.
Zaključak kojim je pokrenut disciplinski postupak, dostavlja se zaposlenom zajedno sa pozivom za usmenu raspravu najmanje 8 dana pre zakazane usmene rasprave.
Zaključak iz stava 1. ovog člana dostavlja se u istom roku i Sindikatu, koji je dužan da u daljem roku od 3 dana dostavi pokrajinskom organu u kom radi zaposleni protiv koga je pokrenut disciplinski postupak, rešenje kojim određuje ovlašćenog predstavnika Sindikata za člana disciplinske komisije, ako postupak protiv zaposlenog vodi disciplinska komisija.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje poslodavcu - u skladu sa zakonom i Ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni pod jednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala i ko je štetu prouzrokovao, utvrđuje rukovodilac ili lice koje on za to u pisanoj formi ovlasti.
O utvrđivanju postojanja štete obaveštava se Sindikat.
Rukovodilac odgovara za štetu prouzrokovanu zaposlenom na radu ili u vezi s radom, prema opštim pravilima obligacionog prava.
Rukovodilac i zaposleni mogu da zaključe pisani sporazum kojim određuju visinu i način naknade štete, a koji ima snagu izvršne isprave.
Zaposleni mogu organizovati štrajk i štrajk upozorenja, u skladu sa zakonom i pod uslovima utvrđenim Ugovorom.
Štrajk iz stava 1. može se organizovati kod Poslodavca u jednom ili više pokrajinskih organa.
Odluku o stupanju u štrajk i štrajk upozorenja donosi organ Sindikata, određen opštim aktom Sindikata, ili većina zaposlenih.
Odlukom o stupanju u štrajk utvrđuju se: zahtevi zaposlenih, vreme početka štrajka, mesto okupljanja učesnika u štrajku ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih, kao i štrajkački odbor koji zastupa interese zaposlenih i koji u njihovo ime vodi štrajk.
Štrajk upozorenja je jednosatni prekid rada zaposlenih u toku radnog dana, uz minimum procesa rada koji obuhvata kontrolu ulaza u zgradu Poslodavca i Skupštine AP Vojvodine sa po jednim zaposlenim na svakom ulazu.
O broju radnih dana tokom kojih se organizuje štrajk upozorenja odlučuje Sindikat.
Odluku o štrajku upozorenja Sindikat dostavlja rukovodiocu, najmanje 48 sati pre početka štrajka upozorenja, radi mirnog rešenja spornih pitanja pregovorima.
Štrajk je prekid rada zaposlenih tokom radnog vremena, uz obavljanje minimuma procesa rada.
Odluku o štrajku Sindikat dostavlja rukovodiocu, najmanje deset dana pre početka štrajka, radi mirnog rešenja spornih pitanja pregovorima.
Ovlašćeni predstavnici rukovodioca i Sindikata u obavezi su da sve vreme od najave štrajka upozorenja ili štrajka, i sve vreme trajanja štrajka upozorenja ili štrajka, pregovaraju radi mirnog rešenja spornih pitanja i otklanjanja razloga koji su doveli do štrajka upozorenja ili štrajka.
Minimum procesa rada u toku štrajka utvrđuje se u:
- Službi Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine;
- Sekretarijatu Pokrajinske vlade;
- Upravi za zajedničke poslove pokrajinskih organa;
- Pokrajinskom sekretarijatu za finansije.
Način obezbeđivanja minimuma procesa rada utvrđuje se opštim aktom Poslodavca, u skladu sa Ugovorom.
Za minimum procesa rada Poslodavac radno angažuje najviše do 20% od ukupnog broja zaposlenih i postavljenih lica u pokrajinskim organima iz stava 1.
Ako na početku i tokom štrajka u pokrajinskim organima iz stava 1. bude najmanje 20% zaposlenih koji nisu u štrajku, rukovodilac ne može radno angažovati druge zaposlene koji su u štrajku, radi obezbeđivanja minimuma procesa rada.
U slučaju štrajka u drugim pokrajinskim organima, osim navedenih u stavu 1, minimum procesa rada obezbeđuju službenici na položaju.
Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na platu, a prava iz socijalnog osiguranja - u skladu s propisima o socijalnom osiguranju.
Organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku, pod uslovima utvrđenim zakonom i Ugovorom, ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može kao posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog.
Uređenje radno-pravnih i ekonomskih odnosa zaposlenih
U postupku donošenja opšteg akta iz nadležnosti Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, Pokrajinske vlade ili pokrajinskog organa, koji su značajni za definisanje radno-pravnog ili finansijskog položaja zaposlenih u pokrajinskim organima, obrađivač opšteg akta obavezno pribavlja mišljenje Sindikata na nacrte, odnosno predloge tih akata.
Sindikat je u obavezi da dâ svoje mišljenje u roku od osam dana, od dana prijema zahteva obrađivača.
Rukovodilac pribavlja mišljenje Sindikata na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u pokrajinskom organu, odnosno na njegove izmene i dopune, pre dobijanja saglasnosti na taj akt od Poslodavca.
Sindikat je u obavezi da dâ svoje mišljenje u roku od pet dana od dana prijema zahteva rukovodioca.
Na podneti pisani zahtev, rukovodilac dostavlja Sindikatu obaveštenje ili mišljenje o primeni zakona ili opšteg akta koji utiče na materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, najkasnije u roku od 15 dana prijema zahteva.
Na zahtev Sindikata, pokrajinski organ nadležan za upravljanje ljudskim resursima obavezan je da dostavi Sindikatu dokumentaciju u pogledu prava, obaveze, odgovornosti i položaja zaposlenog člana Sindikata.
Zahtev iz stava 1. podnosi se u pisanoj formi, zajedno s dokazima koji potvrđuju članstvo u Sindikatu i pristanak člana Sindikata za obradu podataka za konkretan slučaj.
Obavezu iz stava 1. pod istim uslovima ima i pokrajinski organ ako se dokumentacija navedena u stavu 1. nalazi kod tog organa.
Poslodavac uz isplatu plate zaposlenima, može da obezbedi sredstva u visini od 0,30% na masu sredstava plaćenih na ime plate za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih, ako su planirana aktom o budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine.
Pravo na prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih imaju svi zaposleni u pokrajinskim organima, pod jednakim uslovima utvrđenim u aktu koji donosi Sindikat, a na koji saglasnost daje Pokrajinska vlada.
Sindikat najkasnije do 15. januara podnosi izveštaj Pokrajinskoj vladi o namenskom utrošku sredstava iz stava 1. za prethodnu godinu, a neutrošena sredstva je u obavezi da vrati u budžet Poslodavca.
Poslodavac može, posredstvom pokrajinskih organa da obezbedi, jednom godišnje, polovinu troškova učešća, najviše za četrdeset učesnika, u rekreativno-sportskom takmičenju na republičkom nivou u organizaciji Sindikata.
O visini finansijske podrške i načinu plaćanja iz stava 1, a na osnovu zahteva Sindikata, odlučuje posebnim aktom Poslodavac u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima.
Zaposleni imaju pravo da slobodno osnuju sindikat, da mu pristupaju, organizuju njegove organe, utvrđuju i sprovode programe i aktivnosti organizacije sindikata, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Sindikat samostalno donosi svoj statut i pravila i organizuje izbore svojih organa.
Sindikat ne može biti raspušten, odnosno njegova delatnost ne može biti obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.
Poslodavac, bez naknade troškova, posredstvom pokrajinskih organa obezbeđuje uslove za rad Sindikata i to:
1) korišćenje poslovne prostorije (kancelarije) za redovan rad Sindikata, u svom sedištu;
2) korišćenje prostorija za sastanke Sindikata u sedištu i organizacionim jedinicama van sedišta Poslodavca, tako da se korišćenjem prostorija ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz nadležnosti Poslodavca;
3) administrativnu i tehničku pomoć, upotrebu telefona, telefaksa, računarske tehnike i opreme za umnožavanje i kopiranje materijala;
4) obračun i naplatu sindikalne članarine i ostalih sredstava u skladu sa opštim aktima Sindikata;
5) organizovanje i održavanje sindikalnih sastanaka članstva, koji na godišnjem nivou ne mogu trajati duže od 16 časova ukupno, pod uslovom da se time ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz nadležnosti pokrajinskog organa;
6) mogućnost isticanja obaveštenja i bitnih dokumenata Sindikata na oglasnim tablama i na internoj informacionoj mreži pokrajinskih organa;
7) samostalno uređivanje linka na internet mreži i internoj mreži pokrajinskih organa, kao i sopstvenu uređivačku politiku informisanja zaposlenih, odnosno članova Sindikata.
Ovlašćeni predstavnik Sindikata jeste predsednik, a ako sindikat ima više od 200 članova - i sekretar Sindikata.
Ako Sindikat ima do 200 članova, predsednik Sindikata ima pravo na jednu polovinu plaćenih časova rada (plaćeno odsustvo) od svog mesečnog punog radnog vremena, a sekretar Sindikata ima pravo na 20 plaćenih časova rada mesečno (plaćeno odsustvo) radi obavljanja sindikalne funkcije.
Ako Sindikat ima preko 300 članova, predsednik Sindikata ima pravo na 65% plaćenih časova rada (plaćeno odsustvo) od svog mesečnog punog radnog vremena, a sekretar Sindikata ima pravo na 30 plaćenih časova rada mesečno (plaćeno odsustvo) radi obavljanja sindikalne funkcije.
Ako Sindikat ima preko 400 članova, predsednik Sindikata ima pravo na 80% plaćenih časova rada (plaćeno odsustvo) od svog mesečnog punog radnog vremena, a sekretar Sindikata ima pravo na 40 plaćenih časova rada mesečno (plaćeno odsustvo) radi obavljanja sindikalne funkcije.
Ako Sindikat ima preko 500 članova, predsednik Sindikata ima pravo na 95% plaćenih časova rada (plaćeno odsustvo) od svog mesečnog punog radnog vremena, a sekretar Sindikata ima pravo na 50 plaćenih časova rada mesečno (plaćeno odsustvo) radi obavljanja sindikalne funkcije.
Ako Sindikat ima preko 600 članova ili više od 50% ukupno zaposlenih u organima pokrajinskim organima, predsednik Sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo u punom fondu plaćenih časova, za koje vreme ima pravo na naknadu plate, u skladu sa zakonom, a sekretar Sindikata ima pravo na 60 plaćenih časova rada mesečno (plaćeno odsustvo) radi obavljanja sindikalne funkcije.
Ovlašćeni predstavnik Sindikata, za vreme obavljanja funkcije u Sindikatu i dve godine po prestanku funkcije, ako postupa u skladu s važećim propisima, ne može se bez svoje saglasnosti premestiti na druge poslove, niti se može na bilo koji način staviti u nepovoljniji položaj od onog koji je imao pre stupanja na funkciju u Sindikatu.
Član organa Sindikata, za vreme trajanja mandata i godinu dana po prestanku članstva u organu Sindikata, ako postupa u skladu s važećim propisima, ne može se bez svoje saglasnosti premestiti na druge poslove, niti se može na bilo koji način staviti u nepovoljniji položaj od onog koji je imao pre izbora u organ Sindikata.
Pod nepovoljnijim položajem u smislu stava 1. i 2. smatra se i određivanje manje plate od one koju je zaposleni imao pre izbora za ovlašćenog predstavnika Sindikata ili člana organa Sindikata.
Članu Sindikata koji je izabran na višu funkciju u Sindikatu (predsednik gradskog, pokrajinskog ili republičkog organa) čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod Poslodavca, miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada kod Poslodavca za vreme trajanja mandata.
Članovi organa Sindikata, kao i zaposleni koji je izabran u organe sindikata van organizacije Sindikata, imaju pravo na plaćeno odsustvo s rada zbog prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, kongresima i drugim sindikalnim aktivnostima.
Ovlašćeni predstavnik Sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo s rada dok traju pregovori oko zaključenja kolektivnog ugovora kod poslodavca.
Predstavnik Sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo s rada onog dana kada, kao ovlašćen:
1) učestvuje u radu disciplinske komisije kao član iste;
2) zastupa člana Sindikata u radnom sporu.
Ako u pokrajinskim organima postoje dve sindikalne organizacije ili više njih, pokrajinski organ, odnosno rukovodilac, u obavezi je da se uzdrži od delovanja kojim bi pojedina sindikalna organizacija bila dovedena u povlašćeni, odnosno podređeni položaj.
Povredom prava na sindikalno organizovanje, između ostalog, smatra se i pritisak na zaposlene da istupe iz sindikalne organizacije ili da pristupe sindikalnoj organizaciji.
Ugovor se zaključuje na period od tri godine.
Po isteku roka iz člana 89. Ugovora, Ugovor prestaje da važi ako se učesnici Ugovora drugačije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka njegovog važenja.
Važenje Ugovora može prestati pre roka navedenog u članu 89. Ugovora, ako Poslodavac i Sindikat zaključe nov kolektivni ugovor.
XI REŠAVANJE SPOROVA I PRIMENA UGOVORA
Sporna pitanja u primeni Ugovora rešava Arbitraža.
Arbitraža se sastoji od pet članova. Predsednika i jednog člana imenuje Poslodavac, jednog člana imenuje Služba Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, a dva člana Sindikat.
Članovi Arbitraže koje imenuju Poslodavac i Služba Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine moraju da budu diplomirani pravnici, s najmanje deset godina radnog iskustva u struci.
Mandat Arbitraže je tri godine od dana imenovanja.
Arbitraža se imenuje u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Ugovora.
Arbitraža odlučuje o spornim pitanjima na osnovu zahteva Poslodavca, pokrajinskog organa ili Sindikata.
Odluke Arbitraže moraju biti obrazložene.
Odluke Arbitraže o spornom pitanju konačne su i obavezujuće za ugovorne strane.
Odluke Arbitraže objavljuju se bez obrazloženja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".
Arbitraža radi u sednicama koje saziva i vodi predsednik Arbitraže.
Odluke Arbitraže donose se većinom glasova članova.
O radu Arbitraže vodi se zapisnik.
Mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova
Kolektivnim radnim sporom, u smislu Ugovora smatra se spor povodom: zaključivanja, izmena i dopuna ili primene Ugovora, ostvarivanje prava zaposlenih kod poslodavca na sindikalno organizovanje i ostvarivanje prava na štrajk.
Stranke u kolektivnom radnom sporu jesu učesnici.
Kolektivni radni spor postoji ako u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene Ugovora ili ostvarivanja prava zaposlenih kod poslodavca na sindikalno organizovanje ili ostvarivanje prava na štrajk, učesnici ne mogu da usaglase stavove i sadržinu akta koji zajednički uređuju.
U slučaju postojanja kolektivnog radnog spora svaka od strana u kolektivnom sporu može predložiti da se nastali spor reši u postupku arbitraže u smislu člana 92. do 94. Ugovora.
Ako učesnici ne reše kolektivni radni spor u postupku arbitraže, mogu se sporazumeti o tome da se nastavi sa rešavanjem spora u postupku pred licem koje je utvrđeno zakonom kojim se uređuje mirno rešavanje sporova.
Ako, na osnovu akata koje donesu nadležni državni organi u postupku inspekcijskog nadzora nad radom pokrajinskih organa ili u postupku odlučivanja u drugom stepenu u vezi sa rešenjima kojima se odlučuje o pravima i dužnostima zaposlenih, Sindikat oceni da se u pokrajinskom organu ponavljaju propusti u zakonitom odlučivanju i krše individualna ili kolektivna prava zaposlenih (koja po svojim obeležjima, obimu ili učestalosti ponavljanja radnji i donošenja pojedinačnih akata kojima se zaposlenom neosnovano uskraćuju prava ukazuju na povredu dostojanstva, diskriminišući ili ponižavajući odnos prema zaposlenom) može pokrenuti postupak arbitraže u smislu člana 92. do 94. Ugovora.
U slučaju postojanja individualnog ili kolektivnog radnog spora, svaka od strana u sporu može predložiti da se nastali spor reši u postupku pred nadležnim organom, skladu sa Zakonom kojim se uređuje mirno rešavanje radnih sporova.
Ako je predmet spora kolektivni ugovor, sporazum postaje sastavni deo kolektivnog ugovora.
Ako predmet spora nije kolektivni ugovor, sporazum ima snagu izvršne isprave.
Praćenje primene kolektivnog ugovora
Poslodavac i Sindikat mogu da obrazuju zajedničko radno telo za praćenje primene Ugovora.
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Stupanjem na snagu Ugovora ostaje na snazi Pravilnik o dodeli solidarne pomoći zaposlenima u organima Autonomne pokrajine Vojvodine, broj 123-12/2014 od 23. jula 2014. godine, Rešenje Pokrajinske vlade o obrazovanju Stručne komisije za davanje mišljenja za dodelu solidarne pomoći, broj 02-358/2016 od 1. februara 2017. godine i Rešenje o izmeni Rešenja o obrazovanju stručne komisije za davanje mišljenja za dodelu solidarne pomoći, broj 02-100/2018 od 26. septembra 2018. godine.
Arbitraža iz člana 92. Ugovora u sastavu određenom rešenjem Sindikata, broj 06-28/2017-02 od 26. oktobra 2017. godine, rešenjem Pokrajinske vlade, broj 022-110/2017 od 1. novembra 2017. godine i rešenjem generalnog sekretara Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, 101 broj 1-15/2017-02 od 23. oktobra 2017. godine, nastavlja da radi do isteka mandata.
Član 32. stav 1. i 2. Ugovora primenjivaće se počevši od isplate plate za januar 2019. godine.
Do početka primene člana 32. stav 1. i 2. Ugovora plata će se isplaćivati u dva ili u više delova, s tim da ako se plata isplaćuje u delovima isplata plate po konačnom obračunu vrši se do 5. u mesecu za prethodni mesec, a akontacija plate do 20. u mesecu za tekući mesec.
Postupci koji do početka primene Ugovora nisu okončani, okončaće se prema odredbama Kolektivnog ugovora za organe Autonomne pokrajine Vojvodine ("Službeni list APV" br. 8/2015, 46/2015 i 2/2016).
Na osnovu ovlašćenja Pokrajinske vlade, 127 broj 11-31/2018 od 05. decembra 2018. godine i ovlašćenja Službe Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, 101 broj 1-4-26/2018-02 od 06. decembra 2018. godine, Ugovor u ime Poslodavca zaključuje Predrag Vuletić, član Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.
Na osnovu ovlašćenja Odbora Sindikata, broj 00-2/2018-02/III od 9. oktobra 2018. godine, Ugovor u ime Sindikata zaključuje Novak Vrbaški, predsednik Sindikata.
Ugovor stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".
Samostalni članovi Aneksa Kolektivnog ugovora za organe Autonomne pokrajine Vojvodine
("Sl. list AP Vojvodine", br. 4/2019)
Član 2
Na osnovu ovlašćenja Pokrajinske vlade, 127 broj: 11-31/2018 od 15. januara 2019. godine i ovlašćenja Službe Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, 101 broj: 1-2-2/2019-02 od 11. januara 2019. godine, Ugovor u ime Poslodavca zaključuje Predrag Vuletić, član Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.
Na osnovu ovlašćenja Odbora Sindikata, broj 00-2/2019-02/II od 11. januara 2019. godine, Ugovor u ime Sindikata zaključuje Novak Vrbaški, predsednik Sindikata.
Član 3
Ovaj aneks ugovora stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".