UREDBAO METODOLOGIJI ZA IZRADU SREDNJOROČNIH PLANOVA("Sl. glasnik RS", br. 8/2019) |
Ovom uredbom se bliže uređuje metodologija srednjoročnog planiranja, sadržina srednjoročnog plana, proces njegove izrade i donošenja, kao i način i rok njegovog objavljivanja, njegovo sprovođenje, praćenje sprovođenja, vrednovanje i izveštavanje o sprovođenju tog plana, kao i sadržina izveštaja o sprovođenju srednjoročnog plana za prethodnu fiskalnu godinu.
Postupanje u skladu sa ovom uredbom obezbeđuje:
- usaglašenost srednjoročnih planova sa dokumentima javnih politika i dokumentima razvojnog planiranja, donetim na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou;
- planiranje sprovođenja mera i aktivnosti utvrđenih dokumentima javnih politika i dokumentima razvojnog planiranja u skladu sa ograničenjima srednjoročnog okvira rashoda;
- metodološku i terminološku usaglašenost srednjoročnih planova;
- objedinjavanje procesa srednjoročnog planiranja i izrade budžeta;
- integrisano izveštavanje o sprovođenju srednjoročnog plana i programskog budžeta, a u slučaju jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS) i integrisano izveštavanje o sprovođenju plana razvoja JLS.
Pojmovima koji se koriste u ovoj uredbi (mere i aktivnosti, opšti i posebni ciljevi, pokazatelji učinka, početne i ciljane vrednosti i sl.) značenje i smisao određuju se prema zakonu kojim se uređuje planski sistem.
II SADRŽINA SREDNJOROČNOG PLANA
Srednjoročni plan organa državne uprave i organa autonomne pokrajine koji su obveznici srednjoročnog planiranja ima sledeće obavezne elemente:
1) Informacije o obvezniku srednjoročnog planiranja;
2) Tabelarni prikaz mera i aktivnosti koje sprovodi u skladu sa dokumentima javnih politika čiji je predlagač, kao i mera i aktivnosti koje on sam utvrđuje tim srednjoročnim planom;
3) Tabelarni prikaz mera i aktivnosti koje sprovodi u skladu sa dokumentima javnih politika čiji je predlagač drugi organ državne uprave, kao i drugi organ autonomne pokrajine u slučaju kada je obveznik srednjoročnog planiranja organ autonomne pokrajine.
Srednjoročni plan ostalih obveznika srednjoročnog planiranja na republičkom i pokrajinskom nivou ima sledeće obavezne elemente:
1) Informacije o obvezniku srednjoročnog planiranja;
2) Tabelarni prikaz svih mera i aktivnosti koje sprovodi u skladu sa dokumentima javnih politika, kao i mera i aktivnosti koje on sam utvrđuje tim srednjoročnim planom.
Srednjoročni plan JLS i ostalih obveznika srednjoročnog planiranja na lokalnom nivou ima sledeće obavezne elemente:
1) Informacije o obvezniku srednjoročnog planiranja;
2) Tabelarni prikaz svih mera i aktivnosti koje:
- sprovodi u skladu sa dokumentima javnih politika i dokumentima razvojnog planiranja donetim na lokalnom nivou;
- sprovodi u skladu sa dokumentima javnih politika donetim na republičkom nivou, kao i na nivou autonomne pokrajine u slučaju JLS u autonomnoj pokrajini;
- utvrđuje srednjoročnim planom, u skladu sa svojim izvornim i poverenim nadležnostima.
Izuzetno od stava 3. ovog člana srednjoročni plan JLS može sadržati i tabelarni prikaz mera i aktivnosti koje sprovodi u skladu sa dokumentima javnih politika čiji je donosilac organ na republičkom, odnosno pokrajinskom nivou, ako te mere i aktivnosti ne može da podvede pod opšte i posebne ciljeve koje je utvrdio svojim razvojnim dokumentima, odnosno dokumentima javnih politika.
Tabelarni prikazi iz stava 1. tačka 2), stava 2. tačka 2) i stava 3. tačka 2) ovog člana izrađuju se na obrascu koji je prilog 1. ove uredbe, koji je odštampan uz nju i čini njen sastavni deo, a tabelarni prikaz iz stava 1. tačka 3) i stava 4. ovog člana na obrascu koji je prilog 2. ove uredbe, koji je odštampan uz nju i čini njen sastavni deo.
Srednjoročni plan svih obveznika srednjoročnog planiranja sadrži i sledeće priloge:
1) prilog 1, čiji je naziv: Opis mera i aktivnosti koje se prvi put operacionalizuju srednjoročnim planom;
2) prilog 2, čiji je naziv: Plan normativnih aktivnosti obveznika srednjoročnog planiranja;
3) prilog 3, čiji je naziv: Srednjoročni okvir rashoda obveznika srednjoročnog planiranja po programskoj klasifikaciji i merama i aktivnostima iz srednjoročnog plana;
4) prilog 4, čiji je naziv: Analiza institucionalnih kapaciteta obveznika srednjoročnog planiranja, ukoliko se srednjoročnim planom utvrđuju mere i aktivnosti za unapređenje kapaciteta institucije;
5) prilog 5, čiji je naziv: Rizici i preduslovi za ostvarenje mera, ukoliko je za neke od mera u srednjoročnom planu utvrđeno da postoje rizici i preduslovi za njihovo sprovođenje i ostvarenje željenih rezultata.
U prilogu 1. iz stava 6. ovog člana naročito se obrazlažu nove mere koje obveznik srednjoročnog planiranja utvrđuje srednjoročnim planom, kao i aktivnosti koje predstavljaju projekat u programskom budžetu.
Prilozi iz stava 6. tač. 1)-3) ovog člana izrađuju se na obrascima koji su prilog 3-5. ove uredbe, koji su odštampani uz nju i čine njen sastavni deo, a prilozi iz stava 6. tač. 4)-5) izrađuju se u slobodnoj tekstualnoj formi.
Srednjoročnim planom ministarstva se obavezno obuhvataju i planovi organa uprave u sastavu tog ministarstva.
Informacije o obvezniku srednjoročnog planiranja
Informacije o obvezniku srednjoročnog planiranja naročito sadrže podatke o:
- poslovima koje obavlja obveznik srednjoročnog planiranja u okviru svojih nadležnosti, uz navođenje da li je reč o izvornom ili poverenom poslu i propisa kojim im je taj posao poveren, a u slučaju JLS poslovi se preuzimaju iz jedinstvenog popisa poslova u nadležnosti JLS, koji obezbeđuje ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava;
- spisak dokumenata javnih politika i dokumenata razvojnog planiranja u skladu sa kojim se preduzimaju aktivnosti iz srednjoročnog plana;
- spisak međunarodnih sporazuma, kao i protokola, memoranduma, ugovora, zapisnika i drugih međunarodnopravnih akata koji se zaključuju radi izvršavanja međunarodnih sporazuma i dokumenata koja se izrađuju u procesu EU integracija (na primer pregovaračke pozicije i Akcioni planovi) u skladu sa kojima se preduzimaju aktivnosti iz srednjoročnog plana;
- grafički prikaz organizacione strukture obveznika srednjoročnog planiranja;
- pregled sistematizovanih odnosno popunjenih radnih mesta po organizacionim jedinicama obveznika srednjoročnog planiranja, uzimajući u obzir propise koji uređuju oblast zaštite tajnih podataka.
Sadržaj i način izrade tabelarnog prikaza mera i aktivnosti
Tabelarni prikaz mera i aktivnosti iz člana 2. stav 1. tačka 2), stav 2. tačka 2), kao i stav 3. tačka 2) ove uredbe obavezno sadrži identifikaciju:
1) ciljeva, opštih i posebnih i pokazatelja učinka na nivou cilja;
2) mera za ostvarenje posebnih ciljeva, i
3) aktivnosti, koje su u sastavu mera za ostvarenje posebnih ciljeva.
Tabelarni prikaz mera i aktivnosti organa državne uprave i organa autonomne pokrajine iz člana 2. stav 1. tačke 3) ove uredbe, u kome se prikazuju mere i aktivnosti koje se planiraju dokumentima javnih politika čiji je predlagač drugi organ državne uprave, odnosno autonomne pokrajine, obavezno sadrži identifikaciju:
1) mera koje obveznik srednjoročnog planiranja sprovodi na osnovu dokumenta javne politike čiji je predlagač drugi organ;
2) aktivnosti koje obveznik srednjoročnog planiranja sprovodi na osnovu dokumenta javne politike čiji je predlagač drugi organ.
Prilikom izrade tabelarnog prikaza iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik srednjoročnog planiranja preuzima ciljeve, mere i aktivnosti za čije sprovođenje je zadužen dokumentima javnih politika i dokumenata razvojnog planiranja, u kom slučaju se automatski preuzimaju podaci koji su po drugom osnovu već uneti u Informacioni sistem za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje (u daljem tekstu: Jedinstveni informacioni sistem).
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako obveznik srednjoročnog planiranja srednjoročnim planom prvi put utvrđuje mere i aktivnosti, odnosno ako ih ne preuzima iz dokumenata razvojnog planiranja i dokumenata javnih politika, u tabelarnom prikazu iz stava 1. ovog člana sam formuliše ciljeve, mere i aktivnosti, kao i ostale podatke koji se unose u Jedinstveni informacioni sistem u skladu sa ovom uredbom.
Organ državne uprave, odnosno organ autonomne pokrajine, opšte i posebne ciljeve definiše na sledeći način:
1) za mere i aktivnosti koje je u srednjoročni plan preuzeo iz dokumenta javnih politika čiji je on predlagač, opšte i posebne ciljeve u srednjoročni plan preuzima iz tog dokumenta politike, uz referisanje na taj dokument;
2) za mere i aktivnosti koje je u srednjoročni plan preuzeo iz dokumenta javnih politika čiji je predlagač drugi organ, opšte i posebne ciljeve ne definiše, osim ako poseban cilj preuzima iz tog dokumenta kao organ zadužen za realizaciju tog cilja;
3) za mere i aktivnosti koje prvi put utvrđuje srednjoročnim planom u skladu sa svojim nadležnostima, opšti cilj u srednjoročnom planu formuliše u skladu sa nadležnostima na osnovu koje ih planira, a posebni cilj formuliše u skladu sa željenim rezultatima planiranih mera i aktivnosti.
JLS opšte i posebne ciljeve definiše na sledeći način:
1) za mere i aktivnosti koje je u srednjoročni plan preuzela iz razvojnog plana JLS odnosno dokumenta javnih politika čiji je donosilac, opšte i posebne ciljeve u srednjoročni plan preuzima iz tog dokumenta, uz referisanje na taj dokument;
2) za mere i aktivnosti koje je u srednjoročni plan preuzela iz dokumenta javnih politika čiji je donosilac organ na republičkom, odnosno pokrajinskom nivou, te mere i aktivnosti podvodi pod opšte i posebne ciljeve koje je utvrdio svojim razvojnim dokumentima, odnosno dokumentima javnih politika, a ako to nije moguće opšti i posebni cilj ne definiše;
3) za mere i aktivnosti koje prvi put utvrđuje srednjoročnim planom, u skladu sa svojim nadležnostima, kao opšti cilj u srednjoročnom planu navodi nadležnosti na osnovu koje je planira ili opšti cilj formulisan u skladu sa tom nadležnošću, a posebni cilj formuliše u skladu sa željenim rezultatima mera i aktivnosti.
U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana ako iz dokumenata javnih politika i dokumenata razvojnog planiranja preuzima opšte i posebne ciljeve, preuzimaju se i povezani pokazatelji učinka i njihove početne i ciljane vrednosti.
Ostali obveznici srednjoročnog planiranja opšte ciljeve definišu na osnovu svojih nadležnosti, a posebne ciljeve u skladu sa željenim rezultatima mera i aktivnosti koje sprovode. Za tako definisane opšte ciljeve nije obavezno utvrditi pokazatelje učinka.
Posebni cilj iz srednjoročnog plana u programskom budžetu se preuzima kao cilj budžetskog programa u okviru kog se alociraju sredstva za njegovo ostvarenje.
Obveznik srednjoročnog planiranja mere u srednjoročni plan preuzima iz važećih dokumenata javnih politika, Akcionog plana za sprovođenje programa Vlade, ili plana razvoja autonomne pokrajine odnosno JLS, kojim je obavezan da sprovodi konkretne mere i aktivnosti, uz referisanje na posebni cilj u dokumentu radi čijeg postizanja je planirana.
Izuzetno, obveznik srednjoročnog planiranja može srednjoročnim planom sam da utvrđuje nove mere u sledećim slučajevima:
- ako zbog hitnosti potrebe za sprovođenjem konkretne mere, obveznik srednjoročnog planiranja tu meru nije mogao prethodno da isplanira dokumentom javne politike;
- ako se za segment oblasti planiranja u kojoj deluje obveznik srednjoročnog planiranja ne usvajaju dokumenti javne politike, već se te mere planiraju srednjoročnim planom, u okviru njegovog redovnog vršenja nadležnosti;
- ako je na osnovu analize institucionalnih kapaciteta utvrdio potrebu za unapređenjem kapaciteta, odnosno promenom u organizaciji i korišćenju postojećih resursa.
Srednjoročnim planom ministarstva, odnosno organa autonomne pokrajine ili JLS obuhvataju se i pojedinačne mere iz dokumenata razvojnog planiranja i dokumenata javnih politika koje sprovode akteri koji nisu obveznici srednjoročnog planiranja (npr. javna preduzeća, nevladin sektor, imaoci poverenih ovlašćenja i dr.) ako je za sprovođenje tih mera potrebno:
1) izdvojiti sredstva za kofinansiranje u okviru finansijskog plana ministarstva, odnosno organa autonomne pokrajine ili JLS, ili
2) obezbediti garancije Vlade, odnosno autonomne pokrajine ili JLS za zajam iz koga će se finansirati.
Obveznik srednjoročnog planiranja mere u srednjoročnom planu definiše u skladu sa dokumentima javne politike, odnosno dokumentima razvojnog planiranja iz kojeg je te mere preuzeo i za svaku od mera preuzima sledeće podatke:
1) naziv mere;
2) vrstu mere;
3) period sprovođenja;
4) procenu finansijskih sredstava, potrebnih za realizaciju svake od mera i identifikaciju izvora iz kojih se ta sredstva obezbeđuju, programsku aktivnost ili projekat u programskom budžetu u okviru kog se obezbeđuju sredstva za njeno finansiranje, ili donatorske projekte koji pružaju direktnu tehničku podršky u sprovođenju mere;
5) pokazatelje učinka mere i njihove početne i ciljane vrednosti;
6) informacije o propisima koje bi trebalo doneti odnosno izmeniti kako bi se mera realizovala;
7) ostale podatke koji se unose u tabelarni prikaz, na obrascu koji je prilog 1. ove uredbe.
Ako se nove mere prvi put utvrđuju srednjoročnim planom, obrazlaže se razlog takvog planiranja iz člana 6. stav 3. ove uredbe.
Ukoliko je mera preuzeta iz dokumenta javnih politika ili dokumenta razvojnog planiranja u čijem procesu izrade je analizom efekata utvrđeno da postoje rizici i preduslovi za njeno sprovođenje, oni se prikazuju u okviru priloga 5. srednjoročnog plana.
Ukoliko se mera utvrđuje srednjoročnim planom, obveznik srednjoročnog planiranja razmatra da li postoje određeni rizici i preduslovi za sprovođenje mere, u skladu sa smernicama datim u Prilogu 10. uredbe Vlade kojim se bliže uređuje upravljanje javnim politikama, i ako oni postoje prikazuje ih u okviru priloga 5.
Obveznik srednjoročnog planiranja u srednjoročnom planu definiše i ko sprovodi meru iz srednjoročnog plana i to:
1) koja je organizaciona jedinica u sastavu obveznika srednjoročnog plana nadležna za sprovođenje, odnosno koordinaciju sprovođenja mere;
2) ko su partneri u sprovođenju mere, ako ih ima.
Očekivani rezultat mere iz srednjoročnog plana preuzima se kao cilj (očekivani rezultat) programske aktivnosti odnosno projekta u programskom budžetu u okviru kog su alocirana sredstva za realizaciju mere. Pokazatelji učinka utvrđeni za meru u srednjoročnom planu se direktno preuzimaju kao pokazatelji učinka cilja programske aktivnosti odnosno projekta u okviru kog su alocirana sredstva za realizaciju mere.
Obveznik srednjoročnog planiranja aktivnosti u srednjoročni plan po pravilu preuzima iz važećih dokumenata javnih politika ili Akcionog plana za sprovođenje programa Vlade, kojim je obavezan da ih sprovodi, uz referisanje na meru u okviru koje se sprovodi.
JLS srednjoročnim planom utvrđuje i aktivnosti za sprovođenje mera utvrđenih planom razvoja JLS, ako važećim dokumentima javnih politika nisu planirane aktivnosti za sprovođenje tih mera.
Obveznik srednjoročnog planiranja može srednjoročnim planom sam da utvrđuje nove aktivnosti u sledećim slučajevima:
- ako zbog hitnosti potrebe za sprovođenjem konkretne aktivnosti, obveznik srednjoročnog planiranja tu aktivnost nije mogao prethodno da isplanira dokumentom javne politike;
- ako je na osnovu analize institucionalnih kapaciteta obveznik srednjoročnog planiranja utvrdio potrebu za unapređenjem kapaciteta, odnosno promenom u organizaciji i korišćenju postojećih resursa;
- ako aktivnosti za realizaciju mera preuzetih iz važećih dokumenata javnih politika nisu razrađene u okviru tih dokumenata za neku od godina na koje se srednjoročni plan odnosi;
- ako se tim aktivnostima razrađuju mere koje su po prvi put utvrđene srednjoročnim planom.
Srednjoročnim planom ministarstva, organa autonomne pokrajine ili JLS obuhvataju se i aktivnosti iz dokumenata javnih politika koje sprovode akteri koji nisu obveznici srednjoročnog planiranja (npr. javna preduzeća, nevladin sektor, imaoci poverenih ovlašćenja i dr.) ako je za sprovođenje tih aktivnosti potrebno:
1) izdvojiti sredstva za kofinansiranje u okviru finansijskog plana ministarstva, organa autonomne pokrajine ili JLS, ili
2) obezbediti garancije Vlade, odnosno autonomne pokrajine ili JLS za zajam iz koga će se finansirati.
Obveznik srednjoročnog planiranja aktivnosti u srednjoročnom planu definiše u skladu sa dokumentom javne politike iz kojeg je tu aktivnost preuzeo i za svaku od aktivnosti preuzima sledeće podatke:
1) naziv aktivnosti;
2) rok za sprovođenje;
3) ostale podatke koje se unose u tabelarni prikaz, na obrascu koji je prilog 1. ove uredbe.
Podatke iz stava 1. ovog člana obveznik srednjoročnog plana sam definiše za aktivnost koja se prvi put utvrđuje srednjoročnim planom.
Obveznik srednjoročnog planiranja u srednjoročnom planu definiše i koja je organizaciona jedinica u sastavu obveznika srednjoročnog plana sprovodi aktivnost.
Izuzetno od člana 7. stav 1. tačka 4) ove uredbe, ako se sredstva za sprovođenje različitih aktivnosti u okviru jedne mere obezbeđuju u okviru različitih programskih aktivnosti i/ili projekata u programskom budžetu ili donatorskih projekata koja pružaju direktnu tehničku podršku, za svaku od aktivnosti u okviru mere potrebno je definisati procenjena finansijska sredstava neophodna za njenu realizaciju i izvore iz kojih se ta sredstva obezbeđuju, programsku aktivnost i/ili projekat u programskom budžetu u okviru kog se obezbeđuju sredstva za njeno finansiranje ili donatorske projekte koji pružaju direktnu tehničku podršku obvezniku srednjoročnog planiranja u realizaciji aktivnosti.
Jedna aktivnost može biti finansirana:
1. samo iz sredstava obezbeđenih u okviru jedne programske aktivnosti i/ili projekta u programskom budžetu;
2. iz jednog ili više donatorskih projekata koji pružaju direktnu tehničku podršku obvezniku srednjoročnog planiranja (donatorska sredstva koja se ne evidentiraju u sistemu izvršenja budžeta);
3. iz sredstava obezbeđenih u okviru jedne programske aktivnosti i/ili projekta u programskom budžetu i donatorskih projekata koji pružaju direktnu tehničku podršku obvezniku srednjoročnog planiranja.
Za aktivnosti koje se prvi put operacionalizuju srednjoročnim planom i koje predstavljaju projekat u programskom budžetu, potrebno je opisati odnosno obrazložiti njihovo sprovođenje.
Normativna aktivnost je poseban tip aktivnosti koji se odnosi na usvajanje ili izmenu propisa ili akta.
Normativnu aktivnost obveznik srednjoročnog planiranja preuzima iz dokumenta javne politike ili utvrđuje srednjoročnim planom u okviru mere javne politike, ukoliko je usvajanje ili izmena određenog propisa ili akta preduslov za sprovođenje mere.
Obveznik srednjoročnog planiranja takođe utvrđuje normativne aktivnosti koje će sprovoditi u prvoj godini važenja srednjoročnog plana na osnovu svoje nadležnosti i kada je propis odnosno akt potrebno doneti radi izvršenja propisa više hijerarhijske snage.
Za svaku normativnu aktivnost naročito se definišu sledeći podaci:
1) tip propisa, odnosno akta koji je potrebno doneti odnosno izmeniti;
2) pravni osnov za donošenje, odnosno predlaganje;
3) predmet uređenja;
4) povezanost sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU, i
5) mesec i godinu u kom se planira donošenje propisa ili akta, odnosno dostavljanje na razmatranje i usvajanje Vladi odnosno nadležnom organu JLS.
Obveznik srednjoročnog planiranja srednjoročnim planom definiše pokazatelje učinka i to:
- pokazatelje efekata na nivou opšteg cilja;
- pokazatelje ishoda na nivou posebnih ciljeva; i
- pokazatelje rezultata na nivou mera.
Za aktivnosti koje predstavljaju projekat u programskom budžetu, potrebno je definisati pokazatelje rezultata i na nivou te aktivnosti.
Pokazatelji učinka se definišu tako da omoguće praćenje i merenje stepena postizanja, odnosno realizacije konkretnog cilja, odnosno mere ili aktivnosti.
Za svaki pokazatelj učinka se navodi njegova početna vrednost i godina, ciljane vrednosti tokom perioda za koji se srednjoročni plan donosi, izvor provere i ostali podaci koji se unose u tabelarni prikaz, na obrascu koji je prilog 1. ove uredbe.
Ako su pokazatelj učinka mere i njegove ciljane vrednosti preuzeti iz dokumenta javne politike ili dokumenta razvojnog planiranja, moguće je u srednjoročnom planu revidirati ciljane vrednosti pokazatelja učinka za naredni period, na osnovu značajnih odstupanja u dinamici realizaciji mere u prethodnom periodu ili na osnovu toga što su za meru u budžetu obezbeđena manja sredstva od planiranih a postoji direktna korelacija između visine opredeljenih sredstava i ostvarenja rezultata mere. U tom slučaju je neophodno obrazložiti unetu izmenu.
III PRILOZI SREDNJOROČNOG PLANA
Prilog 1: Opis mera i aktivnosti koje se prvi put operacionalizuju srednjoročnim planom
Opis (obrazloženje) mere koja se prvi put operacionalizuje srednjoročnim planom, po pravilu, uključuje informacije o razlozima njenog sprovođenja, lokalnom kontekstu (ukoliko se radi o meri koju sprovodi obveznik na lokalnom nivou), pravnom osnovu, rizicima i preduslovima za ostvarenje mere, ako postoje, kao i obuhvatu mere.
Za aktivnosti koje se prvi put operacionalizuju srednjoročnim planom i koje predstavljaju projekat u programskom budžetu, takođe je potrebno opisati odnosno obrazložiti njihovo sprovođenje, odnosno uključiti informacije o razlozima i osnovu sprovođenja aktivnosti, obuhvatu i očekivanim rezultatima.
Prilog 2: Plan normativnih aktivnosti
U ovom prilogu se daje pregled svih propisa i akata koje obveznik srednjoročnog planiranja planira da usvoji, odnosno da dostavi na razmatranje i usvajanje odnosno utvrđivanje predloga Vladi odnosno nadležnom organu JLS, tokom prve godine na koju se srednjoročni plan odnosi.
Plan normativnih aktivnosti naročito sadrži sledeće podatke:
1) tip propisa, odnosno akta čije donošenje se planira;
2) pravni osnov za donošenje, odnosno predlaganje;
3) predmet uređenja;
4) veza sa merom zbog čije realizacije se normativna aktivnost sprovodi i referentnim dokumentom javne politike ili dokumentom razvojnog planiranja kojim je mera definisana;
5) povezanost sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU; i
6) mesec i godinu u kom se planira donošenje propisa ili akta, odnosno dostavljanje na razmatranje i usvajanje odnosno utvrđivanje predloga Vladi odnosno nadležnom organu JLS.
JLS, odnosno drugi obveznici srednjoročnog planiranja na lokalnom nivou pripremaju plan normativnih aktivnosti samo za propise, odnosno druge opšte akte koji su u nadležnosti skupštine JLS.
Prilog 3: Srednjoročni okvir rashoda obveznika srednjoročnog planiranja po programskoj klasifikaciji i merama i aktivnostima iz srednjoročnog plana
U okviru ovog dela obveznik srednjoročnog planiranja daje pregled svojih budžetskih programa, programskih aktivnosti i projekata, mera i aktivnosti iz srednjoročnog plana, kao i projekciju potrebnih finansijskih sredstava za njihovo sprovođenje tokom trogodišnjeg perioda za koji se srednjoročni plan donosi, po izvorima finansiranja.
Prilog 4: Analiza institucionalnih kapaciteta
Analiza institucionalnih kapaciteta sadrži sažete informacije o mogućnostima obveznika srednjoročnog planiranja da sprovodi aktivnosti iz svoje nadležnosti, uključujući i aktivnosti u okviru realizacije mera i ostvarenja ciljeva utvrđenih dokumentima javnih politika i dokumentima razvojnog planiranja. Ta analiza pre svega podrazumeva sagledavanje ljudskih i materijalnih mogućnosti i potreba za promenom u organizaciji i korišćenju postojećih resursa. Pri tome obveznik srednjoročnog planiranja uzima u obzir analize kapaciteta za sprovođenje mera javnih politika izrađenih u procesu donošenja dokumenata javnih politika i dokumenata razvojnog planiranja, iz kojih se mere preuzimaju u srednjoročni plan.
Obveznik srednjoročnog planiranja naročito razmatra, i kada je to relevantno, obrazlaže sledeće aspekte analize institucionalnih kapaciteta:
- efikasnost postojeće organizacione strukture, na nivou svojih organizacionih jedinica;
- raspoloživost ljudskih resursa, uključujući broj i kvalifikacije zaposlenih, kao i mogućnost za poboljšanje strukture zaposlenih i podizanje nivoa njihove efikasnosti (obuke, smanjenje broja zaposlenih u pomoćnim službama, zapošljavanje obrazovanih kadrova sa potrebnim znanjima i veštinama...), uzimajući u obzir propise koji uređuju oblast zaštite tajnih podataka;
- raspoloživost materijalnih resursa, uključujući tehnološku infrastrukturu, a pre svega informacione sisteme i softvere, koje obveznik srednjoročnog planiranja koristi u internim procesima rada ili eksterno, za pružanje javne usluge, kao i potrebe i interne mogućnosti za poboljšanje tih resursa;
- efikasnost sprovođenja nadležnosti, odnosno poslova koje je delegirao na zavisna pravna lica i privatni sektor i održivost takvih rešenja, kao i mogućnosti za dodatno delegiranje poslova iz svoje nadležnosti;
- mogućnosti za optimizaciju administrativnih procedura, a naročito za njihovo ubrzanje i smanjenje troškova poslovanja i administrativnih troškova;
- druge aspekte specifične za poslovanje obveznika srednjoročnog planiranja.
Ako je obveznik srednjoročnog planiranja JLS, u analizi razmatra i, kada je to relevantno, obrazlaže i rezultate analize u vezi sa potrebom, odnosno mogućnošću zajedničkog obavljanja poslova sa drugim jedinicama lokalne samouprave, odnosno mogućnošću formiranja zajedničkog organa od strane dve ili više jedinica lokalne samouprave ili ustupanja određenih poslova drugoj jedinici lokalne samouprave, u skladu sa zakonom koji uređuje lokalnu samoupravu.
U analizi se obveznik srednjoročnog planiranja poziva na dokumente iz kojih je preuzimao rezultate analiza i podatke, uz oznaku linka za preuzimanje tog dokumenta. U skladu sa rezultatima analize institucionalnih kapaciteta obveznik srednjoročnog planiranja definiše konkretne mere i aktivnosti u cilju unapređenja kapaciteta, u skladu sa dostupnim finansijskim sredstvima.
Prilog 5: Rizici i preduslovi za ostvarenje mera
U okviru ovog dela obveznik srednjoročnog planiranja daje pregled mera za koje je utvrđeno da postoje rizici za njihovo ostvarenje, kao i kratak opis rizika odnosno preduslova za sprovođenje i ostvarenje željenih rezultata svake od mera.
IV GODIŠNJI CIKLUS PLANIRANJA I IZRADE BUDŽETA
Srednjoročno planiranje mera i aktivnosti obveznika srednjoročnog planiranja i srednjoročno finansijsko planiranje čine objedinjeni proces koji se odvija kontinuirano tokom godine. Rokovi za ključne korake u objedinjenom procesu utvrđeni su zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, zakonom kojim se uređuje planski sistem i ovom uredbom.
Kalendar objedinjenog procesa obezbeđuje da predlog finansijskog plana korisnika budžetskih sredstava bude izrađen na osnovu nacrta srednjoročnog plana, kao i da finalne verzije srednjoročnog plana i finansijskog plana budu usklađene.
Za direktne korisnike budžetskih sredstava Republike Srbije, kalendar objedinjenog procesa obezbeđuje da se nove mere i aktivnosti iz nacrta srednjoročnog plana koriste kao osnov za izradu predloga prioritetnih oblasti finansiranja (POF).
Za obveznike srednjoročnog planiranja koji imaju obavezu dostavljanja priloga za Plan rada Vlade, kalendar objedinjenog procesa obezbeđuje da se plan normativnih aktivnosti, kao i ciljevi, mere i aktivnosti definisane za prvu godinu važenja srednjoročnog plana, koriste kao osnov za izradu Plana rada Vlade.
Srednjoročno planiranje otpočinje sagledavanjem situacije u delokrugu obveznika srednjoročnog planiranja, odnosno sagledavanjem promene situacije u odnosu na prethodnu godinu i rezultata koje je obveznik srednjoročnog planiranja ostvario tokom prethodne fiskalne godine.
Obveznik srednjoročnog planiranja prati i analizira napredak u ostvarenju ciljeva iz srednjoročnog plana i rezultate sprovedenih mera i aktivnosti, na osnovu ostvarenih vrednosti pokazatelja učinka i utrošenih sredstava. Istovremeno, obveznik srednjoročnog planiranja razmatra rezultate svojih tekućih mera i aktivnosti koje nisu uključene u srednjoročni plan, a koje se planiraju u okviru elemenata programskog budžeta (delatnosti za koje nisu planirane promene javne politike, niti unapređenja u načinu sprovođenja).
Na osnovu ove analize obveznici srednjoročnog planiranja do 15. marta tekuće godine izrađuju godišnji izveštaj o sprovođenju srednjoročnog plana i godišnji izveštaj o učinku programskog budžeta za prethodnu fiskalnu godinu.
Na osnovu sagledavanja situacije u svom delokrugu, analize rezultata ostvarenih tokom prethodne fiskalne godine i njihovih implikacija za naredni period, obveznik srednjoročnog planiranja započinje planiranje mera i aktivnosti za naredne tri godine.
Ako je tokom prethodne fiskalne godine došlo do izmene dokumenata javnih politika, dokumenata razvojnog planiranja ili prioriteta Vlade, Pokrajinske vlade ili JLS, čije je sprovođenje u delokrugu obveznika srednjoročnog planiranja, obveznik srednjoročnog planiranja usklađuje svoj srednjoročni plan sa ovim izmenama.
Obveznik srednjoročnog planiranja analizira institucionalne kapacitete za sprovođenje aktivnosti iz svoje nadležnosti, uključujući realizaciju mera i aktivnosti utvrđenih dokumentima javnih politika i dokumentima razvojnog planiranja. U skladu sa rezultatima analize, po potrebi definiše mere ili aktivnosti u cilju unapređenja kapaciteta.
Ako je tokom prethodne fiskalne godine došlo do značajnih promena u okruženju ili odstupanja u ostvarenju srednjoročnog plana, obveznik srednjoročnog planiranja procenjuje:
- da li su očekivani rezultati sprovođenja mera i aktivnosti utvrđeni prethodnim srednjoročnim planom dostižni u novonastalim okolnostima ili ih treba revidirati;
- da li je potrebno revidirati dinamiku sprovođenja aktivnosti, odnosno iznose sredstva potrebnih za njihovo sprovođenje, i
- da li je potrebno utvrditi nove aktivnosti kojima bi se unapredili rezultati sprovođenja mera u narednom periodu.
Obveznik srednjoročnog planiranja utvrđuje aktivnosti za sprovođenje mera iz važećih dokumenata javnih politika odnosno dokumenata razvojnog planiranja ako tim dokumentima nisu utvrđene aktivnosti za realizaciju mera u nekoj od godina na koje se srednjoročni plan odnosi.
Izuzetno, obveznik srednjoročnog planiranja može utvrditi nove mere za ostvarenje konkretnog posebnog cilja, u slučajevima iz člana 6. stav 3. ove uredbe.
Specifičnosti izrade srednjoročnog plana za direktne korisnike budžeta Republike Srbije
Na osnovu rezultata aktivnosti iz člana 19. ove uredbe, obveznik srednjoročnog planiranja izrađuje prvi nacrt srednjoročnog plana, odnosno u Jedinistveni informacioni sistem unosi ciljeve, mere i aktivnosti koje planira da sprovodi u narednom trogodišnjem periodu, kao i pokazatelje učinka istih i povezuje ih sa elementima programskog budžeta (programskim aktivnostima i projektima) u okviru kojih se alociraju sredstva za sprovođenje mera i aktivnosti.
Posebni ciljevi, nove mere, a po potrebi i aktivnosti, kao i za njih utvrđeni pokazatelji učinka se iz nacrta srednjoročnog plana unetog u Jedinistveni informacioni sistem preuzimaju u Informacioni sistem za pripremu budžeta (u daljem tekstu: BIS) i koriste se u pripremi predloga za prioritetne oblasti finansiranja (u daljem tekstu: POF), a u skladu sa Metodologijom za izradu programskog budžeta, uspostavljenom arhitekturom sistema BIS i u njemu implementiranim modelom podataka.
Preuzimanje podataka iz stava 2. ovog člana biće omogućeno kada se za to u sistemu BIS steknu tehnički preduslovi.
U skladu sa instrukcijom za predlaganje POF ministarstva nadležnog za poslove finansija, korisnici budžetskih sredstava detaljno planiraju sredstva potrebna za realizaciju novih mera i aktivnosti iz srednjoročnog plana (po ekonomskim klasifikacijama), kao i sredstva za realizaciju tekućih programskih aktivnosti i projekata obveznika srednjoročnog planiranja (i mera i aktivnosti koje su njima obuhvaćene). Pri tome razmatraju gde mogu da se ostvare uštede, odnosno preusmere sredstava kako bi se omogućilo finansiranje novih mera i aktivnosti.
U okviru procedure POF se predlozi novih mera i aktivnosti, zajedno sa projekcijom troškova za realizaciju tekućih programskih aktivnosti i projekata u narednom trogodišnjem periodu, dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove finansija, do 15. marta tekuće godine.
Izrada srednjoročnog plana usklađenog sa finansijskim planom
Obveznici srednjoročnog planiranja koji su direktni korisnici budžeta Republike Srbije, u skladu sa uputstvom za pripremu budžeta i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda, revidiraju nacrt srednjoročnog plana koji su koristili kao osnov za POF i na osnovu njega izrađuju predlog svog finansijskog plana. Sredstva potrebna za realizaciju mera i aktivnosti srednjoročnog plana alociraju se u okviru odgovarajućih elemenata programskog budžeta.
Ostali obveznici srednjoročnog planiranja u proceduri planiranja iz člana 19. ove uredbe izrađuju nacrt srednjoročnog plana. U Jedinstveni informacioni sistem unose ciljeve, mere i aktivnosti koje planiraju da sprovodu u narednom trogodišnjem periodu (kao i pokazatelje učinka istih) i povezuju ih sa elementima programskog budžeta (programskim aktivnostima i projektima) u okviru kojih se alociraju sredstva za sprovođenje tih mera i aktivnosti. U skladu sa uputstvom za pripremu budžeta i projekcijom srednjoročnog okvira rashoda, oni detaljno planiraju sredstva potrebna za realizaciju novih mera i aktivnosti iz srednjoročnog plana (po ekonomskim klasifikacijama), kao i sredstva za realizaciju tekućih programskih aktivnosti i projekata (odnosno mera i aktivnosti koje su njima obuhvaćene). Pri tome razmatraju gde mogu da se ostvare uštede odnosno preusmeravanja sredstava, kako bi se omogućilo finansiranje novih mera i aktivnosti. Sredstva za realizaciju mera i aktivnosti srednjoročnog plana alociraju se u okviru odgovarajućih elemenata programskog budžeta u predlogu finansijskog plana.
Obveznik srednjoročnog planiranja je dužan da finalnu verziju svog srednjoročnog plana uskladi sa zakonom o budžetu Republike Srbije, odlukom o budžetu lokalne vlasti, odnosno svojim usvojenim finansijskim planom.
Usklađenost Plana rada Vlade i srednjoročnih planova
Godišnji plan rada Vlade izrađuje se na osnovu srednjoročnih planova organa državne uprave i sadrži pregled ciljeva, mera i aktivnosti (uključujući normativne aktivnosti) koje organi planiraju da sprovedu u prvoj godini važenja srednjoročnog plana, kao i njihovih očekivanih učinaka, koji oni dostavljaju Generalnom sekretarijatu Vlade.
Organi državne uprave unose svoje priloge za Godišnji plan rada Vlade u Informacioni sistem Vlade - P lan i izveštaj o radu Vlade (u daljem tekstu: PIRV), koji se postavljen na sajtu pirv.gov.rs a u skladu sa odredbama Poslovnika Vlade, na utvrđeni način i u propisanom roku, kao i u skladu sa instrukcijama Generalnog sekretara Vlade kojima se utvrđuje metodologija, postupak i struktura za sačinjavanje godišnjeg plana rada Vlade.
Razmenu podataka između Jedinstvenog informacionog sistema i PIRV i način unosa i korišćenja podataka koji se koriste u PIRV radi pripreme Plana rada Vlade, kao i druga povezana pitanja bliže će urediti Generalni sekretar Vlade svojim uputstvom.
Srednjoročni plan usvaja rukovodilac obveznika srednjoročnog planiranja, odnosno skupština JLS, kada je obveznik srednjoročnog planiranja JLS. Plan se objavljuje na internet stranici obveznika srednjoročnog planiranja najkasnije do 31. januara tekuće godine.
Prilikom objavljivanja srednjoročnog plana vodi se računa o propisima koji uređuju oblast zaštite tajnih podataka. Ukoliko plan sadrži tajne podatke, objavljuje se uz izostavljanje delova koji sadrže tajne podatke.
V PRAĆENJE SPROVOĐENJA SREDNJOROČNOG PLANA I IZVEŠTAVANJE
Praćenje sprovođenja srednjoročnog plana
Obveznik srednjoročnog planiranja dužan je da prati sprovođenje mera i aktivnosti i stepen postizanja ciljeva utvrđenih srednjoročnim planom, kroz praćenje i analizu ostvarenih vrednosti pokazatelja učinka.
Obveznici srednjoročnog planiranja izrađuju godišnji izveštaj o sprovođenju srednjoročnog plana, koji se odnosi na prethodnu fiskalnu godinu, najkasnije do 15. marta tekuće godine, tako što unose podatke o postignutim rezultatima u Jedinstveni informacioni sistem.
Obveznici srednjoročnog planiranja objavljuju godišnji izveštaj o sprovođenju srednjoročnog plana na svojoj internet stranici.
Prilikom objavljivanja godišnjeg izveštaja vodi se računa o propisima koji uređuju oblast zaštite tajnih podataka. Ukoliko izveštaj sadrži tajne podatke, objavljuje se uz izostavljanje delova koji sadrže tajne podatke.
Sadržaj godišnjeg izveštaja o sprovođenju srednjoročnog plana
Godišnji izveštaj o sprovođenju srednjoročnog plana sadrži:
1) pregled opštih i posebnih ciljeva, mera, ciljanih i ostvarenih vrednosti pokazatelja učinka u godini na koju se izveštaj odnosi, kao i obrazloženje odstupanja između ciljanih i ostvarenih vrednosti;
2) iznose planiranih i utrošenih sredstava za realizaciju svake mere, kao i procentualni odnos između utrošenih i planiranih sredstava po merama;
3) status realizacije aktivnosti u godini za koju se izveštava, a ako konkretna aktivnost nije realizovana u predviđenom roku obrazlažu se razlozi kašnjenja i navodi se rok u kome će se ta aktivnost realizovati.
Godišnji izveštaj o radu Vlade
Godišnji izveštaj o radu Vlade izrađuje se na osnovu godišnjih izveštaja o radu organa državne uprave koje oni dostavljaju Generalnom sekretarijatu Vlade.
Realizaciju godišnjeg plana rada Vlade i poslove koje je obavila van plana rada Vlada ocenjuje godišnjim izveštajem o radu.
Organi državne uprave unose svoje priloge za Godišnji izveštaj o radu Vlade u PIRV, u skladu sa odredbama Poslovnika Vlade, na utvrđeni način i u propisanom roku, kao i u skladu sa instrukcijama Generalnog sekretara Vlade kojima se utvrđuje metodologija, postupak i struktura za sačinjavanje godišnjeg izveštaja o radu Vlade.
Razmenu podataka između Jedinstvenog informacionog sistema i PIRV i način unosa i korišćenja podataka koji se koriste u PIRV radi pripreme Godišnjeg izveštaja o radu Vlade, kao i druga povezana pitanja bliže će urediti Generalni sekretar Vlade svojim uputstvom.
Rokovi za početak primene pojedinih odredbi
Obveznici srednjoročnog planiranja dužni su da počnu izradu srednjoročnog plana u skladu sa ovim zakonom počev od srednjoročnog plana za 2020. godinu, a izveštaje o sprovođenju srednjoročnog plana počev od 15. marta 2021. godine, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, lokalna vlast donosi srednjoročne planove najkasnije počev od srednjoročnog plana za 2021. godinu, a izveštaje o sprovođenju srednjoročnog plana najkasnije počev od 15. marta 2022. godine, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
OBRAZAC TABELARNOG PRIKAZA MERA I AKTIVNOSTI
Opšti cilj 1: |
|||||||||||||||||||||
Planski dokument iz kog je cilj preuzet (ili oznaka "utvrđen srednjoročnim planom"): |
|||||||||||||||||||||
Pokazatelj (i) na nivou opšteg cilja (pokazatelj efekta) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u poslednjoj godini |
Poslednja godina važenja planskog dokumenta |
|||||||||||||||
|
|
|
|
|
|
|
|||||||||||||||
Poseban cilj 1.1 |
|||||||||||||||||||||
Planski dokument iz kog je cilj preuzet (ili oznaka "utvrđen srednjoročnim planom"): |
|||||||||||||||||||||
Budžetski program koji preuzima poseban cilj (šifra i naziv): |
|||||||||||||||||||||
Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini t+1 |
Ciljana vrednost u godini t+2 |
Ciljana vrednost u godini t+3 |
||||||||||||||
|
|
|
|
|
|
|
|
||||||||||||||
Mera 1.1.1: NAZIV |
|||||||||||||||||||||
Planski dokument iz kog je mera preuzeta (ili oznaka "utvrđena srednjoročnim planom"): |
|||||||||||||||||||||
Tip mere |
Organ (ili sektor organa) odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere |
Period sprovođenja |
Izvor finansiranja |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima finansiranja u 000 din. |
Šifra programske aktivnosti ili projekta u okviru kog se obezbeđuju sredstva |
||||||||||||||||
U godini t+1 |
U godini t+2 |
U godini t+3 |
|||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
|
|
|
||||||||||||||
|
|
|
|
||||||||||||||||||
|
|
|
|
||||||||||||||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini t+1 |
Ciljana vrednost u godini t+2 |
Ciljana vrednost u godini t+3 |
||||||||||||||
|
|
|
|
|
|
|
|
||||||||||||||
Naziv aktivnosti |
Organ (sektor organa) koji sprovodi aktivnost |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
Šifra programske aktivnosti ili projekta u okviru kog se obezbeđuju sredstva |
||
U godini t+1 |
U godini t+2 |
U godini t+3 |
|||||
1.1.1.1 |
|
|
Izvor 1 |
|
|
|
|
... |
|
|
|
||||
1.1.1.2 |
|
|
|
|
|
|
|
1.1.1.3 |
|
|
|
|
|
|
|
OBRAZAC TABELARNOG PRIKAZA MERA I AKTIVNOSTI KOJE OBVEZNIK SREDNJOROČNOG PLANIRANJA SPROVODI U SKLADU SA DOKUMENTIMA JAVNIH POLITIKA ČIJI JE PREDLAGAČ DRUGI ORGAN
Mera: NAZIV |
|||||||||||||||
Planski dokument iz kog je mera preuzeta i naziv cilja u okviru koga je mera definisana u planskom dokumentu: |
|||||||||||||||
Tip mere |
Organ (ili sektor organa) odgovoran za sprovođenje |
Period sprovođenja |
Izvor finansiranja |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima finansiranja u 000 din. |
Šifra programske aktivnosti ili projekta u okviru kog se obezbeđuju sredstva |
||||||||||
U godini t+1 |
U godini t+2 |
U godini t+3 |
|||||||||||||
|
|
|
|
|
|
|
|
||||||||
|
|
|
|
||||||||||||
|
|
|
|
||||||||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini t+1 |
Ciljana vrednost u godini t+2 |
Ciljana vrednost u godini t+3 |
||||||||
|
|
|
|
|
|
|
|
||||||||
Naziv aktivnosti |
Organ (sektor organa) koji sprovodi aktivnost |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
Šifra programske aktivnosti ili projekta u okviru kog se obezbeđuju sredstva |
||||||||||
U godini t+1 |
U godini t+2 |
U godini t+3 |
|||||||||||||
|
|
|
Izvor 1 |
|
|
|
|
||||||||
... |
|
|
|
||||||||||||
|
|
|
|
|
|
|
|
||||||||
|
|
|
|
|
|
|
|
||||||||
Planski dokument iz kog je aktivnost preuzeta i naziv mere u planskom dokumentu u okviru koje je aktivnost definisana: |
|||||||||||||||
Naziv aktivnosti |
Organ (sektor organa) koji sprovodi aktivnost |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
Šifra programske aktivnosti ili projekta u okviru kog se obezbeđuju sredstva |
||||||||||
U godini t+1 |
U godini t+2 |
U godini t+3 |
|||||||||||||
|
|
|
Izvor 1 |
|
|
|
|
||||||||
... |
|
|
|
||||||||||||
OBRAZAC OBRAZLOŽENJA NOVIH MERA I AKTIVNOSTI (KOJE SE PRVI PUT OPERACIONALIZUJU SREDNJOROČNIM PLANOM)
Oznaka mere ili aktivnosti |
Naziv mere ili aktivnosti |
Opis (obrazloženje) mere ili aktivnosti |
|
|
|
|
|
|
OBRAZAC NORMATIVNIH AKTIVNOSTI
Normativne aktivnosti (NA) |
Mera za čije je sprovođenje NA preduslov |
Organ predlagač propisa |
Tip propisa |
Pravni osnov |
Kvartal u kom se propis dostavlja Vladi ili ministru na donošenje, usvajanje, odnosno utvrđivanje predloga |
Veza sa NPAA |
Normativna aktivnost 1.1 |
|
|
|
|
|
|
Normativna aktivnost 1.2 |
|
|
|
|
|
|
SREDNJOROČNI OKVIR RASHODA OBVEZNIKA SREDNJOROČNOG PLANIRANJA PO PROGRAMSKOJ KLASIFIKACIJI I MERAMA I AKTIVNOSTIMA IZ SREDNJOROČNOG PLANA
Šifra PR, PA, PJ |
Naziv programa, programske aktivnost ili projekta |
Naziv i oznaka mere ili aktivnosti iz SP |
Projekcija sredstva po izvorima u 000 din. |
|||||
U godini t+1 |
U godini t+2 |
U godini t+3 |
||||||
Izvor 1, 10,11 |
Ostali izvori |
Izvor 1, 10,11 |
Ostali izvori |
Izvor 1, 10,11 |
Ostali izvori |
|||
xxxx |
Program A |
Ukupno za program: |
|
|
|
|
|
|
|
Programska aktivnost B |
Mera 1.1.2 |
|
|
|
|
|
|
Ostalo |
|
|
|
|
|
|
||
Ukupno: za PA ili PJ |
|
|
|
|
|
|
||
|
Programska aktivnost C |
Aktivnost 1.1.1.1 |
|
|
|
|
|
|
Aktivnost 1.1.1.2 |
|
|
|
|
|
|
||
Aktivnost 1.1.1.3 |
|
|
|
|
|
|
||
Ukupno: za PA ili PJ |
|
|
|
|
|
|
||
|
Projekat D |
Mera 1.2.2 |
|
|
|
|
|
|
|
Projekat E |
Aktivnost 1.2.3.1 |
|
|
|
|
|
|
|
Programska aktivnost E |
Aktivnost 3.2.2.2 |
|
|
|
|
|
|
Aktivnost 3.2.2.3 |
|
|
|
|
|
|
||
Ostalo |
|
|
|
|
|
|
||
Ukupno: za PA ili PJ |
|
|
|
|
|
|
||
|
Program B |
Ukupno za program: |
|
|
|
|
|
|
|
Programska aktivnost.. |
|
|
|
|
|
|
|