STATUTDIREKTORATA ZA RADIJACIONU I NUKLEARNU SIGURNOST I BEZBEDNOST SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 9/2019) |
Ovim statutom uređuju se sledeće: položaj i oblik organizovanja Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (u daljem tekstu: Direktorat); sedište i oznake Direktorata (naziv, pečat, štambilj, grafički amblem i stilizovani obrazac); organi Direktorata; zastupanje Direktorata; poslovi Direktorata; unutrašnje uređenje Direktorata; osnovna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih; akti Direktorata; izvori finansiranja; planiranje rada i poslovanja; interna finansijska kontrola; izveštaji; javnost rada i informisanje; službena tajna i zaštita podataka o ličnosti; zaštita na radu i zaštita životne sredine; saradnja u obavljanju poslova Direktorata; prestanak rada Direktorata; druga pitanja od značaja za rad Direktorata.
Direktorat je osnovan Zakonom o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti (u daljem tekstu: Zakon), kao samostalno i funkcionalno nezavisno regulatorno telo koje vrši regulatorne, stručne i sa njim povezane izvršne poslove u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, u skladu sa Zakonom.
Direktorat je pravno lice sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim Zakonom i ovim statutom.
Direktorat je upisan u registar Privrednog suda u Beogradu, u registarski uložak broj 5-1203-00, na osnovu Rešenja broj 3 Fi 889/2018 od 11. decembra 2018. godine.
Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Direktorat za svoj rad odgovara Vladi Republike Srbije.
Sedište Direktorata je u Beogradu, u Masarikovoj 5/XV.
Poštanska adresa Direktorata je: Masarikova 5/XV, 11000 Beograd, Republika Srbija.
Elektronska pošta Direktorata je: info@srbatom.gov.rs
Internet stranica Direktorata je: www.srbatom.gov.rs.
Direktorat posluje pod nazivom: Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije.
Skraćeni naziv Direktorata na ćiriličnom pismu je: SRBATOM.
Skraćeni naziv Direktorata na latiničnom pismu je: SRBATOM.
Naziv Direktorata na engleskom jeziku je: Serbian Radiation and Nuclear Safety and Security Directorate.
Direktorat u svom radu upotrebljava srpski jezik i ćiriličko pismo.
U ostvarivanju međunarodne saradnje Direktorat upotrebljava engleski jezik, odnosno drugi relevantni strani jezik.
Direktorat ima pečate, štambilje, grafički amblem (u daljem tekstu: logo) i stilizovan obrazac (u daljem tekstu: memorandum).
Aktom direktora Direktorata uređuje se način upotrebe i čuvanja pečata i štambilja, logoa i memoranduma Direktorata.
Direktorat ima 9 (devet) velikih i 2 (dva) mala pečata.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je Rešenjem br. 031-05-377/2018-11 od 12. decembra 2018. godine dalo saglasnost na sledeću sadržinu i izgled pečata Direktorata kako sledi:
A) Veliki pečati
1. Republika Srbija;
2. Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije;
3. U dnu pečata ispisano je sedište - Beograd;
4. U sredini pečata je Mali grb Republike Srbije;
5. Prečnik pečata iznosi 32 mm;
6. Pečati nose redne brojeve - rimske cifre od I do IX.
B) Mali pečati
1. Republika Srbija;
2. Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije;
3. U dnu pečata ispisano je sedište - Beograd;
4. U sredini pečata je Mali grb Republike Srbije;
5. Prečnik pečata iznosi 22 mm;
6. Pečati nose redne brojeve - rimske cifre od I i II.
Direktorat ima memorandumski štambilj i tri automatska zavodna štambilja.
Memorandumski štambilj Direktorata je pravougaonog oblika dimenzije 20 x 50 mm i sadrži sledeći tekst: "Republika Srbija, Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije" i rubrika za upis datuma podneska i tekst "Beograd".
Automatski zavodni štambilji su pravougaonog oblika, dimenzija 80 x 35 mm, obeleženi arapskim brojevima 1-3, i sledećeg su sadržaja i izgleda:
Republika Srbija
Direktorat za radijacionu i nuklearnu
sigurnost i bezbednost Srbije
Pisarnica
Primljeno:
Organ |
Org. jed. |
Broj |
Prilog |
Vredn. |
|
|
|
|
|
Za upotrebu pečata i štambilja odgovoran je direktor Direktorata, odnosno lice koje ovlasti u pisanoj formi.
Pečati i štambilji Direktorata moraju se posebno čuvati i obezbediti od neovlašćenog korišćenja i zloupotreba.
Logo Direktorata se sastoji od stilizovanog modela atoma u čijem centru je jezgro u obliku kruga crvene boje oko koga se nalaze 3 (tri) stilizovane elektronske orbitale u obliku elipse sa međusobnim uglom od 60 stepeni, i to sive, crvene i plave boje sa krugovima iste boje koji predstavljaju elektrone.
Grafičko rešenje logoa Direktorata je:
Direktorat u poslovnoj prepisci koristi memorandum koji sadrži:
1) u gornjem zaglavlju - grb Republike Srbije sa krajnje leve strane, naziv Direktorata na srpskom jeziku (REPUBLIKA SRBIJA, Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnosti i bezbednost Srbije) i engleskom jeziku (REPUBLIC OF SERBIA, Serbian Radiation and Nuclear Safety and Security Directorate) koji su odvojeni horizontalnom sivom crtom, skraćeni naziv Direktorata na ćiriličnom pismu (SRBATOM) i latiničnom pismu (SRBATOM) u sredini, i logo Direktorata, sa krajnje desne strane. Boja slova je siva, osim boje slova skraćenog naziva na srpskom jeziku koja su plave boje. Ispod grba Republike Srbije sa krajnje leve stane je oznaka i mesto za Br/No:, a ispod navedenog je oznaka i mesto za Datum/Date:;
2) u donjem zaglavlju - adresa Direktorata (Masarikova 5, XV sprat, 11 000 Beograd, Republika Srbija), broj telefona Direktorata (tel. +381 11 3061 489), broj faksa Direktorata (tel. +381 11 3061 552), adresa elektronske pošte Direktorata (e-mail: info@srbatom.gov.rs) i internet stranica Direktorata (www.srbatom.gov.rs). Boja slova i brojeva je svetlo plava.
Izgled memoranduma Direktorata je:
U poslovnoj prepisci sa organima državne uprave i službama Vlade, kao i drugim državnim organima, organizacijama, javnim agencijama, institucijama i telima, može se koristiti samo memorandum.
Za potrebe prepiske sa korisnicima usluga Direktorata, unutrašnje jedinice Direktorata, mogu koristiti memorandum, po potrebi dopunjen sa sledećim elementima: punim nazivom unutrašnje jedinice i brojevima telefona unutrašnje jedinice.
Za potrebe obavljanja poslova koji se odnose na inspekcijski nadzor, koristi se memorandum koji je dopunjen sledećim elementima:
REGULATORNA INSPEKCIJA
Organi Direktorata su Odbor i direktor, koje imenuje Vlada.
Mandat, uslovi za imenovanje i razlozi za razrešenje članova Odbora i direktora propisani su Zakonom.
Na direktora i članove Odbora primenjuju se propisi u oblasti borbe protiv korupcije.
Odbor Direktorata ima predsednika i četiri člana.
Predsednika Odbora Direktorata imenuje Vlada iz reda članova Odbora Direktorata.
Predsednik Odbora Direktorata ima zamenika koga na konstitutivnoj sednici bira Odbor Direktorata većinom glasova ukupnog broja svojih članova.
Odbor Direktorata:
1) priprema nacrte strategija propisane Zakonom;
2) usvaja programe i planove propisane Zakonom;
3) donosi Statut Direktorata;
4) donosi pravilnike i druge propise i uputstva u skladu sa Zakonom;
5) usvaja godišnji program rada;
6) usvaja Finansijski plan;
7) prati, ocenjuje i daje predloge direktoru za unapređenje radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;
8) prati razvoj oblasti od značaja za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost i upravljanje radioaktivnim otpadom u svetu i podstiče transfer znanja;
9) prati primenu i predlaže izmene i dopune propisa iz oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i upravljanja radioaktivnim otpadom;
10) usvaja godišnji izveštaj o radu i poslovanju i finansijski izveštaj;
11) učestvuje u pripremi godišnjeg izveštaja o sprovođenju mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i upravljanja radioaktivnim otpadom;
12) predlaže mere sanacije u vanrednim događajima;
13) donosi opšte akte utvrđene Statutom;
14) donosi poslovnik o svom radu;
15) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.
Predsednik Odbora Direktorata:
1) saziva sednice Odbora i predsedava tim sednicama;
2) predlaže dnevni red za sednice Odbora;
3) pokreće raspravu o određenim pitanjima iz delokruga Odbora;
4) potpisuje akta koja donosi Odbor;
5) stara se o primeni Statuta i drugih opštih akata Direktorata;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa Statutom i drugim opštim aktima Direktorata.
Zamenik predsednika Odbora Direktorata zamenjuje predsednika Odbora u njegovom odsustvu u skladu sa poslovnikom o radu Odbora Direktorata.
Odbor Direktorata radi i odlučuje na sednicama.
Odbor Direktorata odlučuje većinom glasova ukupnog broja članova Odbora Direktorata.
U radu Odbora Direktorata na sednicama učestvuje direktor Direktorata, odnosno u njegovom odsustvu lice koje je ovlastio u pisanoj formi da ga zamenjuje.
Odbor Direktorata može odlučiti da sednicama prisustvuju i nezavisni stručnjaci u pojedinim oblastima od značaja za rad Direktorata.
Odbor Direktorata može da ovlasti direktora Direktorata da u periodu između dve sednice odlučuje o pojedinim pitanjima iz delokruga rada Odbora Direktorata, uz obavezu da na prvoj narednoj sednici donete odluke podnese na saglasnost.
Način rada Odbora Direktorata utvrđuje se poslovnikom o radu kojim se naročito uređuju način sazivanja i održavanja sednica, način rada na sednici, donošenje akata i odluka, kao i druga pitanja u vezi s radom na sednici.
Predsednik i članovi Odbora Direktorata imaju pravo na mesečnu neto naknadu za svoj rad, u skladu sa propisima kojima se određuju kriterijumi i merila za utvrđivanje visine naknade za rad predsednika i članova upravnog odnosno nadzornog odbora javnih agencija i drugih oblika organizovanja.
Ako se prebivalište, odnosno boravište predsednika ili člana Odbora Direktorata nalazi van sedišta Direktorata, to lice ima pravo i na naknadu putnih troškova i dnevnica, u skladu sa zakonom i opštim aktom Direktorata.
Sredstva za naknade iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuju se finansijskim planom Direktorata.
Direktora Direktorata imenuje i razrešava Vlada.
Direktor zasniva radni odnos ugovorom o radu, u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi.
Ugovor o radu sa direktorom Direktorata zaključuje predsednik Odbora Direktorata.
Direktor Direktorata je u radnom odnosu u Direktoratu sa punim radnim vremenom.
Direktor Direktorata:
1) zastupa i predstavlja Direktorat;
2) organizuje rad i rukovodi radom Direktorata;
3) predlaže akte koje donosi Odbor;
4) izvršava odluke Odbora i preduzima mere za njihovo sprovođenje;
5) stara se o zakonitosti rada i odgovara za korišćenje i raspolaganje finansijskim sredstvima i imovinom Direktorata;
6) donosi pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta;
7) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Direktoratu;
8) donosi upravne akte u skladu sa zakonom;
9) vrši i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom i opštim aktima Direktorata.
Kolegijum direktora Direktorata je poslovno konsultativno telo koje, pored direktora Direktorata, čine šef Kabineta direktora, pomoćnici direktora, specijalni savetnik za nadzor, kao i rukovodioci unutrašnjih jedinica koje direktor Direktorata imenuje u pisanoj formi.
Sastancima kolegijuma mogu da prisustvuju i drugi izvršioci u Direktoratu, po pozivu.
U pravnom prometu u zemlji i inostranstvu Direktorat zastupa direktor.
Direktor može, u okviru svojih ovlašćenja, dati drugom licu punomoćje u pisanoj formi za zastupanje Direktorata u skladu sa zakonom.
Punomoćnik ne može bez odobrenja direktora svoje punomoćje preneti na drugo lice.
Pristanak direktora na prenos punomoćja mora biti u pisanoj formi.
Direktor može, posebnim punomoćjem u pisanoj formi, određene poslove iz svog delokruga, preneti na druge zaposlene u Direktoratu.
Akte Direktorata potpisuje direktor ili lice koje ovlasti u pisanoj formi.
Direktorat obavlja sledeće poslove:
1) priprema nacrte Strategije radijacione i nuklearne sigurnosti, Strategije upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom, Strategije radijacione i nuklearne bezbednosti, kao i akcione planove za njihovo sprovođenje;
2) priprema predloge propisa koje donosi Vlada u skladu sa ovim zakonom;
3) donosi pravilnike i druge propise i uputstva u skladu sa ovim zakonom;
4) donosi Program monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini, prati nivo radioaktivnosti, njegove promene, procenjuje njegov uticaj na stanovništvo i životnu sredinu, daje uputstva o primeni odgovarajućih mera, prati njihovo sprovođenje i objavljuje godišnji izveštaj o nivou izlaganja stanovništva jonizujućem zračenju u Republici Srbiji;
5) priprema predlog Plana delovanja u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije;
6) propisuje mere za zaštitu pojedinaca, stanovništva i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja;
7) propisuje uslove za zaštitu od povećanog izlaganja radnika, pojedinaca i stanovništva zračenju od prirodnih radioaktivnih materijala;
8) donosi rešenja o izdavanju, suspenziji ili oduzimanju odobrenja za obavljanje delatnosti, odobrenja za korišćenje izvora zračenja, ovlašćenja za vršenje poslova zaštite od jonizujućeg zračenja, dozvole za promet izvora zračenja i dozvole za transport opasne robe klase 7 ADR/RID/ADN (radioaktivne materije), kao i o izuzimanju od obaveze pribavljanja odobrenja u skladu sa ovim zakonom;
9) izdaje, suspenduje ili oduzima sertifikate u skladu sa ovim zakonom;
10) izdaje potvrde o upisu u evidenciju i brisanju iz evidencije izvora zračenja;
11) propisuje kriterijume za izuzimanje od obaveze prijavljivanja;
12) propisuje kriterijume za oslobađanje od regulatorne kontrole;
13) vrši verifikaciju osposobljenosti lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od zračenja;
14) definiše obaveze, uključujući i finansijske, nosilaca odobrenja;
15) obezbeđuje stalnu stručnu saradnju u vršenju svojih funkcija kroz angažovanje savetnika, izradu projekata ili uspostavljanje trajnih ili povremenih savetodavnih tela;
16) uspostavlja i vodi registar podnetih zahteva, izdatih odobrenja i sertifikata i lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od zračenja, registar izvora zračenja i njihovih korisnika, izloženih radnika, spoljnih radnika i drugih podataka od značaja za zaštitu od zračenja, radijacionu i nuklearnu sigurnost;
17) uspostavlja i vodi evidenciju postrojenja, izvora zračenja i radioaktivnog otpada, kao i drugih podataka od značaja za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost;
18) uspostavlja sistem kontrole nad izvorima zračenja i uređajima čiji su oni sastavni deo kako bi se obezbedilo njihovo sigurno i bezbedno upravljanje i zaštita tokom rada i po prestanku rada;
19) utvrđuje kategorizaciju izvora zračenja na osnovu njihovog mogućeg uticaja i štete po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
20) utvrđuje kategorizaciju nuklearnog i radioaktivnog materijala na osnovu procene štete koja bi mogla da nastane usled njihove krađe ili neodobrene upotrebe određene vrste i količine materijala, ili usled sabotaže postrojenja u kojem se nuklearni ili radioaktivni materijal proizvodi, obrađuje, koristi, skladišti ili odlaže i propisuje odgovarajuće mere zaštite za različite kategorije materijala;
21) propisuje uslove za bezbednost nuklearnog i radioaktivnog materijala i postrojenja u kojima se oni koriste, uključujući i mere za prevenciju, detekciju i odgovor u slučaju neovlašćenog i zlonamernog delovanja koje uključuje takav materijal ili postrojenja;
22) učestvuje u definisanju projektnih osnova i vanrednih događaja predviđenih projektnim osnovama za potrebe primene mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;
23) ostvaruje saradnju sa drugim državnim organima i organizacijama u okviru svojih nadležnosti;
24) samostalno ili u saradnji sa drugim nadležnim državnim organima i organizacijama ostvaruje saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i drugim međunarodnim organizacijama, telima i nadležnim organima drugih država u vezi sa sprovođenjem ovog zakona i međunarodnih obaveza koje je preuzela Republika Srbija;
25) uspostavlja i primenjuje, u saradnji sa ministarstvima i službama nadležnim za spoljne poslove, odbranu, unutrašnje poslove, ekonomiju i carinu, sistem kontrole za uvoz i izvoz nuklearnog i drugog radioaktivnog materijala, izvora zračenja, opreme, posebne opreme i nenuklearnog materijala, informacija i tehnologije radi ispunjavanja međunarodnih obaveza Republike Srbije;
26) sarađuje sa drugim relevantnim institucijama Republike Srbije u uspostavljanju i održavanju Plana za delovanje u slučaju nuklearne i radiološke vanredne situacije u skladu sa Nacionalnim planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama;
27) daje mišljenje na zahtev nadležnih državnih organa u vezi sa pristupanjem međunarodnim konvencijama i drugim sporazumima u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;
28) uspostavlja odgovarajuće mehanizme i procedure za informisanje javnosti i konsultacije sa drugim zainteresovanim organima i organizacijama u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti.
29) sprovodi sve dodatne obaveze za koje je procenjeno da su neophodne za zaštitu stanovništva i životne sredine u Republici Srbiji;
30) inicira unapređenje nacionalnog okvira u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, na osnovu operativnog iskustva, uvida dobijenog u procesu odlučivanja i razvoja odgovarajuće tehnologije i istraživanja;
31) vrši kontrolu i inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;
32) vrši kontrolu ispunjenosti uslova na osnovu kojih se izdaju odobrenja u skladu sa ovim zakonom;
33) proverava, prati i ocenjuje delatnosti radi potvrde usaglašenosti sa zakonom, važećim propisima i uslovima za dobijanje odobrenja;
34) preduzima mere, nalaže i prati njihovo sprovođenje u slučaju nepoštovanja zakona, podzakonskih i drugih propisa koji se odnose na uslove za dobijanje odobrenja;
35) uspostavlja i održava sistem obračuna i kontrole nuklearnih materijala;
36) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom.
Poslove iz stava 1. ovog člana Direktorat vrši primenom principa gradiranog pristupa srazmerno radijacionom riziku do koga može doći usled obavljanja delatnosti.
Odbor Direktorata donosi opšte akte u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti u skladu sa zakonom.
Direktorat može da organizuje stručne skupove, okrugle stolove, konferencije i druge događaje radi razmene iskustava i upoznavanja domaće i svetske javnosti sa stanjem i tendencijama razvoja u oblastima iz svog delokruga u Republici Srbiji.
Direktorat može da učestvuje na stručnim skupovima, okruglim stolovima, konferencijama i drugim događajima radi razmene iskustava i upoznavanja sa dostignućima u oblastima iz svog delokruga koji se organizuju u drugim državama.
Direktorat može da objavljuje analize, studije, i druge publikacije u oblastima iz svog delokruga.
Direktorat najmanje jednom u deset godina organizuje ocenu usaglašenosti nacionalnog zakonodavnog, regulatornog i institucionalnog okvira sa međunarodnim standardima u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti kao i upravljanja radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom.
Ocena usaglašenosti iz stava 1. ovog člana organizuje se pozivanjem posmatračkih grupa drugih zemalja u relevantnoj oblasti zaštite od zračenja i nuklearne sigurnosti i drugih oblasti mirnodopske upotrebe nuklearne energije koje Direktorat predlaže Vladi.
Direktorat obezbeđuje preduzimanje odgovarajućih dodatnih i pratećih mera na osnovu relevantnih nalaza koji proizilaze iz ocene drugih zemalja i međunarodnih organizacija.
Direktorat obezbeđuje objavljivanje odgovarajućih izveštaja u vezi sa ocenom iz stava 3. ovog člana i njegovih zaključaka kada rezultati budu dostupni.
Direktorat predlaže Vladi pozivanje odgovarajućih međunarodnih posmatračkih grupa bez odlaganja, u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije koja bi zahtevala sprovođenje mera zaštite izvan lokaliteta ili mera zaštite za stanovništvo uopšte.
Opštim aktom koji donosi Odbor Direktorata uređuju se pitanja propisana st. 1-4. ovog člana.
V UNUTRAŠNJE UREĐENJE DIREKTORATA
Unutrašnja organizacija Direktorata utvrđuje se u skladu sa poslovima Direktorata, načinom njihovog obavljanja i zahtevima organizacije, kojom se obezbeđuje:
1) prilagođenost unutrašnje organizacije celini poslova Direktorata;
2) uspostavljanje i primena integrisanog sistema menadžmenta;
3) stručno, efikasno, racionalno i usklađeno vršenje poslova u Direktorata;
4) efikasan unutrašnji nadzor nad vršenjem poslova u Direktorata;
5) zakonito i blagovremeno odlučivanje u upravnom postupku;
6) grupisanje istovetnih ili srodnih i međusobno povezanih poslova u odgovarajućoj unutrašnjoj jedinici;
7) efikasna saradnja sa drugim organima i organizacijama.
Poslovi Direktorata utvrđeni Zakonom, drugim propisima i opštim aktima obavljaju se u skladu sa Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Direktoratu.
Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Direktoratu sastoji se od dela kojim se određuje unutrašnje uređenje i dela kojim se sistematizuju radna mesta.
Deo pravilnika o unutrašnjem uređenju organa sadrži naročito:
1) unutrašnje jedinice u organu, njihov delokrug i međusobni odnos;
2) rukovođenje unutrašnjim jedinicama;
3) ovlašćenja i odgovornosti rukovodilaca unutrašnjih jedinica;
4) način saradnje organa s drugim organima i organizacijama.
Deo pravilnika o sistematizaciji radnih mesta sadrži naročito:
1) broj rukovodilaca i opis njihovih poslova;
2) broj radnih mesta, nazive radnih mesta i opise poslova radnih mesta;
3) potreban broj zaposlenih za svako radno mesto;
4) uslove za zaposlenje na svakom radnom mestu.
Za obavljanje poslova Direktorata mogu se obrazovati sledeće unutrašnje jedinice: Kabinet direktora, sektor, odeljenje, odsek i grupa.
Kabinet direktora Direktorata obrazuje se da bi vršio stručne i protokolarne poslove, poslove za odnose s javnošću i administrativno-tehničke poslove koji su značajni za rad direktora Direktorata.
Kabinetom direktora rukovodi šef Kabineta/zamenik direktora, koji za svoj rad i rad Kabineta odgovara direktoru Direktorata.
Sektor se obrazuje da bi vršio poslove koji predstavljaju zaokruženu oblast rada u Direktoratu.
Sektorom rukovodi pomoćnik direktora, koji za svoj rad i rad sektora odgovara direktoru.
Odeljenje, odsek i grupa obrazuju se da bi vršili međusobno povezane, odnosno srodne poslove.
Odeljenje, odsek i grupa mogu da se obrazuju u sektoru ili izvan njih.
Odeljenje, odsek i grupa obrazuju se izvan sektora da bi vršili poslove iz pojedinih oblasti rada koje nisu u delokrugu sektora ili ako to nalažu posebni propisi ili da bi pružali podršku sprovođenju projekata.
U odeljenju može da se obrazuje više odseka i grupa, a u odseku - više grupa.
Odeljenjem rukovodi načelnik odeljenja, odsekom rukovodi šef odseka, a grupom rukovodi rukovodilac grupe.
Načelnik odeljenja, šef odseka i rukovodilac grupe za svoj rad i rad unutrašnje jedinice odgovaraju neposrednom rukovodiocu.
Unutrašnja jedinica ne mora da se obrazuje pod nazivom sektor, odeljenje, odsek ili grupa, već joj Direktorat može dati drukčiji, poseban naziv koji bolje odražava njegov delokrug.
Samostalni izvršilac je zaposleni čije je radno mesto izvan svih unutrašnjih jedinica jer njegovi poslovi zbog svoje prirode ne mogu biti svrstani ni u jednu unutrašnju jedinicu ili po svojoj prirodi zahtevaju samostalnost. On radi po uputstvima i pod nadzorom direktora Direktorata, kome je i odgovoran.
Direktor može posebnim aktom, radi obavljanja pojedinih poslova, po potrebi, organizovati stalna i povremena stručna i savetodavna radna tela (komisije, radne grupe, odbore, projektne grupe i druga radna tela) i po potrebi, utvrditi pravo na naknadu za rad u ovim telima.
Radna mesta u Direktoratu jesu rukovodeća, stručna i pomoćno-tehnička.
Rukovodeća radna mesta podrazumevaju ovlašćenja i odgovornosti vezane za vođenje određene oblasti rada i usklađivanje rada u Direktoratu.
Rukovodeća radna mesta podrazumevaju zakonska ovlašćenja i odgovornosti vezanu za vođenje određene oblasti rada u Direktoratu.
Rukovodeća radna mesta jesu, pored direktora Direktorata, i: šef Kabineta/zamenik direktora, pomoćnici direktora i drugi rukovodioci unutrašnjih jedinica shodno delokrugu poslova kojima rukovode.
Stručna radna mesta jesu radna mesta za obavljanje poslova iz delokruga Direktorata i sa njima povezanih opštih, pravnih, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih, prevodilačkih i drugih stručnih poslova.
Za rad na određenim radnim mestima u Direktoratu primenjuju se Zakon, propisi kojima se uređuju radni odnosi, kao i zakoni i drugi propisi kojima je uređen inspekcijski nadzor, državni stručni ispit, odnosno posebni stručni ispit.
Pomoćno-tehnička radna mesta jesu radna mesta na kojima se obavljaju prateći administrativni i drugi poslovi koji doprinose obavljanju poslova iz delokruga Direktorata.
Poslovi inspekcijskog nadzora u Direktoratu uređuju se u skladu sa zakonom i zakonom koji uređuje inspekcijski nadzor.
Direktorat može da angažuje pravna i fizička lica, kao savetnike, koji poseduju neophodne naučno-tehničke kvalifikacije, stručnost, specijalizovano znanje i veštine u oblasti analize, unapređenja i regulisanja mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti.
Direktorat pri izboru savetnika iz stava 1. ovog člana primenjuje princip nepristrasnosti.
Direktorat angažuje savetnike tako da ne ugrozi svoju nezavisnost, obezbeđivanjem da ne postoji sukob interesa kod savetnika koji pruža stručnu, naučnu i tehničku podršku Direktoratu.
Savetnik je dužan da pruži stručnu, naučnu i tehničku podršku Direktoratu bez komercijalnih, finansijskih i drugih pritisaka drugih zainteresovanih strana i ne sme da bude usmeravan od bilo koje druge organizacije u vezi sa rezultatima svog rada.
Savetnik je dužan da pruži stručnu, naučnu i tehničku podršku Direktoratu koja se zasniva isključivo na stručnim, naučnim ili tehničkim znanjima, rezultatima analiza i regulatornim zahtevima.
Direktorat može, za potrebe regulatornih funkcija, da angažuje pravna i fizička, domaća i strana lica koji poseduju neophodne kvalifikacije, stručnost, specijalizovano znanje i veštine.
Direktorat može, za potrebe analize i unapređenja rada Direktorata, da angažuje pravna i fizička, domaća i strana lica koji poseduju neophodne kvalifikacije, stručnost, specijalizovano znanje i veštine u relevantnoj oblasti.
Međusobna prava i obaveze iz st. 1, 5-7. ovog člana uređuju se ugovorom u skladu sa zakonom.
VI OSNOVNA PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH
Stručne i pomoćno-tehničke poslove za potrebe Direktorata obavljaju zaposleni u Direktoratu sa odgovarajućim kvalifikacijama, iskustvom, stručnim znanjem i veštinama potrebnim za ispunjavanje obaveza određenog radnog mesta u Direktoratu.
Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Direktoratu primenjuju se propisi kojima se uređuju radni odnosi, opšti akti Direktorata i ugovor o radu.
Pravilnik o radu Direktorata i druge opšte akte o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Direktoratu donosi Odbor Direktorata.
Zaposleni zasnivaju radni odnos u Direktoratu zaključivanjem ugovora o radu.
Zaposleni je dužan da obavlja poslove radnog mesta na koje je raspoređen u Direktoratu i da postupa u skladu sa zakonom, drugim propisom i opštim aktima Direktorata.
Direktorat obezbeđuje obuku zaposlenih u Direktoratu u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti za potrebe spremnosti za delovanje u slučaju vanrednog događaja i drugim oblastima od značaja za rad i poslovanje Direktorata.
O pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenih u Direktoratu odlučuje direktor Direktorata ili lice koje ovlasti u pisanoj formi.
Zaposleni u Direktoratu imaju pravo da budu upoznati sa radom i poslovanjem Direktorata i sa pitanjima u vezi sa ostvarivanjem prava zaposlenih.
Kao sredstva informisanja zaposlenih u Direktoratu služe: internet stranica Direktorata; centralizovani deljeni direktorijum na serveru Direktorata; pisani izveštaji, pregledi, studije, analize i slični dokumenti; zapisnici sa sednica Kolegijuma direktora; usmena izlaganja, obaveštenja, odgovori na postavljena pitanja, i dr.
Zaposleni u Direktoratu se u obavljanju svojih poslova ne mogu rukovoditi političkim opredeljenjima.
Zaposleni u Direktoratu su dužni da se pri obavljanju poslova ponašaju na način kojim se: obezbeđuje poštovanje najviših standarda poslovnog ponašanja, obezbeđuje posvećenost poslovima i lojalnost u njihovom obavljanju, izbegava nastajanje sukoba interesa, sprečava nanošenje štete ugledu Direktorata, obezbeđuje zaštita podataka i poštovanje obaveze čuvanja tajne i zabrana davanja poverljivih informacija.
Zaposleni u Direktoratu može van radnog vremena, a uz prethodnu pisanu saglasnost direktora, obavljati plaćene dodatne poslove i aktivnosti samo ako njihovo obavljanje ne utiče na mogućnost stvaranja sukoba interesa ili na nepristrasno obavljanje njegovih poslova.
Kodeksom ponašanja zaposlenih u Direktoratu bliže se uređuju pravila etičkog ponašanja zaposlenih, u skladu sa zakonom.
Opšti akti Direktorata su: statut, pravilnik i drugi akti kojima se na opšti način uređuju određena pitanja.
Statut je osnovni opšti akt Direktorata sa kojim moraju biti u saglasnosti svi drugi akti.
Inicijativu za izmene i dopune, kao i stavljanje van snage opštih akata Direktorata, mogu dati Odbor Direktorata i direktor.
Izmene i dopune opštih akata vrše se na način propisan za njihovo donošenje.
U postupcima koje sprovodi Direktorat donose se akta propisana Zakonom i zakonom koji uređuje opšti upravni postupak.
Direktorat donosi i druga akta u skladu sa Zakonom, prema ukazanoj potrebi ili ako iz zakonskih i drugih propisa proiziđe potreba za njihovo donošenje.
Sredstva za rad i funkcionisanje Direktorata obezbeđuju se:
1) u budžetu Republike Srbije, na predlog Direktorata;
2) iz prihoda koji Direktorat ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadležnosti;
3) od donacija, priloga i sponzorstva domaćih pravnih i fizičkih lica, i drugih domaćih organizacija, pod uslovom da nisu učesnici u postupku pred Direktoratom i da nemaju drugi poslovni ili privatni interes u oblastima iz nadležnosti Direktorata;
4) od donacija, priloga i sponzorstva stranih pravnih i fizičkih lica, i drugih organizacija, pod uslovom da nisu učesnici u postupku pred Direktoratom i da nemaju drugi poslovni ili privatni interes u oblastima iz nadležnosti Direktorata;
5) iz drugih izvora u skladu sa Zakonom i drugim propisima.
Direktorat samostalno raspolaže sredstvima iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom i opštim aktom Direktorata.
IX PLANIRANJE RADA I POSLOVANJA
Direktorat priprema godišnji program rada koji na predlog direktora Direktorata usvaja Odbor Direktorata.
Direktor i Odbor Direktorata dužni su da redovno prate, sagledavaju i ocenjuju ostvarivanje programa rada Direktorata i da preduzimaju mere za njegovu realizaciju.
Direktor Direktorata dužan je da na osnovu periodičnih i godišnjih analiza i izveštaja obaveštava Odbor Direktorata o rezultatima u ostvarivanju programa rada i o merama koje je preduzeo i preduzima radi njihove realizacije.
Ako se utvrdi da se program rada Direktorata ne može realizovati ili ako je zbog promenjenih ekonomskih uslova ili drugih razloga potrebno menjati program rada, direktor Direktorata je dužan da pokrene postupak izmene i dopune programa o čemu obaveštava Odbor Direktorata.
Direktorat priprema Finansijski plan koji na predlog direktora Direktorata usvaja Odbor Direktorata.
Direktorat priprema godišnji Plan javnih nabavki u sladu sa zakonom i drugim propisima.
Direktorat priprema i druge akte o radu i poslovanju u skladu sa Zakonom i drugim propisima i na inicijativu direktora ili Odbora Direktorata.
X INTERNA FINANSIJSKA KONTROLA
Interna finansijska kontrola u Direktoratu obuhvata finansijsko upravljanje i kontrolu, kao i internu reviziju.
Direktorat uspostavlja finansijsko upravljanje i kontrolu, koja se sprovodi politikama, procedurama i aktivnostima sa zadatkom da se obezbedi razumno uveravanje da će svoje ciljeve ostvariti kroz:
1) poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim aktima i ugovorima;
2) realnost i integritet finansijskih i poslovnih izveštaja;
3) ekonomično, efikasno i efektivno korišćenje sredstava;
4) zaštitu sredstava i podataka (informacija).
Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata sledeće elemente:
1) kontrolno okruženje;
2) upravljanje rizicima;
3) kontrolne aktivnosti;
4) informisanje i komunikacije;
5) praćenje i procenu sistema.
Finansijsko upravljanje i kontrola organizuje se kao sistem procedura i odgovornosti svih lica u Direktoratu.
Za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole, odgovoran je direktor Direktorata, odnosno rukovodilac koga on ovlasti u pisanoj formi.
Rukovodilac iz stava 3. ovog člana do na propisani način izveštava direktora Direktorata o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole.
Direktorat ima internog revizora koji obavlja poslove interne revizije, u skladu sa zakonom, ovim statuom i opštim aktima Direktorata.
Interni revizor za svoj rad odgovara direktoru Direktorata.
Direktor Direktorata donosi strategiju upravljanja rizicima u Direktoratu.
Cilj interne revizije je da se sagleda da li su način upravljanja rizicima i način kontrole poslovnih procesa, kao i rukovođenja tim procesima, adekvatni, odnosno da li se sistem uspostavljenih unutrašnjih kontrola stalno unapređuje i da li funkcioniše na način koji u razumnoj meri obezbeđuje da se rizici na odgovarajući način identifikuju, procenjuju i kontrolišu, kao i da se poslovi u Direktoratu obavljaju u skladu sa zakonom, drugim propisima i aktima Direktorata.
Direktorat, za potrebe interne revizije, može obrazovati i unutrašnju jedinicu u Direktoratu u skladu sa zakonom, drugim propisima i uputstvima, kao i opštim aktima Direktorata.
Predmet interne revizije mogu biti svi poslovni procesi i aktivnosti koji se obavljaju u Direktoratu, a naročito unutrašnje kontrole uspostavljene radi obezbeđivanja pouzdanosti računovodstvenog i finansijskog informacionog sistema i odgovarajućih finansijskih izveštaja i obezbeđivanja usklađenosti finansijskih izveštaja sa zakonom i opštim aktima.
Interni revizor ima pravo da slobodno i neograničeno pristupa svim aktivnostima, rukovodiocima i njihovim zaposlenima, evidenciji, imovini i elektronskim i drugim podacima, kao i da od odgovornih lica traži pisana mišljenja ili neku drugu informaciju u vezi revizije. Interni revizor daje preporuke za otklanjanje nedostataka koje uoči obavljanjem interne revizije.
Interna revizija vrši se u skladu sa zakonom, drugim propisima i procedurama u oblasti interne revizije u javnom sektoru.
Direktorat priprema godišnji izveštaj o radu i poslovanju i dostavlja ga Odboru Direktorata na usvajanje najkasnije do 28. februara tekuće godine za prethodnu godinu.
Godišnji izveštaj o radu i poslovanju Direktorata koji je usvojio Odbor, Direktorat dostavlja Vladi najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, radi informisanja.
Direktorat, na zahtev Vlade, priprema i druge izveštaje o radu i poslovanju i dostavlja ih Vladi.
Finansijski izveštaji Direktorata pripremaju se i podnose Vladi radi informisanja.
XII JAVNOST RADA I INFORMISANJE
Rad Direktorata je javan.
Opšti akti Direktorata objavljuju se na oglasnoj tabli Direktorata.
Direktorat obaveštava javnost davanjem usmenih i pisanih informacija i dostavljanjem saopštenja sredstvima javnog informisanja u vezi sa poslovima iz svog delokruga, po potrebi.
Izjave za javnost o poslovima Direktorata daje direktor, odnosno lice koje ovlasti u pisanoj formi.
Direktorat može, radi informisanja javnosti i zaposlenih, u elektronskoj odnosno štampanoj formi izdavati informativna glasila, biltene i druge publikacije.
Programsku koncepciju informativnih glasila, biltena i drugih publikacija, kao i uslove njihovog izdavanja, utvrđuje direktor Direktorata.
Direktorat postupa sa informacijama od javnog značaja u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Direktorat objavljuje na veb sajtu Direktorata informator o radu i redovno ga ažurira, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
XIII SLUŽBENA TAJNA I ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI
Službenom tajnom Direktorata smatraju se sve informacije, dokumenta i podaci koji su kao takvi utvrđeni Zakonom, kao i informacije, dokumenta i podaci čije bi dostavljanje i saopštavanje neovlašćenom licu proizvelo štetne posledice za zakonito, blagovremeno i valjano izvršavanje poslova Direktorata utvrđenih Zakonom i drugim propisom, ili bi štetilo ugledu i interesima Direktorata i Republike Srbije.
Opštim aktom koji donosi Odbor Direktorata određuju se informacije, dokumentacija i podaci koji predstavljaju službenu tajnu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.
Članovi Odbora, direktor Direktorata, lica zaposlena u Direktoratu, kao i lica angažovana od strane Direktorata, dužna su da čuvaju službenu tajnu Direktorata.
Lica iz stava 4. ovog člana dužna su da službenu tajnu čuvaju i nakon prestanka tog svojstva, u periodu od pet godina od dana prestanka tog svojstva.
Svako iznošenje informacija, dokumenata i podataka koji se smatraju službenom tajnom u smislu st. 1. i 2. ovog člana iz Direktorata, kažnjivo je u skladu sa zakonom ili opštim aktom Direktorata.
Direktorat postupa sa podacima o ličnosti u skladu sa zakonom i drugim propisima.
XIV ZAŠTITA NA RADU I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
Direktorat je obavezan da organizuje rad tako da zaposleni mogu bez opasnosti po svoj život i zdravlje obavljati svoje poslove, odnosno radne zadatke.
U cilju zaštite života i zdravlja zaposlenih od povreda pri radu i profesionalnih oboljenja, Direktorat je dužan da se pridržava važećih propisa Republike Srbije koji uređuju ovu oblast.
Pitanja iz oblasti bezbednosti i zaštite zdravlja na radu uređuju se opštim aktom.
Delatnost Direktorata vrši se na način na koji se ne ugrožava životna sredina u skladu sa zakonom i drugim propisima.
XV SARADNJA U OBAVLJANJU POSLOVA DIREKTORATA
Direktorat u okviru svog delokruga neposredno sarađuje sa drugim organima državne uprave i službama Vlade, drugim državnim organima, institucijama i organizacijama, kao i regulatornim i drugim telima Republike Srbije kada to zahteva priroda poslova Direktorata, međusobno dostavljaju podatke i obaveštenje za rad, obrazuju zajednička stručna tela i ostvaruju druge oblike zajedničkog rada i saradnje.
Zaposleni u Direktoratu dužni su da neposredno sarađuju u izvršavanju poslova i zadataka koji su u delokrugu Direktorata.
Direktorat u okviru svog delokruga ostvaruje međunarodnu saradnju i stara se o njenom unapređenju, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Direktorat sarađuje sa organima, organizacijama, institucijama i telima drugih zemalja i Evropske unije, kao i međunarodnim institucijama i telima, radi obavljanja i unapređenja poslova utvrđenih Zakonom, drugim zakonima i propisima.
U okviru saradnje iz stava 2. ovog člana, Direktorat može zaključivati sporazume o saradnji kojima se uređuju saradnja i razmena informacija i podataka.
Direktorat u okviru svog delokruga ostvaruje saradnju sa domaćim i stranim fakultetima, institutima i drugim naučnim i stručnim institucijama u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti u skladu sa zakonom i drugim propisima.
U okviru saradnje iz stava 1. ovog člana Direktorat može zaključivati sporazume o saradnji kojim se uređuju saradnja i razmena informacija i podataka.
XVI PRESTANAK RADA DIREKTORATA
Direktorat prestaje sa radom u skladu sa zakonom.
XVII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Izmene i dopune ovog statuta vrše se po postupku i na način koji je propisan za njegovo donošenje.
Pravilnik o radu i pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Direktoratu doneće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu Zakona.
Opšti akti kojima se uređuje poslovanje Direktorata propisani ovim statutom moraju se doneti u roku od 6 (šest) meseci od dana stupanja na snagu ovog statuta.
Izmene i dopune opštih akata Direktorata vrše se po postupku predviđenom za njihovo donošenje.
Direktor i Upravni odbor Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije nastavljaju s radom do isteka mandata, nakon čega će se izvršiti izbor novih organa Direktorata prema odredbama Zakona i ovog statuta.
Do isteka mandata, organi iz stava 1. ovog člana nastavljaju da obavljaju funkcije u skladu sa Zakonom, ovim statutom i opštim aktima Direktorata.
Ovaj statut stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Autentično tumačenje ovog statuta, u celosti ili pojedinih njegovih odredaba, daje Odbor Direktorata.
Stupanjem na snagu ovog statuta prestaje da važi Statut Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 26/10).