POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA("Sl. glasnik grada Požarevca", br. 14/2018) |
Ovim poslovnikom uređuje se konstituisanje, organizovanje i rad Skupštine Grada Požarevca (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika i druga pitanja vezana za rad Skupštine.
Skupštinu predstavlja i zastupa predsednik Skupštine.
Pojmovi upotrebljeni u ovom poslovniku u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.
Pojmovi upotrebljeni u svim aktima, donetim na osnovu ovog poslovnika, u muškom rodu, a imaju i ženski rod, podrazumevaju i istovremeno obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu.
Rad Skupštine je javan.
U slučajevima predviđenim zakonom, Statutom Grada Požarevca (u daljem tekstu: Statut) i ovim poslovnikom, javnost se isključuje.
U Skupštini u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo, u skladu s Ustavom, zakonom i Statutom.
1. Sazivanje prve, konstitutivne sednice Skupštine
Prvu, konstitutivnu (u daljem tekstu: prva) sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.
Ako je predsednik Skupštine iz prethodnog saziva odsutan, sprečen ili ne želi da sazove prvu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, prvu sednicu sazvaće najstariji odbornik iz prethodnog saziva, koji to prihvati, u roku od 15 dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Uz poziv za prvu sednicu svakom kandidatu za odbornika se obavezno dostavlja Statut, Poslovnik Skupštine Grada Požarevca i Izveštaj Gradske izborne Komisije u Požarevcu o sprovedenim izborima.
2. Predsedavanje prvom sednicom
Prvom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji kandidat za odbornika (predsedavajući).
Ako najstariji kandidat za odbornika ne može ili ne želi da predsedava, sednici Skupštine predsedava sledeći najstariji prisutni kandidat za odbornika.
Predsedavajućem, odnosno predsedniku Skupštine, u radu pomaže po jedan, najmlađi kandidat za odbornika sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata i sekretar Skupštine.
Ako je najstariji kandidat za odbornika kandidat za predsednika Skupštine, prvom sednicom predsedava sledeći prisutni najstariji kandidat za odbornika.
Predsedavajući ima sva prava i dužnosti predsednika Skupštine u pogledu predsedavanja sednicom.
Ako odbornici sa neke od izbornih lista iz stava 3. ovog člana nisu prisutni, odnosno ne odrede odbornika da pomaže predsedavajućem u radu, to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju odborničkih mandata.
Na prvoj sednici Skupštine vrši se potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika Skupštine, zamenika predsednika Skupštine, postavljanje sekretara Skupštine, izbor Komisije za izbor i imenovanja, Komisije za mandatno-imunitetska pitanja i imenovanje Gradske izborne komisije u Požarevcu (u daljem tekstu: Izborna Komisija), a može se vršiti i izbor izvršnih organa Grada Požarevca.
3. Potvrđivanje mandata odbornika
Odbornici stiču prava i dužnosti u Skupštini danom potvrđivanja mandata.
Potvrđivanje mandata odbornika može se vršiti i za kandidate za odbornike koji nisu prisutni prvoj sednici Skupštine.
Skupština na prvoj sednici, na predlog predsedavajućeg, većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike, obrazuje Verifikacioni odbor od tri člana i to po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Ukoliko odbornici sa neke od izbornih lista iz stava 1. ovog člana nisu prisutni, ili ne odrede odbornika za člana Verifikacionog odbora, to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju odborničkih mandata.
Glasa se javno.
Verifikacionim odborom predsedava njegov najstariji član.
Verifikacioni odbor odlučuje većinom glasova članova odbora.
Kada Skupština potvrdi mandate odbornika, Verifikacioni odbor prestaje sa radom.
Po imenovanju Verifikacionog odbora, predsedavajući određuje pauzu u radu Skupštine i određuje rok za podnošenje izveštaja, kako bi se sastao Verifikacioni odbor.
Verifikacioni odbor, na osnovu izveštaja Izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike i uverenja o izboru za svakog odbornika, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Izborne komisije i da li je uverenje izdato od Izborne komisije kao ovlašćenog organa i o tome podnosi Skupštini izveštaj u pisanom obliku, koji sadrži:
- predlog za potvrđivanje mandata odbornika,
- predlog da se ne potvrde mandati pojedinih kandidata za odbornika, sa obrazloženjem,
- predlog da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih kandidata za odbornika (u slučaju neslaganja, odnosno neistovetnosti podataka iz uverenja o izboru i izveštaja Izborne komisije ili izdavanja uverenja o izboru od strane neovlašćenog organa).
Predsedavajući Verifikacionog odbora podnosi izveštaj Skupštini.
O izveštaju Verifikacionog odbora Skupština raspravlja u celini.
Posle završene rasprave Skupština odlučuje o izveštaju u celini, ako nema osporavanja mandata pojedinih odbornika od strane Verifikacionog odbora.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno pojedini odbornik na sednici, predloži da se potvrđivanje mandata pojedinom kandidatu za odbornika odloži, ili da mu se mandat ne potvrdi, o svakom takvom predlogu glasa se posebno.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Skupština može da radi i odlučuje kada su potvrđeni mandati više od 1/2 odbornika.
Skupština može odložiti potvrđivanje mandata pojedinog kandidata za odbornika i zatražiti od Izborne komisije da izvrši proveru valjanosti izdatog uverenja o izboru odbornika i o tome obavesti Skupštinu, najkasnije u roku od osam dana.
O potvrđivanju mandata iz stava 2. ovog člana Skupština odlučuje posle podnetog izveštaja Izborne komisije.
Kandidat za odbornika čije je potvrđivanje mandata odloženo ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i da učestvuje u njenom radu, bez prava odlučivanja, najduže 30 dana.
Posle tog roka na prvoj narednoj sednici Skupštine kandidatu za odbornika kome je potvrđivanje mandata odloženo, mandat se potvrđuje, ili se ne potvrđuje, u kom slučaju Izborna komisija mandat dodeljuje drugom kandidatu za odbornika sa izborne liste, u skladu sa zakonom.
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih kandidata za odbornika, u glasanju, pored odbornika, mogu učestvovati i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i koji imaju uverenja Izborne komisije da su izabrani.
Poslove verifikacionog odbora, posle konstituisanja Skupštine, vrši nadležno stalno radno telo Skupštine.
Posle donošenja odluke o potvrđivanju mandata, odbornici polažu zakletvu, glasno izgovarajući tekst zakletve koji čita predsedavajući, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine Grada Požarevca pridržavati Ustava Republike Srbije, zakona i Statuta Grada Požarevca i da ću časno i odgovorno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana Grada Požarevca."
Po obavljenoj zakletvi, odbornici potpisuju tekst zakletve koji se prilaže izbornom materijalu.
Odbornici kojima je potvrđen mandat u odsustvu, ili im je mandat bio odložen pa kasnije potvrđen, polažu zakletvu u smislu stava 1. ovog člana na prvoj narednoj sednici, odnosno nekoj od narednih sednica Skupštine na kojoj prisustvuju, posle potvrđivanja njihovih mandata.
Danom potvrđivanja mandata novoizabranih odbornika prestaje mandat odbornika iz prethodnog saziva Skupštine.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljanjem sekretara Skupštine.
U Skupštini obrazuju se odborničke grupe.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim poslovnikom.
Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju istoj registrovanoj političkoj stranci, koaliciji registrovanih političkih stranaka ili grupi građana.
Odborničku grupu čine najmanje pet odbornika.
Odbornička grupa je obrazovana podnošenjem predsedniku Skupštine spiska članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može da bude član samo jedne odborničke grupe.
Odbornik koji nije član nijedne odborničke grupe, dostavlja obaveštenje predsedniku Skupštine da će u Skupštini istupati samostalno.
Predsednik odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novog člana odborničkoj grupi, predsednik odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njegovu potpisanu izjavu o pristupanju.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama sastava u postojećim, predsednik Skupštine obaveštava odbornike Skupštine na prvoj narednoj sednici.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika predsednika odborničke grupe, koji predsednika odborničke grupe zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
U toku sednice Skupštine, predsednik odborničke grupe može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu za određenu tačku dnevnog reda, i o tome predsednik odborničke grupe u pisanom obliku obaveštava predsednika Skupštine najkasnije do otvaranja rasprave o toj tački dnevnog reda.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik predsednika, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja predsednika odborničke grupe.
U toku sednice Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti kratak prekid sednice, kako bi održao zajednički sastanak sa predsednicima odborničkih grupa radi usaglašavanja stavova o određenim tačkama dnevnog reda ili određenim pitanjima iz dnevnog reda, kao i radi obezbeđivanja normalnog rada i odlučivanja u Skupštini.
Skupština osniva stalna i povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti.
Radna tela Skupštine rade na sednicama.
Sednice radnih tela održavaju se u sedištu Skupštine.
Sednice radnih tela mogu da se održe i van sedišta Skupštine.
Predsednik Skupštine, na predlog radnog tela, može da angažuje naučne ili stručne institucije, kao i naučnike i stručnjake, radi proučavanja pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Stalna radna tela su saveti i komisije.
Saveti Skupštine su:
1. Savet za privredu i finansije,
2. Savet za društvene delatnosti,
3. Savet za poljoprivredu i selo i
4. Savet za komunalne poslove, urbanizam i zaštitu životne sredine.
Savet za privredu i finansije razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova Grada Požarevca (u daljem tekstu: Grad), takse, naknade, poreze i druge javne prihode, budžet i završni račun budžeta, zajmove Grada, zaduživanje Grada, razmatra pitanja koja se odnose na poslovanje i razvoj privrede Grada, prati i razmatra pitanja koja se odnose na zanatstvo, turizam i ugostiteljstvo, trgovinu, robne rezerve, privatno preduzetništvo, saobraćaj kao i druga pitanja od značaja za razvoj i unapređenje oblasti privrede i finansija Grada.
Savet za društvene delatnosti razmatra predloge odluka i druga pitanja iz oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kulture, zaštite kulturnih dobara, fizičke kulture, sporta, omladine, zdravstvene, socijalne i dečje zaštite, zaštite od bolesti zavisnosti, boračka i invalidska pitanja, javnog informisanja, brige o osobama sa posebnim potrebama, zaštite porodice i ostalih oblasti društvenih delatnosti, razmatra programe u tim oblastima, razmatra pitanja u vezi verskih odnosa i verskih zajednica u Gradu i prati stanje i inicira mere za razrešenje problematike u ovim oblastima.
Savet za poljoprivredu i selo razmatra pitanja iz oblasti poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, snabdevanja Grada poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, razvoja seoskih naselja u Gradu i predlaže Skupštini preduzimanje mera za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje.
Savet za komunalne poslove, urbanizam i zaštitu životne sredine razmatra predloge odluka i drugih opštih akata i druga pitanja koja se odnose na prostorno i urbanističko planiranje, korišćenje i uređenje zemljišta, izgradnju objekata, uređenje i održavanje javnih komunalnih objekata, ulica, trgova, lokalnih i nekategorisanih puteva, tehničko regulisanje saobraćaja, javni gradski i prigradski prevoz putnika (linijski i vanlinijski), zaštitu i unapređenje životne sredine, vazduha, prirode i prirodnih dobara, zaštitu od buke, prati aktivnosti na sprečavanju i otklanjanju štetnih posledica koje ugrožavaju životnu sredinu, kao i druga pitanja iz ove oblasti.
Komisije Skupštine su:
1. Komisija za stambena pitanja,
2. Komisija za izbor i imenovanja,
3. Komisija za propise,
4. Komisija za predstavke i predloge i
5. Komisija za mandatno-imunitetska pitanja.
Komisija za stambena pitanja razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na stambene odnose, stanovanje i održavanje zgrada i druga pitanja iz ovih oblasti i rešava stambene potrebe zaposlenih lica organa Grada na stanovima na kojima je nosilac prava korišćenja Grad i predlaže Skupštini preduzimanje odgovarajućih mera.
Komisija za izbor i imenovanja obrađuje predloge odborničkih grupa i predlaže Skupštini izbor i razrešenje predsednika, zamenika predsednika i članova radnih tela, predlaže Skupštini imenovanje i razrešenje upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća, ustanova, organizacija i službi, čiji je osnivač Grad, predlaže Skupštini imenovanje i razrešenje školskih odbora osnovnih i srednjih škola, odlučuje o pitanjima koja se odnose na plate, dodatke na plate, naknade i ostala primanja izabranih, postavljenih i imenovanih lica od strane organa Grada, donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima izabranih, imenovanih i postavljenih lica organa Grada i odlučuje u prvom stepenu o njihovim pravima iz rada i po osnovu rada i obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine.
Komisija za propise razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata i pojedinačnih akata koje usvaja Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.
Razmatra predloge odluka i drugih akata koje usvaja Skupština, a čije razmatranje nije povereno drugom radnom telu.
Komisija, u skladu sa zakonom, utvrđuje predlog mišljenja ili odgovora Ustavnom sudu Republike Srbije u postupku za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti Statuta, odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština.
Razmatra predloge za donošenje autentičnog tumačenja odluka i drugih akata koje je donela Skupština.
Utvrđuje i objavljuje prečišćene tekstove odluka i drugih akata Skupštine.
Obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine.
Komisija za predstavke i predloge razmatra predstavke i predloge građana upućene ili ustupljene Skupštini, kao i predstavke ustupljene od strane republičkih organa, ispituje osnovanost i po potrebi predlaže Skupštini i nadležnim organima donošenje odgovarajuće odluke i mere za rešavanje pitanja sadržanih u njima i o tome obaveštava podnosioca.
U postupku razmatranja predstavki i predloga, ova komisija pribavlja izveštaje od organa i organizacija na koje se navedeni podnesci odnose, u roku koji sama određuje.
Komisija za mandatno-imunitetska pitanja priprema i predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, vrši poslove verifikacionog odbora u slučaju potvrđivanja mandata odbornika čiji je mandat dodeljen umesto odbornika kome je prestao mandat, razmatra razloge prestanka mandata pojedinih odbornika, kada za to ima potrebe i o tome podnosi Skupštini izveštaj, utvrđuje pravo političkim strankama, koalicijama političkih stranaka, drugim političkim organizacijama i grupama građana koje imaju odbornike u Skupštini na finansiranje, odlučuje o pitanjima vezanim za imunitet odbornika u Skupštini kao i druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetskim pravima odbornika.
U postupku potvrđivanja mandata odbornika, Komisija radi na način utvrđen ovim poslovnikom za rad Verifikacionog odbora na konstitutivnoj sednici Skupštine.
Članovi stalnih radnih tela biraju se iz reda odbornika i građana, s tim da njihov broj mora biti manji od broja članova koji su odbornici, za mandatni period za koji su izabrani odbornici Skupštine.
Stalno radno telo ima predsednika, zamenika predsednika i sedam članova koje bira Skupština, na predlog odborničkih grupa, upućen Komisiji za izbor i imenovanje.
Predsednik i zamenik predsednika stalnog radnog tela bira se iz reda odbornika ili iz reda građana, osim predsednika Komisije za izbor i imenovanja i Komisije za mandatno-imunitetska pitanja koji se biraju iz reda odbornika.
Odbornik može biti član najviše dva stalna radna tela.
Članovi Gradskog veća ne mogu biti članovi radnih tela Skupštine.
O predloženoj listi kandidata za izbor članova stalnog radnog tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Stalno radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika na sednici Skupštine.
Ako stalno radno telo ne bude izabrano, postupak predlaganja kandidata i izbora se ponavlja.
Skupština može razrešiti pojedine članove stalnog radnog tela i pre isteka vremena na koje su izabrani, na lični zahtev (podnošenjem ostavke), na obrazložen predlog ili zbog toga što nisu uredno dolazili na sednice stalnog radnog tela i izabrati nove putem pojedinačnog predlaganja kandidata i izbora.
Predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela iz stava 1. ovog člana može podneti predsednik Skupštine, predsednik stalnog radnog tela ili odbornička grupa na čiji je predlog izabran.
Predlog za razrešenje se podnosi u pisanoj formi.
U slučaju prestanka mandata člana stalnog radnog tela pre isteka vremena na koje je izabran, do izbora novog člana, preostali broj članova stalnog radnog tela čini njegov puni sastav za postojanje kvoruma za odlučivanje, s tim što taj broj mora da bude veći od polovine ukupnog broja članova tog stalnog radnog tela.
Ukoliko predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela podnosi odbornička grupa na čiji predlog je isti izabran, dužna je da uz predlog za razrešenje podnese i predlog za izbor novog člana. Skupština istovremeno odlučuje o razrešenju i o izboru.
Član stalnog radnog tela razrešen je kad za to glasa većina prisutnih odbornika na sednici Skupštine.
4. Sednica stalnih radnih tela
Predsednik stalnog radnog tela:
- saziva sednicu i predsedava sednici;
- organizuje rad;
- usklađuje rad sa drugim stalnim radnim telima i radom Skupštine;
- sarađuje sa predsednikom Skupštine i predsednicima drugih stalnih radnih tela;
- formuliše zaključke i o tome obaveštava predsednika i sekretara Skupštine;
- obavlja i druge poslove utvrđene ovim poslovnikom.
Predsednika stalnog radnog tela, u slučaju privremene sprečenosti ili odsutnosti, zamenjuje zamenik predsednika stalnog radnog tela.
U slučaju prestanka dužnosti predsednika stalnog radnog tela, dužnost predsednika, do izbora novog, vrši zamenik predsednika stalnog radnog tela.
Predsednik stalnog radnog tela je dužan da sednicu stalnog radnog tela sazove na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova stalnog radnog tela ili na zahtev predsednika Skupštine.
Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se predsedniku stalnog radnog tela u pisanom obliku i sadrži dnevni red i rok za sazivanje sednice.
Ako predsednik stalnog radnog tela ne sazove sednicu u zahtevanom roku, sednicu stalnog radnog tela saziva zamenik predsednika stalnog radnog tela ili predsednik Skupštine.
Na sednici sazvanoj na način iz stava 1. ovog člana, stalno radno telo radi prema dnevnom redu navedenom u zahtevu za održavanje sednice.
Saziv za sednicu stalnog radnog tela sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda.
Saziv za sednicu stalnog radnog tela dostavlja se članovima stalnog radnog tela i ističe na oglasnoj tabli u Skupštini, najmanje dva dana pre dana održavanja sednice stalnog radnog tela. Izuzetno, saziv se može dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik stalnog radnog tela dužan da na sednici stalnog radnog tela obrazloži takav postupak.
Uz saziv za sednicu dostavlja se i odgovarajući materijal u pisanom obliku ili na DVD-ju, o čemu odlučuje predsednik stalnog radnog tela uz prethodne konsultacije sa predsednikom Skupštine.
Dnevni red sednice utvrđuje stalno radno telo, većinom glasova prisutnih članova, na sednici kojoj prisustvuje većina članova stalnog radnog tela.
Član stalnog radnog tela je dužan da učestvuje u radu stalnog radnog tela.
O sprečenosti da učestvuje na sednici stalnog radnog tela, kao i o razlozima sprečenosti, član stalnog radnog tela je dužan da blagovremeno obavesti predsednika stalnog radnog tela.
Član stalnog radnog tela iznosi mišljenje i daje predloge po pitanjima koja su na dnevnom redu, kao i po drugim pitanjima iz nadležnosti stalnog radnog tela.
Sednici stalnog radnog tela može da prisustvuje i učestvuje u radu, bez prava odlučivanja, i odbornik koji nije član stalnog radnog tela, osim ako ovim poslovnikom nije drukčije uređeno.
U radu stalnog radnog tela mogu učestvovati gradonačelnik ili lice koje on ovlasti i članovi Gradskog veća, bez prava odlučivanja, ako je pitanje iz dnevnog reda iz nadležnosti gradonačelnika, odnosno Gradskog veća.
Kada se na sednici stalnog radnog tela razmatraju predlozi akata, na sednicu se pozivaju i predstavnik predlagača akta odnosno njegov ovlašćeni predstavnik, bez prava odlučivanja.
U radu stalnog radnog tela, mogu, po pozivu, da učestvuju i naučnici i stručnjaci iz oblasti koja se razmatra, bez prava odlučivanja.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, stalno radno telo može, preko svog predsednika, tražiti od Gradske uprave Grada Požarevca (u daljem tekstu: Gradska uprava) i drugog organa podatke i informacije od značaja za rad stalnog radnog tela.
Po otvaranju rasprave tačke dnevnog reda sednice stalnog radnog tela, predsednik stalnog radnog tela daje reč učesnicima na sednici, po sledećem redosledu:
- predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, koji dobija reč kad je zatraži;
- naučnici, stručnjaci i druga lica pozvana na sednicu stalnog radnog tela, prema redosledu prijavljivanja za reč;
- članovi stalnog radnog tela, prema redosledu prijavljivanja za reč;
- odbornici koji nisu članovi stalnog radnog tela.
Posle završetka rasprave stalno radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge.
Stalno radno telo odlučuje većinom glasova prisutnih članova, na sednici kojoj prisustvuje većina članova stalnog radnog tela.
Stalno radno telo može da odredi svog izvestioca za sednicu Skupštine po pitanjima o kojima je raspravljalo.
Na zahtev pojedinog člana stalnog radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje, koje je izložio na sednici stalnog radnog tela, izneće se u izveštaju stalnog radnog tela, i on ima pravo da ga obrazloži na početku rasprave o predlogu odgovarajućeg akta na sednici Skupštine.
Stalna radna tela sarađuju međusobno.
Stalna radna tela mogu da održe zajedničke sednice, radi razmatranja određenih pitanja od zajedničkog interesa za dva ili više stalna radna tela.
Zajedničku sednicu stalnih radnih tela sazivaju dogovorno predsednici tih stalnih radnih tela.
O pitanju iz stava 2. ovog člana stalno radno tela odvojeno odlučuje.
Radi razmatranja složenijih pitanja stalna radna tela mogu obrazovati radne grupe iz reda svojih članova i iz reda građana.
Stručne, organizacione i administrativno-tehničke poslove za potrebe stalnog radnog tela vrši organizaciona jedinica Gradske uprave određena aktom o osnivanju stalnog radnog tela.
O radu na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose sledeći podaci: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, imena prisutnih i odsutnih članova stalnog radnog tela, imena drugih učesnika sednice, pitanja koja su razmatrana, mišljenja i predlozi stalnog radnog tela, rezultat svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioca koga je odredilo stalno radno telo za sednicu Skupštine i vreme završetka sednice.
Zapisnik sa prethodne sednice stalnog radnog tela usvaja se pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda.
Usvojeni zapisnik potpisuje predsednik stalnog radnog tela i lice koje je vodilo zapisnik.
Rad stalnih radnih tela je dostupan javnosti, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Na tok sednice shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o sednici Skupštine, ako ovim poslovnikom nije drukčije određeno.
Skupština, po potrebi, a na predlog predsednika Skupštine, odbornika, gradonačelnika ili Gradskog veća Grada Požarevca (u daljem tekstu: Gradsko veće), osniva povremena radna tela radi razmatranja određenog pitanja i izvršavanja određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine, koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela.
Povremeno radno telo prestaje sa radom izvršavanjem posla za koje je osnovano i podnošenjem izveštaja Skupštini, danom odlučivanja o izveštaju na sednici Skupštine.
Povremena radna tela su komisije, saveti, radne grupe i druga radna tela, u skladu sa drugim aktima Skupštine.
Aktom o osnivanju povremenog radnog tela utvrđuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za potrebe radnog tela.
Predsednik i članovi povremenog radnog tela biraju se iz sastava odbornika i građana.
Skupština osniva povremeno radno telo javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika.
Na rad povremenih radnih tela, kao i na prava i dužnosti članova povremenih radnih tela, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o radu stalnih radnih tela, osim kada posebnim aktom Skupštine nije drukčije određeno.
Stalno radno telo može da organizuje javno saslušanje o predlozima opštih akata koje donosi Skupština.
Javno slušanje iz stava 1. ovog člana organizuje se radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu opšteg akta koji je u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg opšteg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga akta ili drugog pitanja koje je u nadležnosti stalnog radnog tela koje daje mišljenje na predloge odluka, kao i radi praćenja sprovođenja i primene važećeg opšteg akta.
Predlog za organizovanje javnog slušanja mogu da podnesu najmanje dva člana stalnog radnog tela.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana.
Odluku o organizovanju javnog slušanja donosi stalno radno telo.
O odluci iz stava 3. ovog člana, predsednik stalnog radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela na javno slušanje poziva članove stalnog radnog tela, odbornike i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja.
Poziv iz stava 5. ovog člana sadrži temu, vreme i mesto održavanja javnog slušanja, kao i obaveštenje o pozvanim učesnicima.
Javno slušanje se održava bez obzira na broj prisutnih članova stalnog radnog tela i može trajati najduže 120 minuta.
Nakon javnog slušanja, predsednik stalnog radnog tela dostavlja informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine, članovima stalnog radnog tela i učesnicima javnog slušanja. Informacija sadrži imena učesnika na javnom slušanju, kratak pregled izlaganja, stavova i predloga iznetih na javnom slušanju.
Članovi stalnog radnog tela i učesnici javnog slušanja mogu da podnesu pisane primedbe na informaciju o javnom slušanju predsedniku stalnog radnog tela, koji ih dostavlja licima iz stava 8. ovog člana.
Javno slušanje mogu zajedno organizovati dva ili više stalnih radnih tela Skupštine.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Skupština radi u sednicama.
Sednice Skupštine se sazivaju elektronskim putem, a mogu se sazvati i pisanim putem u slučaju da sazivanje elektronskom putem nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema, o čemu odluku donosi predsednik Skupštine.
Saziv za sednicu sadrži: dan, čas i mesto održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika, odnosno sazivača i pečat Skupštine.
Saziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Kada se sednica Skupštine saziva pisanim putem, odbornicima se sa sazivom, po pravilu, dostavlja i zapisnik sa prethodne sednice, odgovarajući materijal po predloženom dnevnom redu, koji se dostavlja u štampanom obliku ili na DVD-ju, a kada se sednica saziva elektronskim putem, odbornicima se na lične naloge elektronske pošte, koje otvara Gradska uprava, dostavlja saziv za sednicu, sa linkom za preuzimanje odgovarajućeg materijala za sednicu Skupštine i zapisnika sa prethodne sednice, koji se nalazi na sazivu za sednicu Skupštine i dostupan je za pregledanje na prenosnom elektronskom uređaju u sali u kojoj se održava sednica Skupštine, koji odbornici dobijaju na korišćenje od Gradske uprave.
Kada se sednica Skupštine saziva elektronskim putem, odbornici se putem SMS poruke na lične mobilne telefone obaveštavaju da je materijal iz stava 5. ovog člana dostavljen elektronskim putem.
Izuzetno, ako konkretne okolnosti zahtevaju, materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red može se odbornicima dostaviti na samoj sednici, pre utvrđivanja dnevnog reda sednice ili se može usmeno izložiti od strane predlagača.
Postojanje izuzetnih okolnosti ceni predsednik Skupštine.
Izuzetno, u hitnim slučajevima, predsednik Skupštine može sazvati sednicu Skupštine sa rokom kraćim od pet dana, uz primenu maksimalnog roka za sazivanje sednice iz člana 34. st. 2. i 3. Zakona o lokalnoj samoupravi, a dnevni red za ovu sednicu može predložiti na samoj sednici.
Kada se sednica održava shodno stavu 9. ovog člana na samoj sednici mogu se podnositi amandmani u pisanom obliku ili usmeno.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu Skupštine koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Dnevni red sednice Skupštine predlaže predsednik Skupštine.
Predlozi akata koji se mogu uvrstiti u predlog dnevnog reda sednice Skupštine predsedniku Skupštine mogu podneti: Gradsko veće, svaki odbornik, odbornička grupa, najmanje 1/3 odbornika, stalna radna tela, Skupština gradske opštine, građani putem građanske inicijative, kao i predlagači ovlašćeni zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su podneti u skladu sa odredbama ovog poslovnika i koji su predsedniku Skupštine dostavljeni najkasnije 10 dana pre dana održavanja sednice Skupštine.
Predlog sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, odnosno izvestioca na Skupštini.
Ukoliko su predlagači odbornička grupa, ili 1/3 odbornika, a predlog ne sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, smatraće se da je predstavnik predlagača predsednik odborničke grupe, odnosno prvopotpisani odbornik.
Gradsko veće kao predlagač, za obrazlaganje podnetog predloga akta na sednici Skupštine, može odrediti više predstavnika predlagača.
Predlozi akata iz člana 55. ovog poslovnika, koji se kao predlozi upućuju predsedniku Skupštine, radi uvršćivanja u dnevni red sednice Skupštine, dostavljaju se u pisanom obliku, u dva primerka, sa obrazloženjem, kao i u elektronskom obliku, koji treba da bude izrađen u office formatu doc.
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem sačinjenim u skladu sa odredbama člana 101. stav 4. ovog poslovnika.
Predlog pojedinačnog akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem.
Predlozi koji nemaju karakter opšteg, odnosno pojedinačnog akta, kao što su preporuke, izveštaji, planovi, programi i slično, podnose se Skupštini, u obliku u kome ih Skupština razmatra, sa predlogom akta u obliku u kome ga Skupština prihvata, donosi, usvaja ili daje saglasnost.
Predsednik Skupštine, odlučuje na kojoj sednici će se predlozi akata, upućeni i dostavljeni predsedniku Skupštine, u skladu sa odredbama ovog poslovnika, uvrstiti u predlog dnevnog reda sednice Skupštine, osim kada se radi o predlozima za koje je ovim poslovnikom utvrđeno da se moraju uvrstiti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice Skupštine.
Sa predloženim dnevnim redom predsednik Skupštine upoznaje predsednike odborničkih grupa.
U radu na sednici Skupštine mogu da učestvuju samo lica koja su pozvana.
Za sednicu Skupštine, pored odbornika, obavezno se pozivaju: gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, pomoćnici gradonačelnika, članovi Gradskog veća, predlagači akata, načelnik Gradske uprave, rukovodioci organizacionih jedinica Gradske uprave i Gradski pravobranilac.
Na sednicu Skupštine mogu se pozivati kao gosti narodni poslanici, načelnik Braničevskog Upravnog okruga i druga lica za koja predsednik Skupštine proceni da mogu prisustvovati i učestvovati u radu sednice Skupštine.
2. Otvaranje sednice Skupštine i dnevni red
Sednicom Skupštine predsedava predsednik Skupštine, a u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti predsedava zamenik predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine može, u toku trajanja sednice Skupštine, da prepusti predsedavanje sednicom Skupštine zameniku predsednika Skupštine.
Preuzimanjem predsedavanja sednicom Skupštine u smislu stava 2. ovog člana, zamenik predsednika Skupštine ima sva prava i dužnosti predsednika Skupštine u predsedavanju sednicom Skupštine.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine, ako zakazanoj sednici Skupštine ne prisustvuje predsednik i zamenik predsednika Skupštine ili predsednik i zamenik predsednika odbiju da predsedavaju zakazanom sednicom, sednicom Skupštine predsedava najstariji od prisutnih odbornika.
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i na osnovu službene evidencije o prisutnosti odbornika ili upotrebom elektronskog sistema konstatuje da je prisutno više od polovine ukupnog broja odbornika (u daljem tekstu: kvorum).
Postojanje kvoruma se utvrđuje primenom elektronskog sistema, na taj način što je svaki odbornik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu ubacivanjem identifikacione kartice u čitač.
Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema za glasanje, predsednik Skupštine stavlja na uvid izvod o prisutnosti odbornika.
Odborniku koji zloupotrebi elektronski sistem za utvrđivanje kvoruma, odnosno koristi tuđu identifikacionu karticu predsednik Skupštine izriče meru udaljenja sa sednice.
Ako sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, o čemu predsednik Skupštine obaveštava odbornike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem odbornika.
Predsednik Skupštine može da odluči da se kvorum utvrđuje prebrojavanjem odbornika i u drugim slučajevima.
Ako predsednik Skupštine utvrdi da na početku radnog dela, u sali za održavanje sednice Skupštine, ne postoji kvorum za rad, odlaže početak rada za određeno vreme - čas.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja, sednici Skupštine nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik Skupštine odlaže sednicu Skupštine za odgovarajući dan i sat.
O odlaganju sednice Skupštine za odgovarajući dan i sat obaveštavaju se odbornici pisanim putem.
Sednica Skupštine se može odložiti (za određeni čas ili dan) i ako se u toku sednice Skupštine konstatuje da ne postoji potrebna većina odbornika.
Ako odbornik izrazi sumnju u postojanje kvoruma za rad može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivanjem odbornika, o čemu Skupština odlučuje bez rasprave.
Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Kad predsednik Skupštine utvrdi da je prisutan potreban broj odbornika za punovažno odlučivanje Skupština počinje sa radom.
Na početku rada na sednici Skupštine, predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu koji odbornici su sprečeni da prisustvuju sednici Skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Istovremeno, predsednik Skupštine daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima, ukoliko oceni da za time ima potrebe.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda, usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.
Ako zapisnik prethodne sednice Skupštine nije odbornicima dostavljen najkasnije 72 časa pre odlučivanja o njemu, usvajanje tog zapisnika odlaže se za narednu sednicu Skupštine.
Primedbe na zapisnik se dostavljaju u pisanom obliku ili putem elektronske pošte predsedniku Skupštine, najkasnije 24 časa pre časa određenog za početak sednice Skupštine na kojoj se zapisnik usvaja.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Usvojene primedbe postaju sastavni deo zapisnika.
Skupština o zapisniku odlučuje bez rasprave, većinom glasova prisutnih odbornika.
Po izjašnjavanju o zapisniku gradonačelnik i Gradsko veće mogu podneti izveštaj o realizaciji odluka i drugih akata Skupštine, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Skupštine.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana gradonačelnik, odnosno Gradsko veće može podneti u pisanoj ili usmenoj formi.
O podnetom izveštaju ne otvara se rasprava.
O podnetom izveštaju Skupština se ne izjašnjava.
Potrebna obaveštenja o značajnim radnjama između dve sednice, pre nego što pređe na dnevni red, daje predsednik Skupštine usmeno.
O ovome se ne otvara rasprava.
Dnevni red sednice utvrđuje Skupština.
Odbornici, odborničke grupe, 1/3 odbornika, stalna radna tela Skupštine, Gradsko veće, gradonačelnik i drugi ovlašćeni predlagači za donošenje akta mogu da predlože povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda, dopunu predloženog dnevnog reda, spajanje rasprave i promenu redosleda pojedinih tačaka predloženog dnevnog reda.
Na istoj sednici ne može se više puta iznositi isti predlog za dopunu predloženog dnevnog reda.
Predlozi iz stava 2. ovog člana se dostavljaju predsedniku Skupštine, u pisanom obliku, neposredno na pisarnici Gradske uprave, najkasnije 24 časa pre časa određenog za početak sednice Skupštine.
Izuzetno, predlozi za dopunu predloženog dnevnog reda koji se odnose na izbor, postavljenje, imenovanje, razrešenje i prestanak mandata, dostavljaju se najkasnije do početka sednice Skupštine.
Predlozi kojima se vređa moral, dostojanstvo Skupštine, dostojanstvo i integritet odbornika ili drugih lica neće biti uzeti u razmatranje, o čemu predsednik Skupštine obaveštava odbornike.
Ako je predlog iz stava 2. ovog člana podnela odbornička grupa odnosno 1/3 odbornika, u predlogu mora biti naznačen predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača predsednik odborničke grupe odnosno prvi potpisani odbornik.
Ako predlozi iz stava 2. ovog člana nisu podneti u skladu s odredbama ovog poslovnika, Skupština ih neće razmatrati, niti će se o njima izjašnjavati.
Predlozi iz stava 2. ovog člana, dostavljaju se odbornicima do časa određenog za početak sednice.
O predloženim izmenama i dopunama predloženog dnevnog reda obavlja se rasprava, u kome mogu učestvovati samo:
- predlagač promene dnevnog reda, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača;
- predlagač akta na koji se promena odnosi, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača akta, ako se predlaže povlačenje predloga akata iz predloženog dnevnog reda.
Učešće u raspravi o predloženim izmenama i dopunama dnevnog reda može trajati najduže tri minuta.
Prilikom utvrđivanja dnevnog reda, Skupština odlučuje o svakom predlogu, bez rasprave, sledećim redosledom:
- za hitni postupak,
- za povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda,
- za dopunu predloženog dnevnog reda,
- za spajanje rasprave,
- za promenu redosleda pojedinih tačaka.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, većinom glasova prisutnih odbornika.
Nove tačke koje su unete u dnevni red usvajanjem predloga za hitni postupak odnosno za dopunu predloženog dnevnog reda, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez rasprave.
Ukoliko je predlagač predložio redosled tačke u dnevnom redu, iz stava 2. ovog člana, Skupština se istovremeno izjašnjava o prihvatanju predloga za dopunu i predloženom redosledu u dnevnom redu.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez rasprave, većinom glasova prisutnih odbornika.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na raspravu o tačkama dnevnog reda po utvrđenom redosledu.
Skupština može, u toku sednice na predlog predsednika Skupštine i Gradskog veća, bez rasprave, izvršiti izmene u redosledu tačaka dnevnog reda, uz saglasnost predlagača odgovarajućih akata.
O podnetom predlogu iz stava 6. ovog člana Skupština se izjašnjava glasanjem.
Po otvaranju rasprave svake tačke dnevnog reda sednice Skupštine, pravo da dobiju reč, po sledećem redosledu, imaju:
- predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta, koji dobija reč kad je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja i može govoriti više puta,
- podnosilac amandmana na predlog akta,
- izvestilac nadležnog radnog tela,
- odbornici koji su na sednicama radnih tela izdvojili mišljenje,
- predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe i
- odbornici po redosledu prijavljivanja.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, odlučiti da o određenim pitanjima sasluša predstavnike pojedinih preduzeća, javnih službi, organa i organizacija, kao i pojedine građane.
Prijave za reč podnose se, po otvaranju rasprave, upotrebom elektronskog sistema, a ako elektronski sistem nije u funkciji prijave za reč podnose se u pisanom obliku ili dizanjem ruke, a mogu se podnositi sve do zaključenja rasprave po tački dnevnog reda za koju se govornik prijavljuje.
Kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u raspravi, predsednik Skupštine, zaključuje raspravu.
Predsednik Skupštine, kada predsedava sednicom Skupštine, ako želi da učestvuje u raspravi, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine i izlazi za govornicu.
Ukoliko sednici Skupštine ne prisustvuje zamenik predsednika Skupštine u slučaju iz stava 1. ovog člana sednicom Skupštine će predsedavati najstariji prisutan odbornik, koji tu dužnost prihvati.
Po završenom učešću u raspravi, predsednik Skupštine nastavlja predsedavanje sednicom Skupštine.
Na isti način predsednik Skupštine ostvaruje pravo na repliku.
Govornik može dobiti reč po drugi put tek pošto se iscrpi lista govornika koji govore po prvi put i samo ako pitanje koje je na dnevnom redu, po oceni predsednika Skupštine, nije dovoljno raspravljeno.
Gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članovima Gradskog veća, zameniku predsednika Skupštine, načelniku Gradske uprave, predsedniku Gradske opštine, sekretaru Skupštine i predlagaču odnosno predstavnicima predlagača akata predsednik Skupštine daje reč kada je zatraže.
Predstavnicima odborničkih grupa, koji imaju pravo da govore najviše dva puta po tački dnevnog reda, predsednik Skupštine daje reč kada je zatraže.
Kada predsednik Skupštine oceni da će rasprava o pojedinim pitanjima duže trajati ili kad je prijavljen veći broj govornika može predložiti da se ograniči trajanje govora svakog učesnika u raspravi (osim predlagača) i da svaki učesnik u raspravi o istom pitanju govori samo jedanput, o čemu se Skupština izjašnjava većinom glasova prisutnih odbornika.
Ograničenje trajanja govora može predložiti i svaki odbornik.
Kad je trajanje govora ograničeno predsednik će u slučaju prekoračenja određenog vremena opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako isti u toku narednog minuta ne završi govor, oduzima mu reč.
Sednice Skupštine, po pravilu, održavaju se, od 10,00 do 18,00 časova.
Za početak održavanja sednice Skupštine može biti određeno i drugo vreme, ukoliko predsednik Skupštine, odnosno predsedavajući, proceni da za to postoje opravdani razlozi.
Na predlog predsednika Skupštine ili predsednika odborničke grupe, Skupština može produžiti rad, ukoliko se izjasni većina od prisutnog broja odbornika.
Predlog iz stava 3. ovog člana može se izneti najkasnije do 17.00 časova.
O predlogu za produženje Skupština se, bez rasprave, izjašnjava odmah po njegovom iznošenju.
Svaki akt i radnja koja predstavlja odstupanje od utvrđene procedure u radu Skupštine predstavlja povredu Poslovnika Skupštine.
Odborniku koji zatraži da govori o povredi ovog poslovnika predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, prema redosledu prijavljivanja, s tim što predsednici odborničkih grupa imaju prednost.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba ovog poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda.
Obrazloženje povrede ovog poslovnika ne može trajati duže od tri minuta.
Odbornik ne može da ukaže na povredu Poslovnika na koju je već ukazano.
Ako odbornik ne navede odredbu Poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena, predsednik Skupštine je dužan da ga opomene.
Ako odbornik ne navede odredbu Poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena, ili njegov govor ne sadrži obrazloženje, već se odnosi na druga pitanja, posle opomene predsednik Skupštine izriče meru oduzimanja reči.
Predsednik Skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje povodom izrečene primedbe na povredu Poslovnika.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine odbornik ostaje pri tome da je Poslovnik povređen predsednik Skupštine poziva Skupštinu da, bez rasprave, odluči o postojanju povrede ovog poslovnika.
Skupština odlučuje o eventualnoj povredi Poslovnika većinom glasova prisutnih odbornika.
Ako se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku koji nije član iste odborničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Ako se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe, pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
O korišćenju prava iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku, ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.
Ukoliko predsednik Skupštine proceni postojanje osnova za repliku, licima iz st. 1. i 2. ovog člana daje reč čim je zatraže.
Ukoliko predsednik Skupštine ne dozvoli traženu repliku odbornik koji je tražio repliku može zahtevati da se o tome izjasni Skupština, bez rasprave.
Odbornik koji je tražio repliku ima pravo da replicira najviše dva puta, a odbornik koji je repliku izazvao ima pravo da replicira samo jednom po istom pitanju i sa istim učesnikom.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne odobri.
Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi rasprava.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda a ako se govornik i posle opomene ne drži dnevnog reda, predsednik Skupštine odnosno predsedavajući mu izriče disciplinsku meru, u skladu sa ovim poslovnikom.
Niko ne može prekidati govornika, niti da ga opominje, osim predsednika Skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u raspravi, nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Govornik na sednici Skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Na sednici Skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje odbornika drugom odborniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine odnosno predsedavajući.
Zbog povrede reda na sednici, predsednik Skupštine može da izrekne mere: opomenu ili oduzimanje reči.
Skupština, na predlog predsednika Skupštine odnosno predsedavajućeg, bez rasprave, može da izrekne meru udaljenja sa sednice, većinom glasova prisutnih odbornika.
Opomena se izriče odborniku:
- koji je prišao govornici bez odobrenja predsednika Skupštine;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu sednice ili nastavi da govori po isteku vremena;
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- koji se neposredno obraća drugom odborniku;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči, dužan je da prekine svoje izlaganje i da se, udalji sa govornice. U suprotnom predsednik Skupštine isključuje ozvučenje, a po potrebi određuje pauzu.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 86. ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada na drugo lice u zgradi Skupštine.
Skupština izriče meru udaljenja sa sednice bez rasprave.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica Skupštine održava.
Ako odbornik odbije da se udalji sa sednice Skupštine predsednik Skupštine će naložiti službi zaduženoj za održavanje reda u zgradi Skupštine da tog odbornika udalji sa sednice i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice smatra se neopravdano odsutnim.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mere koje je izrekao predsednik Skupštine primenjuju se dok traje rasprava po tački dnevnog reda u toku koje su izrečene, a mera koju izrekne Skupština primenjuje se za sednicu na kojoj je izrečena.
Odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici Skupštine, pored odbornika, a shodno se primenjuju na sednicama stalnih radnih tela i drugih radnih tela Skupštine.
U prostoriji u kojoj se održavaju sednice Skupštine zabranjeno je unošenje oružja, korišćenje mobilnih telefona i drugih sredstava i predmeta koji mogu ometati rad Skupštine.
O redu na sednicama radnih tela i drugih tela stara se predsednik radnog tela.
O izrečenoj meri na sednici radnog tela, predsednik radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
7. Prekidanje i zaključenje sednice
Kad usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga ne može da se završi rasprava po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, u slučajevima koji onemogućavaju regularan rad, Skupština može odlučiti da se sednica prekine i zakaže nastavak sednice u određeni dan i čas, o čemu se pisano obaveštavaju samo odsutni odbornici.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine ili predsednik odborničke grupe mogu predložiti da se sednica Skupštine odloži.
O odlaganju sednice Skupštine u slučaju iz stava 1. ovog člana, Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, odmah po iznošenju predloga.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u radu sednice Skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije i pribavilo mišljenje.
Predsednik Skupštine prekida rad Skupštine i u drugim slučajevima, ako to Skupština zaključi.
Predsednik Skupštine obaveštava odbornike o nastavku sednice.
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik Skupštine posle sprovedenog postupka odlučivanja po dnevnom redu. Nakon toga sprovodi se procedura po odborničkim pitanjima, kada su postavljena u smislu ovog poslovnika.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
O vođenju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
U zapisnik se unose obavezno sledeći podaci:
- vreme i mesto održavanja sednice,
- ime predsedavajućeg sednicom i zapisničara,
- broj prisutnih odbornika,
- imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika,
- imena lica koja su prisustvovali po pozivu i kao gosti,
- utvrđeni dnevni red,
- imena učesnika u raspravi,
- o rezultatima glasanja,
- imena odbornika koji je izdvojio mišljenje (ukoliko je odbornik zahtevao da se izdvojeno mišljenje unese u zapisnik),
- naziv donetih akata na sednici,
- o izrečenim merama na sednici i
- pitanja odbornika.
Završna odredba zapisnika je podatak o vremenu završetka sednice.
Predsednik Skupštine može formulisati pojedine zaključke koji se unose u zapisnik. To pravo ima i svaki govornik u pogledu formulacije svojih predloga i mišljenja.
Odbornik koji je na sednici Skupštine izdvojio svoje mišljenje može da traži da se njegova diskusija unese u zapisnik, doslovce kako je izneta.
Izvornik zapisnika čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Usvojen zapisnik potpisuju predsednik Skupštine, sekretar Skupštine i zapisničar.
Usvojenom zapisniku prilaže se materijal razmatran na sednici.
Svaki odbornik ima pravo da ostvari uvid u zapisnik.
O čuvanju izvornika zapisnika stara se sekretar Skupštine.
O korišćenju zapisnika odlučuje predsednik Skupštine.
Na sednici Skupštine vrši se snimanje tonskog zapisa celokupnog toka sednice na hard-disku računara ili DVD-ju. Snimljen tonski zapis trajno se čuva u dokumentaciji Skupštine.
Svaka odbornička grupa može da dobije kopiju snimljenog tonskog zapisa na pisani zahtev predsednika odborničke grupe.
Pravo je svakog odbornika da dobije prekucan tekst svoje diskusije ili diskusije drugog govornika u raspravi, na svoj pisani zahtev.
VI DONOŠENJE SKUPŠTINSKIH AKATA
1. Vrste akata koje donosi Skupština
Skupština u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: statut, poslovnik, odluke, rešenja, zaključke, programe, strategije, preporuke, planove, deklaracije, rezolucije, autentična tumačenja akata koje donosi i drugu vrstu akata, u skladu sa zakonom, statutom i ovim poslovnikom.
Statutom se uređuju: prava i dužnosti Grada i način njihovog ostvarivanja, broj odbornika Skupštine, organizacija i rad organa i službi, način upravljanja građana poslovima iz nadležnosti Grada, osnivanje, način izbora organa i rad mesne zajednice i drugih oblika mesne samouprave, uslovi za ostvarivanje oblika neposredne samouprave i druga pitanja od značaja za Grad.
Poslovnikom se uređuju: način pripreme, vođenje i rad sednice Skupštine i druga pitanja vezana za rad Skupštine.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz određenih oblasti koje spadaju u nadležnost Skupštine.
Rešenjem se imenuje, obrazuje, utvrđuje, određuje neka pravna stvar kada se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i pravnim interesima pojedinačnih subjekata, u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Zaključkom se odlučuje o proceduralnim pitanjima, o prihvatanju određenih predloga, utvrđuju stavovi o tome, šta, kako i na koji način treba ubuduće postupati u pojedinačnim pitanjima, odnosno stvarima, inicira donošenje odluka, odnosno drugog opšteg ili pojedinačnog akta.
Zaključkom Skupština može, na predlog predlagača akta koji je predmet rasprave, na osnovu diskusija odbornika, vršiti intervenciju na tekst akta pre zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda, koja ima karakter ispravke tehničke greške.
O predloženom zaključku odlučuje se pre odlučivanja o aktu na koji se deluje, onom većinom glasova koja je potrebna za donošenje tog akta.
U slučaju iz stava 7. ovog člana intervencija na tekst, usvojena zaključkom ugrađuje se u akt, ukoliko se akt usvoji, pre njegovog objavljivanja.
Autentičnim tumačenjem se daje tumačenje akata ili pojedinih njihovih odredaba koje Skupština donosi.
Predlog odluke i drugog akta za usvajanje na sednici Skupštine podnosi Gradsko veće, osim rešenja o izboru i razrešenju skupštinskih radnih tela, upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća, ustanova, organizacija i službi, čiji je osnivač Grad i školskih odbora osnovnih i srednjih škola, koje predlaže Komisija za izbor i imenovanja.
Predlog odluke i drugog akta za usvajanje na sednici Skupštine može podneti i svaki odbornik, odbornička grupa, najmanje 1/3 odbornika, stalna radna tela, Skupština gradske opštine i građani putem građanske inicijative, kao i predlagači ovlašćeni zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Predlog akta se podnosi u obliku u kome se akt donosi i mora da bude obrazložen.
Obrazloženje sadrži: pravni osnov donošenja akta, razloge za donošenje akta, objašnjenje cilja koji se želi postići, procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta, razloge za donošenje akta po hitnom postupku, ako je za donošenje akta predložen hitni postupak i razloge zbog kojih se predlaže da akt stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Grada Požarevca".
Ako je predlagač akta grupa odbornika, odnosno određeni broj građana po postupku sprovođenja građanske inicijative, uz predlog mora biti naznačen predstavnik predlagača odnosno predstavnik inicijativnog odbora. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača odnosno predstavnik inicijativnog odbora prvi potpisani odbornik, odnosno građanin.
Predlog odluka i drugog akta pre razmatranja u Skupštini mogu razmatrati nadležna radna tela i Gradsko veće, ako Gradsko veće nije predlagač odluke i drugog akta, osim u situacijama kada nisu obrazovana radna tela, odnosno nije izabrano Gradsko veće.
Predlog odluke koja se tiče nacionalne ravnopravnosti obavezno se dostavlja na mišljenje savetu za međunacionalne odnose.
Nadležna radna tela, savet za međunacionalne odnose u slučaju iz stava 2. ovog člana i Gradsko veće u svojim izveštajima i mišljenjima mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog akta u celini ili predložiti da Skupština donese odluku ili akt u tekstu izmenjenom delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač, ili da predlog ne prihvati.
Ukoliko nadležna radna tela i Gradsko veće predlože prihvatanje akta, dužni su da navedu da li akt prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.
Ukoliko nadležna radna tela i Gradsko veće ne dostave izveštaje, odnosno mišljenje, Skupština može odlučiti da se predlog akta razmatra i bez njih.
Skupština o svakom predlogu akta koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle rasprave, osim u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom utvrđeno da se odlučuje bez rasprave.
Posle zaključene rasprave prelazi se na glasanje o predlogu akta.
Kada se zaključi rasprava o određenom pitanju ne može se ponovo otvarati.
O predlogu se glasa u celini.
Ako je predlogom akta predviđeno da akt stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja, Skupština će posebno odlučiti da li za to postoje naročito opravdani razlozi.
Ako je stavljen amandman prvo se odlučuje o njemu, a onda Skupština pristupa glasanju o predlogu akta u celini.
Predlagač akta, odnosno njegov ovlašćeni predstavnik, može na početku rasprave da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u raspravi sve do zaključenja rasprave o predlogu, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje, a po zaključenju rasprave ima pravo na završnu reč.
Predlagač akta ima pravo da, bez obrazloženja, povuče predlog akta iz procedure sve do završetka rasprave predloga akta na sednici Skupštine.
O predlogu za povlačenje predloga akta Skupština se ne izjašnjava, već predsednik Skupštine o tome samo obaveštava odbornike i konstatuje povlačenje.
Skupština, na obrazloženi predlog predlagača akta, može da odluči da povuče određenu tačku iz dnevnog reda sednice koja je u toku, sve do početka rasprave te tačke na sednici Skupštine.
Akti koje donosi Skupština, a za čije donošenje je zakonom propisana prethodna saglasnost ili mišljenje nadležnog ministarstva, mogu se donositi na sednici tek po dobijanju saglasnosti, odnosno mišljenja i u skladu sa istima.
Amandman je predlog za izmenu i dopunu predloga odluka i drugih akata.
Amandman mogu podneti odbornik, odbornička grupa, Gradsko veće i stalna radna tela Skupštine.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine, u pisanom obliku i mora biti obrazložen.
Podnosilac amandmana ne može sam, ili zajedno sa drugim odbornikom, da podnese više amandmana na isti član predloga akta.
Amandman sadrži:
- odgovarajući član ovog poslovnika kao pravni osnov za podnošenje amandmana,
- naziv i član predloga akta na koji se amandman podnosi,
- tekst izmene, odnosno dopune predloga akta,
- obrazloženje razloga za podnošenja amandmana i
- naziv podnosioca amandmana.
Amandman se može podneti počev od dana prijema predloga akta u Skupštini, a najkasnije 24 časa pre časa određenog za početak sednice za koju je predloženo razmatranje tog predloga akta, a izuzetno do početka rasprave na sednici Skupštine o predlogu akta, kojim je dopunjen dnevni red sednice Skupštine.
Amandman na urbanistički plan može se podneti najkasnije dva dana pre održavanja sednice Skupštine, a uz tekst amandmana odbornicima se dostavlja i mišljenje Komisije za planove.
Predlagač akta može podnositi amandmane sve do zaključenja rasprave po predlogu akta.
Amandmani koji su neblagovremeni, nepotpuni, uvredljivi ili upućeni suprotno odredbama ovog poslovnika ne mogu biti predmet rasprave, ni odlučivanja na sednici Skupštine.
O amandmanu se obavezno izjašnjava predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača akta.
Gradsko veće se izjašnjava o amandmanu kada ono nije predlagač.
Predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača akta i Gradsko veće dužni su da, razmotre amandmane koji su podneti na predlog akta i predlažu Skupštini koje amandmane da prihvati, a koje da odbije.
Ako se predlagač akta u načelu ne složi sa amandmanom ili sa njegovom formulacijom, predložiće novu formulaciju amandmana.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju, amandman postaje sastavni deo predloga akta.
Ako podnosilac ne prihvati novu formulaciju, onda Skupština glasa prvo o amandmanu onakvom kakvim ga je formulisao podnosilac.
Amandman koga prihvati predlagač akta postaje sastavni deo predloga akta i o njemu Skupština posebno ne odlučuje.
O amandmanima koje predlagač akta nije prihvatio odlučuje Skupština posebno prilikom glasanja o predlogu akta.
O podnetom amandmanu može raspravljati samo podnosilac amandmana i predlagač akta na koji se amandman odnosi.
Ukoliko je podnosilac amandmana odbornička grupa o amandmanu govori predsednik odborničke grupe.
Dužina izlaganja lica iz st. 1. i 2. ovog člana ne može trajati duže od tri minuta.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga akta.
Amandman koji podnese predlagač postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana, a zatim o amandmanima kojim se predlaže izmena celog člana.
Skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu, osim o amandmanu koji je postao sastavni deo predloga akta.
O amandmanima na predlog akta se odlučuje istom većinom glasova koja je potrebna za donošenje akta.
Kada se završi rasprava o predlogu akta i kada je izvršeno glasanje o predloženim amandmanima, prelazi se na glasanje o predlogu akta u celini.
Akt se može, izuzetno, doneti i po hitnom postupku.
Po hitnom postupku može da se donose samo akt ako za njegovo donošenje postoji neodložna potreba, ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo, ili moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, po interese građana, preduzeća i drugih organa i organizacija, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada ili gradskih opština.
Predlog akata za čije se donošenje predlaže hitni postupak, može da se uvrsti u dnevni red sednice Skupštine ako je podnet najkasnije 24 časa pre početka te sednice.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem razloga ili posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog akta po hitnom postupku.
Pisani predlog za dopunu po hitnom postupku predloženog dnevnog reda, sa obrazloženjem hitnosti, dostavlja se zajedno sa predlogom akta, u formi u kojoj ga Skupština donosi.
Gradsko veće ili 1/3 odbornika mogu podneti predlog da se o određenom pitanju odluči po hitnom postupku, s tim što mora u pisanom obrazloženju predloga akta navesti razloge ili posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog akta po hitnom postupku.
O svakom predlogu za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku Skupština prethodno odlučuje, bez rasprave, prilikom utvrđivanja dnevnog reda.
Pre glasanja Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red sednice kao prva tačka dnevnog reda.
Predlog akta koji je Skupština prihvatila da donese po hitnom postupku ne razmatraju nadležna radna tela.
Skupština može u toku sednice zatražiti hitno mišljenje nadležnog radnog tela skupštine.
Predsednik Skupštine dužan je da predlog akta za čije se razmatranje predlaže hitni postupak dostavi odbornicima i Gradskom veću, ako ono nije predlagač akta, najkasnije do početka sednice.
Kad Skupština prihvati predlog da se akt razmatra po hitnom postupku, ona određuje rok u kome će Gradsko veće dati mišljenje o predlogu akta, ako ono nije predlagač akta.
Ako Gradsko veće u utvrđenom roku ne da mišljenje o predlogu akta, predlog akta će se razmatrati i bez mišljenja Gradskog veća.
Amandman na predlog akta koji se, u skladu sa ovim poslovnikom donosi po hitnom postupku može da se podnese najkasnije do zaključenja rasprave po predlogu akta, u pisanom ili usmenom obliku.
O amandmanu iz stava 1. ovog člana se izjašnjavaju predlagač akta, i Gradsko veće, ako ono nije predlagač akta.
5. Donošenje autentičnog tumačenja akata
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja akata čiji je donosilac Skupština može da podnese ovlašćeni predlagač akta.
Predlog iz stava 1. ovog člana podnosi se u pisanom obliku i mora biti obrazložen.
Ako Komisija za propise oceni da je predlog iz stava 1. ovog člana opravdan, priprema predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga i Skupštini, koja o njemu odlučuje.
Ako Komisija za propise oceni da predlog iz stava 1. ovog člana nije opravdan, o tome obaveštava podnosioca predloga i podnosi izveštaj Skupštini. U tom slučaju, Skupština odlučuje o predlogu iz stava 1. ovog člana.
Ako Skupština prihvati predlog iz stava 1. ovog člana, zadužiće Komisiju za propise da sačini predlog autentičnog tumačenja.
Na postupak za donošenje autentičnog tumačenja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje akata, ako ovim poslovnikom nije drukčije određeno.
6. Izvornici i objavljivanje akata Skupštine
Izvornikom odluke, odnosno drugog opšteg akta ili autentičnog tumačenja odluka smatra se tekst odluke, odnosno drugog opšteg akta ili autentičnog tumačenja odluka usvojen na sednici Skupštine.
Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Akte donete na sednici radnih tela potpisuje predsednik radnog tela.
Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine svojim potpisom overava sekretar Skupštine.
Na izvornik odluke, odnosno drugog opšteg akta Skupštine i na izvornik autentičnog tumačenja odluke, stavlja se pečat Skupštine.
Izvornik odluke, odnosno drugog opšteg akta Skupštine i autentičnog tumačenja odluke čuva se u Skupštini.
O izradi izvornika, stavljanju pečata, čuvanju i evidenciji izvornika stara se organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove.
Odluke i drugi akti koje donosi Skupština objavljuju se u "Službenom glasniku Grada Požarevca".
O objavljivanju odluka i drugih akata, Skupštine, kao i akata radnih tela i autentičnih tumačenja stara se sekretar Skupštine.
Sekretar Skupštine, na osnovu izvornog teksta odluke, drugog akta skupštine odnosno akta radnog tela ili autentičnog tumačenja, daje ispravku grešaka u objavljenom tekstu tih akata, ako za tim ima potrebe.
Skupština odlučuje glasanjem odbornika, u skladu sa zakonom, Statutom, odlukama Skupštine i ovim poslovnikom.
Odbornik ima pravo i dužnost da glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje.
Posle zaključenja rasprave po tački utvrđenog dnevnog reda prelazi se na glasanje o predlogu.
O predlozima akata o kojima je spojena rasprava Skupština odlučuje pojedinačno.
Skupština odlučuje većinom glasova na sednici na kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Kada je to utvrđeno zakonom i Statutom, Skupština odlučuje po nekim pitanjima većinom glasova ukupnog broja odbornika.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem za predlog, protiv predloga, ili se uzdržavaju od glasanja.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, a tajno je samo u slučajevima predviđenim zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
Skupština odlučuje javnim glasanjem: upotrebom elektronskog sistema za glasanje, dizanjem ruke ili prozivkom.
Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema za glasanje vrši se na način određen ovim poslovnikom.
Dizanjem ruke glasa se ako elektronski sistem za glasanje nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema ili ako Skupština prethodno o tome odluči.
Na zahtev odbornika Skupština može, bez rasprave, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim poslovnikom.
Glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se pritiskanjem određenih tastera, uz prethodnu identifikaciju odbornika ubacivanjem identifikacione kartice u čitač i unošenjem odgovarajuće lozinke.
Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 15 sekundi.
Po isteku vremena iz stava 2. ovog člana, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Rezultat svakog glasanja prikazuje se na monitorima.
Izvod svakog glasanja dostavlja se odborničkim grupama, na njihov zahtev.
Odbornici su dužni da koriste isključivo zadužene prenosne elektronske uređaje, da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem isključivo svoje identifikacione kartice u čitač, odnosno, da se odjave sa sistema prilikom napuštanja sale, izvlačenjem svoje identifikacione kartice.
Odborniku koji koristi prenosni elektronski uređaj ili identifikacionu karticu drugog odbornika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Skupštine izriče meru udaljenja sa sednice, a glasanje u kojem je zloupotreba izvršena biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji odbornika ubacivanjem identifikacione kartice u čitač i unošenjem odgovarajuće lozinke i ponovnom glasanju.
Odborniku koji se ne odjavi sa sistema prilikom napuštanja sale predsednik Skupštine izriče meru udaljenja sa sednice.
Odbornik koji se nije identifikovao na način iz stava 1. ovog člana nema pravo da dobije reč.
Odbornici su dužni da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Skupštine.
Ako odbornik napusti salu Skupštine i ostavi u čitaču, odnosno pored njega, svoju identifikacionu karticu, zaposleni organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za skupštinske poslove će odmah tu karticu dostaviti sekretaru Skupštine.
Odbornik koji izgubi svoju identifikacionu karticu snosi troškove izrade nove identifikacione kartice.
Odbornik je dužan da nestanak svoje identifikacione kartice odmah prijavi sekretaru Skupštine.
Odborniku koji ne donese identifikacionu karticu, ili je izgubi u toku trajanja sednice Skupštine, sekretar Skupštine izdaće privremenu karticu, o čemu će obavestiti predsednika Skupštine.
Privremenu karticu odbornik vraća sekretaru Skupštine odmah posle završetka sednice za koju mu je privremena kartica data na korišćenje.
Ako se glasa dizanjem ruke, predsednik Skupštine poziva odbornike prvo da se izjašnjavaju ko je za predlog, zatim - ko je protiv predloga, i na kraju - ko se uzdržava od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka se smatra donetom kada predsednik Skupštine konstatuje da je za nju glasala većina propisana zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan". Predsednik Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine odbornika koji su pristupili glasanju, odnosno zakonom, Statutom i ovim poslovnikom utvrđena većina.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku izbora, imenovanja, odnosno postavljenja u kome je predloženo dva ili više kandidata, odbornici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.
Skupština odlučuje tajnim glasanjem kad je to predviđeno zakonom, Statutom, ovim poslovnikom ili posebnom odlukom Skupštine.
Tajno se glasa upotrebom glasačkih listića.
Štampa se 68 glasačkih listića.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići štampaju se u drugoj boji.
Za štampanje i pečaćenje glasačkih listića obrazuje se posebna komisija, koju čini po jedan predstavnik svake odborničke grupe, a dok se ne obrazuju odborničke grupe, komisiju čini po jedan, najmlađi, odbornik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata. Predsednik komisije je najstariji odbornik iz reda članova komisije.
Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi komisije.
Rad komisije završava se predajom glasačkih listića i potpisanog zapisnika rukovodiocu glasanja.
Glasački listić sadrži predlog o kome se odlučuje i opredeljenje "za" i "protiv". Na dnu glasačkog listića reč "za" je na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Odbornik glasa tako što zaokružuje reč "za" ili reč "protiv".
Prilikom izbora i imenovanja, na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Glasati se može za najviše onoliko kandidata koliko se bira, i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Ako je predložen samo jedan kandidat, na glasačkom listiću, ispod prezimena i imena kandidata, sa leve strane je reč "za", a sa desne strane reč "protiv". Glasanje se vrši zaokruživanjem reči "za" ili "protiv" kandidata.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine, kome u radu pomažu zamenik predsednika Skupštine, sekretar Skupštine i po jedan odbornik iz tri najveće odborničke grupe u Skupštini a dok se ne obrazuju odborničke grupe, po jedan odbornik sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata (u daljem tekstu: komisija za glasanje), ako ovim poslovnikom nije drukčije određeno.
Predsednik Skupštine, pre početka glasanja, određuje vreme trajanja glasanja.
Odborniku se uručuje glasački listić, tako što prilazi stolu predsednika, pošto je prethodno prozvan. Predsednik Skupštine uručuje odborniku glasački listić i označava kod imena i prezimena odbornika u spisku, da mu je glasački listić uručen.
Glasačka kutija mora biti prazna, od providnog materijala i pre početka glasanja zapečaćena.
Kad odbornik popuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić, a sekretar Skupštine, kod imena i prezimena u spisku, označava da je odbornik glasao.
Po isteku vremena glasanja, predsednik Skupštine konstatuje da je svim odbornicima omogućeno da glasaju i zaključuje glasanje.
Pošto je glasanje završeno, komisija za glasanje utvrđuje rezultat glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno.
Pre otvaranja glasačke kutije, prebrojaće se neuručeni glasački listići i staviti u poseban koverat, koji će biti zapečaćen.
Ako je broj upotrebljenih glasačkih listića odnosno glasačkih listića koji su ubačeni u glasačku kutiju veći od broja odbornika koji su prema evidenciji glasali, glasanje se ponavlja, a upotrebljeni glasački listići se stavljaju u poseban koverat, koji će biti zapečaćen.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- uručenih glasačkih listića,
- upotrebljenih glasačkih listića odnosno glasačkih listića koji su ubačeni u glasačku kutiju,
- neupotrebljenih glasačkih listića, koji se pečate u poseban koverat,
- nevažećih glasačkih listića,
- važećih glasačkih listića,
- glasova "za" i glasova "protiv", odnosno, ako se prilikom izbora ili imenovanja glasa o više kandidata za istu funkciju, glasova koje su dobili pojedini kandidati.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan ili da nije izglasan propisanom većinom, odnosno kad se u izboru i imenovanju glasa o dva ili više kandidata za istu funkciju, koji kandidat je izabran, odnosno imenovan.
Nevažećim glasačkim listićem, ukoliko nije zakonom drugačije uređeno, smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog odbornik glasao.
Prilikom glasanja o izboru i imenovanju, nevažećim glasačkim listićem smatra se glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, odnosno imenuje i na kome je zaokružen novi kandidat koji je dopisan.
O utvrđivanju rezultata glasanja sastavlja se zapisnik, koji potpisuju svi članovi komisije za glasanje.
U zapisnik se obavezno unosi dan i sat glasanja.
Predsednik Skupštine odnosno predsedavajući objavljuje rezultat glasanja na sednici Skupštine.
Sednica Skupštine i njenih radnih tela su javne.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju slobodan pristup sednicama Skupštine i njenih radnih tela, radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Pre ulaska u salu za sednice novinari akreditovani za praćenje rada Skupštine dužni su da pokažu ovlašćenom licu svoju novinarsku karticu sredstva informisanja iz kojeg dolaze i dužni su da je nose na vidnom mestu.
Novinarima akreditovanim za praćenje rada Skupštine stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka i drugih opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Elektronski mediji mogu direktno da prenose sednice Skupštine, ukoliko Skupština drukčije ne odluči.
Sednici Skupštine mogu prisustvovati i zainteresovani građani, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
Ukupan broj građana koji može da prisustvuje sednici predsednik Skupštine može ograničiti, ako je to potrebno radi obezbeđivanja nesmetanog toka sednice, polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke po dnevnom redu.
Građanin koji želi da prisustvuje sednici Skupštine dužan je da se prijavi predsedniku Skupštine, najkasnije 24 časa pre održavanja Skupštine, i u obavezi je da na ulazu u salu za sednice Skupštine ovlašćenom licu pokaže svoju ličnu kartu radi identifikacije.
Prisutni građani ne smeju da remete red na sednici.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za novinare, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština može da drži predsednik Skupštine, gradonačelnik ili lice koje on ovlasti, zamenik predsednika Skupštine i predsednici odborničkih grupa, ili lice koje predsednik odborničke grupe ovlasti, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
Sednica Skupštine, u celini ili jedan njen deo, može biti zatvorena za javnost iz razloga bezbednosti i odbrane zemlje, čuvanja državne ili vojne tajne, iz razloga zaštite javnog morala i drugih razloga utvrđenih zakonom, ako to predloži predsednik Skupštine, gradonačelnik, Gradsko veće, stalno radno telo ili najmanje 10 odbornika. Obrazložen predlog o tome daje predsednik Skupštine, gradonačelnik, predsednik stalnog radnog tela, odnosno 10 odbornika.
O predlogu iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje bez rasprave.
Sednici Skupštine koja je zatvorena za javnost mogu prisustvovati samo odbornici, gradonačelnik i stručna lica koja pomažu u radu sednice Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da lica iz stava 3. ovog člana upozori na obavezu da čuvaju kao tajnu ono što saznaju tokom sednice koja je zatvorena za javnost.
Sednica radnog tela može da bude zatvorena za javnost, na obrazložen predlog najmanje trećine od ukupnog broja članova tog radnog tela. O tom predlogu radno telo odlučuje bez rasprave.
Do donošenja odluke Skupštine, odnosno radnog tela, o isključenju javnosti sa sednice, predsednik Skupštine, odnosno predsednik radnog tela dužan je da postupa kao da je predlog za zatvaranje sednice za javnost usvojen.
O davanju informacije sa sednice Skupštine ili radnog tela zatvorene za javnost, odlučuje Skupština, odnosno radno telo.
Ako Skupština, odnosno radno telo, odluči da da informaciju sa sednice zatvorene za javnost, predsednik Skupštine, odnosno predsednik radnog tela, daje saopštenje za javnost.
Predlog, iz člana 150. stav 1. ovog poslovnika, može biti iznet na sednici Skupštine, pre, u toku ili neposredno nakon utvrđivanja dnevnog reda sednice.
Predlog se može odnositi na isključenje javnosti po svim ili po pojedinim tačkama dnevnog reda.
O iznetom predlogu Skupština odlučuje odmah po njegovom predlaganju.
Odbornik ima pravo i dužnost da prisustvuje sednicama Skupštine i njenih radnih tela čiji je član, da učestvuje u njihovom radu i odlučivanju, da izvršava poverene zadatke, predlaže Skupštini raspravu o određenim pitanjima, podnosi predloge odluka i drugih akata iz nadležnosti Skupštine, podnosi amandmane na predlog odluka i drugih akata i učestvuje u obavljanju i drugih poslova u Skupštini i radnim telima Skupštine i da traži informacije i podatke koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika od funkcionera Skupštine i Gradske uprave.
Odbornik ima pravo da prisustvuje sednicama drugih radnih tela Skupštine i ako nije njihov član i da učestvuje u njihovom radu bez prava odlučivanja.
Odborniku ne može da se uskrati ulazak i boravak u zgradi Grada Požarevca.
Odbornik ima pravo da bude redovno i blagovremeno obavešten o pitanjima potrebnim za vršenje funkcije odbornika i da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika ili zamenika predsednika Skupštine, predsednika radnog tela, gradonačelnika, Gradskog veća, načelnika Gradske uprave i rukovodioca organizacionih jedinica Gradske uprave, po pitanjima koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika, s tim da izlaganje odbornika koji postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta, osim na sednici Skupštine.
Odbornik je dužan da svoje odsustvo sa sednice Skupštine prijavi predsedniku Skupštine koji može da odobri odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava Skupštinu.
Stručna služba za skupštinske poslove obezbeđuje uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje:
- pruža stručnu pomoć u izradi predloga akata i drugih materijala koji oni podnose Skupštini i njenim radnim telima i pomaže im u vršenju drugih poslova poverenih od strane Skupštine i radnih tela,
- obezbeđuje im korišćenje "Službenog glasnika Republike Srbije", "Službenog glasnika Grada Požarevca", kao i dokumentaciju za pojedina pitanja koja su na dnevnom radu Skupštine ili njenih radnih tela i
- stara se o obezbeđivanju tehničkih uslova za rad odbornika i vrši poslove kancelarijskog poslovanja, administrativne - tehničke poslove i druge poslove za njihove potrebe, u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i drugim aktima Skupštine i njenih radnih tela.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje u vezi sa poslovima Grada. Odborničko pitanje se postavlja usmeno ili u pisanom obliku. Usmena odbornička pitanja postavljaju se na sednici Skupštine, a u pisanom obliku preko predsednika Skupštine.
Odbornik je dužan da pitanje jasno formuliše. Prilikom postavljanja pitanja u pisanom obliku odbornik treba da se izjasni da li želi da se na pitanje odgovori usmeno na sednici Skupštine, ili u pisanom obliku neposredno njemu, van sednice ili na sednici Skupštine.
Odbornička pitanja koja se odnose na poslove i zadatke iz nadležnosti Gradske uprave sekretar Skupštine upućuje rukovodiocima organizacionih jedinica Gradske uprave.
Odborničko pitanje može se postaviti i između dve sednice Skupštine, u pisanom obliku, preko predsednika Skupštine, koji ga dostavlja nadležnom organu.
Rukovodioci organizacionih jedinica Gradske uprave imaju obavezu da obezbede blagovremeno davanje odgovora na postavljena pitanja.
Na odborničko pitanje koje je postavljeno na sednici Skupštine odgovor se, po pravilu, daje na istoj sednici.
Ako Gradonačelnik, predsednik Skupštine, sekretar Skupštine ili načelnik Gradske uprave izjavi da nije u mogućnosti da na istoj sednici odgovori na postavljeno pitanje, odgovor odborniku će dostaviti u pisanom obliku, najkasnije na prvoj narednoj sednici Skupštine.
Odborničko pitanje na koje nije dat odgovor na istoj sednici predsednik Skupštine dostavlja sekretaru Skupštine, radi pripreme odgovora za prvu narednu sednicu Skupštine.
Posle dobijanja odgovora odbornik koji je postavio odborničko pitanje može da se izjasni da li je zadovoljan odgovorom.
Ako odbornik nije zadovoljen odgovorom može tražiti da se o odgovoru otvori rasprava na jednoj od narednih sednica Skupštine, podnošenjem predloga akta u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
X RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG STANJA I VANREDNOG STANJA
Skupština nastavlja sa radom od proglašenja neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, do dana izbora novog saziva.
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Skupštine i u slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, ukoliko zakonom, ovim poslovnikom i drugim opštim aktima Skupštine nije drukčije određeno.
Predsednik Skupštine, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine,
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednicu i načinu i rokovima dostavljanja materijala za tu sednicu,
- može, po potrebi, da odredi poseban način vođenja, izdavanja i čuvanja zapisnika i drugih dokumenata sa sednice Skupštine i njenih radnih tela,
- može da odredi da se predlozi odluka i drugih akta i drugi materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja, dok Skupština drukčije ne odluči i preduzeti druge mere u cilju bezbednosti i zaštite,
- obaveštava gradonačelnika i Gradsko veće da Skupština nije u mogućnosti da se sastane, odlučuje o načinu rada i izvršavanja zadataka stručne službe za skupštinske poslove,
- uspostavlja kontakte i saradnju sa odgovarajućim državnim i vojnim organima Republike Srbije i preduzima mere za realizaciju donetih zakona, odluka, zaključaka, naređenja i drugih akata ovih organa.
Kada sednici Skupštine nije u mogućnosti da prisustvuje većina odbornika, sednica se održava sa brojem prisutnih odbornika.
Kada se sednica Skupštine održava pod okolnostima iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine dužan je da na prvoj narednoj sednici Skupštine podnese izveštaj o preduzetim aktivnostima, radi njihove verifikacije.
U slučaju ratnog stanja, Gradsko veće donosi akte iz nadležnosti Skupštine, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
Odbornici su dužni da u slučajevima vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni prebivališta ili boravišta.
XI OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA ZA POTREBE SKUPŠTINE
Stručne i administrativno - tehničke poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa, kao i poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije vrše odgovarajuće organizacione jedinice Gradske uprave, što se posebno uređuje Odlukom o Gradskoj upravi.
XII SARADNJA SKUPŠTINE SA SKUPŠTINAMA DRUGIH OPŠTINA I GRADOVA
Skupština sarađuje sa skupštinama, odnosno predstavničkim telima drugih gradova i opština u zemlji i inostranstvu.
Skupština sarađuje i sa nevladinim organizacijama, humanitarnim i drugim organizacijama.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine ili njenih funkcionera, odnosno odbornika skupštinama drugih gradova i opština, razmenom informacija, drugih materijala i publikacija kao i putem drugih oblika saradnje sa odgovarajućim predstavničkim telima.
Delegacija, odnosno funkcioner Skupštine ili odbornik dužan je da u roku od 15 dana od dana završetka posete podnesu Skupštini izveštaj o obavljenoj poseti.
XIII TUMAČENJE, DONOŠENJE I PROMENA POSLOVNIKA
Autentično tumačenje Po slovnika dono si Skupština, na predlog Komisije za propise.
Predlog za donošenje i promenu Poslovnika, u pisanom obliku, može da podnese predsednik Skupštine, najmanje 1/3 odbornika ili odbornička grupa.
O predlogu iz stava 1. ovog člana otvara se rasprava.
O predlogu iz stava 1. ovog člana se odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Kad Skupština odluči da se pristupi donošenju, odnosno promeni Poslovnika, aktom o prihvatanju predloga za donošenje, odnosno promenu Poslovnika određuje način i postupak donošenja, odnosno promene Poslovnika, a može odrediti radno telo ili imenovati komisiju za izradu nacrta Poslovnika.
Skupština donosi, odnosno vrši promenu Poslovnika većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Na sve što nije regulisano ovim poslovnikom neposredno se primenjuju odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, Statuta i drugih propisa kojima je uređena oblast lokalne samouprave.
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine Grada Požarevca ("Službeni glasnik Grada Požarevca", br. 6/17 - prečišćen tekst).
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Grada Požarevca".