ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O OSNIVANJU EVROPSKE ORGANIZACIJE ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 2/2019) |
ČLAN 1
Potvrđuju se Konvencija o osnivanju Evropske organizacije za nuklearna istraživanja od 1. jula 1953. godine, sa izmenama i dopunama od 17. januara 1971. godine, usvojena, u originalu na engleskom i francuskom jeziku, u Parizu.
ČLAN 2
Tekst Konvencije o osnivanju Evropske organizacije za nuklearna istraživanja od 1. jula 1953. godine, sa izmenama i dopunama od 17. januara 1971. godine, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik, glasi:
KONVENCIJA O OSNIVANJU
EVROPSKE ORGANIZACIJE ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA
"Preambula"
Konvencija o osnivanju Evropske organizacije za nuklearna istraživanja sa priloženim Finansijskim Protokolom, otvorena za potpisivanje u Parizu od 1. jula do 31. decembra 1953, stupila je na snagu 29. septembra, 1954.
Pri tome, i Konvencija i priloženi Finansijski Protokol su bili izmenjeni.
Na svojoj tridesetšestoj sesiji, održanoj u Ženevi 13. i 14. decembra 1967, Savet Organizacije je preporučio državama članicama da usvoje izmene Konvencije sadržane u dokumentu CERN/731/Rev. Te izmene su stupile na snagu 17. januara 1971. godine.
Na svojoj prvoj sesiji, održanoj u Ženevi 7. i 8. oktobra, 1954, Savet Organizacije je usvojio izmene Finansijskog Protokola sadržane u dokumentu CERN/112, koji je stupio na snagu 8. oktobra, 1954.
Na svojoj četrdesetpetoj sesiji, održanoj u Ženevi 22. decembra 1970, Savet Organizacije je usvojio izmene Finansijskog Protokola sadržane u dokumentu CERN/732/Rev., koji je stupio na snagu 17. januara 1971.
Sledeća revidirana verzija Konvencije i priloženog Finansijskog Protokola sadrži sve gore navedene izmene i tako je usaglašena sa originalnim tekstom izmenjene Konvencije i Finansijskog Protokola.
Ženeva, 18. januar, 1971.
DRŽAVE potpisnice ove Konvencije,
UZIMAJUĆI U OBZIR Sporazum koji je otvoren za potpisivanje u Ženevi 15. februara 1952. godine, kojim se uspostavlja Savet predstavnika evropskih država za planiranje međunarodne laboratorije i organizovanje drugih oblika saradnje u nuklearnim istraživanjima;
UZIMAJUĆI U OBZIR dopunski sporazum potpisan u Parizu 30. juna 1953. godine, kojim se produžava pomenuti sporazum; i
ŽELEĆI, u skladu sa stavom 2. člana III Sporazuma od 15. februara 1952. godine, da zaključe Konvenciju o osnivanju Evropske organizacije za nuklearna istraživanja, uključujući osnivanje Međunarodne laboratorije u svrhu sprovođenja dogovorenog programa istraživanja koja su čisto naučnog i fundamentalnog karaktera, koja se odnose na čestice visoke energije;
DOGOVORILE su se na sledeći način:
1. Ovim se osniva Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (u daljem tekstu: "Organizacija").
2. Sedište Organizacije je u Ženevi, ukoliko Savet iz člana IV dvotrećinskom većinom svih država članica ne odluči da ga premesti u mesto gde se nalaze druge Laboratorije iz podstava (a) stava 2. člana II.
1. Organizacija će obezbediti saradnju Evropskih država u oblasti nuklearnog istraživanja koje je čisto naučne i fundamentalne prirode, kao i istraživanja koje je u osnovi povezano sa tim. Organizacija nema interes u vezi sa radom za vojne potrebe, a rezultati eksperimentalnog i teorijskog istraživanja u ovoj oblasti moraju biti objavljeni ili na drugi način učinjeni opšte dostupnim.
2. Organizacija će, u okviru saradnje iz prethodnog stava 1, ograničiti svoje aktivnosti na sledeće:
1. Izgradnja i rad jedne ili više međunarodnih laboratorija (u daljem tekstu: "Laboratorije") za istraživanje čestica visoke energije, uključujući rad u oblasti kosmičkih zrakova; svaka Laboratorija će uključivati:
i. jedan ili više akcelerator čestica;
ii. potrebne pomoćne uređaje za korišćenje u istraživačkim programima koji se realizuju uz pomoć mašina navedenih pod (i) gore;
iii. potrebne zgrade koje su opremljene opremom navedenom gore pod (i) i (ii) i koje su namenjene administraciji Organizacije i ispunjenju njenih drugih funkcija;
2. Organizacija i finansiranje međunarodne saradnje u oblasti nuklearnih istraživanja, uključujući saradnju izvan Laboratorija; ova saradnja može posebno da uključi:
1. rad u oblasti teorijske nuklearne fizike;
2. unapređenje i razmenu kontakata između naučnika, diseminacija informacija, kao i obezbeđivanje treninga za istraživače;
3. savetovanje drugih istraživačkih institucija i saradnja sa njima;
4. rad u oblasti kosmičkih zrakova.
3. Programi aktivnosti Organizacije će biti:
1. Program koji sprovodi Laboratorija u Ženevi, uključujući protonski sinhrotron za energije iznad deset giga-elektronvolti (1010 eV) i sinhrociklotron za energije od šest stotina miliona elektronvolti (6 x 108 eV);
2. Program za izgradnju i rad sabirnih prstenova koji se ukrštaju, koji su povezani sa sinhrotronom protona opisanim u stavu (a) gore;
3. Program izgradnje i rada laboratorije za uključivanje protonskog sinhrotrona za energije od oko tristo giga-elektronvolti (3 x 1011 eV);
4. Bilo koji drugi program koji ne ispunjava uslove predviđene u napred navedenom stavu 2.
4. Za programe koji su navedeni u pod-stavu (c) i (d) u okviru stava 3. potrebno je odobrenje Saveta, dato dvotrećinskom većinom glasova svih država članica. Prilikom davanja tog odobrenja, Savet će definisati program, a ova definicija će uključiti sve administrativne, finansijske i druge odredbe potrebne za adekvatno upravljanje programom.
5. Bilo koja izmena definicija programa zahteva odobrenje Saveta, dato dvotrećinskom većinom svih država članica.
6. Do početka uspostavljanja rada akceleratora navedenog u pod-stavu (c) u okviru napred navedenog stava 3, čiji će datum biti utvrđen od strane Saveta dvotrećinskom većinom država članica, osnovni program Organizacije je onaj na koji se odnosi pod-stav (a) tog stava. Počev od tog datuma, program koji je naveden u pod-stavu (c) će takođe postati deo osnovnog programa, a Savet može prestati da bude deo tog osnovnog programa, ukoliko protiv toga glasa dvotrećinska većina svih država članica koje učestvuju u tom programu.
7. Laboratorije će sarađivati u najvećoj mogućoj meri sa laboratorijama i institutima na teritoriji država članica unutar okvira njihovih programa aktivnosti. Do mere do koje je to saglasno sa ciljevima Organizacije, Laboratorije će nastojati da izbegnu dupliranje istraživačkog rada koji sprovode navedene laboratorije i instituti.
1. Države potpisnice Sporazuma od 15. februara 1952. godine, koje su navedene u Preambuli, ili koje su doprinele u novcu ili naturi Savetu koji je njime osnovan i koje su zaista učestvovale u njegovom radu, imaju pravo da postanu članice Organizacije tako što će postati potpisnice ove konvencije u skladu sa odredbama čl. XV, XVI i XVII.
2.
1. Druge države mogu biti primljene u Organizaciju od strane Saveta navedenog u članu IV jednoglasnom odlukom svih država članica;
2. Ako država želi da se pridruži Organizaciji u skladu sa odredbama prethodnog podstava, može o tome obavestiti predsednika Saveta. Predsednik obaveštava sve države članice o ovom zahtevu najmanje tri meseca pre nego što će Savet o tome raspravljati. Države koje je Savet prihvatio mogu postati članice Organizacije pristupanjem ovoj konvenciji u skladu sa odredbama člana XVII.
3. Svaka država članica će pisanim putem potvrditi Predsedniku Saveta u kojim programima aktivnosti želi da učestvuje. Nijedna država nema pravo da postane ili ostane članica Organizacije osim ako učestvuje u najmanje jednom programu aktivnosti koji je deo osnovnog programa.
4. Savet može, dvotrećinskom većinom svih država članica, da odredi minimalni inicijalni period za učešće u nekom programu aktivnosti kao i limit troškova koji će nastati za taj program za vreme tog perioda. Jednom utvrđeni period učestvovanja i ograničenje troškova, Savet može, istom većinom glasova, da izmeni ukoliko ni jedna država članica koja učestvuje u programu ne glasa protiv toga. U slučaju minimalnog perioda učešća, država članica može u bilo koje vreme pismenim putem obavestiti Predsednika o finansijskoj godini koja sledi godini u kojoj je upućeno obaveštenje, ili o nekom kasnijem datumu koji država članica predloži.
5. U slučaju da se program aktivnosti okonča, Savet je odgovoran za njegovo izvršenje, u odnosu na svaki sporazum koji može biti postignut između država članica koje učestvuju u tom programu, kao i u odnosu na relevantne termine sporazuma zaključenih između Organizacije i država na čijim teritorijama se program sprovodi. Svaki višak će se rasporediti između država članica koje učestvuju u programu u vreme njegovog okončanja, u srazmeri sa ukupnim kontribucijama koje su one dale u odnosu na taj program. U slučaju deficita, on će se nadoknaditi od strane istih država u proporcijama sa njihovim kontribucijama u odnosu na taj program u tekućoj finansijskoj godini.
6. Države članice omogućuju, u cilju aktivnosti Organizacije, razmenu osoblja i relevantnih naučnih i tehničkih informacija, obezbeđujući da ništa u ovom stavu ne:
1. utiče na primenu zakona i propisa država članica na bilo koju osobu u vezi sa ulaskom, boravkom ili odlaskom sa njihovih teritorija, ili
2. zahteva od bilo koje države članice da saopšti, ili dozvoli saopštavanje bilo koje informacije koju poseduje, ukoliko smatra da bi takvo saopštavanje bilo suprotno interesima njene bezbednosti.
Organizacija se sastoji od Saveta i, u odnosu na svaku Laboratoriju, Generalnog direktora kojima pomaže osoblje.
1. Savet se sastoji od najviše dva delegata iz svake države članice koje na sastancima Saveta mogu pratiti savetnici.
2. Savet, u skladu sa odredbama ove konvencije,
1. određuje politiku Organizacije u naučnim, tehničkim i administrativnim pitanjima;
2. odobrava programe aktivnosti Organizacije;
3. usvaja, dvotrećinskom većinom prisutnih država članica koje glasaju, delove budžeta koji se odnose na različite programe aktivnosti i utvrđuju finansijske aranžmane Organizacije u skladu sa Finansijskim protokolom priloženim ovoj konvenciji;
4. pregleda troškove i odobrava i objavljuje revidirane godišnje izveštaje Organizacije;
5. odlučuje o potrebnom osoblju;
6. objavljuje godišnji izveštaj ili izveštaje;
7. ima druga ovlašćenja i obavlja druge funkcije koje mogu biti potrebne za svrhe ove konvencije.
3. Savet se sastaje najmanje jednom godišnje na mestima o kojima sam odlučuje.
4. Svaka država članica ima jedan glas u Savetu.
5. Ukoliko nije drugačije predviđeno ovom konvencijom, Savet donosi odluke prostom većinom predstavnika država članica koje glasaju.
6. Kada ova konvencija ili Finansijski protokol priložen uz nju predviđa da predmetno pitanje zahteva jednoglasno odobrenje Saveta zasnovano na dvotrećinskoj većini svih država članica, i ako se to pitanje odnosi direktno na neko od programa aktivnosti, većina će uključiti i dvotrećinske glasove svih država članica koje učestvuju u tom programu.
7. Osim kada ova konvencija ili Finansijski protokol priložen uz nju predviđaju da pitanje zahteva jednoglasno potvrdu Saveta ili dvotrećinsku većinu svih država članica, ni jedna država članica nije ovlašćena da glasa u odnosu na pitanje iz okvira programa koji je utvrdio Savet primenom člana II izuzev ako učestvuje u tom programu ili osim ako je pitanje od neposrednog uticaja na neki program u kome učestvuje.
8. Država članica nije ovlašćena da glasa u Savetu ukoliko neplaćena kontribucija Organizaciji premašuje iznos njene finansijske obaveze dugovane za tekuću finansijsku godinu i neposredno prethodnu finansijsku godinu. Slično, neće biti ovlašćena da glasa u Savetu u odnosu na određeni program aktivnosti ukoliko iznos neplaćene kontribucije za taj program premašuje iznos dugovane kontribucije iz tekuće finansijske godine i neposredno prethodne finansijske godine. Savet svakako može, dvotrećinskom većinom svih država članica, da dozvoli takvoj državi članici da glasa ukoliko se potvrdi da je uzrok neplaćanja van kontrole odnosne države.
9. Za raspravu u Savetu potrebno je prisustvo predstavnika iz većine država članica ovlašćenih da glasaju o odnosnom pitanju kao kvorum.
10. Savet usvaja svoj poslovnik u skladu sa odredbama ove konvencije.
11. Savet bira predsednika i dva potpredsednika koji će biti na funkciji godinu dana i koji mogu biti najviše dva puta uzastopno ponovo izabrani.
12. Savet će obrazovati Komitet Naučnih Politika i Finansijski Komitet, i druga podređena tela koja su potrebna za potrebe Organizacije, a posebno za izvršenje i koordinaciju različitih programa. Formiranje i mandat tih tela utvrđuje Savet dvotrećinskom većinom svih država članica. U skladu sa odredbama ove konvencije i Finansijskog protokola priloženog uz nju, ta podređena tela će usvojiti svoje poslovnike o radu.
13. Do polaganja njihovih instrumenata ratifikacije ili pristupanja, države pomenute u stavu 1. člana III mogu biti zastupljene na sastancima Saveta i učestvovati u njegovom radu do trideset prvog decembra 1954. godine. Ovo pravo ne uključuje pravo glasa, osim ako dotična država nije dala doprinos Organizaciji u skladu sa odredbama stava (1) člana 4. Finansijskog protokola priloženog ovoj konvenciji.
Direktori - Generalni i osoblje
1.
1. Savet dvotrećinskom većinom svih država članica imenuje za svaku laboratoriju Generalnog direktora na određeni period i može ga istom većinom razrešiti. U odnosu na Laboratoriju pod njegovom upravom svaki Generalni direktor je glavni izvršni direktor Organizacije i njen zakonski zastupnik Organizacije. On, u pogledu finansijske administracije Organizacije, postupa u skladu sa odredbama Finansijskog protokola priloženog ovoj konvenciji. Savet može, dvotrećinskom većinom svih država članica, preneti na Generalnog direktora, odvojeno ili zajedno, ovlašćenje da postupa u ime Organizacije u drugim stvarima. Svaki Generalni direktor podnosi godišnji izveštaj Savetu i prisustvuje, bez prava glasa, svim njegovim sastancima.
2. Savet može odložiti imenovanje Generalnog direktora za period koji smatra potrebnim, bilo nakon stupanja na snagu ove konvencije ili nakon nastanka naknadnog upražnjenog radnog mesta. U tom slučaju, imenuje osobu koja će delovati umesto direktora, lice imenovano tako da ima ovlašćenja i odgovornosti koje određuje Savet.
2. Generalnom direktoru pomaže naučno, tehničko, administrativno i službeničko osoblje koje Savet smatra potrebnim i koje Savet odobrava.
3. Svo osoblje se imenuje i može biti razrešeno od strane Saveta na preporuku Generalnog direktora. Imenovanja i razrešenja podređenih tela osnovanih u skladu sa stavom 12. člana V vrši Generalni direktor. Svako ko nije član osoblja ko je pozvan od strane ili u ime Saveta da radi u Laboratoriji je podređen odnosnom Generalnom direktoru, i pod opštim uslovima koje potvrđuje Savet.
4. Odgovornosti direktora i osoblja u odnosu na Organizaciju imaju isključivo međunarodni karakter. U obavljanju svojih dužnosti oni neće tražiti niti primati uputstva od bilo koje vlade ili bilo kog organa izvan Organizacije. Svaka država članica mora poštovati međunarodni karakter odgovornosti Generalnog direktora i osoblja, i ne sme nastojati da utiče na njih u obavljanju njihovih dužnosti.
1. Svaka država članica će doprineti finansiranju kako kapitalnih izdataka, tako i operativnih troškova Organizacije:
1. za period koji se završava dana 31. decembra 1956. godine, kako je navedeno u Finansijskom protokolu koji je priložen ovoj konvenciji; i nakon toga
2. u skladu sa rasponima koji će biti utvrđeni svake tri godine od strane Saveta dvotrećinskom većinom glasova svih država članica, a koji će biti zasnovani na prosečnom neto nacionalnom dohotku kao faktoru troškova svake države članice za tri godine koje prethode godinama za koje je dostupna statistika, osim što,
1. Savet može, u odnosu na bilo koji program aktivnosti, dvotrećinskom većinom svih država članica, utvrditi određeni procenat kao maksimum koji svaka država članica mora da plati od ukupnog iznosa kontribucija, a koji je po oceni Saveta potreban kako bi se pokrili godišnji troškovi tog programa; tako utvrđeni maksimalni procenat Savet može da promeni, istom većinom glasova, pod uslovom da ni jedna država članica koja učestvuje u tom programu ne glasa protiv toga;
2. Savet može da odluči, dvotrećinskom većinom svih država članica, da uzme u obzir bilo koje posebne okolnosti države članice i da tome prilagodi njenu kontribuciju; za potrebe primene ove odredbe, posebnom okolnošću će se naročito smatrati kada je nacionalni dohodak "po glavi stanovnika" države članice manji od iznosa koji Savet utvrdi, istom većinom glasova.
2. Kada učešće Organizacije u nacionalnom ili međunarodnom projektu formira program aktivnosti Organizacije, primenjivaće se uslovi iz gore navedenog stava 1, osim ako Savet dvotrećinskom većinom odluči drugačije.
3. Kontribucije koje će plaćati države članice u skladu sa stavom 1. ovog člana, biće obračunate u zavisnosti od, i samo za program u kom odnosna država članica učestvuje.
4.
1. Savet zahteva od država koje su postale strane ove Konvencije nakon dana 31. decembra 1954. godine, da izvrše posebnu kontribuciju za kapitalne izdatke Organizacije koji su već nastali u odnosu na programe u kojima one učestvuju, pored kontribucije za buduće kapitalne izdatke i tekuće operativne troškove. Savet će zahtevati približni iznos kontribucije od država članica u odnosu na svaki program u kojem one uzmu učešće nakon njegovog započinjanja. Iznosi ovih posebnih kontribucija biće utvrđeni od strane Saveta, dvotrećinskom većinom svih država članica.
2. Sve kontribucije koje su izvršene u skladu sa odredbama gore navedenog pod-stava (a) biće uzete u obzir prilikom smanjenja kontribucija država članica u odnosu na predmetne programe.
5. Kontribucije u skladu sa odredbama ovog člana plaćaće se u skladu sa Finansijskim Protokolom priloženim ovoj konvenciji.
6. U okvirima ovlašćenja delegiranim u skladu sa uslovima u pod-stavu (a) stava 1. člana VI, i u skladu sa eventualnim uputstvima datim od strane Saveta, Generalni direktor može da prihvati poklone i sledovanja Organizaciji, pod uslovom da takvi pokloni i sledovanja nisu predmet nekog uslova koji nije u skladu sa ciljevima Organizacije.
Saradnja sa UNESKOM i drugim organizacijama
Organizacija sarađuje sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu. Ona takođe može, odlukom Saveta koju donosi dvotrećinska većina svih država članica, da sarađuje sa drugim organizacijama i institucijama.
Organizacija ima pravni subjektivitet na metropolitanskim teritorijama svih država članica. Organizaciji i predstavnicima država članica u Savetu, članovima svih podređenih tela osnovanih u skladu sa stavom 12. člana V, Generalnom direktoru i članovima osoblja Organizacije se priznaju, na metropolitanskim teritorijama država članica, na osnovu sporazuma koji se sklapaju između Organizacije i svake dotične države članice, sve privilegije i imuniteti ako postoje, a koji su dogovoreni kao neophodni za obavljanje funkcija Organizacije. Sporazum koji treba sklopiti između Organizacije i države članice na čijoj teritoriji se osniva Laboratorija Organizacije, sadrži, pored odredbi koje se odnose na privilegije i imunitete, i odredbe koje uređuju posebne odnose između Organizacije i tih država članica.
1. Savet može državama članicama preporučiti izmene i dopune ove Konvencije. Svaka država članica koja želi da predloži amandman, o tome obaveštava Predsednika Saveta. Predsednik obaveštava sve države članice o svim amandmanima o kojima je obavešten najmanje tri meseca pre nego što će Savet o njima raspravljati.
2. Svaki amandman ove konvencije, preporučen od strane Saveta, zahteva prihvatanje u pisanoj formi od strane svih država članica. On stupa na snagu trideset dana nakon što Predsednik dobije obaveštenja o prihvatanju od svih država članica. Predsednik obaveštava sve države članice i Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu o datumu kada će amandman stupiti na snagu.
3. Savet može izmeniti Finansijski protokol priložen ovoj konvenciji dvotrećinskom većinom svih država članica, pod uslovom da takva izmena nije u suprotnosti sa Konvencijom. Svaka takva izmena i dopuna stupa na snagu dana o kome odlučuje Savet istom većinom. Predsednik Saveta obaveštava sve države članice i Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu o svakoj takvoj izmeni i datumu kada će ona stupiti na snagu.
Svaki spor između dve ili više država članica koji se odnosi na tumačenje ili primenu ove konvencije, koji nije rešen od strane službi Saveta, podnosi se Međunarodnom sudu pravde, osim ako se odnosne države članice ne dogovore o nekom drugom načinu poravnanja.
Nakon što je ova konvencija bila na snazi sedam godina, država članica može, u skladu sa odredbama stava 4. člana III, pismeno da obavesti Predsednika Saveta o povlačenju iz Organizacije i takvo povlačenje stupa na snagu na kraju finansijske godine u kojoj je dato obaveštenje, ili nekog kasnijeg datuma koji država članica predloži.
Ako država članica ne ispuni svoje obaveze prema ovoj konvenciji, ona prestaje da bude članica Organizacije na osnovu odluke Saveta koju donosi dvotrećinska većina svih država članica.
Organizacija se raspušta ako u bilo kojem trenutku postoji manje od pet država članica. Može se raspustiti u bilo koje vreme sporazumom između država članica. U skladu sa svakim sporazumom koji države članice mogu zaključiti u vreme raspuštanja, država na čijoj teritoriji je sedište Organizacije u tom trenutku je odgovorna za likvidaciju, a višak će se raspodeliti između onih država koje su članice Organizacije u vreme raspuštanja, srazmerno doprinosima koje su one zapravo dale od datuma kada su postale potpisnice ove konvencije. U slučaju deficita, to će ispuniti postojeće države članice u istim proporcijama kao proporcije u kojima su njihovi doprinosi procenjeni za tada tekuću finansijsku godinu.
Ova konvencija i priloženi Finansijski protokol, koji je njen sastavni deo, otvorena je za potpisivanje do trideset prvog decembra 1953. godine od strane bilo koje države koja ispunjava uslove iz stava 1. člana III.
1. Ova konvencija i priloženi Finansijski protokol podležu ratifikaciji.
2. Instrumenti ratifikacije se deponuju kod generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu.
1. Svaka država koja nije potpisnica ove konvencije, koja ispunjava uslove iz st. 1. ili 2. člana III, može pristupiti Konvenciji i Finansijskom protokolu od prvog januara 1954. godine.
2. Instrumenti pristupanja se deponuju kod generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu.
1. Ova konvencija i priloženi Finansijski protokol stupaju na snagu kada sedam država ratifikuje ove instrumente ili im pristupi pod uslovom da je:
1. ukupan procenat njihovih doprinosa na skali utvrđenoj u Aneksu Finansijskog protokola iznosi ne manje od sedamdeset pet posto, i
2. Švajcarska, kao zemlja u kojoj se osniva sedište Organizacije, među tih sedam država.
2. Ova konvencija i priloženi Finansijski protokol stupaju na snagu za svaku drugu državu potpisnicu ili državu koja pristupa nakon deponovanja njenog instrumenta ratifikacije ili pristupanja, u zavisnosti od slučaja.
1. Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu obaveštava sve države potpisnice i države koje pristupaju, kao i sve druge države koje su učestvovale na Konferenciji za organizaciju studija o osnivanju Evropske laboratorije za nuklearna istraživanja, koja je održana u Parizu u decembru 1951. godine i Ženevi u februaru 1952. godine, o deponovanju svakog instrumenta ratifikacije ili pristupanja, i stupanju na snagu ove konvencije.
2. Direktor Organizacije obaveštava sve države članice i generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu o svakom povlačenju iz članstva ili njegovom prestanku.
Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, nakon stupanja na snagu ove Konvencije, registruje Konvenciju kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, u skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija.
U ZNAK SAGLASNOSTI SA NAVEDENIM, dole potpisani predstavnici, koji su za to propisno ovlašćeni od strane svojih vlada, potpisali su ovu Konvenciju.
Sačinjeno u Parizu, prvog dana jula 1953. godine, na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednako verodostojna, u jednom originalnom primerku koji će biti deponovan u arhivi Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, čiji će generalni direktor dostaviti overenu kopiju svim državama potpisnicama i državama koje pristupaju, i svim drugim državama koje su učestvovale na Konferenciji za organizovanje studija o osnivanju Evropske laboratorije za nuklearna istraživanja.
FINANSIJSKI PROTOKOL PRILOŽEN KONVENCIJI O OSNIVANJU EVROPSKE ORGANIZACIJE ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA
DRŽAVE potpisnice Konvencije o osnivanju Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (u daljem tekstu: Konvencija).
U ŽELJI da obezbede finansijsku administraciju pomenute Organizacije,
DOGOVORILE su se na sledeći način:
1. Finansijska godina Organizacije traje od prvog januara do trideset prvog decembra.
2. Svaki Generalni direktor najkasnije do prvog septembra svake godine podnosi Savetu na razmatranje i odobravanje detaljne procene prihoda i rashoda za narednu finansijsku godinu.
3. Procene prihoda i rashoda se dele u opštim stavkama. Transferi unutar budžeta nisu dozvoljeni, osim po ovlašćenju Odbora za finansije iz člana 3. Tačnu formu procena utvrđuje Odbor za finansije na predlog Generalnog direktora.
Savet, ako okolnosti to zahtevaju, može zahtevati od Generalnog Direktora da dostavi dopunski ili revidirani budžet. Nijedan predlog koji se odnosi na dodatne troškove ne smatra se odobrenom od strane Saveta dok on ne odobri procenu koju je Generalni Direktor dostavio za dodatne troškove.
1. Odbor za finansije, uspostavljen stavom 12. člana V Konvencije, biće sastavljen od predstavnika svih država članica.
2. Odbor za finansije se u donošenju odluka pridržava pravila o glasanju i kvorumu propisanim za Savet u članu V Konvencije
3. Ovaj odbor će ispitati procene budžeta od strane Generalnog direktora, nakon čega će one biti prosleđene Savetu, zajedno sa predmetnim izveštajem Odbora.
1. Za period koji se završava trideset prvog decembra 1954. godine, Savet donosi privremene budžetske aranžmane, koji se ispunjavaju doprinosima kako je predviđeno stavom (1) Aneksa ovog protokola.
2. Za finansijske godine 1955. i 1956, odobreni budžetski rashodi se pokrivaju doprinosima država članica, koji se procenjuju u istim proporcijama kao i procentualni iznosi navedeni u stavu (2) Aneksa ovog protokola, pri čemu se podrazumeva da se primenjuju odredbe navedene u (i) i (ii) podstava 1. člana VII Konvencije.
3. Od prvog januara 1957. godine, odobreni budžetski rashodi se pokrivaju doprinosima država članica kako je predviđeno u članu VII Konvencije.
4. Kada neka država, bilo kada postane članica Organizacije ili kasnije, prvi put participira u programu aktivnosti, kontribucije ostalih država članica se ponovo procenjuju i nova skala stupa na snagu od početka tekuće finansijske godine. Vrše se nadoknade, ako je potrebno, kako bi se osiguralo da su doprinosi koje plaćaju sve države članice za tu godinu u skladu sa novom skalom.
1. Odbor za finansije, u konsultaciji sa Generalnim direktorom, određuje uslove pod kojima će se isplate za doprinose vršiti u skladu sa odgovarajućim finansiranjem Organizacije.
2. Svaki Generalni direktor nakon toga obaveštava države članice o visini njihovih doprinosa i datumima kada se isplate izvršavaju.
1. Budžet Organizacije se izražava u valuti zemlje u kojoj je sedište Organizacije osnovano.
2. Savet će, na osnovu dvotrećinske odluke svih država članica, odrediti aranžmane o plaćanjima i valutu ili valute plaćanja država članica.
Savet može osnovati Fond za obrtna sredstva.
Nakon konsultacija sa Finansijskim Komitetom, Savet će, na osnovu dvotrećinske odluke svih država članica, usvojiti pravila finansijske administracije Organizacije, koja će činiti Finansijska Pravila.
1. Svaki Generalni direktor vodi tačan obračun svih računa i isplata.
2. Savet imenuje revizore koji će u prvoj instanci služiti tri godine i mogu biti ponovo imenovani. Revizori pregledaju račune Organizacije, posebno kako bi potvrdili da je rashod usaglašen, u okviru ograničenja navedenih u Finansijskim Pravilima, sa odredbama budžeta, i obavljaće druge funkcije koje su navedene u tim Finansijskim Pravilima.
3. Svaki Generalni direktor dostavlja revizorima informacije i pomoć koje oni mogu zahtevati za obavljanje svojih dužnosti.
U ZNAK SAGLASNOSTI SA NAVEDENIM, dole potpisani predstavnici, koji su za to propisno ovlašćeni od strane svojih vlada, potpisali su ovaj protokol.
Sačinjeno u Parizu, prvog dana jula 1953. godine, na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednako verodostojna, u jednom originalnom primerku koji će biti deponovan u arhivi Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, čiji će generalni direktor dostaviti overenu kopiju svim državama potpisnicama i državama koje pristupaju, i svim drugim državama koje su učestvovale na Konferenciji za organizovanje studija o osnivanju Evropske laboratorije za nuklearna istraživanja.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".