ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE INDIJE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 2/2019) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije, sačinjen u Beogradu 15. septembra 2018. godine, u originalu na engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE INDIJE
Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Indije (u daljem tekstu: strane)
Budući da su strane ugovornice Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, otvorene za potpisivanje u Čikagu 7. decembra 1944. godine;
U želji da promovišu međunarodni vazdušni saobraćaj između teritorija svojih država;
U želji da podrže međunarodni vazduhoplovni sistem zasnovan na konkurenciji između avio-prevozilaca;
U želji da obezbede najviši stepen bezbednosti i obezbeđivanja u međunarodnom vazdušnom saobraćaju i ponovo potvrđujući ozbiljnu zabrinutost povodom radnji ili pretnji usmerenih protiv bezbednosti vazduhoplova kojima se u opasnost dovodi sigurnost ljudi ili imovine, negativno utiče na obavljanje vazdušnog saobraćaja i narušava poverenje javnosti u bezbednost civilnog vazduhoplovstva;
Dogovorile su se o sledećem:
Za potrebe ovog sporazuma, ako drugačije nije utvrđeno, izraz:
1) "organi nadležni za vazdušni saobraćaj" označava, za svaku stranu organ ili organe o kojima jedna strana s vremena na vreme obaveštava drugu stranu;
2) "Sporazum" označava ovaj sporazum, njegov aneks i njihove izmene i dopune;
3) "vazdušni saobraćaj", "međunarodni vazdušni saobraćaj", "avio-prevozilac" i "zaustavljanje u nekomercijalne svrhe" imaju značenja koja su im određena u članu 96. Konvencije;
4) "kapacitet" označava obim ili obime usluga pruženih na osnovu ovog sporazuma koji se obično mere brojem letova (frekvencijama) ili sedišta ili tona robe ponuđenih na tržištu (između parova gradova ili između parova zemalja) ili na određenoj liniji tokom određenog perioda, npr. dnevno, nedeljno, sezonski ili godišnje;
5) "Konvencija" označava Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, otvorenu za potpisivanje u Čikagu 7. decembra 1944. godine, a obuhvata i svaku izmenu koja je stupila na snagu prema članu 94(a) Konvencije i koju su ratifikovale države obe strane, kao i svaki Aneks i svaku njegovu izmenu, usvojenu prema članu 90. Konvencije, ako su ti Aneksi i izmene u bilo kom trenutku na snazi u državama obe strane;
6) "određeni avio-prevozilac" označava avio-prevozioca koji je određen i ovlašćen prema odredbama člana 3. ovog sporazuma;
7) "ukupni troškovi" označava troškove za pružene usluge, kao i opravdane naknade za administrativne potrebe;
8) "intermodalni prevoz" označava javni prevoz vazduhoplovom i jednim ili više vidova kopnenog prevoza putnika, prtljaga, robe i pošte, odvojeno ili u kombinaciji, uz nadoknadu ili u zakup;
9) "tarifa" označava bilo koju cenu za prevoz putnika (i njihovog prtljaga) i/ili robe (izuzimajući poštu) u vazdušnom saobraćaju koju naplaćuje avio-prevozilac ili avio-prevozioci, uključujući i njihove agente i uslove prema kojima se uređuje dostupnost tih cena;
10) "teritorija" ima značenje koje je određeno u članu 2. Konvencije;
11) "naknade korisnika" označava naknadu koja je uvedena avio-prevoziocu ili avio-prevoziocima za korišćenje aerodroma, sredstava za vazdušnu plovidbu ili sredstava za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, uključujući i povezane usluge i sredstva za vazduhoplove, njihovu posadu, putnike, prtljag i robu.
1. Svaka strana daje drugoj strani prava predviđena ovim sporazumom radi uspostavljanja redovnog međunarodnog vazdušnog saobraćaja na linijama utvrđenim u odgovarajućem odeljku ili delu Aneksa uz ovaj sporazum. Takve usluge i linije se u daljem tekstu nazivaju "ugovoreni saobraćaj" i "utvrđene linije".
2. Određeni avio-prevozilac ili avio-prevozioci države svake strane, shodno odredbama ovog sporazuma, imaju sledeća prava:
a) da lete bez sletanja preko teritorije države druge strane;
b) da sleću na teritoriju države druge strane u nekomercijalne svrhe; i
v) da pri obavljanju ugovorenog saobraćaja za mesta na toj liniji utvrđena u Aneksu uz Sporazum, određeni avio-prevozilac ili avio-prevozioci države svake strane ukrcavaju i iskrcavaju putnike i robu u međunarodnom saobraćaju, uključujući i poštu, odvojeno ili u kombinaciji.
3. Avio-prevozilac ili avio-prevozioci država strana koji nisu određeni u skladu sa članom 3. ovog sporazuma takođe imaju prava utvrđena u stavu 2. tač. 2 a) i 2 b) ovog člana.
4. Odredbe stava 2. ovog člana ne daju pravo određenom avio-prevoziocu ili avio-prevoziocima države jedne strane da, na teritoriji države druge strane, ukrcava putnike ili utovara robu, uključujući i poštu koji se prevoze uz nadoknadu za drugo mesto na teritoriji države te druge strane.
5. Ako određeni avio-prevozilac države jedne strane nije u mogućnosti da, zbog vojnih sukoba, političkih nemira ili bilo kojih drugih posebnih i neuobičajenih okolnosti, obavlja saobraćaj na uobičajenim linijama, druga strana preduzima sve što je u njenoj moći da omogući kontinuirano obavljanje navedenog saobraćaja na odgovarajućim privremenim rutama, u skladu sa međusobnim dogovorom strana.
6. Određeni avio-prevozilac ili avio-prevozioci države jedne strane imaju pravo da pod nediskriminatornim uslovima koriste vazdušne puteve, aerodrome i ostala postrojenja države druge strane.
Određivanje avio-prevozilaca i izdavanje dozvola
1. Svaka strana ima pravo da odredi avio-prevozioca ili avio-prevozioce radi obavljanja ugovorenog saobraćaja na utvrđenim linijama i da povuče ili izmeni ta određivanja. Obaveštenja o određivanju se vrše u pisanoj formi i prosleđuju se drugoj strani diplomatskim putem i njima se jasno utvrđuje da li je avio-prevozilac ovlašćen za obavljanje vrste saobraćaja koja je utvrđena u Aneksu.
2. Po prijemu obaveštenja o određivanju i zahteva određenog avio-prevozioca ili avio-prevozilaca države jedne ili druge strane, u formi i na način utvrđen za tu potrebu, organi nadležni za vazdušni saobraćaj države druge strane, uz minimalna proceduralna odlaganja, izdaju odgovarajuću dozvolu za obavljanje saobraćaja, pod uslovom da:
a) država strane koja je odredila avio-prevozioca ili njeni državljani imaju vlasništvo znatnijeg obima i stvarnu kontrolu nad tim avio-prevoziocem;
b) je određeni avio-prevozilac osposobljen da ispuni uslove utvrđene zakonima i propisima koje strana koja razmatra zahtev o određivanju opravdano primenjuje za obavljanje međunarodnog vazdušnog saobraćaja; i
v) strana koja određuje avio-prevozioca održava i sprovodi standarde utvrđene u čl. 9. i 10. ovog sporazuma.
Povlačenje i obustava dozvola za obavljanje saobraćaja
1. Jedna ili druga strana ima pravo da povuče ili suspenduje dozvolu za obavljanje saobraćaja izdatu avio-prevoziocu koga je odredila druga strana, ili da propiše takve uslove koje smatra potrebnim, u slučaju kada:
a) država druge strane ili njeni državljani nemaju vlasništvo znatnijeg obima i stvarnu kontrolu nad tim avio-prevoziocem;
b) avio-prevozilac ne ispunjava uslove propisane zakonima i propisima navedenim u članu 6. ovog sporazuma;
v) druga strana ne održava i sprovodi standarde utvrđene u članu 9. ovog sporazuma.
2. Ako neposredno postupanje nije neophodno radi sprečavanja daljeg kršenja odredbi iz stava 1. tač. 1b) i 1v) ovog člana, prava utvrđena ovim članom se koriste tek posle konsultacija sa drugom stranom.
3. Odredbe ovog člana ne ograničavaju prava jedne ili druge strane da, u skladu sa odredbama člana 10. ovog sporazuma, povuče i ograniči ili da avio-prevoziocu druge strane propiše uslove u pogledu dozvole za obavljanje saobraćaja.
Principi kojima se uređuje obavljanje ugovorenog saobraćaja
1. Određeni avio-prevozioci države obe strane imaju pravične i podjednake mogućnosti za obavljanje ugovorenog saobraćaja na utvrđenim linijama između teritorija njihovih odnosnih država.
2. Obe strane se dogovaraju o kapacitetu i frekvencijama u saobraćaju koji obavlja određeni avio-prevozilac ili avio-prevozioci države svake strane.
3. Svako povećanje kapaciteta i frekvencija u saobraćaju koji obavljaju određeni avio-prevozioci svake strane podleže sporazumu između dve strane. Do zaključivanja takvog sporazuma ili dogovora, primenjuju se uslovi u pogledu kapaciteta ili frekvencija koji su već na snazi.
4. Bez obzira na napred navedeno, određeni avio-prevozioci države svake strane imaju pravo da obavljaju bilo koji broj letova isključivo u cilju prevoza robe između teritorija svojih država bilo kojim vazduhoplovom i uz korišćenje punih saobraćajnih prava treće, četvrte i pete vazduhoplovne slobode nevezano za mesta navedena u Rasporedu linija, priloženom uz ovaj sporazum. Takvi letovi isključivo u cilju prevoza robe mogu se obavljati i u okviru komercijalnih aranžmana kao što su podela koda, "blocked space", itd. sa bilo kojim drugim avio-prevoziocem ili avio-prevoziocima, uključujući i avio-prevozioce iz trećih država.
1. Prilikom ulaska, boravka i odlaska sa teritorije države jedne strane, određeni avio-prevozioci države druge strane poštuju njene propise i postupke koji se odnose na vazdušni saobraćaj i navigaciju vazduhoplova.
2. Prilikom ulaska, boravka i odlaska sa teritorije države jedne strane, putnici, posada ili špediteri određenog avio-prevozioca države druge strane, postupajući neposredno ili u ime avio-prevozioca, poštuju njene zakone, propise i postupke koji se odnose na prijem i odlazak sa teritorije njene države putnika, prtljaga, posade i robe na vazduhoplovu (uključujući propise o ulasku, obezbeđivanju u vazduhoplovstvu, useljenju, pasošima, carini, valuti, zdravstvenim i sanitarnim merama i karantinu, kao i poštanske propise, u slučaju prevoza pošte).
3. Nijedna strana ne daje prednost svojim ili drugim avio-prevoziocima u odnosu na određenog avio-prevozioca države druge strane u primeni zakona, propisa i procedura iz ovog člana.
4. Putnici, prtljag i roba koji se nalaze u direktnom tranzitu kroz teritoriju države jedne ili druge strane, a koji ne napuštaju prostor aerodroma za to predviđen, podležu samo uprošćenoj kontroli, osim u pogledu mera obezbeđivanja protiv nasilja, vazdušnog piratstva i kontrole narkotika, itd.
1. Naknade korisnika koje određenom avio-prevoziocu ili određenim avio-prevoziocima države druge strane uvode nadležni organi za naplatu svake strane moraju da budu opravdane, razumne, nediskriminatorne i podjednako raspoređene prema svim kategorijama korisnika. Takve naknade korisnika se utvrđuju određenom avio-prevoziocu ili određenim avio-prevoziocima druge strane pod uslovima koji ne mogu biti nepovoljniji od uslova koji su dostupni bilo kojem drugom avio-prevoziocu u trenutku utvrđivanja.
2. Naknade korisnika koje se uvode određenom avio-prevoziocu ili određenim avio-prevoziocima države druge strane mogu da odražavaju, ali ne smeju da prevazilaze ukupne troškove pružanja odgovarajućih aerodromskih usluga, usluga zaštite životne sredine, usluga vazdušne plovidbe i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, te korišćenja sredstava vazdušne plovidbe i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu na aerodromu u okviru sistema aerodroma. Takvi ukupni troškovi mogu da obuhvataju i opravdani povraćaj novčanih sredstava, nakon amortizacije. Uređaji i usluge, za čije se korišćenje naplaćuju naknade, koriste se na efikasnim i ekonomski zasnovanim osnovama.
3. Svaka strana podstiče konsultacije između nadležnih organa za određivanje naknada na teritoriji svoje države i određenog avio-prevozioca ili određenih avio-prevozilaca koji koriste usluge i uređaje. Svaka strana podstiče nadležne organe za određivanje naknade i avio-prevozioce na razmenu informacija koje mogu biti potrebne za tačnu procenu opravdanosti naknada, u skladu sa principima iznetim u st. 1. i 2. ovog člana. Svaka strana podstiče organe nadležne za određivanje naknada da korisnicima dostave razumljivo obaveštenje o svakom predlogu nove naknade za korisnike, kako bi se korisnicima omogućilo da iznesu svoja gledišta pre nego što se izvrše izmene naknada.
4. Nijedna strana se, prilikom sprovođenja procedura za rešavanje sporova, preduzetih shodno članu 20. ovog sporazuma, ne smatra odgovornom za kršenje odredbi ovog člana, ako:
a) izvrši procenu naknade ili postupka koji su predmet nezadovoljstva druge strane u razumnom vremenskom roku; i
b) nakon procene preduzme sve što je u njenoj moći da promeni bilo koju naknadu ili postupak koji nije u skladu sa ovim članom.
1. Svaka strana, u skladu sa principom reciprociteta, u najvećoj mogućoj meri prema unutrašnjem zakonodavstvu, oslobađa određenog avio-prevozioca ili određene avio-prevozioce države druge strane od carinskih dažbina, akciza, troškova pregleda i drugih nacionalnih naknada i taksa na vazduhoplov, gorivo, mazivna ulja, potrošne tehničke zalihe, rezervne delove, uključujući i motore, redovnu opremu vazduhoplova, zalihe vazduhoplova (uključujući, ali se ne ograničavajući na takve predmete kao što su hrana, piće i alkoholna pića, duvan i drugi proizvodi namenjeni prodaji ili korišćenju isključivo u vezi sa obavljanjem saobraćaja ili opsluživanjem vazduhoplova) i drugih predmeta, kao što su štampane putne karte, vazduhoplovni tovarni listovi, bilo koji štampani materijal koji nosi oznaku određenog avio-prevozioca i uobičajeni promotivni materijal koji određeni avio-prevozilac ili određeni avio-prevozioci dele bez naknade.
2. Oslobađanja prema ovom članu se odobravaju jedino ako su predmeti navedeni u stavu 1. ovog člana:
a) uneti na teritoriju države jedne strane od strane ili za potrebe određenog avio-prevozioca ili određenih avio-prevozilaca države druge strane;
b) zadržani na vazduhoplovu određenog avio-prevozioca ili određenih avio-prevozilaca države jedne strane po dolasku ili prilikom odlaska sa teritorije države druge strane;
v) uneti na vazduhoplov određenog avio-prevozioca ili određenih avio-prevozilaca države jedne strane na teritoriji države druge strane za potrebe obavljanja ugovorenog saobraćaja.
3. Oslobađanja prema ovom članu se primenjuju bez obzira na činjenicu da li su takvi predmeti korišćeni ili upotrebljeni u potpunosti na teritoriji države strane koja odobrava oslobađanje, pod uslovom da prenos vlasništva nad tim predmetima nije izvršen na teritoriji države navedene strane.
4. Redovna oprema vazduhoplova, kao i materijali i zalihe koji su uobičajeno zadržani na vazduhoplovu određenog avio-prevozioca ili određenih avio-prevozilaca države jedne ili druge strane, mogu da se iskrcaju na teritoriju države druge strane samo uz saglasnost nadležnih carinskih organa države te druge strane. U tom slučaju, takva oprema i predmeti stavljaju se pod carinski nadzor, do trenutka dok ne napuste teritoriju države te strane, ili se stavljaju u neki od carinski dozvoljenih postupaka, u skladu sa carinskim propisima.
1. Jedna ili druga strana može da zahteva konsultacije o standardima bezbednosti koji se održavaju u pogledu avio-prevozioca države druge strane, a odnose se na vazduhoplovne objekte, posade, vazduhoplove ili njihovo korišćenje od strane određenog avio-prevozioca. Konsultacije se održavaju u roku od trideset (30) dana od dana podnošenja zahteva ili u bilo kojem dužem periodu o kojem se strane dogovore.
2. Ako, posle takvih konsultacija, jedna strana zaključi da druga strana, u pogledu određenog avio-prevozioca ili određenih avio-prevozilaca koje je odredila, ne održava i ne sprovodi efikasno standarde bezbednosti u oblastima iz stava 1. ovog člana koji odgovaraju standardima utvrđenim u to vreme prema Konvenciji, prva strana obaveštava drugu stranu o tim zaključcima i merama koje smatra potrebnim za usklađivanje sa tim minimalnim standardima, a druga strana preduzima odgovarajuće mere.
3. Svaka strana zadržava pravo da suspenduje ili ograniči dozvolu za obavljanje saobraćaja određenom avio-prevoziocu kojeg je odredila druga strana, ako druga strana ne preduzme odgovarajuće mere u roku od trideset (30) dana.
4. Dogovoreno je da svaki vazduhoplov koji koristi avio-prevozilac države jedne strane u saobraćaju za teritoriju ili sa teritorije države druge strane može, dok je na teritoriji države druge strane, da bude podvrgnut pregledu ovlašćenih predstavnika države druge strane, na vazduhoplovu i oko vazduhoplova, radi provere važnosti dokumenata vazduhoplova i njegove posade i pregleda stanja vazduhoplova i njegove opreme (u ovom članu nazvanom pregled na platformi), pod uslovom da to ne dovodi do neopravdanog kašnjenja.
5. Ako takav pregled na platformi ili niz pregleda na platformi daju povod za:
a) ozbiljnu zabrinutost da neki vazduhoplov ili korišćenje nekog vazduhoplova nije u skladu sa minimalnim standardima utvrđenim u to vreme prema Konvenciji; ili
b) ozbiljnu zabrinutost da postoji nedostatak efikasnog održavanja i sprovođenja standarda bezbednosti utvrđenih u to vreme prema Konvenciji,
strana čiji ovlašćeni predstavnici vrše pregled može da zaključi, u skladu sa odredbama člana 33. Konvencije, da zahtevi prema kojima su potvrde ili dozvole tog vazduhoplova ili posade tog vazduhoplova izdate ili priznate ili zahtevi prema kojima se taj vazduhoplov koristi nisu jednaki ili veći od minimalnih standarda utvrđenih prema Konvenciji.
6. U slučaju da pristup u cilju vršenja pregleda na platformi vazduhoplova koji koristi avio-prevozilac države jedne strane u skladu sa stavom 4. ovog člana bude uskraćen od strane predstavnika tog avio-prevozioca, ta druga strana može da zaključi da nastaje ozbiljna zabrinutost navedena u stavu 5. ovog člana i da donese zaključke navedene u tom stavu.
7. Svaka strana zadržava pravo da obustavi ili izmeni dozvolu za obavljanje saobraćaja avio-prevoziocu ili avio-prevoziocima države druge strane u slučaju da prava strana zaključi, bilo na osnovu pregleda na platformi, niza pregleda na platformi, uskraćivanja pristupa radi pregleda na platformi, konsultacija ili na drugi način, da je neposredan postupak neophodan za bezbedno obavljanje saobraćaja.
8. Svaki postupak jedne strane, u skladu sa st. 3. ili 7. ovog člana, obustavlja se kada prestanu da postoje razlozi za preduzimanje tih postupaka.
Obezbeđivanje u vazduhoplovstvu
1. U skladu sa svojim pravima i obavezama prema međunarodnom pravu, strane ponovo potvrđuju da obaveza jedne strane prema drugoj da obezbeđuje civilno vazduhoplovstvo od nezakonitih radnji predstavlja sastavni deo ovog sporazuma. Bez ograničavanja njihovih prava i obaveza prema međunarodnom pravu, strane posebno postupaju u skladu sa odredbama Konvencije o krivičnim delima i nekim drugim aktima izvršenim u vazduhoplovima, potpisane u Tokiju, 14. septembra 1963. godine, Konvencije o suzbijanju nezakonite otmice vazduhoplova, potpisane u Hagu, 16. decembra 1970. godine, Konvencije o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, potpisane u Montrealu, 23. septembra 1971. godine, Protokola o suzbijanju nezakonitih akata nasilja na aerodromima koji služe međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, kojim se dopunjuje Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, potpisanog u Montrealu, 24. februara 1988. godine i Konvencije o obeležavanju plastičnih eksploziva radi njihovog otkrivanja, otvorene za potpisivanje u Montrealu 1. marta 1991. godine, kao i bilo koje druge konvencije i protokola o obezbeđivanju u vazduhoplovstvu koji su obavezujući za strane.
2. Obe strane, na zahtev, pružaju jedna drugoj svu potrebnu pomoć radi sprečavanja nezakonitih otmica civilnih vazduhoplova i drugih nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti tih vazduhoplova, njihovih putnika i posade, aerodroma i uređaja za vazdušnu plovidbu i bilo koje druge opasnosti uperene protiv obezbeđivanja civilne vazdušne plovidbe.
3. Obe strane, u međusobnim odnosima, postupaju u skladu sa standardima i primenljivim preporučenim praksama utvrđenim od strane Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva u Aneksima uz Konvenciju, i zahtevaju da korisnici vazduhoplova upisanih u registar njihove države ili korisnici vazduhoplova čije je glavno mesto poslovanja ili stalno boravište na teritoriji njihove države, kao i korisnici međunarodnih aerodroma na teritoriji njihove države, postupaju u skladu s navedenim odredbama o obezbeđivanju u vazduhoplovstvu.
4. Svaka strana se slaže da poštuje odredbe o obezbeđivanju u vazduhoplovstvu koje druga strana zahteva za ulazak na, odlazak sa ili za vreme boravka na teritoriji države te druge strane i da preduzima adekvatne mere. Svaka strana omogućava da se na teritoriji njene države primenjuju adekvatne mere za zaštitu vazduhoplova i pregled putnika, posada, ručnog prtljaga, prtljaga, robe i zaliha vazduhoplova pre i za vreme ukrcavanja ili utovara. Svaka strana pozitivno razmatra svaki zahtev druge strane za primenu opravdanih posebnih mera obezbeđivanja zbog određene pretnje.
5. U slučaju pojave nekog incidenta ili pretnje incidentom nezakonite otmice civilnog vazduhoplova ili nekih drugih nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti putnika, posade, vazduhoplova, aerodroma ili uređaja za vazdušnu plovidbu, strane pomažu jedna drugoj na taj način što olakšavaju komunikaciju i preduzimaju druge odgovarajuće mere za brzo i bezbedno okončanje takvog incidenta ili pretnje incidentom.
6. U slučaju kada jedna strana opravdano smatra da se druga strana ne pridržava odredbi o obezbeđivanju u vazduhoplovstvu iz ovog člana, organi nadležni za vazdušni saobraćaj države te strane mogu da zahtevaju hitne konsultacije sa organima nadležnim za vazdušni saobraćaj države druge strane. Ako se u roku od petnaest (15) dana nakon podnošenja zahteva ne postigne zadovoljavajući dogovor, stvara se osnov za povlačenje, ograničenje ili suspenziju dozvole za obavljanje saobraćaja određenog avio-prevozioca ili određenih avio-prevozilaca države te strane. U hitnom slučaju, jedna ili druga strana može da preduzme privremene mere pre isteka roka od petnaest (15) dana.
7. Primena postupka iz stava 6. ovog člana prestaje kada se druga strana uskladi sa odredbama ovog člana.
1. Avio-prevozilac ili avio-prevozioci države svake strane imaju pravo da otvore predstavništva na teritoriji države druge strane u cilju promocije vazdušnog saobraćaja i prodaje prevoznih dokumenata, kao i prodaje drugih sporednih proizvoda i pružanja usluga potrebnih za obavljanje vazdušnog saobraćaja.
2. Avio-prevozilac ili avio-prevozioci države svake strane mogu da, u skladu sa zakonima i propisima države druge strane koji se odnose na ulazak, boravak i zapošljavanje, dovedu i drže na teritoriji države druge strane rukovodeće, prodajno, tehničko, operativno i drugo stručno osoblje neophodno za potrebe pružanja usluga obavljanja vazdušnog saobraćaja i prodaje drugih sporednih proizvoda i pružanja sporednih usluga. Takvi zahtevi u pogledu osoblja mogu da se ostvare, po izboru avio-prevozioca, dovođenjem sopstvenog osoblja bilo koje nacionalnosti ili korišćenjem usluga bilo kog drugog avio-prevozioca, organizacije ili preduzeća koje posluje na teritoriji države druge strane i koje je ovlašćeno za pružanje navedenih usluga na teritoriji države te druge strane.
3. Bilo koji avio-prevozilac države svake strane može da učestvuje u prodaji usluga prevoza i sporednih proizvoda i usluga na teritoriji države druge strane, neposredno ili preko svojih agenata, prema izboru avio-prevozioca. U tu svrhu avio-prevozilac ima pravo da koristi sopstvena prevozna dokumenta i svako lice može da kupi takve prevozne usluge i sporedne proizvode i usluge, u lokalnoj ili bilo kojoj drugoj konvertibilnoj valuti.
4. U skladu sa odredbama stava 6. ovog člana, avio-prevozilac ili avio-prevozioci države svake strane imaju pravo da, na zahtev, a po izmirenju poreskih obaveza u skladu sa zakonima i propisima države druge strane, konvertuju i prenesu slobodno u bilo kojoj konvertibilnoj valuti, višak lokalnih prihoda u odnosu na rashode koje su ti avio-prevozioci ostvarili u vezi sa prodajom usluga prevoza i drugih sporednih proizvoda i usluga, kao i kamata na te prihode (uključujući i kamatu na depozite u očekivanju prenosa sredstava). Konverzija i prenos se dozvoljavaju bez ikakvih ograničenja ili oporezivanja same transakcije, po zvaničnom kursu za tekuće transakcije i prenose na dan kada avio-prevozilac podnese inicijalni zahtev za prenos sredstava.
5. Avio-prevozilac ili avio-prevozioci države svake strane imaju pravo da, na teritoriji države druge strane, plaćaju lokalne troškove, uključujući i kupovinu goriva, u lokalnoj valuti. Avio-prevozilac ili avio-prevozioci države svake strane mogu, po sopstvenom nahođenju, da plaćaju troškove ostvarene na teritoriji države druge strane i u slobodno konvertibilnim valutama, u skladu sa nacionalnim propisima države druge strane.
6. Bez obzira na sve ostale odredbe ovog člana, prava utvrđena ovim članom se koriste u skladu sa primenjivim domaćim pravilima i propisima, kao što su domaći poreski zakoni ili primenjivi sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Marketinški dogovori o saradnji
1. Određeni avio-prevozilac ili određeni avio-prevozioci države jedne strane mogu da sklapaju marketinške dogovore o saradnji, kao što su "blocked-space", podela koda ili sporazum o zajedničkom ulaganju, sa:
a) avio-prevoziocem ili avio-prevoziocima države svoje strane; ili
b) avio-prevoziocem ili avio-prevoziocima države druge strane; ili
v) avio-prevoziocem ili avio-prevoziocima treće države.
2. Avio-prevozilac ili avio-prevozioci koji obavljaju saobraćaj, a koji su uključeni u marketinški dogovor, moraju da poseduju odgovarajuća prava za obavljanje saobraćaja, uključujući i pravo obavljanja saobraćaja na liniji u okviru dogovorenog obima kapaciteta i da ispunjavaju uslove koji se obično zahtevaju takvim dogovorima.
3. Avio-prevozilac ili avio-prevozioci koji su uključeni u marketinški dogovor u svojstvu avio-prevozioca koji učestvuje u saobraćaju, moraju da imaju pravo obavljanja saobraćaja na tim linijama i da ispunjavaju uslove koji se obično zahtevaju takvim dogovorima.
4. Ukupan kapacitet vazdušnog saobraćaja koji se obavlja prema tim dogovorima se računa samo u pogledu uslova kapaciteta strane koja određuje avio-prevozioca ili avio-prevozioce koji obavljaju saobraćaj. Kapacitet koji nudi avio-prevozilac ili avio-prevozioci koji učestvuju u saobraćaju u okviru obavljanja tog saobraćaja se ne računa u pogledu uslova kapaciteta strane koja određuje tog avio-prevozioca.
5. Određeni avio-prevozilac ili određeni avio-prevozioci države svake strane mogu da sklapaju marketinške dogovore o saradnji sa određenim avio-prevoziocem ili avio-prevoziocima države druge strane kako bi nudili usluge prevoza u okviru aranžmana podele koda između mesta na teritoriji države druge strane i dodatnih mesta na teritoriji države druge strane navedenih u Rasporedu linija, pod uslovom da ne koriste prava kabotaže između tih mesta.
6. Određeni avio-prevozilac ili određeni avio-prevozioci države jedne ili druge strane mogu da prebacuju saobraćaj sa jednog na drugi vazduhoplov kojim se obavlja saobraćaj u aranžmanu podele koda bez ograničenja u pogledu broja, veličine i tipa vazduhoplova.
7. Pored obaveza avio-prevozioca ili avio-prevozilaca koji obavljaju saobraćaj, organi nadležni za vazdušni saobraćaj država obeju strana mogu da zahtevaju od avio-prevozioca ili avio-prevozilaca koji učestvuju u saobraćaju da podnesu redove letenja radi odobrenja i da takođe dostave bilo koji drugi dokument pre otpočinjanja vazdušnog saobraćaja u skladu sa marketinškim dogovorima o saradnji.
8. Prilikom prodaje usluga u pogledu održavanja saobraćaja prema navedenim dogovorima, odnosni avio-prevozilac ili njegov agent dužan je da jasno naznači kupcu na mestu prodaje koji od avio-prevozilaca obavlja saobraćaj na određenom delu linije i sa kojim avio-prevoziocem ili avio-prevoziocima kupac stupa u ugovorni odnos.
9. Pre pružanja usluga u aranžmanu podele koda, partneri u dogovoru sporazumno utvrđuju koja strana je odgovorna u pogledu obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, vazduhoplovne bezbednosti, olakšica, odgovornosti za štetu i drugih pitanja od značaja za korisnike. Takav sporazum se podnosi organima nadležnim za vazdušni saobraćaj država obeju strana pre primene dogovora o podeli koda.
Određeni avio-prevozilac ili avio-prevozioci države svake strane imaju pravo da, u vezi sa obavljanjem vazdušnog saobraćaja u cilju prevoza putnika i robe, koriste bilo koji vid intermodalnog saobraćaja do i od bilo koje tačke na teritoriji države druge strane. Taj avio-prevozilac ili ti avio-prevozioci mogu da se odluče da obavljaju sopstveni intermodalni saobraćaj ili da ga obezbede putem aranžmana, uključujući podelu koda, sa drugim prevoziocima. Takav intermodalni saobraćaj može se ponuditi kao usluga do krajnje destinacije po jedinstvenoj ceni za kombinovani vazdušni i intermodalni saobraćaj, pod uslovom da putnici i špediteri budu obavešteni o pružaocima usluga u takvom prevozu.
1. Organi nadležni za vazdušni saobraćaj države svake strane mogu da zahtevaju od određenog avio-prevozioca ili određenih avio-prevozilaca države druge strane da im, radi razmatranja i odobravanja, najkasnije trideset (30) dana pre datuma otpočinjanja ugovorenog saobraćaja, podnesu redove letenja, sa podacima o vrsti saobraćaja i frekvencijama u obavljanju saobraćaja, tipovima vazduhoplova i tačnim vremenima obavljanja letova. Isti podaci se dostavljaju najkasnije trideset (30) dana pre početka svake saobraćajne sezone Međunarodne asocijacije avio-prevozilaca ili kada se vrše bilo kakve izmene u obavljanju ugovorenog saobraćaja.
2. Određeni avio-prevozilac ili određeni avio-prevozioci države svake strane dostavljaju svaku drugu informaciju koja se može zahtevati, kako bi organi nadležni za vazdušni saobraćaj države druge strane bili uvereni da se poštuju uslovi utvrđeni ovim sporazumom.
Dostavljanje statističkih podataka
1. Organi nadležni za vazdušni saobraćaj države jedne strane dostavljaju ili nalažu određenom avio-prevoziocu ili određenim avio-prevoziocima svoje države da dostave organima nadležnim za vazdušni saobraćaj države druge strane statističke podatke o mesečnom obimu saobraćaja za i sa teritorije države te druge strane, sa podacima o mestima ukrcavanja i iskrcavanja takvog saobraćaja. Navedeni statistički podaci se dostavljaju što je pre moguće po isteku svakog meseca, ali najkasnije trideset (30) dana od isteka meseca na koji se odnose.
2. Organi nadležni za vazdušni saobraćaj države svake strane, na zahtev, dostavljaju ili nalažu određenom avio-prevoziocu ili određenim avio-prevoziocima svoje države da dostave organima nadležnim za vazdušni saobraćaj države druge strane statističke podatke o stvarnom mestu polaska i krajnjem odredištu saobraćaja koji se obavlja za i sa teritorije države te druge strane.
1. Tarife u ugovorenom saobraćaju koji obavlja određeni avio-prevozilac ili avio-prevozioci države svake strane se utvrđuju od strane tog određenog avio-prevozioca na razumnom nivou na osnovu komercijalnih razmatranja tržišta, pri čemu se dužna pažnja pridaje svim relevantnim faktorima koji obuhvataju operativne troškove i opravadanu dobit.
2. Određeni avio-prevozilac ili avio-prevozioci države jedne strane nisu dužni da podnose na odobrenje organima nadležnim za vazdušni saobraćaj druge strane tarife koje su utvrđene u skladu sa stavom 1. ovog člana.
3. Bez obzira na napred navedeno, svaka strana ima pravo da interveniše u cilju:
a) sprečavanja tarifa čija primena predstavlja nekonkurentno ponašanje i koja dovodi do, verovatno će dovesti do, ili je namenjena za slabljenje ili odstranjivanje konkurencije sa neke linije;
b) zaštite potrošača od tarifa koje su neopravdano visoke ili neopravdano restriktivne zbog zloupotrebe dominantnog položaja; i
v) zaštite avio-prevozilaca od tarifa koje su predatorske ili veštački niske.
4. U cilju primene odredbi stava 3. ovog člana, organi nadležni za vazdušni saobraćaj jedne strane mogu da zahtevaju od određenih avio-prevozilaca druge strane da dostave podatke u vezi sa utvrđivanjem tarifa.
5. Ako jedna strana smatra da tarifa koju naplaćuje određeni avio-prevozilac ili avio-prevozioci države druge strane nije u skladu sa principima utvrđenim u stavu 3. ovog člana, ona što je pre moguće obaveštava drugu stranu o razlozima svog nezadovoljstva i zahteva konsultacije koje se održavaju najkasnije u roku od trideset (30) dana od dana prijema zahteva. Ako strane postignu dogovor u pogledu tarife zbog koje je upućeno obaveštenje o razlozima nezadovoljstva, svaka strana ulaže napore da sprovede taj dogovor. U slučaju da se ne postigne dogovor, postojeća tarifa ostaje na snazi.
Ako, posle stupanja na snagu ovog sporazuma, obe strane postanu strane ugovornice multilateralnog sporazuma kojim se uređuju pitanja koja su predmet ovog sporazuma, jedna ili druga strana može da zahteva konsultacije kako bi se utvrdilo da li je potrebno da se ovaj sporazum izmeni na način kojim bi u obzir bio uzet taj multilateralni sporazum.
1. Jedna ili druga strana može, u svakom trenutku, da u pisanoj formi zahteva konsultacije u pogledu tumačenja, primene, sprovođenja ili izmene i dopune ovog sporazuma ili usklađenosti sa ovim sporazumom.
2. Takve konsultacije započinju u roku od šezdeset (60) dana od dana kada druga strana primi zahtev, osim ako se strane drukčije ne dogovore.
1. Ovaj sporazum se može izmeniti i dopuniti pisanim sporazumom između strana.
2. Svaka tako dogovorena izmena i dopuna stupa na snagu u skladu sa odredbama člana 23. ovog sporazuma.
3. Izuzetno od odredbi stava 2. ovog člana, strane se mogu dogovoriti da se izmena i dopuna Aneksa uz Sporazum primenjuje odmah.
1. Spor u vezi ovog sporazuma koji se ne razreši zvaničnim konsultacijama može se uputiti, u skladu sa dogovorom između strana, nekom licu ili telu radi odlučivanja. Ako se strane o tome ne dogovore, spor se, na zahtev jedne ili druge strane, upućuje na arbitražu u skladu sa procedurom utvrđenom u daljem tekstu.
2. Arbitražu sprovodi sud koji se sastoji od tri arbitra i koji se formira na sledeći način:
a) u roku od trideset (30) dana od prijema zahteva za arbitražu, svaka strana odredi jednog arbitra. U roku od narednih šezdeset (60) dana od određivanja dva arbitra, oni se dogovaraju o određivanju trećeg arbitra, koji predsedava Sudom;
b) ako jedna ili druga strana ne imenuje arbitra ili se treći arbitar odredi u skladu sa odredbama tačke a) ovog stava, jedna ili druga strana može da zahteva od predsednika Saveta Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva da odredi arbitra ili arbitre u roku od trideset (30) dana. Ako je predsednik Saveta Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva državljanin države jedne ili druge strane, od najstarijeg potpredsednika Saveta Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, koji nije isključen po tom osnovu, može se zahtevati da izvrši određenje. U slučaju da trećeg arbitra odredi predsednik ili najstariji potpredsednik Saveta Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, treći arbitar ne sme da bude državljanin jedne od država strana.
3. Osim ako je drukčije dogovoreno, Sud određuje obim ovlašćenja u skladu sa ovim sporazumom i utvrđuje svoj postupak. Sud posle potpunog ustanovljavanja može da predloži privremene mere do donošenja konačne odluke. Po nalogu Suda, ili po pisanom zahtevu jedne ili druge strane najkasnije petnaest (15) dana od potpunog ustanovljavanja Suda, održava se konferencija na kojoj se utvrđuju predmet arbitraže i posebni postupci koji se primenjuju.
4. Osim ako je drukčije dogovoreno ili određeno od strane Suda, svaka strana podnosi podnesak, u roku od četrdeset pet (45) dana od potpunog ustanovljavanja Suda. Svaka strana može da dostavi odgovor u roku od šezdeset (60) dana od podnošenja podneska. Sud održava ročište na pisani zahtev jedne ili druge strane ili po sopstvenoj odluci u roku od petnaest (15) dana od isteka roka za odgovore.
5. Sud će nastojati da donese pisanu odluku u roku od trideset (30) dana nakon okončanja ročišta ili, ako ročište nije održano, posle podnošenja oba odgovora. Odluka se donosi većinom glasova.
6. Jedna ili druga strana može da podnese zahtev za obrazloženje odluke u roku od petnaest (15) dana od dana prijema i takvo obrazloženje se daje u roku od petnaest (15) dana od dana podnošenja takvog zahteva.
7. Svaka strana, u obimu koji odgovara zakonima njene države, proglašava pravosnažnom svaku odluku ili presudu Suda.
8. Strane snose ravnomerno troškove Suda, uključujući i troškove arbitara. Troškovi predsednika Saveta Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva u primeni postupka iz stava 2. tačke 2 b) ovog člana smatraju se delom troškova Arbitražnog suda.
Jedna ili druga strana može, u svako doba, da dostavi drugoj strani pisano obaveštenje o svojoj nameri da otkaže ovaj sporazum. Takvo obaveštenje se istovremeno dostavlja i Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva. Ovaj sporazum prestaje da važi u ponoć u mestu prijema obaveštenja druge strane neposredno pre isteka prve godine od datuma kada druga strana primi obaveštenje, osim ako strane sporazumno ne povuku obaveštenje o prestanku važenja pre isteka navedenog roka. Ako druga strana ne potvrdi prijem, smatraće se da je obaveštenje primljeno četrnaest (14) dana od dana prijema obaveštenja od strane Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Registracija kod Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva
Ovaj sporazum i sve njegove izmene i dopune registruje kod Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, po potpisivanju, ona strana na teritoriji čije države se obavlja potpisivanje Sporazuma.
Ovaj sporazum stupa na snagu datumom prijema poslednje diplomatske note kojom jedna strana obaveštava drugu stranu da su ispunjeni uslovi koji su predviđeni unutrašnjim zakonodavstvom za stupanje Sporazuma na snagu.
Stupanjem na snagu ovog sporazuma, u pogledu odnosa između Republike Srbije i Republike Indije, prestaje da važi Sporazum o vazdušnom saobraćaju zaključen između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Republike Indije, potpisan u Beogradu, 31. januara 2003. godine.
U POTVRDU ČEGA su dole potpisani, propisno ovlašćeni od svojih Vlada, potpisali ovaj sporazum.
Sačinjeno u Beogradu 15. septembra 2018. godine u dva originalna primerka, na engleskom jeziku koji predstavlja autentičan tekst. Vrši se i prevod Sporazuma na srpski i hindi jezik i ti tekstovi se smatraju podjednako autentičnim kada se razmenom diplomatskih nota potvrdi njihova usklađenost sa tekstom na engleskom jeziku. U slučaju razlika u tumačenju, merodavan je tekst na engleskom jeziku.
ZA |
|
ZA |
RASPORED LINIJA
Deo I
Linije za avio-prevozioce koje je odredila Vlada Republike Srbije
Mesta polaska |
Mesta međusletanja |
Mesta sletanja u Republici Indiji |
Mesta dalje |
Mesta u Srbiji |
Nije određeno |
Nju Delhi, Mumbai, i dva dodatna veća mesta koja će se odrediti naknadno |
Nije određeno |
Deo II
Linije za avio-prevozioce koje je odredila Vlada Republike Indije
Mesta polaska |
Mesta međusletanja |
Mesta sletanja u Republici Srbiji |
Mesta dalje |
Mesta u Indiji |
Nije određeno |
Bilo koja mesta |
Nije određeno |
Deo III
1. Mesta međusletanja i mesta dalje koja nisu navedena u Delu I i II mogu da se opslužuju, pod uslovom da se ne koriste saobraćajna prava pete vazduhoplovne slobode između tih mesta i mesta na teritoriji države druge strane.
2. Određeni avio-prevozilac ili avio-prevozioci države jedne strane ne mogu na istom letu da opslužuju dva ili više mesta na teritoriji države druge strane.
3. Određeni avio-prevozilac ili avio-prevozioci države jedne strane imaju pravo da ponude usluge prevoza za mesta sletanja na teritoriji države druge strane bilo u saobraćaju koji samostalno obavljaju ili učešćem u saobraćaju u aranžmanu podele koda (uključujući i podelu koda u domaćem saobraćaju).
4. Određeni avio-prevozilac ili avio-prevozioci države svake strane ima pravo da ponudi usluge prevoza u okviru aranžmana podele koda u domaćem za četiri dodatna mesta na teritoriji druge strane pored onih koja su utvrđena u njihovom rasporedu linija u Delovima I i II. Ta četiri dodatna mesta se mogu utvrditi u bilo kom trenutku.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".