PRAVILNIK

O STANDARDIMA I POSTUPKU ZA AKREDITACIJU VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA

("Sl. glasnik RS", br. 13/2019)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuju se standardi i postupak za akreditaciju visokoškolskih ustanova.

Standardi iz stava 1. ovog člana sastavni su deo ovog pravilnika.

Član 2

Postupku akreditacije visokoškolskih ustanova (u daljem tekstu: akreditacija) podležu sve visokoškolske ustanove u Republici.

Član 3

Postupak akreditacije sprovodi se na zahtev visokoškolske ustanove odnosno ministarstva nadležnog za poslove visokog obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).

U ime visokoškolske ustanove zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi poslovodni organ, po prethodno donetoj odluci stručnog organa.

Zahtev za akreditaciju se podnosi Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju (u daljem tekstu: Nacionalno akreditaciono telo) na obrascu čiju sadržinu utvrđuje Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (u daljem tekstu: Komisija za akreditaciju).

Član 4

Uz zahtev za akreditaciju dostavlja se dokumentacija koja je sačinjena prema uputstvu za pripremu dokumentacije za akreditaciju visokoškolske ustanove.

Član 5

Komisija za akreditaciju donosi:

1) uputstvo za pripremu dokumentacije za akreditaciju visokoškolskih ustanova;

2) uputstvo recenzentskojkomisiji za procenu ispunjenosti standarda za akreditaciju visokoškolskih ustanova.

Uputstva iz stava 1. ovog člana Nacionalno akreditaciono telo objavljuje na svojoj Internet stranici.

Član 6

Organ poslovođenja visokoškolske ustanove u skladu sa Zakonom garantuje:

1) da su opšti akti visokoškolske ustanove u skladu sa Zakonom;

2) da je dokumentacija za akreditaciju visokoškolske ustanove urađena u skladu sa standardima i uputstvom za pripremu dokumentacije za akreditaciju visokoškolske ustanove;

3) tačnost podataka u dokumentaciji za akreditaciju visokoškolske ustanove.

Član 7

Zahtev za akreditaciju sa potrebnom dokumentacijom se podnosi Nacionalnom akreditacionom telu, čija stručna služba proverava urednost zahteva iz člana 4. ovog Pravilnika.

Kada je zahtev uredan, Nacionalno akreditaciono telo izdaje potvrdu visokoškolskoj ustanovi da je podnet uredan zahtev.

U slučaju da zahtev nije uredan, Nacionalno akreditaciono telo donosi zaključak kojim upućuje visokoškolsku ustanovu da dopuni zahtev potrebnom dokumentacijom u roku od 30 dana od dana dostavljanja zaključka visokoškolskoj ustanovi.

Ukoliko visokoškolska ustanova ne dopuni zahtev u roku iz stava 3. ovog člana, Nacionalno akreditaciono telo donosi rešenje o odbacivanju zahteva.

Član 8

Radi utvrđivanja činjenica od značaja za vrednovanje visokoškolskih ustanova i donošenje odluke o zahtevu za akreditaciju, Komisija za akreditaciju obrazuje potkomisiju u čijem sastavu su najmanje dva člana iz odgovarajućeg obrazovno-naučnog, odnosno obrazovno-umetničkog polja.

Potkomisija utvrđuje predlog za sastav recenzentske komisije za akreditaciju visokoškolske ustanove, koju sačinjavaju:

1. tri nastavnika iz visokoškolskih ustanova sa liste koju je utvrdio Nacionalni savet, a jednog od tih nastavnika predlaže za predsednika recenzentske komisije,

2. jedan student sa liste studenata koju utvrđuje Studentska konferencija univerziteta Srbije, odnosno Studentska konferencija akademija strukovnih studija Srbije i

3. jedan stručnjak za pojedine oblasti iz reda poslodavaca, profesionalnih ili strukovnih udruženja, tržišta rada, komora, koga predlažu odgovarajuće organizacije.

Članovi potkomisija i recenzentskih komisija za akreditaciju visokoškolske ustanove ne smeju biti u sukobu interesa, a naročito ukoliko su oni ili njihovi bliski srodnici u radnom odnosu ili bilo kakvom poslovnom ili drugom aranžmanu u ustanovi koja je predmet postupka akreditacije.

Potkomisija upućuje predlog iz stava 2. ovog člana Komisiji za akreditaciju, koja konačan predlog dostavlja direktoru Nacionalnog akreditacionog tela.

Direktor Nacionalnog akreditacionog tela imenuje recenzentsku komisiju i njenog predsednika za akreditaciju visokoškolske ustanove, uz prethodno izjašnjenje recenzenata da nisu u sukobu interesa. Direktor Nacionalnog akreditacionog tela imenuje i koordinatora iz stručne službe Nacionalnog akreditacionog tela.

Odluka o imenovanju recenzentske komisije za akreditaciju visokoškolske ustanove sa navedenim imenima predsednika i članova komisije objavljuje se na sajtu Nacionalnog akreditacionog tela.

Članovi recenzentske komisije imaju pravo na naknadu za svoj rad, u skladu sa aktom Nacionalnog akreditacionog tela.

Član 9

Recenzentska komisija za akreditaciju visokoškolske ustanove, utvrđuje činjenice od značaja za donošenje odluke o zahtevu za akreditaciju neposrednim uvidom u rad visokoškolske ustanove, a o njenom dolasku u visokoškolsku ustanovu koordinator dostavlja obaveštenje najkasnije 15 dana pre planirane posete.

Visokoškolska ustanova je dužna da recenzentskoj komisiji za akreditaciju visokoškolske ustanove, obezbedi sve tražene podatke, slobodan pristup i uvid u nastavni proces i proces upravljanja, uvid u raspoloživi prostor, susret sa nastavnicima, studentima, nenastavnim osobljem, komisijom za samovrednovanje, alumni organizacijom, kao i sve drugo od značaja za proces akreditacije.

Član 10

Recenzentska komisija u preliminarnom recenzentskom izveštaju na recenzentskom obrascu priprema preliminarni izveštaj, u skladu sa uputstvom iz člana 5. stav 1. tačka 2, analizira dokumentaciju za akreditaciju visokoškolske ustanove i ocenjuje:

- da li je samovrednovanje izvedeno na osnovu standarda za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolske ustanove;

- koji su standardi pri samovrednovanju i ocenjivanju kvaliteta ispunjeni u celini, koji delimično, a koji nisu ispunjeni;

- koje su oblasti delovanja visokoškolske ustanove u kvalitativnom smislu zadovoljavajuće, koje su delimično zadovoljavajuće i koje su nezadovoljavajuće;

- koji su standardi pri akreditaciji ustanove ispunjeni u celini, koji delimično, a koji nisu ispunjeni.

Na osnovu analize i ocene iz stava 1. ovog člana, kao i analize i ocene iz člana 9, recenzentska komisija sastavlja Izveštaj i dostavlja ga koordinatoru. Koordinator dostavlja Izveštaj visokoškolskoj ustanovi koja može u roku od 15 dana od dana dostavljanja izveštaja, da dâ eventualne primedbe na činjenice navedene u Izveštaju.

Nakon isteka roka iz stava 2. ovog člana, recenzentska komisija sastavlja konačni Izveštaj, na srpskom i sažetak na engleskom jeziku, na osnovu Izveštaja i prihvaćenih primedbi visokoškolske ustanove iz ustanove i podnosi ga potkomisiji na razmatranje.

Član 11

Na osnovu Izveštaja recenzentske komisije za akreditaciju visokoškolske ustanove, potkomisija utvrđuje predlog Odluke o akreditaciji visokoškolske ustanove i dostavlja ga Komisiji za akreditaciju u roku od 30 dana od dana dostavljanja Izveštaja recenzentske komisije za akreditaciju visokoškolske ustanove.

Uz predlog Odluke o akreditaciji visokoškolske ustanove dostavlja se Izveštaj iz člana 10. stav 3. ovog pravilnika.

Član 12

Komisija na prvoj sednici nakon prijema predloga Odluke o akreditaciji razmatra dostavljeni predlog, traži dopunska objašnjenja recenzentske komisije ukoliko je potrebno, nakon čega donosi odluku o akreditaciji.

Odluka o akreditaciji je doneta ako za nju glasa više od polovine ukupnog broja članova Komisije.

U postupku akreditacije Nacionalno akreditaciono telo:

1) izdaje uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove;

2) donosi rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju.

Nacionalno akreditaciono telo izdaje uverenje o akreditaciji, odnosno donosi rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju, najkasnije u roku od devet meseci od dana prijema urednog zahteva.

Član 13

Protiv rešenja kojim se odbija zahtev za akreditaciju visokoškolska ustanova može podneti žalbu Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje (u daljem tekstu: Nacionalni savet), preko Nacionalnog akreditacionog tela, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Nacionalni savet imenuje žalbenu komisiju u roku od 30 dana od dana prijema žalbe na rešenje iz stava 1. ovog člana.

U žalbenu komisiju imenuju se tri recenzenta iz odgovarajuće oblasti sa liste recenzenata koje je utvrdio Nacionalni savet.

Recenzent iz stava 3. ovog člana ne može biti lice zaposleno na visokoškolskoj ustanovi koja je podnela žalbu, lice koje je u sukobu interesa niti lice koje je učestvovalo u postupku donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana.

Član 14

Žalbena komisija u roku od 30 dana od dana imenovanja dostavlja Nacionalnom savetu izveštaj i predlog za donošenje odluke o žalbi podneto na rešenje iz stava 1. člana 13.

Nacionalni savet u roku od 30 dana od dostavljanja predloga žalbene komisije donosi rešenje kojim može odbiti žalbu ili poništiti prvostepeno rešenje i vratiti Nacionalnom akreditacionom telu na ponovno odlučivanje.

Nacionalni savet će odbaciti žalbu kad utvrdi da je nedopuštena, neblagovremena ili podneta od neovlašćenog lica.

Nacionalni savet će odbiti žalbu kad utvrdi da je postupak akreditacije pravilno sproveden i da je rešenje doneto u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.

Kad Nacionalni savet utvrdi da je u postupku akreditacije bilo propusta, može, uz odgovarajuće obrazloženje poništiti prvostepeno rešenje i vratiti Nacionalnom akreditacionom telu na ponovno odlučivanje.

Član 15

Nacionalno akreditaciono telo je dužno da u roku od 30 dana od dana prijema rešenja Nacionalnog saveta o poništavanju prvostepenog rešenja i vraćanju na ponovno odlučivanje donese rešenje u skladu sa pravnim shvatanjem Nacionalnog saveta.

Ukoliko visokoškolska ustanova uloži žalbu protiv ponovljenog rešenja Nacionalnog akreditacionog tela iz stava 1. ovog člana, Nacionalni savet će sam, u roku od 30 dana od dana prijema žalbe, odlučiti o zahtevu za akreditaciju.

Rešenje kojim se žalba visokoškolske ustanove odbija odnosno rešenje kojim Nacionalni savet sam odlučuje o akreditaciji je konačno u upravnom postupku.

Rešenje po žalbi NSVO dostavlja Nacionalnom akreditacionom telu koje je dužno da ga bez odlaganja dostavi ustanovi.

Visokoškolska ustanova iz stava 3. ovog člana ima pravo da ponovi zahtev za akreditaciju po isteku roka od 90 dana od dana donošenja konačnog rešenja kojim se odbija zahtev za akreditaciju.

Član 16

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

STANDARDI ZA AKREDITACIJU VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA

Standard 1: Osnovni zadaci i ciljevi visokoškolske ustanove
Standard2: Planiranje i kontrola
Standard 3: Organizacija i upravljanje
Standard 4: Studije
Standard 5: Naučnoistraživački i umetnički rad
Standard 6. Nastavno osoblje
Standard 7: Nenastavno osoblje
Standard8: Studenti
Standard 9: Prostor i oprema
Standard 10: Biblioteka, udžbenici i informatička podrška
Standard 11: Unutrašnji mehanizmi za osiguranje kvaliteta
Standard 12: Izvori finansiranja
Standard 13: Javnost u radu

Standard 1: Ciljevi visokoškolske ustanove

Visokoškolska ustanova ima utvrđene ciljeve koji su u skladu sa ciljevima visokog obrazovanja, koji su utvrđeni zakonom.

Uputstva za primenu standarda 1:
1.1. Ciljevi pokazuju društvenu opravdanost postojanja visokoškolske ustanove, određuju opšti pravac njene delatnosti i osnov su za prepoznavanje prioriteta visokoškolske ustanove u budućem radu.
1.2. Ciljeve visokoškolske ustanove, sažeto izražene, utvrđuje organ upravljanja visokoškolske ustanove i objavljuju se u odgovarajućoj publikaciji ustanove.
1.3. Ciljevi su konkretni, ostvarivi i merljivi u skladu sa raspoložim mogućnostima i bliže određuju delatnost visokoškolske ustanove.
1.4. Sve aktivnosti visokoškolske ustanove, a posebno razvoj studijskih programa, su u skladu sa utvrđenim osnovnim zadacima i ciljevima visokoškolske ustanove.

 

Standard 2: Planiranje i kontrola

Da bi ostvarila osnovne zadatke i ciljeve visokoškolska ustanova vrši planiranje i kontrolu rezultata svih oblika obrazovnih, naučnih, umetničkih, istraživačkih i stručnih aktivnosti u okviru svoje delatnosti.

Uputstva za primenu standarda 2:
2.1. Visokoškolska ustanova ima propisan postupak kratkoročnog i dugoročnog planiranja. Planiranje se vrši na osnovu analize unutrašnjih i spoljašnjih činilaca. Planiranje je zasnovano na sistematičnom i stalnom prikupljanju podataka i njihovoj stručnoj analizi. Rezultati planiranja su planski dokumenti koji su dostupni javnosti i primenjuju se u praksi.
2.2. Visokoškolska ustanova redovno i sistematično kontroliše ispunjavanje osnovnih ciljeva. Kontrola se obavlja poređenjem planiranih i ostvarenih ciljeva i poređenjem rezultata visokoškolske ustanove sa njenim rezultatima u prethodnom periodu i sa rezultatima sličnih visokoškolskih ustanova u zemlji i svetu. O rezultatima kontrole visokoškolska ustanova sačinjava izveštaj koji je dostupan javnosti.
2.3. Visokoškolska ustanova redovno preispituje delotvornost sprovedenog planiranja i kontrole i radi na njihovom unapređenju.

 

Standard 3: Organizacija i upravljanje

Visokoškolska ustanova ima organizacionu strukturu i sistem upravljanja koji obezbeđuju postizanje ciljeva visokoškolske ustanove.

Uputstva za primenu standarda 3:
3.1. Organizacija visokoškolske ustanove, koja je u skladu sa ciljevima i društvenim potrebama, uređuje se statutom ustanove.
3.2. Ovlašćenja i odgovornosti organa upravljanja, stručnih organa visokoškolske ustanove, kao i studentskog parlamenta utvrđeni su statutom visokoškolske ustanove.
3.3. Rad organa upravljanja, stručnih organa i studentskog parlamenta periodično se ocenjuje.

 

Standard 4: Studije

Sadržaj kvalifikacija i diploma pojedinih vrsta i nivoa studija odgovaraju karakteru i ciljevima studijskih programa. Opis kvalifikacija svakog studijskog programa mora biti precizno definisan i odgovarati određenom nivou nacionalnog okvira kvalifikacija. Studijski programi visokoškolske ustanove su u skladu sa osnovnim ciljevima i služe njihovom ispunjenju. Visokoškolska ustanova sistematično i efektivno planira, sprovodi, nadgleda, vrednuje i unapređuje kvalitet studijskih programa.

Opis kvalifikacije koje označavaju završetak osnovnih strukovnih studija
Opis kvalifikacija koje označavaju završetak specijalističkih strukovnih studija
Opis kvalifikacija koje označavaju završetak osnovnih akademskih studija
Opis kvalifikacije koje označavaju završetak master akademskih studija
Opis kvalifikacije koje označavaju završetak master strukovnih studija
Opis kvalifikacija koje označavaju završetak specijalističkih akademskih studija
Opis kvalifikacija koje označavaju završetak doktorskih studija
(Svaki pojedinačni opis dati sa najviše 100 reči u slučaju visokoškolske institucije)
Uputstva za primenu standarda 4:
4.1. Uputstva za primenu standarda koji se odnose na vrstu i stepen studija:
4.1.1 Kvalifikacije koje označavaju završetak osnovnih strukovnih studija stiču studenti:
- koji su pokazali znanje u oblasti studiranja koje se zasniva na prethodnom obrazovanju i koje osposobljava za korišćenje stručne literature;
- koji su u stanju da primene znanje i razumevanje u profesiji;
- koji su u stanju da prenesu znanja na druge;
- koji poseduju sposobnost da nastave studije;
- koji poseduju sposobnost za timski rad.
4.1.2 Kvalifikacije koje označavaju završetak osnovnih akademskih studija stiču studenti:
- koji su pokazali znanje u oblasti studiranja koje se zasniva na prethodnom obrazovanju i koje je na nivou koji omogućava korišćenje stručne literature, ali istovremeno obuhvata neke aspekte koji se oslanjaju na ključna znanja njihovog polja studiranja;
- koji su u stanju da primene svoje znanje i razumevanje na način koji ukazuje na profesionalni pristup poslu ili zvanju i koji imaju sposobnosti koje se najčešće iskazuju smišljanjem i odbranom argumenata i rešavanjem problema unutar polja studiranja;
- koji imaju sposobnost da prikupljaju i tumače potrebne podatke;
- koji imaju sposobnost razmišljanja o relevantnim društvenim, naučnim ili etičkim pitanjima;
- koji su u stanju da o svom radu i rezultatima rada obaveštavaju stručnu i širu javnost;
- koji su razvili sposobnosti koje su neophodne za nastavak studija.
4.1.3 Kvalifikacije koje označavaju završetak specijalističkih strukovnih studija stiču studenti:
- koji su pokazali produbljeno znanje, razumevanje i stručne veštine u odabranim užim oblastima specijalizacije, koje se zasniva na znanju i veštinama stečenim na osnovnim strukovnim ili osnovnim akademskim studijama, kao vid posebne pripreme i odgovarajuće je za uspešan rad u oblasti specijalizacije;
- koji su u stanju da primene produbljeno znanje, razumevanje i veštine za uspešno rešavanje složenih problema u delimično novom ili nepoznatom okruženju užim oblastima studija;
- koji su stekli znanja i veštine potrebne za timski rad pri rešavanju složenih problema iz struke;
- koji imaju povećanu sposobnost da integrišu stečena znanja i veštine, da rasuđuju i daju na osnovu dostupnih informacija moguće zaključke koji istovremeno sadrže promišljanja o društvenim i etičkim odgovornostima povezanim sa primenom njihovog znanja i sudova;
- koji su u stanju da efikasno prate i usvajaju novine u oblasti specijalizacije i da na jasan i nedvosmislen način prenesu svoje zaključke, znanje i postupak zaključivanja stručnoj i široj javnosti.
4.1.4 Kvalifikacije koje označavaju završetak master strukovnih studija stiču studenti:
- koji su pokazali znanje i razumevanje u oblasti studiranja, koje dopunjuje znanje stečeno na osnovnim strukovnim studijama i predstavlja osnovu za razvijanje kritičkog mišljenja i primenu znanja u praksi;
- koji su u stanju da primene znanje u rešavanju problema u novom ili nepoznatom okruženju u širim ili multidisciplinarnim oblastima unutar obrazovno-naučnog odnosno obrazovno-umetničkog polja studija;
- koji imaju sposobnost da integrišu znanje, rešavaju složene probleme i da rasuđuju na osnovu dostupnih informacija koje sadrže promišljanja o društvenim i etičkim odgovornostima povezanim sa primenom njihovog znanja i sudova;
- koji su u stanju da na jasan i nedvosmislen način prenesu znanje i način zaključivanja stručnoj javnosti;
- koji su osposobljeni za rešavanje praktičnih problema u privrednim preduzećima i javnim ustanovama.
4.1.5 Kvalifikacije koje označavaju završetak master akademskih studija stiču studenti:
- koji su pokazali znanje i razumevanje u oblasti studiranja, koje dopunjuje znanje stečeno na osnovnim akademskim studijama i predstavlja osnovu za razvijanje kritičkog mišljenja i primenu znanja;
- koji su u stanju da primene znanje u rešavanju problema u novom ili nepoznatom okruženju u širim ili multidisciplinarnim oblastima unutar obrazovno-naučnog odnosno obrazovno-umetničkog polja studija;
- koji imaju sposobnost da integrišu znanje, rešavaju složene probleme i da rasuđuju na osnovu dostupnih informacija koje sadrže promišljanja o društvenim i etičkim odgovornostima povezanim sa primenom njihovog znanja i sudova;
- koji su u stanju da na jasan i nedvosmislen način prenesu znanje i način zaključivanja stručnoj i široj javnosti.
4.1.6 Kvalifikacije koje označavaju završetak specijalističkih akademskih studija stiču studenti:
- koji su pokazali produbljeno znanje, razumevanje i sposobnosti u odabranim užim naučnim i umetničkim oblastima specijalizacije, zasnovano na znanju i veštinama stečenim na master akademskim studijama i odgovarajuće je za istraživanje u datim užim naučnim i umetničkim oblastima studija;
- koji su u stanju da primene stečeno produbljeno znanje, razumevanje i sposobnosti stečene tokom specijalističkih studija za uspešno rešavanje složenih problema u novom ili nepoznatom okruženju, u užim naučnim i umetničkim oblastima studija;
- koji imaju povećanu sposobnost da povežu stečena znanja i rešavaju složene probleme, da rasuđuju i da na osnovu dostupnih informacija donose zaključke koji istovremeno sadrže promišljanja o društvenim i etičkim odgovornostima povezanim sa primenom njihovog znanja i sudova;
- koji su u stanju da efikasno prate i usvajaju novine i rezultate istraživanja u oblasti specijalizacije i da na jasan i nedvosmislen način prenesu svoje zaključke, znanje i postupak zaključivanja stručnoj i široj javnosti.
4.1.7 Kvalifikacije koje označavaju završetak doktorskih studija stiču studenti:
- koji su pokazali sistematsko razumevanje određenog polja studija;
- koji su savladali veštine i metode istraživanja na tom polju;
- koji su pokazali sposobnost koncipiranja, projektovanja i primene;
- koji su pokazali sposobnost prilagođavanja procesa istraživanja uz neophodan stepen akademskog integriteta;
- koji su originalnim istraživanjem i radom postigli ostvarenje koje proširuje granice znanja, koje je objavljeno i koje je referenca na nacionalnom i međunarodnom nivou;
- koji su sposobni za kritičku analizu, procenu i sintezu novih i složenih ideja;
- koji mogu da prenesu stručna znanja i ideje kolegama, širokoj akademskoj zajednici i društvu u celini;
- koji su u stanju da u akademskom i profesionalnom okruženju promovišu tehnološki, društveni ili kulturni napredak.
Radi stručnog osposobljavanja lica sa stečenim visokim obrazovanjem za uključivanje u radni proces, izvodi se kratki program studija koji ima jasno definisanu strukturu, svrhu i ishode učenja i za koji se izdaje sertifikat o završenom kratkom programu studija i stečenim kompetencijama.
4.2 Uputstva za primenu standarda koji se odnose na studijske programe
4.2.1 Svaki studijski program je povezana i usklađena celina koja obuhvata ciljeve, strukturu i sadržaj, politiku i proceduru upisa studenata, metode učenja i način provere znanja, ishode učenja i kompetencije studenata.
4.2.2 Visokoškolska ustanova koja nudi više studijskih programa osigurava da svi programi ispunjavaju osnovne standarde kvaliteta i da između njih postoji potreban stepen usaglašenosti.
4.2.3 Visokoškolska ustanova objavljuje ciljeve svakog od studijskih programa koji ostvaruje. Ciljevi uključuju postizanje određenih znanja i stručnosti i metode za njihovo sticanje. Ciljevi mogu da uključe razvoj kreativnih sposobnosti i ovladavanje specifičnim praktičnim veštinama, potrebnim za razvoj karijere.
4.2.4 Studijski programi imaju usklađenu strukturu odgovarajuće širine i dubine i primerene metode učenja.
4.2.5 Visokoškolska ustanova redovno planira i vrednuje rezultate svojih studijskih programa. Te aktivnosti su zasnovane na utvrđenim ciljevima i raspoloživim sredstvima.
4.2.6 Visokoškolska ustanova stalno razvija, unapređuje i preispituje sadržaje svojih studijskih programa, u čemu odlučujuću ulogu ima nastavno osoblje.
4.2.7 Svaki predmet iz studijskog programa ili kratkog programa studija iskazuje se brojem ESPB bodova. Obim studija izražava se zbirom ESPB bodova. Broj ESPB bodova potrebnih za sticanje diplome, uređuje se zakonom.
Između različitih studijskih programa, u okviru istog stepena i vrste studija može se vršiti prenošenje ESPB bodova.
Kriterijumi i uslovi prenošenja ESPB bodova i odgovarajuća provera znanja propisuju se opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove, odnosno sporazumom visokoškolskih ustanova.
Kratki program studija može se izvoditi u obimu od 30 do 60 ESPB bodova.
4.2.8 Visokoškolska ustanova ima procedure za usvajanje i analizu studijskih programa.

 

Standard 5: Naučnoistraživački i umetnički rad

Visokoškolska ustanova koja ostvaruje akademske studije ima organizovan naučnoistraživački i umetnički rad.

Opis naučnoistraživačkih i umetničkoistraživačkih aktivnosti (ne duže od 300 reči):
Uputstva za primenu standarda 5:
5.1. Visokoškolska ustanova neprekidno osmišljava, priprema i realizuje naučnoistraživačke i umetničke, stručne i druge vrste programa, kao i nacionalne i međunarodne projekte.
5.2. Visokoškolska ustanova utvrđuje postupak i kriterijume za sistematsko praćenje i ocenjivanje obima i kvaliteta naučnoistraživačkog, odnosno umetničkog rada nastavnog osoblja.
5.3. Sadržaj i rezultati naučnoistraživačkog, umetničkog i stručnog rada ustanove usklađeni su sa ciljevima visokoškolske ustanove i sa nacionalnim i evropskim ciljevima i standardima visokog obrazovanja.
5.4. Znanja do kojih visokoškolska ustanova dolazi sprovođenjem naučnoistraživačkog i umetničkog rada uključuju se u nastavni proces.
5.5. Visokoškolska ustanova podstiče i obezbeđuje uslove nastavnom osoblju da se aktivno bavi naučnoistraživačkim, umetničkim i stručnim radom i da što češće objavljuje rezultate tog rada.
5.6. Visokoškolska ustanova obavlja i podstiče izdavačku delatnost u skladu sa svojim mogućnostima.
5.7. U cilju komercijalizacije rezultata naučnoistraživačkog i umetničkog rada univerzitet, odnosno druga visokoškolska ustanova može biti osnivač centra za transfer tehnologije, inovacionog centra, poslovno-tehnološkog parka, start-up preduzeća, spin-off preduzeća i drugih organizacionih jedinica.

 

Standard 6: Nastavno osoblje

Visokoškolska ustanova zapošljava nastavnike, istraživače i saradnike koji svojom naučnom, umetničkom i nastavnom delatnošću omogućavaju ispunjenje ciljeva ustanove. Nastavno osoblje kompetentno ostvaruje studijske programe. Nastavnici imaju obavezu da usavršavaju svoje nastavničke, naučne i umetničke kompetencije.

Uputstva za primenu standarda 6:
6.1. Minimalan broj nastavnika u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na visokoškolskoj ustanovi je 20. Najmanje 80% ukupnog broja nastavnika u radnom odnosu sa punim radnim vremenom mora imati nastavna zvanja u sledećim kategorijama: predavač, viši predavač, profesor strukovnih studija, docent, vanredni profesor i redovni profesor, nastavnik stranog jezika i nastavnik veština.
Nastavnici u zvanju predavača, višeg predavača ili profesora strukovnih studija mogu da izvode nastavu samo na strukovnim studijama.
Nastavnici u zvanju docenta, vanrednog i redovnog profesora mogu da izvode nastavu na svim stepenima studija.
6.2. Ukupan broj nastavnika mora biti dovoljan da pokrije ukupan broj časova nastave na studijskim programima koje ustanova realizuje tako da nastavnici ostvaruju prosečno maksimalno do 180 časova aktivne nastave (predavanja, vežbe, praktičan rad i terenski rad) godišnje, odnosno do 6 časova nedeljno, sa tolerancijom od 20%. Nastavnik koji je angažovan na više visokoškolskih ustanova ostvaruje aktivnu nastavu u svakoj ustanovi srazmerno procentu angažovanja od propisanog maksimuma od 12 časova, s tim da njegovo ukupno angažovanje ne može biti veće od 12 časova aktivne nastave nedeljno na svim visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji. Nastavnik sa nepunim radnim vremenom, koji manji deo radnog vremena ostvaruje van visokog obrazovanja, može nedeljno da ostvaruje aktivnu nastavu u predmetnoj ustanovi srazmerno procentu angažovanja od propisanog maksimuma od 12 časova. Nastavnik sa nepunim radnim vremenom, koji veći deo radnog vremena ostvaruje van visokog obrazovanja, odnosno nastavnik angažovan po ugovoru o dopunskom radu, može nedeljno da ostvaruje aktivnu nastavu u predmetnoj ustanovi maksimalno 4 časa nedeljno. Od ukupnog broja časova aktivne nastave na svakom studijskom programu najmanje 70% izvode nastavnici u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, a za studijske programe u polju umetnosti taj broj ne može biti manji od 50%. Od ukupnog broja nastavnika potrebnih za obavljanje nastave po godinama studija za studijski program za koji se traži dozvola za rad, akademije strukovnih studija i visoke škole strukovnih studija, izuzev u polju umetnosti, moraju da imaju najmanje 50% nastavnika sa stečenim naučnim nazivom doktora nauka. Na master strukovnim studijama svi nastavnici moraju imati doktorate nauka izuzev u polju umetnosti.
Profesor emeritus se računa kao nastavnik sa punim radnim vremenom. Profesor emeritus može učestvovati u izvođenju svih oblika nastave na akademskim studijama drugog i trećeg stepena, biti mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane doktorskih disertacija, odnosno doktorskih umetničkih projekata, biti član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika univerziteta i učestvovati u naučnoistraživačkom radu.
Član SANU u radnom sastavu, koji je pre penzionisanja imao nastavno ili naučno zvanje, može učestvovati u izvođenju svih oblika nastave na doktorskim akademskim studijama, biti mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane doktorske disertacije, biti član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika univerziteta i učestvovati u naučnoistraživačkom radu.
Lice izabrano u naučno zvanje na način i po postupku propisanim zakonom kojim je regulisana naučnoistraživačka delatnost, može učestvovati u izvođenju svih oblika nastave na master i doktorskim akademskim studijama, biti mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane završnog rada na master studijama i doktorske disertacije, biti član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika i saradnika univerziteta i učestvovati u naučnoistraživačkom radu.
Ukoliko lice iz prethodnog stava nema zasnovan radni odnos u visokoškolskoj ustanovi na kojoj se program izvodi, ustanova sa njim zaključuje ugovor o angažovanju za izvođenje nastave.
Gostujući profesor, koji učestvuje u realizaciji studijskog programa računa se kao nastavnik u dopunskom radnom odnosu.
Visokoškolska ustanova može na predlog stručnog organa angažovati u delu aktivne nastave, uključujući predavanja i vežbe, na prvom i drugom stepenu studija, najviše do trećine časova nastave na predmetu u toku semestra, predavača van radnog odnosa koji ima stečeno visoko obrazovanje najmanje master akademskih studija i koji ima neophodna znanja i veštine u odgovarajućoj oblasti i pokazuje smisao za nastavni rad.
Takođe, u polju Medicinskih nauka visokoškolska ustanova može na predlog stručnog organa angažovati u delu aktivne nastave, uključujući predavanja i vežbe, na prvom stepenu studija najviše do trećine časova nastave na predmetu u toku semestra, u zvanje predavača strukovnih studija sa nepunim radnim vremenom, i lice koje ima visoko obrazovanje prvog stepena i najmanje završenu zdravstvenu specijalizaciju iz uže naučne oblasti predmeta za koji se bira i koji ima neophodna znanja i veštine u odgovarajućoj oblasti i pokazuje smisao za nastavni rad.
Predavač van radnog odnosa može biti angažovan isključivo na stručno-aplikativnim predmetima.
Nosioci predmeta zaposleni na visokoškolskoj ustanovi su odgovorni za obezbeđenje kvaliteta nastave koju realizuju predavači van radnog odnosa.
6.3. Zvanja saradnika su: saradnik u nastavi, asistent i asistent sa doktoratom. Zvanja saradnika u izvođenju nastave u okviru studijskih programa u okviru obrazovno-umetničkog polja umetnosti su: umetnički saradnik, viši umetnički saradnik, samostalni umetnički saradnik, stručni saradnik, viši stručni saradnik i samostalni stručni saradnik.
Zvanja saradnika u izvođenju nastave u okviru studijskih programa stranih jezika su: lektor i viši lektor.
Visokoškolska ustanova može za potrebe realizacije studijskih programa angažovati i saradnike van radnog odnosa.
Broj saradnika odgovara potrebama ostvarenja studijskih programa. Ukupan broj saradnika mora biti dovoljan da pokrije ukupan broj časova nastave na studijskim programima koje ustanova realizuje, a da pri tome svaki saradnik ostvaruje prosečno maksimalno 300 časova aktivne nastave godišnje, odnosno prosečno 10 časova aktivne nastave nedeljno, uz 20% tolerancije, osim u polju umetnosti. Pojedinačno maksimalno angažovanje saradnika je 16 časova nedeljno.
6.4. Naučne, umetničke i stručne kvalifikacije nastavnog osoblja odgovaraju obrazovno-naučnoj odnosno obrazovno-umetničkoj oblasti i nivou njihovih zaduženja. Kvalifikacije se dokazuju diplomama, objavljenim radovima, umetničkim delima, kao i evidencijom o pedagoškim kvalitetima i odgovarajućem profesionalnom iskustvu.
6.5. Visokoškolska ustanova bira u zvanje saradnika u nastavi na studijama prvog stepena studenta master akademskih studija ili specijalističkih akademskih studija, koji je studije prvog stepena studija završio sa prosečnom ocenom najmanje osam (8).
Izuzetno, visokoškolska ustanova strukovnih studija može da izabere u zvanje saradnika u nastavi na studijama prvog stepena i studenta master strukovnih studija ili specijalističkih strukovnih studija, koji je studije prvog stepena studija završio sa prosečnom ocenom najmanje osam (8).
Za saradnika u nastavi iz umetničkog polja može biti izabrano lice koje ima visoko obrazovanje prvog stepena studija, ukupnu prosečnu ocenu najmanje osam (8) i najmanje devet (9) iz grupe predmeta za koju se bira, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove, ukoliko u toj oblasti nisu predviđene master akademske studije.
6.6. Visokoškolska ustanova bira u zvanje asistenta, studenta doktorskih studija koji je svaki od prethodnih stepena studija završio sa prosečnom ocenom najmanje osam (8) i koji pokazuje smisao za nastavni rad.
Pod uslovima iz prethodnog stava visokoškolska ustanova može izabrati u zvanje asistenta i magistra nauka, odnosno magistra umetnosti kome je prihvaćena tema doktorske disertacije, odnosno doktorskog umetničkog projekta.
Izuzetno, za nastavu na kliničkim predmetima visokoškolska ustanova bira u zvanje asistenta lice sa završenom odgovarajućom zdravstvenom specijalizacijom.
Za asistenta iz umetničkog polja može biti izabrano lice koje ima akademski naziv magistra umetnosti i umetnička dela koja pokazuju smisao za samostalno umetničko stvaralaštvo, ukoliko u umetničkoj oblasti za koju se bira nisu predviđene doktorske studije.
Za asistenta iz umetničkog polja može biti izabrano lice koje je završilo akademske studije prvog stepena i ima umetnička dela koja pokazuju smisao za samostalno umetničko stvaralaštvo, ukoliko u umetničkoj oblasti za koju se bira nisu predviđene master akademske, odnosno doktorske studije.
Visokoškolska ustanova može da bira u zvanje asistenta sa doktoratom lice koje je steklo naučni naziv doktora nauka, odnosno umetnički naziv doktora umetnosti i koje pokazuje smisao za nastavni rad.
Posebni uslovi za izbor u zvanje asistenta i asistenta sa doktoratom utvrđuju se opštim aktom visokoškolske ustanove.
Visokoškolska ustanova obezbeđuje dovoljan broj asistenata za kvalitetno izvođenje studijskih programa i stalno podmlađivanje nastavničkog kadra.
6.7. Visokoškolska ustanova može izabrati u zvanje saradnika van radnog odnosa (demonstrator i sl.) za pomoć u nastavi na studijama prvog stepena, studenta studija prvog, drugog ili trećeg stepena, pod uslovom da su na studijama prvog stepena studija ostvarili najmanje 120 ESPB bodova sa ukupnom prosečnom ocenom najmanje 8 (osam).
6.8. Za potrebe realizacije dela praktične nastave, koja se realizuje van visokoškolske ustanove, visokoškolska ustanova može izabrati u zvanje saradnika van radnog odnosa (saradnik praktičar, klinički asistent i sl.) lice zaposleno u ustanovi gde se deo praktične nastave realizuje.
Posebni uslovi za izbor u zvanje utvrđuju se opštim aktom visokoškolske ustanove.
6.9. Ustanova obezbeđuje nastavnicima i saradnicima uslove za naučno, umetničko i profesionalno napredovanje i razvoj. Ustanova obezbeđuje nastavnicima i saradnicima uslove za naučni, umetnički i istraživački rad, učešće na naučnim skupovima, literaturu, planiranje i izvođenje istraživanja.

 

Standard 7: Nenastavno osoblje

Visokoškolska ustanova ima nenastavno osoblje koje svojim stručnim i profesionalnim radom obezbeđuje uspešnu realizaciju studijskih programa i ciljeva ustanove.

Uputstva za primenu standarda 7:
7.1. Visokoškolska ustanova ima najmanje jednog bibliotekara. Visokoškolska ustanova na kojoj studira preko 1000 studenata ima najmanje dva bibliotekara sa visokim obrazovanjem i jednog knjižničara. Na strukovnim studijama visokoškolska ustanova na kojoj studira preko 1000 studenata ima najmanje jednog bibliotekara sa visokim obrazovanjem i jednog knjižničara.
7.2. Visokoškolska ustanova na kojoj studira do 1000 studenata, organizuje studentsku službu sa najmanje dva izvršioca i dodatno jednog izvršioca za svakih narednih 2000 studenata. Visokoškolska ustanova ima najmanje jednog bibliotekara.
7.3. Visokoškolska ustanova ima najmanje jednog izvršioca sa visokim obrazovanjem na poslovima informatičkog sistema.
7.4. Visokoškolska ustanova ima najmanje jednog izvršioca, diplomiranog pravnika, na poslovima sekretara.

 

Standard 8: Studenti

Saglasno osnovnim zadacima visokoškolska ustanova utvrđuje uslove za upis studenata i na osnovu toga vrši izbor kandidata. Visokoškolska ustanova obezbeđuje potrebne uslove studentima za uspešno savladavanje studijskih programa.

Uputstva za primenu standarda 8:
8.1. Visokoškolska ustanova raspisuje konkurs za upis na studije. Konkurs sadrži: broj studenata za određene studijske programe, uslove za upis, merila za utvrđivanje redosleda kandidata, postupak sprovođenja konkursa, način i rokove za podnošenje žalbe na utvrđeni redosled, kao i visinu školarine koju plaćaju studenti čije se studiranje ne finansira iz budžeta.
8.2. Broj studenata koji visokoškolska ustanova upisuje mora biti usklađen sa kadrovskim, prostornim i tehničko-tehnološkim mogućnostima.
8.3. Kandidat za upis na studije prvog stepena polaže prijemni ispit ili ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, u skladu sa statutom visokoškolske ustanove. Redosled kandidata utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata na prijemnom ispitu, odnosno ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti.
8.4. Visokoškolska ustanova neprekidno i sistematski prati uspeh studenata i njihovo napredovanje na svakom od studijskih programa koje izvodi i preduzima mere podrške u slučaju nezadovoljavajućeg uspeha studenata.
8.5. Uspešnost studenta u savlađivanju pojedinog predmeta neprekidno se prati i vrednuje tokom izvođenja nastave. Ukupna ocena studenta na jednom predmetu se sastoji od ocene koju je student dobio za predispitne obaveze i za pokazano znanje na ispitu. Minimalno učešće ocene koju student dobija tokom nastave u ukupnoj oceni je 30%, a maksimalno 70%.
8.6. Lice koje završi studije stiče odgovarajući stručni, akademski odnosno naučni naziv u skladu sa zakonom. Svojstvo studenta prestaje u slučajevima predviđenim zakonom.
8.7. Visokoškolska ustanova pruža dodatnu podršku studentima iz osetljivih grupa.
Dodatna podrška obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom studentu iz osetljivih društvenih grupa, kome je usled socio-ekonomski nepovoljnog položaja, postojanja senzornog, motornog, intelektualnog ili drugog oblika invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju.
Dodatna podrška podrazumeva usluge koje se pružaju studentima radi ispunjavanja akademskih obaveza pod ravnopravnim uslovima.
Oblici dodatne podrške su:
1. obezbeđivanje tumača za znakovni jezik za potrebe nastave, polaganja ispita i izvršavanja administrativnih fakultetskih obaveza;
2. prilagođavanje udžbenika (elektronski format, zvučni format, format na Brajevom pismu i dr.) u skladu sa Pravilnikom o načinu prilagođavanja sadržaja i/ili formata udžbenika;
3. organizovanje nastave u skladu sa vremenskim i drugim ograničenjima studenta (ograničenjima u pogledu prevoza korisnika kolica, organizovanje nastave u pristupačnom prostoru u nadležnosti visokoškolske ustanove i dr.);
4. obezbeđivanje neophodne asistivne tehnologije za potrebe ispunjavanja akademskih obaveza;
5. pružanje svih drugih usluga u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom koje su neophodne kako bi studenti iz osetljivih grupa mogli da ispunjavaju akademske obaveze pod ravnopravnim uslovima.
6. Visokoškolska ustanova donosi Pravilnik o kriterijumima i načinima za pružanje podrške studentima iz osetljivih društvenih grupa. Pravilnik sadrži detaljno razrađene mehanizme podrške koje visokoškolska ustanova pruža, pod kojim uslovima, kao i izvore finansiranja tih usluga. Visokoškolska ustanova ima najmanje jednog izvršioca sa visokim obrazovanjem - društveno-humanističkih nauka - na poslovima planiranja podrške.

 

Standard 9: Prostor i oprema

Visokoškolska ustanova obezbeđuje prostor i opremu neophodne za kvalitetno izvođenje svih oblika nastave. Standardi prostora i opreme određuju se po obrazovno-naučnim, odnosno obrazovno-umetničkom polju.

Uputstva za primenu standarda 9:
9.1. Visokoškolska ustanova obezbeđuje prostor za izvođenje nastave, i to: - objekte sa najmanje 4 m² bruto prostora po studentu, odnosno 2 m² po studentu za izvođenje nastave po smenama, osim za polje umetnosti; - prostor po studentu se izračunava tako što se bruto prostor ustanove podeli sa ukupnim brojem akreditovanih studenata na ustanovi na svim studijskim programima i svim godinama studija, pri čemu u ukupan broj studenata ne ulaze studenti koji su na studijskom programu koji se izvodi na daljinu; - amfiteatre, učionice, laboratorije odnosno druge prostorije za izvođenje nastave, kao i bibliotečki prostor i čitaonicu, u skladu sa potrebama obrazovnog procesa određenog obrazovno-naučnog, odnosno obrazovno-umetničkog polja; - odgovarajući radni prostor za nastavnike i saradnike: - mesto u amfiteatru, učionici i laboratoriji za svakog studenta.
Prostor mora biti pristupačan za studente i profesore, kao i ostalo akademsko i neakademsko osoblje sa otežanim kretanjem, a u skladu sa Pravilnikom o tehničkim standardima pristupačnosti ("Službeni glasnik RS", broj 46/13) odnosno principom univerzalnog dizajna.
9.2. Visokoškolska ustanova obezbeđuje prostor za administrativne poslove i to najmanje dve kancelarije za potrebe studentske službe i sekretarijata.
9.3. Prostor koji obezbeđuje visokoškolska ustanova za potrebe nastave i za potrebe uprave, mora da zadovolji odgovarajuće urbanističke, tehničko tehnološke i higijenske uslove. Prostor mora biti u objektima koji imaju potrebne građevinske i upotrebne dozvole. Ukoliko objekti za potrebe nastave i upravljanja nisu u vlasništvu visokoškolske ustanove ili joj nisu dati na korišćenje, ona obezbeđuje zakup tih objekata za period od najmanje pet godina.
9.4. Visokoškolska ustanova obezbeđuje potrebnu tehničku opremu za savremeno izvođenje nastave u skladu sa potrebama studijskog programa.
9.5. Visokoškolska ustanova obezbeđuje opremu i izvođenje nastave u skladu sa zdravstvenim i sigurnosnim standardima o čemu obaveštava studente.
9.6. Visokoškolska ustanova obezbeđuje prostor za rad studentskog parlamenta.
Prirodno-matematičke nauke
Visokoškolska ustanova obezbeđuje dodatni laboratorijski prostor za izvođenje eksperimentalne nastave, uslove za nastavu na terenu i druge uslove u skladu sa potrebama studijskog programa u odnosu na broj studenata na predmetima iz kojih se izvodi eksperimentalna nastava.
Medicinske nauke
Laboratorije, odnosno nastavne baze za izvođenje praktične nastave na pretkliničkim predmetima kapacitetom i veličinom odgovaraju broju studenata koji se upisuju i specifičnostima studija i nastavnih predmeta, tako da je kapacitet dovoljan za minimalno 20% od ukupnog broja upisanih studenata. U svrhu realizacije kliničke obuke studenata univerzitet i medicinski fakulteti unutar njega ostvaruju saradnju sa odgovarajućim klinikama kao partnerima u medicinskom obrazovanju, o čemu sklapaju ugovor o saradnji. Kliničke baze i klinički nastavni kapaciteti u potpunosti pokrivaju kliničke predmete određenog studijskog programa.
Tehničko-tehnološke nauke
Za izvođenje studijskih programa visokoškolska ustanova obezbeđuje odgovarajuće nastavno-naučne baze, koje mogu biti sopstvene i u privredi. Sopstvene nastavno-naučne baze su: nastavne laboratorije, naučne i istraživačko-razvojne laboratorije, ogledna polja, tehnički centri i druge naučne, istraživačko-razvojne i inovacione jedinice u sastavu visokoškolskih ustanova. Nastavno-naučne baze u privredi su: instituti, centri izuzetnih vrednosti, organizacije za obavljanje inovacione aktivnosti, organizacije za pružanje infrastrukturne podrške inovacionoj delatnosti i preduzeća za proizvodnju hrane, repromaterijala, opreme i usluga. Nastavno-naučne baze u privredi opremljene su potrebnom mernom, demonstracionom, računarskom i informatičko-komunikacionom opremom za izvođenje nastavnih aktivnosti eksperimentalnog, demonstracionog i simulacionog karaktera iz svih predmeta u okviru određene grupe naučno-stručnih i stručno-aplikativnih predmeta. U oblasti biotehničkih nauka visokoškolska ustanova obezbeđuje najmanje jedno odgovarajuće ogledno dobro. Ogledna dobra u oblasti poljoprivrede su u posedu visokoškolske ustanove ili ih koristi po osnovu zakupa i površine su od najmanje 100 ha obradivog zemljišta na kojem se proizvode različite biljne vrste i uzgajaju različite vrste stoke, rasadnička i semenarska proizvodnja, uz primenu savremene tehnologije podržane kvalitetnom mehanizacijom, shodno zahtevima studijskih programa. Ogledna dobra u oblasti šumarstva su u posedu visokoškolske ustanove ili ih koristi po osnovu zakupa i površine su od najmanje 1000 ha zemljišta, na kojem se uzgajaju različite vrste šumskih sastojina, obavlja proizvodnja semena i rasadničkog materijala uz primenu savremene tehnologije, podržane kvalitetnom mehanizacijom. Sadržaji na oglednim dobrima odgovaraju zahtevima studijskih programa koje izvodi visokoškolska ustanova. Visokoškolske ustanove koje nisu u biotehničkim naukama a imaju studijske programe iz poljoprivrede i šumarstva, imaju minimalnu stručnu praksu kao i visokoškolske ustanove u biotehničkim naukama. Za programe iz poljoprivrede visokoškolska ustanova mora imati na korišćenju najmanje 50 ha obradivog zemljišta, a u šumarstvu 500 ha pod šumskim sastojinama. Ovo se odnosi i na visokoškolske ustanove u biotehničkim naukama i visokoškolskim jedinicama bez svojstva pravnog lica van sedišta ustanove, koje upisuju do 200 studenata na prvu godinu studija.
Umetnost
Za izvođenje studijskog programa obezbeđen je odgovarajući prostor za izvođenje nastave sa najmanje 5 m² bruto prostora po studentu. Za izvođenje studijskog programa obezbeđeni su potrebni posebni prostori u zavisnosti od specifičnosti umetničke oblasti: radionice, laboratorije, prostor za izložbe, koncertna dvorana, tonski i operski studio, pozorišna sala, sala za projekcije filmova, filmski i TV studio i sl. Za izvođenje studijskog programa obezbeđena je potrebna oprema za savremeno izvođenje nastave, u zavisnosti od specifičnosti umetničke oblasti.
Napomena:
Ukoliko objekti za potrebe nastave i upravljanja nisu u vlasništvu visokoškolske ustanove ili joj nisu dati na korišćenje, ona obezbeđuje zakup tih objekata za period od najmanje sedam godina.

 

Standard 10: Biblioteka, udžbenici i informatička podrška

Visokoškolska ustanova ima odgovarajuću biblioteku snabdevenu potrebnim udžbenicima za izvođenje nastave i informatičke resurse i servise koje koristi u cilju ispunjenja osnovnih zadataka.

Uputstva za primenu standarda 10:
10.1. Visokoškolska ustanova ima biblioteku snabdevenu literaturom koja svojim nivoom i obimom obezbeđuje podršku nastavnom procesu i naučnoistraživačkom i umetničkom radu. Biblioteka raspolaže sa najmanje 1000 bibliotečkih jedinica iz oblasti iz koje izvodi nastavni proces.
10.2. Visokoškolska ustanova obezbeđuje pokrivenost svih predmeta odgovarajućom udžbeničkom literaturom, učilima i pomoćnim nastavnim sredstvima. Učila i pomoćna nastavna sredstva moraju biti raspoloživi na vreme i u broju dovoljnom da se obezbedi normalno odvijanje nastavnog procesa.
10.3. Visokoškolska ustanova raspolaže informatičkom opremom, koja je neophodna za studiranje i naučnoistraživački i umetnički rad. Visokoškolska ustanova obezbeđuje najmanje jednu računarsku učionicu sa pristupom internetu.
10.4. Visokoškolska ustanova obezbeđuje neophodnu obuku nastavnika, saradnika i studenata u cilju efektivnog korišćenja biblioteke i ostalih informacionih resursa.

 

Standard 11: Unutrašnji mehanizmi za osiguranje kvaliteta

Visokoškolska ustanova donosi i realizuje strategiju obezbeđenja kvaliteta u svome radu.

Uputstva za primenu standarda 11:
11.1. Visokoškolska ustanova utvrđuje jasno i podrobno formulisanu strategiju obezbeđenja kvaliteta nastavnog procesa, upravljanja visokoškolskom ustanovom, nenastavnih aktivnosti kao i uslova rada i studiranja, koja je dostupna javnosti.
11.2. Visokoškolska ustanova uključuje sve zainteresovane strane (predstavnike studenata, tržišta rada, strukovnih udruženja itd.) u proces kreiranja strategije obezbeđenja kvaliteta.
11.3. Visokoškolska ustanova obrazuje posebnu komisiju za obezbeđenje kvaliteta, iz reda nastavnika, saradnika, nenastavnog osoblja i studenata.
11.4. Visokoškolska ustanova sprovodi u praksi utvrđenu strategiju obezbeđenja kvaliteta i u tom cilju preduzima potrebne aktivnosti za realizaciju strategije obezbeđenja kvaliteta i preduzima mere za otklanjanje uočenih nepravilnosti. Visokoškolska ustanova posebno prati kvalitet izvođenja nastave, obavljanja ispita, uspešnost studenata u studiranju u celini i na pojedinačnim predmetima, kvalitet udžbenika i preduzima potrebne mere za otklanjanje uočenih nedostataka.
11.5. Studenti imaju aktivnu ulogu u donošenju i sprovođenju strategije obezbeđenja kvaliteta. Posebno je značajna ocena kvaliteta nastavnog procesa koja se utvrđuje anketiranjem studenata.
11.6. Samovrednovanje je sastavni deo strategije obezbeđenja kvaliteta i sprovodi se u intervalima od najviše tri godine. U postupku samovrednovanja razmatra se i ocena studenata o kvalitetu nastavnog procesa.
11.7. Visokoškolska ustanova ima opšti akt o udžbenicima.

 

Standard 12: Izvori finansiranja

Izvori finansiranja visokoškolske ustanove dovoljni su da obezbede kvalitetno izvođenje nastave najmanje za period trajanja studijskog programa.

Uputstva za primenu standarda 12:
12.1. Visokoškolska ustanova ostvaruje pozitivne finansijske rezultate u periodu od najmanje tri godine.
12.2. Visokoškolska ustanova ima dostupan finansijski plan za period zakonom propisanog trajanja studijskog programa, koji je sastavni deo poslovnog plana visokoškolske ustanove. Finansijski plan sadrži jasno predstavljene buduće planirane prihode i rashode po vrstama i dinamici.
12.3. Ukoliko je neophodno, visokoškolska ustanova obezbeđuje potrebne bankarske kredite i garancije.
Napomena:
Za ceo period trajanja studijskih programa osim navedenih planiranih izvora prihoda i rashoda, navesti i izvore finansiranja planiranih rashoda.

 

Standard 13: Javnost u radu

Visokoškolska ustanova objavljuje potpunu, preciznu, jasnu i dostupnu informaciju o svom radu koja je namenjena studentima, potencijalnim studentima i ostalim zainteresovanim licima.

Uputstva za primenu standarda 13:
13.1. Informacija koju visokoškolska ustanova objavljuje omogućava studentima i potencijalnim studentima da donesu odgovarajuće odluke o svom obrazovanju.
13.2. Visokoškolska ustanova objavljuje ciljeve, očekivane obrazovne ishode, opis studijskih programa i opis predmeta koje nudi, uslove upisa i prenosa ESPB bodova, iznos školarine, akademski kalendar, kratak opis naučnoistraživačkih, umetničkih i stručnih programa, kao i nacionalnih i međunarodnih projekta, status ustanove i njenu akreditaciju, strategiju obezbeđenja kvaliteta, finansijske rezultate i druge relevantne podatke kao što su adresa sedišta i područnih jedinica ustanove, brojevi relevantnih telefona i e-mail adresa, namenjenih za kontakt sa strankama.
Sve navedene informacije visokoškolska ustanova obavezno objavljuje i na veb prezentaciji ustanove. Veb prezentacija je identična na oba alfabeta (postoji i u ćiriličnoj i latiničnoj verziji), a poželjno je da postoji i na engleskom jeziku. Veb prezentacija ispunjava osnovne tehničke standarde pristupačnosti:
- vizuelna prezentacija teksta ima minimalni kontrast u odnosu na pozadinu od 4.5:1,
- veb prezentacija se identično prikazuje u najzastupljenijim browser-ima (Firefox, Internet Explorer, Chrome, Safari, Opera),
- naslovna strana prezentacija ili prva koja nije intro strana prolazi validaciju međunarodno priznatim validatorom (http://validator.w3.org/unicorn),
- postoji navigacija kroz celu prezentaciju uz pomoć Tab tastera i vizuelno je uočljiva,
- sva dokumenta na veb prezentaciji koja su ponuđena za preuzimanje su u čitljivom formatu - ne postoje skenirana dokumenta u formi slike (jpg, mpeg i slično),
- postoji funkcionalnost skalabilnog uvećanja prezentacije (uvećanje teksta od 18 tačaka, kao i proporcionalno povećavanje delova prezentacije)."
13.3. Visokoškolska ustanova objavljuje listu članova uprave kao i listu nastavnika i saradnika, sa podacima o njihovim kvalifikacijama i angažovanju u visokoškolskoj ustanovi.
13.4. Visokoškolska ustanova ima svoju veb prezentaciju na internetu.
13.5. Univerzitet je dužan da ustanovi digitalni repozitorijum u kojem se trajno čuvaju elektronske verzije odbranjenih doktorskih disertacija, odnosno doktorskih umetničkih projekata zajedno sa izveštajem komisije za ocenu doktorata, podacima o mentoru i sastavu komisije i podacima o zaštiti autorskih prava, kao i da sve navedene podatke učini javno dostupnim.