PROGRAMZA OSNAŽIVANJE ŽENA U OBLASTI INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA ZA PERIOD 2019-2020. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 18/2019) |
Programom za osnaživanje žena u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija za period 2019-2020. godine utvrđuju se posebni ciljevi unapređenja učešća žena u IKT sektoru, kao i programske mere i aktivnosti čija realizacija treba da doprinese smanjenju rodnog jaza koji postoji u digitalnom sektoru, kao i društveno i ekonomsko osnaživanje žena i regionalnu zastupljenost žena u ovoj oblasti.
Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. ("Službeni glasnik RS", broj 51/10) definisano je da razvoj informacionog društva treba usmeriti ka iskorišćavanju potencijala informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT) za povećanje efikasnosti rada, ekonomski rast, veću zaposlenost i podizanje kvaliteta života svih građana Republike Srbije. Akcioni plan za period 2018-2019. godine za sprovođenje Strategije razvoja informacionog društva u Republici Srbiji za period do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 14/18) definiše u okviru prioritetne oblasti IKT u obrazovanju aktivnosti koje se odnose na promociju i popularizaciju IKT.
Strategijom razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 95/16) kao jedna od prioritetnih oblasti navedeno je jačanje kadrovskog potencijala i istaknuto je da je procenjeno da bi u Republici Srbiji do 2020. godine moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u sektoru informacionih tehnologija i da postoji veliki nedostatak stručnih IT kadrova, koji je registrovan u Evropskoj uniji, te da je stoga neophodno ulaganje i podrška razvoju IT kadrova kako bi se iskoristile mogućnosti za zapošljavanje. Ova strategija takođe predlaže da je potrebno da se informatika izučava od početka osnovne škole, da srednje škole i gimnazije moraju da pružaju bolje informatičko obrazovanje, da je neophodno omogućiti i podsticati dalje povećanje broja studenata koji se opredeljuju za studiranje na tehničkim fakultetima, zatim da je potrebno sprovesti mere u cilju prekvalifikacije, dokvalifikacije i kontinuiranog učenja. Akcioni plan za 2018. godinu za sprovođenje Strategije razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 7/18), u okviru prioritetne oblasti dokvalifikacije, prekvalifikacije i kontinuirano učenje, definiše aktivnosti koje se odnose na realizaciju kurseva za obuku u IT i izradu Strategije razvoja digitalnih veština.
Nacionalne izvore rodne ravnopravnosti predstavljaju Ustav Republike Srbije, zakoni, ali i podzakonski akti.
Ustav Republike Srbije daje zakonski osnov za uvođenje i uređivanje rodne ravnopravnosti u Srbiji i ustanovljava ravnopravnost polova kao osnovno ustavno načelo. Ustavom je utvrđena obaveza države da jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti (član 15), kao i načelo zabrane diskriminacije na osnovu pola.
Zakon o ravnopravnosti polova ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) između ostalog uređuje stvaranje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava i obaveza, kao i preuzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu. Ovaj zakon obavezuje sve organe javne vlasti da vode aktivnu politiku jednakih mogućnosti i da prate ostvarivanje načela ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima društvenog života i primenu međunarodnih standarda i Ustavom zagarantovanih prava u ovoj oblasti.
Zakon o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", broj 22/09) uređuje opšte zabrane diskriminacije, definiše oblike i slučajeve diskriminacije, kao i postupke zaštite od diskriminacije.
Zakon o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17 i 95/18) propisuje da budžetski sistem treba, između ostalog, da ostvari (budžetski) cilj koji se odnosi na alokacijsku efikasnost koja podrazumeva raspoređivanje sredstava budžeta sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti.
Nacionalnom strategijom za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 4/16), definisan je posebni cilj koji je usmeren na poboljšanje ekonomskog položaja žena i status žena na tržištu rada. U navedenoj Strategiji je istaknuto da ravnopravno učešće žena i muškaraca u ekonomiji predstavlja osnovu za održiv razvoj društva, i da to pretpostavlja otklanjanje prepreka za pristup žena zapošljavanju, napredovanju na poslu, stručnom usavršavanju i svim resursima bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi. Kao posebne mere u oblasti pristupa korišćenju modernih znanja i veština predviđeno je sledeće:
- ohrabrivanje i podržavanje učešća devojčica, devojaka i žena u obrazovanju za zanimanja u kojima se ostvaruje velika dodatna vrednost, kao što su inženjerstvo i nove tehnologije;
- povećanje angažmana devojaka i žena u oblastima kao što su nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika;
- podržavanje i promovisanje dostignuća žena u nauci i tehnici, otklanjanje diskriminacije žena u ovim oblastima i obezbeđivanje mera za napredovanje žena u nauci.
Republika Srbija je potpisnica više važnih i obavezujućih međunarodnih dokumenata koji garantuju ravnopravnost žena i muškaraca i zabranjuju diskriminaciju na osnovu pola, među kojima su dokumenti Ujedinjenih nacija (Opšta deklaracija o pravima čoveka, Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena - CEDAW), Saveta Evrope (Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropska socijalna povelja i Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici) i Evropske unije (Povelja Evropske unije o osnovnim pravima).
Podrška obrazovanju žena i devojaka u IKT sektoru u skladu je i sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (UN Sustainable Development Goals - SDG), posebno sa stavkom pet, koja ima za cilj postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanja svih žena i devojčica kroz, između ostalog, informacione i komunikacione tehnologije. Takođe, Međunarodna unija telekomunikacija (ITU), kao vodeća agencija Ujedinjenih nacija za telekomunikacije i IKT, podstiče ravnopravnost polova u IKT sektoru na svim nivoima.
Pripremi i izradi sadržine ovog programa koji predstavlja dokument javne politike, prethodila je kontinuirana saradnja sa ministarstvom nadležnim za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj na temu upotrebe IKT alata u obrazovanju i podizanja svesti učenica osnovnih i srednjih škola o značaju IKT-a, koja je ukazala na potrebu donošenja programskih mera i aktivnosti za afirmaciju IKT alata i njihovu upotrebu od strane učenica osnovnih i srednjih škola, i studentkinja tehničkih fakulteta. Pripremi sadržine ovog programa prethodile su i konsultacije sa predstavnicima regionalnih razvojnih agencija na temu razvoja digitalnih kompetencija žena iz ruralnih područja i mogućih programa podrške u cilju suzbijanja ekonomskog digitalnog jaza. Navedeni procesi saradnje i konsultacija sprovedeni su u skladu sa članom 34. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18) kojim je, između ostalog, propisano da je tokom izrade dokumenata javnih politika potrebno obezbediti učešće nadležnih državnih organa i drugih zainteresovanih strana u planskom sistemu u kome se sprovodi ta politika.
Žene čine 51,3% od ukupnog broja stanovnika Republike Srbije. Prema poslednjem popisu, iz 2011. godine, ukupan broj stanovnika je 7.186.862, od čega je 3.687.686 žena. Od 1948. od kada se radi popis, konstantno je veći broj žena u ukupnoj populaciji.
U 2016. godini u osnovnim školama registrovano je više dečaka nego devojčica: prvi razred osnovne škole upisalo je 32.094 devojčica i 34.430 dečaka, a peti razred 33.682 devojčica i 35.769 dečaka. U srednjim školama, takođe: prvi razred srednje škole upisalo je 33.235 devojčica i 35.755 dečaka, ukupan broj devojaka u srednjim školama bio je 123.284, a dečaka 126.727. Međutim, srednje škole je ukupno završio veći broj devojaka: 32.569 devojčica naspram 31.856 dečaka. Pri tome, trogodišnje srednje stručne škole završava skoro tri puta više dečaka nego devojčica, dok među učenicima koji završavaju srednje četvorogodišnje opšte obrazovanje (gimnazije) više je devojčica (58%) nego dečaka (42%). Takođe, devojčice su u većini među učenicima koji završavaju srednje stručne četvorogodišnje škole (53% devojčica prema 47% dečaka).
Visoke škole i fakultete više upisuju i završavaju žene. Prema podacima za 2016. godinu među upisanim studentima žena je bilo 56%, a među diplomiranim 58%. Među diplomiranim studentima u 2016. godini, žene čine više od polovine u velikom broju područja obrazovanja, ali, muškarci su dominantni u području Informatike i komunikacionih tehnologija (74%), koje se najviše dotiču poslova budućnosti i najperspektivnijih zanimanja. U 2016. godini doktoriralo je više žena (57%) nego muškaraca (43%).
Među zaposlenima na poslovima istraživanja i razvoja u 2016. godini muškaraca ima 4% više nego žena, a sličan odnos je i među istraživačima. Najmanje učešće žena je u inženjeringu i tehnologiji (37%).
Većina poslova zahteva osnovne digitalne veštine. Osnovne digitalne veštine podrazumevaju sposobnost da se komunicira putem imejla ili društvenih mreža, da se kreira i izmeni elektronski dokument, traženje informacija i zaštita ličnih podataka na mreži. U Republici Srbiji 34,2% lica starosti 15 i više godina kompjuterski je pismeno, dok je 14,8% lica delimično kompjuterski pismeno, što znači da znaju da obavljaju neku od osnovnih aktivnosti na računaru (obrada teksta, izrada tabela, slanje i primanje elektronske pošte i korišćenje interneta), ali ne i sve četiri. Posmatrano po polu, među kompjuterski pismenim licima učešće muškaraca i žena je gotovo izjednačeno (50,4% muškaraca i 49,6% žena je kompjuterski pismeno), dok je među kompjuterski nepismenim licima veće učešće žena (54%) nego muškaraca (46%).
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u evidenciji nezaposlenih u profesijama telekomunikacije i računarska tehnika je u proseku tek oko 15% (od 13% do 18%) žena. Sa druge strane, prema istom izvoru, najbrže do posla dolaze visokoobrazovani profili i to diplomirani inženjeri informacionih tehnologija i diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva.
Stopa zaposlenosti žena iznosi 38,1%, dok je stopa zaposlenosti muškaraca 52,8%. Najveći rodni jaz na tržištu rada, kada je reč o zaposlenosti, zabeležen je u kategoriji lica 55-64 godine starosti, gde je stopa zaposlenosti žena 32,5% a stopa zaposlenosti muškaraca 52,8%. Nezaposlenost je najprisutnija kod mladih žena, uzrasta 15-24 godine, gde stopa nezaposlenosti dostiže 39,5%. Samozaposlenost je dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena - 28% muškaraca i 13% žena starosti između 15 i 64 godine je samostalno zaposleno.
Platni jaz između žena i muškaraca (za 2014. godinu) iznosio je 8,7%, odnosno žene su bile manje plaćene od muškaraca za taj procenat. Taj podatak svrstava Republiku Srbiju među zemlje sa najnižim platnim jazom u Evropi. Međutim, ako se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima, razlike u zaradama između žena i muškaraca su znatno veće od prosečnog platnog jaza, najčešće u korist muškaraca. Učešće žena sa niskim zaradama u ukupnom broju žena (24,4%) veće je od učešća muškaraca sa niskim zaradama u ukupnom broju muškaraca (21,6%). Žene, bez obzira na stepen obrazovanja, više rade u ukupnim poslovima od muškaraca. Isto tako, bez obzira na obrazovanje, na kućnim poslovima žene provode oko četiri i po sata, a muškarci oko dva sata.
U oblasti stručnih, informacionih i tehničkih delatnosti prosečna godišnja plata prema polu u 2016. godine iznosila je 1.265.000 za žene i 1.349.000 za muškarce, odnosno plate žena u ovom sektoru su prosečno za 6% manje.
IKT je osnovni alat za socijalni i ekonomski razvoj žena i devojaka. Informacione i komunikacione tehnologije mogu pružiti ženama i devojkama napredno obrazovanje i profesionalne obuke, podići njihovu digitalnu pismenost, poboljšati pristup zdravstvenoj zaštiti, omogućiti bolje ostvarivanje zakonskih prava i učešće u upravi. Ulaganje u žene ima mnogobrojne efekte - žene reinvestiraju u svoje porodice i zajednice. Sa druge strane, IKT sektoru su potrebni novi talenti. Širok spektar organizacija i kompanija zaključio je da povećanje broja žena u menadžmentu pozitivno utiče na finansijske performanse, dok oni koji ignorišu pitanja rodne i svake druge raznovrsnosti rizikuju nedostatak produktivne i kreativne radne snage.
Na osnovu navedene statistike, međutim, uočeno je da, iako pripadnice ženskog roda u većem broju završavaju sve nivoe obrazovanja, njihova nezaposlenost je kasnije veća, a plate u istim sektorima, iako u proseku rade više sati, manje, što je posebno zabrinjavajuće u sektorima koji se razvijaju u okviru novih tehnologija.
Osim podsticanja učenica da se u svom obrazovanju a kasnije i profesionalno opredele za ovu oblast, uočena je potreba i za omogućavanjem neformalnog obrazovanja za već formirane kadrove u drugim profesijama, odnosno prekvalifikacije žena u IKT. Sa ciljem podsticaja žena da se profesionalno uključe u IKT, u skladu sa merama za razvoj kadrova koje su definisane u Strategiji razvoja industrije informacionih tehnologija, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (u daljem tekstu: Ministarstvo) pokrenulo je program prekvalifikacija i dokvalifikacija žena u IKT-u. Ovi programi osim što doprinose podizanju kadrova i razvoju IT industrije, omogućavaju i društveno i ekonomsko osnaživanje žena, koje su, uprkos predrasudama, vrlo uspešne u ovoj oblasti.
Ministarstvo je na Javnom konkursu za dodelu sredstava programima u oblasti razvoja informacionog društva u 2017. godini, na temu podizanja nivoa digitalne pismenosti i digitalnih kompetencija - prekvalifikacija i dokvalifikacija žena u oblasti IKT, odobrilo devet projekata, za koje je izdvojeno ukupno 14.800.000 dinara. Programi su sprovedeni u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Vranju, Kragujevcu i Novom Pazaru. Od 1.307 testiranih žena, 256 žene su odabrane za pohađanje obuke u okviru nekog od programa. Najveće interesovanje za obuke vladalo je među ženama između 20 i 40 godina starosti, koje su nezaposlene, sa visokom stručnom spremom, koje čine i većinsku strukturu onih koje su odabrane i uspešno završile obuke.
Ministarstvo je tokom 2017. godine obezbedilo realizaciju projekata "Obuke za žene u oblasti IT", koji je podržani od strane UNESKO. Projekat "Obuka za žene u oblasti IT" je sproveden putem organizovanja seminara i kurseva iz oblasti IT sa ciljem osnaživanja nezaposlenih žena iz cele Srbije kojima je data prilika da steknu relevantno znanje kako bi lakše ušle u IKT sektor i krenule u ozbiljniju orijentaciju u IT sektoru. Više od 900 žena je apliciralo za učešće u ovom projektu, 200 je prošlo osnovni kurs, a 20 izabranih žena je uspešno završilo napredni kurs.
Svakog četvrtog četvrtka u aprilu od 2010. godine, na inicijativu Republike Srbije u celom svetu slavi se Dan devojaka u IKT-u (Girls in ICT Day). U projektu Globalne mreže žena u IKT-u, uspostavljene pod okriljem Međunarodne unije za telekomunikacije (International Telecommunication Union, ITU), osim Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije učestvuju institucije, sektori, univerziteti, ustanove i kompanije u oblasti novih tehnologija iz celog sveta. Cilj akcije je da se devojčicama i devojkama približe informacione i komunikacione tehnologije, oblast u kojoj žene profesionalno nisu dovoljno zastupljene. Više od 240.000 devojaka i mladih žena je do sada učestvovalo u 7.200 manifestacija u 160 zemalja.
5. Opšti cilj i posebni ciljevi
Cilj Programa za osnaživanje žena u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija za period od 2019. do 2020. godine (u daljem tekstu: Program) je stvaranje uslova za ravnopravno učešće žena u IKT sektoru, odnosno smanjenje rodnog jaza koji postoji u digitalnom sektoru, kao i društveno i ekonomsko osnaživanje žena i regionalnu zastupljenost žena u ovoj oblasti.
Program je namenjen različitim starosnim uzrastima, odnosno devojčicama, devojkama i ženama i predviđa realizaciju pojedinačnih mera kojima se ostvaruju sledeći posebni ciljevi:
1) Podsticanje učenica/studentkinja da se u daljem obrazovanju, a kasnije i profesionalno opredele za rad u oblasti IKT;
2) Omogućavanje ženama obrazovanim i zaposlenim u drugim sferama da putem neformalnog obrazovanja steknu ili usavrše znanje i veštine neophodne za upotrebu IKT alata;
3) Podsticanje korišćenja IKT među pripadnicama starijih generacija i podizanje digitalnih kompetencija žena u cilju suzbijanja ekonomskog digitalnog jaza.
Ciljne grupe Programa su:
- učenice završnih razreda osnovnih škola, učenice gimnazija, učenice srednjih stručnih škola, studentkinje tehničkih fakulteta,
- žene zainteresovane za sticanje znanja i veština u oblasti IKT,
- medijske poslenice, novinarke,
- žene iz ruralnih oblasti,
- korisnice penzija.
Nosilac aktivnosti Programa je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a partneri u realizaciji su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, fakulteti, nevladine organizacije, IKT kompanije, kompanije koje u svom radu primenjuju IKT tehnologije, IT zajednica i drugi.
6. Realizacija ciljeva i aktivnosti
Aktivnosti predložene ovim programom utvrđene su u skladu sa navedenim posebnim ciljevima. Navedene mere i aktivnosti su komplementarne i treba ih tumačiti kao celinu.
CILJ 1. Podsticanje učenica/studentkinja da se u daljem obrazovanju, a kasnije i profesionalno opredele za rad u oblasti IKT
Mera 1.1. Afirmacija korišćenja IKT u osnovnim školama
Cilj mere: Afirmacija korišćenja IKT u osnovnim školama kroz motivisanje devojčica od najranijeg uzrasta da koriste IKT alate i edukacija devojčica o prednostima budućeg opredeljenja za dalje školovanje u ovoj oblasti
- Aktivnost 1.1.1. Obuke iz programiranja, projektnog menadžmenta i digitalnog preduzetništva za učenice osnovnih škola;
- Pokazatelj učinka: broj obučenih devojčica u osnovnim školama za programiranje, projektni menadžment i digitalno preduzetništvo (ciljna vrednost: 150);
- Rok za realizaciju: četvrti kvartal 2019. godine.
Mera 1.2. Podizanje svesti devojaka srednjoškolskog uzrasta o značaju IKT
Cilj mere: Povećanje broja vršnjačkih edukatora na temu bezbednosti dece na internetu i promovisanje primene i sinergije IKT sa oblastima koje nisu primarno vezane za informaciono-komunikacione tehnologije, u cilju unapređenja tih oblasti
- Aktivnost 1.2.1. Obuke u organizaciji edukatora Nacionalnog kontakt centra za buduće devojke trenere na temu bezbednosti na internetu, koje potom mogu da samostalno drže obuke na temu bezbednosti na internetu;
- Pokazatelj učinka: broj devojaka srednjoškolskog uzrasta obučenih za vršnjačke edukatore (ciljna vrednost: 200);
- Rok za realizaciju: četvrti kvartal 2019. godine;
- Aktivnost 1.2.2. Kreativne radionice za učenice srednjih škola za primenu IKT alata u različitim oblastima: muzičke škole - kvantna muzika; dizajnerska, arhitektonska i kožarska škola; kompjuterski dizajn; gimnazije - video i virtuelna realnost; tehničke škole (saobraćajna, elektrotehnička, mašinska) - robotika; itd. Za svaku oblast predstavljaju se rezultati na kraju radionice u nekom izložbenom ambijentu, dok se na kraju ciklusa organizuje pokazna manifestacija svih radova;
- Pokazatelj učinka: broj devojaka srednjoškolskog uzrasta (ciljna vrednost: 100);
- Rok za realizaciju aktivnosti: četvrti kvartal 2019. godine.
Mera 1.3. Podrška studentkinjama tehničkih fakulteta za dalje usavršavanje i zaposlenje
Cilj mere: Povezati studentkinje sa kompanijama i privredom kako bi dobile praktična znanja i stekle kontakte za eventualna buduća zaposlenja
- Aktivnost 1.3.1. Saradnja sa IT kompanijama koje bi pružale stručnu praksu i mentorski rad sa studentkinjama na završnim godinama tehničkih fakulteta i organizovanje mesečnih neformalnih okupljanja svih mentorki i polaznica obuka u više gradova u Srbiji;
- Pokazatelj učinka: broj studentkinja koje su dobile stručnu praksu i mentorski rad sa IT kompanijama (ciljna vrednost: 25);
- Rok za realizaciju: četvrti kvartal 2019. godine.
CILJ 2. Omogućavanje ženama obrazovanim i zaposlenim u drugim sferama da putem neformalnog obrazovanja steknu ili usavrše znanje i veštine neophodne za upotrebu IKT alata
Mera 2.1. Promocija celoživotnog učenja i usavršavanja
Cilj mere: Osposobiti žene koje nemaju formalno obrazovanje iz oblasti IKT da buduće karijere mogu da grade u ovoj oblasti
- Aktivnosti 2.1.1. Podizanje kompetencija žena u cilju sticanja znanja i veština potrebnih za pokretanje sopstvenog onlajn biznisa (pravljenje sajtova, online marketing, elektronsko poslovanje u savremenom digitalnom dobu i dr.);
- Pokazatelj učinka: broj žena koje su pokrenule sopstveni onlajn biznis (ciljna vrednost: 50);
- Rok za realizaciju: četvrti kvartal 2019. godine;
- Aktivnost 2.1.2. Obuka i prekvalifikacija žena za podizanje kompetencija u oblasti programiranja;
- Pokazatelj učinka: broj obučenih žena za podizanje kompetencija u oblasti programiranja (ciljna vrednost: 50);
- Rok za realizaciju: četvrti kvartal 2020. godina.
Mera 2.2. Podrška medijskim poslenicama u cilju razvoja digitalne pismenosti
Cilj mere: Povećati digitalnu pismenost žena - medijskih radnica i podizanje njihovih kompetencija za izradu i plasman digitalnih medijskih sadržaja koji podstiču rodnu ravnopravnost
- Aktivnost 2.2.1. Organizovanje obuka iz oblasti digitalnih veština, odnosno primene IKT alata u izradi medijskih sadržaja;
- Pokazatelj učinka: broj obučenih novinarki iz oblasti digitalnih veština, odnosno primene IKT alata u izradi medijskih sadržaja (ciljna vrednost: 30);
- Rok za realizaciju: četvrti kvartal 2020. godine.
CILJ 3. Podsticanje korišćenja IKT među pripadnicama starijih generacija i podizanje digitalnih kompetencija žena u cilju suzbijanja ekonomskog digitalnog jaza
Mera 3.1. Promocija korišćenja IKT među starijim generacijama
Cilj mere: Povećati digitalnu pismenost i unaprediti digitalne kompetencije pripadnica starijih generacija
- Aktivnost 3.1.1. Obuka za korisnice penzija u cilju podizanja digitalne pismenosti i digitalnih kompetencija;
- Pokazatelj učinka: broj korisnica penzije koje su kroz obuku podigle nivo digitalne pismenosti i digitalnih kompetencija (ciljna vrednost: 100);
- Rok za realizaciju: četvrti kvartal 2019. godine.
Mera 3.2. Realizacija programa koji za cilj imaju podizanje nivoa digitalne pismenosti i digitalnih kompetencija žena iz ruralnih oblasti
Cilj mere: Podizanje nivoa digitalne pismenosti i digitalnih kompetencija žena iz ruralnih oblasti i povećanje upotrebe novih tehnologija i e-usluga od strane žena iz ruralnih oblasti.
- Aktivnost 3.2.1. Sprovođenje kampanje sa ciljem podizanja svesti o značaju podizanja digitalnih kompetencija i digitalne pismenosti i mogućnostima koje donose i organizovanje programa za sticanje i unapređenje digitalnih kompetencija žena iz ruralnih oblasti u skladu sa evropskim okvirom digitalnih kompetencija1;
- Pokazatelj učinka: broj žena iz ruralnih oblasti kojima je podignut nivo digitalne kompetencije (ciljna vrednost: 100);
- Rok za realizaciju: četvrti kvartal 2020. godine.
_______
1 Evropski okvir digitalnih kompetencija dostupan je na linku: https://ec.europa.eu/jrc/en/digcomp/digital-competence-framework.
Sastavni deo ovog programa je Akcioni plan za sprovođenje Programa za osnaživanje žena u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija za period 2019-2020. godine.
8. Izveštavanje donosioca Programa
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija će izveštavati Vladu o realizaciji svih programskih mera i aktivnosti, kao i o nivou ostvarenih posebnih ciljeva, dostavljanjem dva posebna izveštaja i to: prvi poseban izveštaj početkom 2020. godine o realizaciji programskih mera i aktivnosti u 2019. godini i drugi poseban izveštaj početkom 2021. godine o realizaciji programskih mera i aktivnosti u 2020. godini.
Ovaj program objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprava i na internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Ovaj program objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
* Predlagač može, u zavisnosti od potreba planiranja, definisati i pokazatelje na nivou aktivnosti.
** Ako predlagač u Akcionom planu definiše i pokazatelje na nivou aktivnosti, potrebno je da definiše i izvore provere na osnovu kojih će moći da utvrdi da li su aktivnosti uspešno sprovedene.