PROGRAMMERA ZA IZMIRIVANJE OBAVEZA SUBJEKATA ČIJI JE GRAD KRAGUJEVAC OSNIVAČ, KAO I SUBJEKATA ZA KOJE GRAD KRAGUJEVAC IMA ZAKONSKU OBAVEZU FINANSIRANJA TEKUĆIH RASHODA, PREMA ENERGETICI DOO KRAGUJEVAC("Sl. list grada Kragujevca", br. 7/2019) |
Politička, privredna i finansijska kriza koja je devedesetih godina dvadesetog veka pogodila prostor bivše Jugoslavije ostavila je dubok trag na grad Kragujevac, četvrti po veličini grad u zemlji, industrijski centar centralne Srbije, jednog od nosilaca privrednog razvoja Republike Srbije. Sa nastalom krizom došlo je do potpunog sloma i privrednog giganta Zavodi Crvena zastava, nakon čega su desetine hiljada Kragujevčana u kratkom vremenskom periodu ostale bez posla, a grad Kragujevac bez dovoljno prihoda da može da isprati trendove u razvoju komunalne infrastrukture i održi, na do tada visokom nivou postavljene, standarde u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, prosvete, kulture, sporta...
Prvi ozbiljan korak izlaska Grada iz krize načinjen je zajedničkom investicijom Republike Srbije i kompanije Fijat. Grad je počeo da prihoduje dodatna sredstva od poreskih davanja, a novonastala privredna aktivnost počela je da budi preduzetništvo, trgovinu, ugostiteljstvo i turizam.
Deo u to vreme ostvarenih vanrednih prihoda (od prodaje zemljišta, pre svega) kapitalizovan je ulaganjem u zastarelu infrastrukturu, a deo, neopravdano, služio kao finansijska podloga za uvećanje troškova. U vrlo kratkom vremenskom periodu nelogično se uvećao broj zaposlenih u gradskoj upravi i svim javnim preduzećima I ustanovama, što je u nekoliko narednih godina direktno dovelo do potpunog ekonomskog kolapsa gradskih finansija i nove krize u kompletnom sistemu lokalne samouprave grada Kragujevca. O ovome govori i izveštaj Fiskalnog saveta Republike Srbije iz jula 2017. godine u kome se, između ostalog, kaže:
Dugogodišnje loše upravljanje finansijama Kragujevca i pasivno ponašanje države koja je dozvolila da se gradska uprava čitavu deceniju ponaša fiskalno neodgovorno - doveli su Grad praktično pred bankrot. Na kraju 2015. Kragujevac je kasnio u plaćanju svojih obaveza u iznosu od preko 4 mlrd dinara, što je gotovo jednako godišnjem budžetu Grada. Uz to, van gradskog budžeta, neplaćene obaveze od preko 2 mlrd dinara imaju i lokalna javna preduzeća čiji je Grad osnivač (najviše Vodovod). Na sve probleme trebalo bi dodati i ogromne gubitke Energetike, koja formalno ima status državnog preduzeća (energijom snabdeva i Zastava grupu), ali u Kragujevcu obavlja i funkciju gradske toplane. Energetika duguje poveriocima (EPS-u i Srbijagasu) preko 12 mlrd dinara. Do sada su Grad i njegova komunalna preduzeća nekako uspevali da obezbede stanovništvu osnovne usluge (pijaća voda, gradski prevoz, grejanje, vrtići, administrativni poslovi i drugo), ali uz gomilanje dugova, neredovno plaćanje zarada zaposlenima u JKP i uz pomoć države koja je Kragujevcu poslednjih godina iz budžetske rezerve odobravala znatna sredstva za pokrivanje neodložnih troškova. Početni korak ka rešavanju fiskalnih problema Kragujevca napravljen je tako što je Grad u poslednje dve godine napravio određene uštede i uzeo dugoročni kredit za vraćanje dela svojih neplaćenih obaveza. Međutim, pravi izazovi fiskalne konsolidacije i s tim povezane nepopularne mere, tek predstoje. Ukoliko se te mere ne sprovedu postoji opasnost da Grad za nekoliko godina ne bude u mogućnosti da obavlja ni minimum svojih osnovnih funkcija.
Posledica svega navedenog je da su Grad, subjekti čiji je osnivač ili za koje ima zakonsku obavezu finansiranja tekućih rashoda, neredovno izmirivali tekuće obaveze i obaveze po kapitalnim investicijama do 2015. godine, zbog čega je moralo doći do dugoročnog zaduženja kod poslovnih banaka u 2016. godini. Deo kratkoročnih obaveza izmiren je iz ušteda nastalih u poslednje četiri godine, kao i od pomoći koju je Vlada Republike Srbije pružila Gradu.
Najveći deo neizmirenih dospelih obaveza na dan izrade ovog programa čine neplaćene fakture prema Energetici DOO Kragujevac za isporučenu toplotnu i električnu energiju (škole, vrtići, ustanove kulture...).
Iako se od 01.01.2016. godine sve obaveze izmiruju redovno, u skladu sa RINO programom, nije realno očekivati da će grad Kragujevac i subjekti čiji je osnivač ili za koje ima zakonsku obavezu finansiranja tekućih rashoda moći da u bliskoj budućnosti iz tekućeg poslovanja izmire dospele obaveze prema Energetici DOO Kragujevac (obaveze čine više od 25% godišnjeg budžeta).
Ovaj akt predstavlja Program mera za izmiravanje obaveza subjekata čiji je grad Kragujevac osnivač, kao i subjekata za koje grad Kragujevac ima zakonsku obavezu finansiranja tekućih rashoda, prema Energetici DOO Kragujevac (u daljem tekstu: Program) kojima bi se postigla finansijska konsolidacija budžeta Grada i subjekata navedenih u Programu. Kako su u Program uključene i aktivnosti Energetike DOO Kragujevac (u daljem tekstu: Preduzeće) za čiju realizaciju bi bila potrebna saglasnost organa upravljanja Preduzeća i Vlade Republike Srbije, Program ima karakter uslovnog i obavezujuć je samo za subjekte čiji je direktan osnivač grad Kragujevac.
Realizacijom Programa ne vrši se otpis dugova, već se, preuzimanjem obaveza od strane Grada i njihovim dugoročnim reprogramom, subjektima, učesnicima u ovom programu, rasterećuju bilansne stavke, eliminišu istorijski dugovi i postiže finansijska konsolidacija gradskog budžeta, što je osnova za dalji nesmetani razvoj Grada.
U ovoj glavi Programa predstavljena su međusobna potraživanja i obaveze subjekata čije buduće aktivnosti su predmet ovog programa.
U procesu izrade Programa, kao poslednji presečni datum korišćen je 31.12.2018. godine. Tačan iznos međusobnih obaveza i potraživanja subjekata uključenih u ovaj program utvrđen je međusobnim sravnjivanjem stanja i naveden je u daljem tekstu Programa.
Program predviđa da grad Kragujevac preuzme na sebe obaveze subjekata čiji je osnivač, kao i subjekata za koje ima zakonsku obavezu finansiranja tekućih rashoda (u daljem tekstu: Subjekti), a čije je izmirenje predmet ovog programa.
Subjekti na dan 31.12.2018. godine duguju Preduzeću iznos od ukupno 1.435.546.766,91 dinara, od čega je glavni dug 877.111.704,13 dinara, a pripadajuća kamata 558.435.062,78 dinara (Tabela 1).
Dug je nastao na osnovu neplaćenih faktura za isporučenu toplotnu i električnu energiju, dok se kod Javnog stambenog preduzeća Kragujevac dug odnosi na obaveze u organizovanju i vršenju poslova objedinjene naplate komunalnih i drugih usluga na teritoriji grada Kragujevca.
Stanje duga međusobno je usaglašeno na dan 31.12.2018. godine, o čemu su sastavljeni zapisnici i/ili druga akta i obuhvataju osnovni dug uvećan za pripadajuću kamatu do dana 31.12.2018. godine.
Pregled dugovanja po pojedinačnim korisnicima nalazi se u sledećoj tabeli:
Tabela 1
Naziv subjekta |
Iznos duga |
Akt o sravnjenju |
||
Glavnica |
Zatezna kamata |
Ukupno |
||
OŠ Radoje Domanović Kragujevac |
29.209.408,00 |
22.271.963,44 |
51.481.371,44 |
Zapisnik od |
OŠ Stanislav Sremčević Kragujevac |
67.967.572,13 |
51.742.963,00 |
119.710.535,13 |
Zapisnik od |
OŠ Treći kragujevački bataljon Kragujevac |
24.629.667,04 |
18.706.597,00 |
43.336.264,04 |
Zapisnik od |
OŠ Moma Stanojlović Kragujevac |
29.944.684,56 |
22.721.901,00 |
52.666.585,56 |
Zapisnik od |
OŠ 21. oktobar Kragujevac |
19.279.857,50 |
13.964.656,68 |
33.244.514,18 |
Zapisnik od |
OŠ Jovan Popović Kragujevac |
22.484.579,22 |
17.070.913,00 |
39.555.492,22 |
Zapisnik od |
OŠ Mirko Jovanović Kragujevac |
45.030.573,39 |
34.199.065,00 |
79.229.638,39 |
Zapisnik od |
OŠ Milutin i Draginja Todorović Kragujevac |
28.104.753,56 |
22.741.363,00 |
50.846.116,56 |
Zapisnik od |
ŠOSO Vukašin Marković Kragujevac |
12.988.691,63 |
9.803.375,31 |
22.792.066,94 |
Zapisnik od |
Muzička škola Dr Miloje Milojević Kragujevac |
7.225.369,78 |
5.431.301,00 |
12.656.670,78 |
Zapisnik od |
Druga kragujevačka gimnazija |
69.308.785,06 |
55.217.888,00 |
124.526.673,06 |
Zapisnik od |
Ekonomska škola Kragujevac |
15.685.503,13 |
12.353.951,00 |
28.039.454,13 |
Zapisnik od |
TUŠ Toza Dragović Kragujevac |
1.252.112,27 |
905.118,00 |
2.157.230,27 |
Zapisnik od |
Medicinska škola Sestre Ninković sa domom učenika Kragujevac |
18.388.109,96 |
15.927.408,00 |
34.315.517,96 |
Zapisnik od |
Prva tehnička škola Kragujevac |
105.267.965,65 |
90.430.196,00 |
195.698.161,65 |
Zapisnik od |
Srednja stručna škola Kragujevac |
143.541.031,55 |
125.234.196,01 |
268.775.227,56 |
Zapisnik od |
Škola sa domom za učenike oštećenog sluha Kragujevac |
11.156.496,65 |
8.217.786,00 |
19.374.282,65 |
Zapisnik od |
Knjaževsko serbski teatar Joakim Vujić Kragujevac |
17.655.057,30 |
14.024.052,34 |
31.679.109,64 |
Zapisnik od |
Narodni muzej Kragujevac |
12.727.510,92 |
6.854.742,00 |
19.582.252,92 |
Zapisnik od |
Predškolska ustanova Nada Naumović Kragujevac |
20.636.467,62 |
8.560.680,00 |
29.197.147,62 |
Zapisnik od |
Predškolska ustanova Đurđevdan Kragujevac |
5.394.989,00 |
2.054.947,00 |
7.449.936,00 |
Zapisnik od |
Javno stambeno preduzeće Kragujevac |
169.232.518,21 |
0,00 |
169.232.518,21 |
Zapisnik od |
Ukupno: |
877.111.704,13 |
558.435.062,78 |
1.435.546.766,91 |
|
Zbog vremenske distance od dana usaglašavanja stanja, tj. od 31.12.2018. godine, do dana usvajanja, odnosno realizacije ovog programa, kao i zbog činjenice da je na dan 31.12.2018. godine deo obaveza dužnika bio u RINU programu, te je, u međuvremenu, izmiren, neophodno je, pre sprovođenja mera iz Programa, izvršiti ponovno usaglašavanje stanja međusobnih obaveza i potraživanja kod pojedinih subjekata, kako bi iznosi obuhvaćeni ugovorima koji će proisteći iz realizacije Programa bili u skladu sa realnim stanjem, a mere predviđene ovim programom bile sprovedene na osnovu tako svedenog stanja.
U ovoj glavi Programa definisane su aktivnosti Grada i Subjekata i mere koje je potrebno sprovesti u cilju realizacije Programa.
Kako je prikazano u Tabeli 1, Subjekti na dan 31.12.2018. godine imaju dospele, a neizmirene obaveze prema Preduzeću u zbirnom iznosu od 1.435.546.766,91 dinara.
Kako se, kako je već prikazano, dug prema Preduzeću odnosi na veliki broj dužnika čiji je Grad osnivač ili za koje ima zakonsku obavezu finansiranja tekućih rashoda, predlaže se da Grad, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije prvo preuzme obaveze Subjekata navedenih u Tabeli 1, tako da bi, nakon preuzimanja, iznos duga Grada prema Preduzeću iznosio ukupno 1.435.546.766,91 dinara.
Za realizaciju mera u postupku preuzimanja obaveza neophodno je da Grad potpiše ugovore o preuzimanju obaveza sa osnovnim dužnicima, a da Preduzeće, kao poverilac, na to da saglasnost.
Kako teška finansijska situacija u kojoj se Grad i Subjekti nalaze dugi niz godina unazad, navodi na zaključak da obaveze navedene u Tabeli 1. ne bi mogle biti izmirene iz tekućih prihoda u kratkom roku, predlaže se da, nakon preuzimanja, grad Kragujevac sa Preduzećem ugovori dugoročni reprogram obaveza, uz prethodnu saglasnost nadležnih organa.
Dinamika izmirivanja obaveza po reprogramu morala bi biti usklađena sa odlukama o budžetu grada Kragujevca i finansijskim mogućnostima Grada.
Za realizaciju Programa potrebna je saglasnost Vlade Republike Srbije i Preduzeća, kao poverioca, te je neophodno, pre realizacije mera iz ove glave Programa, obezbediti akta o saglasnosti nadležnih organa.
Predlaže se nadležnim organima svih subjekata čije aktivnosti su predviđene merama definisanim Programom da, nakon što se obezbedi saglasnost od strane Vlade Republike Srbije i Preduzeća, a u cilju hitne realizacije Programa, prihvate predlog mera navedenih u Programu, donesu sve potrebne odluke i počnu sa njihovom realizacijom u najkraćem mogućem roku.
Za realizaciju Programa odgovorni su Gradsko veće, gradonačelnik i nadležna uprava za poslove finansija grada Kragujevca.
Nalaže se Gradskom veću i gradonačelniku grada Kragujevca da izvrše sve potrebne radnje kako bi grad Kragujevac preuzeo obaveze prema Preduzeću, da u postupku pregovora o dugoročnom reprogramu preuzetih obaveza obezbedi uslove kako bi iste mogle da budu izmirene u skladu sa finansijskim mogućnostima Grada i da ugovori dugoročni reprogram obaveza ili izmirenje obaveza na drugi adekvatan način (prenosom hartija od vrednosti, udela u kapitalu privrednih društava i sl.).
Realizacijom mera predloženih Programom ne vrši se otpis dugova, već se, preuzimanjem obaveza od strane Grada, subjektima učesnicima u ovom programu, rasterećuju bilansne stavke i eliminišu istorijski dugovi.
Teška finansijska situacija u kojoj se Grad nalazi dugi niz godina unazad, navodi na zaključak da Grad i Subjekti iz tekućih prihoda ne bi mogli da izmire navedene obaveze. Dugoročnim reprogramom obaveza Grada prema Preduzeću stvara se mogućnost da obaveze budu izmirene u dinamici koju gradske finansije mogu da podnesu.
Izmirivanjem obaveza na način kako je navedeno u Programu stiče se osnov za realnu izradu budžeta Grada, realno planiranje i daje mogućnost Gradu za realizaciju novih investicija. Finansijska slika ostalih subjekata učesnika u Programu će biti popravljena, što će omogućiti njihovo lakše funkcionisanje i dalji razvoj.