PRAVILNIKO STRUČNOM ISPITU ZA IZRADU PROCENE RIZIKA OD KATASTROFA I PLANA ZAŠTITE I SPASAVANJA("Sl. glasnik RS", br. 20/2019) |
Ovim pravilnikom uređuju se program i način polaganja stručnog ispita, visina naknade za rad ispitne komisije, izgled i način izdavanja licence za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja.
Lice koje je prijavljeno za polaganje stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja (u daljem tekstu: stručni ispit) sa prethodno završenom obukom je kandidat za polaganje stručnog ispita (u daljem tekstu: kandidat).
Na stručnom ispitu vrši se provera stručne osposobljenosti kandidata za organizaciju i izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja.
Stručni ispit se realizuje u organizaciji pravnog lica koje poseduje ovlašćenje za organizovanje i sprovođenje obuke za polaganje posebnog stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja (u daljem tekstu: organizator stručnog ispita).
Stručni ispit polaže se pred Ispitnom komisijom za polaganje stručnog ispita iz oblasti izrade procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja (u daljem tekstu: Komisija).
Komisiju rešenjem obrazuje ministar unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministar) od zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova - Sektoru za vanredne situacije (u daljem tekstu: Nadležna služba).
Rešenjem o obrazovanju Komisije utvrđuje se njen sastav i određuju predsednik, članovi, odnosno ispitivači i sekretar, kao i njihovi zamenici.
Za ispitivača može da se odredi zaposleni koji ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i najmanje četiri godine radnog iskustva na poslovima zaštite i spasavanja.
Predsednik i zamenik predsednika Komisije ne mogu da se imenuju za ispitivače.
Komisijom rukovodi predsednik koji se stara da se rad Komisije odvija u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom, a za vreme njegove sprečenosti ili odsustva te poslove obavlja zamenik predsednika Komisije.
Administrativne i s njima povezane stručne i tehničke poslove vezane za polaganje stručnog ispita obavlja Komisija.
Poslovi u vezi sa stručnim ispitom
Predsednik, odnosno zamenik predsednika Komisije, u saradnji sa sekretarom Komisije:
1) zakazuje ispit;
2) unapred određuje sastav Komisije, odnosno ispitivače za svaki ispit;
3) odlučuje o zahtevima za odlaganje ispita;
4) odlučuje po prigovorima tokom i nakon ispita;
5) potpisuje zapisnike.
Članovi Komisije, odnosno ispitivači:
1) prate izradu opšteg dela ispita i ocenjuju rad;
2) ispituju kandidate na posebnom delu ispita;
3) dužni su da, na zahtev kandidata, omoguće uvidu pismeni rad i daju objašnjenja u vezi sa ocenjenim pismenim radom;
4) potpisuju zapisnik.
Sekretar Komisije odgovoran je za administrativne i stručne poslove vezane za organizovanje i realizovanje ispita i obavlja ih u Ministarstvu unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo), osim onih koji se obavljaju tokom sprovođenja ispita.
Sekretar Komisije:
1) vodi evidenciju o izdatim licencama za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja;
2) vodi evidencije o realizovanim ispitima;
3) vodi evidenciju prijavljenih kandidata i lica koja su položila ispit;
4) obrađuje prijave kandidata sa dokumentacijom koja je dostavljena od strane pravnog lica koje organizuje ispit i obaveštava organizatora ispita ko od kandidata ispunjava uslove za polaganje ispita, a za lica koja ne ispunjavaju uslove za polaganje ispita daje neophodna obrazloženja;
5) vodi računa o zakazivanju ispita u odnosu na završenu obuku i obaveštava predsednika i članove Komisije;
6) priprema materijale za polaganje ispita;
7) vrši proveru identiteta kandidata uvidom u ličnu kartu ili drugu ličnu ispravu i upoznaje kandidate o pravima i obavezama;
8) obavlja administrativno-tehničke poslove u toku ispita;
9) evidentira ocene ispitivača i saopštava kandidatima uspeh;
10) obrađuje materijale posle ispita (izrada zapisnika, licenci i njihovo dostavljanje Ministru na overu);
11) poziva kandidate i uručuje im licence;
12) potpisuje zapisnik.
Organizator stručnog ispita:
1) izdaje potvrdu o završenoj obuci;
2) prima prijave za polaganje ispita neposredno od kandidata i dostavlja ih Komisiji;
3) organizuje stručni ispit;
4) u saradnji sa Komisijom vrši zakazivanje termina za polaganje ispita;
5) po zakazivanju termina za polaganje ispita vrši pozivanje kandidata na ispit;
6) obezbeđuje prostor za polaganje ispita;
7) obezbeđuje uslove za rad Komisije;
8) isplaćuje troškove rada Komisije.
Stručni ispit polaže se po Programu za polaganje stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja (u daljem tekstu: Program), koji je odštampan u Prilogu 1. uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.
Prijava za polaganje stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja, odnosno njena sadržina i izgled utvrđeni su na obrascu (Obrazac 1), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.
Prijava se podnosi Nadležnoj službi, preko pravnog lica kod koga je kandidat završio obuku i koje organizuje polaganje stručnog ispita.
Prijava se, posle sprovedene obuke, podnosi za polaganje ispita, kao i za popravno i ponovno polaganje.
Od završetka obuke do podnošenja prijave za polaganje stručnog ispita ne može da prođe više od 15 dana.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, ako to nalažu opravdani razlozi (dokaz o sprečenosti za rad usled bolesti ili službenog putovanja), prijava se može podneti po prestanku razloga koji je sprečio blagovremeno podnošenje prijave, a najkasnije u roku od šest meseci od završetka obuke.
Ako prijava ne bude podneta u roku iz st. 4. i 5. ovog člana, kandidat je dužan da pre podnošenja prijave ponovi obuku.
Pravnom licu prijavu podnosi poslodavac za svoje zaposlene ili lice koje želi da pristupi polaganju stručnog ispita.
Uz prijavu za polaganje ispita posle sprovedene obuke prilaže se:
1) diploma o nivou i vrsti obrazovanja (overen prepis ili overena kopija diplome o stečenoj visokoj stručnoj spremi na studijama u trajanju od najmanje četiri godine odnosno stečenih najmanje 240 ESP bodova);
2) lična karta ili izvod elektronskog čitača biometrijske lične karte, na uvid;
3) dokaz o uplati troškova polaganja stručnog ispita;
4) uverenje o radnom odnosu ne starije od mesec dana, za radnike Nadležne službe koji rade na poslovima zaštite i spasavanja;
5) potvrda o završenoj obuci.
Uz prijavu za popravno i ponovno polaganje se dostavlja dokaz o uplati troškova polaganja stručnog ispita i za radnike Nadležne službe koji rade na poslovima zaštite i spasavanja uverenje o radnom odnosu ne starije od mesec dana.
Predsednik odnosno njegov zamenik i sekretar Komisije u saradnji sa organizatorom ispita određuje datum polaganja stručnog ispita, u roku koji ne može biti duži od 60 dana od dana završetka obuke.
Sekretar Komisije u saradnji sa predsednikom odnosno zamenikom predsednika Komisije formira grupe za polaganje stručnog ispita od najmanje 10, odnosno najviše 20 kandidata.
Grupe se formiraju za kandidate koji su završili obuku, pripadnike Nadležne službe, kao i za kandidate koji prijavljuju popravno i ponovno polaganje.
Obaveštavanje o zakazanom stručnom ispitu
Polaganje ispita organizuje se van radnog vremena u prostorijama organizatora stručnog ispita.
O datumu, vremenu i mestu polaganja stručnog ispita sekretar Komisije dužan je da, preko organizatora ispita, podnosiocu prijave blagovremeno dostavi pismeni poziv za polaganje stručnog ispita, a najkasnije 20 dana pre datuma određenog za polaganje stručnog ispita.
Pravno lice kod koga je kandidat u radnom odnosu, odnosno kandidat obaveštavaju sekretara Komisije o pristupanju kandidata ispitu u zakazanom terminu, elektronskim putem, najkasnije dva radna dana pre termina održavanja ispita.
Predsednik Komisije, odnosno njegov zamenik na obrazložen zahtev kandidata sa priloženim odgovarajućim dokazima, može da odloži polaganje stručnog ispita, ako je kandidat iz opravdanih razloga sprečen da polaže stručni ispit, koji se dostavljaju lično, skenirano elektronskim putem, poštom ili faksom sekretaru Komisije ili organizatoru ispita.
Ako kandidat ne pristupi polaganju stručnog ispita i ne opravda izostanak, a uredno je pozvan, ako na početku stručnog ispita odustane od započetog polaganja ili ako nakon uredno podnete prijave odustane od dalje procedure polaganja stručnog ispita, smatraće se da ispit nije položio i ne vrši se povraćaj troškova uplaćenih za polaganja stručnog ispita.
Uredno prijavljen stručni ispit odlaže se iz opravdanih razloga jednom, a odlaganje ne može da traje duže od šest meseci.
Ispit se otkazuje ako članovi Komisije i njihovi zamenici nisu u mogućnosti da prisustvuju ispitu iz razloga više sile, odnosno nepredviđenog događaja, elementarne nepogode, druge nesreće, radnog angažovanja ili iz drugih opravdanih i neodložnih razloga.
Ispit se može odložiti i ako organizator ispita nije u mogućnosti da obezbedi realizaciju ispita usled nepredviđenih i opravdanih okolnosti koje se odnose na organizaciono-tehničke razloge.
Po prestanku razloga ili okolnosti usled kojih ispit nije održan, ispit se zakazuje ponovo - uz blagovremeno obaveštavanje kandidata kojima je ispit bio otkazan, u skladu sa članom 8. ovog pravilnika.
Stručni ispit se sastoji iz opšteg i posebnog dela ispita.
Opšti deo stručnog ispita polaže se pismeno rešavanjem pojedinačnog zadatka iz oblasti procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja.
Poznavanje gradiva utvrđenog Programom vrednuje se Kandidatu za svaku oblast posebno.
Posebni deo ispita se polaže usmeno i sastoji se od tri ispitne oblasti i to: sistem zaštite i spasavanja, procena rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja.
Opšti (pismeni) deo stručnog ispita sastoji se od dve ispitne oblasti i to: izrade procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja.
Opšti deo stručnog ispita polaže grupa kandidata tako što svaki kandidat samostalno, pismeno rešava zadatke.
Ispitni zadaci ne mogu biti dostupni kandidatima pre polaganja ispita.
Zadaci za opšti deo ispita nalaze se u zatvorenim i zapečaćenim kovertama koje se dele kandidatima na početku polaganja. Broj koverata odgovara broju prijavljenih kandidata.
Zadatak je napravljen na papiru formata A4 i svaka strana zadatka overena je pečatom. U toku opšteg dela ispita kandidati ne mogu da koriste zakon i podzakonske propise, odnosno opšte akte iz oblasti katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, niti bilo kakva druga dokumenta ili literaturu vezanu za te oblasti.
Svaki zadatak ima svoj broj.
Rešavanje opšteg dela ispita traje najduže 180 minuta.
Komisija pregleda i ocenjuje pismene radove odmah nakon završetka izrade zadataka nakon čega sekretar saopštava kandidatima rezultate.
Kandidat je položio opšti deo ispita kada rad koji se odnosi na obe ispitne oblasti članovi Komisije ocene sa "položio".
Kandidat nije položio opšti deo ispita kada članovi Komisije ocene rad sa "nije položio", uz obavezno navođenje na radu razloga za ovakvu ocenu.
Kandidat koji nije položio jednu od dve ispitne oblasti opšteg dela ispita nije položio ispit.
Kandidat koji nije položio opšti deo ispita ima pravo da od člana Komisije koji ga je ocenjivao traži na uvid pismeni rad.
Član Komisije je u obavezi da obrazloži kandidatu razloge za svoju ocenu neposredno posle završetka opšteg dela ispita, uz prisustvo sekretara Komisije.
Posebni deo stručnog ispita polažu kandidati koji su položili opšti deo ispita.
Pitanja za polaganje posebnog dela ispita utvrđuju se prema oblastima iz Programa.
Posebni deo ispita polaže se usmeno pred članovima Komisije koji su ispitivači po određenim oblastima.
Ispitna pitanja za posebni deo ispita podeljena su u ispitne kombinacije koje se sastoje od po tri pitanja i overene su pečatom Ministarstva. Kandidat izvlači ispitnu kombinaciju i polaže pred ispitivačem.
Članovi Komisije mogu da postave kandidatu i pitanja koja se odnose na zadatak iz opšteg dela ispita.
Kriterijumi za ocenjivanje i vrednovanje uspešnosti na stručnom ispitu
Ocenjivanje i vrednovanje uspešnosti kandidata u toku polaganja stručnog ispita sprovodi se u skladu sa Kriterijumima za ocenjivanje koji su utvrđeni u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.
Kandidat je uspešno položio stručni ispit ako je na opštem i posebnom delu ispita ocenjen ocenom "položio".
Za pitanja na posebnom delu ispita ispitivači daju pojedinačnu ocenu za svako pitanje. Konačna ocena posebnog dela ispita predstavlja srednju vrednost svih pozitivnih ocena dobijenih na svakoj od tri oblasti posebnog dela ispita.
Uspeh kandidata na stručnom ispitu predstavlja objedinjenu ocenu opšteg i posebnog dela stručnog ispita.
Pristupanje polaganju, polaganje stručnog ispita
Ispitu pristupaju kandidati za koje je utvrđeno da su ispunili uslove za polaganje ispita i koji su pozvani da polažu ispit.
Kandidat je u obavezi da u roku od godinu dana od dana završetka obuke položi stručni ispit, u suprotnom je u obavezi da ponovo završi obuku.
Po završenom ispitu, Komisija ocenjuje znanje kandidata na osnovu utvrđenih kriterijuma i konačnu ocenu unosi u Zapisnik o polaganju stručnog ispita, čija sadržina i izgled su utvrđeni u obrascu (Obrazac 2), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.
Zapisnik se vodi u jednom primerku, a potpisuju ga predsednik Komisije odnosno njegov zamenik, ispitivači i sekretar Komisije, u kome se konstatuje da je kandidat "položio" ili "nije položio" stručni ispit.
Popravno i ponovno polaganje stručnog ispita sprovodi se ako kandidat nije položio stručni ispit, a nakon ponovo dostavljene prijave za polaganje stručnog ispita i dokaza o uplaćenim troškovima polaganja.
Popravno polaganje stručnog ispita
Popravni ispit polaže se pred ispitivačima za ispitnu oblast koju kandidat ponovo polaže i o popravnom ispitu izrađuje se Zapisnik o polaganju stručnog ispita, čija sadržina i izgled su utvrđeni u obrascu (Obrazac 3), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.
Kandidat koji popravno polaže ispit, polaže ispit u prvom narednom terminu.
Kandidat koji je položio opšti deo stručnog ispita, a na posebnom delu ispita dobio jednu negativnu ocenu, polaže oblast koju nije položio.
Kandidat popravno polaže najviše dva puta oblast koju nije položio, u suprotnom smatraće se da nije položio ceo ispit.
Kandidat koji je na opštem delu stručnog ispita ocenjen ocenom "nije položio" ponovno polaže ispit.
Kandidat koji je položio opšti deo stručnog ispita, a na posebnom delu ispita dobio dve ili više negativnih ocena, nije položio stručni ispit i polaže ceo ispit ponovo.
Kandidat koji ponovno polaže stručni ispit, pristupa polaganju u prvom narednom terminu.
Kandidatu koji je položio stručni ispit izdaje se Licenca za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja.
Sadržina i izgled licence iz stava 1. ovog člana utvrđena je na obrascu (Obrazac 4), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.
Struktura i namena troškova polaganja stručnog ispita i visina troškova za rad Komisije
Troškove polaganja stručnog ispita čine: troškovi korišćenja prostora i sredstava i drugi troškovi organizovanja ispita, kao i troškovi rada Komisije.
Visina troškova polaganja stručnog ispita i za ponovno polaganja stručnog ispita iznosi 15.000 dinara.
Visina troškova popravnog polaganja stručnog ispita iznosi 50% od iznosa utvrđenog u stavu 2. ovog člana.
Troškove polaganja stručnog ispita snosi poslodavac ili lice koje podnese prijavu za polaganje stručnog ispita, odnosno kandidat, i uplaćuje ih na račun pravnog lica organizatora stručnog ispita.
Predsednik, odnosno zamenik predsednika, članovi i sekretar Komisije kada učestvuju u radu Komisije imaju pravo na naknadu za rad u Komisiji.
Naknada se određuje po kandidatu, posebno za predsednika, odnosno zamenika predsednika, članove i sekretara Komisije.
Komisiji za kandidate koji su zaposleni u Nadležnoj službi ne pripada naknada iz stava 3. ovog člana.
Zaposleni u Nadležnoj službi oslobođeni su plaćanja troškova polaganja stručnog ispita i umesto dokaza o uplaćenim troškovima polaganja stručnog ispita dostavljaju uverenje o radnom odnosu u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Kandidati iz stava 8. ovog člana oslobođeni su plaćanja polaganja ispita za najviše dva polaganja.
Deo sredstava ostvarenih na ime stručnog ispita, koristi se za finansiranje rada Komisije.
Predsednik, zamenik predsednika, članovi i sekretar Komisije za svoj rad primaju novčanu naknadu u visini koeficijenta i to za predsednika i zamenika predsednika 0,0420 po kandidatu, ispitivače iz oblasti procena rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja 0,0410 po kandidatu, a za ispitivače iz oblasti sistem zaštite i spasavanja i sekretara Komisije 0,0360 po kandidatu.
Iznos naknade predstavlja proizvod navedenih koeficijenata i važeće osnovice za obračun plata zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Okončanje započetog polaganja stručnog ispita
Kandidati koji su prijavili ili započeli polaganje stručnog ispita pre stupanja na snagu ovog pravilnika, ispit polažu po pravilniku koji je bio na snazi u trenutku kada su podneli prijavu za polaganje ili započeli polaganje stručnog ispita, u roku ne dužem od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Prestanak važenja ranijeg propisa
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o programu, načinu i troškovima polaganja stručnog ispita, postupku izdavanja i izgledu licence za procenu rizika ("Službeni glasnik RS", broj 8/13).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PRIJAVA ZA POLAGANJE STRUČNOG ISPITA ZA IZRADU PROCENE RIZIKA OD KATASTROFA I PLANA ZAŠTITE I SPASAVANJA
Podneta
MINISTARSTVU UNUTRAŠNJIH POSLOVA
________________________________________________________________________________________
(ime, ime jednog roditelja i prezime kandidata)
|
|
|
|||||||||||||
JMBG |
Rođen-a |
|
godine u |
|
|
(datum rođenja kandidata) |
|
(mesto rođenja kandidata) |
|
(mesto i adresa prebivališta kandidata) |
|
(naziv završenog fakulteta/odsek/smer i broj ESP bodova) |
Obuka za polaganje ispita završena dana |
|
u |
|
U organizaciji |
|
(naziv privrednog društva/pravnog lica sa ovlašćenjem za organizaciju i sprovođenje obuke) |
Prijava se dostavlja za polaganje (zaokružiti broj ispred) |
|
1. Celog ispita (opšteg i posebnog dela) prvi put |
|
2. Ponovno polaganje celog ispita. Ispit polagan prvi put |
|
|
(datum) |
3. Deo ispita (ispitna oblast) |
||
Opšti deo ispita realizovan |
________________________________________ |
|
|
(datum) |
|
_____________________________ |
|
|
(datum podnošenja prijave) |
|
|
_____________________________ |
|
_____________________________ |
(mesto podnošenja prijave) |
|
(potpis kandidata) |
|
______________________________________________ |
|
(br. telefona kandidata i mail adresa) |
Prilog:
U prijavu priložiti: |
|
|
|
1. |
Overenu kopiju diplome o visokom obrazovanju sa najmanje 240 ESP bodova |
2. |
Fotokopiju lične karte ili izvod elektronskog čitača biometrijske lične karte |
3. |
Dokaz o uplati troškova polaganja stručnog ispita |
4. |
Za zaposlene u MUP-u dostaviti uverenje o radnom odnosu ne starije od mesec dana |
5. |
dokaz o završenoj obuci |
|
|
|
(zaokružiti broj ispred priloženog dokumenta) |
Republika Srbija
MINISTARSTVO
UNUTRAŠNJIH POSLOVA
ZAPISNIK
O POLAGANJU STRUČNOG ISPITA ZA IZRADU PROCENE RIZIKA I PLANA ZAŠTITE I SPASAVANJA
Pred Komisijom, obrazovanom rešenjem broj |
|
, od |
|
polagao-la je stručni ispit |
|
|
(ime, ime jednog roditelja i prezime kandidata) |
JMBG |
rođen-a |
|
godine u |
|
|
|
(datum rođenja kandidata) |
|
(mesto rođenja kandidata) |
završio-la je |
|
|
(naziv završenog fakulteta) |
Provera poznavanja gradiva utvrđenog Programom izvršena je od strane Komisije i kandidat je:
1. |
Opšti (pismeni) deo ispita (podvući) |
položio |
nije položio |
|
2. |
Na posebnom (usmenom) delu ispita dobio (brojčano ocena) |
____________________________ |
Posle završenog ispita Komisija je donela zaključak:
Kandidat je ispit (podvući) |
položio |
nije položio |
|
(ako nije položio-oblast ______________________________) |
NAPOMENA: |
|
Kandidat polaže ispit pred Komisijom u sledećem sastavu:
1. |
Sistem zaštite i spasavanja- |
2. |
Procena rizika od katastrofa - |
3. |
Plan zaštite i spasavanja - |
Sekretar Komisije |
|
Predsednik Komisije |
___________________ |
|
_____________________ |
U __________________ |
|
|
Republika Srbija
MINISTARSTVO
UNUTRAŠNJIH POSLOVA
ZAPISNIK
O POPRAVNOM POLAGANJU STRUČNOG ISPITA ZA IZRADU PROCENE RIZIKA I PLANA ZAŠTITE I SPASAVANJA
Pred Komisijom, obrazovanom rešenjem broj |
|
, od |
|
polagao-la je stručni ispit |
|
|
(ime, ime jednog roditelja i prezime kandidata) |
JMBG |
rođen-a |
|
godine u |
|
|
|
(datum rođenja kandidata) |
|
(mesto rođenja kandidata) |
završio-la je |
|
|
naziv završenog fakulteta) |
Kandidat je ispit polagao dana _______________ godine (prilog Zapisnik sa ispita od ___________________)
Popravno polaganje je sprovedeno za usmeni deo ispita i to za oblasti (podvući):
1. _____________________________________ |
položio (ocena) |
nije položio |
Posle završenog ispita Komisija je donela zaključak: |
||
Kandidat je ispit (podvući) |
položio |
nije položio |
Kandidat polaže ispit pred Komisijom u sledećem sastavu:
1. |
Sistem zaštite i spasavanja- |
2. |
Procena rizika od katastrofa - |
3. |
Plan zaštite i spasavanja - |
Sekretar Komisije |
|
Predsednik Komisije |
___________________ |
|
_____________________ |
U __________________ |
|
|
LICENCA
ZA IZRADU PROCENE RIZIKA OD KATASTROFA I PLANA ZAŠTITE I SPASAVANJA
L I C E N C A ZA IZRADU PROCENE RIZIKA OD KATASTROFA I PLANA ZAŠTITE I SPASAVANJA
___________________________________________________________________________________ _____________________________________________ _____________________________________________
Broj licence _____________________________________________
|
PROGRAM ISPITA
Ispit se polaže prema programu za polaganje ispita.
Ispit se sastoji iz dva dela.
Opšti deo ispita se polaže pismeno i sastoji se od samostalne izrade zadatka koji se odnosi na procenu rizika od katastrofa i to prema zadatom scenariju i zadatku sa smernicama za izradu procene koji se dostavlja u materijalu.
Na osnovu izrađene procene rizika od katastrofa izrađuje se plan zaštite i spasavanja za određenu elementarnu nepogodu ili drugu opasnost popunjavanjem obrasca koji se dostavlja u materijalu za ispit.
Poseban deo ispita se polaže usmeno.
I
Ispitna oblast -
Sistem zaštite i spasavanja i upravljanje vanrednim situacijama
Normativno pravni okvir - deo koji se odnosi na sistem zaštite i spasavanja
Ustav Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 98/06)
nadležnost Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave u zaštiti i spasavanju građana i materijalnih dobara.
Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ("Službeni glasnik RS", broj 87/18)
1. Značenje izraza - pojmovnik
2. Načela
3. Subjekti i snage sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama
4. Plan smanjenja rizika od katastrofa
5. Eksterni plan zaštite od velikog udesa
6. Ovlašćenje i licenca za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja
7. Registar rizika od katastrofa
8. Zone neposrednog rizika
9. Nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova
10. Nadležnost ministarstava i organa državne uprave
11. Nadležnost autonomne pokrajine
12. Nadležnost jedinica lokalne samouprave
13. Prava i dužnosti privrednih društava i drugih pravnih lica
14. Subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje
15. Obaveze pravnih lica koja obavljaju određene delatnosti
16. Prava i obaveze udruženja, humanitarnih organizacija i visokoškolskih ustanova
17. Prava i dužnosti građana
18. Civilna zaštita - pojam
19. Lična i uzajamna zaštita
20. Mere civilne zaštite
21. Mera civilne zaštite - uzbunjivanje
22. Mera civilne zaštite - evakuacija
23. Mera civilne zaštite - sklanjanje
24. Mera civilne zaštite - zbrinjavanje ugroženih i nastradalih
25. Mera civilne zaštite - radiološka, hemijska i biološka zaštita
26. Zaštita od udesa i tehničko tehnoloških nesreća
27. Zaštita i spasavanje iz ruševina
28. Zaštita i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom
29. Zaštita i spasavanje na nepristupačnim terenima
30. Zaštita i spasavanje od požara i eksplozija
31. Zaštita od EOR
32. Prva i medicinska pomoć
33. Asanacija terena
34. Poverenici civilne zaštite
35. Jedinice civilne zaštite
36. Mobilizacija i aktiviranje jedinica civilne zaštite
37. Rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje
38. Služba 112
39. Sistem javnog uzbunjivanja
40. Jedinstveni evropski broj za hitne službe 112
41. Međunarodna saradnja
Podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama koja se odnose na:
- metodologiju za izradu procene rizika i plana zaštite i spasavanja
- obrazovanje, sastav i način rada štabova za vanredne situacije
- određivanje subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje
- način korišćenja nepokretnih stvari, vozila, mašina, opreme, materijalno-tehničkih sredstava i način utvrđivanja nadoknade privrednim društvima i drugim pravnim licima i građanima usled izvršavanja obaveza
- obavezna sredstva i oprema za ličnu i uzajamnu zaštitu
- specijalizovane jedinice civilne zaštite
Zakoni:
Zakon o ministarstvima
Zakon o lokalnoj samoupravi - deo koji se odnosi na sistem zaštite i spasavanja
Zakon o vodama - deo koji se odnosi na sistem zaštite i spasavanja
2. Rukovođenje u vanrednim situacijama
Vanredna situacija - pojam;
1. Nivoi proglašenja i ukidanja vanrednih situacija
2. Štabovi za vanredne situacije - način organizovanja
3. Sastav štabova za vanredne situacije
4. Opšte nadležnosti štaba za vanredne situacije
5. Republički štab za vanredne situacije
6. Pokrajinski štab za vanredne situacije
7. Okružni štab za vanredne situacije
8. Štab za vanredne situacije jedinice lokalne samouprave
9. Štab za vanredne situacije gradske opštine
II
Ispitna oblast - Procena rizika od katastrofa
Ovim delom programa definiše se oblast koja pojašnjava sadržaj, način i postupak izrade Procene rizika u skladu sa Uputstvom o metodologiji za izradu procene rizika i planova zaštite i spasavanja.
Osnova za ovaj deo programa je Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama i Metodologija za izradu procene rizika i planova zaštite i spasavanja.
1. Komunikacija i konsultacija - objasniti postupak organizovanja i sprovođenja ovog procesa na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou - objasniti način određivanja učesnika u procesu izrade procene, određivanje nosioca izrade procene i uloga organa jedinica lokalne samouprave, organa državne uprave, naučnih ustanova i privrednih društava.
2. Određivanje konteksta - šta se podrazumeva pod određivanjem konteksta, ko organizuje aktivnosti i ko definiše učesnike?
3. Monitoring rizika - šta podrazumeva monitoring rizika i zašto je bitan za procenu rizika, šta se postiže monitoringom i ko ga sprovodi?
4. Utvrđivanje rizika - šta podrazumeva utvrđivanje rizika, zašto se sprovodi i ko ga vrši?
5. Procena rizika - šta se utvrđuje procenom rizika? - šta treba da sadrži procena rizika?
6. Analiza rizika - šta je analiza rizika i kada se vrši?
7. Evaluacija rizika i postupanje sa rizikom - objasniti pojam - objasniti za koje rizike se vrši postupanje (tretman) sa rizikom, značaj mera koje se preduzimaju u postupanju sa rizikom;
8. Položaj i karakteristike teritorije za koju se izrađuje procena rizika - objasniti za koje parametre se radi ovaj deo procene i objasniti svaki od sledećih parametara:
8.1. Geografski položaj teritorije;
8.2. Hidrografske karakteristike teritorije;
8.3. Meteorološko-klimatske karakteristike;
8.4. Demografske karakteristike;
8.5. Poljoprivreda;
8.6. Materijalna i kulturna dobra.
9. Kritična infrastruktura - šta je kritična infrastruktura, koje oblasti i koji objekti u tim oblastima predstavljaju kritičnu infrastrukturu?
10. Sadržaj procene rizika po nivoima (nacionalni, lokalni i nivo privrednog društva i drugog pravnog lica).
11. Identifikacija opasnosti - kako se vrši i šta podrazumeva? - navesti pojedine parametre na osnovu kojih se vrši identifikacija opasnosti za svaku konkretnu opasnost (zemljotresi, poplave, klizišta, ekstremne vremenske neprilike i dr.).
12. Smernice za izradu scenarija - objasniti šta je scenario i šta sadrži, kako se radi i šta mora da ima u sebi i koje uslove mora da zadovolji?
13. Smernice za izradu procene rizika - šta je procena rizika i šta se njom postiže i sagledava.
14. Koje su štićene vrednosti i koji su kriterijumi za svaku štićenu vrednost.
15. Procena verovatnoće - kako se određuje verovatnoća - objasniti tabelu za iskazivanje verovatnoće u smislu kvalitativnog određivanja kategorija verovatnoće preko učestalosti.
16. Procena posledica - objasniti način iskazivanja posledica po štićene vrednosti preko tabela sa nivoima veličine posledica i kriterijumima za određivanje posledica.
17. Nivoi rizika - određivanje nivoa i prihvatljivosti rizika.
18. Matrice rizika - kako se izrađuju matrice rizika, šta se postiže matricama i objasniti koji su nivoi rizika i nivoi posledica?
19. Multi rizik - šta je multi rizik i šta obuhvata?
20. Tretman rizika - šta se podrazumeva pod tretmanom rizika, koje su operativne a koje preventivne mere koje se preduzimaju u tretmanu rizika?
21. Karte rizika - zašto se rade karte i šta se na njima unosi?
III
Ispitna oblast - Plan zaštite i spasavanja
Osnovni pojmovi o planu zaštite i spasavanja: pojam plana zaštite i spasavanja, šta je plan zaštite i spasavanja, ko ga izrađuje, šta je polazna osnova za izradu plana i na osnovu kojeg dokumenta se radi plan, na kojem nivou se rade planovi i ko ih donosi.
Plan zaštite i spasavanja - pojam, osnovne odredbe:
- nivoi i nosioci izrade planova zaštite i spasavanja;
- sadržaj planova zaštite i spasavanja: Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, drugih nosilaca izrade.
Postupak u vezi davanja saglasnosti na planove zaštite i spasavanja:
Obaveze subjekata u procesu dobijanja saglasnosti na plan zaštite i spasavanja, nadzor, upravni postupak.
Podaci iz Procene rizika kao polazište za izradu plana zaštite i spasavanja, scenarija.
Metodologija izrade plana zaštite i spasavanja
Rano upozoravanje i pripravnost (spremnost)
- organizacija i funkcionisanje ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja,
- subjekti sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama odgovorni za preduzimanje mera pripravnosti,
- ko naređuje pripravnost i kome se uvodi a kome preporučuje pripravnost?
- mere pripravnosti (spremnosti) i postupci njihovog sprovođenja,
- način prijema i prenošenja naređenja za preduzimanje mera pripravnosti - spremnosti,
- način komunikacije i izveštavanja nadležnih organa i službi.
Mobilizacija i aktiviranje
- šta je mobilizacija a šta aktiviranje?
- ko se mobiliše a ko se aktivira?
- sadržaj plana mobilizacije;
- aktiviranje štabova za vanredne situacije, stručno-operativnih timova, organa državne uprave i lokalne samouprave, subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje i poverenika civilne zaštite,
- mobilizacija jedinica civilne zaštite.
Zaštita i spasavanje po opasnostima (opšti i posebni prilozi po opasnostima)
- zaštite i spasavanja od poplava,
Kako se radi plan zaštite od poplava - ko ga izrađuje, na osnovu kojih propisa se radi?
Opšti i posebni sadržaj plana zaštite od poplava jedinice lokalne samouprave;
Kada se aktivira plan zaštite od poplava i šta se radi u pojedinim fazama odbrane od poplava; uloga vodoprivrede i uloga snaga zaštite i spasavanja;
- zaštite i spasavanja u slučaju zemljotresa,
Sadržaj plana zaštite od zemljotresa - opšti i posebni sadržaj;
Definisanje osnovnih mera koje naređuje štab za vanredne situacije opštine/grada;
Definisanje osnovnih operativnih mera i postupaka koje sprovode snage i subjekti zaštite i spasavanja grada/opštine;
- zaštite i spasavanja od odrona, klizišta i erozija,
Opšti i posebni sadržaj plana;
Definisanje osnovnih mera koje naređuje štab za vanredne situacije opštine/grada;
Definisanje osnovnih operativnih mera i postupaka koje sprovode snage i subjekti zaštite i spasavanja grada/opštine;
- zaštite i spasavanja od šumskih požara i drugih požara na otvorenom,
Opšti i posebni sadržaj plana;
Definisanje osnovnih mera koje naređuje štab za vanredne situacije opštine/grada;
Definisanje osnovnih operativnih mera i postupaka koje sprovode snage i subjekti zaštite i spasavanja grada/opštine;
- zaštite i spasavanja od ekstremnih vremenskih padavina (nepogoda).
Opšti i posebni sadržaj plana;
Definisanje osnovnih mera koje naređuje štab za vanredne situacije opštine/grada;
Definisanje osnovnih operativnih mera i postupaka koje sprovode snage i subjekti zaštite i spasavanja grada/opštine;
Mere civilne zaštite (opšti i posebni prilozi po merama civilne zaštite)
- evakuacija,
Definicija pojma evakuacije, vrste evakuacije, ko naređuje evakuaciju i ko su nosioci i izvršioci evakuacije?
Opšti i posebni sadržaj Plana evakuacije;
Definisanje osnovnih mera koje naređuje štab za vanredne situacije opštine/grada;
Definisanje osnovnih operativnih mera i postupaka koje sprovode snage i subjekti zaštite i spasavanja grada/opštine;
- sklanjanje,
Definicija pojma sklanjanja;
Ko naređuje sklanjanje, ko upravlja/rukovodi skloništima u toku korišćenja i ko izrađuje plan sklanjanja;
Opšti i posebni sadržaj plana;
Definisanje osnovnih mera koje naređuje štab za vanredne situacije opštine/grada;
Definisanje osnovnih operativnih mera i postupaka koje sprovode snage i subjekti zaštite i spasavanja grada/opštine;
- zbrinjavanje ugroženih i nastradalih,
Šta podrazumeva zbrinjavanje ugroženih i nastradalih, ko rukovodi aktivnostima a ko su nosioci aktivnosti?
Opšti i posebni sadržaj plana;
Definisanje osnovnih mera koje naređuje štab za vanredne situacije opštine/grada;
Definisanje osnovnih operativnih mera i postupaka koje sprovode snage i subjekti zaštite i spasavanja grada/opštine;
- prva i medicinska pomoć,
Opšti i posebni sadržaj plana;
Definisanje osnovnih mera koje naređuje štab za vanredne situacije opštine/grada;
Definisanje osnovnih operativnih mera i postupaka koje sprovode snage i subjekti zaštite i spasavanja grada/opštine;
- asanacija terena,
Opšti i posebni sadržaj plana;
Definisanje osnovnih mera koje naređuje štab za vanredne situacije opštine/grada;
Definisanje osnovnih operativnih mera i postupaka koje sprovode snage i subjekti zaštite i spasavanja grada/opštine;
Opšti i posebni sadržaj plana;
Definisanje osnovnih mera koje naređuje štab za vanredne situacije opštine/grada;
Definisanje osnovnih operativnih mera i postupaka koje sprovode snage i subjekti zaštite i spasavanja grada/opštine;
Upotreba snaga i subjekata zaštite i spasavanja:
- pregled angažovanja operativnih snaga,
- telekomunikaciono obezbeđenje,
- obezbeđenje, distribucija i raspodela goriva, vode i hrane,
- organizacija smeštaja operativnih snaga,
- organizacija zdravstvene zaštite pripadnika operativnih snaga,
- vođenje karte ugroženog područja sa podacima o delovanju operativnih snaga,
- finansijski aspekti angažovanja operativnih snaga.
KRITERIJUMI ZA OCENJIVANJE
R. br. |
OCENA |
Zaključak ocene |
Opis ocene |
1. |
ocena |
nije položio |
Nepoznavanje pojma i pravne regulative, sistema zaštite i spasavanja kao i sadržaja i izrade procene rizika i plana zaštite i spasavanja. |
2. |
ocena |
položio |
Minimalno poznavanje pojma i pravne regulative, sistema zaštite i spasavanja kao i sadržaja i izrade procene rizika i plana zaštite i spasavanja. |
3. |
ocena |
položio |
Poznavanje pravne regulative i sistema zaštite i spasavanja na zadovoljavajućem nivou. Pokazano znanje omogućava analizu podataka i zaključivanje u funkciji procene rizika. Praktična procena rizika izrađena obuhvatom svih elemenata, delimično zaključivanje o mogućim opasnostima kao i uspostavljanje korelacija između opasnosti. Izrađen zadati plan zaštite i spasavanja, ali istim nisu obuhvaćeni svi subjekti i snage, mere i aktivnosti zaštite i spasavanja. |
4. |
ocena |
položio |
Poznavanje pravne regulative i sistema zaštite i spasavanja na vrlo dobrom nivou. Pokazano znanje omogućava detaljnu analizu podataka i zaključivanje u funkciji procene rizika. Procena je izrađena obuhvatom svih elemenata, zaključivanje o mogućim opasnostima kao i uspostavljanje korelacija između opasnosti sa manjim nedostacima. Izrađen zadati plan zaštite i spasavanja, obuhvaćene su sve neophodne mere i aktivnosti ali isti ne obezbeđuje uvezanost i integrisano delovanje elemenata sistema zaštite i spasavanja. |
5. |
ocena |
položio |
Potpuno poznavanje pravne regulative i sistema zaštite i spasavanja. Pokazano znanje omogućava detaljnu analizu podataka i zaključivanje u funkciji procene rizika. Procena je izrađena obuhvatom svih elemenata i zaključivanje o mogućim opasnostima kao i uspostavljanje korelacija između opasnosti u potpunosti. Plan zaštite i spasavanja urađen na osnovu potpune primene elemenata iz Procene ugroženosti, u potpunosti obezbeđena operativnost plana kroz uvezivanje svih elemenata zaštite i spasavanja. |