POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA VRANJA("Sl. glasnik Grada Vranja", br. 5/2019) |
I OSNOVNE ODREDBE
Poslovnikom Skupštine grada Vranja (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Vranja(u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, javnost rada, broj, delokrug i način rada radnih tela Skupštine, prava i dužnosti predsednika i članova radnih tela Skupštine, kao i druga pitanja vezana za rad Skupštine i radnih tela Skupštine.
Skupština je najviši organ Grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom grada Vranja (u daljem tekstu: Statut).
Skupštinu predstavlja i zastupa predsednik Skupštine.
Jezik, pismo i rodna neutralnost izraza
U Skupštini je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom.
Pojmovi u ovom poslovniku upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju muški i ženski prirodni rod.
Skupština ima pečat okruglog oblika, koji sadrži mali grb Republike Srbije i tekst: "Republika Srbija - Grad Vranje- Skupština grada Vranja", ispisan na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.
Tekst pečata ispisuje se u koncentričnim krugovima oko malog grba Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Pečat Skupštine poverava se na čuvanje sekretaru Skupštine.
KONSTITUISANJE SKUPŠTINE
1. Sazivanje konstitutivne sednice Skupštine
Konstitutivnu sednicu novog saziva Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora za odbornike u Skupštini.
Ako je predsednik Skupštine iz prethodnog saziva odsutan ili sprečen, odnosno ako ne želi da sazove konstitutivnu sednicu Skupštine u zakonskom roku, sednicu saziva najstariji odbornik iz prethodnog saziva Skupštine koji to prihvati, u roku od 15 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Uz poziv za konstitutivnu sednicu Skupštine odbornicima se dostavlja Statut, Poslovnik i Etički kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave.
Skupština se konstituiše najkasnije u roku od dva meseca od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora za odbornike u Skupštini.
2. Predsedavanje konstitutivnom sednicom Skupštine
Konstitutivnom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji kandidat za odbornika koji je prisutan na sednici i koji to prihvati (u daljem tekstu: predsedavajući), a u radu mu pomažu po jedan najmlađi kandidat za odbornika sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Ukoliko kandidati za odbornike sa neke od izbornih lista iz stava 1. ovog člana nisu prisutni, odnosno ne odrede kandidata za odbornika da pomaže predsedavajućem u radu, to pravo stiču kandidati za odbornike za izborne liste koja ima sledeći najveći količnik odborničkih mandata.
Odredbe ovog poslovnika koje se odnose na ovlašćenja predsednika Skupštine u predsedavanju sednicom Skupštine primenjuju se i na predsedavajućeg konstitutivne sednice Skupštine.
3. Dnevni red konstitutivne sednice Skupštine
Na konstitutivnoj sednici Skupštine, kandidati za odbornike imaju pravo glasanja o utvrđivanju dnevnog reda konstitutivne sednice, izboru Verifikacionog odbora i potvrđivanju mandata odbornika, u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine, u skladu sa zakonom, vrši se potvrđivanje mandata odbornika, bira se predsednik Skupštine i postavlja sekretar Skupštine.
Pre prelaska na potvrđivanje mandata odbornika, predsednik Izborne komisije za sprovođenje izbora za odbornike u Skupštini grada Vranja (u daljem tekstu: Gradska izborna komisija), odnosno sekretar po ovlašćenju predsednika Gradske izborne komisije, podnosi Izveštaj o sprovedenim izborima za odbornike.
O izveštaju iz stava 2. ovog člana Skupština ne vrši pretres i ne odlučuje.
Na konstitutivnoj sednici, pored obaveznih tačaka iz stava 1. ovog člana, može se vršiti i izbor zamenika predsednika Skupštine, postavljenje zamenika sekretara Skupštine, izbor izvršnih organa Grada, kao i imenovanje stalnog skupštinskog radnog tela nadležnog za kadrovska pitanja i imenovanje predsednika i članova Gradske izborne komisije.
Imenovanje stalnog skupštinskog radnog tela nadležnog za kadrovska pitanja i imenovanje predsednika i članova Gradske izborne komisije može se vršiti ukoliko se na konstitutivnoj sednici Skupštine obrazuju odborničke grupe, u skladu sa ovim poslovnikom.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
4. Potvrđivanje mandata odbornika
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje četiri (4) godine, odnosno do prestanka mandata odbornika tog saziva Skupštine.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru za odbornika i Izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike.
Potvrđivanje mandata odbornika može se vršiti i za one kandidate za odbornike koji nisu prisutni na konstitutivnoj sednici Skupštine, pod uslovima i na način utvrđen ovim poslovnikom.
Skupština, na konstitutivnoj sednici, na predlog predsedavajućeg, javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike, obrazuje Verifikacioni odbor od tri člana, i to po jednog člana- kandidata za odbornika sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Ukoliko kandidati za odbornike sa neke od izbornih lista iz stava 1. ovog člana nisu prisutni ili ne odrede svog kandidata za odbornika za člana Verifikacionog odbora, to pravo stiču kandidati za odbornike sa izborne liste koja ima sledeći najveći količnik odborničkih mandata.
Verifikacionim odborom predsedava njegov najstariji član.
Verifikacioni odbor odlučuje konsenzusom.
Po obrazovanju Verifikacionog odbora, predsedavajući određuje pauzu u radu Skupštine, najduže do 30 minuta, kako bi Verifikacioni odbor sačinio izveštaj, u skladu sa ovlašćenjima propisanim ovim poslovnikom.
Verifikacioni odbor, na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog kandidata za odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i da li su uverenja za odbornike izdata od Gradske izborne komisije, kao nadležnog organa, i o tome podnosi izveštaj Skupštini.
Izveštaj Verifikacionog odbora sadrži obrazložen predlog:
- da se potvrde mandati odbornika za kandidate za odbornike za koje su uverenja o izboru za odbornika u saglasnosti sa izveštajem Gradske izborne komisije;
- da se odloži potvrđivanje mandata odbornika za pojedine kandidate za odbornike (u slučaju neslaganja, odnosno neistovetnosti podataka iz uverenja o izboru za odbornika i izveštaja Gradske izborne komisije, ili izdavanja uverenja za odbornike od strane neovlašćenog organa);
- da se ne potvrde mandati odbornika za pojedine kandidate za odbornike (nastupanje smrti, prestanak prebivališta, odnosno nastupanje drugog slučaja zbog kojeg se mandat ne može potvrditi.), uz dokumentovanje o nastupanju takvog slučaja.
O izveštaju Verifikacionog odbora otvara se pretres.
O potvrđivanju mandata odbornika za one kandidate za odbornike za koje su, prema izveštaju Verifikacionog odbora, uverenja za odbornike u saglasnosti sa izveštajem Gradske izborne komisije, Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike.
O odlaganju potvrđivanja mandata odbornika, odnosno o nepotvrđivanju mandata odbornika u slučajevima iz čl. 14. st. 3, al. 2 i 3 ovog poslovnika, Skupština odlučuje pojedinačno, javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom kojim se uređuju lokalni izbori i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani.
Ukoliko se predsedavajućem, odnosno najmlađem kandidatu za odbornika koji pomaže predsedavajućem u radu, odlaže potvrđivanje mandata, odnosno odbornički mandat mu se ne potvrdi u smislu stava 2. ovog člana, predsedavanje konstitutivnom sednicom Skupštine preuzima sledeći prisutan najstariji odbornik koji to prihvati, a u radu mu pomaže sledeći najmlađi odbornik sa izborne liste kandidata za odbornika za koga je odloženo potvrđivanje mandata, odnosno kojem mandat odbornika nije potvrđen.
Kada Skupština odloži potvrđivanje mandata odbornika, istim aktom obavezaće Gradsku izbornu komisiju da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru za odbornika i o tome podnese izveštaj na prvoj narednoj sednici Skupštine, radi potvrđivanja mandata odbornika u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Danom potvrđivanja mandata novoizabranih odbornika prestaje mandat odbornika Skupštine iz prethodnog saziva.
Prestankom mandata odbornika iz prethodnog saziva Skupštine u smislu stava 1. ovog člana, istovremeno prestaje funkcija predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine prethodnog saziva Skupštine i prestaje mandat stalnih radnih tela Skupštine.
Prestankom mandata Skupštine po osnovu iz stava 1. ovog člana prestaje mandat izvršnih organa Grada, s tim što isti vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novih izvršnih organa, odnosno gradonačelnika i Gradskog veća.
Odbornici kojima je potvrđen mandat polažu zakletvu, čitanjem i potpisivanjem svečane izjave, koja glasi: "Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Vranja pridržavati Ustava, zakona i Statuta grada Vranja i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana grada Vranja".
Nakon polaganja zakletve odbornici potpisuju tekst zakletve koji se prilaže izbornom materijalu.
Odbornici kojima je potvrđen mandat u odsustvu, polažu zakletvu u smislu stava 1. ovog člana na prvoj narednoj sednici, odnosno nekoj od narednih sednica Skupštine na kojoj prisustvuju.
Potvrđivanje mandata odbornika nakon konstituisanja Skupštine
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju, pored odbornika mogu da učestvuju i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom kojim se uređuju lokalni izbori i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije o izboru za odbornika.
Od kandidata za odbornika se pre potvrđivanja mandata pribavlja pisana saglasnost da prihvata mandat odbornika.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na način i po postupku utvrđenim odredbama ovog poslovnika koje se odnose na potvrđivanje mandata odbornika na konstitutivnoj sednici Skupštine.
IZBOR PREDSEDNIKA SKUPŠTINE I POSTAVLJENJE SEKRETARA SKUPŠTINE
1. Izbor predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine se bira iz reda odbornika, na predlog najmanje jedne trećine odbornika, na mandatni period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, naziv izborne liste sa koje je izabran za odbornika, obrazloženje sa biografijom kandidata, pisanu saglasnost kandidata, ime i prezime predstavnika predlagača i potpise predlagača.
Predsedavajući upoznaje odbornike sa predlozima kandidata za predsednika Skupštine.
Predstavnik predlagača ima pravo da u ime predlagača obrazloži predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi, kraćim obraćanjem Skupštini.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine otvara se pretres.
Nakon pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena kandidata.
Ukoliko neki od kandidata imaju isto ime i prezime, redosled na listi utvrđuje se po azbučnom redu imena jednog od roditelja.
Ukoliko je predsedavajući kandidat za predsednika Skupštine, predsedavanje konstitutivnom sednicom Skupštine preuzima sledeći prisutan najstariji odbornik koji to prihvati.
Glasanje za izbor predsednika Skupštine
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući.
Za izradu i štampanje glasačkih listića, kao i za utvrđivanje rezultata glasanja za izbor predsednika Skupštine, bira se Komisija od tri člana.
Za člana Komisije iz stava 2. ovog člana, određuje se po jedan odbornik sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Ukoliko odbornici sa neke od izbornih lista iz stava 3. ovog člana nisu prisutni, ili ne odrede odbornika za člana Komisije, to pravo stiču odbornici sa izborne liste koja ima sledeći najveći količnik odborničkih mandata.
Komisija se bira javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika.
Komisijom predsedava njen najstariji član.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može biti član Komisije.
Rad Komisije se završava podnošenjem izveštaja o rezultatima glasanja za izbor predsednika Skupštine i predajom zapisnika i glasačkih listića predsedavajućem.
Tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine vrši se u sali u kojoj se održava konstitutivna sednica.
Glasanje se vrši na glasačkim listićima.
Štampa se onoliko glasačkih listića koliko ima odbornika u Skupštini.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću za izbor predsednika Skupštine navode se kandidati po redosledu utvrđenom u listi kandidata, a ispred prezimena i imena svakog kandidata je redni broj. Glasa se samo za jednog kandidata, zaokruživanjem rednog broja ispred prezimena kandidata.
Ako je predložen samo jedan kandidat, na glasačkom listiću, ispod prezimena i imena kandidata, sa leve strane je reč "za", a sa desne strane reč "protiv". Glasanje se vrši zaokruživanjem reči "za" ili "protiv" kandidata.
Odborniku se uručuje glasački listić tako što prilazi stolu predsedavajućeg, po prozivci predsedavajućeg.
Predsedavajući uručuje glasački listić, a sekretar Skupštine označava u spisku odbornika, kod imena i prezimena odbornika, da mu je uručen glasački listić.
Za glasanje se obezbeđuje glasačka kutija i paravan.
Glasačka kutija mora biti od providnog i čvrstog materijala koja obezbeđuje sigurnost glasačkih listića i tajnost glasanja, prazna i pre početka glasanja zapečaćena.
Kad odbornik popuni glasački listić prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i u nju ubacuje glasački listić, a sekretar Skupštine u spisku odbornika označava, kod imena i prezimena odbornika, da je odbornik glasao.
Glasanje se zaključuje kada glasa i poslednji odbornik koji želi da glasa, a najkasnije 15 minuta nakon što je glasački listić uručen poslednjem prozvanom odborniku.
Po zaključenju postupka glasanja, Komisija utvrđuje rezultat glasanja u sali u kojoj je i glasanje obavljeno.
Pre otvaranja glasačke kutije, prebrojaće se neuručeni glasački listići i staviti u poseban koverat.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- uručenih glasačkih listića;
- glasačkih listića koji su ubačeni u glasačku kutiju;
- neupotrebljenih glasačkih listića;
- nevažećih glasačkih listića;
- važećih glasačkih listića i ukupan broj glasova koji je dobio kandidat, odnosno svaki kandidat za predsednika Skupštine ukoliko se izbor vrši između dva ili više kandidata;
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je kandidat izabran, odnosno kada se glasa o izboru između dva ili više kandidata, koji je kandidat izabran, odnosno da nijedan kandidat nije izabran potrebnom većinom glasova..
Nevažećim glasačkim listićem smatra se glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je odbornik glasao, odnosno da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" kandidata, kao što je:
- glasački listić na kome je odbornik zaokružio ili podvukao više od jednog rednog broja ispred prezimena i imena kandidata;
- glasački listić na kome je dodat i zaokružen novi kandidat.
Važećim glasačkim listićem smatra se glasački listić na kome je odbornik zaokružio "za" ili "protiv" kandidata (ako je na glasačkom listiću jedan kandidat), odnosno ako je zaokružen redni broj ispred prezimena i imena kandidata (ako su na glasačkom listiću više kandidata), kao i glasački listić koji je popunjen na način iz kojeg se sa sigurnošću može zaključiti za koga je birač glasao, kao što je:
- glasački listić na kome je odbornik zaokružio i podvukao prezime i ime kandidata, ako je na glasačkom listiću jedan kandidat;
- glasački listić na kome je odbornik zaokružio ili podvukao redni broj i prezime i ime kandidata, ili samo prezime i ime, ako su na glasačkom listiću više kandidata.
Ako je glasački listić popunjen na način iz koga se pouzdano može utvrditi za koga je odbornik glasao, glasački listić se smatra važećim i ako su na listiću ispisani ili nacrtani komentari, ili što su imena nekih kandidata precrtana.
Ukoliko Komisija utvrdi da je u glasačkoj kutiji broj glasačkih listića veći od broja odbornika koji su glasali, poništava se glasanje i sprovodi ponovni postupak glasanja, na istoj sednici.
O utvrđivanju rezultata glasanja Komisija sačinjava zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
Predsedavajući Komisije je dužan da usmeno saopšti zapisnik o utvrđivanju rezultata glasanja za izbor predsednika Skupštine i zapisnik sa glasačkim listićima preda predsedavajućem.
Predsedavajući objavljuje rezultat glasanja za izbor predsednika Skupštine.
Za predsednika Skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak kandidovanja i izbora se ponavlja.
Ako su predložena više od dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponavlja se glasanje između dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, odnosno između više kandidata koja su dobila najveći jednak broj glasova.
Ako ni u drugom krugu glasanja nijedan kandidat iz stava 3. ovog člana nije dobio potrebnu većinu, postupak kandidovanja i izbora se ponavlja.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima predsedavanje sednicom.
Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na sednici, predsedavajući odbornik nastavlja predsedavanje do izbora zamenika predsednika Skupštine, ukoliko se na konstitutivnoj sednici Skupštine vrši njegov izbor.
2. Izbor zamenika predsednika Skupštine
Predlaganje kandidata i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se na način i po postupku koji je ovim poslovnikom predviđen za izbor predsednika Skupštine.
3. Postavljenje sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine postavlja se na predlog predsednika Skupštine, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Predlog kandidata za sekretara Skupštine podnosi se usmeno ili u pisanoj formi.
Predlog kandidata za sekretara Skupštine sadrži: ime i prezime kandidata, kraću biografiju, obrazloženje i pisanu saglasnost kandidata.
Za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Postavljenjem sekretara Skupštine prestaje funkcija sekretara Skupštine iz prethodnog saziva Skupštine.
Ako kandidat za sekretara Skupštine ne dobije potrebnu većinu, postupak predlaganja kandidata i postavljanje sekretara Skupštine se ponavlja.
Do postavljenja sekretara Skupštine u smislu stava 6. ovog člana, poslove iz njegove nadležnosti obavljaće sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Postavljenje zamenika sekretara Skupštine
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine.
IZBOR I PRESTANAK MANDATA IZVRŠNIH ORGANA GRADA
Skupština bira izvršne organe grada najkasnije u roku od mesec dana od dana njenog konstituisanja.
Izbor izvršnih organa, u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može se vršiti i na konstitutivnoj sednici Skupštine.
Izvršni organi grada jesu: gradonačelnik i Gradsko veće.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i devet (9) članova koje bira Skupština, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Kandidata za gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika i kandidate za članove Gradskog veća.
Predlog iz stava 1. i 2. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, naznačenje funkcije za koju se kandidat predlaže, biografiju, obrazloženje i pisanu saglasnost kandidata.
O predlogu kandidata za izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća vodi se objedinjeni pretres.
Skupština odlučuje o izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća istovremeno i objedinjeno, tajnim glasanjem, na jednom glasačkom listiću.
Na glasačkom listiću, pored naznake da se glasa za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća, navodi se ime i prezime kandidata sa naznačenjem funkcije na koju se kandidat bira, a ispod imena i prezimena kandidata, sa leve strane je reč "za", a sa desne strane reč "protiv". Glasanje se vrši zaokruživanjem reči "za" ili "protiv" kandidata.
Tajno glasanje se vrši na način i po postupku propisanim odredbama ovog poslovnika za izbor predsednika Skupštine.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika biraju se iz reda odbornika.
Izborom na funkciju, gradonačelniku i zameniku gradonačelnika prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Članovi Gradskog veća ne mogu biti istovremeno odbornici.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Skupština na istoj sednici, nakon izbora gradonačelnika i zamenika gradonačelnika, odnosno člana Gradskog veća iz reda odbornika, bez pretresa i odlučivanja, utvrđuje da je gradonačelniku i zameniku gradonačelnika, odnosno članu Gradskog veća iz reda odbornika, prestao odbornički mandat.
Članovi Gradskog veća mogu biti zaduženi za jednu ili više određenih oblasti iz nadležnosti Grada.
Zaduženja članova Gradskog veća u smislu stava 6 ovog člana određuju se nakon njihovog izbora, rešenjem Gradskog veća, na predlog gradonačelnika, u skladu sa Poslovnikom Gradskog veća.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu u Gradu.
Članovi Gradskog veća mogu biti na stalnom radu u Gradu, o čemu se izjašnjavaju lično nakon izbora, pisanim putem, stalnom skupštinskom radnom telu nadležnom za kadrovska pitanja.
Ukoliko nisu na stalnom radu, članovi Gradskog veća imaju pravo na novčanu naknadu, koja se utvrđuje posebnom odlukom Skupštine.
2. Prestanak mandata izvršnih organa Grada
Mandat gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća prestaje pre isteka vremena na koje su birani podnošenjem ostavke ili razrešenjem, u skladu sa zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
Razrešenje i ostavka gradonačelnika
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika Skupština mora raspravljati i odlučiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine, uz primenu minimalnog roka za sazivanje sednice u smislu zakona, Statuta i odredaba ovog poslovnika koje se odnose na sazivanje sednice Skupštine.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Gradonačelnik može podneti ostavku.
O podnetoj ostavci gradonačelnika, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine.
Razrešenjem ili podnošenjem ostavke gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
U slučaju iz stava 6. ovog člana, Skupština će izabrati gradonačelnika i Gradsko veće najkasnije u roku od mesec dana od dana razrešenja ili ostavke gradonačelnika.
Razrešenje i ostavka zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
Kada predlog za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća podnosi gradonačelnik, dužan je da Skupštini istovremeno sa predlogom za razrešenje podnese i predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća. Skupština istovremeno donosi odluku o razrešenju i izboru.
U slučaju da Skupština razreši zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća na predlog jedne trećine odbornika, gradonačelnik je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštine podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika i član Gradskog veća mogu podneti ostavku.
O podnetoj ostavci zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine.
U slučaju iz stava 5. ovog člana, gradonačelnik je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštine podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Utvrđivanje prestanka funkcije izvršnih organa i vršenje tekućih poslova
O podnetoj ostavci gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, Skupština ne otvara pretres i ne odlučuje, već samo rešenjem utvrđuje prestanak funkcije gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, podnošenjem ostavke.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novih izvršnih organa, odnosno predsednika ili članova privremenog organa, ako Skupštini prestane mandat zbog raspuštanja Skupštine.
ORGANIZACIJA SKUPŠTINE
1. Predsednik i zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine predstavlja i zastupa Skupštinu, organizuje rad Skupštine, saziva sednice, predlaže dnevni red sednice Skupštine, predsedava sednicama Skupštine, stara se o primeni Poslovnika Skupštine i ostvarivanju javnosti rada Skupštine, potpisuje akta koje donosi Skupština, ostvaruje saradnju sa gradonačelnikom i Gradskim većem, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Skupštine i vrši druge poslove utvrđene zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
Predsednik Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu, o čemu se izjašnjava lično nakon izbora, pisanim putem, stalnom skupštinskom radnom telu nadležnom za kadrovska pitanja.
Ukoliko nije na stalnom radu, predsednik Skupštine ima pravo na novčanu naknadu, koja se utvrđuje aktom stalnog skupštinskog radnog tela nadležnog za kadrovska pitanja.
Predsednik Skupštine ima zamenika koji pomaže predsedniku u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti i zamenjuje ga u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Ako zameniku predsednika Skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu, o čemu se izjašnjava lično nakon izbora, pisanim putem, stalnom skupštinskom radnom telu nadležnom za kadrovska pitanja.
Ukoliko nije na stalnom radu, zamenik predsednika Skupštine ima pravo na novčanu naknadu, koja se utvrđuje aktom stalnog skupštinskog radnog tela nadležnog za kadrovska pitanja.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: razrešenjem, podnošenjem ostavke ili prestankom mandata odbornika u Skupštini, pod uslovima i na način utvrđenim zakonom.
Predsednik Skupštine može biti razrešen na predlog najmanje jedne trećine odbornika, na način i po postupku predviđenom za izbor predsednika Skupštine.
O predlogu za razrešenje predsednika, Skupština je obavezna da se izjasni na prvoj narednoj sednici od dana podnošenja zahteva za razrešenje.
Predsednik Skupštine može podneti ostavku na samoj sednici Skupštine (usmeno ili u pisanoj formi) ili između dve sednice Skupštine (u pisanoj formi).
Ukoliko je ostavka podneta na samoj sednici Skupštine, funkcija mu prestaje danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku.
Ukoliko je ostavka podneta između dve sednice Skupštine, o tome se obaveštavaju odbornici na početku naredne sednice Skupštine, u kom slučaju Skupština, bez pretresa i odlučivanja, rešenjem utvrđuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija danom podnošenja pisane ostavke.
U slučaju prestanka mandata odbornika, Skupština bez pretresa i odlučivanja rešenjem utvrđuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija danom održavanja sednice na kojoj je utvrđeno da mu je odbornički mandat prestao.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog predsednika, vrši zamenik predsednika Skupštine.
Izbor novog predsednika Skupštine vrši se najkasnije u roku od mesec dana od dana prestanka funkcije predsednika Skupštine.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi zamenik predsednika Skupštine, kome u radu pomažu po jedan predstavnik predlagača i sekretar Skupštine, ako ovim poslovnikom nije drugačije određeno.
Ukoliko je zamenik predsednika Skupštine kandidat za novog predsednika Skupštine, glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi najstariji prisutan odbornik na sednici Skupštine koji to prihvati, kome u radu pomažu po jedan predstavnik predlagača i sekretar Skupštine.
U slučaju istovremenog prestanka funkcije predsednika i zamenika predsednika Skupštine, sednicu saziva, predsedava sednicom do izbora novog predsednika Skupštine i rukovodi glasanjem za izbor predsednika Skupštine, najstariji odbornik koji to prihvati, kome u radu pomažu po jedan predstavnik predlagača i sekretar Skupštine.
Zameniku predsednika Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, podnošenjem ostavke, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika u Skupštini, na način i po postupku propisanom za prestanak funkcije predsednika Skupštine.
2. Sekretar i zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela, rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad i vrši druge poslove utvrđene zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
Sekretar Skupštine je odgovoran za blagovremeno dostavljanje odbornicima obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstva kada se oni odnose na delokrug i rad Skupštine, odnosno za blagovremeno dostavljanje nadležnom organu Republike Srbije traženih podataka, spisa i isprava, kada se nadzor vrši nad radom i aktima Skupštine.
Sekretar Skupštine ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Sekretaru Skupštine prestaje mandat konstituisanjem novog saziva Skupštine.
Sekretaru Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je postavljen, razrešenjem ili podnošenjem ostavke.
Skupština može, na obrazložen predlog predsednika Skupštine, razrešiti sekretara Skupštine pre isteka vremena na koje je postavljen, na isti način na koji je postavljen.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku.
Kad sekretar Skupštine podnese ostavku na samoj sednici, funkcija mu prestaje danom održavanja sednice na kojoj je podneo usmenu ili pisanu ostavku.
Ukoliko sekretar Skupštine podnese pisanu ostavku između dve sednice Skupštine, o podnetoj ostavci predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine.
U slučaju iz stava 6. ovog člana, Skupština bez pretresa i odlučivanja, rešenjem utvrđuje da je sekretaru Skupštine prestala funkcija danom podnošenja pisane ostavke.
U slučaju prestanka funkcije sekretara Skupštine pre isteka vremena na koje je postavljen, dužnost sekretara Skupštine, do postavljenja novog sekretara Skupštine, vrši zamenik sekretara Skupštine.
Postavljenje novog sekretara Skupštine vrši se najkasnije u roku od mesec dana od dana prestanka funkcije sekretara Skupštine.
U slučaju da sekretar Skupštine nema zamenika, sekretar Skupštine kome je prestala funkcija razrešenjem ili podnošenjem ostavke, ostaje na dužnosti do postavljenja novog sekretara Skupštine.
Zameniku sekretara prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je postavljen, na način i po postupku propisanim za prestanak funkcije sekretara Skupštine.
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničku grupu.
Odbornička grupa može da se obrazuje na konstitutivnoj sednici Skupštine, a najkasnije sedam dana od dana konstituisanja Skupštine.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke ili koalicije političkih stranaka, ili grupe građana koje imaju najmanje pet odbornika.
Odborničku grupu od najmanje pet odbornika mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana, koje imaju manje od pet odbornika.
Odbornici koji pripadaju političkoj stranci ili koaliciji političkih stranaka koje su u izborima učestvovale kao stranke ili koalicije nacionalnih manjina mogu da formiraju odborničku grupu sa najmanje tri odbornika.
Odbornička grupa se obrazuje tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak sa potpisima članova odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik i zamenik predsednika odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Odbornik koji nije član ni jedne odborničke grupe, dostavlja obaveštenje predsedniku Skupštine da će u Skupštini istupati samostalno.
O promeni sastava odborničke grupe, njen predsednik, u pisanoj formi, obaveštava predsednika Skupštine. Obaveštenje sadrži potpisanu pisanu izjavu odbornika da pristupa odborničkoj grupi.
U slučaju da odbornik istupa iz odborničke grupe, o tome pisanim putem obaveštava predsednika Skupštine.
O obrazovanju nove ili promeni sastava u postojećoj odborničkoj grupi, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim poslovnikom.
Odbornička grupa zauzima stavove o pitanjima koje razmatra Skupština, pokreće inicijativu za razmatranje pojedinih pitanja, predlaže donošenje akata Skupštine, učestvuje u konsultacijama vezanim za predlaganje dnevnog reda Skupštine, preduzima i druge aktivnosti u skladu sa ovim poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe.
Predsednik odborničke grupe ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti.
U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik odborničke grupe pisano obaveštava predsedavajućeg najkasnije do otvaranja pretresa po toj tački dnevnog reda.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik predsednika, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja predsednika odborničke grupe.
RADNA TELA SKUPŠTINE
Za razmatranje pitanja iz nadležnosti Skupštine i vršenje drugih poslova u skladu sa Statutom i ovim poslovnikom, obrazuju se saveti i komisije kao stalna radna tela Skupštine.
Članove stalnih radnih tela imenuje Skupština, iz reda odbornika i građana.
Stalna radna tela moraju odražavati odbornički sastav Skupštine.
Odbornik može biti član najviše dva stalna radna tela.
Član Gradskog veća ne može biti član stalnog radnog tela Skupštine.
Kandidate za članove stalnih radnih tela predlažu odborničke grupe srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini, u odnosu na ukupan broj članova stalnih radnih tela.
Kandidate za članove stalnih radnih tela iz reda građana - stručnjaka za pojedine oblasti, odborničkim grupama mogu predlagati mesne zajednice, javne službe, kao i udruženja građana iz oblasti za koju se obrazuje stalno radno telo.
O predloženoj listi kandidata za članove stalnog radnog tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Stalno radno telo je imenovano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika u Skupštini.
Ako stalno radno telo ne bude imenovano, postupak predlaganja kandidata i imenovanja se ponavlja.
Stalno radno telo ima predsednika, zamenika i sedam članova.
Predsednik i zamenik predsednika biraju se na prvoj sednici radnog tela, iz reda imenovanih članova stalnog radnog tela.
Prvu sednicu stalnog radnog tela saziva predsednik Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela bira se iz reda odbornika.
Do izbora predsednika stalnog radnog tela, prvom sednicom rukovodi najstariji odbornik, član stalnog radnog tela.
Članovi stalnog radnog tela imenuju se na vreme od četiri godine, odnosno za mandatni period Skupštine.
Skupština može razrešiti pojedine članove stalnog radnog tela pre isteka vremena na koje su imenovani i imenovati nove putem pojedinačnog predlaganja kandidata i imenovanja.
Predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela može podneti predsednik Skupštine, predsednik stalnog radnog tela i odbornička grupa na čiji predlog ja član imenovan.
Predlog za razrešenje se podnosi u pisanoj formi i isti mora biti obrazložen.
Ukoliko predlog za razrešenje podnosi odbornička grupa na čiji predlog je član stalnog radnog tela imenovan, dužna je da uz predlog za razrešenje podnese i predlog za imenovanje novog člana stalnog radnog tela. Skupština istovremeno odlučuje o razrešenju i imenovanju.
Član stalnog radnog tela može podneti pisanu ostavku.
Ukoliko član stalnog radnog tela podnese ostavku, prestanak dužnosti člana radnog tela Skupština utvrđuje rešenjem, bez pretresa i odlučivanja.
U slučaju prestanka funkcije pojedinih članova stalnog radnog tela pre isteka vremena na koje su imenovani, do imenovanja novih članova, preostali broj članova stalnog radnog tela smatra se njegovim punim sastavom za postojanje kvoruma za rad i odlučivanje, s tim da postoji većina od ukupno utvrđenog broja članova stalnog radnog tela.
Pravo članova stalnog radnog tela na naknadu za rad i naknadu drugih troškova u vezi sa radom u radnom telu, uređuje se posebnom odlukom Skupštine.
Sednicu stalnog radnog tela saziva, po potrebi, predsednik radnog tela.
Predsednik stalnog radnog tela je dužan da sazove sednicu na pisani zahtev predsednika Skupštine ili najmanje jedne trećine članova radnog tela.
Rok za sazivanje sednice radnog tela je tri dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik radnog radnog tela ne sazove sednicu u smislu stava 2. i 3. ovog člana, sednicu može sazvati podnosilac zahteva, a predsedava član radnog tela koga odredi podnosilac zahteva.
Stalno radno telo Skupštine radi u sednicama kojima prisustvuje većina od ukupnog broja članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova, ako ovim poslovnikom nije drugačije određeno.
Sednica stalnog radnog tela se saziva, po pravilu, elektronskim putem, a izuzetno, iz opravdanih razloga, sednica se može sazvati pisanim putem.
Poziv za sednicu radnog tela sadrži predlog dnevnog reda.
Poziv sa materijalom dostavlja se članovima najkasnije tri dana pre dana održavanja sednice stalnog radnog tela.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, sednica radnog tela se može se sazvati i u kraćem roku, u kom slučaju je predsednik radnog tela dužan da na početku sednice radnog tela obrazloži opravdane razloge za sazivanje sednice u kraćem roku.
Za sednicu stalnog radnog tela obavezno se poziva predstavnik predlagača, odnosno članovi Gradskog veća prema resorima za koje su zaduženi i obrađivač akta koji se na sednici radnog tela razmatra.
U radu stalnog radnog tela, po pozivu, mogu učestvovati i stručni i naučni radnici iz oblasti koja se razmatra, odbornik koji nije član tog radnog tela i lokalni ombudsman, bez prava odlučivanja, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
U izvršavanju poslova iz svoje nadležnosti, radno telo može tražiti od nadležnih organa i službi podatke i informacije od značaja za rad.
Radno telo podnosi Skupštini mišljenja i predloge o tačkama koje je razmatralo a koje se nalaze u predlogu dnevnog reda sednice Skupštine, osim kada je ovim poslovnikom drukčije određeno.
Radno telo određuje izvestioca za sednicu Skupštine.
Stalna radna tela mogu održavati zajedničke sednice, radi razmatranja pitanja od zajedničkog interesa za dva ili više radna tela.
Zajedničku sednicu radnih tela sazivaju dogovorno predsednici tih radnih tela.
Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik.
Zapisnik sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, imena prisutnih na sednici, dnevni red, imena izvestioca po tačkama dnevnog reda, imena govornika, osnovne podatke o toku sednice, mišljenja i predloge iznete na sednici, izdvojena mišljenja članova radnog tela i drugih učesnika na sednici, imena izvestioca za sednicu Skupštine i vreme završetka sednice.
Zapisnik potpisuju predsednik radnog tela i zapisničar.
Stalno radno telo može organizovati javno slušanje o predlozima opštih akata koje donosi Skupština.
Javno slušanje iz stava 1. ovog člana organizuje se radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu opšteg akta koji je u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg opšteg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga opšteg akta ili drugog pitanja koje je u nadležnosti stalnog radnog tela, kao i radi praćenja sprovođenja i primene važećeg opšteg akta.
Predlog za organizovanje javnog slušanja može da podnese svaki član stalnog radnog tela.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana.
Odluku o organizovanja javnog slušanja donosi stalno radno telo.
O odluci iz stava 3. ovog člana, predsednik stalnog radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela na javno slušanje poziva članove stalnog radnog tela, odbornike i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja.
Poziv iz stava 5. ovog člana sadrži temu, vreme i mesto održavanja javnog slušanja, kao i obaveštenje o pozvanim učesnicima.
Javno slušanje se održava bez obzira na broj prisutnih članova stalnog radnog tela.
Nakon javnog slušanja, predsednik stalnog radnog tela dostavlja informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine, članovima stalnog radnog tela i učesnicima javnog slušanja.
Informacija iz stava 8. ovog člana sadrži imena učesnika na javnom slušanju, kratak pregled izlaganja, stavova i predloga iznetih na javnom slušanju.
Članovi stalnog radnog tela i učesnici javnog slušanja mogu da podnesu pisane primedbe na informaciju o javnom slušanju predsedniku stalnog radnog tela, koji ih dostavlja licima iz stava 9. ovog člana.
Saveti Skupštine su:
1. Savet za budžet i finansije
Razmatra predloge akata koji se odnose na finansiranje poslova Grada, takse, naknade i druge javne prihode, budžet i završni račun¸ zajmove i zaduživanja Grada, finansijske planove javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad i druga ekonomsko-finansijska pitanja, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenja o predlozima ovlašćenih predlagača o pitanjima iz ove oblasti.
2. Savet za urbanizam i komunalno-stambene delatnosti
Razmatra pitanja iz oblasti urbanizma i komunalno-stambene delatnosti i uređivanja građevinskog zemljišta, predlaže Skupštini donošenje odluka i drugih opštih akata koji se odnose na obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, uređivanje građevinskog zemljišta, stambenu izgradnju i stambene odnose, poslovni prostor, prostorno planiranje na teritoriji Grada, izgradnju, održavanje i korišćenje opštinskih i nekategorisanih puteva, programe i izveštaje poslovanja javnih preduzeća iz ovih oblasti čiji je osnivač Grad, druga pitanja iz ovih oblasti i daje mišljenja o predlozima ovlašćenih predlagača.
3. Savet za zaštitu životne sredine
Razmatra pitanja vezana za ekologiju, zaštitu i unapređenje životne sredine, vazduha, prirode i prirodnih dobara, zaštitu od buke i prati aktivnosti na sprečavanju i otklanjanju štetnih posledica koje ugrožavaju životnu sredinu, predlaže Skupštini donošenje odluka iz ove oblasti i daje mišljenje o predlozima ovlašćenih predlagača.
4. Savet za ekonomski razvoj, privredu i saobraćaj
Razmatra i daje mišljenja na predlog programa razvoja Grada i pojedinih delatnosti i predlaže mere za njegovo sprovođenje, planove javnih politika, strateške planove i druge dokumente od značaja za ekonomski razvoj Grada, razmatra predlog odluke o budžetu u delu koji se odnosi na planirane investicije i daje mišljenja i predloge, javni gradski i prigradski prevoz putnika (linijski i vanlinijski); razmatra predloge odluka i drugih opštih akata iz oblasti privrede, zanatstva, turizma, ugostiteljstva, trgovine i privatnog preduzetništva i druga pitanja iz ovih oblasti.
5. Savet za mesne zajednice, poljoprivredu i razvoj sela
Razmatra pitanja koja se odnose na obrazovanje mesnih zajednica i usklađivanje odnosa u mesnim zajednicama, prati i predlaže mere za podsticanje rada mesnih zajednica, razmatra druga pitanja od interesa za građane u mesnim zajednicama, predlaže Skupštini donošenje odluka i drugih opštih akata i daje mišljenja o predlozima ovlašćenih predlagača.
Razmatra pitanja iz oblasti razvoja i planiranja, usmeravanja i podsticanja razvoja poljoprivrede i uređenja seoskih područja i razvoja sela, šumarstva i vodoprivrede, predlaže Skupštini donošenje odluka i drugih opštih akata iz ove oblasti i daje mišljenja o predlozima ovlašćenih predlagača.
6. Savet za obrazovanje, kulturu, fizičku kulturu, informisanje, sport i odnose sa verskim zajednicama
Razmatra predloge odluka i drugih opštih akata iz oblasti obrazovanja, kulture, fizičke kulture, informisanja i sporta, programe i izveštaje poslovanja javnih ustanova iz ovih oblasti čiji je osnivač Grad, razmatra pitanja u oblasti umetničkog stvaralaštva, brige o mladima, maloletničke delikvencije, kao i druga pitanja iz tih oblasti.
Razmatra pitanja odnosa i saradnje Skupštine sa verskim zajednicama, pomaže im u rešavanju problema na koje nailaze, stara se o ostvarivanju i očuvanju dobrih međukonfesionalnih odnosa, međusobnog uvažavanja i verske i međunacionalne tolerancije, vrši druge poslove iz oblasti odnosa sa verskim zajednicama, predlaže Skupštini donošenje odluka i drugih opštih akata koje se odnose na verske zajednice i daje mišljenja o predlozima ovlašćenih predlagača.
7. Savet za zdravstvo, socijalnu i dečju zaštitu i boračko-invalidska pitanja
Razmatra predloge odluka i drugih opštih akata iz oblasti zdravstva, dečje i boračko-invalidske zaštite, predloge odluka i drugih opštih akata kao i druga pitanja iz oblasti socijalne politike i socijalne sigurnosti građana i radi realizacije svojih zadataka ostvaruje tesnu saradnju sa institucijama iz oblasti socijalne zaštite, programe i izveštaje poslovanja javnih ustanova iz ovih oblasti čiji je osnivač Grad, druga pitanja iz tih oblasti, daje mišljenja o predlozima ovlašćenih predlagača.
Komisije Skupštine grada su:
1. Komisija za propise i upravu:
Razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.
Prati stanje u oblasti normativne delatnosti Skupštine i ukazuje na potrebu donošenja, odnosno usaglašavanja odluka i drugih opštih akata, utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih opštih akata Skupštine, razmatra i utvrđuje predloge autentičnog tumačenja propisa čiji je donosilac Skupština.
Daje mišljenje o predlogu Statuta, odnosno izmeni i dopuni Statuta, prati sprovođenje Statuta i daje predlog autentičnog tumačenja njegovih odredaba, razmatra pitanja vezana za promenu statuta javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Grad i o tome dostavlja mišljenje Skupštini.
Utvrđuje predlog Poslovnika Skupštine, odnosno predlog za izmenu i dopunu Poslovnika Skupštine.
Utvrđuje predlog mišljenja ili odgovora Ustavnom sudu u postupku ocene ustavnosti, odnosno zakonitosti Statuta, odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština.
Odlučuje o predlogu, odnosno zahtevu građana za sprovođenje javne rasprave na nacrt odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština, u skladu sa zakonom, Statutom i odlukom Skupštine.
Utvrđuje jedinstvena metodološka pravila za izradu odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština.
Razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština, a čije razmatranje nije povereno drugom radnom telu.
Razmatra ostvarivanje sistema lokalne samouprave u Gradu, ostvarivanje poslova državne uprave koje Republika poveri Gradu, razmatra pitanja organizacije rada Uprave i daje mišljenja o predlogu Odluke o organizaciji gradske uprave i drugih opštih akata koji se odnose na rad Gradske uprave, razmatra druga pitanja iz oblasti funkcionisanja i rada Gradske uprave.
2. Komisija za mandatno-imunitetska i administrativna pitanja i izbor i imenovanje:
Utvrđuje predloge za imenovanje i razrešenje direktora javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad; za imenovanje i razrešenje članova nadzornih obora javnih ustanova, kao i članova upravnih i nadzornih odbora javnih ustanova, organizacija i službi čiji je osnivač Grad; za izbor i razrešenje lokalnog ombudsmana i zamenika lokalnog ombudsmana; za postavljenje i razrešenje gradskog pravobranioca i zamenika gradskog pravobranioca; za imenovanje i razrešenje glavnog urbaniste; za izbor, imenovanje ili postavljenje drugih lica u skladu sa zakonom i odlukama Skupštine; za imenovanje i razrešenje članova stalnih skupštinskih radnih tela, kao i komisija i saveta koje po zakonu osniva skupština jedinice lokalne samouprave; za izbor i razrešenje posebnih stalnih skupštinskih radnih tela; za imenovanje i razrešenje članova školskih odbora u osnovnim i srednjim školama i Osnovnoj školi za obrazovanje odraslih; donosi akt o koeficijentima za obračun i isplatu plata izabranih, postavljenih i imenovanih lica od strane organa Grada i pojedinačne akte koje se odnose na plate, dodatke na plate, naknade i ostala primanja izabranih, imenovanih i postavljenih lica od strane organa Grada; donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima odbornika i izabranih, imenovanih i postavljenih lica od strane organa Grada; ovlašćuje predsednika Skupštine Grada da u ime Skupštine izdaje saopštenja, obaveštenja, predloge i mišljenja i dostavlja podatke i dokumentaciju relevantnim državnim organima i institucijama koja se tiču ostvarivanja prava izabranih i postavljenih lica, radno-pravnog statusa i drugih pitanja u vršenju njihove funkcije..
Odlučuje o ostvarivanju prava i dužnosti odbornika utvrđena Statutom Grada i obavlja druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine Grada
3. Komisija za spomenike i nazive ulica i očuvanje kulturno-istorijskih i tradicionalnih vrednosti Grada
Razmatra pitanja koja se odnose na podizanje i održavanje spomenika i spomen obeležja na javnim površinama, određivanje naziva ulica, trgova i drugih naseljenih mesta na teritoriji Grada, kao i na očuvanje kulturno-istorijskih i tradicionalnih vrednosti Grada.
4. Komisija za predstavke i predloge
Razmatra predstavke i pritužbe građana upućene Skupštini po pitanjima iz nadležnosti Skupštine, kao i predstavke ustupljene od strane republičkih organa, ispituje njihovu osnovanost i zakonitost, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i mera koje treba preduzeti u cilju otklanjanja utvrđenih nepravilnosti, o čemu obaveštava podnosioce.
U postupku razmatranja predstavki i pritužbi, Komisija pribavlja izveštaje od organa i organizacija na koje se navedeni podnesci odnose, u roku koji odredi Komisija. U slučaju nedostavljanja izveštaja u određenom roku, Komisija o tome obaveštava Skupštinu.
5. Komisija za saradnju sa jedinicama lokalne samouprave u zemlji i inostranstvu
Razmatra pitanja koja se odnose na ostvarivanje saradnje Grada sa drugim jedinicama lokalne samouprave u oblastima od zajedničkog interesa, osnivanje udruženja i asocijacija Grada sa drugim jedinicama lokalne samouprave.
Predlaže Skupštini donošenje odluke o uspostavljanju saradnje sa jedinicama lokalne samouprave u inostranstvu i sa međunarodnim asocijacijama.
Organizuje i prati aktivnosti na realizaciji programa u toj oblasti.
Pored stalnih radnih tela predviđenih ovim poslovnikom, Skupština osniva kao stalna radna tela: Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa ponašanja funkcionera lokalne samouprave (u daljem tekstu: Etički kodeks), Savet za razvoj Grada, Savet za mlade, Savet za javnu bezbednost i sigurnost građana i lokalne samouprave i Savet za rodnu ravnopravnost.
Skupština osniva, kao stalna radna tela i organe za sprovođenje izbora za članove saveta mesnih zajednica: Izbornu komisiju za sprovođenje izbora za članove saveta mesnih zajednica (u daljem tekstu: Izborna komisija) i Drugostepenu izbornu komisiju.
a) Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa
Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa:
1) prati da li se funkcioneri pridržavaju odredaba Etičkog kodeksa;
2) prikuplja informacije koje se odnose na ponašanje funkcionera u vezi sa Etičkim kodeksom;
3) prati i analizira događaje i pojave od značaja za uspešnu primenu Etičkog kodeksa;
4) promoviše primenu Etičkog kodeksa u Gradu i šire;
5) predlaže i samostalno sprovodi radnje u vezi sa unapređenjem Etičkog kodeksa;
6) pruža savete i mišljenja funkcionerima, građanima, medijima, organima i organizacijama, u vezi sa primenom Etičkog kodeksa;
7) ostvaruje saradnju sa institucijama koje rade u srodnim delatnostima;
8) obavlja druge poslove određene Statutom i osnivačkim aktom.
Savet vodi registar lica koja se smatraju funkcionerima Grada u smislu Etičkog kodeksa, koji sadrži podatke o funkcijama u Gradu na koji se Etički kodeks primenjuje, imenima i osnovnim podacima funkcionera koji te funkcije vrše i bitnim podacima koji se odnose na poštovanje Etičkog kodeksa od strane funkcionera.
Članovi Saveta ne mogu biti odbornici, izabrana, postavljena i imenovana lica u Gradu.
Broj i struktura članova Saveta, uslovi i način izbora članova Saveta, ovlašćenja i način rada Saveta, uređuju se posebnom odlukom Skupštine.
b) Savet za razvoj Grada
Savet za razvoj Grada:
1) inicira utvrđivanje prioriteta u oblasti razvoja Grada;
2) učestvuje u izradi strateških i pojedinačnih planova razvoja u oblastima od značaja za razvoj Grada;
3) inicira i učestvuje u utvrđivanju lokalne politike i mera u socijalnoj zaštiti, obrazovanju, kulturi, zdravstvenoj zaštiti, zapošljavanju, kao i u drugim oblastima od značaja za razvoj Grada;
4) daje mišljenje o predlozima razvojnih projekata u Gradu koji se delimično ili potpuno finansiraju iz budžeta Grada, prati njihovo ostvarivanje i daje svoje mišljenje o tome nadležnom organu Grada.
5) obavlja i druge poslove određene Statutom i osnivačkim aktom.
Broj i struktura članova Saveta, uslovi i način izbora članova Saveta, ovlašćenja i način rada Saveta, uređuju se posebnom odlukom Skupštine.
v) Savet za mlade
Savet za mlade:
1) inicira i učestvuje u izradi lokalne omladinske politike u oblasti obrazovanja, sporta, korišćenja slobodnog vremena, povećanja zaposlenosti, informisanja, aktivnog učešća, obezbeđivanja jednakih šansi, zdravstva, kulture, ravnopravnosti polova, sprečavanja nasilja i kriminaliteta, pristupa pravima, održivog razvoja i životne sredine i drugim oblastima od značaja za mlade;
2) učestvuje u izradi posebnih lokalnih akcionih planova, programa i politika u saglasnosti sa Nacionalnom strategijom za mlade i prati njihovo ostvarivanje;
3) daje mišljenje o pitanjima od značaja za mlade i o njima obaveštava organe Grada;
4) daje mišljenje na nacrte propisa i akata koje donosi Skupština u oblastima značajnim za mlade;
5) usvaja godišnje i periodične izveštaje o ostvarivanju lokalne omladinske politike i lokalnih akcionih planova i programa za mlade i podnosi ih Skupštini, gradonačelniku i Gradskom veću;
6) inicira pripremu projekata ili učešće Grada u programima i projektima za mlade u cilju unapređenja položaja mladih i obezbeđenja ostvarivanja njihovih prava koja su u nadležnosti Grada;
7) podstiče saradnju između Grada i omladinskih organizacija i udruženja i daje podršku realizaciji njihovih aktivnosti;
8) podstiče ostvarivanje međugradske saradnje koja se odnosi na omladinu i o tome obaveštava organe Grada;
9) daje mišljenje o predlozima projekata od značaja za mlade koji se delimično ili potpuno finansiraju iz budžeta Grada, prati njihovo ostvarivanje i daje svoje mišljenje nadležnom organu Grada.
10) obavlja i druge poslove određene Statutom i osnivačkim aktom.
Broj i struktura članova Saveta, uslovi i način izbora članova Saveta, ovlašćenja i način rada Saveta, uređuju se posebnom odlukom Skupštine.
g) Savet za javnu bezbednost i sigurnost građana i lokalne samouprave
Savet razmatra pitanja koja se odnose na javnu bezbednost i sigurnost građana i lokalne samouprave, zaštitu prava i imovine pojedinaca, pravnih lica i lokalne samouprave, u skladu sa zakonom i drugim propisima koji regulišu oblast javne bezbednosti i daje svoje mišljenje nadležnim organima.
Broj i struktura članova Saveta, uslovi i način izbora članova Saveta, ovlašćenja i način rada Saveta, uređuju se posebnom odlukom Skupštine.
d) Savet za rodnu ravnopravnost
Savet za rodnu ravnopravnost prati ostvarivanje ravnopravnosti polova, daje mišljenje o predlozima propisa koje donosi Skupština, predlaže aktivnosti i preduzimanje mere radi ostvarivanja politike jednakih mogućnosti na nivou Grada i obavlja druge poslove u skladu sa propisima kojima se uređuje rodna ravnopravnost.
Broj i struktura članova Saveta, uslovi i način izbora članova Saveta, ovlašćenja i način rada Saveta, uređuju se posebnom odlukom Skupštine.
Mandat saveta
Članovi saveta biraju se na period od četiri godine.
Skupština može razrešiti savet, odnosno pojedine članove saveta, ako:
1) savet ne zaseda duže od tri meseca;
2) član saveta neopravdano odsustvuje tri puta uzastopno na sednicama saveta;
3) u drugim slučajevima propisanim osnivačkim aktima saveta.
a) Izborna komisija
Izbornu komisiju čine predsednik i najmanje šest članova koje imenuje Skupština.
Izborna komisija ima sekretara koga imenuje Skupština i koji učestvuje u radu Izborne komisije, bez prava odlučivanja.
Predsednik, članovi Izborne komisije i sekretar, imenuju se na četiri godine, a po isteku mandata mogu biti ponovo imenovani.
Predsednik, članovi Izborne komisije i njen sekretar imaju zamenike.
Za predsednika, zamenika predsednika, sekretara i zamenika sekretara Izborne komisije imenuju se lica koja imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje tri godina radnog iskustva u struci.
Izborna komisija sprovodi izbore za članove saveta mesne zajednice isključivo u stalnom sastavu.
Članovi Izborne komisije i njihovi zamenici mogu biti samo građani koji imaju izborno pravo, kao i prebivalište na teritoriji Grada.
Zadaci i ovlašćenja Izborne komisije, kao i način rada i odlučivanja, bliže se utvrđuju odlukom Skupštine grada kojom se uređuju mesne zajednice.
b) Drugostepena izborna komisija
Drugostepena izborna komisija je organ za sprovođenje izbora koji u drugom stepenu odlučuje o prigovorima na odluke Izborne komisije
Drugostepenu izbornu komisiju čine predsednik i dva člana.
Drugostepena izborna komisija ima sekretara koga imenuje Skupština grada i koji učestvuje u radu Izborne komisije bez prava odlučivanja.
Drugostepena izborna komisija odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova.
Predsednik, najmanje jedan član i sekretar Drugostepene izborne komisije moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Predsednik, članovi Drugostepene izborne komisije i sekretar, imenuju se na četiri godine i mogu ponovo da budu imenovani.
Zadaci i ovlašćenja Drugostepene izborne komisije, kao i način rada i odlučivanja, bliže se uređuju odlukom Skupštine grada kojom se uređuju mesne zajednice.
Skupština, po potrebi, na predlog predsednika Skupštine, odborničke grupe, gradonačelnika ili Gradskog veća, obrazuje povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja, odnosno za obavljanje određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine, koje ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela.
Aktom o obrazovanju povremenog radnog tela utvrđuje se naziv radnog tela i oblast za koju se osniva, sastav radnog tela, zadatak i vreme za koje se obrazuje, odnosno rok za izvršenje zadataka i druga pitanja od značaja za rad radnog tela, kao i obavljanje stručnih i adminstrativno-tehničkih poslova za to radno telo.
Skupština obrazuje povremeno radno telo javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika.
Na rad povremenih radnih tela, kao i na prava i dužnosti članova povremenih radnih tela, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o radu stalnih radnih tela, osim kada posebnim aktom Skupštine nije drukčije određeno.
Skupština može iz reda odbornika obrazovati anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Skupština obavezno obrazuje anketni odbor ako to zatraži najmanje jedna trećina odbornika.
Anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje.
Anketni odbor ima pravo da traži od državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i službi podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima potrebne izjave od pojedinaca.
Nakon obavljenog posla, anketni odbor podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine.
SEDNICE SKUPŠTINE
Sednice Skupštine su:
- redovne sednice, koje se održavaju po potrebi, a obavezno jednom u tri meseca; i
- svečane sednice, koje se održavaju povodom svečanog obeležavanja istorijskih datuma Grada, kao i drugim svečanim povodom, u skladu sa posebnom odlukom Skupštine.
1. Pripremanje i sazivanje sednice Skupštine
O pripremanju sednice Skupštine stara se predsednik Skupštine, uz pomoć sekretara Skupštine.
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednice Skupštine.
Pre sazivanja sednice Skupštine, predsednik Skupštine organizuje sastanak sa predsednicima, odnosno predstavnicima odborničkih grupa radi upoznavanja sa predloženim dnevnim redom i radu na sednici Skupštine.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi, na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje jedne trećine odbornika u Skupštini.
Predsednik Skupštine je dužan da sazove sednicu na pisani zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva. Pisani zahtev za sazivanje sednice Skupštine mora da sadrži predlog dnevnog reda.
U situacijama koje zahtevaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, predsednik Skupštine može zakazati sednicu u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 3. ovog člana mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledica koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Minimalan rok za sazivanje sednice Skupštine iz stava 3. ovog člana, ne odnosi se na sazivanje sednice Skupštine u uslovima proglašene vanredne situacije.
Ako predsednik Skupštine ne sazove sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može sazvati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Sekretar Skupštine je dužan da obavi stručne poslove u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednice Skupštine u slučaju iz stava 6. ovog člana.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Redovne sednice Skupštine održavaju se, po pravilu, radnim danom.
Redovna sednica Skupštine započinje u 09.00 sati, a završava se u 18.00 sati.
Za početak održavanja sednice Skupštine može biti određeno i drugo vreme, ukoliko predsednik Skupštine proceni da za to postoje opravdani razlozi, o čemu obaveštava predsednike odborničkih grupa.
Na predlog predsedavajućeg ili odborničke grupe, Skupština može produžiti rad i posle 18.00 sati, s tim da se predlog iznese najkasnije do 17.00 sati.
O predlogu za produženje rada sednice, Skupština se izjašnjava odmah po njegovom iznošenju.
Predlog iz stava 5. ovog člana je prihvaćen ako za njega glasa većina prisutnih odbornika.
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine, uz pomoć sekretara Skupštine.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi koji su pripremljeni u skladu sa zakonom, Statutom i ovim poslovnikom i koji su dostavljeni do momenta sazivanja sednice.
U predloženom dnevnom redu posebno se grupišu tačke o kojima se, s obzirom na njihov karakter i značaj, odlučuje u skraćenom postupku, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Tačke iz stava 3. ovog člana navode se na kraju predloga dnevnog reda, a ispred tačke "Pitanja i predlozi".
Predlozi koji se upućuju predsedniku Skupštine radi uvršćivanja u dnevni red sednice, dostavljaju se u pisanoj formi, u jednom primerku i u elektronskom obliku.
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem propisanim odredbama ovog poslovnika koje se odnose na pripremu akata.
Predlog pojedinačnog akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem.
Predlozi koji nemaju karakter opšteg, odnosno pojedinačnog akata, kao što su preporuke, izveštaji, planovi, programi i sl, podnose se Skupštini u obliku u kome ih Skupština razmatra, sa predlogom akta u obliku u kome ga Skupština prihvata, donosi, usvaja ili daje saglasnost.
Predsednik Skupštine saziva sednicu, po pravilu, putem elektronskog sistema, a izuzetno, iz opravdanih razloga, sednicu može sazvati i pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži mesto, vreme održavanja sednice i predlog dnevnog reda.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice, osim za slučajeve za koje je ovim poslovnikom drugačije određeno.
Odbornicima se uz poziv za sednicu Skupštine dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Odbornicima se poziv za sednicu Skupštine sa materijalom iz stava 2. ovog člana, dostavlja, po pravilu, putem elektronskog sistema, a izuzetno može i u pisanom (štampanom) obliku.
Izuzetno od stava 1, 2 i 3. ovog člana, u situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine saglasno odredbama ovog poslovnika, materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice može se odbornicima dostaviti i na samoj sednici Skupštine, pre utvrđivanja dnevnog reda, u kom slučaju je predsednik Skupštine dužan da obrazloži razloge za takvo postupanje.
Poziv za sednicu sa materijalom dostavlja se obavezno i: gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članovima Gradskog veća, načelniku Gradske uprave, načelnicima organizacionih jedinica u Gradskoj upravi, gradskom pravobraniocu, lokalnom ombudsmanu, predsedniku gradske opštine Vranjska Banja, zameniku predsednika gradske opštine, predsedniku skupštine gradske opštine, zameniku predsednika skupštine gradske opštine, direktorima javnih preduzeća i javnih ustanova čiji je osnivač Grad, predlagačima materijala, predstavnicima sredstava javnog informisanja i drugim licima koje predsednik Skupštine poziva u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
5. Predlog za promenu predloženog dnevnog reda sednice Skupštine
Svaki ovlašćeni predlagač za donošenje akata u smislu odredaba ovog poslovnika, može predložiti izmene i dopune predloženog dnevnog reda i to: da se predloženi dnevni red dopuni predlogom akta odnosno razmatranjem određenog pitanja, da se pojedine tačke povuku iz predloženog dnevnog reda, da se spoji pretres po pojedinim tačkama, da se promeni redosled tačaka u predloženom dnevnom redu ili da se pojedine tačke iz skraćenog prebace u redovan postupak.
Predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda dostavljaju se predsedniku Skupštine, u pisanoj formi, u jednom primerku i u elektronskom obliku, sa obrazloženjem i u formi u kojoj ih Skupština donosi.
Predsednik Skupštine predloge za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda iz stava 2. ovog člana, kao i predloge koje on podnosi, dostavlja sekretaru Skupštine, radi izjašnjavanja da li su predlozi dostavljeni u propisanoj formi, na propisan način i u propisanom roku.
Predlozi za dopunu predloženog dnevnog reda dostavljaju se najkasnije dva dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine, ako ovim poslovnikom nije drugačije određeno.
Predlozi koji se odnose na izbor, imenovanje, razrešenje i prestanak funkcije, dostavljaju se najkasnije 24 časa pre časa određenog za održavanje sednice.
Predlozi za odlučivanje po hitnom postupku po odredbama ovog poslovnika, predlozi za povlačenje pojedine tačke iz predloženog dnevnog reda, spajanje pretresa po pojedinim tačkama, promenu redosleda tačaka iz predloženog dnevnog reda i za prebacivanje tačaka iz skraćenog u redovni postupak, mogu se dostaviti do početka sednice Skupštine.
Predlog za povlačenje tačke iz predloženog dnevnog reda može podneti samo njen predlagač.
O predlozima za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda koji nisu sačinjeni u propisanoj formi, odnosno dostavljeni na propisan način, kao i o predlozima kojima se vređa moral, dostojanstvo Skupštine, dostojanstvo i integritet odbornika ili drugih lica, Skupština se ne izjašnjava, o čemu se obaveštavaju odbornici.
Predsednik Skupštine se stara da materijali koji se utvrđuju u predlog dnevnog reda sednice, odnosno materijali po predlozima za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda, izuzev predloga za dopunu dnevnog reda po hitnom postupku, budu razmatrani na nadležnim radnim telima do dana sazivanja sednice, odnosno do dana održavanja sednice Skupštine.
6. Predsedavanje sednice, kvorum, otvaranje i učešće na sednici
Sednicom predsedava predsednik Skupštine, a u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti sednicom predsedava zamenik predsednika Skupštine (u daljem tekstu: predsedavajući).
Predsednik Skupštine može, u toku trajanja sednice, da prepusti predsedavanje sednicom zameniku predsednika Skupštine.
Preuzimanjem predsedavanja sednicom u smislu stava 2. ovog člana, zamenik predsednika Skupštine ima sva prava i dužnosti predsednika Skupštine u predsedavanju sednicom.
Ukoliko zakazanoj sednici Skupštine ne prisustvuje predsednik i zamenik predsednika Skupštine, ili predsednik i zamenik predsednika Skupštine odbiju da predsedavaju zakazanom sednicom, sednicom će predsedavati najstariji prisutan odbornik koji to prihvati.
Pre otvaranja sednice, predsedavajući, na osnovu evidencioni liste, utvrđuje da li postoji kvorum za rad i punovažno odlučivanje.
Prisustvo sednici odbornici prijavljuju potpisom na evidencionoj listi ili putem elektronskog sistema.
Skupština zaseda, raspravlja i odlučuje ukoliko sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Ako predsednik Skupštine u toku sednice, pre glasanja, posumnja da sednici ne prisustvuje većina odbornika, naložiće prozivanje ili prebrojavanje.
Prozivanje ili prebrojavanje odbornika pre glasanja izvršiće se i kad to zatraži neki od odbornika.
Prozivanje odbornika vrši sekretar Skupštine.
Otvaranje i učešće na sednici Skupštine
Kada se utvrdi da postoji kvorum, predsedavajući otvara sednicu i obaveštava Skupštinu odbornicima koji su opravdali odsustvo, kao i o tome ko je pozvan na sednicu Skupštine.
Sednici Skupštine prisustvuju pozvana lica.
Na sednicu Skupštine mogu se pozivati poslanici, načelnik Pčinjskog upravnog okruga, predstavnici drugih državnih organa, predstavnici verskih zajednica i druga lica za koja predsednik skupštine proceni da je potrebno njihovo prisustvo ili učešće u radu sednice.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda usvaja se izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Odbornik može podneti primedbe na izvod iz zapisnika.
Sekretar Skupštine ima pravo odgovora na podnete primedbe.
O primedbama na izvod iz zapisnika Skupština odlučuje bez rasprave.
Skupština usvaja izvod iz zapisnika većinom glasova prisutnih odbornika.
Prilikom utvrđivanja dnevnog reda, Skupština, bez rasprave, odlučuje o predlozima za izmenu i dopunu predloženog dnevnog prema sledećem redosledu:
- za odlučivanje po hitnom postupku;
- za povlačenje pojedine tačke iz predloženog dnevnog reda;
- za dopunu predloženog dnevnog reda;
- za spajanje rasprave po pojedinim tačkama;
- za promenu redosleda pojedinih tačaka; i
- za prebacivanje tačaka iz skraćenog u redovan postupak.
Po završenom glasanju o predlozima za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, predsedavajući predlaže dnevni red o kome Skupština, bez rasprave, odlučuje u celini, većinom glasova prisutnih odbornika.
Nove tačke po usvojenim predlozima za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda uvršćuju se u dnevni red po redosledu koji odredi predsednik Skupštine, o čemu se Skupština izjašnjava bez rasprave istovremeno sa predlogom za izmenu, odnosno dopunu predloženog dnevnog reda.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na pretres o tačkama dnevnog reda po utvrđenom redosledu.
Skupština može, u toku sednice, na predlog predsedavajućeg, bez rasprave, odlučiti da se o više srodnih tačaka pretres spoji, a da se o svakoj tački odlučuje pojedinačno, kao i da se promeni redosled tačaka u dnevnom redu.
O svakoj tački dnevnog reda, pravo da govore, po sledećem redosledu i vremenskom trajanju, imaju sledeći učesnici:
- predlagač, odnosno predstavnik predlagača akta, bez ograničenja vremena za izlaganje;
- podnosilac amandmana na predlog akta, koji ima pravo da govori najduže tri minuta;
- izvestilac nadležnog skupštinskog radnog tela, koji ima pravo da govori najduže tri minuta;
- predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe, koji ima pravo da govori najduže pet minuta;
- odbornici, koji imaju pravo da govore najduže tri minuta.
Predlagaču, odnosno predstavniku predlagača akta, gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članovima Gradskog veća, pomoćnicima gradonačelnika, predsedniku Skupštine, zameniku predsednika Skupštine, sekretaru Skupštine, načelniku Gradske uprave, predsedniku gradske opštine i zameniku predsednika gradske opštine, predsedavajući daje reč kad je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu vremena trajanja izlaganja.
Rukovodiocima unutrašnjih organizacionih jedinica Gradske uprave, kada nisu izvestioci, predsedavajući može, ukoliko oceni da je to potrebno, dati reč isključivo radi obrazloženja pojedinih pitanja po određenoj tački dnevnog reda iz nadležnosti te organizacione jedinice, kao i kada su isti učestvovali kao članovi radne grupe u izradi nacrta, odnosno predloga akta koji je predmet dnevnog reda.
Direktorima javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad, predsedavajući može, ukoliko oceni da je to potrebno, dati reč isključivo radi obrazloženja, kada se u pretresu po određenoj tački dnevnog reda iznesu činjenice koje se tiču delatnosti javnih preduzeća i ustanova.
Odbornik može po svakoj tački dnevnog reda da govori, po pravilu, samo jedanput.
Izuzetno iz stava 1. ovog člana, odbornik može da govori po drugi put kada je to, po oceni predsedavajućeg, potrebno za razjašnjenje činjenica u pretresu po određenoj tački dnevnog reda. Govor odbornika po drugi put može da traje najduže dva minuta.
Predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe može po svakoj tački dnevnog reda da govori najviše dva puta, s tim što drugi govor ne može da traje duže od tri minuta.
Odbornik i predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe mogu da govore po drugi put tek pošto se iscrpi lista govornika po prvi put, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Predsedavajući daje reč odbornicima prema redosledu prijavljivanja.
Predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe dobija reč čim je zatraži, ukoliko govori po prvi put po određenoj tački dnevnog reda.
Kada predsednik Skupštine govori kao odbornik, predsedavanje sednicom prepušta zameniku predsednika Skupštine.
Pretres po određenoj tački dnevnog reda zaključuje predsednik Skupštine kad se iscrpi lista govornika, i to po završnom izlaganju predlagača, odnosno predstavnika predlagača, ukoliko predlagač, odnosno predstavnik predlagača želi to pravo da iskoristi.
Po završnom izlaganju predlagača, odnosno predstavnika predlagača, kao i po zaključenju pretresa po određenoj tački dnevnog reda, pretres po toj tački dnevnog reda ne može se ponovo otvoriti.
Svaki akt i radnja koja predstavlja odstupanje od propisane procedure u radu Skupštine, predstavlja povredu Poslovnika.
Odborniku koji traži da govori o povredi Poslovnika, predsedavajući daje reč odmah po izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta.
Odbornik ne može da ukaže na povredu Poslovnika na koju je već ukazano.
Sekretar Skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje o navedenoj povredi Poslovnika.
Ako odbornik posle objašnjenja i dalje ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Skupština će, bez rasprave, odlučiti da li je bilo povrede Poslovnika.
Skupština može odlučiti da se objašnjenje i odlučivanje Skupštine po pitanju povrede Poslovnika vrši po zaključenju rasprave po svim tačkama dnevnog reda.
Zloupotreba prava odbornika u vezi sa pozivanjem na povredu Poslovnika postoji:
- ako govori o povredi Poslovnika, a ne citira odredbu Poslovnika i ne obrazloži u čemu se povreda sastoji;
- ako se poziva na povredu Poslovnika, a govor koristi za druge teme;
- ako je očigledno da se pozivanjem na povredu Poslovnika remeti tok sednice, o čemu odluku donosi predsednik Skupštine.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, predsedavajući je dužan da odmah oduzme reč odborniku, bez prethodne opomene.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, niti iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatan život drugih lica.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izjasni o odborniku iz druge odborničke grupe ili drugom licu koje prisustvuje sednici, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, vređa na rasnoj, verskoj, nacionalnoj, rodnoj ili drugoj osnovi, navodeći njegovo ime ili funkciju, odbornik, odnosno drugo lice na koje se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku, odnosno političku organizaciju ili grupu građana čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe, pravo na repliku ima predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe.
Odbornik ili drugo lice može da koristi pravo na repliku najviše dva puta po istom pitanju i sa istim učesnikom.
Odbornik koji je izazvao repliku, ovo pravo može da koristi samo jedanput po istom pitanju i sa istim učesnikom.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Predsedavajući može uskratiti pravo na repliku ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. i 2. ovog člana.
11. Odlaganje, prekid i pauze u toku sednice
Ako utvrdi da ne postoji kvorum, predsedavajući odlaže početak sednice dok se ne obezbedi kvorum, a najduže dva sata.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja sednice u smislu stava 1. ovog člana ne postoji kvorum za rad i punovažno odlučivanje, predsedavajući odlaže sednicu za odgovarajući dan i čas, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Sednica Skupštine se može odložiti i kada usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih opravdanih razloga, ne može da se završi pretres i odlučivanje po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan.
Odlaganje sednice Skupštine u slučaju iz stava 3. ovog člana može predložiti predsedavajući i predsednik odborničke grupe.
O odlaganju sednice odlučuje Skupština odmah po iznošenju predloga, većinom glasova prisutnih odbornika.
O danu i času održavanja, odnosno nastavka odložene sednice Skupštine, predsednik Skupštine obaveštava odbornike odmah po odlaganju sednice, ili naknadno elektronskim ili pisanim putem.
U slučaju odlaganja sednice u smislu stava 3. ovog člana, nastavak sednice počinje da teče tačkom dnevnog reda kod koje je sednica odložena.
Predsedavajući prekida rad Skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Skupštine, dok se kvorum ne obezbedi, a najduže dva sata. Ukoliko se kvorum ne može obezbediti na dan održavanja sednice, predsedavajući određuje dan i čas nastavka sednice Skupštine.
Utvrđivanje kvoruma, na zahtev predsedavajućeg ili odbornika, vrši se prozivkom ili prebrojavanjem, o čemu odlučuje predsedavajući.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice Skupštine i u slučajevima nastanka incidentnih okolnosti zbog kojih Skupština ne može da nastavi rad.
O danu i času nastavka prekinute sednice Skupštine, predsednik Skupštine obaveštava odbornike odmah po prekidu sednice, ili naknadno elektronskim ili pisanim putem.
Nastavak sednice počinje tačkom dnevnog reda kod koje je prekid i nastupio.
U toku sednice Skupštine, predsedavajući može odrediti pauzu sednice, ne duže od 20 minuta, kako bi se održao zajednički sastanak sa predsednicima odborničkih grupa radi usaglašavanja stavova o određenim tačkama dnevnog reda, pribavilo mišljenje, odnosno utvrdio predlog stalnog skupštinskog radnog tela ili Gradske izborne komisije, kao i radi obezbeđivanja normalnog rada i odlučivanja u Skupštini.
O rezultatima usaglašavanja u smislu stava 1. ovog člana, predsedavajući obaveštava odbornike u nastavku sednice.
12. Održavanje reda na sednici
O redu na sednici Skupštine stara se predsedavajući.
Za povredu reda na sednici Skupštine mogu se izreći sledeće mere: opomena, oduzimanje reči i udaljenje sa sednice.
Meru opomene i oduzimanje reči izriče predsedavajući.
Meru udaljenja sa sednice izriče Skupština, na predlog predsedavajućeg.
Evidenciju izrečenih mera vodi sekretar Skupštine.
Opomena se izriče odborniku koji:
- priđe govornici bez dozvole predsedavajućeg;
- govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- i pored upozorenja predsedavajućeg nastavi da govori po isteku vremena ili govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno na drugi način ometa govornika u izlaganju;
- drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena mera opomene, a koji i dalje narušava red na sednici Skupštine.
Predsedavajući je dužan da odmah oduzme reč, bez prethodne opomene:
- odborniku koji upotrebljava uvredljive izraze, ili iznosi činjenice i ocene iz privatnog života odbornika i drugih lica; i
- odborniku koji učini zloupotrebu prava pozivanja na povrede Poslovnika u smislu odredaba ovog poslovnika.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji ne poštuje odluku predsedavajućeg o oduzimanju reči, ili koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika na sednici Skupštine, odnosno na drugi način grubo ometa rad Skupštine.
Odbornik može biti udaljen sa sednice Skupštine na kojoj je povredio red.
Skupština izriče meru udaljenja sa sednice bez rasprave.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica Skupštine.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji sa sednice, predsedavajući će naložiti službi fizičkog obezbeđenja da tog odbornika udalje sa sednice i odrediće prekid do izvršenja mere udaljenja.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice Skupštine nema pravo na naknadu troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti za sednicu za koju je mera izrečena.
Mere opomene, oduzimanja reči i udaljenja sa sednice primenjuju se za sednicu Skupštine na kojoj su izrečene.
Ako predsedavajući izricanjem mera ne može da održi red na sednici, odrediće se kratak prekid sednice Skupštine.
Odredbe ovog poslovnika o održavanju reda na sednici primenjuju se i na sva druga lica prisutna na sednici Skupštine.
Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle pretresa, osim u slučajevima za koje je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.
O predlozima o kojima je spojena rasprava Skupština odlučuje pojedinačno.
Posle zaključenog pretresa o predlogu se glasa u celini.
Ako je na predlog akta stavljen amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Izuzetno iz stava 1. ovog člana, Skupština, većinom glasova od ukupnog broja odbornika:
1) donosi Statut;
2) donosi Poslovnik Skupštine;
3) donosi budžet;
4) donosi plan razvoja Grada i planske dokumente javnih politika; donosi prostorni i urbanistički plan;
5) odlučuje o podnošenju inicijative za pokretanje postupka za osnivanje, ukidanje ili promeni teritorije Grada;
6) odlučuje o obrazovanju, području za koje se obrazuje i ukidanju mesne zajednice i drugog oblika mesne samouprave;
7) utvrđuje predlog odluke o samodoprinosu;
8) odlučuje o raspisivanju gradskog referenduma i referenduma na delu teritorije Grada; izjašnjava se o predlozima iz građanske inicijative;
9) odlučuje o promeni naziva ulica, trgova i drugih delova naseljenih mesta;
10) odlučuje o simbolima Grada; utvrđuje praznik Grada;
11) odlučuje o javnom zaduživanju grada;
12) bira i razrešava predsednika i zamenika predsednika Skupštine grada; postavlja i razrešava sekretara i zamenika sekretara Skupštine grada; bira i razrešava gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća;
13) postavlja i razrešava gradskog pravobranioca i zamenike gradskog pravobranioca; imenuje i razrešava glavnog urbanistu; bira i razrešava lokalnog ombudsmana i zamenike lokalnog ombudsmana;
14) odlučuje o osnivanju Saveta za međunacionalne odnose;
15) odlučuje o dodeli zvanja "počasni građanin"; odlučuje o dodeli nagrada i drugih javnih priznanja Grada;
16) odlučuje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, drugim propisima, Statutom i ovim poslovnikom.
Skupština odlučuje glasanjem odbornika, na način i po postupku određenim zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim u slučajevima određenim zakonom, Statutom i ovim poslovnikom za tajno glasanje, ili kad Skupština odluči da se glasa tajno.
Javno glasanje se vrši dizanjem ruke, poimenično prozivkom ili putem elektronskog sistema.
Kada se glasa dizanjem ruke, predsednik Skupštine prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" i, najzad, odbornici koji su uzdržani.
Na zahtev najmanje jedne trećine odbornika, Skupština može, bez rasprave, odlučiti da se glasa prozivkom.
U slučaju iz stava 5. ovog člana, predsedavajući proziva odbornike po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan".
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, pored prezimena i imena odbornika.
U slučaju da se odbornik ne izjasni da li je "za" ili "protiv" predloga, niti da li je uzdržan, smatra se da nije glasao.
Skupština može, na predlog najmanje jedne trećine, odlučiti da glasanje bude tajno.
Tajno glasanje vrši se na glasačkim listićima koji su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine, zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga
Tajno glasanje se vrši po odredbama ovog poslovnika kojima je propisano tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine.
Nakon obavljenog glasanja, predsedavajući zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
14. Zaključivanje sednice Skupštine
Predsedavajući zaključuje sednicu Skupštine posle sprovedenog odlučivanja po svim tačkama dnevnog reda i postavljanjem pitanja i predloga odbornika, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
15. Zapisnik i stenografske beleške
Tok sednice Skupštine beleži se tonskim ili digitalnim zapisom i trajno se čuva.
Zapisnik sa sednice Skupštine obavezno sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, broj prisutnih odbornika, imena odsutnih odbornika, imena ostalih prisutnih na sednici Skupštine, dnevni red, tok sednice, imena govornika i njihovu diskusiju, rezultate glasanja po tačkama dnevnog reda, izdvojeno mišljenje odbornika (ukoliko je odbornik zahtevao da se izdvojeno mišljenje unese u zapisnik), donete akte po tačkama dnevnog reda, izrečene mere i vreme završetka sednice.
Zapisnik potpisuju predsedavajući sednicom i sekretar Skupštine grada.
O čuvanju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
O korišćenju zapisnika odlučuje predsednik Skupštine.
Izvod iz zapisnika sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, broj prisutnih odbornika na sednici Skupštine, dnevni red, imena govornika, rezultate glasanja po tačkama dnevnog reda,, ime i prezime odbornika koji je izdvojio mišljenje (ukoliko je odbornik zahtevao da se izdvojeno mišljenje unese u zapisnik), donete akte po tačkama dnevnog reda i vreme završetka sednice.
Izvod iz zapisnika potpisuju predsednik i sekretar Skupštine.
16. Postupak donošenja propisa
Skupština donosi Statut, kao najviši pravni akt.
Skupština u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: odluke, poslovnik, rešenje, zaključak, deklaraciju, preporuku, plan, program i druge propise u skladu sa zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Rešenjem se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i pravnim interesima lica u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Zaključkom se odlučuje o proceduralnim pitanjima, o usvajanju, odnosno prihvatanju određenih predloga, inicira donošenje odluka, odnosno drugog opšteg ili pojedinačnog akta.
Pravo predlaganja propisa imaju: odbornik (uključujući i predsednika i zamenika predsednika Skupštine), odbornička grupa, stalno radno telo Skupštine, gradonačelnik, Gradsko veće, kao i predlagači ovlašćeni zakonom i Statutom.
Kada je predlagač grupa odbornika, odnosno određeni broj građana po postupku za sprovođenje građanske inicijative, u predlogu mora biti naznačen predstavnik predlagača, odnosno predstavnik inicijativnog odbora, a ukoliko to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača, odnosno predstavnik inicijativnog odbora prvi potpisani odbornik, odnosno građanin.
Ovlašćeni predlagač predloga propisa u skladu sa odlukom građana na sprovedenom referendumu radi prethodnog izjašnjavanja o pitanjima iz nadležnosti Skupštine je predsednik Skupštine.
Gradsko veće, kao predlagač, za obrazloženje podnetog materijala može odrediti više predstavnika predlagača.
Ovlašćeni predlagač podnosi predlog akta u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem.
Obrazloženje sadrži naročito:
- pravni osnov za donošenje akta;
- razloge za donošenje akta;
- objašnjenje osnovnih pravnih rešenja, ciljeve koji se donošenjem akta žele ostvariti;
- procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta;
- pregled odredaba akta koji se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže izmena, odnosno dopuna akta.
Predlog akta koji je utvrđen nakon sprovedene javne rasprave obavezno sadrži i izveštaj sa prikazom svih predloga i sugestija datih u javnoj raspravi, kao i sa obrazloženjem razloga zbog kojih pojedini predlozi ili sugestije nisu prihvaćeni.
Ako predlog akta nije sačinjen u propisanoj formi, sekretar Skupštine će zatražiti od predlagača da u određenom roku predlog uskladi sa odredbama ovog poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji neusklađenost.
Ukoliko predlagač ne uskladi predlog akta u ostavljenom roku, predlog akta se smatra povučenim.
Predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima, odlučuje na kojoj sednici će se razmatrati materijali, odnosno akti dostavljeni predsedniku Skupštine u skladu sa odredbama ovog poslovnika i uvrstiti u predlog dnevnog reda sednice, osim kada se radi o predlozima za koje je zakonom i ovim poslovnikom utvrđeno da se moraju uvrstiti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice Skupštine.
Predlog akta, pre razmatranja u Skupštini, obavezno razmatraju nadležna radna tela i Gradsko veće, ako Gradsko veće nije predlagač akta, osim u slučajevima za koje je ovim poslovnikom drugačije određeno.
Izuzev iz stava 1. ovog člana, kada je predlagač akta stalnog skupštinskog radnog tela nadležnog za kadrovska pitanja utvrđeni predlog akta dostavlja se Skupštini.
Nadležno radno telo i Gradsko veće, ako nije predlagač akta, daje mišljenje Skupštini o tome da li prihvata ili ne prihvata predlog akta.
Ukoliko nadležno radno telo i Gradsko veće predlože Skupštini prihvatanje predloga akta, dužni su da navedu da li predlog akta prihvataju u celini ili sa izmenama, koje predlažu u formi amandmana.
Ako nadležno radno telo, odnosno Gradsko veće kada nije predlagač akta, ne dostavi mišljenje o predlogu akta, ili predloži da se predlog akta ne prihvati, predsednik Skupštine može takav predlog akta da uvrsti u dnevni red sednice Skupštine.
Predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, ima pravo da učestvuje u pretresu do njenog zaključenja, da daje objašnjenja i iznosi mišljenja, i ima pravo na završno izlaganje u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Predlagač može do zaključenja pretresa, na osnovu iznetih primedbi, povući predlog akta.
Ako su na predlog akta podneti amandmani, pretres se nastavlja po amandmanima u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Po završenom pretresu predloga akta i glasanja o amandmanima, pristupa se glasanju o predlogu akta u celini.
Predlog za izmenu, dopunu ili brisanje pojedinih odredaba predloga opšteg akta, podnosi se u formi amandmana.
Amandman može podneti ovlašćeni predlagač akata u smislu odredaba ovog poslovnika, u pisanom obliku sa obrazloženjem.
Amandman mora da sadrži naziv predloga akta na koji se odnosi, tekst izmene ili dopune, odnosno odredbu za brisanje, razlog za podnošenje amandmana i ime, odnosno naziv podnosioca amandmana.
Predlog za promenu člana predloga opšteg akta kojim se ispravljaju očigledne, odnosno štamparske greške na koje u toku sednice Skupštine ukaže odbornik ili nadležno radno telo, ne podnose se u formi amandmana i predlagač akta ga odmah može prihvatiti, u kom slučaju postaje sastavni deo predloga opšteg akta.
Amandmani se podnose predsedniku Skupštine najkasnije 48 časova pre časa određenog za održavanje sednice na kojoj se vrši pretres predloga akta.
Na predlog akta po hitno sazvanoj sednici i na predlog akta čije donošenje se traži po hitnom postupku, odnosno na predlog akta kojim je dnevni red dopunjen, amandmani se mogu podneti do početka pretresa o predlogu akta.
Podnosilac amandmana ne može sam ili zajedno sa drugim ovlašćenim predlagačima, podneti više amandmana na isti član predloga odluke.
Podnete amandmane u smislu stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine upućuje predlagaču, nadležnom radnom telu i Gradskom veću, kada nije predlagač akta.
Amandmane koje Komisija za propise odbaci kao neblagovremene, nepotpune, suprotne zakonu, uvredljive ili upućene suprotno odredbama ovog poslovnika, ne mogu biti predmet rasprave, niti odlučivanja na sednici Skupštine.
O amandmanima iz stava 5. ovog člana, Komisija za propise sačinjava poseban izveštaj i dostavlja ga Skupštini.
Predlagač akta, nadležna radna tela i Gradsko veće, kada nije predlagač akta, dužni su da, pre sednice Skupštine, razmotre amandmane i da Skupštinu obaveste koje amandmane predlažu da ih Skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Predlagač može da podnese amandman do završetka pretresa predloga akta na sednici Skupštine.
Amandman predlagača postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Amandman postaje sastavni deo predloga akta i u slučaju kada predlagač prihvati amandman.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga akta na koje su podneti.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, istovremeno glasati o više amandmana.
Ako Skupština usvoji više amandmana može odložiti odlučivanje o predlogu akta u celini i zatražiti od predlagača da u saradnji sa nadležnom službom izvrši pravnu redukciju teksta predloga akta, odnosno da međusobno usaglasi usvojene amandmane sa tekstom predloga akta.
18. Donošenje akta po hitnom postupku
Ako za donošenje akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada, predlog akta se može podneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u radnim telima Skupštine.
Predlog za donošenje akta iz stava 1. ovog člana može se podneti do početka sednice Skupštine.
Pisani predlog za dopunu po hitnom postupku predloženog dnevnog reda, sa obrazloženjem hitnosti, dostavlja se zajedno sa predlogom akta, u formi u kojoj ga Skupština donosi.
O predlogu za unošenje akta u dnevni red sednice po hitnom postupku Skupština odlučuje na način utvrđen odredbama ovog poslovnika.
Predlog za donošenje akta po hitnom postupku mogu podneti Gradsko veće i najmanje jedna trećina odbornika.
Ako Skupština prihvati predlog da se donese akt po hitnom postupku, taj predlog postaje prva tačka dnevnog reda, osim ako je za pojedine slučajeve zakonom ili ovim poslovnikom drugačije određeno.
O amandmanima na predlog akta koji se donosi po hitnom postupku, Skupština odlučuje, po pravilu, bez izjašnjavanja nadležnih radnih tela.
Skupština može, na predlog predsedavajućeg, kada oceni da je to potrebno, u toku sednice zatražiti hitno mišljenje nadležnog radnog tela Skupštine o predlogu akta, odnosno o podnetim amandmanima na predlog akta koji se donosi po hitnom postupku..
U skraćenom postupku odlučuje se bez prethodnog pretresa.
U skraćenom postupku Skupština može odlučivati o pojedinačnim aktima.
Odlučivanje u skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi akata u predlogu dnevnog reda grupisani u posebnom odeljku i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje u skraćenom postupku" u skladu sa odredbama ovog poslovnika, kao i ako je: predlog akata sačinjen u propisanoj formi, ako ga je podneo ovlašćeni predlagač, ako je prethodno razmatran od strane nadležnog organa i radnog tela Skupštine, odnosno utvrđen od strane nadležnog radnog tela Skupštine i ako je dostavljen odbornicima u redovnoj proceduri sazivanja sednice Skupštine.
20. Izrada, potpisivanje i objavljivanje propisa
Akta Skupštine izrađuju se na osnovu izvornika zapisnika o radu sednice na kojoj su doneti.
Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta overava se pečatom Skupštine.
Izvornik akta u tekstu koji je usvojen na sednici Skupštine, potpisan od predsednika Skupštine i overen pečatom Skupštine, čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akta i njihovih otpravaka, čuvanju, objavljivanju i dostavljanju izvornika akta i njihovih otpravaka zainteresovanim organima i organizacijama stara se organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove.
Opšti akti doneti na sednici Skupštine objavljuju se u "Službenom glasniku Grada Vranja".
Akti iz stava 7. ovog člana stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, osim ako Skupština u postupku donošenja utvrdi da postoje naročito opravdani razlozi da isti stupi na snagu i ranije.
Kad odlučuje o predlogu akta, Skupština istovremeno odlučuje i o stupanju na snagu akta u smislu stava 8. ovog člana.
Ostali akti objavljuju se u "Službenom glasniku Grada Vranja" kada je to tim aktima predviđeno.
O objavljivanju akta stara se sekretar Skupštine.
Svečane sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine povodom obeležavanja: 7.septembra, Dana oslobođenja Vranja od fašizma u Drugom svetskom ratu; 4.oktobra, Dana oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu, a mogu se sazvati i drugim svečanim povodom.
Sednica Skupštine sazvana u smislu stava 1. ovog člana je svečanog i protokolarnog karaktera.
Svečana sednica Skupštine održava se, po pravilu, u sali Skupštine ili na drugom prikladnom mestu koje odgovara svečarskom povodu njenog obeležavanja.
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine svečanom pozivnicom.
Svečana pozivnica sadrži dan i čas održavanja svečane sednice, mesto održavanja svečane sednice i program svečanosti.
Na održavanje svečane sednice ne primenjuju se odredbe ovog poslovnika.
JAVNOST RADA SKUPŠTINE
Rad Skupštine i njenih radnih tela dostupan je javnosti.
Za javnost rada Skupštine i njenih radnih tela odgovoran je predsednik Skupštine.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštenja javnosti o njihovom radu.
Elektronski mediji mogu direktno da prenose sednice Skupštine po odluci Skupštine.
Skupština i njena radna tela, na obrazložen predlog predsednika Skupštine, odnosno radnog tela, gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje jedne trećine odbornika, izuzetno mogu isključiti ili ograničiti javnost iz svog rada, u skladu sa zakonom.
O predlogu iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje bez rasprave.
Skupština može da izda službeno saopštenje za javnost.
Službeno saopštenje za javnost o radu sednice Skupštine mogu da izdaju predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine i sekretar Skupštine, po ovlašćenju predsednika Skupštine..
Konferenciju za štampu u Skupštini može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, ili drugo lice po ovlašćenju predsednika Skupštine.
U cilju obaveštenja javnosti o radu Skupštine i njenih radnih tela, na zvaničnoj internet stranici Grada objavljuju se:
1) obaveštenje o vremenu i mestu održavanja sednice Skupštine, sa predlogom dnevnog reda;
2) odluke i druga akta doneta na sednici Skupštine;
3) nacrti odluka i drugih akata o kojima se sprovodi javna rasprava, sa obaveštenjem o vremenu i mestu održavanja javne rasprave;
4) "Službeni glasnik Grada Vranja" u elektronskoj formi;
O objavljivanju akata iz stava 1. ovog člana stara se sekretar Skupštine.
PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Pravo je i dužnost odbornika da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela, predlaže donošenje propisa, podnosi amandmane na predlog opšteg akta, traži informacije i podatke koji su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika i da učestvuje u drugim aktivnostima u Skupštini.
Odbornik je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine i sednicama radnih tela Skupštine u koja je imenovan.
U slučaju opravdane sprečenosti da prisustvuje sednici Skupštine, odbornik je dužan da blagovremeno prijavi svoje odsustvo sekretaru Skupštine.
Odbornik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja odborničke funkcije.
Odbornik ima pravo da mu se redovno dostavljaju službene publikacije, informativni materijali i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu Skupštine, kao i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.
Odbornik ima pravo da na lični zahtev od organa i službi Grada dobije podatke, objašnjenja i obaveštenja koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, a koji su mu potrebni za rad.
Za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odgovoran je sekretar Skupštine, a načelnik Gradske uprave kada se obaveštenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad Gradske uprave.
Odbornik je dužan da odmah po saznanju, a najkasnije prvog narednog radnog dana, Savetu za praćenje primene Etičkog kodeksa pismeno prijavi postojanje privatnog interesa, u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, u pogledu predmeta predloga odluke ili drugog opšteg akta o kojem će biti raspravljano.
Gradska uprava, preko nadležnih organizacionih jedinica, obezbeđuje uslove za vršenje funkcije odbornika, i to:
1) pruža im stručnu i administartivno-tehničku pomoć u izradi predloga koji oni podnose Skupštini i radnim telima Skupštine;
2) obezbeđuje im korišćenje "Službenog glasnika Grada Vranja", kao i dopunski dokumentaciju za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine ili njenih radnih tela;
3) pomaže im u vršenju drugih poslova poverenih od strane Skupštine.
Odbornik ima pravo da postavlja odbornička pitanja iz nadležnosti organa Grada, javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad, kao i pitanja koja su od opšteg interesa za građane i Grad, a od značaja su za funkcionisanje lokalne samouprave, u skladu sa zakonom i Statutom.
Odborničko pitanje postavlja se na kraju sednice, pošto Skupština završi rad po svim tačkama dnevnog reda, usmeno ili u pisanoj formi, ili između dve sednice Skupštine, u pisanoj formi.
Odbornička pitanja moraju biti jasno formulisana
Objašnjenja, obaveštenja i odgovori na postavljena odbornička pitanja daju se, ako je to moguće, na sednici na kojoj su postavljena, a kao to nije moguće, na prvoj narednoj sednici Skupštine, putem elektronskog sistema ili u pisanoj formi.
Objašnjenja, obaveštenja i odgovori na postavljena odbornička pitanja između dve sednice Skupštine daju se na prvoj narednoj sednici Skupštine, putem elektronskog sistema ili u pisanoj formi.
Odgovor na odborničko pitanje treba biti kratak, jasan i precizan i, po pravilu, treba da sadrži predloge za rešavanje problema na koje se pitanje odnosi.
Odgovor na odborničko pitanje dostavlja se svim odbornicima
Odbornik ima pravo na naknadu za rad i naknadu drugih troškova u vezi sa vršenjem odborničke dužnosti.
Naknada iz stava 1. ovog člana utvrđuje se posebnom odlukom Skupštine.
Odborniku se posle potvrđivanja mandata izdaje odbornička legitimacija u kojoj se navode prava koja odbornik može da ostvaruje po osnovu legitimacije.
Odborničku legitimaciju potpisuje predsednik Skupštine.
Sadržinu, oblik, način izdavanja legitimacije i vođenja evidencije o izdatim legitimacijama, utvrđuje stalno skupštinsko radno telo nadležno za kadrovska pitanja.
Nespojivost odborničke funkcije sa drugim funkcijama
Ne može biti istovremeno odbornik lice zaposleno u Gradskoj upravi, ili lice koje imenuje, odnosno postavlja Skupština u organima grada, javnim preduzećima i ustanovama čije je osnivač grad.
Ako zaposleni u Gradskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i dužnosti po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat.
Licu koje imenuje ili postavlja Skupština, danom potvrđivanja mandata odbornika prestaje funkcija na koju je imenovano, odnosno postavljeno.
U pogledu nespojivosti funkcije odbornika sa obavljanjem druge funkcije, poziva ili profesionalne delatnosti, primenjuju se i propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1) podnošenjem ostavke;
2) donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine;
3) ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
4) ako je pravosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s odborničkom funkcijom;
6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji Grada;
7) gubljenjem državljanstva;
8) ako nastupi smrt odbornika.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučajeva iz stava 1,tač. 2)-8) ovog člana, Skupština na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Odbornik lično podnosi ostavku, overenu kod organa nadležnog za overu potpisa, predsedniku Skupštine, u roku od tri dana od dana overe.
Predsednik Skupštine je dužan da podnetu ostavku stavi na dnevni red Skupštine na prvoj narednoj sednici, sa predlogom da to bude prva tačka dnevnog reda.
Odbornik ima pravo na zaštitu mandata, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita izbornog prava u izbornom postupku.
Kad odborniku prestane mandat pre isteka vremena za koje je izabran, taj mandat Gradska izborna komisija dodeljuje sledećem kandidatu prema redosledu sa te izborne liste kome mandat nije bio dodeljen, odnosno sledećem kandidatu sa liste kome mandat nije bio dodeljen- pripadniku iste političke stranke, ako se radi o koalicionoj izbornoj listi.
Na odluku Skupštine o prestanku mandata i na odluku o potvrđivanju mandata odbornika, može se izjaviti žalba Upravnom sudu, u skladu sa zakonom.
RAD SKUPŠTINE GRADA U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG STANJA
U slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja Skupština radi po ovom poslovniku, ako zakonom ili drugim propisima nije drukčije određeno i ako konkretne prilike i okolnosti to dozvoljavaju.
Ako u navedenim uslovima nije moguć rad po ovom poslovniku, Skupština na prvoj sednici donosi poseban Poslovnik o svom radu i ostvarivanju funkcija u nastalim okolnostima.
Predsednik Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine;
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika i o načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednicu;
- po potrebi može odrediti poseban način vođenja i čuvanja zapisnika i drugih dokumenata Skupštine, naložiti da se određeni materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja i preduzimati druge mere u cilju bezbednosti i zaštite istih;
- uspostavlja kontakte i sarađuje sa odgovarajućim državnim i vojnim organima RS i preduzima mere za realizaciju donetih zakona, odluka, zaključaka, naređenja i drugih akata ovih organa;
- odlučuje o drugim merama u cilju što uspešnijeg ostvarivanja poslova i zadataka u nastalim okolnostima.
Ukoliko sednicu Skupštine nije moguće organizovati, akte iz njene nadležnosti donosi Gradsko veće, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini kada se stvore uslovi za sazivanje sednice Skupštine.
SARADNJA SKUPŠTINE SA SKUPŠTINAMA DRUGIH JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
Skupština sarađuje sa skupštinama, odnosno predstavničkim telima drugih gradova i opština u zemlji i inostranstvu.
Skupština sarađuje i sa nevladinim organizacijama, humanitarnim i drugim udruženjima.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacije Skupštine ili njenih funkcionera skupštinama drugih gradova i opština, davanjem mišljenja o pojedinim značajnim pitanjima iz nadležnosti Skupštine, kao i razmenom informacija i drugih materijala i publikacija.
Sastav delegacije, kao i ciljeve i zadatke posete, utvrđuje predsednik Skupštine i predsednici, odnosno predstavnici odborničkih grupa.
Delegacija po pravilu održava odbornički sastav.
Delegacija podnosi Skupštini izveštaj o obavljenoj poseti u roku od 15 dana od dana završetka posete.
AUTENTIČNO TUMAČENJE AKATA SKUPŠTINE, TUMAČENJE, DONOŠENJE I PRIMENA POSLOVNIKA
Autentično tumačenje akata Skupštine
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja propisa može da podnese ovlašćeni predlagač propisa u smislu odredaba ovog poslovnika.
Predlog mora biti podnet u pisanom obliku i sa obrazloženjem
Skupština donosi autentično tumačenje akata čiji je donosilac, na predlog stalnog skupštinskog radnog tela nadležnog za propise.
Kada se na sednici Skupštine postavi pitanje pravilne primene odredaba Poslovnika, stručno tumačenje daje sekretar Skupštine.
Donošenje i promena Poslovnika
Predlog za donošenje ili promenu Poslovnika može podneti predsednik Skupštine, jedna trećina odbornika i stalno skupštinsko radno telo nadležno za propise.
Predlog se podnosi u pisanom obliku sa obrazloženjem.
O predlogu iz stava 1. Ovog člana Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako Skupština odluči da se pristupi donošenju ili promeni Poslovnika, istim aktom određuje Komisiju za izradu nacrta Poslovnika, odnosno odluke o promeni Poslovnika, određuje njene zadatke i rok za izradu nacrta.
Predlog Poslovnika, odnosno odluke o promeni Poslovnika utvrđuje stalno skupštinsko radno telo nadležno za propise.
O predlogu Poslovnika, odnosno predlogu odluke o promeni Poslovnika, Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Predsednik i članovi Saveta za privredu i saobraćaj nastavljaju sa radom kao predsednik i članovi Saveta za ekonomski razvoj, privredu i saobraćaj.
Predsednik i članovi Saveta za poljoprivredu i razvoj sela nastavljaju sa radom kao predsednik i članovi Saveta za mesne zajednice, poljoprivredu i razvoj sela.
Predsednik i članovi Saveta za obrazovanje, kulturu, fizičku kulturu, informisanje i sport nastavljaju sa radom kao predsednik i članovi Saveta za obrazovanje, kulturu, fizičku kulturu, informisanje i sport i odnose sa verskim zajednicama.
Predsednik i članovi Komisije za propise nastavljaju sa radom kao predsednik i članovi Komisije za propise i upravu.
Predsednik i članovi Saveta za razvoj i zaštitu lokalne samouprave nastavljaju sa radom kao predsednik i članovi Saveta za razvoj Grada.
Na pitanja koja nisu regulisana ovim poslovnikom neposredno se primenjuju odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje funkcionisanje lokalne samouprave.
Stupanjem na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine grada Vranja ("Službeni glasnik grada Vranja", broj 3/18 - prečišćen tekst.
Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Vranja".