UREDBA

O NAČELIMA ZA UNUTRAŠNJE UREĐENJE I SISTEMATIZACIJU RADNIH MESTA U UPRAVI CARINA

("Sl. glasnik RS", br. 26/2019)

 

I UVODNA ODREDBA

Predmet uredbe

Član 1

Ovom uredbom propisuju se načela za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u Upravi carina, vrste organizacionih jedinica i način pripreme i donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Upravi carina kao sastavnog dela Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta Ministarstva finansija (u daljem tekstu: pravilnik).

II NAČELA ZA UNUTRAŠNJE UREĐENJE I SISTEMATIZACIJU RADNIH MESTA

Član 2

Unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta moraju:

1) da se zasnivaju na delokrugu Uprave carina i radnim procesima u njoj;

2) da budu prilagođeni celini poslova Uprave carina;

3) da obezbede delotvoran i skladan rad Uprave carina i delotvoran nadzor nad radom unutar Uprave carina;

4) da obezbede brzo i delotvorno ostvarivanje prava i pravnih interesa privrede i građana;

5) da omoguće grupisanje istovrsnih ili srodnih i međusobno povezanih poslova u odgovarajuće unutrašnje organizacione jedinice u Upravi carina;

6) da omoguće saradnju sa drugim državnim organima i organima državne uprave u obavljanju poslova Uprave carina;

7) da obezbede javnost rada Uprave carina.

Donošenje pravilnika

Član 3

Unutrašnje uređenje Uprave carina i sistematizacija radnih mesta u njemu određuju se pravilnikom.

Pravilnik, na predlog direktora Uprave carina, donosi ministar finansija uz saglasnost Vlade.

Sadržina pravilnika

Član 4

Pravilnik se sastoji od dela kojim se određuje unutrašnje uređenje Uprave carina i dela kojim se sistematizuju radna mesta.

Deo pravilnika o unutrašnjem uređenju Uprave carina sadrži:

1) unutrašnje jedinice u Upravi carina, njihov delokrug i međusobni odnos;

2) rukovođenje unutrašnjim jedinicama;

3) ovlašćenja i odgovornosti rukovodilaca unutrašnjih jedinica;

4) način saradnje Uprave carina s drugim organima i organizacijama.

Deo pravilnika o sistematizaciji radnih mesta sadrži:

1) broj državnih službenika koji rade na položaju i opis njihovih poslova;

2) broj radnih mesta po svakom carinskom zvanju (za carinske službenike) i svakoj vrsti radnih mesta (za nameštenike);

3) nazive radnih mesta, opise poslova radnih mesta i carinska zvanja (za carinske službenike), odnosno vrste (za nameštenike) u koje su radna mesta razvrstana;

4) potreban broj carinskih službenika i nameštenika za svako radno mesto;

5) uslove za rad na svakom radnom mestu koji se odnose na vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanje, državni stručni ispit i poseban stručni ispit za carinskog službenika, potrebno radno iskustvo u struci, kao i potrebne kompetencije za rad na radnom mestu.

Potrebne kompetencije za rad na radnom mestu iz stava 3. tačka 5) ovog člana utvrđuju se u obrascu kompetencija koji je sastavni deo pravilnika.

Usklađenost s kadrovskim planom

Član 5

Pravilnik mora biti usklađen sa donesenim kadrovskim planom.

Ovlašćenja i odgovornosti rukovodioca organizacione jedinice

Član 6

Rukovodilac organizacione jedinice planira, usmerava i nadzire rad organizacione jedinice i vrši najsloženije poslove iz njenog delokruga.

Rukovodilac je odgovoran za zakonit, pravilan i blagovremen rad organizacione jedinice.

III VRSTE ORGANIZACIONIH JEDINICA I USLOVI ZA NJIHOVO OBRAZOVANJE

Vrste organizacionih jedinica

Član 7

Organizacione jedinice Uprave carina obrazuju se kao unutrašnje organizacione jedinice i područne organizacione jedinice.

Unutrašnje organizacione jedinice

Član 8

Unutrašnje organizacione jedinice u Centrali Uprave carina obrazuju se kao osnovne, posebne i uže unutrašnje organizacione jedinice.

Osnovna unutrašnja organizaciona jedinica je sektor.

Posebne unutrašnje organizacione jedinice su Biro direktora, Centar za stručno osposobljavanje i usavršavanje carinskih službenika i Carinska laboratorija.

Uže unutrašnje organizacione jedinice su odeljenje, odsek i grupa.

Pojedine unutrašnje organizacione jedinice mogu nositi drugačije nazive koji odgovaraju prirodi posla za koji se osnivaju.

Područne organizacione jedinice

Član 9

Područne organizacione jedinice obrazuju se kao osnovne područne organizacione jedinice i uže organizacione jedinice carinarnice.

Osnovna područna organizaciona jedinica je carinarnica.

Uže organizacione jedinice carinarnice su: odseci, referati, carinske ispostave, carinski referati i carinski punktovi.

Sektor

Član 10

Sektor se obrazuje da bi vršio poslove koji predstavljaju zaokruženu oblast rada u Upravi carina.

Rukovođenje sektorom

Član 11

Sektorom rukovodi pomoćnik direktora.

Pomoćnik direktora koordinator koordiniše rad više međusobno povezanih oblasti rada u Upravi carina i za svoj rad odgovara ministru finansija i direktoru Uprave carina.

Biro direktora

Član 12

Biro direktora obrazuje se da bi vršio savetodavne i protokolarne poslove, poslove odnosa sa javnošću, koordinaciju projektima i kontrolu implementacije projekata koji se izvode u Upravi carina i administrativno-tehničke poslove koji su značajni za rad direktora i pomoćnika direktora koordinatora.

Biroom rukovodi šef biroa, koji za svoj rad i rad biroa odgovara direktoru Uprave carina.

Centar za stručno osposobljavanje i usavršavanje carinskih službenika i Carinska laboratorija

Član 13

Centar za stručno osposobljavanje i usavršavanje carinskih službenika se osniva radi sprovođenja obuka i usavršavanja carinskih službenika, organizacije teorijske i praktične nastave i obuke sa polaganjem posebnog stručnog ispita za carinske službenike i carinske zastupnike, organizacije i izvođenja specijalističkih seminara i stručne obuke u carinskoj operativi i drugih poslova od značaja za stručnu obuku carinskih službenika u skladu sa trendovima evropskih carinskih administracija.

Carinska laboratorija se osniva radi obavljanja poslova hemijsko-tehnološke analize uzoraka robe u cilju pravilnog svrstavanja robe po Carinskoj tarifi.

Centrom za stručno osposobljavanje i usavršavanje carinskih službenika i Carinskom laboratorijom rukovodi načelnik Centra odnosno načelnik Laboratorije koji za svoj rad odgovaraju pomoćniku direktora koji rukovodi sektorom u čijem sastavu je Centar, odnosno Laboratorija.

Odeljenje, odsek i grupa

Član 14

Odeljenje, odsek i grupa mogu da se obrazuju u sektoru ili izvan njih.

Odeljenje, odsek i grupa obrazuju se izvan sektora da bi vršili poslove iz pojedinih oblasti rada koje nisu u delokrugu sektora ili ako to nalažu posebni propisi ili da bi pružali podršku sprovođenju projekata.

Zbog prirode i obima poslova u odeljenju može da se obrazuje više odseka i grupa, a u odseku više grupa.

Uslovi za obrazovanje odeljenja, odseka i grupe

Član 15

Odeljenje se obrazuje da bi vršilo međusobno povezane poslove na kojima radi najmanje osmoro carinskih službenika ili nameštenika ili i jednih i drugih zajedno.

Odsek se obrazuje da bi vršio međusobno srodne poslove koji zahtevaju neposrednu povezanost i organizacionu posebnost i najmanje petoro carinskih službenika ili nameštenika ili i jednih i drugih zajedno.

Grupa se obrazuje da bi vršila međusobno povezane poslove na kojima radi najmanje troje carinskih službenika ili nameštenika ili i jednih i drugih zajedno.

Rukovođenje odeljenjem, odsekom i grupom

Član 16

Odeljenjem rukovodi načelnik odeljenja, odsekom rukovodi šef odseka, a grupom rukovodi rukovodilac grupe.

Odgovornost načelnika odeljenja, šefa odseka i rukovodioca grupe

Član 17

Načelnik odeljenja, šef odseka i rukovodilac grupe za svoj rad i rad uže unutrašnje jedinice odgovaraju direktoru Uprave carina ili pomoćniku direktora koji rukovodi sektorom.

Područne organizacione jedinice

Član 18

Područne organizacione jedinice obrazuju se kao organizacione jedinice u sedištu i van sedišta Uprave carina nezavisno od Uredbe o upravnim okruzima.

Carinarnice se osnivaju u većim privrednim i saobraćajnim centrima kada to zahtevaju obim, struktura i tokovi roba u putničkom i robnom prometu sa inostranstvom ili drugi interesi privrede.

Carinarnicom rukovodi upravnik carinarnice koji za svoj rad odgovara direktoru Uprave carina.

Uže područne organizacione jedinice carinarnice

Uslovi za obrazovanje odseka, referata, carinskih ispostava, carinskih referata i carinskih punktova

Član 19

Odseci u carinarnicama se obrazuju da bi vršili međusobno srodne poslove koji zahtevaju neposrednu povezanost i organizacionu posebnost i najmanje petoro carinskih službenika ili nameštenika ili i jednih i drugih zajedno.

Referati u carinarnicama se obrazuju da bi vršili međusobno povezane poslove na kojima radi najmanje troje carinskih službenika ili nameštenika ili i jednih i drugih zajedno.

Carinske ispostave se obrazuju u carinarnicama da bi vršile poslove carinskog nadzora i carinjenja robe, obračuna i naplate carinskih dažbina, obavljanja poslova carinske kontrole u putničkom i robnom prometu sa inostranstvom i devizno-valutne kontrole u međunarodnom putničkom prometu na međunarodnim i graničnim prelazima za pogranični saobraćaj i drugih poslova iz delokruga carinske ispostave na kojima radi najmanje osmoro carinskih službenika i nameštenika zajedno.

Carinski referati se obrazuju u carinarnicama da bi vršili poslove carinskog nadzora i carinjenja robe, obračuna i naplate carinskih dažbina, poslova carinske kontrole u putničkom i robnom prometu sa inostranstvom i devizno-valutne kontrole u međunarodnom putničkom prometu na međunarodnim i graničnim prelazima za pogranični saobraćaj i drugih poslova iz delokruga carinske ispostave na kojima radi najmanje troje carinskih službenika i nameštenika zajedno. Izuzetno, na graničnim prelazima za pogranični saobraćaj sa malim obimom posla, može se obrazovati carinski referat sa dva carinska službenika.

Carinski punktovi se obrazuju u carinarnicama radi preduzimanja mera carinskog nadzora i carinske kontrole i sprovođenja carinskog postupka u prometu robe sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija u periodu važenja Rezolucije Saveta bezbednosti broj 1244 sa najmanje troje carinskih službenika.

Rukovođenje odsekom, referatom, carinskom ispostavom, carinskim referatom i carinskim punktom

Član 20

Odsekom rukovodi šef odseka, referatom rukovodi voditelj referata, carinskom ispostavom rukovodi šef ispostave, carinskim referatom rukovodi voditelj carinskog referata a carinskim punktom rukovodi rukovodilac carinskog punkta.

Odgovornost šefa odseka, voditelja referata, šefa ispostave, voditelja carinskog referata i rukovodioca carinskog punkta

Član 21

Šef odseka, voditelj referata, šef ispostave, voditelj carinskog referata i rukovodilac carinskog punkta za svoj rad odgovaraju direktoru Uprave carina i upravniku carinarnice.

Evropske integracije

Član 22

Pravilnikom se određuje unutrašnja organizaciona jedinica u kojoj će se obavljati poslovi evropskih integracija u oblasti carinskog poslovanja.

IV POSEBNE RADNE GRUPE, KOMISIJE, PROJEKTNI TIMOVI I ZAJEDNIČKA TELA

Posebna radna grupa ili komisija carinskih službenika

Član 23

Direktor Uprave carina, pomoćnik direktora koordinator, pomoćnik direktora i upravnik carinarnice mogu da obrazuju posebnu radnu grupu ili komisiju carinskih službenika radi izvršenja određenih zadataka i poslova iz nadležnosti više organizacionih jedinica ili pružanja stručne pomoći u najsloženijim zadacima.

Rešenjem kojim se osniva posebna radna grupa ili komisija određuju se zadaci i poslovi, sastav i rukovodilac, rok za izvršenje zadataka i druga pitanja koja su vezana za njen rad.

Projektni tim

Član 24

Projektni tim može biti obrazovan radi sprovođenja projekata, uvođenja inovacija u sprovođenju poslova iz nadležnosti Uprave carina ili radi izvršenja drugih složenih zadataka iz nadležnosti više unutrašnjih jedinica.

Projektni tim rešenjem obrazuje direktor Uprave carina.

Rešenjem kojim se obrazuje projektni tim određuju se, pored ostalog, njegov sastav i rukovodilac, rok za izvršenje zadatka i druga pitanja koja su vezana za rad tima.

Državni službenik iz drugog organa, odnosno organa u sastavu može da bude član projektnog tima samo uz saglasnost svog rukovodioca, odnosno direktora organa u sastavu, a način na koji će biti rasterećen od redovnih poslova i druga pitanja određuju se sporazumom rukovodilaca, odnosno direktora organa u sastavu.

V PRIPREMA I DONOŠENJE PRAVILNIKA

Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta

Dokumentaciona osnova

Član 25

Pripremi pravilnika prethodi priprema dokumentacione osnove za pripremu pravilnika (u daljem tekstu: dokumentaciona osnova).

U dokumentacionoj osnovi se:

1) navode odredbe zakona i drugih propisa kojima je određen delokrug Uprave carina;

2) navode poslovi državne uprave koje Uprava carina vrši;

3) prikazuje obim, vrsta i složenost poslova Uprave carina u godini koja prethodi pripremi dokumentacione osnove;

4) navode razlozi i obrazlaže predlog za preuređenje Uprave carina;

5) navodi broj državnih službenika koji rade na položaju u organu, broj radnih mesta po svakom zvanju (za carinske službenike) i svakoj vrsti radnih mesta (za nameštenike) i broj carinskih službenika i nameštenika koji je potreban na svakom radnom mestu;

6) obrazlaže potreba za navedenim brojem carinskih službenika i nameštenika;

7) prikazuju finansijska sredstva za sprovođenje pravilnika.

Direktor Uprave carina predlog pravilnika zasniva na stanju koje je utvrđeno u dokumentacionoj osnovi.

Dostavljanje pravilnika i dokumentacione osnove na mišljenje

Ovlašćenje Ministarstva finansija

Član 26

Direktor Uprave carina dostavlja predlog pravilnika i dokumentacionu osnovu na mišljenje Ministarstvu finansija, koje nakon što utvrdi da je predlog u skladu sa propisima, da su u budžetu Republike Srbije obezbeđena sredstva za sve carinske službenike i nameštenike koji su, prema pravilniku potrebni organu, pravilnik dostavlja na mišljenje Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Službi za upravljanje kadrovima.

Ovlašćenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave

Član 27

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dužno je da u svom mišljenju predloži Vladi da ne da saglasnost na pravilnik:

1) ako pravilnik nije usaglašen sa zakonom ili drugim propisom iz oblasti uređenja državne uprave;

2) ako smatra da uređenje organa koje se predviđa pravilnikom nije racionalno.

Ovlašćenje Službe za upravljanje kadrovima

Član 28

Služba za upravljanje kadrovima dužna je da u svom mišljenju predloži Vladi da ne da saglasnost na pravilnik:

1) ako se predviđa da na radnim mestima u zvanju višeg carinskog savetnika, višeg carinskog inspektora, samostalnog carinskog savetnika i samostalnog carinskog inspektora radi više od propisanog broja carinskih službenika;

2) ako pravilnik nije usklađen s donesenim kadrovskim planom.

Saglasnost Vlade

Član 29

Pošto pribavi mišljenja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Službe za upravljanje kadrovima, ministar finansija donosi pravilnik i dostavlja ga na saglasnost Vladi.

Vladi se, uz pravilnik, dostavljaju i dokumentaciona osnova, pribavljena mišljenja i pismeno izjašnjenje o razlozima zbog kojih nisu prihvaćene primedbe koje su u svojim mišljenjima izneli Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Služba za upravljanje kadrovima.

Pravilnik na koji je Vlada dala saglasnost Ministarstvo finansija dostavlja Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Službi za upravljanje kadrovima, kao i Upravi carina sa aktom Vlade o davanju saglasnosti. Uprava carina objavljuje pravilnik na oglasnoj tabli Uprave carina i utvrđuje datum stupanja na snagu pravilnika shodno odredbi pravilnika kojom se utvrđuje u kom roku od dana objavljivanja pravilnik stupa na snagu.

Izmene i dopune pravilnika

Član 30

Na pripremu i donošenje izmena i dopuna pravilnika primenjuju se odredbe ove uredbe koje uređuju način pripreme i donošenja pravilnika.

VI PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA

Član 31

Unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u Upravi carina uskladiće se sa ovom uredbom u roku od 60 dana od dana njenog stupanja na snagu.

Član 32

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".