ODLUKA O UTVRĐIVANJU SPOMEN PARKA POPINA U ŠTULCU ZA ZNAMENITO MESTO ("Sl. glasnik RS", br. 29/2019)

1. Spomen park Popina u Štulcu utvrđuje se za znamenito mesto.

2. Spomen park Popina u Štulcu (u daljem tekstu: znamenito mesto) nalazi se na teritoriji opštine Vrnjačka Banja, u selu Štulac, na katastarskim parcelama broj: 781/2, 778/1, 782, 783/1, 784, 785/1, 778/3, 773/2, 785/2, 785/3, 785/4, 785/5, 786/1, 786/2, 787/2, 787/4, 787/3, 787/1, 787/5, 789/2, 789/3, deo parcele 1845 sa prelomnim tačkama: 0 sa koordinatama - x(7497247) y(4832020), 4 sa koordinatama - x(7497330) y(4831993), 5 sa koordinatama - x(7497317) y(4831990), 6 sa koordinatama - x(7497290) y(4832001) i 7 sa koordinatama - x(7497226) y(4832021), deo parcele 1844/1 - definisane sledećim prelomnim tačkama: 0 sa koordinatama - x(7497247) y(4832020), 1 sa koordinatama - x(7497259) y(4832048), 2 sa koordinatama - x(7497334) y(4832042), 3 sa koordinatama - x(7497342) y(4832033), 4 sa koordinatama - x(7497330) y(4831993) KO Štulac, u državnoj svojini, i katastarske parcele: 780/3, 780/2, 781/3, 781/4, 781/5 i 783/2 KO Štulac, u privatnoj svojini.

Granica znamenitog mesta ide spoljnim ivicama sledećih katastarskih parcela broj: 781/5, 781/4, 781/3, 781/2, deo parcele 1845 sa prelomnim tačkama: 7 sa koordinatama - x(7497226) y(4832021) i 0 sa koordinatama - x(7497247) y(4832020), delom parcele 1844/1 sa prelomnim tačkama koordinatama: 0 sa koordinatama-x(7497247) y(4832020), 1 sa koordinatama - x(7497259) y(4832048), 2 sa koordinatama - x(7497334) y(4832042), 3 sa koordinatama - x(7497342) y(4832033), 4 sa koordinatama-x(7497330) y(4831993), deo parcele 1845 sa prelomnim tačkama 4 sa koordinatama - x(7497330) y(4831993), 5 sa koordinatama - x(7497317) y(4831990), 6 sa koordinatama - x(7497290) y(4832001), 780/2, 778/3, 773/2, 785/2, 785/3, 786/2, 786/1, 787/2, 787/5, 789/3, 787/1, 787/3, 787/2, 785/3, 787/4, 785/1, 784 i 783/2 KO Štulac.

Znamenito mesto je posvećeno jednoj od prvih frontalnih bitaka koja se vodila između antifašističkih snaga u Srbiji i nemačkog okupatora u Drugom svetskom ratu. Bitka se odigrala 13. oktobra 1941. godine u neposrednoj blizini Popinske reke, trajala je oko dva sata i okončana je daljim napredovanjem neprijatelja. Snage nemačkog okupatora, krenule su iz Kruševca ka Kraljevu sa namerom da očiste i obezbede putnu komunikaciju između ova dva grada od ustaničkih jedinica koje su sa tog pravca vršile napad na Kraljevo. U tom trenutku Kraljevo je bilo pod opsadom udruženih partizansko-četničkih snaga. U znak sećanja na događaj od 13. oktobra 1941. godine Opština Vrnjačka Banja i Opština Trstenik 1977. godine osnovale su zajednički fond za izgradnju "Spomen parka Popina". Autor projekta je arhitekta Bogdan Bogdanović. Kamen temeljac postavljen je 1978. godine i izgradnja je trajala sve do 1981. godine kada je obustavljena iz finansijskih razloga. Do tada je podignut trodelni spomenik. Projektom je bila predviđena izgradnja i objekata sa pratećim sadržajima, ali se od te ideje odustalo. Spomenik je napravljen od jablaničkog granita i po tvrdnji samog autora centralna figura predstavlja inverziju u odnosu na njegov prvi spomenik u Beogradu (Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma, 1952. godina). Trodelni spomenik čine sledeći elementi: centralna figura spomenika je oblika trostrane prizme dimenzija 12 x 9 m, visine 18 m, i dva bočna elementa dimenzija 6 x 6 x 0,7 m, odnosno 3,5 m. Spomenike povezuje pešačka staza širine 3 m postavljena u njihovoj osovini. Izrađena je od ploča jablaničkog granita na betonskoj podlozi, sa posebno profilisanim završnim elementima. Na bočnim elementima je uklesan tekst "Kad zatreba ponovi me" stilizovanim fontom i na način koji je karakterističan za rad profesora Bogdanovića.

Na početku Spomen-parka, uz pešačku stazu koja vodi od magistralnog puta do spomenika, postavljen je kameni kvadar sa uklesanim tekstom: "Spomen-park Popina". Još jedan sličan kameni kvadar postoji na zemljanoj humci na platou spomenika. Na njegovoj gornjoj površini je ispisan tekst: "Ovde je 13. oktobra 1941. godine braneći granice Užičke republike Vrnjačko-trstenički NOP odred vodio žestoku borbu s petostruko nadmoćnijim nemačkim kolonama", dok je na bočnoj stranici ispisano: "Popina je znamen oslobodilačke i revolucionarne borbe naroda ovog kraja pod rukovodstvom Komunističke partije Jugoslavije", prepoznatljivim stilizovanim fontom, gde je svako slovo "D" osmišljeno po ugledu na centralnu figuru spomenika.

U granicama znamenitog mesta, neposredno uz železničku prugu Kraljevo-Stalać i magistralni put Kraljevo-Kruševac nalazi se i stariji spomenik podignut 1951. godine u čijoj kripti su prvobitno bili sahranjeni borci izginuli na Popini. Spomenik je podigao Sreski odbor Saveza boraca. Natpis na spomeniku glasi: "Ovde je 13.X.1941 god. palo junačkom smrću u borbi protiv fašističkih okupatora za slobodu, pravdu i sreću našeg naroda 42 partizana Kraljevačkog partizanskog odreda" dok se na suprotnoj strani predmetnog spomenika nalazi sledeći tekst "Lepo je majko. Znaj, lepo živeti. Al zašto sam umro. Hteo bih još jednom umreti".

"Spomen-park Popina" kao znamenito mesto, poseduje značajnu kulturno-istorijsku i arhitektonsku vrednost, pre svega, kao svedočanstvo jednog važnog istorijskog događaja, a zatim i kao sveautorsko delo u opusu istaknutog arhitekte memorijalne arhitekture profesora Bogdana Bogdanovića. Bitka od 13. oktobra 1941. godine bila je jedna od prvih frontalnih bitaka ustaničkih snaga Srbije i nemačkih fašista dok se arhitektonska vrednost ogleda u snažnoj, jedinstvenoj, monumentalnoj i modularnoj kompozicionoj strukturi sačinjenoj od granitnih blokova velikih dimenzija koja dodatno doprinosi značaju same poruke, kao i arhitektonskog dela.

3. Zaštićena okolina znamenitog mesta obuhvata sledeće katastarske parcele broj: 779/1, 779/3, 779/4, 778/2 773/3, 774/1, 774/2, 774/3, 773/1, 776, 775, 772/1, 772/2, 772/3, 772/4, 772/5, 771/1, 771/2, 771/3, 770, 769, 768/1, 789/1, 790/23, 790/24, 790/15, 790/25, 790/2 i 790/16 KO Štulac, u privatnoj svojini i katastarske parcele broj: 768/2 i 789/4 KO Štulac, u državnoj svojini.

Granica zaštićene okoline znamenitog mesta oivičena je spoljnim granicama sledećih parcela broj: 779/3, 778/2, 774/2, 774/1, 773/1, 771/1, 770, 769, 768/1, 768/2, 772/5, 789/1, 789/4, 790/23, 790/15, 790/16, 790/2 KO Štulac.

4. Utvrđuju se sledeće mere zaštite znamenitog mesta:

1) Očuvanje izvornog izgleda, originalnih materijala i originalnih natpisa;

2) Redovno čišćenje i održavanje spomeničke kompozicije;

3) Parterno i hortikulturno uređenje kompleksa koji neće ugroziti spomeničku kompoziciju i prostor znamenitog mesta;

4) Redovno košenje trave, uklanjanje korova i vegetacije koja ugrožava znamenito mesto;

5) Postavljanje urbanog mobilijara;

6) Komunalno opremanje i redovno održavanje prostora znamenitog mesta;

7) Zabrana odlaganja, skladištenja i deponovanja otpadnih i opasnih materija;

8) Ukoliko se vrše radovi na delu magistralnog puta Kraljevo-Kruševac koji je u granicama znamenitog mesta, investitor je dužan da se za dobijanje rešenja o uslovima za preduzimanje mera tehničke zaštite obrati nadležnom Zavodu.

5. Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline znamenitog mesta:

1) Zabrana gradnje i postavljanja trajnih ili privremenih objekata, koji svojom namenom i volumenom mogu ugroziti ili degradirati znamenito mesto i njegovu zaštićenu okolinu;

2) Dozvoljava se izgradnja objekata stalnog ili privremenog karaktera koji su u funkciji znamenitog mesta, a koji svojom veličinom i lokacijom ne ugrožavaju sagledivost spomenika i ne narušavaju spomeničke vrednosti znamenitog mesta;

3) Zabrana promene oblika i namene terena ili korišćenja zaštićene okoline na način koji ugrožava znamenito mesto ili njegovu zaštićenu okolinu;

4) Dozvoljava se izgradnja parkinga;

5) Urbanističko, komunalno i hortikulturno opremanje, uređenje i redovno održavanje zaštićene okoline znamenitog mesta;

6) Zabrana odlaganja, skladištenja i deponovanje otpada i otpadnih materija.

6. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".