PRAVILNIKO SASTAVU KONKURSNE KOMISIJE, NAČINU PROVERE KOMPETENCIJA, KRITERIJUMIMA I MERILIMA ZA IZBOR NA IZVRŠILAČKA RADNA MESTA U SUDOVIMA I JAVNIM TUŽILAŠTVIMA("Sl. glasnik RS", br. 30/2019) |
Ovim pravilnikom uređuje se sastav konkursne komisije, način provere kompetencija, kriterijumi i merila za izbor na izvršilačka radna mesta u sudovima i javnim tužilaštvima.
Radi sprovođenja internog i javnog konkursa, pre oglašavanja u sudu, odnosno javnom tužilaštvu, formira se konkursna komisija (u daljem tekstu: Komisija).
Za radna mesta koja se popunjavaju u sudu, članove Komisije određuje predsednik suda iz redova sudija i državnih službenika tog suda.
Za radna mesta koja se popunjavaju u javnom tužilaštvu članove Komisije određuje javni tužilac iz redova zamenika javnog tužioca i državnih službenika tog javnog tužilaštva.
Član Komisije može biti i stručnjak za oblast u kojoj se obavljaju poslovi radnog mesta koje se popunjava.
Sastav Komisije za izbor na izvršilačka radna mesta, predsednik suda, odnosno javni tužilac (u daljem tekstu: rukovodilac organa) određuje prema uslovima za rad na radnim mestima koja se popunjavaju, a koja su predviđena aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu, odnosno javnom tužilaštvu, vodeći računa da u sastavu Komisije jedan njen član bude neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se vrši izbor, dok ostali članovi Komisije moraju da imaju najmanje isti stepen obrazovanja i kompetencija koje se traže za radno mesto koje se popunjava.
Kada se popunjava izvršilačko radno mesto sudijskog pomoćnika, predsednik suda za člana Komisije obavezno imenuje i sudiju tog suda.
Kada se popunjava izvršilačko radno mesto tužilačkog pomoćnika, javni tužilac za člana Komisije obavezno imenuje i zamenika javnog tužioca tog javnog tužilaštva.
Istovremeno sa imenovanjem članova imenuju se i zamenici članova Komisije.
Interni i javni konkurs sprovodi Komisija koja ima neparan broj članova, a najmanje tri.
Komisija se imenuje pre nego što se oglasi interni, odnosno javni konkurs.
Pošto pregledaju prijave na interni, odnosno javni konkurs, predsednik i ostali članovi Komisije daju pismene izjave rukovodiocu organa o tome da li oni ili s njima povezana lica imaju interes u vezi sa sprovođenjem konkursa.
Član Komisije kod koga postoji sukob interesa, izuzima se iz Komisije, a zamenik člana nastavlja rad u Komisiji. Ako sukob interesa postoji i kod zamenika člana, imenuje se novi član Komisije.
Krugom povezanih lica sa članovima komisije smatraju se supružnik ili vanbračni partner, krvni srodnik i srodnik po usvojenju u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj zaključno sa drugim stepenom srodstva i tazbinski srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva, lica koja su bila u odnosu staratelja i štićenika, hranitelja i hranjenika, kao i lica čija delatnost može imati uticaja na nepristrasno i odgovorno obavljanje izbornog postupka i na imovno stanje članova Komisije.
3. Kompetencije koje se vrednuju u izbornom postupku
Stručnu osposobljenost kandidata za obavljanje poslova na radnom mestu koje se popunjava Komisija vrednuje u izbornom postupku, ocenjujući ispunjenost uslova prema tekstu oglasa usaglašenom sa opisom radnog mesta u aktu kojim se uređuje unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta organa.
Izborni postupak sprovodi se iz više obaveznih faza u kojima se proveravaju opšte funkcionalne, posebne funkcionalne i ponašajne kompetencije i faze u kojoj sprovodi intervju.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, na internom konkursu za izvršilačka radna mesta koja nisu rukovodeća, ne proveravaju se opšte funkcionalne i ponašajne kompetencije.
Na prvom sastanku Komisija, pre oglašavanja konkursa, utvrđuje funkcionalne kompetencije koje se proveravaju u izbornom postupku, kao i oblasti znanja i veština koje se proveravaju, redosled njihove provere, način i oblike provera kompetencija i vremenski okvir provere.
U izbornom postupku Komisija može da proverava samo one kompetencije koje su navedene u oglasu o konkursu i na način koji je naveden u oglasu o konkursu.
4. Vrednovanje kompetencija bodovanjem
Kompetencije kandidata vrednuju se dodeljivanjem određenog broja bodova kandidatu nakon svake provere kompetencija.
Ukupan broj bodova koji se mogu dodeliti kandidatu u proveri kompetencija u izbornom postupku iznosi:
1) 65 bodova za radna mesta rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica od čega za:
(1) opšte funkcionalne kompetencije - najviše 9 bodova,
(2) posebne funkcionalne kompetencije - najviše 20 bodova,
(3) ponašajne kompetencije - najviše 30 bodova,
(4) intervju sa Komisijom - najviše 6 bodova;
2) 60 bodova za izvršilačka radna mesta od čega za:
(1) opšte funkcionalne kompetencije - najviše 9 bodova,
(2) posebne funkcionalne kompetencije - najviše 20 bodova,
(3) ponašajne kompetencije - najviše 25 bodova,
(4) intervju sa Komisijom - najviše 6 bodova;
Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isključuju se iz daljeg izbornog postupka.
5. Način provere opštih funkcionalnih kompetencija
Kandidatima koji učestvuju u izbornom postupku prvo se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije: Organizacija i rad državnih organa Republike Srbije, Digitalna pismenost i Poslovna komunikacija.
Opšte funkcionalne kompetencije proverava Komisija.
Kompetencija "Organizacija i rad državnih organa Republike Srbije", proverava se putem testa sa pitanjima zatvorenog tipa, koji kandidati rešavaju obeležavanjem jednog od više ponuđenih odgovora.
Test sačinjava Komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja zatvorenog tipa.
Baza pitanja se objavljuje na internet prezentaciji suda odnosno javnog tužilaštva, ili na oglasnoj tabli suda, odnosno javnog tužilaštva.
Testiranje se obavlja na računaru ili u papirnoj formi.
Test ne može trajati duže od jednog sata.
Kandidati se neposredno usmeno obaveštavaju o rezultatima testa nakon isteka vremena za njegovo rešavanje.
Kompetencija "Digitalna pismenost" proverava se rešavanjem zadataka praktičnim radom na računaru.
Test sačinjava Komisija metodom slučajnog izbora iz baze zadataka zatvorenog tipa.
Rešavanje zadatka praktičnim radom na računaru ne može trajati duže od jednog sata.
Kandidati koji su, u skladu sa oglasom o konkursu, priložili odgovarajući sertifikat, potvrdu ili drugi pisani dokaz o posedovanju ove kompetencije se ne proveravaju i dobijaju tri boda.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, Komisija može odlučiti da se kandidatu izvrši provera navedene kompetencije, ako uvidom u dostavljeni dokaz ne može potpuno da oceni posedovanje ove kompetencije na nivou koji je neophodan za obavljanje poslova na radnom mestu.
Komisija utvrđuje spisak kandidata koji se oslobađaju provere ove kompetencije.
Kompetencija "Poslovna komunikacija" proverava se pismenom simulacijom.
Simulacija (uzorak rada ili studija slučaja) zahteva da se u pismenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koje je tipično za obavljanje poslova na radnom mestu.
Provera se obavlja na računaru ili u papirnoj formi i ne može trajati duže od jednog sata.
Zadatak sačinjava Komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja zatvorenog tipa.
6. Vrednovanje opštih funkcionalnih kompetencija
Vrednovanje kompetencija organizacija i rad državnih organa Republike Srbije i poslovna komunikacija iskazuje se na bodovnoj skali, i to:
1) do 50% tačnih odgovora - 1 bod;
2) 51-75% tačnih odgovora - 2 boda;
3) 76-100% tačnih odgovora - 3 boda.
Vrednovanje kompetencije digitalna pismenost iskazuje se na bodovnoj skali, i to:
1) do 50% tačno rešenih zadataka - 1 bod;
2) 51% i više tačno rešenih zadataka - 3 boda.
Kompetencije kandidata vrednuju se dodeljivanjem određenog broja bodova kandidatu nakon svake provere kompetencija.
Ukupan broj bodova koji se mogu dodeliti kandidatu u proveri opštih funkcionalnih kompetencija u izbornom postupku iznosi najviše devet bodova.
Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isključuju se iz daljeg izbornog postupka.
Komisija sačinjava izveštaj o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija svih kandidata koji su učestvovali u proveri.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži broj postignutih bodova za svaku od kompetencija kandidata.
7. Način provere posebnih funkcionalnih kompetencija
Nakon sačinjavanja izveštaja o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija, Komisija vrši proveru onih posebnih funkcionalnih kompetencija koje su utvrđene kao uslov za rad na radnom mestu u aktu kojim se uređuje unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta organa i koje su navedene u oglasu.
Komisija utvrđuje najmanje tri, a najviše šest posebnih funkcionalnih kompetencija koje će se proveravati u izbornom postupku.
Komisija utvrđuje redosled i oblik provere posebnih funkcionalnih kompetencija.
Posebne funkcionalne kompetencije proveravaju se pisanim i usmenim putem.
Oblik pisane provere posebnih funkcionalnih kompetencija je test.
Oblik usmene provere posebnih funkcionalnih kompetencija je razgovor sa kandidatom.
Na pismenom testu proveravaju se kompetencije kandidata koje su propisane u uslovima za rad na radnom mestu u aktu kojim se uređuje unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta organa i koje su navedene u oglasu.
Pismeni test sastoji se od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora.
Kada se proverava posebna funkcionalna kompetencija koja se odnosi na znanje stranog jezika na pismenom testu pet pitanja moraju biti iz oblasti provere stranog jezika.
Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora.
Vreme za izradu pisanog zadatka ne može biti duže od jednog sata.
Tačan odgovor na pitanje donosi jedan bod.
Maksimalan broj bodova je 15 bodova.
Kada se proverava posebna funkcionalna kompetencija koja se odnosi na znanje stranog jezika, kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri kompetencije znanje stranog jezika, isključuju se iz daljeg izbornog postupka.
Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koji je tipičan za obavljanje poslova na određenom radnom mestu za koje je raspisan konkurs.
Svim kandidatima koji konkurišu na isto radno mesto postavlja se isti zadatak.
Vreme za pripremu usmenog zadatka ne može biti duže od 30 minuta.
Maksimalni broj bodova na razgovoru je pet bodova.
8. Vrednovanje posebnih funkcionalnih kompetencija
Za vrednovanje svake utvrđene posebne funkcionalne kompetencije putem razgovora sa kandidatom koristi se pet merila.
Merila mogu biti: stručna zasnovanost, analitičnost, sistematičnost, poznavanje postupaka, metoda i tehnika rada, preciznost i tačnost u navođenju podataka, struktura rada, stvaralački doprinos u analizi podataka i rešavanju problema, kompletnost rada, jasnoća u iznošenju ličnog stava i mišljenja, usaglašenost naslova i sadržaja rada, prikladan rečnik i stil pisanja/izražavanja, jasnoća i konciznost iznetog zaključka i drugo merilo koje odredi Komisija.
Ispunjenost svakog merila vrednuje se ocenom na skali od 1 do 3, sa sledećim značenjem:
1) ocena 1 - nije ispunio merilo;
2) ocena 2 - delimično ispunio merilo;
3) ocena 3 - u potpunosti ispunio merilo.
Ocene svakog pojedinačnog merila sabiraju se i prebacuju na bodovnu skalu, na sledeći način:
1) 0-7 - 1 bod;
2) 8-9 - 2 boda;
3) 10-11 - 3 boda;
4) 12-13 - 4 boda;
5) 14-15 - 5 bodova.
Ukupan broj bodova kandidata ostvarenog putem razgovora iskazuje se tako što se izračunava prosečna vrednost ocena kojima je kandidat vrednovan od svakog člana Komisije.
Ukupan broj bodova prilikom provera posebnih funkcionalnih kompetencija testa i usmenog razgovora sa kandidatima dobija se sabiranjem bodova sa pisanog testa i razgovora sa kandidatom.
Maksimalan broj bodova je 20.
Nakon provere posebnih funkcionalnih kompetencija proveravaju se ponašajne.
9. Način provere ponašajnih kompetencija
Proveru ponašajnih kompetencija sprovodi Komisija.
Komisija odlučuje o izboru oblika provere ponašajnih kompetencija.
10. Oblici provere ponašajnih kompetencija
Oblici provere ponašajnih kompetencija su intervju baziran na kompetencijama i upitnik.
Intervju baziran na kompetencijama je polustrukturisan i sistematizovan način prikupljanja informacija o ponašajnim kompetencijama u kome se kandidatima postavljaju pitanja koja se odnose na njihovo ponašanje u određenim okolnostima.
Praćenje, beleženje i procenu pokazatelja ponašajnih kompetencija kandidata na osnovu intervjua zasnovanog na kompetencijama rade obučeni procenjivači ili diplomirani psiholozi.
Upitnik je instrument za proveru stavova, vrednosti, interesovanja i osobina ličnosti povezanih sa kompetencijama.
Upitnik može biti sastavljen od otvorenih i zatvorenih pitanja i skala procene.
Ispitivanje putem upitnika obavljaju diplomirani psiholozi.
11. Način vrednovanja ponašajnih kompetencija
Obučeni procenjivač ili diplomirani psiholog na osnovu informacija prikupljenih prilikom provere ponašajnih kompetencija vrši vrednovanje svake od proverenih ponašajnih kompetencija, a u skladu sa unapred definisanim kriterijumima.
Svaka ponašajna kompetencija vrednuje se na petostepenoj skali, u zavisnosti od dokaza koje je kandidat pružio prilikom provere, i to:
1) odsustvo dokaza da poseduje kompetenciju po svim indikatorima - 1 bod;
2) minimum dokaza da poseduje kompetenciju po većini indikatora - 2 boda;
3) pokazuje dokaze da poseduje kompetenciju za polovinu indikatora - 3 boda;
4) jasno pokazuje posedovanje kompetencije po većini indikatora - 4 boda;
5) jasno pokazuje posedovanje kompetencije po svim indikatorima - 5 bodova.
12. Intervju sa Komisijom i vrednovanje kandidata
Nakon provere ponašajnih kompetencija Komisija obavlja intervju sa kandidatima.
Intervju sa Komisijom podrazumeva razgovor koji članovi Komisije vode sa kandidatom u cilju procene motivacije za rad na radnom mestu i prihvatanja vrednosti državnih organa.
Komisija u vrednovanju odgovora kandidata na pitanja koja su mu postavljena procenjuje koliko je kandidat pokazao izraženu motivaciju za rad na radnom mestu u sudu, odnosno javnom tužilaštvu (u daljem tekstu: motivacija), na trostepenoj skali na sledeći način:
1) 6 bodova - veoma visoko izražena motivacija;
2) 4 boda - osrednje izražena motivacija;
3) 2 boda - nisko izražena motivacija.
13. Sačinjavanje liste kandidata
Komisija na osnovu postignutih rezultata kandidata u svim fazama izbornog postupka, sačinjava listu svih kandidata koji su ispunili merila propisana za izbor, rangiranjem prema rezultatima kandidata od najvećeg ka najmanjem.
Lista za izbor mora da sadrži sve podatke o rezultatima koji su kandidati postigli u izbornom postupku.
14. Dodatni kriterijumi za sačinjavanje liste kandidata
U slučaju da je u oglasu o konkursu navedeno da postoji potreba za zapošljavanjem pripadnika nacionalnih manjina koji su nedovoljno zastupljeni među zaposlenima, prvi dodatni kriterijum za rangiranje kandidata koji imaju isti broj bodova je pripadnost nacionalnoj manjini.
Kandidat koji se dobrovoljno izjasnio o pripadnosti nacionalnoj manjini u prijavi, rangira se prvi u odnosu na drugog kandidata koji ima isti broj bodova.
Ako više kandidata koji imaju isti broj bodova pripada nacionalnoj manjini, prednost na rang listi u odnosu na druge jednako vrednovane kandidate pripadnike nacionalne manjine, ima kandidat kome su sa više bodova vrednovane ponašajne kompetencije (drugi dodatni kriterijum), u slučaju jednakog bodovanja ponašajnih kompetencija, prednost ima kandidat koji je sa više bodova vrednovan na intervjuu sa Komisijom (treći dodatni kriterijum), a u slučaju jednakog bodovanja na intervjuu sa Komisijom, prednost ima kandidat koji je sa više bodova vrednovan na posebnim funkcionalnim kompetencijama (četvrti dodatni kriterijum).
U ostalim slučajevima u kojima ima više kandidata koji imaju isti broj bodova, za prednost na rang listi u odnosu na druge jednako vrednovane kandidate primenjuje se drugi, treći i četvrti dodatni kriterijum.
15. Dostavljanje liste kandidata
Lista kandidata koji su ispunili merila za izbor dostavlja se rukovodiocu organa.
Uz listu kandidata za izvršilačka radna mesta, rukovodiocu se dostavlja i spisak kandidata koji nisu ispunili merila propisana za izbor, sa navođenjem kratkog razloga za njihovo isključenje iz daljeg izbornog postupka.
Uz listu kandidata Komisija dostavlja i zapisnik o svom radu.
Rukovodilac je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata, primi u radni odnos kandidata koji je sa najboljim rezultatom ispunio merila za izbor.
16. Prestanak važenja ranijih pravilnika
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o popunjavanju izvršilačkih radnih mesta u sudovima ("Službeni glasnik RS", br. 43/10 i 92/17 - dr. pravilnik) i Pravilnik o popunjavanju izvršilačkih radnih mesta i položaja u javnim tužilaštvima ("Službeni glasnik RS", br. 104/06 i 43/10 - dr. pravilnik).
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".