PRAVILNIKO ORGANIZACIJI, SPROVOĐENJU, IZDAVANJU SERTIFIKATA I POSTUPKU VOĐENJA EVIDENCIJE ZA KRATKE PROGRAME STUDIJA("Sl. glasnik RS", br. 32/2019) |
Radi stručnog osposobljavanja studenata i lica sa stečenim srednjim obrazovanjem (u daljem tekstu: Polaznici) za uključivanje u radni proces, izvode se kratki programi studija (u daljem tekstu: KP) koji imaju jasno definisanu strukturu, svrhu, ishode učenja i za koje se izdaje sertifikat o završenom kratkom programu studija sa opisom posla za koji se osposobljava Polaznik i stečenim kompetencijama.
Cilj uvođenja KP u obrazovni sistem Republike Srbije jeste da se u kratkom vremenskom periodu omogući efektno i efikasno obrazovanje i obuka stručnjaka za konkretan posao na osnovu iskazane potrebe poslodavca.
KP koji po vrsti, nivou i obimu znanja i veština za koje obučavaju Polaznike odgovaraju visokom obrazovanju, jesu kratki programi studija.
KP čini osmišljeni skup predmeta i prakse/obuke koji za cilj imaju da obezbede sticanje užih i funkcionalno povezanih znanja i veština, radi osposobljavanja polaznika za obavljanje konkretnog posla koji po vrsti i nivou kompetencija i složenosti odgovara visokom obrazovanju.
KP za konkretno radno mesto/zanimanje može rešiti akutne probleme u Republici Srbiji u pogledu nedostatka obrazovanih radnika za pojedina radna mesta i takođe može omogućiti stvaranje novih radnih mesta za obrazovane osobe.
KP treba da pruži mnogo bolju i efikasniju obuku i pripremu za konkretne poslove na konkretnim radnim mestima/zanimanjima.
KP je po pravilu usklađen sa zahtevima tržišta.
Visokoškolska ustanova može doneti i izvoditi KP samo ako ima podršku poslodavaca što se dokumentuje ugovorom o iskazanoj potrebi, izjavom poslodavaca o pozitivnom vrednovanju predloga kurikuluma i/ili izjavom o spremnosti bar jednog poslodavca da će svoje zaposlene upisati na KP ili će, posle dodatnog testiranja i izbora, angažovati lica koja su stekla sertifikat o završenom KP.
KP može da donese i realizuje akreditovana visokoškolska ustanova (u daljem tekstu: VŠU) iz naučne, umetničke ili stručne oblasti u kojoj ima akreditovan najmanje jedan studijski program.
KP ne podleže procesu akreditacije koji je propisan za studijske programe.
Prilikom akreditacije, VŠU navodi spremnost da organizuje KP iz oblasti u kojoj ima akreditovan i realizovan bar jedan studijski program. Takođe, VŠU mora ovu aktivnost imati navedenu u statutu i posedovati odgovarajuća akta kojima se na bliži način uređuje priprema, donošenje i realizacija KP. U okviru redovne ili vanredne spoljašnje provere kvaliteta Komisija za akreditaciju kontroliše i ovu vrstu aktivnosti VŠU i donosi odgovarajuće korektivne mere, ukoliko utvrdi postojanje nepravilnosti u radu. Sva akta VŠU, pa i ona koja se odnose na regulisanje realizacije KP moraju biti u skladu sa propisima kojim se uređuje visoko obrazovanje.
U zavisnosti od obrazovnog zadatka, obima i karaktera znanja i veština koje treba da obezbedi Polazniku i složenosti posla za koji ga priprema KP može biti organizovan u okviru akademske i strukovne vrste visokog obrazovanja prvog i drugog stepena.
KP se organizuje u obimu nastavnog procesa od 300 do 600 časova aktivne nastave (30-60 ESPB), može trajati od tri do 18 meseci i obezbeđuje sticanje odgovarajućeg sertifikata.
Za organizaciju KP važe opšta pravila usvojena za visoko obrazovanje i to: opterećenje Polaznika tokom radne nedelje od maksimalno 40 časova od čega je 20-30 časova kontaktne nastave.
Aktivna nastava obuhvata teorijska predavanja i praktične vežbe u obimu od 20-30 časova (odnosno integrisana predavanja i vežbe) nedeljno i dodatnu praksu/obuku na radnom mestu u obimu od 10-30% od časova aktivne nastave.
Nastavni proces primenjen za realizaciju KP mora biti usaglašen sa opštim principima rada VŠU.
Nastava na KP može biti organizovana na tri načina i to: klasično u prostorijama VŠU u kojima ona izvodi akreditovane studijske programe, kao nastava na daljinu i kombinovanjem ova dva načina.
Nastava na KP odvija se nezavisno od nastave na akademskim ili strukovnim studijama.
Pri upisu na studijski program osnovnih akademskih, odnosno osnovnih strukovnih studija može se vršiti priznavanje ESPB bodova stečenih u okviru KP.
Na zahtev lica koje je završilo KP i koje se upisalo u prvu godinu studijskog programa osnovnih akademskih, odnosno osnovnih strukovnih studija, VŠU može priznati predmete/delove predmeta koje je student položio u okviru KP, zavisno od stepena preklapanja sa predmetima upisanog studijskog programa. O izvršenom priznavanju VŠU donosi posebnu odluku o priznavanju sa obrazloženjem, u skladu sa aktom kojim na bliži način uređuje pripremu, donošenje i realizaciju KP, u kojoj se navode predmeti/delovi predmeta koji su položeni u okviru KP i odgovarajući broj ESPB koji mogu biti priznati na upisanom studijskom programu.
KP može organizovati VŠU samostalno ili kao zajednički program koji organizuju dve ili više VŠU iz zemlje ili iz inostranstva. VŠU koje organizuju i izvode zajednički KP zaključuju ugovor kojim se regulišu svi elementi neophodni za realizaciju KP.
Nadležni organi VŠU usvajaju dokument o realizaciji zajedničkog KP (u daljem tekstu: Dokument), u kome se definišu svi elementi koji obezbeđuju ispunjenje odgovarajućih standarda za izvođenje zajedničkog KP u okviru VŠU ili na nivou univerziteta. Sastavni deo Dokumenta su i odluke stručnih organa VŠU o usvajanju dokumenta.
Osnovni elementi sadržaja Dokumenta su: Podaci o KP odgovarajućih standarda za izvođenje zajedničkog KP i Specifičnosti.
Specifičnosti obuhvataju:
- Angažovanje kadrovskih, materijalnih i prostornih resursa svake VŠU posebno.
- Obaveze svake VŠU u procesu izvođenja KP.
- Izvori finansiranja i način pokrivanja troškova.
Zajednički KP mogu da organizuju i izvode dve i više VŠU koje imaju status pravnog lica i koje moraju imati dozvolu za rad ministarstva nadležnog za poslove visokog obrazovanja. Zajednički KP se ostvaruju u sedištima VŠU, pri čemu se precizno definišu delovi KP koji se realizuju u pojedinim sedištima.
Sertifikat o završenom KP potpisuju ovlašćena lica VŠU koje učestvuju u realizaciji KP u slučaju zajedničkog sertifikata, odnosno lica koja su ovlašćena da potpisuju dvostruki sertifikat o završenom KP.
Akreditovane VŠU koje organizuju zajednički KP zajednički podnose Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje (u daljem tekstu: NSVO) dokumentaciju propisanu članom 9. ovog pravilnika.
Polazniku koji je položio sve ispite ili je prošao verifikaciju stečenog znanja i veština, tj. Koji je uspešno stekao predviđene ishode učenja, VŠU izdaje sertifikat o završenom KP. Ova isprava predstavlja potvrdu da je polaznik obučen i osposobljen da obavlja konkretan posao.
Obrazac sertifikata je jedinstven i propisuje ga ministar nadležan za poslove visokog obrazovanja.
U dodatku sertifikata, navode se:
a) spisak predmeta, koje je student položio, sa pripadajućim ESPB i dobijenom ocenom;
b) znanja i veštine, kao ishodi učenja, koje je stekao student, a koji su relevantni za posao za koji se izdaje sertifikat;
c) opis posla za koji je nosilac sertifikata osposobljen.
VŠU je dužna da vodi evidenciju o realizovanim KP i izdatim sertifikatima u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje i svojim opštim aktima.
Evidencija se vodi u štampanoj formi, a može se voditi i elektronski.
Svaka akreditovana VŠU koja organizuje KP u obavezi je da u svrhu evidentiranja KP dostavi NSVO sledeća dokumenta:
- dokumentaciju o KP
- uverenje o akreditaciji VŠU;
- uverenje o akreditaciji studijskog programa iz naučno-obrazovne ili umetničke oblasti kojoj pripada KP.
Dokumentacija o KP sadrži:
- naziv KP;
- cilj i ishod KP;
- opis posla za koji se pripremaju polaznici;
- informaciju o pravu upisa i neophodnim kompetencijama polaznika;
- odluku VŠU o donošenju KP;
- ugovor sa bar jednim poslodavcem koji je spreman da angažuje polaznike koji završe KP (s tim što poslodavac ima pravo izbora lica koje zapošljava), ili sa poslodavcem koji je spreman da svoje zaposlene pošalje na dodatnu obuku kroz kratki program;
- kurikulum sa podacima o predmetima, rasporedu predmeta i njihovoj uslovljenosti;
- broj ESPB koji obezbeđuje KP (i svaki predmet), odnosno na drugi način jasno izražen obim nastavnog procesa;
- za svaki predmet jasno definisani: cilj, ishodi učenja i obuke, programski sadržaj, način i metode izvođenja nastave, način provere stečenog znanja i polaganja završnog ispita, nastavna literatura i obim izražen brojem ESPB, odnosno na drugi jasan način;
- spisak nastavnog osoblja sa osnovnim profesionalnim podacima i podatkom o načinu angažovanja;
- ugovor sa nastavnom bazom za realizaciju dela praktične nastave, prakse/obuke.
Prilažu se overene fotokopije dokumenata iz st. 1. i 2. ovog člana.
Organ poslovođenja VŠU garantuje za:
1) tačnost podataka u dokumentaciji za evidentiranje KP;
2) ispunjavanje obaveze dostavljanja informacije o broju izdatih sertifikata na kraju svake školske godine.
VŠU može početi sa upisivanjem Polaznika i izvođenjem KP nakon evidentiranja od strane NSVO.
NSVO evidentira KP u roku od 30 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije iz člana 9. ovog pravilnika.
VŠU svojim aktima definiše način i postupak donošenja KP, broj Polaznika, dinamiku realizacije, poštovanje odgovarajućih radnih standarda (organizacija rada i metodički aspekti studija), kontrolu kvaliteta, kontinuirano unapređivanje kvaliteta studija, vođenje evidencije o realizaciji KP.
VŠU može svojim aktima da odredi postupanje u vezi sa priznavanjem predmeta/delova predmeta imaocima sertifikata o završenom KP koji se upišu na akreditovani studijski program studija.
Jednom donet KP može biti realizovan za potrebe i drugih poslodavaca po dinamici koja ne ugrožava kvalitet nastavnog procesa i ne ometa redovno izvođenje akreditovanih studijskih programa.
Broj polaznika koji su upisani na KP treba po mogućnosti uskladiti sa potrebama koje su iskazane u ugovoru sa poslodavcem/poslodavcima, odnosno određen je u skladu sa postojećim kadrovskim, prostornim i organizacionim mogućnostima VŠU koje obezbeđuju potreban kvalitet nastavnog procesa i ne ometaju redovno izvođenje drugih akreditovanih studijskih programa.
Dokumentacija koju VŠU priprema prilikom pripreme i donošenja KP mora da sadrži:
A. Odluku odgovarajućeg organa VŠU o započinjanju procedure pripreme KP;
B. Ugovor sa bar jednim poslodavcem koji je spreman da zaposli polaznike koji završe kratki program (s tim, što on ima pravo izbora lica koje angažuje) ili sa poslodavcem koji je spreman da svoje zaposlene pošalje na dodatnu obuku kroz KP;
C. Obrazloženja;
Obrazloženja se odnose na sledeće:
1. Cilj i ishod KP.
2. Opis posla za koji se pripremaju polaznici.
3. Informaciju o pravu upisa i neophodnim kompetencijama polaznika.
4. Oglašavanje, način rangiranja i upisa polaznika.
5. Kurikulum.
6. Broj ESPB koji obezbeđuje KP, odnosno na drugi način jasno izražen obim nastavnog procesa.
7. Za svaki predmet jasno definisani: njegov cilj, ishodi učenja i obuke, programski sadržaj, način i metode izvođenja nastave, način provere stečenog znanja i polaganja ispita, nastavna literatura i obim izražen brojem ESPB, odnosno na drugi jasan način.
8. Spisak nastavnog osoblja sa osnovnim profesionalnim podacima.
9. Obaveze kandidata.
10. Veličinu nastavne grupe.
11. Plan realizacije nastave.
12. Procedure za upravljanje kvalitetom kratkog programa.
13. Podatke o visini školarine, tj. materijalne protivvrednosti koja mora da bude uplaćena za pravo upisa i realizacije nastave kratkog programa, a koju izmiruje prilikom upisa.
14. Kratki program treba da uključi i stručnu praksu u nekoj firmi na poslu za koga se student kratkog programa obrazuje. Stručna praksa i obuka na radnom mestu treba da traje od 10% do 30% u odnosu na vreme trajanja kratkog programa; može biti izražena i u ESPB.
VŠU može svojim aktima detaljnije definisati sadržaj dokumentacije za donošenje KP.
Kurikulum KP sadrži spisak obaveznih i izbornih predmeta, njihov raspored po semestrima/blokovima, broj časova, obim i međusobnu uslovljenost.
U pripremi kurikuluma VŠU mora voditi računa o ravnomernom opterećenju polaznika.
KP može imati izborne predmete kada je to potrebno i opravdano za bolju pripremu polaznika.
Predmeti koji čine KP manjeg su obima i imaju konkretniji i kombinovani (multidisciplinaran) sadržaj i organizaciju u odnosu na predmete na studijskim programima, akademskog i strukovnog obrazovanja.
Po svom obimu i strukturi, predmeti u okviru kratkih programa predstavljaju jedinstvenu kombinaciju teorijskih i praktičnih znanja i veština (iz različitih naučnih/stručnih/umetničkih oblasti) i prakse/obuke za njihovu konkretnu primenu za rešavanje određenog problema/radnog zadatka/operacije u okviru konkretnog posla kome je posvećen KP.
Nastava KP može biti organizovana kroz blok sistem, odnosno kao koncentrisana nastava samo jednog predmeta sa proverom stečenih znanja i veština, neposredno po završetku nastave predmeta.
Uspešnost studenta kontinuirano se prati tokom nastave i izražava poenima. Maksimalan broj poena iznosi 100 po svakom predmetu.
Polaznik stiče poene na predmetu kroz rad u nastavi i ispunjavanju predispitnih obaveza i polaganje ispita. Maksimalan broj poena koje polaznik može da stekne kroz predispitne obaveze tokom aktivne nastave i prakse iznosi 70.
Provera znanja i stečenih veština, kao i obučenost polaznika po završetku nastave iz jednog predmeta vrši se kroz ispit koji može biti organizovan na način koji najbolje omogućava sagledavanje ishoda učenja i obuke.
Način provere ishoda učenja i obuke, sastavni je deo podataka koje VŠU navodi u dokumentaciji koja prati svaki predmet.
U realizaciji nastave na KP mogu biti angažovana lica u zvanju: predavač, profesor strukovnih studija, docent, vanredni profesor, redovni profesor, asistent i saradnik u nastavi.
Za potrebe realizacije nastave na KP, VŠU može angažovati i predavače van radnog odnosa, nastavnike stranih jezika, nastavnike veština i saradnike van radnog odnosa.
Za potrebe realizacije dela praktične nastave, ili prakse/obuke koja se realizuje van VŠU, VŠU može izabrati u zvanje saradnik van radnog odnosa (saradnik praktičar) lice zaposleno u ustanovi gde se deo praktične nastave, ili praksa/obuka realizuje.
VŠU svojim aktima precizira uslove koje treba da zadovolje stručnjaci iz prakse da bi bili uključeni u realizaciju KP kao nastavnici i saradnici van radnog odnosa: npr. visoko obrazovanje prvog stepena, objavljeni stručni ili umetnički radovi/ostvarenja u odgovarajućoj oblasti, radno iskustvo na poslovima za koje se studenti obučavaju, sposobnost za pedagoški rad i sl.
VŠU može ugovorom o angažovanju ili ugovorom o dopunskom radu da angažuje predavače, saradnike i tutore (onlajn studija) koji imaju neophodne kompetencije (znanja i veštine) i reference iz oblasti struke za koju se angažuju.
Broj nastavnika koji učestvuju u realizaciji nastave na KP odgovara potrebama programa i zavisi od broja predmeta i broja časova teorijske i praktične nastave. Angažovanje po nastavniku na KP ne može biti veće od prosečno 12 časova nedeljno.
Samo nastavnici koji su stalno zaposleni u VŠU mogu biti odgovorni nastavnici za određeni predmet iz kurikuluma KP.
Broj saradnika koji učestvuju u realizaciji nastave na KP odgovara potrebama studijskog programa i zavisi od broja predmeta i broja časova praktične nastave. Angažovanje po saradniku na KP ne može biti veće od prosečno 16 časova nedeljno.
VŠU svojim aktima određuje uslove, način i postupak imenovanja nastavnih baza u kojima su ostvareni uslovi za odvijanje dela praktične nastave ili praksa/obuka za potrebe realizacije KP.
Međusobna prava i obaveze VŠU i nastavne baze mogu biti regulisani i ugovorom na osnovu koga se priprema i donosi KP.
Prava i obaveze Polaznika regulisane sy pojedinačnim ugovorom zaključenim između VŠU, Polaznika i poslodavca koji je svoje zaposlene upisao na KP.
Polaznik ima pravo na:
1. kvalitetno obrazovanje i objektivnu ocenu znanja;
2. blagovremene i tačne informacije o svim pitanjima koja se odnose na KP;
3. samoorganizovanje i pravo da izrazi svoje stavove;
4. jednake uslove studiranja koji važe za sve Polaznike;
5. različitost i slobodu od diskriminacije.
Polaznik je dužan da:
1. potpiše ugovor o pohađanju KP;
2. poštuje opšte akte VŠU;
3. poštuje prava zaposlenih i drugih Polaznika i studenata u VŠU;
4. učestvuje u donošenju odluka u skladu sa zakonom.
Polaznik ima pravo na žalbu u skladu sa statutom ako VŠU prekrši neku od obaveza iz stava 2. tač. 1-3 ovog člana.
Kriterijumi za utvrđivanje školarine određuju se opštim aktom VŠU.
VŠU je dužna da pre objavljivanja konkursa za upis novih Polaznika utvrdi iznos školarine za KP.
Školarina obuhvata obrazovne usluge za ceo KP.
Školarina obuhvata naknadu za redovne usluge koje VŠU pruža polaznicima KP.
Redovne usluge iz stava 4. ovog člana utvrđuju se odlukom univerziteta ili druge samostalne visokoškolske ustanove.
Kriterijumi za utvrđivanje i odluka o visini školarine treba da budu dostupni javnosti na zvaničnom sajtu VŠU.
Školarinu za KP, po pravilu, snose sami polaznici ili poslodavci koji su svoje zaposlene upisali na KP.
VŠU svojim opštim aktima obezbeđuje sprovođenje sistema kvaliteta u okviru organizacije i izvođenja KP.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".