PRAVILNIKO BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU I RAČUNOVODSTVENIM POLITIKAMA("Sl. list grada Beograda", br. 24/2019) |
Ovim pravilnikom uređuju se:
I. Vođenje budžetskog računovodstva;
II. Organizacija budžetskog računovodstva;
III. Priznavanje, procenjivanje i prezentacija pozicija finansijskih izveštaja - računovodstvene politike;
IV. Usklađivanje poslovnih knjiga, popis imovine i obaveza i usaglašavanje potraživanja i obaveza;
V. Zaključivanje poslovnih knjiga i čuvanje poslovnih knjiga i računovodstvenih isprava;
VI. Sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja - budžetsko izveštavanje;
VII. Interni računovodstveni kontrolni postupci;
VIII. Imenovanje odgovornih lica;
IX. Prelazne i završne odredbe.
I VOĐENJE BUDŽETSKOG RAČUNOVODSTVA
Pod budžetskim računovodstvom u smislu ovog pravilnika podrazumevaju se osnov i uslovi vođenja poslovnih knjiga i drugih evidencija, sa dokumentacijom na osnovu koje se evidentiraju sve transakcije i drugi događaji koji iskazuju stanje i promene na imovini, potraživanjima, obavezama, izvorima finansiranja, rashodima, izdacima, prihodima i primanjima, kao i utvrđivanje rezultata poslovanja.
II ORGANIZACIJA BUDŽETSKOG RAČUNOVODSTVA
Poslovi budžetskog računovodstva se organizuju i obavljaju u okviru Gradske uprave Grada Beograda u Sektoru trezora i Sektoru za računovodstvene usluge direktnih budžetskih korisnika (DBK) Sekretarijata za finansije, kao međusobno povezani poslovi utvrđeni pravilnikom kojim se uređuje unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u organima i službama Grada Beograda.
Poslovi budžetskog računovodstva obavljaju se za sve direktne i indirektne korisnike koji su definisani Odlukom o budžetu grada Beograda, a u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Poslove budžetskog računovodstva obavljaju stručna lica koja su raspoređena za obavljanje finansijsko-operativnih i knjigovodstvenih poslova, u skladu sa važećim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Poslovi budžetskog računovodstva podrazumevaju:
1. organizovanje kretanja dokumentacije;
2. sprovođenje kontrole računovodstvenih isprava;
3. evidentiranje knjigovodstvenih promena u poslovnim knjigama;
4. obračun poreza;
5. sastavljanje odgovarajućih obračuna i finansijskih izveštaja i njihovo dostavljanje korisnicima;
6. čuvanje poslovnih knjiga, računovodstvenih isprava i finansijskih izveštaja i
7. ostali poslovi koje odredi sekretar Sekretarijata za finansije, odnosno načelnik Gradske uprave.
Organizacija sistema budžetskog računovodstva obuhvata:
1. vođenje poslovnih knjiga;
2. računovodstvene isprave, kretanje računovodstvenih isprava i rokove za sastavljanje i dostavljanje istih;
3. osnov za vođenje budžetskog računovodstva.
Poslovne knjige se vode u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, Uredbom o budžetskom računovodstvu i odredbama ovog pravilnika.
Poslovne knjige su sveobuhvatne evidencije o finansijskim transakcijama kojima se obezbeđuje uvid u stanje i kretanje imovine, potraživanja, obaveza, izvora finansiranja, rashoda i izdataka, prihoda i primanja i rezultata poslovanja, sastavljanje godišnjih i periodičnih finansijskih izveštaja, izrada analiza i informacija o poslovanju i radu i drugih izveštaja po potrebi.
Poslovne knjige se vode po sistemu dvojnog knjigovodstva na subanalitičkim (šestocifrenim) kontima, propisanim pravilnikom kojim se uređuje standardni klasifikacioni okvir i kontni plan za budžetski sistem.
Ukoliko propisana subanalitička konta ne zadovoljavaju potrebu korisnika sredstava budžeta, evidencija se obezbeđuje na sedmocifrenom i višem nivou.
Poslovne knjige čine: dnevnik, glavna knjiga, pomoćne knjige i evidencije.
Dnevnik je obavezna poslovna knjiga u kojoj se hronološki i sistematično evidentiraju sve nastale poslovne promene.
Glavna knjiga sadrži sve poslovne promene sistematizovane na propisanim subanalitičkim (šestocifrenim) kontima, a u okviru konta hronološki po redosledu njihovog nastajanja.
Glavna knjiga trezora sadrži računovodstvene evidencije direktnih i indirektnih budžetskih korisnika Grada Beograda u delu transferisanih sredstava.
Glavnu knjigu trezora vodi Sekretarijat za finansije - Sektor trezora, Odeljenje za budžetsko računovodstvo i izveštavanje.
Indirektni budžetski korisnici vode glavnu knjigu, jer svoje finansijsko poslovanje obavljaju preko sopstvenih računa kod Uprave za trezor.
Podaci iz glavne knjige direktnih i indirektnih budžetskih korisnika Grada Beograda se sintetizuju i predstavljaju osnovu za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja.
Glavna knjiga mora biti usaglašena sa transakcijama i poslovnim događajima u glavnoj knjizi trezora, kao i sa pomoćnim knjigama i evidencijama.
Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje su subanalitičkim kontima povezane sa glavnom knjigom i vode se u cilju obezbeđenja analitičkih podataka u izvršavanju određenih namena i praćenja stanja i kretanja imovine i obaveza.
Pomoćne knjige obuhvataju:
- pomoćnu knjigu osnovnih sredstava;
- pomoćnu knjigu zaliha;
- pomoćnu knjigu kupaca;
- pomoćnu knjigu dobavljača;
- pomoćnu knjigu plata i drugih ličnih primanja;
- ostale pomoćne knjige po potrebi.
Pomoćne evidencije obuhvataju:
- pomoćnu evidenciju izvršenih isplata;
- pomoćnu evidenciju ostvarenih priliva;
- pomoćnu evidenciju plasmana;
- pomoćnu evidenciju duga;
- ostale pomoćne evidencije po potrebi.
Vođenje poslovnih knjiga mora biti uredno, ažurno i takvo da obezbeđuje uvid u hronološko knjiženje transakcija i drugih poslovnih događaja.
Računovodstvena isprava dostavlja se na knjiženje istog dana kada je primljena, a najkasnije narednog dana od dana prijema računovodstvene isprave.
Poslovne knjige imaju karakter javnih isprava.
Poslovne knjige se vode za period od jedne budžetske godine, izuzev pojedinih pomoćnih knjiga koje se mogu voditi za period duži od jedne budžetske godine.
Poslovne knjige se vode za svaku godinu posebno. Zaključno sa danom 31. decembra tekuće godine vrši se njihovo zaključivanje, a sa danom 1. januara naredne budžetske godine, vrši se njihovo otvaranje ili u toku godine po osnivanju novog korisnika budžetskih sredstava.
Izuzetak mogu predstavljati samo analitičke evidencije nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava kod kojih se ne vrši godišnje zatvaranje i otvaranje poslovnih knjiga, nego se jednom otvorena knjigovodstvena kartica koristi dok je ulaganje u toku ili sredstvo u upotrebi.
Poslovne knjige se vode u vidu slobodnih listova ili u elektronskom obliku.
Ukoliko se poslovne knjige vode u elektronskom obliku obavezno je korišćenje takvog softvera koji obezbeđuje kvalitetno očuvanje podataka o svim proknjiženim transakcijama, a omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava brisanje evidentiranih - proknjiženih poslovnih promena.
U toku jedne poslovne godine poslovne knjige koje se vode putem računara moraju u svakom trenutku biti dostupne na monitoru računara, te istovremeno mora postojati i mogućnost da se poslovna knjiga štampa u celosti ili delimično, u zavisnosti od ukazanih potreba.
2. Računovodstvene isprave, kretanje računovodstvenih isprava i rokovi za sastavljanje i dostavljanje istih
Računovodstvena isprava je javna isprava koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i drugom događaju koji sadrži sve podatke na osnovu kojih se vrši knjiženje u poslovnim knjigama.
U poslovne knjige mogu se unositi poslovne promene i drugi događaji samo na osnovu validnih računovodstvenih isprava (dokumenata) iz kojih se može saznati osnov nastale promene.
Računovodstvenom ispravom smatraju se i računovodstvene isprave koje se sastavljaju u finansijskoj službi direktnih korisnika, na osnovu kojih se vrši knjiženje u poslovnim knjigama, kao što su odluke, rešenja, zapisnici, zahtevi za knjigovodstveno evidentiranje promena na imovini (otuđenje, pribavljanje, razmena), obračuni, pregledi, specifikacije i drugo.
Validnom računovodstvenom ispravom smatra se i isprava dobijena telekomunikacionim putem u elektronskom, magnetnom ili drugom obliku, u kom slučaju je pošiljalac odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni prenos budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i za čuvanje originalne isprave.
Za potrebe računovodstvenih evidencija elektronski dokument se pretvara u kopiju u papirnoj formi, u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.
Osnovni podaci koje treba da sadrži računovodstvena isprava su sledeći:
- naziv budžetskog korisnika;
- naziv i broj isprave;
- mesto i datum izdavanja isprave;
- sadržina poslovne promene;
- vrednost na koju glasi isprava;
- potpis lica koje je ispravu sastavilo, lica koje je ispravu kontrolisalo kao i lica odgovornog za nastalu poslovnu promenu i drugi događaj.
Računovodstvene isprave sadrže i druge elemente u skladu sa propisima koji određuju sadržaj te isprave.
Za verodostojnost, tačnost i potpunost računovodstvenih isprava odgovorna su lica iz finansijske službe direktnog budžetskog korisnika Grada Beograda, koja prema aktu o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, sastavljaju računovodstvene isprave i to potvrđuju svojim potpisom.
Za zakonitost računovodstvenih isprava odgovoran je rukovodilac direktnog budžetskog korisnika Grada Beograda, odnosno lice ovlašćeno od rukovodioca, što potvrđuje svojim potpisom.
Internu kontrolu računovodstvenih isprava u okviru Sekretarijata za finansije vrše lica, koja su prema aktu o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta određena za vršenje interne kontrole dokumentacije o poslovnim promenama koje se tiču budžetskih prihoda i primanja, rashoda i izdataka, upravljanja imovinom i obavezama, što potvrđuju svojim potpisom.
Računovodstvena isprava se putem dostavne knjige dostavlja na knjiženje narednog dana, a najkasnije u roku od dva dana od dana nastanka poslovne promene i drugog događaja.
Svi direktni budžetski korisnici Grada Beograda obavezni su da na zahtev Sekretarijata za finansije otklone sve nepravilnosti i nezakonitosti u sastavljanju računovodstvenih isprava.
Tok kretanja računovodstvenih isprava podrazumeva prenos i uslove prenosa računovodstvenih isprava od mesta njihovog sastavljanja, odnosno ulaska eksternog dokumenta u pisarnicu budžetskog korisnika, preko mesta obrade i kontrole, do mesta knjiženja i arhiviranja.
Tok kretanja računovodstvenih isprava je propisan Stručnim uputstvom o radu Trezora Grada Beograda koje je doneo Sekretarijat za finansije Gradske uprave Grada Beograda.
3. Osnov za vođenje budžetskog računovodstva
Budžetsko računovodstvo se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva na propisanim subanalitičkim (šestocifrenim) kontima propisanim Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.
Vođenje budžetskog računovodstva zasniva se na gotovinskoj osnovi po kojoj se transakcije i ostali događaji evidentiraju u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, odnosno isplate, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor, u delu koji se odnosi na gotovinsku osnovu.
Računovodstvene evidencije za potrebe internog izveštavanja se vode prema obračunskoj osnovi, pod uslovom da se finansijski izveštaji izrađuju na gotovinskoj osnovi radi konsolidovanog izveštavanja.
III PRIZNAVANJE, PROCENJIVANJE I PREZENTACIJA POZICIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA-RAČUNOVODSTVENE POLITIKE
Priznavanje, procena i prezentacija pozicija finansijskih izveštaja vrši se u skladu sa računovodstvenim politikama i standardima utvrđenim za budžetski sistem.
Procenjivanjem pozicija računovodstvenih izveštaja smatra se utvrđivanje vrednosti pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha na dan bilansiranja.
Bilans prihoda i rashoda sadrži: tekuće prihode i primanja, tekuće rashode i izdatke i finansijski rezultat.
Utvrđivanje tekućih prihoda i primanja zasniva se na principu naplaćene realizacije shodno gotovinskoj osnovi.
Obračunati nenaplaćeni prihodi evidentiraju se u okviru pasivnih vremenskih razgraničenja.
Povraćaj neutrošenih budžetskih sredstava od strane budžetskih korisnika uređuje se posebnim aktom Sekretarijata za finansije.
Donacije obuhvataju bespovratno primljena sredstva od pravnih i fizičkih lica za finansiranje pojedinih namena i za finansiranje redovne delatnosti.
Donacije mogu biti tekuće i kapitalne.
Donacije obuhvataju i poklone u naturi koji se evidentiraju u poslovnim knjigama kao povećanje nefinansijske imovine i izvora kapitala. Ostatak neutrošenih sredstava, na ime primljenih donacija prenosi se u narednu godinu za istu namenu.
Memorandumske stavke za refundaciju rashoda obuhvataju prihode po osnovu memorandumskih stavki za pokriće rashoda (tekuća godina) i memorandumskih stavki za refundaciju rashoda iz prethodne godine.
U ove prihode spadaju prihodi koji se naplate od fondova za zdravstveno osiguranje na ime naknade po osnovu bolovanja preko 30 dana, po osnovu naknade za porodiljsko odsustvo i drugo.
Primanja od prodaje nefinansijske imovine evidentiraju se u momentu naplate uz istovremeno odobravanje u korist izvora kapitala.
Primanja od zaduživanja predstavljaju prilive po osnovu primanja od zaduživanja i to: primanja od domaćih zaduživanja, primanja od inostranog zaduživanja i primanja po osnovu garancija.
Primanja od prodaje finansijske imovine predstavljaju prilive po osnovu prodaje finansijske imovine i to: primanja od prodaje domaće finansijske imovine i primanja od prodaje strane finansijske imovine.
Primanja od prodaje finansijske imovine čine primanja od otplate kredita datih fizičkim licima i domaćinstvima u zemlji i primanja od prodaje domaćih akcija i ostalog kapitala - sredstva od prodaje kapitala u postupku privatizacije.
Tekući rashodi i izdaci evidentiraju se shodno gotovinskoj osnovi u momentu kada je plaćanje izvršeno.
Rashodi koji su nastali, a nisu plaćeni, evidentiraju se zaduženjem obračunatih neplaćenih rashoda (aktivnih vremenskih razgraničenja) uz odobrenje obaveza.
Rashodi koji su unapred plaćeni, shodno gotovinskoj osnovi, evidentiraju se u kategoriji rashoda prema određenoj nameni.
Administrativni transferi dati indirektnim budžetskim korisnicima Grada Beograda (kategorija 490000), u postupku konsolidacije upoređuju se sa prihodima iz budžeta kod indirektnih budžetskih korisnika (kategorija 790000), a zatim se međusobno zatvaraju.
Iz tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine pokrivaju se tekući rashodi i izdaci za nefinansijsku imovinu.
Kada su tekući prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine veći od tekućih rashoda i izdataka za nefinansijsku imovinu nastaje budžetski suficit, i suprotno, kada su tekući rashodi i izdaci za nefinansijsku imovinu veći od tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine nastaje budžetski deficit.
Godišnjim budžetom, odnosno rebalansom budžeta određuje se način korišćenja suficita, odnosno način finansiranja (pokrića) budžetskog deficita.
Završni račun budžeta Grada Beograda dobijen je konsolidacijom prihoda, primanja, rashoda i izdataka direktnih budžetskih korisnika, indirektnih budžetskih korisnika i Glavne knjige trezora i isključivanjem administrativnih transfera.
Nefinansijska imovina u stalnim sredstvima
Nefinansijskom imovinom u stalnim sredstvima smatraju se nekretnine i oprema, dragocenosti, kultivisana imovina, prirodna imovina i nefinansijska imovinu u pripremi. Ova sredstva se evidentiraju po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu amortizacije.
Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost uvećana za zavisne troškove nastale do momenta stavljanja u upotrebu.
Izvršene nabavke tokom godine povećavaju sredstva i izvore kapitala.
Nefinansijska imovina u pripremi obuhvata izdatke za stalna sredstva od početka ulaganja do početka korišćenja.
Stalnim sredstvima smatraju se ona sredstva čiji je očekivani korisni vek upotrebe duži od jedne godine.
Pod otpisom vrednosti podrazumeva se sprovođenje ispravke vrednosti osnovnih sredstava u poslovnim knjigama za iznos amortizacije obračunat po godišnjem obračunu.
Knjiženje obračunatog otpisa (amortizacija) nepokretnosti, opreme i ostale nefinansijske imovine vrši se na teret kapitala, osim u slučaju kada je zakonom o donošenju budžeta za tekuću godinu obračun otpisa (amortizacije) regulisan na drugačiji način.
Amortizacija stalne nefinansijske imovine - osnovnih sredstava, obračunava se za svako sredstvo pojedinačno shodno zakonom propisanim stopama koje su određene tako da se nabavna vrednost osnovnih sredstava amortizuje primenom proporcionalne metode u toku predviđenog veka upotrebe osnovnog sredstva. Stope amortizacije su propisane Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije.
Osnovna sredstva koja nisu navedena u Nomenklaturi, raspoređuju se u amortizacione grupe ili delove amortizacionih grupa u koje su raspoređena najsličnija osnovna sredstva.
Obavezi otpisa, to jest obračuna amortizacije ne podležu sledeća nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva: zemljišta i šume, prirodna bogatstva koja se ne troše, spomenici kulture i istorijski spomenici, dela likovne, vajarske i druge umetnosti, lokalni putevi sa zemljanom i makadamskom podlogom, kao i objekti u njihovom sastavu, knjige i časopisi, nematerijalna ulaganja u pripremi, avansi za nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva u pripremi i avansi za osnovna sredstva.
Obračun amortizacije osnovnih sredstava se vrši od prvog u narednom mesecu u odnosu na mesec nabavke, a prilikom otuđivanja/rashodovanja amortizacija se vrši do kraja meseca u kome je osnovno sredstvo otuđeno/rashodovano.
Jednom otpisano osnovno sredstvo, bez obzira što se i dalje koristi, ne može biti predmet ponovnog procenjivanja vrednosti.
Za nefinansijsku imovinu koja se rashoduje ili otuđuje, pre isknjiženja iz knjigovodstvene evidencije vrši se obračun amortizacije, nakon čega se isknjižava zaduženjem odgovarajućeg konta ispravke vrednosti za iznos otpisane vrednosti i konta izvora nefinansijske imovine u stalnim sredstvima za iznos neotpisane (sadašnje) vrednosti, a odobrenjem odgovarajućeg konta nefinansijske imovine za iznos nabavne vrednosti. Iznos sredstava za koji se otuđi - proda nefinansijska imovina evidentira se u korist izvora novčanih sredstva - primanja od prodaje nefinansijske imovine.
Nefinansijska imovina u zalihama
Nefinansijska imovine u zalihama evidentira se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čine neto fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke. Pod zavisnim troškovima nabavke podrazumevaju se svi direktni troškovi u postupku nabavke do uskladištenja.
Zalihe robnih rezervi i robe za dalju prodaju evidentiraju se po nabavnoj ceni, a obračun izlaza sa zaliha vrši se po metodi ponderisane prosečne cene.
Zalihe robnih rezervi i robe za dalju prodaju iskazuju se, u trenutku nabavke, kao izdaci za nefinansijsku imovinu, a u trenutku prodaje, kao primanja od prodaje nefinansijske imovine.
Zalihe sitnog inventara i potrošnog materijala se evidentiraju po nabavnoj ceni, a obračun izlaza sa zaliha vrši se po metodi ponderisane prosečne cene.
Sitan inventar i potrošni materijal se otpisuju u celosti prilikom stavljanja u upotrebu.
Evidentiranje nabavke službene, zaštitne i radne odeće i obuće zaposlenih, koja se daje zaposlenima na korišćenje na rok od godinu dana, u knjigovodstvenoj evidenciji se vodi kao sitan inventar u upotrebi nezavisno kolika je njihova nabavna vrednost.
Ova sredstva se otpisuju u celosti prilikom nabavke putem ispravke vrednosti.
Rashodovan sitan inventar i potrošni materijal isknjižava se iz evidencije zaduženjem subanalitičkog konta izvori nefinansijske imovine i to za: potrošni materijal konto zalihe potrošnog materijala i sitan inventar konto zalihe sitnog inventara, a odobrenjem odgovarajućeg subanalitičkog konta zalihe sitnog inventara i zaliha potrošnog materijala.
Rashodovan sitan inventar u upotrebi isknjižava se iz evidencije zaduženjem konta ispravke vrednosti sitnog inventara u upotrebi i odobravanjem konta sitan inventar u upotrebi.
Dugoročna finansijska imovina
Dugoročna finansijska imovina sastoji se od učešća kapitala u domaćim javnim nefinansijskim preduzećima i institucijama, učešća kapitala u ostalim domaćim finansijskim institucijama, učešće kapitala u domaćim nefinansijskim privatnim preduzećima i učešća kapitala u domaćim poslovnim bankama.
Učešće u kapitalu procenjuje se po nabavnoj vrednosti.
Učešće u kapitalu na osnovu uplate novih ulaganja evidentira se kao povećanje učešća u kapital i izdataka za finansijsku imovinu.
Novčana sredstva obuhvataju: tekuće račune, izdvojena novčana sredstva i akreditive, blagajnu, devizni račun i ostala novčana sredstva.
Novčana sredstva se procenjuju po nominalnoj vrednosti.
Kratkoročna potraživanja procenjuju se po nominalnoj vrednosti umanjenoj indirektno za iznos verovatne nenaplativosti potraživanja, a direktno ukoliko je nemogućnost naplate potpuno izvesna i dokumentovana.
Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanja budžetskih korisnika po osnovu prodaje od kupaca u zemlji i inostranstvu, po osnovu zakupa i druga potraživanja: za kamate, potraživanja od zaposlenih, potraživanja od drugih organa i organizacija, potraživanja po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa i ostala potraživanja.
Kratkoročna potraživanja evidentiraju se u momentu nastanka promene zaduženjem, a odobrenjem obaveza iz grupe pasivnih vremenskih razgraničenja. U momentu naplate, zatvara se konto pasivnih vremenskih razgraničenja, a odobrava se odgovarajući konto u klasi prihoda.
Kratkoročni plasmani procenjuju se po nominalnoj vrednosti umanjenoj indirektno za iznos verovatne nenaplativosti potraživanja, a direktno za nastalu i dokumentovanu nenaplativost.
Kratkoročni plasmani obuhvataju kratkoročne kredite, date avanse, depozite, kaucije i ostale kratkoročne plasmane sa rokom dospeća odnosno prodaje do godinu dana od dana činidbe odnosno od dana godišnjeg bilansa.
Kratkoročni krediti obuhvataju kredite odobrene u zemlji, pravnim i fizičkim licima.
Dati avansi obuhvataju avanse date za nabavku materijala, robe i za obavljanje usluga. Za iznos neiskorišćenih, odnosno neopravdanih datih avansa, na dan sastavljanja završnog računa iskazuju se tekući rashodi i pasivna vremenska razgraničenja (razgraničeni plaćeni rashodi), u skladu sa gotovinskom osnovom za vođenje budžetskog računovodstva.
Aktivna vremenska razgraničenja
Aktivna vremenska razgraničenja obuhvataju razgraničene rashode do jedne godine (premije osiguranja, pretplata za stručne časopise i literaturu, rashodi grejanja i drugi rashodi), obračunate neplaćene rashode i ostala aktivna vremenska razgraničenja.
Aktivna vremenska razgraničenja obuhvataju nastale obaveze budžetskih korisnika, koje terete rashode budućeg obračunskog perioda u kome će biti plaćene.
Obaveze se procenjuju u visini nominalnih iznosa koji proističu iz poslovnih i finansijskih transakcija.
Smanjenje obaveza po osnovu zakona, vanparničnog poravnanja i slično vrši se direktnim otpisivanjem.
Obaveze obuhvataju domaće i strane dugoročne obaveze, domaće i strane kratkoročne obaveze, obaveze po osnovu rashoda za zaposlene, obaveze po osnovu subvencija, donacija i transfera, obaveze za socijalno osiguranje i obaveze iz poslovanja.
Pasivna vremenska razgraničenja obuhvataju: razgraničene prihode, razgraničene plaćene rashode obračunate (fakturisane) nenaplaćene prihode i primanja i ostala pasivna vremenska razgraničenja.
Razgraničeni prihodi obuhvataju primljene donacije sa namenom utvrđenom ugovorom.
Razgraničeni plaćeni rashodi obuhvataju iznose koji su u obračunskom periodu isplaćeni, a u momentu izvršene isplate nisu evidentirani kao tekući rashod ili izdaci za nabavku nefinansijske imovine (akontacija za službeno putovanje, avans za materijal, avans za nabavku nefinansijske imovine i drugo).
Na dan bilansiranja za iznos izvršene isplate evidentiranje se vrši zaduženjem odgovarajućeg konta tekućeg rashoda ili izdatka, a odobrenjem konta razgraničeni plaćeni rashodi.
Obračunati nenaplaćeni prihodi i primanja obuhvataju fakturisane nenaplaćene tekuće prihode i primanja po osnovu prodaje nefinansijske imovine.
Ostala pasivna vremenska razgraničenja obuhvataju obaveze fondova za refundaciju na ime naknade po osnovu bolovanja zaposlenih u trajanju preko 30 dana, naknada za porodiljsko odsustvo, naknada za invalide rada druge kategorije, kao i ostala pasivna vremenska razgraničenja.
Izvori kapitala čine preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina i ostali izvori kapitala preneti iz prethodne godine.
Vanbilansna aktiva obuhvata osnovna sredstva u zakupu, primljenu tuđu robu i materijal, hartije od vrednosti van prometa, avale i druge garancije i ostalu vanbilansnu aktivu.
Vanbilansna pasiva obuhvata obaveze za osnovna sredstva u zakupu, primljenu tuđu robu i materijal, hartije od vrednosti van prometa, avale i ostale garancije i ostalu vanbilansnu pasivu.
Stanje sredstava na deviznom računu korisnika, iskazuje se kao dinarska protivvrednost po srednjem kursu Narodne banke Srbije odgovarajuće valute.
Finansijski plasmani, potraživanja i obaveza u stranoj valuti preračunavaju se u dinarsku protivvrednost prema srednjem kursu stranih valuta na dan isplate. Tako utvrđenim preračunatim dinarskim iznosima finansijskih plasmana potraživanja i obaveza utvrđuju se pozitivne, odnosno negativne kursne razlike.
IV USKLAĐIVANJE POSLOVNIH KNJIGA, POPIS IMOVINE I OBAVEZA I USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA
Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom, kao i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom vrši se najmanje jednom godišnje pre popisa imovine, potraživanja i obaveza i pre sastavljanja finansijskog izveštaja - završnog računa.
Za potrebe redovnog godišnjeg finansijskog izveštavanja obavezno se vrši usklađivanje finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza sa stanjem na dan sastavljanja finansijskog izveštaja, odnosno na dan 31. decembra tekuće godine.
Dužnicima se do 5. novembra tekuće godine dostavlja popis nenaplaćenih potraživanja sa stanjem na dan 31. oktobra tekuće godine.
Usaglašavanje potraživanja i finansijske imovine sa dužnicima, korisnik vrši putem IOS obrasca, koji je propisan ovim pravilnikom i čini njegov sastavni deo.
Stanje potraživanja na dan 31. decembra tekuće godine čini usaglašeno stanje na dan 31. oktobra tekuće godine i sve promene na potraživanjima koje su do kraja tekuće godine nastale na osnovu primljene knjigovodstvene dokumentacije.
Ukoliko se u postupku usaglašavanja potraživanja i obaveza pojavi neslaganje pisanim putem se obaveštava direktni budžetski korisnik Grada Beograda, u cilju zahtevanja međusobnog direktnog usaglašavanja.
Usklađivanje stanja imovine i obaveza u knjigovodstvenoj evidenciji korisnika budžetskih sredstava sa stvarnim stanjem vrši se sprovođenjem popisa.
Popis se može sprovoditi kao redovni godišnji popis i kao vanredni.
Redovni godišnji popis imovine i obaveza vrši se sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.
Način i rokovi vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, sprovodi se u skladu sa Uredbom o evidenciji i popisu nepokretnosti i drugih sredstava u državnoj svojini, Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije i usklađivanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, kao i posebnim aktom Grada Beograda, kojim se uređuje popis imovine i obaveza
V ZAKLJUČIVANJE POSLOVNIH KNJIGA I ČUVANJE POSLOVNIH KNJIGA I RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA
Na kraju budžetske godine, posle sprovedenih evidencija svih ekonomskih transakcija, odnosno posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna, odmah po sastavljanju finansijskog izveštaja - završnog računa za prethodnu godinu, zaključuju se poslovne knjige.
Pomoćne knjige koje se koriste dve ili više godina, izuzetno se ne zaključuju po završetku godine, već se zaključivanje vrši po prestanku njihovog korišćenja.
Poslovne knjige se zaključuju i odlažu na način koji omogućuje uvid u iste do isteka roka njihovog čuvanja.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji, čuvaju se u rokovima koji su kao minimalni propisani Uredbom o budžetskom računovodstvu, a vreme čuvanja počinje poslednjeg dana budžetske godine na koji se navedena dokumentacija odnosi.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji se čuvaju:
1) 50 godina - finansijski izveštaji;
2) 10 godina - dnevnik, glavna knjiga, pomoćne knjige i evidencije;
3) pet godina - izvorna i prateća dokumentacija;
4) trajno - evidencija o zaradama;
5) do isteka roka zastarelosti za utvrđivanje i naplatu PDV-a čuva se evidencija i dokumentacija na osnovu koje se vodi evidencija o PDV-u, odnosno najmanje 10 godina po isteku kalendarske godine od momenta prve upotrebe objekata i završetka ulaganja u objekte za koje je korisnik ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke objekata.
Poslovne knjige koje se vode na računaru i računovodstvenom softveru čuvaju se na računaru.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji čuvaju se u originalu i na računaru ili u drugom obliku arhiviranja.
Elektronski dokument čuva se u originalu u elektronskoj formi i u papirnoj formi, u kopiji koja je sačinjena u skladu sa zakonom. Vreme čuvanja počinje poslednjeg dana budžetske godine na koju se navedena dokumentacija odnosi.
Isprave se zapisnički predaju u arhivu Gradske uprave Grada Beograda na dalje čuvanje i postupanje u skladu sa zakonom.
Uništavanje poslovnih knjiga, računovodstvenih isprava i finansijskih izveštaja, kojima je prošao utvrđeni, odnosno propisani rok čuvanja, vrši komisija koja se formira na nivou Grada Beograda.
VI SASTAVLJANJE I DOSTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA - BUDŽETSKO IZVEŠTAVANJE
Direktan korisnik budžetskih sredstava na svaka tri meseca sastavlja periodične (tromesečne) izveštaje o izvršenju finansijskog plana za periode januar-mart, januar-juni i januar-septembar, kao i januar-decembar, na osnovu kojih Sekretarijat za finansije - Sektor trezora sastavlja konsolidovani izveštaj o izvršenju budžeta za određeni period.
Periodični finansijski izveštaji i godišnji finansijski izveštaj - završni račun sastavljaju se na osnovu evidencija o primljenim sredstvima i izvršenim plaćanjima koja su usaglašena sa glavnom knjigom trezora, kao i na osnovu drugih analitičkih evidencija.
Periodični finansijski izveštaji i godišnji finansijski izveštaj - završni račun sastavljaju se na osnovu uredbe kojom se uređuje budžetsko računovodstvo i pravilnika kojim se uređuje način pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava.
Periodične finansijske izveštaje indirektni korisnici budžetskih sredstava Grada Beograda dostavljaju nadležnom direktnom budžetskom korisniku u roku od deset dana po isteku tromesečja, a godišnji finansijski izveštaj - završni račun najkasnije do 28. februara tekuće godine.
Direktni budžetski korisnici Grada Beograda dostavljaju periodične finansijske izveštaje Sekretarijatu za finansije - Sektoru trezora najkasnije u roku od 15 dana po isteku tromesečja, a godišnji finansijski izveštaj koji sadrži i izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu najkasnije, do 31. marta tekuće godine.
Uz ove izveštaje se dostavlja i obrazloženje velikih razlika (odstupanja) između odobrenih sredstava i izvršenja, kao i izveštaji o primljenim donacijama, kreditima i izvršenim otplatama dugova.
Finansijski izveštaji sadrže:
1) izveštaje na gotovinskoj osnovi;
2) izveštaje sastavljene na osnovu usvojenih računovodstvenih politika sa obrazloženjima.
Izveštaji iz stava 1. tačka 1. ovog člana jesu:
1) izveštaj o kapitalnim izdacima i finansiranju;
2) izveštaj o novčanim tokovima - pokazuje tokove gotovine po osnovu poslovne aktivnosti,
investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja. Izveštaji iz stava 2. tačka 2. ovog člana jesu:
1) bilans stanja - pokazuje stanje imovine, kapitala i obaveza na dan bilansiranja;
2) bilans prihoda i rashoda - pokazuje prihode, rashode i rezultat poslovanja;
3) izveštaj o izvršenju budžeta sačinjen tako da prikazuje razliku između odobrenih sredstava i izvršenja;
4) izveštaj o korišćenju sredstava iz tekuće i stalne budžetske rezerve;
5) izveštaj o garancijama datim u toku fiskalne godine.
Obrazloženje izveštaja iz stava 3. ovog člana sadrže:
1) objašnjenje velikih odstupanja između odobrenih sredstava i izvršenja;
2) pregled primljenih donacija i kredita, domaćih i stranih, kao i izvršenih otplata kredita, usaglašenih sa informacijama sadržanim u izveštajima o novčanim tokovima.
Periodične, tromesečne predloge izveštaja o izvršenju budžeta direktni budžetski korisnici dostavljaju Sekretarijatu za finansije - Sektoru trezora, na razmatranje i usvajanje u roku od 45 dana od isteka perioda, a nacrt godišnjeg izveštaja-konsolidovani završni račun sa obrazloženjem koje sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu, Sekretarijat za finansije dostavlja Gradskom veću Grada Beograda najkasnije do 30. aprila.
Sekretarijat za finansije Grada Beograda obavezan je da redovno prati izvršenje budžeta i najmanje dva puta godišnje informiše Gradsko veće Grada Beograda, a obavezno u roku od petnaest dana po isteku šestomesečnog, odnosno devetomesečnog perioda.
U roku od petnaest dana po podnošenju izveštaja iz stava 2. ovog člana nadležni izvršni organ lokalne vlasti usvaja i dostavlja izveštaje Skupštini Grada Beograda.
Korisnik na svojoj internet stranici objavljuje finansijski plan za narednu godinu, informator o radu, kao i godišnji finansijski izveštaj.
VII INTERNI RAČUNOVODSTVENI KONTROLNI POSTUPCI
Pod internim računovodstvenim kontrolnim postupcima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se postupci vršenja interne kontrole računovodstvenih isprava.
U postupcima interne kontrole kontrolišu se računovodstvene isprave u pogledu zakonitosti, potpunosti, istinitosti i tačnosti podataka sadržanih u njima.
Interni računovodstveni kontrolni postupci se vode u skladu sa ovim pravilnikom.
Internu kontrolu vrše zaposleni u organima i službama Grada Beograda kojima je u opisu poslova da vrše postupak kontrole u skladu sa važećim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Predmet interne kontrole su isprave o poslovnim promenama na računima prihoda i primanja, rashoda i izdataka, računima finansijskih sredstava i obaveza, nefinansijske imovine i kapitala, kao i upravljanja imovinom u javnoj svojini.
Postupak interne kontrole obuhvata:
- kontrolu planiranja rashoda,
- kontrolu preuzimanja obaveza i
- kontrolu prilikom izvršavanja naloga za plaćanje.
U cilju obezbeđenja pouzdanosti i verodostojnosti računovodstvenih podataka i informacija sprovode se sledeće mere interne kontrole:
- zaposleni koji su materijalno zaduženi sredstvima ili koriste određena sredstva ne mogu da vode računovodstvenu evidenciju za ta sredstva,
- zaposleni koji vode analitičku evidenciju kupaca ne mogu vršiti gotovinske novčane naplate od kupaca za koje vode evidenciju,
- računovodstvene isprave na osnovu kojih su izvršene poslovne promene moraju biti validne, iz njih se nedvosmisleno može utvrditi osnov nastanka i moraju biti potpisane od strane lica koje je ispravu sastavilo, lica koje je ispravu kontrolisalo i lica odgovornog za nastalu promenu.
Ako se u postupku interne kontrole utvrde nepravilnosti postupa se u skladu sa članom 9. Uputstva o radu trezora.
VIII IMENOVANJE ODGOVORNIH LICA
Rukovodilac direktnog budžetskog korisnika Grada Beograda, odgovoran je za preuzimanje obaveza, njihovu verifikaciju, izdavanje naloga za plaćanje, i za izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu, kao i za zakonitu, namensku, ekonomičnu i efikasnu upotrebu budžetskih sredstava.
Naredbodavac budžeta i rukovodioci direktnih budžetskih korisnika Grada Beograda odgovorni su za vođenje poslovnih knjiga, pripremu i podnošenje finansijskih izveštaja.
Pod odgovornošću iz stava 1. ovog člana smatra se odgovornost u vezi sa:
1. sastavljanjem i dostavljanjem tromesečnih, periodičnih izveštaja o izvršenju budžeta u propisanom roku koji je utvrđen do 15. u mesecu, po isteku svakog tromesečja u okviru budžetske godine;
2. vođenjem poslovnih knjiga po sistemu dvojnog knjigovodstva i to hronološki, uredno i ažurno;
3. vođenjem poslovnih knjiga u elektronskom obliku uz pomoć softvera koji obezbeđuje čuvanje podatka o svim proknjiženim transakcijama, funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i koji onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena;
4. dostavljanjem računovodstvenih isprava i dokumentacije na knjiženje u propisanom roku, kao i njihovo hronološko, uredno i ažurno evidentiranje u poslovnim knjigama;
5. zaključenjem poslovnih knjiga u propisanim rokovima i čuvanjem poslovnih knjiga i računovodstvenih isprava na način i u propisanim rokovima, usklađivanjem poslovnih knjiga, popisa imovine i obaveza i usaglašavanjem imovine i obaveza u propisanim rokovima.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o budžetskom računovodstvu i računovodstvenim politikama ("Službeni list Grada Beograda", broj 31/11).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Beograda".