ODLUKAO DONOŠENJU PROGRAMA PROMOCIJE ZDRAVLJA PUTEM VRŠNJAČKIH EDUKACIJA "MOGUĆNOSTI PREVENCIJE ZARAZNIH I NEZARAZNIH BOLESTI"("Sl. list grada Kragujevca", br. 12/2019) |
I Donosi se Program promocije zdravlja putem vršnjačkih edukacija "Mogućnosti prevencije zaraznih i nezaraznih bolesti" (u daljem tekstu: Program), koji je predložio Institut za javno zdravlje Kragujevac, kao nosilac aktivnosti u oblasti delovanja javnog zdravlja za teritoriju grada Kragujevca.
II Program je sastavni deo ove odluke.
III Sprovođenje Programa prati Savet za zdravlje grada Kragujevca, daje mišljenje na izveštaj o ostvarivanju Programa i predlaže mere za njegovo unapređenje.
IV Ovu odluku objaviti u "Službenom listu grada Kragujevca".
PROGRAM PROMOCIJE ZDRAVLJA
PUTEM VRŠNJAČKIH EDUKACIJA "MOGUĆNOSTI PREVENCIJE ZARAZNIH I NEZARAZNIH BOLESTI"
Javno zdravlje predstavlja značajnu oblast zdravstva koja odslikava spremnost države i društva da obezbedi dobrobit za sve građane kroz unapređenje zdravlja i očuvanje zdrave životne sredine - faktora koji direktno utiču na zdravlje građana.
Koncept javnog zdravlja se s vremenom stalno menja, bivajući definisan u užem i širem smislu. Danas predstavlja nauku i umetnost preveniranja bolesti, produženja života, unapređenja fizičkog zdravlja i efikasnosti kroz organizovane napore zajednice za sanaciju okoline, kontrolu infekcija u zajednici, edukaciju individua o principima lične higijene, organizovanje zdravstvene službe za ranu dijagnozu i preventivnu terapiju bolesti i razvoj socijalnih mehanizama koji će obezbediti da svaka individua u zajednici ima standard života koji će joj omogućiti da očuva zdravlje. Prema jednostavnijoj definiciji SZO, javno zdravlje je nauka i umetnost prevencije bolesti, produžavanja života i unapređenja zdravlja putem organizovanih napora društva.
Novim Zakonom o javnom zdravlju uređuju se oblasti delovanja javnog zdravlja, nadležnosti, planiranje, sprovođenje aktivnosti u vezi sa očuvanjem i unapređenjem zdravlja stanovništva, kao i način finansiranja. Cilj ovog zakona je ostvarivanje javnog interesa, stvaranjem uslova za očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva putem sveobuhvatnih aktivnosti društva.
Polazna osnova za definisanje prioritetnih oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva grada Kragujevca svakako je praćenje i analiziranje zdravstvenog stanja stanovništva na teritoriji grada Kragujevca.
Institut za javno zdravlje Kragujevac kao nosilac aktivnosti u oblastima delovanja javnog zdravlja prati i analizira zdravlje i zdravstvenu zaštitu stanovništva u svim životnim dobima, a posebno zdravlje osetljivih društvenih grupa i utvrđuje prioritete za promociju zdravlja i prevenciju bolesti.
Prema analizi "Zdravstvenog stanja stanovništva na teritoriji grada Kragujevca" iz 2015. god., koju je sproveo Institut za javno zdravlje Kragujevac u saradnji sa Skupštinom grada, školska deca i omladina predstavljaju jedan od najznačajnijih javno-zdravstvenih prioriteta. Ovoj populacionoj grupi pripadaju školska deca uzrasta od 7 do 14 godina, i školska omladina (adolescenti) od 15 do 19 godina. U Kragujevcu u 2015. godini školska deca i omladina su bila zastupljena sa 14,2% u ukupnoj populaciji grada.
Period školovanja karakterističan je po psihofizičkom rastu i sazrevanju, vaspitanju i socijalizaciji. Školska deca i omladina se prema pokazateljima zdravlja smatraju najzdravijom od svih ostalih starosnih kategorija. Međutim, ovaj životni period je karakterističan po ubrzanom seksualnom i psihosocijalnom razvoju i opasnosti za formiranje različitih rizičnih ponašanja koja mogu da ugroze zdravlje u datom trenutku ili kasnije u životu. Zabrinjava činjenica da procenat mladih 15-19 godina koji stupaju u seksualne odnose se povećava iz godine u godinu; tek četvrtina se izjašnjava da uvek koristi kondom prilikom seksualnih odnosa; od polnoprenosivih bolesti se pre svega ističu hlamidija, sifilis, gonoreja, hepatitisi B i C, HIV; prevalencija pušenja je značajno smanjena u odnosu na prethodne godine, ali je i dalje prilično zastupljena među mladima; broj mladih koji konzumiraju alkohol se povećava iz godine u godinu; najčešće korišćene psihoaktivne supstance u Republici Srbiji su tablete (bensedin, trodon, amfetamin i dr.) i marihuana; u odnosu na prethodne godine manji je broj normalno uhranjene omladine, tj, više je pothranjenih i gojaznih.
Na osnovu Uredbe o Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih, utvrđuje se Nacionalni program za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih. Prekomerna uhranjenost i gojaznost, kako u populaciji odraslih, tako i u populaciji dece I adolescenata predstavlja poremećaje zdravlja od izuzetnog epidemiološkog i kliničkog značaja i jedan je od najvećih javno zdravstvenih problema današnjice. Ako se ne preduzmu odlučne mere u cilju smanjenja prevalencije i lečenja gojaznosti, predviđa se da će do 2025. godine 50% svetske populacije biti gojazno.
Značajne tehnološke, ekološke i socijalne promene poslednjih decenija uticale su na promenu načina života, posebno na vrstu i intenzitet telesne aktivnosti, kao i na način ishrane, čime se promenila slika stanja uhranjenosti stanovništva. Dok su još pre tridesetak godina u pojedinim krajevima Republike Srbije, posebno u nekim nerazvijenim seoskim područjima, pothranjenost i deficiti u ishrani bili česta pojava, danas retko viđamo pothranjenu decu i odrasle osobe s kliničkim znacima deficita u ishrani. Najčešće se radi o osobama sa nekim od poremećaja ishrane (anoreksija), metaboličkim i gastriontestinalnim bolestima.
Moderan način života i urbanizacija sve je izraženija i u našoj zemlji. Urbana populacija postaje sve više orijentisana ka sedentarnom načinu života i rada, kojem doprinosi i sve veći stepen motorizovanog transporta, neplanskog i nekontrolisanog širenja urbanih naselja i smanjenih mogućnosti za redovnu dnevnu fizičku aktivnost u kućnoj, školskoj i profesionalnoj (radnoj) sredini. Suočeni smo i sa nutritivnom tranzicijom i novim obrascima u ishrani koje odlikuje sve veća upotreba "brze hrane" s niskom biološkom vrednošću, dok su kuvani obroci sve ređe zastupljeni u svim generacijama. Moderno "obesogeno" okruženje, u kombinaciji sa neadekvatnom, uglavnom visokoenergetskom ishranom, fizičkom neaktivnošću i čestim stresnim situacijama doprinosi smanjenoj potrošnji energije i povećanju telesne mase, pa se i Republika Srbija danas, kao i većina zemalja sveta, suočava s rastućim problemom gojaznosti.
Rezultati Istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije, koju je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazali su da je 70,1% dece i adolescenata uzrasta 7-14 godina bilo normalno uhranjeno, 15% je bilo prekomerno uhranjeno, a 4,9% je bilo gojazno, dok je 5,0% bilo pothranjeno u 2013. godini. Zapaža se porast učestalosti prekomerno uhranjene dece i adolescenata za 3,5%, a gojazne dece za 2,3% u poređenju sa 2006. godinom. Prema istom istraživanju u grupi 10-19 godina, prekomerno uhranjenih adolescenata je bilo 20,2%, a gojaznih 8,9% u 2013. godini. Zapaža se porast učestalosti prekomerno uhranjenih adolescenata za 5,9%, a gojazne dece za 4,5% u poređenju sa 2000. godinom.
Istraživanjima je dokazano da većina dece, a pogotovo mladi sa prekomernom telesnom težinom, imaju povećan rizik za povećanu telesnu masu i gojaznost u odrasloj dobi. Od 60 do 85% gojaznih adolescenata ostaje gojazno i u odraslom dobu. Osim toga, značajan razlog za intervenciju je i taj što deca i mladi sa prekomernom telesnom težinom češće pate zbog društvenog isključivanja i stigmatizacije. Iako je usvajanje pravilnih životnih navika dece i mladih uglavnom roditeljska odgovornost, u današnjim prilikama značajan uticaj ima i sredina u kojoj deca i mladi provode veliki deo vremena van roditeljskog nadzora i kuće: vrtići, osnovne i srednje škole, fakulteti, a i lokalna samouprava u kojoj žive. Važno je da svi iz društvenog okruženja u kojem dete živi pozitivno utiču na usvajanje zdravih životnih navika.
Na osnovu Strategije za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, HIV i dalje predstavlja jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova u svetu. Procenjuje se da je od početka epidemije do kraja 2016. godine u svetu umrlo više od 35 miliona osoba od HIV/AIDS-a, od kojih milion osoba tokom 2016. godine. Procene programa Ujedinjenih nacija za borbu protiv HIV/AIDS-a ukazuju da skoro 37 miliona osoba živelo sa HIV-om u svetu krajem 2016. godine, a da je iste godine 1,8 miliona osoba novoinficirano HIV-om.
Nakon tri decenije HIV infekcija i dalje ima veliki javno-zdravstveni značaj u regionu Evrope. Iako se Republika Srbija može smatrati državom s niskom učestalošću HIV infekcije u opštoj populaciji, procenjeno je da je početkom 2017. godine u našoj zemlji oko 3.100 osoba živelo sa HIV-om, i postoji mnogo faktora koji omogućuju dalje širenje virusa. Takođe, procene ukazuju da jedna trećina od 3.100 osoba inficiranih HIV-om ne zna svoj status.
Prevencija i kontrola HIV infekcije i AIDS-a i podrška osobama koje žive sa HIV-om u Republici Srbiji se već dugi niz godina prepoznaju kao prioritetne aktivnosti od javnozdravstvenog značaja. Nadležni državni organi i drugi subjekti doneli su niz propisa koji predstavljaju izraz organizovanog odgovora države na ovaj problem još od 1985. godine, kada su na prostorima bivše SFRJ prvi put registrovani slučajevi AIDS-a.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Kragujevac od 1986. do kraja 2018. godine u Šumadijskom okrugu registrovane su 84 osobe inficirane HIV-om. Od toga, osoba muškog pola je bilo 68 (80,9%, a osoba ženskog pola 16 (19,1%).
Veliki deo mera u oblasti prevencije HIV/AIDS-a temelji se na zdravstvenom obrazovanju (zdravstvenoj edukaciji) opšte populacije, a posebno mladih, te na zdravstvenom obrazovanju za deo populacije s rizičnim ponašanjem u nastojanju da se rizično ponašanje smanji. Ove se mere prvenstveno odnose na promociju i usvajanje protektivnog ponašanja u populaciji MSM, opštoj populaciji i populaciji mladih, te na prevenciju i smanjenje udela objektivno utvrđenih rizičnih ponašanja u pojedinim grupacijama stanovništva pod povećanim rizikom.
Na osnovu Strategije kontrole duvana, ratifikacijom Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije Republika Srbija se, zajedno sa još 139 zemalja sveta, obavezala na sveobuhvatnu akciju u cilju kontrole duvana. Država je na taj način kontrolu duvana postavila kao prioritet, a Ministarstvo zdravlja daje poseban doprinos ovim naporima razvojem Predloga strategije kontrole duvana.
Prevalencija pušenja u Republici Srbiji je veoma visoka, sa 39,7% muškaraca i 30,5% žena aktivnih pušača. Učestalost pušenja među mladima je takođe visoka: 54,7% mladih do 15. godine je bar jednom probalo cigarete, dok 16,8% devojaka i 15,5% mladića navode da puše svakodnevno. Prema Globalnom istraživanju pušenja kod mladih neželjena izloženost mladih duvanskom dimu je takođe ozbiljan problem.
Snižavanje prevalencije pušenja je stoga jedna od najvažnijih javnozdravstvenih mera koju je neophodno primeniti u cilju unapređenja zdravlja 7,5 miliona stanovnika Republike Srbije. Biće potrebno vreme da bi se izmenilo shvatanje građana u vezi sa pušenjem, jer je takvo ponašanje u velikoj meri društveno prihvaćeno. Bitan preduslov za napredak u kontroli duvana jeste edukacija i informisanje javnosti o negativnim posledicama pušenja. Ovo je neophodno da bi javnost razumela, prihvatila i podržala efikasnije mere kontrole duvana.
Zastupljenost pušenja među mladima je takođe visoka: 54,7% mladih uzrasta 13-15 godina je probalo cigareta, od toga 31,3% do navršene 10-te godine života. Prema istom istraživanju 16,8% devojaka i 15,5% mladića su aktivni pušači. Nevoljna izloženost mladih duvanskom dimu (tzv. "pasivno pušenje") je izuzetno velika (97,4%) i predstavlja ozbiljan javno zdravstveni problem. Podaci jasno ilustruju da je pušenje prihvaćeno kao "normalan" oblik ponašanja u Republici Srbiji, na šta ukazuje visok procenat mladih koji žive u porodici sa pušačima, kao i velika izloženost mladih reklamnim kampanjama duvanske industrije. Jedini pozitivan statistički pokazatelj je broj mladih pušača koji žele da se odviknu od pušenja ili su to već pokušali.
Na osnovu Uredbe o Nacionalnom programu očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije utvrđuje se Nacionalni program očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije.
Seksualno i reproduktivno zdravlje je stanje kompletnog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja u svim aspektima koji se tiču reproduktivnog sistema, njegovih funkcija i procesa. To podrazumeva da su ljudi sposobni da ostvaruju zadovoljavajući i bezbedan polni život, da mogu da se reprodukuju i da imaju slobodu da odluče da li, kada i koliko često žele decu. Da bi se očuvalo seksualno i reproduktivno zdravlje potrebno je svim ljudima obezbediti sveobuhvatnu i ispravnu informisanost i mogućnost izbora metoda kontracepcije koji je bezbedan, efikasan, pristupačan i prihvatljiv. Svako lice treba informisati i osposobiti da se zaštiti od polno prenosivih infekcija.
Seksualno i reproduktivno zdravlje stanovništva Republike Srbije opterećeno je nizom ozbiljnih problema. Kao najvažniji, izdvajaju se dominantno konzervativna kontrola rađanja, rizično seksualno ponašanje adolescenata i mladih i nezadovoljavajući obim angažovanja u očuvanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja celokupne populacije, a posebno vulnerabilnih kategorija, poput socijalno depriviranih i marginalizovanih kategorija.
Sa aspekta javnog zdravlja i demografskog razvoja Republike Srbije, od posebnog značaja je rizično seksualno i reproduktivno ponašanje adolescenata, odnosno mladih ljudi. Istraživanja pokazuju da veliki broj mladih nema elementarna saznanja o anatomiji i fiziologiji reprodukcije, a da je njihovo poznavanje kontracepcije i polno prenosivih infekcija oskudno i opterećeno nizom predrasuda. Jedan od najvažnijih razloga je što pitanje vaspitanja mladih za bezbedno seksualno i reproduktivno ponašanje za sada nije sistemski rešeno, pa su najčešći izvori njihovog informisanja vršnjaci, sredstva javnog informisanja i internet.
Učestalost seksualne aktivnosti raste u adolescenciji. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije iz 2013. godine, u seksualne odnose je stupilo 33,1% mladih uzrasta 15-19 godina (39,9% mladića i 25,7% devojaka). Mladići najčešće prvo seksualno iskustvo doživljavaju u 17-oj, a devojke u 18-oj godini. Nedavna studija o seksualnom ponašanju devojaka iz Republike Srbije, sprovedena putem interneta, pokazala je da najveći broj ostvaruje prvi seksualni odnos sa 17 godina (20,2%),%), a ređe sa 18 godina (17,8%). Ipak, četvrtina (28,5%) je postala seksualno aktivna sa 16 i manje godina.
Mada sve veći broj mladih u Republici Srbiji sledi savremene tendencije u seksualnom ponašanju, mali broj koristi efikasnu kontracepciju. Čak i kada na početku seksualne aktivnosti koriste kondom, najveći broj adolescenata nastavlja sa tradicionalnim i nedovoljno efikasnim metodom prekinutog snošaja (coitus interruptus), što ih razlikuje od mladih iz zapadnoevropskih zemalja koji se najčešće odlučuju za kontraceptivnu pilulu. Stid da nabave kontracepciju, strah od odlaska kod lekara i bojazan da će okolina saznati da su seksualno aktivni su, pored nedovoljnog znanja i predrasuda o kontracepciji, glavni razlozi takvog stanja.
Stopa adolescentnih trudnoća se tokom jedne kalendarske godine u Republici Srbiji procenjuje na 50 na 1.000 devojaka. Specifična stopa fertiliteta5 je snižena sa 42 na 1.000 devojaka uzrasta 15-19 godina u 1990. godini na 26 na 1.000 devojaka uzrasta 15-19 godina u 2000. godini, a zatim je nastavila da opada i u 2013. godini je iznosila19 na 1.000 devojaka uzrasta 15-19 godina. Broj porođaja opada u grupama starijih adolescenata, dok se među devojkama uzrasta 16 i manje godina održava, što je svakako zabrinjavajući podatak ako se ima u vidu da su rizici od nepovoljnog toka i ishoda trudnoće najviši kod najmlađih adolescentkinja. Među adolescentkinjama uzrasta 15 godina specifična stopa fertiliteta je nepromenjena i iznosi 5-6 na 1.000 devojaka uzrasta 15 godina, dok je među devojkama uzrasta 19 godina između 1990. i 2013. godine snižena sa 96 na 38 na 1.000 devojaka uzrasta 19 godina.
Udeo prekida trudnoće koji se izvrše kod adolescentkinja je verovatno u porastu, mada je prema zvaničnim podacima nepromenjen, jer čini 4-5% od ukupnog broja intervencija. Adolescenti su usled biološke vulnerabilnosti i psihosocijalnih karakteristika skloni nastanku polno prenosivih infekcija. Imajući u vidu da većina ne preduzima odgovarajuće mere zaštite, očekivala bi se visoka učestalost PPI u tom uzrastu. Prema poslednjim dostupnim podacima, međutim, u 2014. godini je kod adolescenata evidentiran samo jedan slučaj sifilisa i deset slučajeva gonoreje. O adolescentima sa genitalnim infekcijama hlamidijom i humanim papiloma virusom nema podataka. Rezultati manjih istraživanja upozoravaju da je među seksualno aktivnim adolescentima oba pola iz Beograda učestalost genitalne hlamidijske infekcije 20-30%. Učestalost genitalne infekcije humanim papiloma virusom kod adolescenata u Republici Srbiji nije proučavana.
Zbog svega navedenog na osnovu praćenja zdravstvenog stanja stanovništva i procene rizika, utvrđeno je da prioritet predstavljaju deca i adolescenti kao vulnerabilna grupa, podložna brojnim poremećajima zdravlja koja mogu nastati kao posledica nezdravih stilova života i koja mogu ostaviti dugoročne posledice od oboljevanja u adultnom dobu, i kao programa od interesa za stanovništvo grada Kragujevca.
Opšti cilj:
Usvajanje zdravih stilova života, kao društveno prihvatljivog ponašanja, prepoznavanje štetnih oblika ponašanja sa posledicama po zdravlje mladih i razvijanje životnih veština kako bi sačuvali i unapredili svoje zdravlje.
Specifični ciljevi:
1) Smanjenje broja pothranjenih i gojaznih adolescenata
2) Smanjenje broja mladih koji konzumiraju psihoaktivne supstance (cigarete, alkohol i dr.)
3) Očuvanje reproduktivnog zdravlja mladih, smanjenje broja mladih sa polnoprenosivim infekcijama
4) Razvijanje veština i adekvatnih stavova na kojima se zasniva ponašanje koje će smanjiti rizik od nastanka HIV infekcije
U cilju sprovođenja aktivnosti definišu se četiri prioritetna programska zadatka za 2019. godinu i to:
1) Grupna edukacija o:
- razumevanju veze između ishrane i ljudskog zdravlja
- poremećajima ishrane koji se najčešće sreću kod mladih
- piramidi ishrane i načinima pripreme i obrade namirnica
- zdravstvenim, estetskim i sociološkim aspektima važnosti održavanja optimalne težine za zdravlje
2) Grupna edukacija o:
- štetnosti pušenja i upoznavanje sa savetodavnim radom za odvikavanje od pušenja IZJZ Kragujevac
- vrsti i efektima najvažnijih psihoaktivnih supstanci
- opasnosti upotrebe psihoaktivnih supstanci i prepoznavanje osnovnih simptoma koji nastaju kao posledica njihove upotrebe
- zakonskim posledicama
3) Grupna edukacija o:
- anatomskim, psihičkim i socijalnim promenama tokom puberteta
- sprečavanju neželjene trudnoće i razumevanju koncepta planiranja porodice
- polnoprenosivim bolestima, rizicima za njihovo dobijanje i načinima njihovog sprečavanja
4) Grupna edukacija o:
- HIV-u, načinima prenošenja HIV-a i uticaju na zdravlje
- predrasudama, stigmatizaciji i diskriminaciji prema HIV pozitivnim osobama
- upoznavanju sa radom Savetovališta za HIV
Vršnjačka edukacija predstavlja ključni mehanizam edukacije mladih. S obzirom da većina mladih najčešće komunicira sa svojim vršnjacima, značaj vršnjačke edukacije je veliki. Investiranje u zdravlje i u naše mlade jeste najefektnija, najefikasnija i najekonomičnija investicija koja zahteva mnogo manje ulaganja nego sve posledice do kojih može doći iz neznanja. Već godinama je prepoznata korist koju deca i mladi mogu imati od sticanja znanja, veština i stavova koji ih osposobljavaju za suočavanje sa različitim problemima i izazovima. Škola je ključno mesto gde deca i mladi dobijaju sve potrebne informacije koje će im pomoći da čuvaju i unaprede sveukupno zdravlje. Edukacija edukatora nije samo usvajanje znanja nego i promena u ponašanju, kao i prenos stečenog znanja vršnjacima. Upravo zbog toga ciljna grupa ovog projekta su učenici srednjih škola na teritoriji grada Kragujevca. Bez zajedničkog i odgovornog pristupa kao društvo, nećemo moći da odgovorimo na sve izazove.
Kroz edukaciju učenici (edukatori) treba da razumeju uticaj zdravlja i bolesti na svakodnevni život, da prepoznaju vezu koja postoji između rizičnog ponašanja i narušavanja zdravlja, a zatim i motivisati njihove vršnjake da sačuvaju svoje zdravlje. S obzirom da danas postoje brojni rizici po zdravlje, ovo nije lak zadatak. Krajni korisnici ovog projekta su učenici srednjih škola u Kragujevcu kojima će vršnjački edukatori preneti stečeno znanje.
INDIKATORI I METODOLOGIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA
Edukacija će biti usmerena ka učenicima svih srednjih škola na teritoriji grada Kragujevca, od prvog do četvrtog razreda. Planirano je da u edukaciji učestvuje 400 učenika. Iz svakog odeljenja edukacijom će biti obuhvaćeno dvoje učenika, koji će stečeno znanje preneti svojim vršnjacima (2000).
Predavanja će realizovati zdravstveni radnici Instituta za javno zdravlje Kragujevac - Centar za promociju zdravlja, koja će biti održana u matičnim školama učenika. Biće obrađene četiri tematske celine (reproduktivno zdravlje, HIV i polno- prenosive bolesti, psihoaktivne supstance i pravilna ishrana) kroz grupni zdravstveno-vaspitni rad. Svi vršnjački edukatori će dobiti zdravstveno-vaspitni materijal u vidu prezentacija i brošura/flajera koje će za potrebe projektnih aktivnosti izraditi zdravstveni radnici IZJZ Kragujevac.
Indikatori koji će se pratiti:
1. Broj obučenih vršnjačkih edukatora (planirano obučiti 400 edukatora)
2. Broj učenika kojima su vršnjački edukatori preneli stečeno znanje (planirano je 2000 učenika)
3. Broj obuhvaćenih srednjih škola (ukupno 7 srednjih škola)
4. Broj distribuiranog zdravstveni-vaspitnog materijala (4000 lifleta)
Aktivnosti |
Meseci |
|||||||||||
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
|
Priprema projekta |
|
|
|
x |
|
|
|
|
|
|
|
|
Organizacija edukacija |
|
|
|
|
x |
|
|
x |
x |
|
|
|
Izrada prezentacija i zdravstveno-vaspitnog materijala |
|
|
|
|
x |
x |
x |
|
|
|
|
|
Edukacija vršnjačkih edukatora |
|
|
|
|
|
|
|
|
x |
x |
x |
|
Formiranje baze |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
x |
x |
|
Obrada rezultata |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
x |
x |
Publikacija |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
x |
• Proširivanje prethodnih, usvajanje novih znanja i razvijanje pozitivnih stavova mladih o zdravlju i zdravim stilovima života
• Sposobnost procene rizika i razumevanja načina kako se ti rizici mogu smanjiti ili izbeći
• Preuzimanje odgovornosti prema sopstvenom zdravlju
• Osposobljavanje radi pronalaženja i korišćenja relevantnih i pouzdanih informacija o zdravlju
Potencijalni rizici:
• Slab odziv vršnjačkih edukatora
• Nedovoljna zainteresovanost učenika srednjih škola
• Nedovoljna zainteresovanost škola
• Nedostatak finansijskih sredstava
Način prevazilaženja potencijalnih rizika:
• Zdravstvena edukacija i motivacija usmerena prema edukatorima, a zatim i ostalim učenicima srednjih škola
• Ukazivanje direktorima škola na veličinu i posledice problema
• Traženje novih finansijskih izvora
• Zakon o javnom zdravlju
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti
• Statut grada Kragujevca
• Nacionalna strategija za mlade,
• Strategija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji,
• Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu,
• Zakon o bezbednosti hrane,
• Zakon o zdravstvenom i socijalnom osiguranju,
• Strategija za pridruživanje EU,
• Strategija prevencije i kontrole hroničnih nezaraznih bolesti,
• Nacionalni program "Srbija protiv raka",
• Nacionalni program prevencije kardiovaskularnih bolesti.
• Kontinuirana saradnja direktora srednjih škola i tima za sprovođenje preventivnih aktivnosti IZJZ Kragujevac
• Opredeljenje dodatnih finansijskih sredstava za preventivne aktivnosti na nivou lokalne zajednice
• Preventivne programe sprovoditi kao redovne radne aktivnosti
Finansijska sredstva koja se potražuju od Skupštine Grada Kragujevca za realizaciju programa "Program promocije zdravlja putem vršnjačkih edukacija - Mogućnosti prevencije zaraznih i nezaraznih bolesti-" u 2019. godini iznose 300.000,00 dinara.
Opis aktivnosti |
Iznos za 2019. godinu |
Priprema projekta |
IZJZ Kragujevac |
Priprema zdravstveno-vaspitnog materijala |
200000,00 |
Grupni zdravstveno-vaspitni rad |
50000,00 |
Telekomunikacije |
15000,00 |
Medijske aktivnosti |
/ |
Troškovi prevoza |
35000,00 |
Ukupno dinara za Projekat |
300000,00 |
Institut za javno zdravlje Kragujevac, Nikole Pašića 1, 34000 Kragujevac; Doc. dr Dragan Vasiljević
PODACI O UČESNICIMA PROGRAMSKOG ZADATKA
- specijalista socijalne medicine - 1
- specijalista epidemiologije - 2
- visoki strukovni tehničar - 1