PRAVILNIKO VRSTI I KOLIČINI OPASNIH SUPSTANCI NA OSNOVU KOJIH SE SAČINJAVA PLAN ZAŠTITE OD UDESA("Sl. glasnik RS", br. 34/2019) |
Ovim pravilnikom propisuje se vrsta i količina opasnih supstanci na osnovu kojih se sačinjava Plan zaštite od udesa i preduzimaju mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, ekonomiju, ekologiju i društvenu stabilnost i životnu sredinu.
Opasna supstanca, u smislu ovog pravilnika, jeste supstanca definisana propisom Evropske unije kojim se uređuje kontrola opasnosti od udesa koji uključuje opasne supstance.
Ovaj pravilnik se ne primenjuje na stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila.
Plan zaštite od udesa izrađuje se na osnovu vrste i količine opasnih supstanci utvrđenih u Tabeli 1 - Lista opasnih supstanci i njihovih graničnih količina i Tabeli 2 - Lista kategorija opasnih supstanci i njihovih graničnih količina, koje su date u Prilogu - Lista opasnih supstanci i njihovih graničnih količina i Lista kategorija opasnih supstanci i njihovih graničnih količina koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Pored kriterijuma iz člana 3. ovog pravilnika, u izradi Plana zaštite od udesa koristi se dodatni kriterijum, u slučaju kada nijedna od opasnih supstanci u postrojenju nije prisutna u količinama koje su date u Prilogu - Tabela 1. i Tabela 2, izražen kroz sledeću formulu:
Ako je zbir: q1/Q1 + q2/Q2 + q3/Q3 + q4/Q4 + q5/Q5 +...≥ 1 gde je qx - količina opasne supstance x u postrojenju, QX - najniža propisana granična količina za opasnu supstancu iz Tabela 1. ili Tabela 2. |
Pravilo iz stava 1. ovog člana primenjuje se tri puta, radi ocene opasnosti po zdravlje ljudi, fizičkih opasnosti i opasnosti po životnu sredinu i to:
1) za sabiranje količina onih opasnih supstanci koje su navedene u Tabeli 1. i klasifikovane u klasu opasnosti: akutna toksičnost, kategorija 1, 2 ili 3 (inhalaciono) ili specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost (Spec. toks. - JI), kategorija 1, sa količinama onih opasnih supstanci koje su navedene u odeljku "N", stavke od "N1" do "N3" u Tabeli 2;
2) za sabiranje količina onih opasnih supstanci koje su navedene u Tabeli 1. i klasifikovane u klasu opasnosti: eksplozivi, zapaljivi gasovi, zapaljivi aerosoli, oksidujući gasovi, zapaljive tečnosti, samoreaktivne supstance i smeše, organski peroksidi, samozapaljive tečnosti i čvrste supstance, oksidujuće tečnosti i čvrste supstance, sa količinama onih opasnih materija koje su navedene u odeljku "R" stavke od "R1" do "R8" u Tabeli 2;
3) za sabiranje količina onih opasnih supstanci koje su navedene u Tabeli 1. i klasifikovane u klasu opasnosti po vodenu životnu sredinu, kategorija Akutno 1, kategorija Hronično 1 ili kategorija Hronično 2, sa količinama onih opasnih supstanci koje su navedene u odeljku "E", stavke "E1" i "E2", u Tabeli 2.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se ako je bilo koji od zbirova dobijenih iz stava 2. tač. 1)-3) ovog člana veći ili jednak 1.
Količine opasnih supstanci na osnovu kojih se određuju obaveze izrade Plana zaštite od udesa iz člana 1. ovog pravilnika su maksimalne količine koje su prisutne ili mogu biti prisutne u bilo kom trenutku u postrojenju, odnosno kompleksu.
Kada je opasna supstanca smeštena na više mesta u postrojenju, odnosno kompleksu, pojedinačne količine te vrste opasne supstance se sabiraju i čine polaznu količinu na osnovu koje se utvrđuje obaveza izrade Plana zaštite od udesa.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o vrstama i količinama opasnih materija, objektima i drugim kriterijumima na osnovu kojih se sačinjava Plan zaštite od udesa i preduzimaju mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 48/16).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
LISTA OPASNIH SUPSTANCI I NJIHOVIH GRANIČNIH KOLIČINA I LISTA KATEGORIJA OPASNIH SUPSTANCI I NJIHOVIH GRANIČNIH KOLIČINA
Supstance i smeše, klasifikuju se u skladu sa Zakonom o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15) i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Smeša se tretira na isti način kao supstanca, pod uslovom da je u okviru graničnih koncentracija propisanih prema njenim svojstvima koja su predmet propisa kojima se uređuju klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, osim kada je posebno naveden njen procentualni sastav ili drugi opis.
Supstance i smeše, na koje se ne primenjuju propisi o klasifikaciji, pakovanju i obeležavanju hemikalija, uključujući otpad, ali koje su prisutne ili mogu biti prisutne u postrojenju, odnosno kompleksu i koje, pod uslovima koji postoje u postrojenju, odnosno kompleksu, imaju ili mogu imati ista svojstva u pogledu mogućnosti izazivanja udesa, privremeno se svrstavaju u najsličniju kategoriju opasnosti ili imenovanu opasnu supstancu, koja je obuhvaćena ovim pravilnikom.
Kada je supstanca ili smeša, klasifikovana u više klasa i/ili kategorija opasnosti kojima odgovaraju različite granične količine, primenjuje se najniža granična količina propisana u ovom pravilniku. Međutim, prilikom primene dodatnih kriterijuma iz člana 4. ovog pravilnika, primenjuje se najniža granična količina za svaku grupu kategorija iz člana 4. stav 2. tač. 1)-3), propisana za odgovarajuću klasifikaciju.
Tabela 1.
Lista opasnih supstanci i njihovih graničnih količina
R.B. |
OPASNE SUPSTANCE [CAS BROJ] |
GRANIČNE KOLIČINE U TONAMA |
|
|
|
od |
do |
1. |
Amonijak bezvodni[7664-41-7] |
1 |
< 50 |
2. |
Amonijum-nitrat (napomena 1) |
1000 |
< 5000 |
3. |
Amonijum-nitrat (napomena 2) |
500 |
< 1250 |
4. |
Amonijum-nitrat (napomena 3) |
200 |
< 350 |
5. |
Amonijum-nitrat (napomena 4) |
5 |
< 10 |
6. |
Kalijum-nitrat (napomena 5) |
3000 |
< 5000 |
7. |
Kalijum-nitrat (napomena 6) |
800 |
< 1250 |
8. |
Arsen pentoksid, arsenatna (V) kiselina i/ili njene soli [1303-28-2] |
0,5 |
< 1 |
9. |
Brom [7726-95-6] |
10 |
< 20 |
10. |
Hlor [7782-50-5] |
1 |
< 10 |
11. |
Jedinjenja nikla u obliku praha koja se mogu udahnuti (nikl-monoksid nikl-dioksid, nikl-sulfid trinikl-disulfid, dinikl-trioksid |
0,5 |
< 1 |
12. |
Etilenimin [151-56-4] |
5 |
< 10 |
13. |
Fluor [7782-41-4] |
5 |
< 10 |
14. |
Formaldehid (koncentracija ≥ 90%) [50-00-0] |
1 |
< 5 |
15. |
Vodonik [1333-74-0] |
1 |
< 5 |
16. |
Hlorovodonik (tečni gas) [7647-01-0] |
1 |
<25 |
17. |
Alkili olova |
1 |
< 5 |
18. |
Tečni zapaljivi gasovi, kategorija 1 ili 2 (uključujući TNG) i prirodni gas (vidi napomenu 7) |
20 |
< 50 |
19. |
Acetilen [74-86-2] |
1 |
< 5 |
20. |
Etilen oksid [75-21-8] |
1 |
< 5 |
21. |
Propilen oksid [75-56-9] |
1 |
< 5 |
22. |
Metanol [67-56-1] |
200 |
< 500 |
23. |
Kiseonik [7782-44-7] |
100 |
< 200 |
24. |
2,4-Toluendiizocijanat [584-84-9] |
1 |
< 10 |
25. |
Karbonildihlorid (fozgen) [75-44-5 ] |
0 |
< 0,3 |
26. |
Arsin (Arsen trihidrid) [7784-42-1] |
0 |
< 0,2 |
27. |
Fosfin (fosfor trihidrid) [7803-51-2] |
0 |
< 0,2 |
25. |
Sumpor-trioksid [7446-11-9] |
10 |
< 15 |
26. |
Derivati nafte i alternativna goriva: |
1000 |
< 2500 |
27. |
Bor trifluorid [7637-07-2] |
1 |
< 5 |
28. |
Vodonik sulfid [7783-06-4] |
1 |
< 5 |
29. |
Piperidin [110-89-4] |
20 |
< 50 |
30. |
Bis (2-dimetilaminoetil) (metil) amin [3030-47-5] |
20 |
< 50 |
31. |
3-(2-Etilheksiloksi) propilamin [5397-31-9] |
20 |
< 50 |
32. |
Smeše (*) natrijum hipohlorita klasifikovane kao opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija Akutno 1 [N400] koje sadrže manje od 5% aktivnog hlora i nisu klasifikovane ni u jednu drugu kategoriju opasnosti navedenu u Tabeli 2. Pravilnika. |
100 |
< 200 |
33. |
Propilamin (vidi napomenu 8) [107-10-8] |
200 |
< 500 |
34. |
Terc-butilakrilat (vidi napomenu 8) [1663-39-4] |
100 |
< 200 |
35. |
2-Metil-3-butennitril (vidi napomenu 8) [16529-56-9] |
200 |
< 500 |
36. |
Tetrahidro-3,5-dimetil-1,3,5,-tiadiazin-2-tion (dazomet) (vidi napomenu 8) [533-74-4] |
50 |
< 100 |
37. |
Metil akrilat (vidi napomenu 8) [96-33-3] |
200 |
< 500 |
38. |
3-Metilpiridin (vidi napomenu 8) [108-99-6] |
200 |
< 500 |
39. |
1-Brom-3-hlorpropan (vidi napomenu 8) [109-70-6] |
200 |
< 500 |
1 CAS broj je naveden indikativno |
|
|
NAPOMENE za Tabelu 1:
1. Amonijum nitrat (5000/10000): đubriva koja imaju sposobnost samoodržive razgradnje.
Ovo se primenjuje na složena/kombinovana đubriva na bazi amonijum nitrata (složena/kombinovana đubriva sadrže amonijum nitrat sa fosfatom i/ili potašom) koja imaju sposobnost samoodržive razgradnje prema UN ispitivanju u koritu (vidi UN Priručnik o ispitivanjima i kriterijumima, Deo III. pododeljak 38.2.), i kod kojih je sadržaj azota koji potiče od amonijum nitrata:
1) između 15,75% 1 i 24,5% 2 masenih i koja ili ne sadrže više od 0,4% ukupno zapaljivih/organskih materija ili koja imaju odgovarajuću otpornost na detonaciju u skladu sa propisima o amonijum nitratnim đubrivima sa visokim sadržajem azota;
2) 15,75% masenih ili manje i neograničen sadržaj zapaljivih materija.
2. Amonijum nitrat (1250/5000): kvaliteta kao za đubriva
Ovo se primenjuje na prosta đubriva na bazi amonijum nitrata i na složena/kombinovana đubriva na bazi amonijum nitrata koja imaju odgovarajuću otpornost na detonaciju u skladu sa propisima o amonijum nitratnim đubrivima sa visokim sadržajem azota i kod kojih je udeo azota koji potiče od amonijum nitrata:
1) više od 24,5%, masenih, osim za smeše prostih đubriva na bazi amonijum nitrata sa dolomitom, krečnjakom i/ili kalcijum karbonatom od najmanje 90% čistoće,
2) više od 15,75% masenih za smeše amonijum nitrata i amonijum sulfata,
3) više od 28% 3 masenih za smeše prostih đubriva na bazi amonijum nitrata sa dolomitom, krečnjakom i/ili kalcijum karbonatom od najmanje 90% čistoće.
3. Amonijum nitrat (350/2500): tehnički
Ovo se primenjuje na amonijum nitrat i smeše amonijum nitrata kod kojih je udeo azota koji potiče od amonijum nitrata:
1) između 24,5% i 28% masenih i koji ne sadrži više od 0,4% zapaljivih supstanci,
2) više od 28% masenih i koji ne sadrži više od 0,2% zapaljivih supstanci.
Takođe se primenjuje na vodene rastvore amonijum nitrata u kojima je koncentracija amonijum nitrata veća od 80% masenih.
4. Amonijum nitrat (10/50): "nespecifični" materijal i đubriva koja nemaju odgovarajuću otpornost na detonaciju.
Ovo se primenjuje na:
1) materijal koji se odbacuje u toku proizvodnog procesa i na amonijum-nitrat i smeše amonijum nitrata, prosta đubriva na bazi amonijum nitrata i složena đubriva na bazi amonijum nitrata označena u napomenama 2 i 3, koje krajnji korisnici vraćaju ili su vratili proizvođaču, privremenom skladištu ili postrojenju za ponovnu obradu, reciklažu ili tretman radi bezbedne upotrebe, jer više ne ispunjavaju uslove iz napomena 2 i 3;
2) đubriva iz napomena 1 1) i 2 koja nemaju odgovarajuću otpornost na detonaciju.
5. Kalijum nitrat (5000/10000):
Ovo se primenjuje na kombinovana đubriva na bazi kalijum nitrata (u kuglicama/granulama), koja imaju ista opasna svojstva kao i čisti kalijum nitrat.
6. Kalijum nitrat (1250/5000):
Ovo se primenjuje na kombinovana đubriva na bazi kalijum nitrata (u obliku kristala), koja imaju ista opasna svojstva kao i čisti kalijum nitrat.
7. Prerađen biogas
Prerađen biogas se može klasifikovati pod redni broj 18. Tabela 1, kada je obrađen u skladu sa važećim standardima za prečišćen i prerađen biogas, čime se obezbeđuje kvalitet koji je jednak kvalitetu prirodnog gasa, uključujući sadržaj metana, i koji sadrži maksimalno 1% kiseonika.
8. U slučajevima kada ova opasna supstanca potpada pod kategoriju R5a Zapaljive tečnosti ili R5b Zapaljive tečnosti, primenjuju se najmanje granične količine.
_________
1 udeo azota 15,75% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 45% amonijum-nitratu
2 udeo azota 24,5% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 70% amonijum-nitratu
3 udeo azota 28% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 80% amonijum-nitratu
Tabela 2.
Lista kategorija opasnih supstanci i njihovih graničnih količina
KATEGORIJE OPASNOSTI |
Granična količina |
|
Odeljak "N" - OPASNOST PO ZDRAVLJE |
od |
do |
"N1" AKUTNA TOKSIČNOST, kategorija 1, svi putevi izlaganja |
0,5 |
< 5 |
"N2" AKUTNA TOKSIČNOST |
25 |
< 50 |
"N3" SPECIFIČNA TOKSIČNOST ZA CILJNI ORGAN-JEDNOKRATNA IZLOŽENOST |
25 |
< 50 |
Odeljak "R" - FIZIČKE OPASNOSTI |
|
|
"R1a" EKSPLOZIVI (vidi napomenu 2) |
5 |
< 10 |
"R1b" EKSPLOZIVI (vidi napomenu 2) |
25 |
< 50 |
"R2" ZAPALJIVI GASOVI |
5 |
< 10 |
"R3a" ZAPALJIVI AEROSOLI (vidi napomenu 5.1) |
25(neto) |
< 150 (neto) |
"R3b" ZAPALJIVI AEROSOLI |
500(neto) |
< 5000(neto) |
"R4" OKSIDUJUĆI GASOVI |
25 |
< 50 |
"R5a" ZAPALJIVE TEČNOSTI |
5 |
< 10 |
"R5b" ZAPALJIVE TEČNOSTI |
10 |
< 50 |
"R5c" ZAPALJIVE TEČNOSTI |
500 |
< 5000 |
"R6a" SAMOREAKTIVNE SUPSTANCE I SMEŠE i ORGANSKI PEROKSIDI |
5 |
< 10 |
"R6b" SAMOREAKTIVNE SUPSTANCE I SMEŠE i ORGANSKI PEROKSIDI |
10 |
< 50 |
"R7" SAMOZAPALJIVE TEČNOSTI I ČVRSTE SUPSTANCE Samozapaljive tečnosti, kategorija 1 Samozapaljive čvrste materije, kategorija 1 |
10 |
< 50 |
"R8" OKSIDUJUĆE TEČNOSTI I ČVRSTE SUPSTANCE Oksidujuće tečnosti, kategorija 1, 2 i 3, ili Oksidujuće čvrste supstance i smeše, kategorija 1, 2 i 3 |
10 |
< 50 |
Odeljak "E" - OPASNOST PO ŽIVOTNU SREDINU |
|
|
"E1" OPASNOST PO VODENU ŽIVOTNU SREDINU |
50 |
< 100 |
"E2" OPASNOST PO VODENU ŽIVOTNU SREDINU |
50 |
< 200 |
Odeljak "O" - DODATNE OPASNOSTI |
|
|
"O1" Supstance ili smeše kojima je dodeljeno dodatno obaveštenje o opasnosti EUH014 |
50 |
< 100 |
"O2" Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, kategorija 1 |
50 |
< 100 |
"O3" Supstance i smeše kojima je dodeljeno dodatno obaveštenje o opasnosti EUH029 |
25 |
< 50 |
NAPOMENE za Tabelu 2:
1. Opasne supstance koje pripadaju klasi opasnosti akutna toksičnost, kategorija 3, peroralno (N 301), spadaju pod odeljak "N2" AKUTNA TOKSIČNOST u onim slučajevima kada se ne mogu klasifikovati niti na osnovu akutne inhalacione toksičnosti, niti na osnovu akutne dermalne toksičnosti, na primer usled nedostatka ubedljivih podataka o inhalacionoj i dermalnoj toksičnosti.
2. Klasa opasnosti EKSPLOZIVI obuhvata i eksplozivne proizvode, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije. Ako je količina eksplozivne supstance ili smeše u eksplozivnom proizvodu poznata, ta količina se uzima u obzir za potrebe ovog pravilnika. Ako količina eksplozivne supstance ili smeše u eksplozivnom proizvodu nije poznata, za potrebe ovog pravilnika ceo proizvod se tretira kao eksploziv.
3. Ispitivanje eksplozivnih svojstava supstanci i smeša je neophodno samo ako se skrining procedurom u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija hemikalija 4 utvrdi da bi supstanca ili smeša mogla imati eksplozivna svojstva.
4. Ako je eksploziv koji je klasifikovan u podklasu 1.4 raspakovan ili prepakovan, svrstava se pod odeljak R1a, osim ako se u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije utvrdi da opasnost tog eksploziva još uvek odgovara podklasi 1.4.
5. Zapaljivi aerosoli
5.1. Zapaljivi aerosoli klasifikovani prema propisima kojima se uređuju aerosolni raspršivači kao "Veoma zapaljivi" i "zapaljivi" aerosoli, odgovaraju klasi opasnosti zapaljivi aerosoli, kategorija 1 ili 2, respektivno, prema propisima kojima se uređuju hemikalije.
5.2. Za korišćenje ovog odeljka mora se dokumentovati da aerosolni raspršivač ne sadrži zapaljivi gas, kategorija 1 ili 2, niti zapaljivu tečnost, kategorija 1.
6. U skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija hemikalija, tečnosti sa tačkom paljenja višom od 35 °C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3, ukoliko su ispunjeni uslovi iz tog propisa. Ovo međutim ne važi pod uslovima kao što su visoka temperatura ili pritisak, i stoga su takve tečnosti obuhvaćene ovim odeljkom.
_______
4 Detaljnija uputstva o izuzimanju od obaveze ispitivanja mogu se naći u propisima kojima se uređuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija (Metoda A.14).