POSEBANKOLEKTIVNI UGOVOR ZA JAVNA I JAVNA KOMUNALNA PREDUZEĆA ČIJI JE OSNIVAČ GRAD NIŠ("Sl. glasnik RS", br. 37/2019) |
Ovim posebnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa u javno-komunalnim i drugim javnim preduzećima i ustanovama (čiji su zaposleni članovi reprezentativnih sindikata - potpisnika ovog ugovora), a čiji je osnivač grad Niš, kao i međusobni odnosi učesnika ovog ugovora, u skladu sa zakonom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama.
Ovaj ugovor se zaključuje između osnivača, sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije i Granskog sindikata javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti "Nezavisnost".
U smislu ovog ugovora:
- Osnivačem se smatra grad Niš.
- Poslodavcem se smatra javno ili javno-komunalno preduzeće čiji je osnivač grad Niš, koje obavlja komunalne ili druge delatnosti od opšteg interesa za grad Niš, u skladu sa odlukom osnivača i zakonom.
- Zaposleni je lice koje je zasnovalo radni odnos kod poslodavca, u skladu sa Zakonom o radu, ovim ugovorom i drugim zakonima i propisima, kojima su uređena prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, bezbednosti i zdravlja na radu (u daljem tekstu: Zakon).
- Direktor je odgovorno lice poslodavca.
Direktor i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona, Granskog kolektivnog ugovora i ovog ugovora.
Komunalne delatnosti, u smislu ovog ugovora, su delatnosti određene zakonom kojim je uređena komunalna delatnost, kao i druge delatnosti od lokalnog interesa, koje su kao takve određene odlukom jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje komunalna delatnost.
Javnim preduzećima, koja je osnivač osnovao i kojima je poverio vršenje komunalne delatnosti, obezbeđuje materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje komunalne delatnosti, u kontinuitetu i odgovarajućem obimu, prati uslove rada, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere na unapređenju delatnosti, vršeći nadzor nad njima.
Poslodavci organizuju izvršenje poslova, obezbeđuju kvalitet i obim usluga i proizvoda i isplatu zarada na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrđivanje visine zarade utvrđenih zakonom i opštim aktom.
Sredstva za isplatu zarada obezbeđuje poslodavac.
Kada sredstva ne mogu biti obezbeđena iz sredstava poslodavca, ista može da obezbediti osnivač, u skladu sa opštim aktom, na osnovu posebne odluke, u skladu sa zakonom.
Odredbe ovog ugovora se primenjuju neposredno i predstavljaju osnov za zaključivanje kolektivnih ugovora kod poslodavaca.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada i obaveze od prava, uslova rada i obaveza utvrđenih Zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije i ovim ugovorom.
Opštim aktom kod poslodavca mogu se utvrditi veća prava od prava utvrđenih ovim ugovorom, kao i druga prava koja nisu utvrđena ovim ugovorom, a u skladu sa Zakonom.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključenjem ugovora o radu, kojim se ne mogu utvrditi prava manja od prava definisanih opštim aktom poslodavca.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava uslove utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca (u daljem tekstu: Pravilnik).
Pravilnik, iz stava 1. ovog člana, donosi poslodavac, po prethodno pribavljenom mišljenju reprezentativnih sindikata u preduzeću.
Reprezentativni sindikati dužni su da u roku od sedam dana po prijemu zahteva dostave svoje mišljenje na predlog Pravilnika. U suprotnom, smatraće se da nema primedaba.
Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi poslodavac u skladu sa godišnjim programom poslovanja i u skladu sa posebnim propisima kojima je uređena oblast novog zapošljavanja.
Odluku iz stava 1. ovog člana, kao i prijavu slobodnog posla, poslodavac može dostaviti nadležnoj službi za poslove zapošljavanja.
Oglas za popunu slobodnih poslova može da sadrži samo uslove za obavljanje poslova utvrđene Pravilnikom.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Opštim aktom poslodavca može se utvrditi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
Poslodavac donosi odluku o rasporedu radnog vremena u okviru radne nedelje.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova može se utvrditi i klizno radno vreme na početku odnosno na završetku radnog dana i to najviše do jednog časa.
O promeni rasporeda radnog vremena, zaposleni mora biti obavešten sedam dana pre početka rada po novom rasporedu radnog vremena.
Radno vreme između 22.00 časa i 6.00 časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Zaposleni može zasnovati radni odnos i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa Zakonom, a svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Puno radno vreme se skraćuje zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i po zdravlje štetnim poslovima.
Skraćivanje radnog vremena se vrši srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca, a najviše 10 časova nedeljno.
Zaposlenom mlađem od 18 godina života ne može se utvrditi nedeljno puno radno vreme duže od 35 časova.
Poslovi na kojima se skraćuje puno radno vreme utvrđuju se Pravilnikom, u skladu sa Zakonom. Zaposleni, koji rade skraćeno radno vreme, imaju ista prava kao i zaposleni, koji rade puno radno vreme.
Poslodavac može da uvede i rad duži od punog radnog vremena, u skladu sa Zakonom i ovim ugovorom, a prema potrebama poslova i zadataka procesa rada.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.
Rad duži od punog radnog vremena, u smislu ovog člana, smatra se prekovremenim radom.
Poslodavac, u skladu sa Zakonom i ovim ugovorom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena, posebnom odlukom za period do šest meseci i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđenja potrebnog obima i kvaliteta usluga,
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada,
- zbog racionalnijeg korišćenja radnog vremena u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
U izuzetnim slučajevima reprezentativni sindikati i poslodavac mogu utvrditi preraspodelu radnog vremena dužu od šest meseci, a najviše devet meseci.
Poslodavac može zaposlenom da uvede preraspodelu radnog vremena u skladu i pod uslovima utvrđenim Zakonom i ovim ugovorom tako da dnevno, sedmično, mesečno radno vreme u jednom periodu traje duže, a u preostalom periodu kraće, od punog radnog vremena ili zaposleni uopšte ne radi, s tim da polugodišnji fond sati ne bude manji ili veći od fonda sati utvrđenih radnim kalendarom kao puno radno vreme.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može biti duže od 60 časova nedeljno. Kada to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđenja potrebnog kvaliteta i obima usluga ili bolje organizacije i racionalnijeg korišćenja sredstava rada i radnog vremena, zaposleni koji se saglasio da radi duže od prosečnog radnog vremena, višak časova se obračunava kao prekovremeni rad.
U toku rada, zaposleni ima pravo na odmor: dnevni, nedeljni i godišnji, u skladu sa Zakonom, ovim ugovorom i opštim aktom poslodavca.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenom utvrđuje se u trajanju od najmanje 20 radnih dana i uvećava prema sledećim kriterijumima:
1. po osnovu stepena obrazovanja i osposobljenosti za rad:
- za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, počev od 10. septembra 2005. godine i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine - pet radnih dana,
- za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine, više obrazovanje i specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja - tri radna dana,
- za srednje obrazovanje u trajanju od četiri godine - dva radna dana,
- za osnovno obrazovanje, osposobljenost za rad u trajanju od jedne godine, obrazovanje za rad u trajanju od dve godine ili srednje obrazovanje u trajanju od tri godine - jedan radni dan;
2. Po osnovu uslova rada:
- za radnike koji rade na naročito teškim poslovima u veoma nepovoljnim uslovima rada i koji imaju pravo na skraćeno radno vreme - pet radnih dana,
- za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom, a koji nemaju skraćeno radno vreme - tri radna dana,
- za rad u smenama - jedan radni dan;
3. Po osnovu radnog iskustva:
- zaposlenom sa preko 25 godina rada provedenih u radnom odnosu - četiri radna dana,
- zaposlenom sa navršenih 15 do 25 godina rada provedenih u radnom odnosu - tri radna dana,
- zaposlenom sa navršenih pet do 15 godina rada provedenih u radnom odnosu - dva radna dana i
- zaposlenom do pet godina rada provedenih u radnom odnosu - jedan radni dan;
4. Po osnovu doprinosa na radu na predlog rukovodioca:
- za ostvarene izuzetne rezultate - do pet radnih dana;
5. Po osnovu invalidnosti:
- pet radnih dana;
6. Po osnovu brige o deci i članovima uže porodice:
- roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa detetom do 14 godina - dva radna dana, i
- zaposlenom koji se stara o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan - pet radnih dana.
Pod članom uže porodice u smislu stava 1. tačka 6. podtačka 2) ovog člana smatraju se bračni drug, deca zaposlenog i usvojenici.
Opštim aktom poslodavca se mogu utvrditi i drugi kriterijumi za uvećanje dužine godišnjeg odmora.
Godišnji odmor zaposlenog, utvrđen po svim osnovama iz stava 1. ovog člana, ne može trajati duže od 30 radnih dana, osim za zaposlene koji rade na posebno teškim poslovima, kojima godišnji odmor može trajati i duže od 30 radnih dana, a u skladu sa opštim aktom poslodavca.
Zaposlenom sa 30 godina staža osiguranja, ili 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina staža osiguranja ili 50 godina života, kao i zaposlenom mlađem od 18 godina života i samohranom roditelju sa detetom starosti do 15 godina, utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposleni, ukoliko proces rada to dozvoljava, može koristiti godišnji odmor u delovima, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje dve radne nedelje u toku kalendarske godine, a ostatak iskoristi najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora, utvrđuje direktor poslodavca, prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu, ako se time, ne remeti proces rada preduzeća.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor poslodavca u pisanoj formi i isto se uručuje svakom zaposlenom.
B) Odsustvovanje sa rada - plaćeno odsustvo
Direktor poslodavca je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini, u sledećim slučajevima:
1. stupanje u brak |
7 radnih dana |
2. rođenje i usvojenje deteta |
7 radnih dana |
3. sklapanje braka i porođaj drugog člana uže porodice |
3 radna dana |
4. smrt člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji zaposlenog) |
7 radnih dana |
5. smrt brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana |
6. smrt roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrt lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana |
7. teža bolest člana uže porodice |
7 radnih dana |
8. selidba sopstvenog domaćinstva |
|
8a. na području istog naseljenog mesta |
2 radna dana |
8b. van područja mesta stanovanja |
4 radna dana |
9. polaganje stručnog ispita |
7 radnih dana |
10. elementarna nepogoda |
3-5 radnih dana |
11. korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
7 radnih dana |
12. učestvovanje na sportskim i radno proizvodnim takmičenjima |
3-7 radnih dana |
13. dobrovoljno davanje krvi |
2 radna dana |
Članovima uže porodice iz stava 1. ovog člana smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojitelj, usvojenik i staratelj.
Direktor poslodavca može da odobri zaposlenom odsustvo iz stava 1. ovog člana za srodnike koji nisu navedeni u stavu 2. ovog člana i za druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrđenom rešenjem poslodavca.
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi, zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj sklapanja braka, porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, prevencije radne invalidnosti i dobrovoljnog davanja krvi, ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od sedam radnih dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja i nege članova uže porodice i roditelja.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo do pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- tri radna dana za slučaj nege člana šire porodice,
- dva radna dana za slučaj smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 23. ovog ugovora.
Zaposlenom se, na njegov zahtev, može odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana, ukoliko to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi poslodavac.
Za vreme neplaćenog odsustva sa rada, zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.
V BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Opštim aktom poslodavca, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu.
Direktor poslodavca se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti svakog preduzeća.
Poslodavac, u skladu sa zakonom, organizuje osposobljavanje zaposlenih za sprovođenje mera iz stava 1. ovog člana.
Poslodavac u skladu sa Zakonom, posebnim pisanim aktom, određuje lice koje je odgovorno za bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu.
Poslodavac u skladu sa Zakonom, donosi akt o proceni rizika, za sva radna mesta i utvrđuje način i mere za njihovo otklanjanje.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se, pre početka rada, upozna sa merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, za obavljanje poslova na koje je raspoređen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi, ako mu preti neposredna opasnost za život i zdravlje, zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu na poslovima na kojima je raspoređen, sve dok se te mere ne obezbede i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Zaposleni je dužan, da primenjuje propisane mere o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu i da namenski koristi sredstva za rad i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.
Zaposleni je odgovoran, ako suprotno nameni, koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima, koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
Kod poslodavca se vodi i čuva evidencija zaposlenih, u vezi sa radom i zaštitom života i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom.
Poslodavac je dužan, da u skladu sa Zakonom i ovim ugovorom, obrazuje Odbor za bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu (u daljem tekstu: Odbor), u koji ulaze i predstavnici reprezentativnih sindikata u preduzeću.
Struktura i broj članova Odbora, kao i druga pitanja iz domena rada Odbora, uređuju se opštim aktom poslodavca.
Poslodavac je obavezan, da predstavnicima zaposlenih u Odboru, za vršenje prava i funkcija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, obezbedi:
- da određeno vreme odsustvuju sa posla bez odbitka zarade,
- odgovarajuću obuku u toku radnog vremena u preduzeću ili izvan preduzeća.
Poslodavac je dužan da obezbedi potrebna sredstva za rad i obuku predstavnika zaposlenih u Odboru.
Članovi Odbora prilikom obavljanja aktivnosti vezanih za bezbednost i zdravlje na radu imaju pravo da:
1. budu informisani o rezultatima procene rizika;
2. ostvaruju uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
3. daju predloge i učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu;
4. zahtevaju od poslodavca informacije o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
5. razmatraju izveštaj poslodavca o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama;
6. zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;
7. zahtevaju vršenje inspekcijskog nadzora ako smatraju da nisu sprovedene odgovarajuće mere bezbednosti i zdravlja na radu;
8. upoznaju se sa nalozima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;
9. razmatraju izveštaje o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu od strane poslodavca;
10. razmatraju izveštaj poslodavca o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje;
11. razmatraju i daju sugestije na deo kolektivnog ugovora kod poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u toku pregovora za zaključivanje i daje inicijativu za izmene i dopune kolektivnog ugovora u ovoj oblasti;
12. razmatraju nacrte i predloge svih akata poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i daju odgovarajuće mišljenje u sugestije;
13. razmatraju i druga pitanja u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktima poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Odbor je dužan da poslodavcu i reprezentativnim sindikatima podnosi šestomesečni izveštaj o svome radu.
Poslodavac i reprezentativni sindikati dužni su da razmotre stavove i mišljenja odbora i da ga o svom stavu obaveste.
Poslodavac je dužan da osigura zaposlenog od povreda na radu, profesionalnih oboljenja, za slučaj oboljenja invaliditeta i smrti nastalih u vezi sa radom, pod jednakim uslovima za sve zaposlene, radi obezbeđenja naknade štete.
Pre utvrđivanja visine premije osiguranja, poslodavac je dužan da razmotri i mišljenja reprezentativnih sindikata.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac je dužan da svakog meseca izdvaja sredstva za prevenciju radne invalidnosti, koja ne mogu biti niža od 0,5% mase sredstava isplaćenih na ime zarada, a zaposleni su dužni da iste koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrde reprezentativni sindikati i poslodavac.
VI ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA ZAPOSLENIH
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa Zakonom, ovim ugovorom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti, koji ostvaruju kod poslodavca.
Zaradu u smislu stava 1. ovog člana, čini:
- zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.),
- druga primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa ovim ugovorom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu.
Pod zaradom u smislu stava 3. ovog člana smatra se zarada koja sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak i
- uvećane zarade.
Osnovna zarada za puno radno vreme i standardni učinak određuje se kao proizvod:
- vrednosti radnog časa,
- koeficijenta posla i
- mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Vrednost radnog časa utvrđuje se istovremeno sa donošenjem godišnjeg programa poslovanja na koji saglasnost daje osnivač.
Vrednost radnog časa za zaposlene za tekući mesec utvrđuje se na osnovu planiranih sredstava za isplatu zarada za odgovarajući mesec.
Ukoliko se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrđena vrednost radnog časa iz st. 1. i 2. ovog člana, utvrđena vrednost radnog časa može se promeniti u skladu sa izmenjenim okolnostima.
Koeficijent poslova utvrđuje se na osnovu složenosti poslova, odgovornosti i uslova rada.
Složenost poslova utvrđuje se na osnovu vrste posla, stepena stručne spreme i radnog iskustva.
Odgovornost u radu utvrđuje se na osnovu značaja i uticaja poslova koje zaposleni obavlja, na proces i rezultate rada.
Uslovi rada utvrđuju se na osnovu radne okoline u kojoj se obavljaju poslovi. Koeficijenti iz stava 1. ovog člana, utvrđuju se aktom poslodavca na koji, pre usvajanja, reprezentativni sindikati daju svoje mišljenje.
Odnos između najnižeg i najvišeg koeficijenta vrednosti poslova za obračun i isplatu zarada određuje se u najmanjem rasponu od 1 do 3.
Novčani iznos osnovne zarade utvrđuje se ugovorom o radu za mesec u kojem je zaključen ugovor.
Osnovna zarada zaposlenog uvećava se po osnovu uslova rada pod kojima zaposleni radi, u sledećim slučajevima:
1) od 3% do 6% u slučaju:
- izloženosti prašini, buci, prljavštini ili neugodnim mirisima, i
- opasnosti od zaraze ili profesionalnih oboljenja;
2) od 3% do 6% u slučaju: - teških fizičkih napora,
- rada pri niskim ili visokim temperaturama i - rukovanja štetnim ili otrovnim materijalima;
3) od 5% do 8% u slučaju:
- povećane opasnosti od povreda na radu ili nesrećnih slučajeva.
Povećanja vrednosti radnog časa po osnovama iz stava 1. ovog člana, određuju se za vreme provedeno u tim uslovima i sabiraju se.
Opštim aktom poslodavca utvrđuje se, u skladu sa aktom o proceni rizika, koji su poslovi sa uslovima rada iz stava 1. ovog člana.
Zarada se zaposlenom isplaćuje najmanje jednom mesečno, do kraja meseca, za prethodni mesec.
Radni učinak zaposlenog utvrđuje se na osnovu normativa i standarda ili ocene rezultata rada, u skladu sa kriterijumima utvrđenih opštim aktom poslodavca.
Osnovna zarada zaposlenog može da se uveća ili umanji do 20% u zavisnosti od ostvarenih rezultata rada, odnosno radnog učinka ostvarenog značajno iznad ili ispod standardnog, u skladu sa normativima i standardima ili ocenom rezultata rada, polazeći od kvaliteta, blagovremenosti i obima izvršenog posla, kao i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom poslodavca.
Poslodavac je u obavezi da isplati uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice;
- za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;
- za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;
- za rad nedeljom - najmanje 10% od osnovice;
- po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu (u daljem tekstu: minuli rad) - najmanje 0,5% od osnovice.
Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi, u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa Zakonom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu.
Kod utvrđivanja rasporeda rada zaposlenih na dan državnih i verskih praznika, noću ili u smeni, vodiće se računa da se obezbedi takav raspored rada, tako da se omogući zaposlenom da u toku godine bude uključen u obavljanje rada u skladu sa potrebama procesa rada.
Zaposleni ima pravo, na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci, pre meseca u kojem je otpočeo sa odsustvovanjem sa rada, i to za vreme:
- korišćenja godišnjeg odmora,
- državnog i verskog praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi,
- korišćenja plaćenog odsustva u slučajevima utvrđenim ovim ugovorom i opštim aktom poslodavca,
- privremene sprečenosti za rad, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću,
- održavanja trudnoće,
- odsustvovanja po osnovu davanja krvi i tkiva,
- prestanka radnog odnosa pre isteka otkaznog roka,
- prisustvovanja po osnovu izbora: sednicama Narodne skupštine Republike Srbije, Skupštine grada Niša, Skupštine opštine i njihovih radnih tela ili organa, sednicama nadzornog odbora kod poslodavca, sednicama organa sindikata bilo kog nivoa organizovanja,
- učešća u radno-proizvodnim takmičenjima i učešća na seminarima, a u organizaciji reprezentativnih sindikata,
- vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih državnih organa, ako Zakonom nije drugačije određeno,
- stručnog usavršavanja na koje je upućen od strane poslodavca.
- prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini najmanje 70% prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci pre meseca u kojem je otpočeo sa odsustvovanjem sa rada, koja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, i to za vreme:
- obavljanja prekvalifikacije, dokvalifikacije i svakog drugog oblika sticanja dodatnog znanja, na koje je upućen od strane poslodavca, odnosno za vreme čekanja na obavljanje ovih aktivnosti, ako zaposleni ne može obavljati poslove koje je do tada obavljao, kao i za vreme čekanja na raspoređivanje na odgovarajuće poslove nakon obavljene prekvalifikacije ili dokvalifikacije, na osnovu važećih propisa,
- privremene sprečenosti za rad do 30 dana, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini najmanje 80% prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci, koja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati:
- otpremninu pri odlasku u penziju ili prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmanje u visini iznosa tri najpovoljnije zarade: koju je zaposleni ostvario za mesec koji je prethodio mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina ili prosečne zarade u preduzeću ili prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku;
- pomoć članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, odnosno pomoć zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice, u visini troškova pogrebnih usluga do visine neoporezivog dela;
- naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Članovima uže porodice zaposlenog, u smislu stava 1. alineja 2. ovog člana, smatraju se bračni drug, deca, roditelji druga lica prema kojima zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.
Poslodavac će deci zaposlenog, starosti do 10 godina života, obezbediti poklon za Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa, koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Poslodavac će isplatiti zaposlenom jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada kod poslodavca za 10 godina rada i svaki naredni jubilej u iznosu koji se utvrđuje opštim aktom.
Pod godinama neprekidnog rada, iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog ugovora, smatraju se godine rada zaposlenog ostvarene bez prekida u javno komunalnim preduzećima, čiji je osnivač grad Niš.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi dobrovoljno penzijsko osiguranje, do iznosa za koji se ne plaća porez i kolektivno osiguranje za slučaj bolesti i hirurških intervencija.
Poslodavac može, pored osiguranja iz stava 1. ovog člana, da osigura zaposlene koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada, u uvećanom iznosu, utvrđenim opštim aktom poslodavca, od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Poslodavac može da obezbedi stipendiju za decu preminulog zaposlenog, da isplati naknadu u slučaju rođenja deteta i u drugim slučajevima pod uslovima i na način utvrđen opštim aktom poslodavca.
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć u slučaju:
1. duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2. nabavke medicinsko-tehničkih pomagala za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3. zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4. nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5. nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice.
Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije do visine jednog neoporezivog iznosa predviđen Zakonom o porezu na dohodak građana.
U slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 2), 3) i 5) ovog člana visina pomoći u toku godine priznaje se ako ovo pravo nije ostvareno na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Članom uže porodice iz stava 1. ovog člana smatra se: bračni i vanbračni drug, dete rođeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik i druga lica prema kojima zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.
Poslodavac može da isplati solidarnu pomoć zaposlenom u skladu sa svojim opštim aktom i pod uslovom da za to ima obezbeđena finansijska sredstva:
1. radi ublažavanja posledica elementarnih ili drugih nepogoda,
2. radi pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog,
3. u drugim slučajevima određenim opštim aktom.
Poslodavac je dužan da planira i zaposlenom isplati solidarnu pomoć, radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja, pod uslovom da za to ima obezbeđena finansijska sredstva.
Poslodavac može zaposlenom da odobri zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika, do iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa, nadležnog za poslove statistike, sa rokom vraćanja do 12 meseci.
Usled poremećaja u poslovanju, poslodavac zaposlenima može isplaćivati minimalnu zaradu u skladu sa Zakonom.
Pre donošenja odluke o isplati minimalne zarade, poslodavac će razmotriti Mišljenja reprezentativnih sindikata.
Poremećaje u poslovanju predstavljaju spoljašnji uticaji i događaji, koji nepovoljno utiču na pozitivno poslovanje preduzeća, a koji se odlukama Organa preduzeća ne mogu da izbegnu, koriguju ili eliminišu. Poremećaj u poslovanju ne može biti posledica primene zakonskih odredbi Osnivača i države.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom, utvrđuje se u visini minimalne zarade utvrđene odlukom Vlade i Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije.
Poslodavac može isplaćivati minimalnu zaradu, u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke o isplati minimalne zarade, poslodavac će zajedno sa reprezentativnim sindikatima precizirati način i rokove za isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog, koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju, radi dolaska na rad i povratka sa pada, u visini cene mesečne pretplatne prevozne karte, ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, do 5. u mesecu za prethodni mesec.
Ukoliko pri dolasku na rad i povratku sa rada, može da koristi više prevoznika (ili železnicu), zaposleni ima pravo na pun iznos cene mesečne pretplatne prevozne karte kod prevoznika koji je najpovoljniji za preduzeće i čiji je red vožnje usklađen sa radnim vremenom zaposlenog.
Pravo na naknadu iz st. 1. i 2. ovog člana, zaposleni ostvaruju kupovinom pretplatne prevozne karte ili u gotovini, u visini cene pretplatne karte.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za službeno putovanje u zemlji u visini do 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja, do iznosa cene u hotelu prve i druge kategorije.
Službenim putovanjem u zemlji, smatra se putovanje van mesta redovnog zaposlenja, radi izvršenja određenih službenih poslova, po nalogu poslodavca ili lica koje je za to ovlašćeno.
Akontacija za službeni put, može da se isplati, u visini planiranih troškova, prema predviđenom trajanju službenog puta.
Zaposlenom na službenom putu, pripada pravo na naknadu troškova, i to:
- od 12.00 do 24.00 časa provedenih na službenom putu, cela dnevnica,
- za vreme provedeno na službenom putovanju od 8.00 do 12.00 časova, polovina dnevnice,
- troškova prevoza sopstvenim putničkim automobilom do iznosa 30% cene jednog litra pogonskog goriva po pređenom kilometru,
- troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini do 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjim objavljenim podacima nadležnog organa za statistiku, ako poslodavac nije obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade.
Zaposleni je dužan, da u roku od tri dana po povratku sa službenog puta, podnese uredno popunjen putni nalog sa izveštajem o obavljenom poslu.
Naknada troškova za službeno putovanje u inostranstvu, zaposlenom pripada u skladu sa posebnim propisima o izdacima za službeno putovanje u inostranstvu.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.
Visina naknade troškova za ishranu u toku rada, utvrđuje se dnevno najmanje u iznosu od 300,00 dinara u neto iznosu, bez poreza i doprinosa.
Mesečna naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog člana isplaćuje se po isteku meseca istovremeno sa konačnom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za prethodni mesec.
Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, sa pripadajućim porezima i doprinosima, najmanje u visini 1/12 mesečno najmanje u visini od 75% prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, za prethodnu godinu.
Regres za korišćenje godišnjeg odmora, može da se isplaćuje odjednom ili u više mesečnih rata tokom kalendarske godine.
Zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana, ili je iskoristio manji broj dana od punog prava na godišnji odmor, ima pravo na srazmerni iznos regresa.
Zaposleni koji krivicom poslodavca ne iskoristi pravo na godišnji odmor, niti započne korišćenje godišnjeg odmora do 31. decembra tekuće godine, ima pravo na naknadu štete za neisplaćeni regres u visini utvrđenoj u stavu 1. ovog člana.
VII PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENOG
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, određivanje kriterijuma za proglašavanje tehnološkog viška utvrđivaće reprezentativni sindikati i poslodavac.
Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti grada Niša proveo više od 25 godina rada, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća pod uslovom da ne ispunjava jedan od uslova za penziju.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba primenjivaće se kriterijumi iz zakona i kolektivnih ugovora i to posebno u slučaju kada zaposleni ostvaruju jednake rezultate u radu na istim poslovima.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u slučaju kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa Zakonom.
VIII OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Poslodavac je dužan, da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje, kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada, a na osnovu godišnjeg programa obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih kod poslodavca.
Troškove obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih iz stava 1. ovog člana snosi poslodavac.
Godišnji program iz stava 1. ovog člana poslodavac odmah po donošenju dostavlja reprezentativnim sindikatima.
Zabrana konkurencije utvrđuje se za zaposlene iz člana 2. stava 3. ovog ugovora i važi na teritoriji grada Niša, a van teritorije grada, na području koje se utvrdi Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u zavisnosti od delatnosti poslodavca.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuje se za koje poslove može da se ugovorom o radu utvrdi zabrana konkurencije.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi sa radom, namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu kod poslodavca, dužan je, da štetu nadoknadi u skladu sa Zakonom, ovim ugovorom i opštim aktom poslodavca.
Opštim aktom poslodavca, utvrđuje se: lice ovlašćeno za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu; rokovi za pokretanje postupka; obrazovanje komisije za utvrđivanje činjenica i okolnosti pod kojima je šteta nastala, visinu štete i odgovornost lica za prouzrokovanu štetu; način donošenja rešenja poslodavca kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa odgovornosti, kao i kriterijumi o načinu i rokovima za naknadu štete.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu pokreće se prijavom.
Poslodavac je dužan da donese rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti u roku od osam dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznanja da je prouzrokovana šteta.
Prijava iz stava 2. ovog člana sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao, vreme i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu i predlog rukovodiocu da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Nadležnost za utvrđivanje odgovornosti za štetu, koju je učinio poslodavac, ima Nadzorni odbor preduzeća.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu donosi se u pisanom obliku i sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje zaposleni raspoređen, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene vrednosti stvari ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu štete utvrđuje komisija u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem preko ovlašćenog stručnog lica.
Na osnovu predloga komisije, poslodavac donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se delimično ili potpuno oslobađa odgovornosti.
Poslodavac obavezuje zaposlenog da štetu nadoknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kakvom je bila pre nastupanja štete.
Zaposleni je dužan da se u roku od osam radnih dana pisanim putem izjasni o rešenju o nadoknadi i visini štete.
Ako zaposleni ne prihvati rešenje o visini nadoknade štete, poslodavac će pokrenuti postupak pred nadležnim sudom u roku od pet dana od dana isteka rešenja.
Poslodavac može u izuzetnim slučajevima, delimično ili u potpunosti osloboditi zaposlenog od obaveze plaćanja naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Predlog za oslobađanje od obaveze plaćanja naknade štete može podneti zaposleni.
Pri donošenju odluke o delimičnom ili potpunom oslobađanju od obaveze plaćanja naknade štete, poslodavac će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni isplatom naknade štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
XI IZMENA UGOVORENIH USLOVA RADA I PREMEŠTAJ NA DRUGE POSLOVE
Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, radi raspoređivanja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada, i u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom, ovim ugovorom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu.
Ukoliko je drugi odgovarajući posao sa nižim koeficijentom posla, ponuda poslodavca mora biti obrazložena.
Zaposleni može da bude privremeno raspoređen na druge poslove, koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, odnosno radnoj sposobnosti, ako su zbog potreba procesa i organizacije rada, neodložni ili se obavljaju neprekidno, najviše do 45 radnih dana u toku godine.
Zaposleni, koji je privremeno premešten da obavlja druge poslove, u skladu sa Zakonom i ovim ugovorom, ima pravo na zaradu koja je za njega povoljnija.
Invalid rada sa rešenjem nadležnog organa u slučaju premeštaja na drugi posao zbog potreba procesa i organizacije rada, ima pravo na zaradu za obavljanje posla sa kojeg je premešten, ako je to za njega povoljnije.
Zaposleni za koga je aktom nadležne komisije utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, u slučaju premeštaja na drugi posao zbog potreba procesa i organizacije rada, ima pravo na zaradu za obavljanje posla sa kojeg je premešten, ako je to za njega povoljnije.
U slučaju premeštaja u drugo mesto rada u skladu sa Zakonom, premeštaj se može izvršiti najviše do 50 km u odnosu na sedište preduzeća.
XII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu utvrdiće se postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja, između poslodavca i zaposlenog.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, utvrdiće se arbitar, način određivanja arbitra kao i postupak pred arbitrom, ako se na takav način predvidi rešavanje određenih spornih pitanja.
Zaposleni imaju pravo da, bez prethodnog odobrenja poslodavca, obrazuju sindikat, kao i da mu pristupaju i istupaju u skladu sa aktima sindikata. Poslodavac je dužan da omogući zaposlenima sindikalno organizovanje u skladu sa Zakonom, ratifikovanim Konvencijama MOR-a i Evropskom socijalnom poveljom.
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena, aktom poslodavca.
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice, a istupa potpisivanjem istupnice.
Izgled i sadržaj pristupnice i istupnice, uređuje se aktom sindikata.
Poslodavac je dužan da:
1. obezbedi prisustvovanje sednicama Nadzornog odbora poslodavca predstavniku reprezentativnog sindikata,
2. zatraži i razmotri mišljenja i predloge reprezentativnih sindikata, pre donošenja odluka vezanih za socijalno-ekonomski i radno-socijalni položaj zaposlenih. Poslodavac je dužan da:
3. poslodavac je dužan da sindikatu redovno dostavlja sva akta, koja se odnose na rad, organizaciju rada u preduzeću i socijalno-ekonomski i radno-socijalni položaj zaposlenih (opšti akti, programi, izveštaji, pravilnici, odluke, uputstva i sl.).
Poslodavac ima obavezu da sindikat obaveštava o pitanjima iz svoje nadležnosti, koje su od bitnog značaja za socijalno-ekonomski i radno-socijalni položaj zaposlenih, a naročito o:
- programu poslovanja preduzeća;
- godišnjem finansijskom izveštaju.
Poslodavac je dužan da, na zahtev sindikata, dostavi podatke o:
- učešću zarada u troškovima poslovanja poslodavca;
- prosečnoj zaradi na godišnjem nivou, isplaćenim zaradama po kvalifikacijama i po organizacionim jedinicama;
- broju novoprimljenih zaposlenih, na koje poslove su raspoređeni i u koju radnu jedinicu;
- kvartalnim izveštajima o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu i povredama zaposlenih i
- drugim pitanjima, u skladu sa opštim aktom.
Poslodavac je dužan da reprezentativnom sindikatu:
- obezbedi korišćenje tehničke opreme (telefon, telefaks, računari, aparat za kopiranje i sl.) i prostorija bez plaćanja naknade,
- obezbedi pristupačan informativno-oglasni prostor,
- pruži potrebne stručne, administrativne i tehničke usluge, neophodne za njegov rad,
- obezbedi stručnu pomoć za izradu završnog računa
Poslodavac će članovima sindikata omogućiti odsustvovanje sa rada radi realizacije programskih aktivnosti i pristupanja sindikalnim sastancima, konferencijama, seminarima i kongresima po pozivu organa sindikata koji organizuju skup, u skladu sa ovim ugovorom i opštim aktom.
Pravo na plaćeno odsustvo za potrebe sindikalnih aktivnosti imaju:
- izabrani, odnosno imenovani predstavnik reprezentativnog sindikata u višim organima i telima i to: predsednik i potpredsednik republičkog sindikata, kao i predstavnik regionalnog i gradskog reprezentativnog organa sindikata koji ima pravo na 70 plaćenih časova rada mesečno,
- predsednik reprezentativnog sindikata u preduzeću (predsednik) ima pravo na 40 plaćenih časova mesečno,
- članovi rukovodstva reprezentativnog sindikata imaju pravo na polovinu od broja plaćenih časova predsednika mesečno.
Poslodavac ne može da otkaže Ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj (npr. raspoređivanje na druge, manje plaćene poslove, raspoređivanje u drugu organizacionu celinu, upućivanje na rad u drugo mesto rada, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, proglašavanje tehnološkim viškom i sl.) predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktima i ugovorom o radu, i to: predstavniku zaposlenih u Nadzornom odboru poslodavca, predsedniku, članovima odbora i organizacionih delova reprezentativnog sindikata kod poslodavca, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku na svim nivoima.
Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
XIV UČEŠĆE ZAPOSLENIH U UPRAVLJANJU
Predstavnika zaposlenih u Nadzornom odboru poslodavca imenuje i razrešava osnivač. Postupak izbora člana Nadzornog odbora iz reda zaposlenih reguliše se zakonom i opštim aktom poslodavca.
Poslodavac je dužan da pre razmatranja predloga statusnih promena, restrukturiranja ili svojinske transformacije pribavi i razmotri mišljenje reprezentativnog sindikata.
Poslodavca i osnivač će u procesu statusnih promena preduzeća ili poveravanju delatnosti omogući reprezentativnim sindikatima kod poslodavca aktivno učešće u istom.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku statusnih promena, restrukturiranja, organizacionim promenama u preduzeću, kao i pripremi i izradi programa poslovanja i daju mišljenja i predloge poslodavcu.
Poslodavac je dužan da pre donošenja opštih akata, kojima se uređuje radno-pravni status, materijalni i socijalni položaj i prava zaposlenih, pribavi i razmotri mišljenje reprezentativnog sindikata.
Poslodavac je dužan da, u roku od sedam dana, obavesti sindikat o pokrenutim inicijativama, zahtevima i predlozima sindikata, a posebno o pitanjima od značaja za zaštitu, socijalno-ekonomski i radno-socijalni položaj zaposlenih.
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i opštim aktom kod poslodavca.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Osnivač će svojim aktom utvrditi minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka za svako javno ili javno komunalno preduzeća u roku od tri meseca od dana potpisivanja ovog ugovora.
O utvrđenom minimumu procesa rada, obaveštavaju se, pored javnih i javno-komunalnih preduzeća, svi korisnici, preko sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da preduzeća komunalne delatnosti, pružaju proizvode i usluge, koje su nezamenljiv uslov života i rada.
Poslodavac pojedinačnim aktom, određuje zaposlene, koji su u obavezi da rade za vreme štrajka, radi obezbeđivanja minimuma procesa rada.
Zaposleni koji je određen da radi za vreme štrajka, dužan je da obavlja svoje poslove i izvršava posebne naloge, utvrđene aktom iz stava 1. ovog člana.
U toku štrajka organizovanog pod uslovima utvrđenim Zakonom, poslodavac ne može zapošljavati nova lica koja bi zamenila učesnike u štrajku, osim ako su ugroženi bezbednost lica i imovina u smislu Zakona o štrajku, održavanje minimuma procesa rada koji obezbeđuje sigurnost imovine i lica, kao i izvršenje međunarodnih obaveza u smislu Zakona o štrajku.
Sporna pitanja u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna, kao i primeni ovog ugovora, rešavaju se mirnim putem, u skladu sa zakonom.
Sporna pitanja u primeni ovog ugovora rešava arbitraža, koju obrazuju učesnici ovog ugovora u roku od 15 dana od dana nastanka spora.
Arbitražu čini jednak broj predstavnika osnivača, s jedne strane i reprezentativnih sindikata na nivou lokalne samouprave, s druge strane, kao i jedan član iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora, koga sporazumno odrede strane u sporu.
Odluka arbitraže o spornom pitanju, obavezujuća je za učesnike.
Po izvršenoj raspravi pred arbitražom, formira se zapisnik.
O javnosti rada, odlučuje arbitraža.
Arbitraža radi u punom sastavu i donosi odluku konsenzusom.
Odluka arbitraže se dostavlja u pisanom obliku stranama u sporu.
Odluka se može objaviti samo uz pristanak strana u sporu.
Troškove arbitražnog rešavanja spora snose strane u sporu ravnopravno.
Učesnici ovog ugovora, obrazuju odbor za praćenje i sprovođenje, koga čine po dva predstavnika.
Odbor iz stava 1. ovog člana, daje tumačenja i stručna mišljenja o primeni ovog ugovora.
XVII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor zaključuje se na period od tri godine.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, ovaj ugovor prestaje da važi, ako se njegovi učesnici drukčije ne sporazumeju, najkasnije 30 dana pre isteka njegovog važenja.
Važenje ovog ugovora može prestati pre isteka roka iz prethodnog člana, sporazumom učesnika ili otkazom u celosti ili delimično.
Otkaz iz stava 1. ovog člana, dostavlja se drugom učesniku u pisanoj formi sa obrazloženjem razloga za otkaz i mora da sadrži predlog novih rešenja.
U slučaju otkaza, ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Izmene i dopune ovog ugovora, vrše se na način i po postupku za njegovo zaključivanje.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom, neposredno se primenjuju odredbe nadležnog zakona ili Granskog kolektivnog ugovora.
Učesnici ovog ugovora dužni su da započnu pregovore u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu izmenjenih ili novih zakonskih odredbi i da izvrše usklađivanje Ugovora sa novim ili izmenjenim zakonskim odredbama, aneksiranjem u roku od 60 dana od dana njihovog stupanja na snagu.
Učesnici su saglasni da se do aneksiranja ovog ugovora, u cilju usaglašavanja sa izmenjenim ili novim odredbama zakona, iste neposredno primenjuju.
Potpisnici ovog ugovora dužni su da u roku od 30 dana od njegovog potpisivanja formiraju komisiju za praćenje i primenu istog.
Komisiju čine po dva predstavnika potpisnika ovog ugovora.
Učesnici Kolektivnog ugovora kod poslodavca, dužni su da, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ugovora, započnu pregovore za zaključivanje Kolektivnog ugovora kod poslodavca koji mora da se okonča u roku od 60 dana od dana potpisivanja ovog ugovora.
Opšti akt poslodavca, zaključen pre stupanja na snagu ovog ugovora, koji nije u saglasnosti sa ovim ugovorom, mora se usaglasiti u roku od 60 od dana stupanja na snagu ovog ugovora.
Odredbe opšteg akta poslodavca, koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog ugovora, a koje nisu u suprotnosti sa ovim ugovorom, primenjuje se do usaglašavanja opšteg akta poslodavca sa ovim ugovorom.
U slučaju statusne promene ili promene poslodavca, poslodavac sledbenik je dužan da preuzme opšti akt poslodavca prethodnika i ugovore o radu.
Poslodavac sledbenik dužan je da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca.
Odredbe ovog ugovora, kojima se uređuje zarada zaposlenih, i čijom primenom bi došlo do uvećanja iste, primenjivaće se nakon prestanka važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a objavljuje se i u "Službenom listu grada Niša", nakon izvršene registracije kod ministarstva nadležnog za poslove rada.