POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA VRŠCA("Sl. list grada Vršca", br. 5/2019) |
Poslovnikom Skupštine grada Vršca (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Vršca (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, javnost rada kao i druga pitanja vezana za rad Skupštine i njenih radnih tela.
Skupština je najviši organ Grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom Grada (u daljem tekstu: Statut).
Skupštinu čine odbornici, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom i Statutom.
Skupštinu predstavlja i zastupa predsednik Skupštine.
2. Jezik, pismo i rodna neutralnost izraza
U Skupštini grada Vršca je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom.
U službenoj upotrebi su istovremeno i rumunski jezik i mađarski jezik i njihova pisma, u skladu sa zakonom.
Svi pojmovi u ovom Poslovniku upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju muški i ženski prirodni rod.
Pečat Skupštine je okruglog oblika, prečnika 50mm, sa grbom Republike Srbije u sredini.
Tekst pečata na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, ispisan je u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije.
U prvom, spoljašnjem krugu, ispisan je naziv "Republika Srbija, Autonomna pokrajina Vojvodina".
U sledećem, unutrašnjem krugu, ispisan je tekst: "Grad Vršac - Skupština grada Vršca".
U dnu pečata ispisano je sedište - "Vršac".
1. Sazivanje konstitutivne sednice
Konstitutivnu sednicu novog saziva Skupštine, posle sprovedenih izbora za odbornike Skupštine, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.
Ako je predsednik Skupštine iz prethodnog saziva odsutan, sprečen ili ne želi da sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, to može učiniti najstariji odbornik iz prethodnog saziva koji to prihvati, koji je ovlašćen da sazove konstitutivnu sednicu u roku od 15 dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Uz poziv za konstitutivnu sednicu Odeljenje za poslove organa Grada Gradske uprave, svakom kandidatu za odbornika obavezno dostavlja Statut, Poslovnik i Izveštaj Izborne komisije grada Vršca (u daljem tekstu: Izborna komisija) o sprovedenim izborima.
2. Predsedavanje konstitutivnom sednicom
Konstitutivnom sednicom, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji kandidat za odbornika koji je prisutan na sednici i koji se prihvata te dužnosti (u daljem tekstu: predsedavajući), a u radu mu pomažu sekretar Skupštine iz prethodnog saziva i najmlađi kandidat za odbornika koji je prisutan na sednici i koji se prihvati te dužnosti.
Pre početka sednice, Odeljenje za poslove organa Grada Gradske uprave, utvrđuje ukupan broj prisutnih i obaveštava predsedavajućeg da li je prisutan potreban broj kandidata za odbornike za rad i odlučivanje.
Odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na ovlašćenja predsednika Skupštine, shodno se primenjuju i na ovlašćenja predsedavajućeg konstitutivne sednice.
Po otvaranju sednice, predsedavajući određuje zapisničara i dva overača zapisnika.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine vrši se potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika i postavljenje sekretara Skupštine, kao i izbor članova Mandatno-imunitetske komisije.
Osim tačaka dnevnog reda iz stava 1. ovog Poslovnika, konstitutivna sednica Skupštine može imati i sledeće tačke dnevnog reda:
- izbor zamenika predsednika Skupštine;
- zamenika sekretara;
- izbor izvršnih organa Grada.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
4. Potvrđivanje mandata odbornika
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje 4 godine, odnosno do prestanka mandata odbornika tog saziva Skupštine.
O potvrđivanju mandata odbornika odlučuje Skupština na konstitutivnoj sednici.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru za odbornika i izveštaja Izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike.
Potvrđivanjem mandata novoizabranih odbornika prestaju funkcije predsednika i zamenika predsednika Skupštine iz prethodnog saziva.
Na početku konstitutivne sednice, na predlog predsedavajućeg, Skupština većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike imenuje Verifikacioni odbor od 3 člana, koje predlažu tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Verifikacionim odborom predsedava njegov najstariji član.
Verifikacioni odbor radi na sednici kojoj prisustvuju svi članovi Verifikacionog odbora i odlučuje većinom glasova članova.
Kada Skupština potvrdi mandate odbornika, Verifikacioni odbor prestaje sa radom.
Po imenovanju Verifikacionog odbora, predsedavajući određuje pauzu u radu Skupštine najduže do 30 minuta, kako bi se sastao Verifikacioni odbor.
Na osnovu izveštaja Izborne komisije, Verifikacioni odbor utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog kandidata za odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Izborne komisije, kao i da li je uverenje izdato od Izborne komisije, kao nadležnog organa, te o tome podnosi pisani izveštaj Skupštini koji sadrži predlog da li treba potvrditi mandate odbornika.
Izveštaj i predlog iz stava 2. ovog člana Verifikacioni odbor donosi većinom glasova članova Odbora.
Izveštaj Verifikacionog odbora sadrži predlog:
- za potvrđivanje mandata odbornika;
- da se ne potvrde mandati pojedinih kandidata za odbornika, sa obrazloženjem (u slučaju smrti kandidata za odbornika ili nastupanja drugog razloga za nedodeljivanje mandata novom odborniku);
- da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih kandidata za odbornika (u slučaju neslaganja, odnosno neistovetnosti podataka iz uverenja o izboru i izveštaja Izborne komisije ili izdavanja uverenja o izboru od strane neovlašćenog organa).
Predsedavajući Verifikacionog odbora podnosi Skupštini izveštaj.
O izveštaju Verifikacionog odbora Skupština raspravlja u celini.
Posle završene rasprave, ukoliko Verifikacioni odbor ne ospori ni jedan mandat, o njegovom izveštaju Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno pojedini kandidat za odbornika na samoj sednici, predloži da se potvrđivanje mandata pojedinom kandidatu za odbornika odloži ili da mu se mandat ne potvrdi, Skupština o tome posebno glasa.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Skupština može da radi i odlučuje kada su potvrđeni mandati više od 1/2 odbornika.
Skupština može odložiti verifikaciju mandata pojedinog kandidata za odbornika i zatražiti od Izborne komisije da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru za odbornika i o tome obavesti Skupštinu najkasnije u roku od 8 dana.
Po izvršenoj proveri iz stava 2. ovog člana, kandidatu za odbornika kome je verifikacija mandata odložena, mandat se potvrđuje ili se mandat dodeljuje drugom kandidatu za odbornika sa liste, u skladu sa zakonom.
Danom potvrđivanja mandata novoizabranih odbornika prestaje mandat odbornika Skupštine iz prethodnog saziva.
6. Potvrđivanje mandata odbornika posle konstituisanja Skupštine
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih kandidata za odbornika, u glasanju pored odbornika mogu učestvovati i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Poslove Verifikacionog odbora, posle konstituisanja, vrši Mandatno-imunutetska komisija.
Posle donošenja odluke o potvrđivanju mandata, novoizabrani odbornici polažu zakletvu, glasno izgovarajući tekst zakletve koji čita predsedavajući, koja glasi: "Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Vršca, pridržavati Ustava Republike Srbije, zakona i Statuta Grada i da ću časno i odgovorno vršiti dužnost odbornika u interesu građana Grada Vršca".
Po obavljenoj zakletvi, odbornici potpisuju tekst zakletve koji se prilaže izbornom materijalu.
Odbornici koji nisu prisustvovali konstitutivnoj sednici, ili im je mandat bio osporen pa kasnije potvrđen, zakletvu daju pojedinačno na prvoj narednoj sednici kojoj prisustvuju, posle potvrđivanja njihovih mandata.
III IZBOR PREDSEDNIKA I ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE I POSTAVLJENJE SEKRETARA I ZAMENIKA SEKRETARA SKUPŠTINE
1. Izbor predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine bira se na konstitutivnoj sednici iz reda odbornika, na predlog najmanje 1/3 odbornika, na mandatni period od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku, nakon potvrđivanja mandata odbornika.
Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog člana, predsedavajući može, na predlog svakog odbornika kome je mandat potvrđen, da odredi pauzu u trajanju do 30 minuta.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, podatak o stranačkoj pripadnosti kandidata, kraću biografiju, obrazloženje, potpise predlagača, ime i prezime izvestioca u ime predlagača i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve podnete predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Predstavnik predlagača ima pravo da u ime predlagača usmeno obrazloži predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi u vidu kraćeg obraćanja Skupštini.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine otvara se rasprava.
Posle rasprave, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena, a ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Po utvrđivanju liste kandidata iz člana 21. ovog Poslovnika, obrazuje se Komisija za sprovođenje i utvrđivanje rezultata tajnog glasanja od 3 člana (u daljem tekstu: Komisija).
Za člana Komisije određuje se po jedan odbornik sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mesta u Skupštini.
Predsednika i članove Komisije bira Skupština javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika.
Kad se utvrdi lista kandidata za predsednika Skupštine, pristupa se glasanju.
Izbor predsednika Skupštine vrši se tajnim glasanjem u prostoriji gde se održava konstitutivna sednica.
Odbornik može glasati samo za jednog kandidata za predsednika Skupštine.
Glasanje se vrši glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni su pečatom Skupštine.
Tekst glasačkog listića ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom i na jeziku i pismu mađarske i rumunske nacionalne manjine.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Glasački listić sadrži: oznaku da se glasa za izbor predsednika Skupštine, koliko se kandidata bira, redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata, prezime i ime kandidata prema redosledu utvrđenom na listi kandidata i njegova stranačka pripadnost, kao i način glasanja.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa, a glasa se za jednog od kandidata između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
U slučaju da je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine, na glasačkom listiću, ispod njegovog imena, stoji reč "za" na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Glasanje se vrši zaokruživanjem reči "za" ili "protiv".
Predsednik Komisije objavljuje početak glasanja, proziva odbornike prema spisku izabranih odbornika, uručuje im glasački listić i zaokružuje redni broj ispred imena i prezimena odbornika kao dokaz da je odborniku uručen glasački listić, a odbornik potpisuje spisak odbornika.
Za glasanje se obezbeđuje glasačka kutija kakva je propisana za izbor odbornika, kao i odgovarajući paravan, kako bi se obezbedila sigurnost i tajnost glasanja. Glasa se iza paravana za glasanje. Glasačka kutija mora biti od providnog materijala, prazna i pre početka glasanja zapečaćena.
Kad odbornik popuni glasački listić, presavija ga tako da se ne vidi za koga je glasao, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i lično ubacuje u nju glasački listić.
Glasanje se zaključuje onda kada glasa i poslednji odbornik koji želi da glasa, a najkasnije 10 minuta nakon što je glasački listić uručen poslednjem prozvanom odborniku.
Kada je glasanje završeno, predsednik Komisije konstatuje da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju i zaključuje postupak glasanja.
Komisija utvrđuje rezultat glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno i o tome sačinjava zapisnik.
4. Utvrđivanje rezultata glasanja
Utvrđivanje rezultata glasanja sprovodi se na sednici sledećim redom:
1. utvrđuje se broj odbornika koji prisustvuju sednici;
2. utvrđuje se broj pripremljenih glasačkih listića;
3. utvrđuje se broj neupotrebljenih, a neuručenih glasačkih listića, koji se pečate u poseban koverat;
4. utvrđuje se broj odbornika koji su glasali;
5. otvara se glasačka kutija i ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u kutiji veći od broja odbornika koji su glasali, postupak se poništava i sprovodi se ponavljanje glasanja, a upotrebljeni glasački listići se pečate u poseban koverat;
6. ako se utvrdi da u glasačkoj kutiji ima jednak ili manji broj glasačkih listića od broja odbornika koji su glasali, nastavlja se postupak tako što se nevažeći glasački listići odvajaju i pečate u poseban koverat;
7. utvrđuje se broj važećih glasačkih listića;
8. utvrđuje se broj glasova koji je dobio svaki od predloženih kandidata.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju koji kandidat je izabran, odnosno da ni jedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Nevažeći glasački listić jeste nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koji je predlog odbornik glasao, odnosno da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga, glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, kao i glasački listić na kome je zaokružen novi kandidat koji je dopisan.
O utvrđivanju rezultata glasanja Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
U zapisnik se obavezno unosi datum i vreme glasanja.
Predsednik Komisije je dužan da pročita zapisnik iz stava 1. ovog člana i objavi koji kandidat je izabran, odnosno da nijedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako u prvom krugu glasanja ni jedan od predloženih kandidata za predsednika Skupštine ne dobije potrebnu većinu, u drugom krugu glasaće se o dva kandidata koja su u prethodnom krugu imala najveći broj glasova.
U drugom krugu izabran je kandidat koji dobije većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako ni u drugom krugu ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak kandidovanja i izbora se ponavlja.
Izabrani Predsednik Skupštine Grada stupa na dužnost po objavljivanju rezultata izbora za Predsednika Skupštine Grada i nakon polaganja zakletve.
Predsednik Skupštine Grada pred odbornicima polaže zakletvu čitanjem teksta sledeće sadržine:
"Zaklinjem se da ću prava i dužnosti Predsednika Skupštine grada Vršca vršiti u skladu sa Ustavom, Zakonom i Statutom Grada."
Tekst zakletve potpisuje Predsednik Skupštine Grada i predaje ga predsedavajućem.
Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na sednici, predsedavajući odbornik nastavlja sa predsedavanjem do izbora zamenika predsednika Skupštine.
5. Izbor zamenika predsednika Skupštine
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim Poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
6. Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Skupština postavlja sekretara Skupštine na konstitutivnoj sednici Skupštine, a za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Kandidata za sekretara Skupštine predlaže predsednik Skupštine.
Predlog kandidata za sekretara Skupštine podnosi se Skupštini usmeno ili u pisanom obliku.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, kraću biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata datu u pisanom obliku.
Sekretar Skupštine postavlja se javnim glasanjem, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine postavljen je kandidat za koga glasa većina od ukupnog broja odbornika.
Postavljenjem sekretara Skupštine prestaje funkcija sekretara Skupštine iz prethodnog saziva.
Ukoliko predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednik Skupštine ponovo će predložiti kandidata za sekretara Skupštine.
Do postavljenja sekretara Skupštine poslove iz njegove nadležnosti obavljaće sekretar iz prethodnog saziva Skupštine.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine.
IV IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH ORGANA
Izvršne organe Skupština, po pravilu, bira na konstitutivnoj ili prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja.
Gradonačelnika i zamenika Gradonačelnika bira Skupština, iz reda odbornika, na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Članove Gradskog veća bira Skupština, na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Članovi Gradskog veća ne mogu istovremeno biti i odbornici.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za Gradonačelnika.
Predlog kandidata za Gradonačelnika podnosi se Skupštini u pisanom obliku.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, ličnu i radnu biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Kandidat za Gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika Gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao Gradonačelnika.
Kandidat za Gradonačelnika predlaže i kandidate za članove Gradskog veća.
Predlog iz st. 1. i 2. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, naznačenje funkcije za koju se kandidat predlaže, ličnu i radnu biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
O kandidatima za Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća vodi se objedinjena rasprava.
Skupština istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Skupština bira izvršne organe Grada neposrednom primenom postupka koji je utvrđen zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom za izbor Gradonačelnika i zamenika Gradonačelnika Skupštine.
Gradonačelniku i zameniku Gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik i zamenik Gradonačelnika su na stalnom radu u Gradu.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Članovi Gradskog veća mogu biti na stalnom radu u Gradu.
2. Razrešenje i ostavka izvršnih organa
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloženi predlog najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje Gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine, uz primenu minimalnog roka za sazivanje sednice, u skladu sa zakonom.
Ako Skupština ne razreši Gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje Gradonačelnika, pre isteka roka od 6 meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem Gradonačelnika prestaje mandat zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Zamenik Gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog Gradonačelnika ili najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, Gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika o njihovom izboru.
O podnetoj ostavci Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća se ne otvara rasprava, već predsednik Skupštine na početku prve naredne sednice Skupštine obaveštava odbornike i bez glasanja konstatuje rešenjem da im je prestala funkcija zbog podnete ostavke.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa Grada, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog Gradonačelnika i člana Gradskog veća, odnosno predsednika i članova privremenog organa, ako je Skupštini mandat prestao zbog raspuštanja Skupštine.
Predsednik Skupštine organizuje rad Skupštine, saziva sednice, predlaže dnevni red, predsedava sednicama, stara se o primeni Poslovnika i ostvarivanju javnosti rada Skupštine, potpisuje akta koja donosi Skupština, predstavlja Skupštinu, ostvaruje saradnju sa Gradonačelnikom i Gradskim većem, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Skupštine i vrši druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku, bude razrešen ili mu prestane mandat odbornika, na način utvrđen zakonom.
Ako je ostavka podneta na sednici Skupštine usmeno ili u pisanoj formi, Skupština na istoj sednici, bez otvaranja rasprave i bez glasanja, rešenjem konstatuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
Ako je ostavka podneta između dve sednice Skupštine u pisanoj formi, o ostavci predsednika Skupštine obaveštavaju se odbornici Skupštine na početku prve naredne sednice Skupština, bez otvaranja rasprave i bez glasanja, o čemu se donosi rešenje.
Predsednik Skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji se bira.
Skupština je obavezna da se o predlogu za razrešenje predsednika Skupštine izjasni na prvoj narednoj sednici od dana podnošenja zahteva za razrešenje.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine, u skladu sa odredbama Poslovnika.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog, vrši zamenik predsednika Skupštine.
U slučaju prestanka mandata odbornika, predsedniku Skupštine prestaje funkcija predsednika danom održavanja sednice na kojoj je utvrđeno da mu je mandat prestao.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji pomaže predsedniku u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti i zamenjuje ga u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Ako zameniku predsednika Skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu.
Zamenik predsednika Skupštine može podneti ostavku ili biti razrešen sa funkcije po postupku predviđenom ovim Poslovnikom za podnošenje ostavke, odnosno razrešenje predsednika Skupštine.
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine odgovoran je za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava, kada se oni odnose na delokrug i rad Skupštine.
Sekretar Skupštine se postavlja na predlog predsednika Skupštine, na 4 godine i može biti ponovo postavljen.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine razrešiti sekretara Skupštine i pre isteka vremena na koje je postavljen. O razrešenju sekretara rešava se, većinom glasova ukupnog broja odbornika.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku. U slučaju podnošenja ostavke, sekretaru Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u periodu između dve sednice. O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već predsednik Skupštine samo konstatuje rešenjem, prestanak funkcije sekretara po ovom osnovu.
4. Zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine može ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik sekretara Skupštine se postavlja i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine i može podneti ostavku.
1. Obrazovanje odborničke grupe
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koja ima najmanje 5 odbornika u Skupštini.
O obrazovanju odborničke grupe obaveštava se predsednik Skupštine, kome se podnosi spisak sa potpisima članova odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava šef odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Odbornik koji nije član nijedne odborničke grupe, dostavlja obaveštenje predsedniku Skupštine da će u Skupštini istupati samostalno.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim Poslovnikom.
Odbornička grupa zauzima stavove o pitanjima koja razmatra Skupština, pokreće inicijativu za razmatranje pojedinih pitanja, predlaže donošenje opštih akata Skupštine i preduzima i druge aktivnosti u skladu sa ovim Poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja šef odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika šefa odborničke grupe koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
Šef odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, šef odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
U slučaju da odbornik istupa iz sastava odborničke grupe, o tome pisanim putem obaveštava predsednika Skupštine.
O obrazovanju nove ili o promeni sastava u postojećim odborničkim grupama, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na prvoj narednoj sednici.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja Odeljenje za poslove organa grada Gradske uprave.
Skupština osniva i obrazuje stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti.
Za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine, davanje mišljenja na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština i vršenje drugih poslova u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom, obrazuju se stalna radna tela Skupštine.
Stalno radno telo prati stanje u oblasti za koju je obrazovano, izveštava Skupštinu o tome i Skupštini predlaže mere za poboljšanje stanja u oblasti za koju je osnovano.
Članovi stalnih radnih tela biraju se iz reda odbornika i građana, na mandatni period za koji su izabrani i odbornici Skupštine.
Stalno radno telo Skupštine iz člana 65. i 66. ovog Poslovnika, ima predsednika i 4 člana.
Odbornik može biti član najviše 2 stalna radna tela Skupštine.
Članovi Gradskog veća ne mogu biti članovi stalnih radnih tela koja su predviđena ovim Poslovnikom.
Skupština Grada osniva: Savet za budžet i finansije, Savet za urbanizam i Savet za razvoj.
Savet za budžet i finansije razmatra i daje mišljenje na predloge odluka o budžetu i na odluke kojima se uređuju prihodi i rashodi budžeta Grada, predlog odluke o završnom računu budžeta, daje mišljenje na predlog programa razvoja Grada i pojedinih delatnosti i predlaže mere za njegovo sprovođenje, razmatra strateške planove i druga dokumenta od značaja za ekonomski razvoj Grada, razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova Grada, takse, naknade i druge javne prihode, zajmove i zaduživanje Grada, razmatra programe razvoja delatnosti za koje je nadležna Skupština, godišnje programe i izveštaje o radu ustanova čiji je osnivač Opština odnosno Grad kao i druga ekonomsko-finansijska pitanja.
Savet za urbanizam razmatra i daje mišljenje na predloge odluka i drugih opštih akata iz oblasti urbanizma, stambeno-komunalnih delatnosti, uređivanja i korišćenja građevinskog zemljišta i poslovnog prostora i zaštite životne sredine.
Savet za razvoj koordinira aktivnosti lokalne samouprave, privrede, pre svega malih i srednjih preduzeća, nevladinih organizacija i udruženja građana.
Skupština Grada osniva: Komisiju za statutarna pitanja, organizaciju i normativna akta, Komisiju za predstavke i žalbe, Komisiju za kadrovska i administrativna pitanja i Mandatno-imunitetsku komisiju.
Komisija za statutarna pitanja organizaciju i normativna akta razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje usvaja Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini, prati stanje u oblasti normativne delatnosti Skupštine i ukazuje na potrebu donošenja, odnosno usaglašavanja odluka i drugih opštih akata, utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine, razmatra i utvrđuje predloge autentičnog tumačenja propisa čiji je donosilac Skupština, daje mišljenje o predlogu Statuta, njegovoj izmeni i dopuni, prati sprovođenje Statuta i daje predlog autentičnog tumačenja njegovih odredbi, a razmatra i pitanja vezana za promenu statuta preduzeća, privrednog društva, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Opština odnosno Grada i o tome dostavlja Skupštini svoje mišljenje, utvrđuje predlog Poslovnika o radu Skupštine, odnosno predlog o izmeni i dopuni ovog akta, utvrđuje predlog mišljenja ili odgovora Ustavnom sudu Republike Srbije u postupku za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti Statuta, odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština.
Komisija za kadrovska i administrativna pitanja razmatra predloge za izbor, imenovanja i postavljenja lica i članova organa i tela iz nadležnosti Skupštine Grada kao i u slučaju nadležnosti drugih nivoa vlasti kada oni to zatraže, odlučuje u prvom stepenu o pravima po osnovu rada lica koja bira, imenuje ili postavlja Skupština, donosi pojedinačna akta o statusnim pitanjima odbornika, izbornih, imenovanih i postavljenih lica organa Grada i daje mišljenje o ispunjenosti uslova za njihovo razrešenje.
Komisija za predstavke i žalbe razmatra predstavke i žalbe građana, preduzima mere i pruža pomoć u rešavanju problema navedenih u predstavkama, i u slučaju potrebe predlaže Skupštini i njenim nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u predstavkama i o tome obaveštava podnosioca.
Mandatno-imunitetska komisija razmatra razloge prestanka mandata pojedinih odbornika i o tome podnosi Skupštini Grada izveštaj sa predlogom za dodelu mandata novom odborniku, na način propisan Zakonom, razmatra i utvrđuje saglasnost Izveštaja Gradske izborne komisije i uverenja o izboru odbornika i podnosi izveštaj Skupštini Grada sa predlogom za potvrđivanje mandata i rešava druga pitanja u vezi sa mandatno imunitetskim pravima odbornika i lica koja bira, imenuje i postavlja Skupština Grada.
Pored stalnih radnih tela predviđeni članom 65. i 66. ovog Poslovnika, Skupština grada obrazuje i sledeća stalna radna tela: Savet za mlade, Komisiju za rodnu ravnopravnost, Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa, Korisnički savet javnih službi i Korisnički servis i Savet za zdravlje.
Skupština Grada osniva, kao samostalna radna tela i Izbornu komisiju za sprovođenje izbora za članove saveta mesnih zajednica i Drugostepenu izbornu komisiju čiji su broj, zadaci, izbor, sastav, prava i dužnosti utvrđena Statutom Grada i Odlukom o mesnim zajednicama.
Savet za mlade razmatra pitanja u vezi sa unapređivanjem položaja mladih, daje mišljenja na predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština u oblastima od značaja za mlade, inicira pripremu projekata i učešće Grada u projektima i programima za unapređenje položaja mladih, podstiče saradnju Grada i omladinskih organizacija i udruženja i daje podršku realizaciji njihovih aktivnosti, daje mišljenje o predlozima projekata od značaja za mlade koji se delimično ili u celini finansiraju iz budžeta Grada i prati njihovo ostvarivanje, inicira i učestvuje u izradi strategije i lokalnih akcionih planova iz oblasti položaja mladih, prati njihovo ostvarivanje, kao i druge poslove od interesa za mlade, u cilju stvaranja uslova za kvalitetniji život mladih i njihovo aktivno učešće u savremenim tokovima razvoja društva.
Savet ima predsednika i 6 članova, s tim što najmanje 1/2 članova Saveta moraju biti starosti od 15 do 30 godina.
Aktom o obrazovanju Saveta uređuje se sastav, nadležnost, način rada, prava i dužnosti predsednika i članova Saveta i druga pitanja od značaja za rad Saveta, u skladu sa zakonom.
Komisija za rodnu ravnopravnost razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština sa stanovišta unapređivanja rodne ravnopravnosti, sagledava rezultate vođenja politike i izvršavanja akata Skupštine od strane izvršnih organa Grada i drugih organa i funkcionera odgovornih Skupštini u pogledu poštovanja rodne ravnopravnosti, posebno onih kojima se ostvaruje politika jednakih mogućnosti na nivou Grada, razmatra lokalne akcione planove iz oblasti rodne ravnopravnosti i primene standarda o ravnomernoj zastupljenosti žena i muškaraca na mestima odlučivanja u javnom i političkom životu Grada.
Komisija ima predsednika i 6 članova, s tim da najmanje 4 člana Komisije moraju biti pripadnici manje zastupljenog pola.
Aktom o obrazovanju Komisije uređuje se sastav, nadležnost, način rada, prava i dužnosti predsednika i članova Komisije i druga pitanja od značaja za rad Komisije, u skladu sa zakonom.
Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa prati primenu Etičkog kodeksa ponašanja funkcionera lokalne samouprave u Srbiji (u daljem tekstu: Etički kodeks), pruža objašnjenja i daje mišljenja u vezi sa njegovom sadržinom, prati da li se funkcioneri Grada pridržavaju odredaba Etičkog kodeksa, analizira događaje i pojave od značaja za uspešnu primenu Etičkog kodeksa, promoviše njegovu primenu preko sredstava javnog informisanja i daje preporuke funkcionerima, građanima i medijima.
Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa daje mišljenje povodom zahteva za davanje mišljenja za obavljanje druge javne funkcije, daje savete i smernice u vezi sa prijavljivanjem privatnog interesa odbornika, vodi evidenciju o prijavama privatnog interesa, prati izvršavanje obaveze prijavljivanja privatnih interesa odbornika i o tome sačinjava izveštaj.
Savet ima predsednika i 6 članova.
Aktom o obrazovanju Saveta uređuje se sastav, nadležnost, način rada, prava i dužnosti predsednika i članova Saveta i druga pitanja od značaja za rad Saveta, u skladu sa zakonom.
Korisnički savet javnih službi razmatra planove, programe i izveštaje javnih službi, a naročito ostvareni nivoi obima i kvaliteta usluga javnih službi, cene komunalnih usluga, odnosno visinu naknadi za usluge javnih službi i o svom stavu izveštava Skupštinu i javnost.
Korisnički savet ima predsednika i 6 članova.
Aktom o obrazovanju Korisničkog saveta uređuje se sastav, nadležnost, način rada, prava i dužnosti predsednika i članova Korisničkog saveta i druga pitanja od značaja njegov za rad, u skladu sa zakonom.
Savet za zdravlje razmatra pitanja i predloge iz oblasti primarne zdravstvene zaštite, kao i iz oblasti razvoja i unapređivanja zdravstvenih usluga u okviru nadležnosti Grada i predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i mera radi sprovođenja društvene brige za zdravlje, obezbeđivanje uslova za obavljanje delatnosti zdravstvene ustanove, planiranja i sprovođenja programa u oblasti zdravlja i podizanje svesti o tome da je zdravlje vrhunska vrednost.
Savet za zdravlje obavlja i određene zadatke iz oblasti zaštite prava pacijenata, i to:
- razmatra prigovore o povredi pojedinačnih prava pacijenata na osnovu dostavljenih i prikupljenih dokaza i utvrđenih činjenica;
- o utvrđenim činjenicama obaveštava podnosioca prigovora i direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse na koju se prigovor odnosi i daje odgovarujuće preporuke;
- razmatra izveštaje Zaštitnika prava pacijenata, prati ostvarivanje prava pacijenata na teritoriji Grada i predlaže mere za zaštitu i promociju prava pacijenata;
- podnosi Skupštini, kao i ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja, godišnji izveštaj o svom radu i o preduzetim merama za zaštitu prava pacijenata.
Savet ima predsednika i 6 članova.
Aktom o obrazovanju Saveta uređuje se sastav, nadležnost, način rada, prava i dužnosti predsednika i članova Saveta i druga pitanja od značaja za rad Saveta, u skladu sa zakonom.
Skupština Grada može obrazovati i druge komisije i radna tela radi razmatranja određenih pitanja iz njene nadležnosti.
Predlog za izbor predsednika i članova stalnih radnih tela Skupštine grada podnosi pismeno najmanje 10 odbornika. Na svakom predlogu mora biti onoliko kandidata koliko se i bira u stalno radno telo.
Izbor predsednika i članova stalnih radnih tela, u predloženom sastavu, vrši se javnim glasanjem većinom glasova prisutnih odbornika Skupštine Grada.
U slučaju da dva ili više predloga dobiju isti broj glasova, glasanje se ponavlja.
Predsednik Skupštine saziva prvu sednicu stalnog radnog tela.
Do izbora predsednika stalnog radnog tela, prvom sednicom predsedava najstariji odbornik, član stalnog radnog tela.
Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva i predsedava sednicama stalnog radnog tela, formuliše zaključke i o tome obaveštava predsednika Skupštine i sekretara Skupštine.
Zamenik predsednika stalnog radnog tela zamenjuje predsednika stalnog radnog tela u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti.
Sednice stalnih radnih tela
Predsednik stalnog radnog tela dužan je da sazove sednicu na zahtev najmanje 1/3 članova stalnog radnog tela, kao i na zahtev predsednika Skupštine. Rok za sazivanje sednice je 2 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako to ne učini predsednik stalnog radnog tela u zahtevanom roku, sednicu stalnog radnog tela može sazvati predsednik Skupštine.
Radna tela Skupštine rade u sednicama kojima prisustvuje većina članova, a odlučuju većinom glasova od ukupnog broja prisutnih članova.
Na sednicu stalnog radnog tela obavezno se poziva predstavnik predlagača, kao i obrađivača akta koji se na sednici razmatra.
U radu stalnog radnog tela po pozivu mogu učestvovati stručni i naučni radnici iz oblasti koja se razmatra na sednici stalnog radnog tela, bez prava odlučivanja.
Sednici stalnog radnog tela mogu prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja i odbornici koji nisu članovi tog stalnog radnog tela, kao i lokalni ombudsman.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, radno telo Skupštine može tražiti od nadležnih organa i službi podatke i informacije od značaja za svoj rad.
Na predlog sekretara Skupštine, u cilju bolje saradnje i koordinacije i zavisno od srodnosti tačaka dnevnog reda, dva ili više radnih tela mogu održati zajedničku sednicu radnih tela.
Po završenoj sednici stalno radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenja i predloge stalnog radnog tela. Mišljenja i predloge radnih tela Skupštine potpisuju predsednik i zapisničar.
Stalno radno telo određuje izvestioca koji na sednici Skupštine, po potrebi, obrazlaže izveštaj stalnog radnog tela.
Na zahtev pojedinog člana radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se pred Skupštinu u izveštaju, odnosno predlogu tog radnog tela.
Član radnog tela Skupštine koji je izdvojio mišljenje ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja rasprave na sednici Skupštine.
Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik, u koji se obavezno unose imena prisutnih, predlozi izneti na sednici, stavovi stalnog radnog tela, rezultati svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci.
Zapisnik sa prethodne sednice radnog tela usvaja se pre prelaska na dnevni red.
Javna slušanja
Stalno radno telo može organizovati javno slušanje o predlozima opštih akata koje donosi Skupština.
Javno slušanje iz stava 1. ovog člana organizuje se radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu opšteg akta koji je u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg opšteg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga opšteg akta ili drugog pitanja koje je u nadležnosti stalnog radnog tela, kao i radi praćenja sprovođenja i primene važećeg opšteg akta.
Predlog za organizovanje javnog slušanja može da podnese svaki član stalnog radnog tela.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana.
Odluku o organizovanju javnog slušanja donosi stalno radno telo.
O odluci iz stava 3. ovog člana, predsednik stalnog radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela na javno slušanje poziva članove stalnog radnog tela, odbornike i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja.
Poziv iz stava 5. ovog člana sadrži temu, vreme i mesto održavanja javnog slušanja, kao i obaveštenje o pozvanim učesnicima.
Javno slušanje se održava bez obzira na broj prisutnih članova stalnog radnog tela.
Nakon javnog slušanja, predsednik stalnog radnog tela dostavlja informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine, članovima stalnog radnog tela i učesnicima javnog slušanja. Informacija sadrži imena učesnika na javnom slušanju, kratak pregled izlaganja, stavova i predloga iznetih na javnom slušanju.
Članovi stalnog radnog tela i učesnici javnog slušanja mogu da podnesu pisane primedbe na informaciju o javnom slušanju predsedniku stalnog radnog tela, koji ih dostavlja licima iz stava 7. ovog člana.
Skupština Grada može i pre isteka perioda na koji su izabrani, razrešiti sve ili pojedine članove stalnih radnih tela i izabrati nove putem pojedinačnog predlaganja i izbora.
Obrazložen predlog za razrešenje članova stalnog radnog tela, može podneti Predsednik Skupštine Grada ili 1/3 odbornika.
Rešenje o razrešenju članova stalnog radnog tela smatra se usvojenim ako je za razrešenje glasala većina od prisutnih odbornika Skupštine grada.
Predsednik i članovi stalnog radnog tela, mogu pojedinačno podneti ostavku.
Skupština, po potrebi, na predlog odbornika, Gradonačelnika ili Gradskog veća, osniva povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja iz njene nadležnosti, odnosno za obavljanje određenog posla iz nadležnosti Skupštine, koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela, a njihov mandat prestaje izvršenjem posla i podnošenjem izveštaja Skupštini.
Skupština osniva povremena radna tela aktom kojim se utvrđuju naziv radnog tela i oblast za koju se osniva, zadaci radnog tela, broj i sastav članova radnog tela, rok za izvršenje posla, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Aktom o osnivanju povremenog radnog tela uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.
Predsednik i članovi povremenog radnog tela biraju se iz reda odbornika i građana, većinom glasova prisutnih odbornika.
Broj članova povremenog radnog tela koji se biraju iz reda građana može biti i veći od broja članova izabranih iz reda odbornika.
Na rad povremenih radnih tela shodno se primenjuju odredbe ovog Poslovnika o radu stalnih radnih tela.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Skupština radi i odlučuje u sednicama. Sednice Skupštine mogu biti:
- redovne, koje se održavaju po potrebi, a obavezno jednom u 3 meseca;
- svečana sednica, koja se održava povodom praznika i slave Grada koji se proslavljaju 29. maja na dan Svetog Teodora Vršačkog.
Sednice Skupštine održavaju se po pravilu radnim danom.
Redovna sednica Skupštine započinje u 9,00 sati, a završava se u 18,00 sati.
Na predlog predsednika Skupštine ili šefa odborničke grupe, Skupština može produžiti rad i posle 18,00 sati.
Predlog iz stava 3. ovog člana može se izneti najkasnije do 17,00 sati.
O predlogu za produženje Skupština se izjašnjava odmah po njegovom iznošenju, a predlog je prihvaćen ako je za njega glasala većina od prisutnih odbornika.
O pripremanju sednica Skupštine stara se predsednik Skupštine, uz pomoć sekretara Skupštine, koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica.
Dnevni red sednice priprema predsednik Skupštine, a na predlog Gradskog veća.
Predlozi koji se mogu uvrstiti u dnevni red sednice predsedniku Skupštine mogu podneti i odbornička grupa, odbornik, radna tela Skupštine, kao i predlagači ovlašćeni zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
U dnevni red sednice mogu se uvrstiti samo predlozi, koji su sačinjeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika i koji su predsedniku Skupštine dostavljeni najkasnije 3 radna dana pre dana održavanja sednice.
Odredbe stava 3 ovog člana ne primenjuju se u slučaju da je predlagač Gradsko veće.
Ukoliko je predlagač odbornička grupa, a predlog ne sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, smatraće se da je predstavnik predlagača šef odborničke grupe, odnosno prvopotpisani odbornik.
Gradsko veće kao predlagač, za obrazlaganje podnetog materijala na sednici, može odrediti više predstavnika predlagača.
Materijali iz člana 92. ovog Poslovnika, koji se kao predlozi upućuju predsedniku Skupštine radi uvršćivanja u dnevni red sednice, dostavljaju se u pisanoj formi, u dva primerka sa obrazloženjem kao i u elektronskom obliku, na mejl adresu: sekretar@vrsac.org.rs
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem.
Predlog pojedinačnog akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem.
Predlozi koji nemaju karakter opšteg, odnosno pojedinačnog akta, kao što su preporuke, izveštaji, planovi, programi i slično, podnose se Skupštini u obliku u kome ih Skupština razmatra, sa predlogom akta u obliku u kome ga Skupština prihvata, donosi, usvaja ili daje saglasnost.
Ukoliko Skupština Grada, daje saglasnost na izveštaje, programe i druga akta pravnih lica čiji je osnivač Grad, sadržina takvih akata može biti data odbornicima u obliku skraćene verzije, izvoda iz akta ili informacije, s tim da svaki odbornik ima pravo da izvrši uvid u integralni tekst akta na koji se daje saglasnost.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine se stara da materijali koji su uvršćeni u predlog dnevnog reda sednice, kao i materijali koji su u skladu sa odredbama ovog Poslovnika upućeni kao predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, izuzev predloga za dopunu dnevnog reda po hitnom postupku, budu razmatrani na nadležnom radnom telu Skupštine.
Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jedanput u 3 meseca.
Predsednik Skupštine određuje dan i čas održavanja sednice Skupštine, sa predlogom dnevnog reda, najmanje 7 dana pre dana za koji se saziva sednica.
Predsednik Skupštine je dužan da na zahtev 1/3 odbornika, Gradskog veća ili Gradonačelnika zakaže sednicu Skupštine i odredi dan i čas njenog održavanja najkasnije u roku od 7 dana od dana podnošenja pisanog zahteva, ukoliko su uz zahtev dostavljeni materijali sačinjeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, s tim da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
U situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, predsednik Skupštine može odlučiti da sednicu zakaže u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 1. ovog člana mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledice koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Minimalan rok za sazivanje sednice Skupštine iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na sazivanje sednice Skupštine u uslovima proglašene vanredne situacije.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim ili elektronskim putem.
Poziv za sednicu obavezno sadrži: mesto i vreme održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika, odnosno sazivača iz člana 97. ovog Poslovnika i pečat Skupštine.
Poziv i materijal za sednicu se dostavlja svim odbornicima, Gradonačelniku, zameniku Gradonačelnika, članovima Gradskog veća, pomoćnicima Gradonačelnika, lokalnom ombudsmanu, načelniku Gradske uprave, načelnicima organizacionih jedinica Gradske uprave, narodnim i pokrajinskim poslanicima i predstavnicima sredstava javnog informisanja.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice ili neposredno pre početka sednice,
Materijal za sednicu, kao i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice može se odbornicima dostaviti u elektronskom obliku, a na osnovu prethodne pismene saglasnosti odbornika.
Izuzetno, u situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, saglasno članu 98. ovog Poslovnika, materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice može se odbornicima dostaviti i na samoj sednici Skupštine, pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, u kom slučaju je predsednik Skupštine dužan da obrazloži razloge za takvo postupanje.
4. Promene predloženog dnevnog reda
Na predloženi dnevni red sednice Skupštine, ovlašćeni predlagači iz člana 92. Poslovnika, mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine, u pisanoj formi, na pisarnici Gradske uprave gde će se konstatovati dan i čas prijema predloga.
Predlozi za izmenu i dopunu dnevnog reda sa obrazloženjem i predlozima materijala koji su, po odredbama ovog Poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije 72 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine, a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, postavljenje, razrešenja i prestanak funkcije, spajanje rasprave i promenu redosleda tačaka, dostavljaju se najkasnije 24 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine. Izuzetno, Gradsko veće može dostaviti predlog za izmenu i dopunu dnevnog reda sa obrazloženjem, do početka sednice.
Ako je predlagač odbornička grupa, u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača šef odborničke grupe, odnosno prvi potpisani odbornik.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne otvara se rasprava.
Predlog za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda može podneti samo njen predlagač.
Predlog za povlačenje iz stava 1. ovog člana može se podneti pisanim putem predsedniku Skupštine, ili usmeno na sednici Skupštine, sve do zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O predlogu za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda Skupština se ne izjašnjava, već predsednik Skupštine o tome samo obaveštava odbornike i konstatuje povlačenje.
5. Otvaranje sednice i učešće na sednici
Sednicom Skupštine predsedava predsednik Skupštine, koga u slučaju odsutnosti ili sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
Ukoliko zakazanoj sednici Skupštine ne prisustvuju predsednik i zamenik predsednika Skupštine, ili predsednik i zamenik predsednika Skupštine odbiju da predsedavaju zakazanom sednicom, sednicom će predsedavati najstariji prisutni odbornik koji tu dužnost prihvati.
Sednici Skupštine prisustvuju pozvana lica.
Predstavnici javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Opština odnosno Grad pozivaju se na sednicu kada se razmatraju pitanja iz njihovog delokruga.
Na sednicu Skupštine mogu se pozivati poslanici, načelnik upravnog Okruga, predstavnici drugih državnih organa, predstavnici verskih zajednica i druga lica za koja predsednik Skupštine proceni da je potrebno njihovo prisustvo ili učešće u radu sednice.
Sednice Skupštine Grada su javne.
Sednicama Skupštine Grada mogu prisustvovati i građani u broju koji ne ometa tok sednice i za koje je obezbeđeno mesto za sedenje.
Ukoliko je za prisustvo na sednici zainteresovan veći broj građana, Predsednik Skupštine Grada poziva samo jednog predstavnika zainteresovanih građana, da prisustvuje sednici.
U slučaju da građani, odnosno predstavnici građana, narušavaju red na sednici, Predsednik Skupštine Grada će ih bez opomene udaljiti sa sednice.
Predsednik Skupštine, a izuzetno Skupština Grada može odlučiti da sednica ne bude javna iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom.
Pre početka sednice, Predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o broju prisutnih odbornika, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika, odnosno više od polovine od ukupnog broja odbornika (u daljem tekstu: kvorum).
Skupština zaseda, raspravlja i odlučuje ukoliko sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Ako predsednik Skupštine u toku sednice pre glasanja posumnja da sednici ne prisustvuje većina odbornika, naložiće prozivanje ili prebrojavanje. Prozivka ili prebrojavanje pre glasanja izvršiće se i kad to zatraži neki od odbornika. Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Skupštine, a u vidu izvoda iz zapisnika.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave ili predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač ili predsednik Skupštine predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez pretresa.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez rasprave, većinom glasova prisutnih odbornika.
Skupština u toku sednice, na predlog predsednika Skupštine, bez rasprave, može da odluči o promeni redosleda tačaka u dnevnom redu.
Po odlučivanju o dnevnom redu u celini, predsednik Skupštine otvara raspravu po tačkama usvojenog dnevnog reda, osim onih za koje je ovim Poslovnikom, odnosno posebnom odlukom Skupštine, uređeno da o njima Skupština odlučuje bez rasprave.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine i odredbe Etičkog kodeksa.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Prijava za reč podnosi se predsedniku Skupštine čim rasprava počne i može se podneti sve do zaključenja rasprave po tački dnevnog reda za koju se govornik prijavljuje.
Predsednik Skupštine daje reč govornicima po redosledu prijave, osim Gradonačelniku i zameniku Gradonačelnika, kojima daje reč odmah pošto je zatraže.
Na sednici Skupštine Grada ima pravo da govori svaki odbornik, Gradonačelnik i Zamenik Gradonačelnika, Sekretar, Zamenik Sekretara Skupštine Grada, članovi Gradskog veća i pomoćnici Gradonačelnika, kada se radi o pitanjima iz oblasti za koje su zaduženi.
Kada se razmatraju predlozi saveta ili komisija, pravo da govore imaju i njihovi članovi koji nisu odbornici Skupštine Grada.
Pravo da govore na sednici Skupštine Grada imaju i pozvani predstavnici pravnih lica kada se na Skupštini Grada razmatra izveštaj, program ili pitanje od interesa za rad tog pravnog lica.
Ako se na sednici Skupštine Grada raspravlja o pitanju grupe građana, pravo da u njihovo ime govori na sednici ima samo jedan predstavnik koga ovlasti grupa građana.
Na sednici Skupštine Grada odbornik, ili drugo lice, može da govori tek po dobijanju reči od Predsednika, odnosno predsedavajućeg Skupštine Grada i to po redosledu prijavljivanja.
Predlagač, odnosno predstavnik predlagača i izvestilac, može da dobije reč odmah kada to zatraži radi objašnjenja predloga akta.
Kada Predsednik Skupštine Grada oceni da će pretres pojedinih pitanja duže trajati ili kada je prijavljen veći broj govornika (osim govora predlagača i izvestioca), može ograniči trajanje govora na 3 minuta, a za šefa odborničke grupe ili odbornika koga on ovlasti, kao i za predlagača i izvestioca odnosno i poslanika u republičkoj i pokrajinskoj Skupštini na 5 minuta, s tim da svaki govornik o istom pitanju govori samo jedanput.
Kada je trajanje govora ograničeno Predsednik će, u slučaju prekoračenja određenog vremena, opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako ovaj za naredni minut ne završi govor Predsednik će mu oduzeti reč.
Svako pitanje se raspravlja dok o njemu ima prijavljenih govornika.
Raspravu po određenoj tački dnevnog reda zaključuje predsednik Skupštine, kada se iscrpi lista prijavljenih govornika izlaganjem predlagača, ukoliko predlagač to pravo želi da iskoristi.
Kad se zaključi rasprava o određenom pitanju, ne može se ponovo otvarati.
Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine je dužan da se stara da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u raspravi nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od tačke dnevnog reda o kojoj traje rasprava, ili od definisanja povrede Poslovnika, predsednik Skupštine će ga opomenuti.
Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori čineći povredu iz stava 5. ovog člana, predsednik će mu oduzeti reč.
Govornika može prekinuti i opomenuti na red samo Predsednik Skupštine grada.
Ako odbornik zatraži reč da bi ispravio navod koji je po njegovom mišljenju netačan i koji je prouzrokovao nesporazum ili zahteva lično objašnjenje, Predsednik Skupštine grada može mu dati reč čim završi govor lice koje je ispravku izazvalo.
Odbornik se u svom govoru mora ograničiti na ispravku, odnosno lično objašnjenje i njegov govor ne može da traje duže od 3 minuta.
Odbornici Skupštine Grada i drugi učesnici u radu i prisutni na sednici dužni su da poštuju dostojanstvo Skupštine Grada. Odbornici i drugi učesnici u radu i prisutni na sednici su dužni da se na sednici Skupštine Grada jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, neprimerenog opisivanja političkih, verskih kulturnih ili drugih opredeljena odbornika kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
U slučaju nepoštovanja stava 2. ovog člana, Predsednik Skupštine odmah oduzima reč govorniku.
Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda, Predsednik Skupštine grada će ga na to opomenuti i pozvati ga da se drži dnevnog reda. Ako se govornik i posle drugog poziva ne bude držao dnevnog reda, Predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine, kada predsedava sednicom Skupštine, ako želi da učestvuje u raspravi, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine.
Ukoliko se govornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku, odnosno drugom pozvanom licu na sednici, na rasnoj, verskoj, nacionalnoj ili rodnoj osnovi, ili na drugi način uvredi njegov ugled i dostojanstvo navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, ili govori o stvarima koje se odnose na njegov privatni život ili privatni život članova njegove porodice, odbornik, odnosno drugo pozvano lice na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici čine neku od odborničkih grupa, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima šef odborničke grupe.
Postojanje osnova za repliku procenjuje predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku, ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. i 2. ovog člana.
Ukoliko predsednik Skupštine proceni postojanje osnova za repliku, licima iz stava 1. i 2. ovog člana daje reč čim je zatraže.
Replika ne može trajati duže od 3 minuta.
Ukoliko odbornik, šef odborničke grupe, odnosno drugo pozvano lice pri korišćenju prava na repliku, uvredi odbornika, drugo pozvano lice ili odborničku grupu na način utvrđen članom 126. ovog Poslovnika, predsednik Skupštine će ga opomenuti, a ukoliko nakon opomene nastavi sa povredama iz člana 126. ovog Poslovnika, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Odborniku koji zatraži da govori o povredi ovog Poslovnika, predsednik daje reč čim je zatraži.
Odbornik može da ukaže na povredu Poslovnika u svakom trenutku i pre otvaranja rasprave.
Obrazloženje povrede ovog Poslovnika ne može trajati duže od 3 minuta.
Odbornik koji je zatražio da govori o povredi Poslovnika obavezan je da pre obrazloženja povrede, navede član ovog Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen.
Ako odbornik pre početka obrazloženja ne navede član ovog Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen, predsednik Skupštine je dužan da ga opomene.
Ako i posle izrečene opomene odbornik nastavi da govori čineći povrede iz stava 4. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebi pravo na ukazivanje na povredu Poslovnika, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine može da da objašnjenje povodom izrečene primedbe na povredu Poslovnika.
Ako odbornik ne bude zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik Skupštine odmah poziva odbornike da odluče o izrečenoj povredi navedenog člana ovog Poslovnika.
11. Odlaganje, prekid i pauze u toku sednice
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu Skupštine kada utvrdi nedostatak potrebne većine odbornika za početak sednice Skupštine, dok se kvorum ne obezbedi, a najduže 2 sata.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja u slučaju iz stava 1. ovog člana, sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat.
U slučaju iz stava 2. ovog člana predsednik Skupštine obavestiće odbornike i druga lica koja su po odredbama ovog Poslovnika pozvana, o početku sednice koja je odložena, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Sednica Skupštine može se odložiti i kada usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga, ne može da se završi rasprava ili odlučivanje po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, u slučajevima koji onemogućavaju rad Skupštine, kao i iz drugih opravdanih razloga.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine ili šef odborničke grupe mogu predložiti da se sednica Skupštine odloži.
O odlaganju sednice Skupštine u slučaju iz stava 1. ovog člana, Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, odmah po iznošenju predloga.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice Skupštine u slučajevima nastanka incidentnih okolnosti zbog kojih Skupština ne može da nastavi rad.
O danu i času nastavka prekinute sednice iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine obaveštava odbornike odmah po prekidu sednice ili naknadno, pisanim putem.
Nastavak sednice počinje tačkom dnevnog reda kod koje je prekid i nastupio.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u radu Skupštine i utvrđuje trajanje pauze.
U toku sednice Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti pauzu sednice, ne dužu od 20 minuta, kako bi održao zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi usaglašavanja stavova o određenim tačkama dnevnog reda, kao i radi obezbeđivanja normalnog rada i odlučivanja u Skupštini. O rezultatima usaglašavanja predsednik Skupštine obavezno izveštava odbornike u nastavku sednice Skupštine.
Skupština može na predlog predsednika Skupštine ili na predlog šefa odborničke grupe, da odluči da radi bez pauze, o čemu odlučuje odmah po iznošenju predloga.
12. Održavanje reda na sednici
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine, zbog povrede reda na sednici, izriče mere:
- opomenu i
- oduzimanja reči.
Skupština, na predlog predsednika Skupštine, bez pretresa, izriče i meru udaljenja sa sednice, većinom glasova prisutnih odbornika.
Evidenciju o izrečenim merama vodi sekretar Skupštine.
Opomena se izriče odborniku:
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako dobacuje ili na na bilo koji način ometa izlaganje govornika;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i druge uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena opomena, a koji i posle toga učini povredu iz člana 134. ovog Poslovnika ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji od govornice. U suprotnom predsednik Skupštine nalaže isključenje ozvučenja, a po potrebi određuje pauzu.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 134. ovog Poslovnika i dalje narušava red na sednici, kao i u drugim slučajevima određenim ovim Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečenih mera opomene i oduzimanja reči, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u sali Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica Skupštine.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji iz sale u kojoj se sednica Skupštine održava, predsednik Skupštine će naložiti Službi fizičko-tehničkog obezbeđenja ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi koju koriste organi Grada, da tog odbornika udalji sa sednice i odrediće prekid do izvršenja mere udaljenja.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice nema pravo na naknadu za rad na ime prisustvovanja sednici na kojoj je mera izrečena, kao i pravo na 50% odborničkog dodatka za mesec u kome se održala sednica Skupštine.
Ukoliko se u jednom mesecu održi više sednica Skupštine grada, iznos određen prethodnim stavom ovog člana primenjivaće se za svaku sednicu Skupštine na kojoj je odborniku izrečena mera udaljenja sa sednice, a najviše do visine naknade za rad utvrđene za taj mesec.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće prekid u trajanju potrebnom da se uspostavi red, a nastavak zakazati naknadno
Odredbe ovog Poslovnika o održavanju reda na sednici Skupštine Grada primenjuju se i na sva ostala lica koja prisustvuju sednici.
U prostoriji u kojoj se održava sednica Skupštine zabranjeno je unošenje oružja, korišćenje mobilnih telefona i drugih sredstava i predmeta koji mogu ometati rad Skupštine.
Na sednicu nije dozvoljen dolazak lica koja su pod dejstvom narkotika ili su u alkoholisanom stanju.
Po zaključivanju rasprave po tački utvrđenog dnevnog reda, Skupština prelazi na odlučivanje.
Skupština odlučuje glasanjem odbornika, na način, po postupku i većinom utvrđenom zakonom, Statutom, odlukama Skupštine i ovim Poslovnikom.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim kada je zakonom, Statutom ili ovim Poslovnikom uređeno drugačije.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem "za" predlog ili "protiv" predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Glasanje se vrši dizanjem ruke.
Predsednik Skupštine prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" a potom oni koji se uzdržavaju od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih odbornika, ukoliko ovim Poslovnikom odnosno zakonom, Statutom ili odlukom Skupštine nije utvrđena drugačija većina za njeno donošenje.
Skupština odluke donosi većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili Statutom nije utvrđeno drugačije.
Skupština grada većinom glasova od ukupnog broja odbornika:
1) donosi Statut i Poslovnik;
2) donosi budžet i usvaja završni račun budžeta;
3) donosi prostorni plan;
4) donosi urbanističke planove i
5) odlučuje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i Statutom.
Na zahtev odbornika ili odborničke grupe, Skupština može, bez rasprave, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim Poslovnikom.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po spisku odbornika, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv", ili "uzdržan". Predsednik Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku imenovanja, odnosno postavljenja u kome je predloženo dva ili više kandidata odbornici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.
Skupština Grada odlučuje javnim glasanjem odbornika, osim ukoliko Zakonom, Statutom Grada i ovim Poslovnikom nije utvrđeno da se glasa tajno.
Tajno glasanje sprovodi se u skladu sa Zakonom i ovim Poslovnikom.
Tajno glasanje sprovodi Komisija od 3 člana koju imenuje Skupština većinom glasova prisutnih odbornika.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje. Svaki glasački listić overen je pečatom Skupštine Grada.
Ako se glasa o izboru, na glasačkom listiću kandidati se navode po azbučnom redu prezimena kandidata. Ispred prezimena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Ukoliko se bira jedan od kandidata između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću, glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred prezimena samo jednog kandidata.
Tajno glasanje se može sprovesti i radi izjašnjavanja odbornika o određenom pitanju.
Glasački listić sadrži pitanje o kome se odbornici izjašnjavaju i opredeljenje "za" i "protiv". Na dnu glasačkog listića, reč "za" je na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Odbornik glasa tako što zaokružuje reč "za" ili reč "protiv".
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, zatim onaj koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je, odnosno kako je odbornik glasao, kao i onaj na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja kandidata koji se bira.
Odborniku se uručuje glasački listić tako što prilazi stolu pošto je prethodno prozvan. Član Komisije uručuje odborniku glasački listić i označava kod imena i prezimena odbornika u spisku da mu je glasački listić uručen ili odbornik potpisuje da je primio glasački listić.
Kad odbornik popuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić, a član komisije Skupštine grada, kod imena i prezimena odbornika u spisku, označava da je odbornik glasao.
Glasačka kutija mora biti od providnog materijala.
Pošto je glasanje završeno, Komisija za glasanje utvrđuje rezultat glasanja.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- ukupnog broja glasačkih listića;
- neupotrebljenih glasačkih listića;
- upotrebljenih glasačkih listića;
- nevažećih glasačkih listića;
- važećih glasačkih listića i
- glasova "za" i glasova "protiv", odnosno, glasova koje su dobili pojedini kandidati.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan, ili da nije izglasan propisanom većinom, odnosno, kad se glasa o izboru, koji kandidat je izabran.
O utvrđivanju rezultata glasanja sastavlja se zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije za sprovođenje postupka glasanja.
Rezultat glasanja objavljuje se na sednici Skupštine Grada
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik Skupštine posle sprovedenog odlučivanja po dnevnom redu.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
Sa sednice se pravi izvod iz zapisnika koji se dostavlja odbornicima uz poziv za narednu sednicu. Izvod iz zapisnika potpisuju predsednik i sekretar Skupštine.
Zapisnik sadrži vreme i mesto održavanja sednice, broj prisutnih i odsutnih odbornika, usvojen dnevni red sednice, imena i sažete diskusije govornika na sednici, označene odluke, rešenja, zaključke i druga akta koja Skupština Grada donosi, rezultate glasanja odbornika o pojedinim tačkama dnevnog reda i odbornička pitanja.
Zapisniku se prilažu pisani materijali koji su bili razmatrani na sednici i donete odluke, odnosno druga akta.
Usvojeni zapisnik potpisuje Predsednik Skupštine Grada, odnosno lice koje je predsedavalo na sednici.
Tok sednice snima se i na video kaseti i u elektronskoj formi.
Pisani zapisnici, video kasete i drugi oblici snimaka u elektronskoj formi čuvaju se trajno.
IX POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
1. Akta Skupštine i postupak predlaganja akata
Skupština kao osnovni pravni akt donosi Statut.
Skupština u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: odluke, Poslovnik, rešenja, zaključke, deklaracije, rezolucije, preporuke, planove, programe i druge akte u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Rešenjem se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i pravnim interesima lica u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Zaključkom se odlučuje o proceduralnim pitanjima, o prihvatanju određenih predloga, utvrđuju stavovi o tome, šta, kako i na koji način treba ubuduće postupati u pojedinačnim pitanjima, odnosno stvarima, inicira donošenje odluka, odnosno drugog opšteg ili pojedinačnog akta.
Predlog za donošenje ili promenu Statuta grada može podneti najmanje 5% građana sa biračkim pravom na teritoriji Grada, 1/3 odbornika, Gradonačelnik i nadležno radno telo Skupštine.
Pravo predlaganja odluka i drugih akata imaju Gradsko veće, odbornik, odnosno odbornička grupa, radna tela Skupštine, kao i predlagači ovlašćeni zakonom i Statutom.
Ovlašćeni predlagač akta iz člana 155. ovog Poslovnika podnosi predlog akta u obliku u kome se akt donosi, sa obrazloženjem.
Predlog akta koji je upućen Skupštini, predsednik Skupštine odmah po prijemu obavezno dostavlja nadležnim odborima i Gradskom veću, ako Gradsko veće nije predlagač.
Ako predlog akta nije pripremljen u skladu sa ovim Poslovnikom, predsednik Skupštine zatražiće od predlagača da predlog akta uskladi sa odredbama ovog Poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost.
Predlagač akta može u roku od 15 dana da podnese predlog akta usklađen sa odredbama ovog Poslovnika.
Ukoliko predlagač ne uskladi predlog akta u skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana, predlog akta smatra se povučenim.
Predlog dnevnog reda sednice Skupštine Grada priprema predsednik Skupštine, u saradnji sa sekretarom Skupštine, a na predlog Gradskog veća.
U predlog dnevnog reda mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni, osim u slučajevima kada se donošenje nekog akta vrši po hitnom postupku u skladu sa ovim Poslovnikom.
Predlog akta, pre razmatranja u Skupštini, obavezno razmatraju nadležna radna tela i Gradsko veće, ako Gradsko veće nije predlagač akata, a predlozi akata koja se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno se dostavljaju na mišljenje Savetu za međunacionalne odnose.
Nadležna radna tela i Gradsko veće, ako nije predlagač akta, u svojim izveštajima, mogu predložiti Skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog akta.
Ukoliko nadležna radna tela i Gradsko veće predlože prihvatanje akta, dužni su da navedu dali akt prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.
Amandman - predlog za promenu člana predloga opšteg akta, mogu podneti Gradsko veće, odbornička grupa, odbornik i radna tela Skupštine.
Amandman sadrži naziv predloga akta na koji se amandman odnosi, pun tekst izmene, obrazloženje sa razlozima za podnošenje amandmana i naziv podnosioca amandmana.
Predlog za promenu člana predloga opšteg akta kojim se ispravljaju očigledne, odnosno štamparske greške na koje u toku sednice Skupštine ukaže odbornik ili nadležno radno telo Skupštine, ne podnosi se u formi amandmana i predlagač akta ga može odmah prihvatiti u kom slučaju postaje sastavni deo opšteg akta.
Ako se amandman tiče nacionalne ravnopravnosti, amandman može podneti i Savet za međunacionalne odnose.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem, najkasnije sledećeg dana nakon dostavljanja predloga akta. Izuzetno, Gradsko veće kao ovlašćeni predlagač može podneti amandman neposredno pre početka sednice Skupštine grada.
Podnosilac amandmana ne može da sam ili zajedno sa drugim odbornicima, podnese više amandmana na isti član predloga akta.
Podnete amandmane predsednik Skupštine upućuje predlagaču akta, nadležnim radnim telima i Gradskom veću ako ono nije predlagač akta.
Amandmane koje Komisija za statutarna pitanja, organizaciju i normativna akta odbaci kao neblagovremene, nepotpune, suprotne zakonu, uvredljive ili upućene suprotno odredbama ovog Poslovnika, ne mogu biti predmet rasprave, ni odlučivanja na sednici Skupštine.
O amandmanima iz stava 2. ovog člana Komisija iz stava 2. ovog člana, sačinjava poseban izveštaj i dostavlja ga Skupštini.
Predlagač akta, nadležna radna tela i Gradsko veće, dužni su da, pre sednice Skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog akta i da Skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Amandman sa kojim se saglasi predlagač akta postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Ukoliko predlagač akta podnese amandman na akt, amandman postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
O amandmanu koji je podneo ovlašćeni predlagač, a prihvatila Komisija za statutarna pitanja, organizaciju i normativna akta, otvara se rasprava, ukoliko amandman nije postao sastavni deo predloga akta na osnovu člana 164. ovog Poslovnika.
Izlaganje o podnetom amandmanu ne može trajati duže od 3 minuta.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga opšteg akta.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana.
O amandmanima odbornici glasaju "za", "protiv" ili se uzdržavaju od glasanja.
O amandmanima na akt se odlučuje istom većinom glasova koja je potrebna za donošenje akta.
3. Donošenje akata po hitnom postupku
Akt se izuzetno može doneti i po hitnom postupku.
Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada, predlog akta može se izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u radnim telima Skupštine.
Predlagač akta je dužan da u pisanom obrazloženju predloga akta navede razloge ili posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog akta po hitnom postupku.
Predlog akta za čije se donošenje predlaže hitni postupak može se staviti na dnevni red sednice Skupštine ako je podnet najkasnije do utvrđivanja dnevnog reda te sednice.
Predlog da se akt donese po hitnom postupku Skupštini mogu podneti Gradsko veće ili 1/3 odbornika.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pisanoj formi, sa obrazloženjem. Skupština se odmah izjašnjava o tome da li prihvata predlog.
Predlog akta, koji je predmet razmatranja, rasprave i odlučivanja na sednici Skupštine zakazanoj po hitnom postupku, ne razmatraju nadležna tela.
4. Izrada, potpisivanje i objavljivanje akata
Akta Skupštine izrađuju se na osnovu izvornika zapisnika o radu sednice na kojoj su doneti.
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine svojim potpisom prethodno overava sekretar Skupštine. Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata Skupštine i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se Odeljenje za poslove organa grada Gradske uprave.
Akta Skupštine objavljuju se u "Službenom listu Grada Vršca", u skladu sa posebnom odlukom Skupštine.
Svečanu sednicu Skupštine koja je i protokolarnog karaktera, saziva predsednik Skupštine povodom praznika i slave Grada.
Svečana sednica Skupštine održava se u sali Skupštine ili na drugom prikladnom mestu koje odgovara svečarskom povodu njenog održavanja.
Na praznik i slavu Grada koji se proslavljaju 29. maja na dan Svetog Teodora Vršačkog, uručuju se Javna priznanja i Nagrade Grada.
Predsednik Skupštine svečanom pozivnicom poziva odbornike, goste i dobitnike Javnih priznanja i Nagrada. Pozivnica sadrži program svečanosti povodom obeležavanja praznika Grada i u njoj je obavezno naznačen dan i čas održavanja sednice, odnosno sala u kojoj će sednica biti održana.
Za održavanje svečane sednice Skupštine nije potrebno prisustvo većine od ukupnog broja odbornika.
Na svečanoj sednici Skupštine ne otvara se rasprava.
Na svečanu sednicu Skupštine obavezno se pozivaju dobitnici priznanja počasnog i zaslužnog građanina.
Na svečanoj sednici Skupštine, pored predsednika Skupštine, odnosno Gradonačelnika koji uručuju priznanja i nagrade, mogu govoriti laureati, odnosno dobitnici priznanja i nagrada za godinu u kojoj im se priznanje i nagrada dodeljuje, kao i istaknuti gosti koji žele da se obrate odbornicima i pozvanim gostima.
XI RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG STANJA ILI VANREDNOG STANJA
U slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja Skupština radi po ovom Poslovniku, ako konkretne prilike i okolnosti to dozvoljavaju.
Ako u navedenim uslovima nije moguć rad po ovom Poslovniku, Skupština na prvoj sednici donosi poseban Poslovnik o svom radu i ostvarivanju funkcija u nastalim okolnostima.
Predsednik Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine;
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednicu i o načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednicu;
- po potrebi može odrediti poseban način vođenja i čuvanja zapisnika, beležaka i drugih dokumenata Skupštine i njenih organa, naložiti da se određeni materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja i preduzeti druge mere u cilju bezbednosti i zaštite;
- uspostavlja kontakte i saradnju sa odgovarajućim državnim i vojnim organima Republike Srbije i preduzima mere za realizaciju donetih zakona, odluka, zaključaka, naređenja i drugih akata ovih organa;
- odlučuje o načinu rada Gradske uprave u cilju što uspešnijeg ostvarivanja poslova i zadataka u nastalim okolnostima.
Odbornici su dužni da u slučajevima neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese, prebivališta ili boravišta.
U slučaju ratnog stanja Gradsko veće donosi akte iz nadležnosti Skupštine, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
XII JAVNOST RADA SKUPŠTINE I RADNIH TELA SKUPŠTINE
Sednice Skupštine su javne.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
Sednice Skupštine su otvorene za javnost i direktno se prenose putem TV prenosa.
U slučaju tehničkih smetnji za direktan TV prenos, predsednik Skupštine će odrediti kraću pauzu u trajanju do 15 minuta.
Ako ni posle proteka roka iz stava 3. ovog člana ne budu otklonjene tehničke smetnje, predsednik Skupštine će odložiti sednicu, a pismenim putem obavestiće odbornike i druga lica o danu i času nastavka sednice.
Sednica Skupštine može biti u celini ili delimično zatvorena za javnost, iz razloga bezbednosti i odbrane zemlje, i drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Obrazloženi predlog za isključenje javnosti može dati predsednik Skupštine, Gradsko veće ili najmanje 1/3 odbornika i o njemu se glasa bez pretresa.
Odluka o isključenju javnosti je doneta ako se za nju izjasnila većina od ukupnog broja odbornika.
Sednici Skupštine koja je zatvorena za javnost mogu prisustvovati samo odbornici, Gradonačelnik i stručna lica koja pomažu u radu sednice Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da lica iz stava 4. ovog člana upozori na obavezu da čuvaju kao tajnu ono što saznaju tokom sednice koja je zatvorena za javnost.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu sa sednice koja nije javna.
Sednici Skupštine mogu da prisustvuju i zainteresovani građani, odnosno predstavnici preduzeća, privrednih društava, ustanova i drugih javnih službi čiji je osnivač Opština odnosno Grada, mesnih zajednica, udruženja i slično, koji svoje prisustvo najave Odeljenju za poslove organa grada Gradske uprave, najkasnije 48 sati pre održavanja sednice, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
U slučaju da ne postoje tehničke mogućnosti ili za to potreban prostor da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine može, u cilju obezbeđivanja nesmetanog toka sednice, ograničiti ukupan broj građana i odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici, polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu i istovremeno će pozvati ostale prijavljene građane i predstavnike udruženja da svoje predloge i komentare dostave u pisanoj formi, koje će predsednik Skupštine dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice.
Građanin kome je omogućeno da prisustvuje sednici Skupštine, u obavezi je da na ulazu u salu za sednice ovlašćenom licu pokaže svoju ličnu kartu radi identifikacije i unošenja u evidenciju prisutnih na sednici.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni tehnički uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, odbornička grupa ili odbornik koga ovlasti Skupština.
U cilju obaveštavanja javnosti o radu Skupštine i njenih radnih tela, na zvaničnoj internet prezentaciji Grada mogu se objaviti:
- informator o radu Skupštine;
- obaveštenje o vremenu i mestu održavanja sednica Skupštine, sa predlogom dnevnog reda;
- odluke i druga akta doneta na sednici Skupštine;
- nacrti odluka i drugih akata o kojima se sprovodi javna rasprava na osnovu posebne odluke;
- "Službeni list grada Vršca" u elektronskoj formi;
- predlozi akata, kao i akta doneta od strane Skupštine, za koja je javnost posebno zainteresovana.
O objavljivanju akata iz stava 1. ovog člana stara se sekretar Skupštine, nakon postavljenja zahteva od strane predstavnika odnosno rukovodioca organa Grada.
XIII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA SKUPŠTINE
Pravo je i dužnost odbornika da bira i bude biran na funkcije u Skupštini, organe Grada i radna tela Skupštine, da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član, podnosi amandmane na predlog opšteg akta, traži informacije i podatke koji su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika i da učestvuje u drugim aktivnostima Skupštine.
Odbornik je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine i sednicama radnih tela Skupštine u koja je biran.
U slučaju sprečenosti da prisustvuje sednici, odbornik je dužan da blagovremeno prijavi svoje odsustvo sekretaru Skupštine.
U slučaju postupanja suprotno stavu 2. ovog člana, odbornik nema pravo na naknadu predviđenu na osnovu člana 190. ovog Poslovnika.
Odbornik je dužan da odmah po saznanju, a najkasnije prvog narednog radnog dana, Savetu za praćenje primene Etičkog kodeksa pismeno prijavi postojanje privatnog interesa, u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, u pogledu predmeta predloga odluke ili drugog opšteg akta o kojem će biti raspravljano i da o tome obavesti javnost.
Smatraće se da privatni interes odbornika ne postoji ukoliko se radi o predlogu odluke ili drugom opštem aktu koji se odnosi na sve građane na teritoriji Grada.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine ili radnih tela.
Odbornik ima pravo da predlaže Skupštini raspravu o određenim pitanjima.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da mu se redovno dostavljaju službene publikacije, informativni materijali i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu Skupštine, kao i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.
Odbornik ima pravo da od predsednika Skupštine, predsednika stalnih radnih tela Skupštine, ostalih funkcionera Skupštine i načelnika Gradske uprave traži podatke, obaveštenja i objašnjenja o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava kada se odnose na delokrug i rad Gradske uprave, odgovoran je načelnik Gradske uprave.
Odbornik ima pravo da postavlja odbornička pitanja na kraju sednice, pošto Skupština završi rad po svim tačkama dnevnog reda, s tim što je dužan da pitanje dostavi neposredno predsedniku Skupštine u pisanom obliku.
Odbornička pitanja moraju biti jasno formulisana.
Objašnjenja, obaveštenja i odgovori na postavljena odbornička pitanja daju se, ako je moguće, na istoj sednici, a ako to nije moguće, do naredne sednice Skupštine.
Izuzetno, odgovor na postavljeno pitanje, može biti dat i posle roka iz ovog člana, ukoliko ustanova od koje se traži odgovor do početka naredne sednice ne dostavi traženi odgovor.
Usmeno postavljeno pitanje na samoj sednici, odbornik je dužan da najkasnije u roku od 3 dana dostavi Sekretaru Skupštine u pismenoj formi.
U suprotnom, smatraće se da je odbornik odustao od postavljenog pitanja.
Odgovore na postavljena odbornička pitanja daje Predsednik Skupštine Grada.
3. Naknada za rad i troškovi odbornika
Odbornik ima pravo na naknadu za rad i troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti u slučajevima i u visini utvrđenoj posebnom odlukom Skupštine Grada.
4. Prestanak mandata odbornika
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1. podnošenjem ostavke;
2. donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine;
3. ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci;
4. ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5. preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
6. ako mu prestane prebivalište na teritoriji Grada;
7. gubljenjem državljanstva i
8. ako nastupi smrt odbornika.
Odbornik može podneti ostavku na funkciju odbornika.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz člana 191. tačke 2. do 8, Skupština na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Kada odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat novog odbornika utvrđuje se u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima.
XIV SARADNJA SKUPŠTINE SA SKUPŠTINAMA DRUGIH OPŠTINA I GRADOVA
Skupština sarađuje sa skupštinama drugih opština i gradova u zemlji i inostranstvu.
Skupština sarađuje i sa nevladinim organizacijama, humanitarnim i drugim organizacijama.
Saradnja se ostvaruje u skladu sa programom koji Skupština donosi svake godine na predlog predsednika Skupštine.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine ili njenih funkcionera skupštinama drugih opština i gradova, davanjem mišljenja o pojedinim značajnim pitanjima iz nadležnosti Skupštine, kao i razmenom informacija i drugih materijala i publikacija.
Sastav delegacija, kao i ciljeve i zadatke svake posete utvrđuju predsednik Skupštine. Delegacija mora odražavati sastav Skupštine.
Delegacija, odnosno funkcioner ili odbornik je dužan da u roku od 15 dana od završetka posete Skupštini podnese izveštaj o obavljenoj poseti.
XV AUTENTIČNO TUMAČENJE AKTA SKUPŠTINE, TUMAČENJE, DONOŠENJE, PROMENA I PRIMENA POSLOVNIKA
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja akta Skupštine može podneti svako pravno ili fizičko lice. Predlog mora biti podnet u pisanom obliku i obrazložen. Skupština, na predlog Komisije za statutarna pitanja, organizaciju i normativna akta Skupštine, donosi autentično tumačenje akta čiji je donosilac.
Kada se na sednici Skupštine postavi pitanje pravilne primene odredbi Poslovnika, stručno tumačenje daje sekretar Skupštine.
Predlog za donošenje i promenu Poslovnika može podneti 1/3 odbornika, odbornička grupa, Komisije za statutarna pitanja, organizaciju i normativna akta, kao i predsednik Skupštine.
O predlogu iz stava 1. ovog člana se otvara rasprava.
O predlogu iz stava 1. ovog člana se odlučuje javnim glasanjem, većinom od prisutnog broja odbornika.
Odlukom da se pristupi donošenju, odnosno promeni Poslovnika, Skupština određuje radno telo za izradu nacrta Poslovnika.
Skupština donosi, odnosno vrši promenu Poslovnika većinom glasova od prisutnog broja odbornika.
Ukoliko se donošenju ili promeni Poslovnika pristupa pre konstituisanja radnih tela u čijoj je nadležnosti razmatranje istog, Skupština može usvojiti Poslovnik, odnosno izmene i dopune Poslovnika, bez razmatranja Poslovnika na nadležnom radnom telu.
Na sve što nije regulisano odredbama ovog Poslovnika, primenjuju se posebne odluke Skupštine i važeći propisi kojima je uređena oblast lokalne samouprave.
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se na sve učesnike sednice Skupštine, a shodno se primenjuju na sednicama radnih tela Skupštine.
XVI OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa, vrši Odeljenje za poslove organa grada Gradske uprave, što se uređuje Odlukom o Gradskoj upravi.
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine Grada i njenih saveta i komisija obavlja Organizaciona jedinica obrazovana u Gradskoj upravi.
Pripremu nacrta akata i drugih informacija iz oblasti Gradske uprave vrše nadležne organizacione jedinice.
Preduzeća i ustanove čiji je osnivač Grad, pripremaju akta iz svoje nadležnosti i podnose Skupštini Grada svoje Programe rada, Izveštaje o radu, Statute i druga akta radi pribavljanja saglasnosti.
Održavanje reda u zgradi Skupštine i u drugim prostorijama u kojima Skupština radi, obezbeđuje Služba fizičko-tehničkog obezbeđenja, koju angažuje Gradska uprava.
Odeljenje za poslove organa grada u Gradskoj upravi koja obavlja administrativne poslove za potrebe Skupštine Grada ovlašćena je da u okviru svoje nadležnosti u ¨Službenom listu Grada Vršca¨ objavljuje ispravke grešaka uočene prilikom sravnjenja usvojenih i objavljenih tekstova akata Skupštine Grada.
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Skupštine grada Vršca ("Službeni list grada Vršca ", broj 8/2016).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Vršca".