UREDBAO UTVRĐIVANJU PROGRAMA PODRŠKE MALIM PREDUZEĆIMA ZA NABAVKU OPREME U 2019. GODINI("Sl. glasnik RS", br. 3/2019 i 38/2019) |
Ovom uredbom utvrđuje se Program podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2019. godini, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Sredstva za sprovođenje ove uredbe obezbeđena su članom 8. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu.
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PROGRAM
PODRŠKE MALIM PREDUZEĆIMA ZA NABAVKU OPREME U 2019. GODINI
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 95/18) i Rešenjem o preusmeravanju aproprijacija utvrđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu 03 broj 401-00-2002/2019 od 22. maja 2019. godine u iznosu od 1.000.000.000,00, u okviru razdela 21 - Ministarstvo privrede, Glava 21.0, Program 1509 - Podsticaji razvoju konkurentnosti privrede, Funkcija 410 - Opšti, ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, Projekat 4002 - Podrška razvoju preduzetništva, Ekonomska klasifikacija 451 - Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, opredeljena su sredstva u iznosu od 2.700.000.000,00 dinara, namenjena za realizaciju projekta podrška razvoju preduzetništva. Od navedenih sredstava, 2.000.000.000,00 dinara namenjeno je za sprovođenje Programa podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2019. godini (u daljem tekstu: program).
Neutrošena sredstva koja će biti utvrđena izveštajem Razvojne agencije Srbije o realizaciji Programa iz 2018. godine, a koja su preneta Razvojnoj agenciji Srbije u skladu sa Uredbom o utvrđivanju programa podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2018. godini ("Službeni glasnik RS", br. 14/18 i 78/18), koristiće se u 2019. godini za subvencionisanje nabavke opreme malim preduzećima u skladu sa ovim programom.
Sredstva za realizaciju ovog programa predstavljaju de minimis državnu pomoć u skladu sa čl. 95-97. Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći ("Službeni glasnik RS", br. 13/10, 100/11, 91/12, 37/13, 97/13 i 119/14). Podsticaji koji se dodeljuju na osnovu ovog programa predstavljaju namenska bespovratna sredstva, subvenciju, koja su, kao takva, izuzeta od prinudne naplate, shodno članu 48. Zakona o platnom prometu ("Službeni list SRJ", br. 3/02 i 5/03 i " Službeni glasnik RS", br. 43/04, 62/06, 111/09 - dr. zakon, 31/11 i 139/14 - dr. zakon).
Programom se utvrđuju ciljevi, namena sredstava, način realizacije i praćenje realizacije Programa.
Program sprovodi Ministarstvo privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije (u daljem tekstu: Razvojna agencija) i odabranim poslovnim bankama i lizing kompanijama.
Cilj Programa jeste jačanje konkurentnosti privrednih subjekata, unapređenje njihovog poslovanja i internacionalizacije, kao i kreiranje novih radnih mesta kroz investicije u opremu.
Specifični ciljevi Programa su:
1) unapređenje tehnoloških procesa proizvodnje;
2) poboljšanje konkurentnosti proizvođača;
3) povećanje vrednosti i obima prometa;
4) podsticanje zaštite životne sredine;
5) smanjenje rizika finansiranja nabavke proizvodne opreme;
6) smanjenje troškova finansiranja proizvodne opreme kroz niže kamatne stope i/ili naknade;
7) povećavanje ponude dugoročnih izvora finansiranja;
8) promovisanje zaloge na opremi, kao primarnog i dovoljnog sredstva obezbeđenja kredita;
9) poboljšanje kreditne ponude banaka i lizing kompanija za finansiranje nabavke proizvodne opreme;
10) jačanje partnerstva između banaka, lizing kompanija i javnog sektora u unapređenju izvora finansiranja.
Sredstva opredeljena Programom namenjena su za sufinansiranje nabavke nove proizvodne opreme i opreme direktno uključene u proces proizvodnje razmenjivih dobara (u daljem tekstu: proizvodne opreme) i izvođenje građevinskih radova, i to:
1) proizvodne opreme i/ili mašina;
2) transportno-manipulativnih sredstava uključenih u proces proizvodnje i unutrašnjeg transporta;
3) delova, specijalizovanih alata za mašine ili drugih kapitalnih dobara;
4) građevinske mehanizacije za potrebe obavljanja građevinskih radova.
Oprema koja je predmet Programa, odnosno za čiju se nabavku dodeljuju bespovratna sredstva, ne može biti kupljena od fizičkog lica, osim ako je prodavac opreme preduzetnik.
Oprema ne sme da bude isporučena niti plaćena delimično ili u celosti pre datuma donošenja odluke o dodeli bespovratnih sredstava.
Sredstva za realizaciju Programa se ne mogu koristiti za:
1) porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV);
2) pokrivanje troškova koji su u vezi sa nabavkom opreme kao što su: carinski i administrativni troškovi, troškovi transporta, špedicije, skladištenja i manipulacije, montaže i instaliranja opreme, obuke i dr.;
3) pokrivanje troškova koji su u vezi sa odobravanjem i sprovođenjem bankarskog kredita, odnosno finansijskog lizinga, kao što su troškovi: obrade zahteva, kamate, trošak kreditnog biroa za korisnika, upisa zaloge u Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: APR), osiguranja pokretnosti, kursnih razlika i sl.;
4) refundaciju sredstava za već nabavljenu (avansiranu, plaćenu ili isporučenu) opremu;
5) zajmove i rate za otplatu kredita, kao i za reprogram kredita;
6) ostale troškove koji nisu u skladu sa namenom Programa.
Privredni subjekti koji ispune uslove Programa i kojima banke/lizing kompanije uključene u realizaciju Programa, uslovno odobre kredit, odnosno finansiranje mogu ostvariti pravo na sufinansiranje do 25% neto vrednosti nabavke proizvodne opreme.
Privredni subjekt je u obavezi da obezbedi učešće u visini 5% neto vrednosti proizvodne opreme, dok će se preostalih 70% neto vrednosti proizvodne opreme obezbediti iz kredita poslovnih banaka ili finansijskog lizinga lizing kompanija uključenih u sprovođenje ovog programa.
Iznos odobrene bespovratne pomoći u visini do 25% od neto vrednosti proizvodne opreme ne može biti manji od 500.000,00 dinara, niti veći od 5.000.000,00 dinara.
Neto vrednost je nabavna cena opreme iskazana u profakturi/predračunu/predugovoru/ponudi, koja ne uključuje PDV, troškove transporta, kao ni bilo koje druge troškove koji su u vezi sa nabavkom i puštanjem opreme u rad.
Nabavna cena opreme na profakturi/predračunu/predugovoru/ponudi domaćih dobavljača mora biti iskazana u dinarima. U slučaju nabavke proizvodne opreme iz inostranstva, neto vrednost iskazana u stranoj valuti na profakturi/predračunu/predugovoru, preračunava se prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izdavanja profakture.
Sve eventualne kasnije nastale negativne kursne razlike u slučaju nabavke opreme iz inostranstva snosi podnosilac zahteva.
U slučaju da je ukupna neto vrednost proizvodne opreme viša od 20.000.000,00 dinara, korisnik može da finansira razliku većim sopstvenim učešćem ili da za ovaj iznos uveća kreditni zahtev kod banke.
Privredni subjekti moraju i da obezbede sredstva u visini PDV iskazanog po profakturi.
Banke mogu uvećati iznos kredita u visini PDV na zahtev privrednog subjekta.
Korisnik sredstava ima zabranu otuđenja opreme dve godine od dana zaključenja ugovora sa Razvojnom agencijom, što kontrolišu banka i Razvojna agencija i izveštavaju Ministarstvo.
U slučaju da je ukupna neto vrednost proizvodne opreme viša od 20.000.000,00 dinara, korisnik može, pored mogućnosti iz pododeljka 4.1 stav 1. ovog programa, da finansira razliku većim sopstvenim učešćem ili da za ovaj iznos uveća zahtev za finansijski lizing kod lizing kompanije.
Privredni subjekti moraju i da obezbede sredstva u visini PDV iskazanog po profakturi.
Lizing kompanija može uključiti finansiranje PDV, na zahtev privrednog subjekta.
U skladu sa Zakonom o finansijskom lizingu ("Službeni glasnik RS", br. 55/03, 61/05, 31/11, 99/11 - dr. zakon i 99/11 - dr. zakon), do izmirenja ukupnih obaveza po ugovoru o finansijskom lizingu, vlasnik predmeta lizinga je lizing kompanija. Po izmirenju navedenih obaveza, korisnik sredstava postaje vlasnik predmeta lizinga.
Korisnik sredstava ima zabranu da otuđi proizvodnu opremu najmanje dve godine od dana zaključenja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava sa Razvojnom agencijom, bez obzira na mogućnost prevremene otplate lizing ugovora, što kontroliše lizing kompanija i Razvojna agencija, koje o tome izveštavaju Ministarstvo.
5. PRAVILA I POSTUPAK DODELE BESPOVRATNIH SREDSTAVA PO PROGRAMU
5.1. Korisnici bespovratnih sredstava
Pravo da se prijave na konkurs za dodelu bespovratnih sredstava imaju:
1) pravna lica, registrovana u APR kao privredna društva ili zadruge, koja su razvrstana na mikro ili mala pravna lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", br. 62/13 i 30/18) prema finansijskim izveštajima za 2017. godinu, kao i
2) preduzetnici registrovani u APR.
Uslov da zadruga koristi sredstva Programa jeste da je zadruga uskladila svoja akta, organe i poslovanje sa Zakonom o zadrugama ("Službeni glasnik RS", broj 112/15) i da se podvrgla zadružnoj reviziji u poslednje dve godine.
5.2. Uslovi koje moraju da ispune podnosioci prijave za dodelu bespovratnih sredstava
1) da su podneli jednoj od banaka ili lizing kompanija uključenih u realizaciju ovog programa:
- popunjen zahtev za dodelu bespovratnih sredstava sa potrebnom dokumentacijom kojom dokazuju uslove iz ovog odeljka,
- profakturu/predračun/predugovor/ponudu ne stariju od dana objavljivanja javnog poziva,
- sliku opreme sa profakture,
- za privredne subjekte koji obavljaju proizvodnu/građevinsku delatnost, a kod APR imaju registrovanu šifru delatnosti različitu od proizvodne/građevinske, dostaviti slike pogona, postojećih mašina ili mehanizacije kao i kartice osnovnih sredstava za njih, tri fakture za isporučenu robu ili radove iz prethodnog perioda;
2) da su upisani u registar APR najkasnije 31. decembra 2017. godine;
3) da nisu razvrstani kao srednje ili veliko pravno lice u skladu sa Zakonom o računovodstvu prema finansijskim izveštajima za 2017. godinu;
4) da nad njima nije pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije;
5) da su izmirili dospele obaveze javnih prihoda;
6) da su u većinskom privatnom vlasništvu;
7) da nisu u grupi povezanih lica u kojoj su neki od članova velika ili srednja pravna lica;
8) svrha i namena investiranja u proizvodnu opremu su u skladu sa prirodom delatnosti subjekta;
9) da su privredna društva, zadruge i preduzetnici, prema evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja o broju radnika na dan 30. decembra 2018. godine imali najmanje jednog zaposlenog na neodređeno vreme, odnosno da je preduzetnik kao osnivač bio obveznik doprinosa po osnovu obavljanja samostalne delatnosti ili po bilo kojoj drugoj osnovi;
10) da ne obavljaju delatnosti u sledećim sektorima:
- primarna poljoprivredna proizvodnja. Primarna poljoprivredna proizvodnja, između ostalog, u smislu ovog programa, obuhvata gajenje biljnih kultura i domaćih životinja i ostale namene u neposrednoj vezi sa gajenjem biljaka i životinja, kao i čuvanje i skladištenje (nije isključena nabavka opreme za obavljanje delatnosti pakovanja, sortiranja, prerade i zamrzavanja npr. hladnjače ili sušare),
- izvođenje građevinskih radova od strane privrednih subjekata koji ne poseduju svoju građevinsku operativu potrebnu za izvođenje radova (proizvodnja građevinskih proizvoda je dozvoljena),
- saobraćaj i transport,
- proizvodnja duvanskih proizvoda,
- bilo koji oblik trgovinske, turističke ili ugostiteljske delatnosti, izuzev pekara sa industrijskom proizvodnjom i prodajom, i usluga keteringa,
- štampanje i umnožavanje audio i video zapisa, izuzev štamparskih usluga,
- uslužne delatnosti (uključujući između ostalog i konsultantske, marketinške, računovodstvene i usluge istraživanja tržišta kao i ostale usluge informacione tehnologije, proizvodnje i emitovanja digitalnog medijskog sadržaja, osim reciklaže),
- organizovanje igara na sreću, lutrija i sličnih delatnosti,
- proizvodnja i prodaja oružja i vojne opreme,
- proizvodnja i promet nafte i naftnih derivata,
- proizvodnja čelika i sintetičkih vlakana i vađenje uglja,
- proizvodnja i promet bilo kog proizvoda ili aktivnosti, koje se prema domaćim propisima ili međunarodnim konvencijama i sporazumima, smatraju zabranjenim.
Sredstva po ovom programu ne mogu se koristiti ni za projekte privrednih subjekata u drugim delatnostima, ako ne doprinose ostvarivanju specifičnih ciljeva Programa. Sredstva Programa se ne mogu koristiti za nabavku opreme koju podnosilac zahteva za dodelu bespovratnih sredstava proizvodi, kao ni u slučaju da je privredni subjekt bio korisnik bespovratnih sredstava iz ranijih godina, a nije ispoštovao preuzete obaveze;
11) da nisu u teškoćama prema sledećoj definiciji:
Privredni subjekt u teškoćama je privredni subjekt koji nije sposoban da sopstvenim sredstvima, sredstvima svojih vlasnika/akcionara ili poverilaca ili sredstvima iz drugih izvora na tržištu spreči gubitke i koji bi, bez intervencije države, kratkoročno ili srednjoročno, ugrozili njegov opstanak;
Privredni subjekt je u teškoćama:
- ako je odgovornost za njegove dugove ograničena, a izgubio je više od polovine osnovnog kapitala, od čega je u poslednjih 12 meseci izgubio više od četvrtine osnovnog kapitala;
- ako najmanje jedno lice neograničeno odgovora za njegove dugove, a u finansijskim izveštajima prikazano je da je njegov kapital smanjen za više od polovine, od čega je u poslednjih 12 meseci izgubljeno više od četvrtine kapitala;
- ako ispunjava uslove za otvaranje stečajnog postupka;
Privredni subjekt je u teškoćama i ako nije ispunjen nijedan uslov iz stava 1. ove tačke, ako postoje očigledni pokazatelji koji ukazuju na to da je u teškoćama, kao što su: rast gubitaka, smanjenje ukupnog prihoda, rast zaliha, višak kapaciteta, smanjenje novčanih tokova, rast duga, porast troškova kamata i pad ili nulta neto vrednost imovine. U najvećim teškoćama je privredni subjekt koji je nesposoban za plaćanje (insolventan) ili nad kojim je otvoren stečajni postupak.
Privredni subjekt koji je osnovan pre manje od tri godine ne smatra se privrednim subjektom u teškoćama, izuzev ako je reč o malom ili srednjem privrednom subjektu koji ispunjava uslove za otvaranje stečajnog postupka;
12) da u tekućoj fiskalnoj godini i u prethodne dve godine (u 2017, 2018. i 2019. godini) nisu primili državnu pomoć čija bi visina zajedno sa traženim sredstvima prekoračila iznos od 23 miliona dinara.
Sredstva po ovom programu se mogu odobriti isključivo ukoliko se na osnovu raspoloživih informacija može zaključiti da podnosilac zahteva i sva povezana lica imaju dobru poslovnu reputaciju.
5.3. Podnošenje zahteva za dodelu bespovratnih sredstava
Ministarstvo će, nakon izbora poslovnih banaka i lizing kompanija za učešće u Programu, objaviti javni poziv privrednim subjektima za dodelu bespovratnih sredstava u najmanje jednom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
Javni poziv, informacija o načinu sprovođenja Programa, konkursna dokumentacija kao i informacija o uslovima izabranih banaka i lizing kompanija, biće objavljeni na internet stranici Ministarstva: www.privreda.gov.rs i Razvojne agencije: www.ras.gov.rs.
Javni poziv je otvoren dok se sredstva iz Programa ne utroše.
Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava se podnosi istovremeno sa zahtevom za kredit ili finansijski lizing u ekspozituri/filijali jedne od poslovnih banaka ili lizing kompanija koje učestvuju u realizaciji Programa i to dostavljanjem popunjenog obrasca za prijavu, kao i prateće dokumentacije kojom se dokazuje ispunjenost uslova iz pododeljaka 5.1 i 5.2 ovog programa.
Banke i lizing kompanije će primati isključivo zahteve privrednih subjekata koji zadovoljavaju sve uslove Programa i koji su predali neophodnu konkursnu dokumentaciju.
Privredni subjekti mogu podneti samo jedan zahtev za dodelu bespovratnih sredstava za nabavku opreme kod jedne banke ili lizing kompanije. Drugi zahtev za dodelu bespovratnih sredstava i zahtev za kredit kod druge banke ili zahtev za finansiranje kod druge lizing kompanije biće uzet u razmatranje samo ako je podnet nakon prijema odluke da je privrednom subjektu odbijen prvobitan zahtev.
5.4. Postupak dodele bespovratnih sredstava
Nakon prijema zahteva za dodelu bespovratnih sredstava i zahteva za kredit ili finansijski lizing, banka, odnosno lizing kompanija ocenjuje podneti zahtev za kredit odnosno finansijski lizing privrednog subjekta i donosi preliminarnu odluku o prihvatanju ili odbijanju.
Informacije o svim primljenim zahtevima za dodelom bespovratnih sredstava, sa predlogom za odobrenjem ili odbijanjem kreditnog zahteva, odnosno zahteva za finansiranjem uz obrazloženje razloga odbijanja i uz svu potrebnu dokumentaciju, poslovna banka ili lizing kompanija na nedeljnom nivou dostavlja Komisiji za dodelu bespovratnih sredstava, koju rešenjem, obrazuje ministar privrede.
Komisija za dodelu bespovratnih sredstava vrši pregledanje, kontrolu formalne ispravnosti i donosi odluke o prihvatanju zahteva i dodeli bespovratnih sredstva prema redosledu prijema formalno ispravnih zahteva. Komisija odlučuje o svim naknadnim zahtevima korisnika za izmenama usled nastupanja neplaniranih okolnosti. Komisija osnovana po programu za ovu godinu odlučuje o svim eventualnim zahtevima sa izmenama usled nastupanja naknadnih neplaniranih okolnosti po Programu podrške malim preduzećima za nabavku opreme za 2017. i 2018. godinu.
Kriterijumi na osnovu kojih Komisija vrši kontrolu ispravnosti zahteva definisani su u pododeljku 5.1 i 5.2 ovog programa.
Radi potpunijeg sagledavanja ispunjenosti kriterijuma, Komisija za dodelu bespovratnih sredstava može da zatraži dodatnu dokumentaciju, pojašnjenja predloga, i izvrši naknadnu verifikaciju podnete dokumentacije.
Odluka o prihvatanju ili odbijanju zahteva za dodelom bespovratnih sredstva se dostavlja Razvojnoj agenciji i poslovnoj banci ili lizing kompaniji kod koje je zahtev podnet. Odluka o prihvatanju zahteva i dodeli bespovratnih sredstava obavezno sadrži obaveštenje korisnika da mu se dodeljuje de minimis državna pomoć.
U roku od osam dana od dana prijema odluke, Razvojna agencija i poslovna banka ili lizing kompanija obaveštavaju privredni subjekt i u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke zaključuju ugovor o dodeli bespovratnih sredstava, odnosno ugovor o kreditu ili finansijskom lizingu za nabavku opreme sa privrednim subjektom.
Kandidati će uz odluku o dodeli bespovratnih sredstava dobiti četiri primeraka ugovora o dodeli bespovratnih sredstava koje će, nakon potpisivanja, vratiti Razvojnoj agenciji. Datumom zaključenja ugovora se smatra onaj datum kada je ugovor potpisan od strane direktora agencije i zaveden u Razvojnoj agenciji. Privredni subjekti koji nisu potpisali ugovor o dodeli bespovratnih sredstava, u predviđenom roku, smatraće se da su odustali od dodeljenih sredstava. Ukoliko privredni subjekt ne potpiše ugovor o kreditu sa bankom, ili ugovor o finansijskom lizingu sa lizing kompanijom, ugovor zaključen sa Razvojnom agencijom smatra se ništavim.
Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava naročito sadrži novčani iznos koji se dodeljuje korisniku sredstava, namene za koje se sredstva dodeljuju, način prenosa bespovratnih sredstava, obavezu korisnika da ukoliko sredstva budžeta ne iskoristi namenski, mora da ista vrati u skladu sa ugovorom, obavezu korisnika da nabavku i stavljanje u funkciju opreme okonča najkasnije u roku od šest meseci od zaključenja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava, kao i vremenski okvir u kom privredni subjekt opremu kupljenu uz podršku bespovratnih sredstava dodeljenih iz ovog programa ne sme da otuđi.
Uz ugovor se prilaže i blanko menica koja služi kao sredstvo obezbeđenja za dodelu bespovratnih sredstava u slučaju da se utvrdi nenamensko trošenje sredstava ili eventualne zloupotrebe.
U roku od pet dana od dana zaključenja ugovora sa bankom, odnosno lizing kompanijom, privredni subjekt dužan je da uplati ugovoreno učešće, odnosno učešće određeno u skladu sa odeljkom 4. Finansijski okvir.
Po zaključenju ugovora o dodeli bespovratnih sredstava, Razvojna agencija će, u roku od 15 dana od dana uplate učešća od strane privrednih subjekata, preneti odobrena bespovratna sredstva na poseban, namenski račun privrednog subjekta.
U slučaju kredita banke, korisnik sredstava dužan je da banci dostavi kopiju fakture/ugovora po kojoj je izvršena nabavka opreme, a banke su u obavezi da kopiju iste proslede Ministarstvu i Razvojnoj agenciji.
U slučaju finansijskog lizinga, lizing kompanija je u obavezi da kopiju fakture i ugovora sa korisnikom prosledi Ministarstvu i Razvojnoj agenciji.
Nakon donošenja Odluke Komisije, oprema koja je navedena u profakturi kao i dobavljač, ne mogu se menjati osim u posebno opravdanim slučajevima na obrazložen zahtev klijenta. U tom slučaju Komisija može odobriti promenu dobavljača ili opreme, ali ne i funkcionalne namene opreme koja je predmet kreditiranja.
Kandidati čije je zahteve Komisija odbila imaju pravo na prigovor u roku od osam dana od dana prijema odluke.
Prigovor se podnosi ministru privrede, neposredno ili preporučenom poštom, na adresu Ministarstvo privrede, Kneza Miloša 20, 11000 Beograd.
O prigovoru odlučuje ministar u roku od 30 dana od dana prijema prigovora.
6.1. Odabir banaka i lizing kompanija za učešće u realizaciji Programa
Ministarstvo će po usvajanju Programa raspisati javni poziv za učešće poslovnih banaka i lizing kompanija u realizaciji ovog programa.
Ministarstvo će objaviti javni poziv u najmanje jednom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije. Javni poziv i konkursna dokumentacija biće objavljeni na internet stranici Ministarstva: www.privreda.gov.rs i Razvojne agencije: www.ras.gov.rs i upućeni elektronskom poštom svim bankama i lizing kompanijama koje posluju u Republici Srbiji i koje trenutno imaju dozvolu za rad Narodne banke Srbije.
Javnim pozivom bliže će biti propisana dokumentacija koju banke i lizing kompanije dostavljaju prilikom podnošenja prijave, kao i rok za dostavljanje ponuda.
Pregledanje, kontrolu formalne ispravnosti, ocenjivanje, rangiranje zahteva, kao i donošenje odluke o izboru poslovnih banaka i lizing kompanija koje će učestvovati u sprovođenju Programa obavlja Komisija za ocenjivanje i selekciju prijava banaka i lizing kompanija, koju rešenjem, obrazuje ministar privrede.
Radi potpunijeg sagledavanja kvaliteta predložene aktivnosti, Komisija za ocenjivanje i selekciju prijava banaka i lizing kompanija može tražiti dodatna pojašnjenja predloga i/ili obaviti intervju sa bankom ili lizing kompanijom podnosiocem prijave.
Pravo učešća na ovom konkursu imaju sve zainteresovane banke i lizing kompanije koje ispunjavaju zakonom utvrđene uslove za obavljanje delatnosti na teritoriji Republike Srbije.
Obavezujući uslovi za sve banke koje su zainteresovane za učešće u realizaciji Programa su da se krediti odobravaju pod sledećim uslovima:
- period počeka - šest meseci;
- primarno sredstvo obezbeđenja kredita je zaloga nad kupljenom opremom ili na pokretnoj imovini koja nije predmet kupovine;
- isključuje se hipoteka kao sredstvo obezbeđenja osim ako se odnosi na hipoteku koja je ranije uzeta kao obezbeđenje po drugom kreditu;
- isključuje se depozit kao sredstvo obezbeđenja sredstava (osim kao privremeno obezbeđenje do trenutka uspostavljanja zaloge na opremi);
- isključuje se zabrana raspodele dobiti privrednog subjekta do otplate kredita;
- potencijalni troškovi i naknade u ukupnom iznosu do 1%;
- privredni subjekti mogu otplatiti kredit prevremeno u odnosu na rok koji je definisan u ugovoru sa bankom, s tim da ukoliko prevremenu otplatu izvrše u toku prve trećine trajanja perioda otplate, dužni su da vrate celokupan iznos odobrenih bespovratnih sredstava.
Neophodno je da sledeći potencijalni troškovi i naknade budu zasebno iskazani:
- troškovi obrade kredita;
- troškovi otvaranja i vođenja namenskog računa;
- troškovi pribavljanja izveštaja kreditnog biroa;
- troškovi menica;
- troškovi overe založne izjave;
- troškovi upisa pokretne zaloge u APR;
- ostali, ukoliko su predviđeni.
Obavezujući uslovi za sve lizing kompanije koje su zainteresovane za učešće u realizaciji Programa su da se finansijski lizing odobrava pod sledećim uslovima:
- period počeka - šest meseci;
- primarna sredstva obezbeđenja su menice privrednog subjekta i puno imovinsko osiguranje opreme - predmeta lizinga, koji ostaje u vlasništvu lizing kompanije do isplate ukupnog iznosa lizing naknada definisanih ugovorom o finansijskom lizingu;
- pravo svojine nad predmetom lizinga se prenosi sa lizing kompanije na privredni subjekt istekom roka na koji je zaključen ugovor i po izvršenoj isplati ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade (ukupno ugovoreni iznos lizing naknada mora obuhvatati kompletnu vrednost predmeta lizinga);
- isključuje se hipoteka kao moguće sredstvo obezbeđenja;
- privredni subjekti mogu otplatiti sredstva finansijskog lizinga prevremeno u odnosu na rok koji je definisan u ugovoru sa lizing kompanijom, s tim da ukoliko prevremenu otplatu izvrše u toku prve trećine trajanja ugovora finansijskom o lizingu, dužni su da vrate celokupan iznos odobrenih bespovratnih sredstava.
Neophodno je da sledeći potencijalni troškovi i naknade budu zasebno iskazani:
- troškovi obrade zahteva;
- troškovi pribavljanja izveštaja kreditnog biroa;
- troškovi menica;
- troškovi upisa ugovora u registar finansijskog lizinga u APR;
- ostali, ukoliko su predviđeni.
Kriterijum za izbor banke biće predložena visina kamatne stope za definisane ročnosti navedene u Tabeli 1.
Ročnost |
Efektivna kamatna stopa (EKS) |
||
Dinarski |
Valutna klauz ula (EUR) |
||
fiksna |
varijabilna |
fiksna |
|
1. 18 meseci |
|
|
|
2. 24 meseca |
|
|
|
3. 36 meseci |
|
|
|
4. 48 meseci |
|
|
|
5. 60 meseci |
|
|
|
Napomena: Banke koje ne budu dostavile ponudu po svim navedenim kriterijumima iz Tabele 1, biće diskvalifikovane. Ukoliko banka daje raspon kamatne stope, za bodovanje se uzima najviša. Za obračun efektivne kamatne stope koristiti metodologiju datu Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku ("Službeni glasnik RS", br. 65/11 i 62/18) bez obzira da li su korisnici pravna ili fizička lica. U obračun treba uključiti sve troškove izuzev troškova procene i punog imovinskog osiguranja na predmetu zaloge. Obračunata efektivna kamatna stopa na dan odobravanja i na dan isplate kredita klijentu mogu biti veće od iskazane EKS u Tabeli 1. samo na osnovu uračunavanja navedenih troškova.
Kriterijum za izbor lizing kompanije biće predložena visina kamatne stope za definisane ročnosti u Tabeli 2.
Ročnost |
Efektivna kamatna stopa (EKS) |
||
Dinarski |
Valutna |
||
fiksna |
varijabilna |
fiksna |
|
1. 18 meseci |
|
|
|
2. 24 meseca |
|
|
|
3. 36 meseci |
|
|
|
4. 48 meseci |
|
|
|
5. 60 meseci |
|
|
|
Napomena: Lizing kompanije koje ne budu dostavile ponudu po svim navedenim kriterijumima iz Tabele 2, biće diskvalifikovane. Ukoliko lizing kompanija daje raspon kamatne stope, za bodovanje se uzima najviša. Za obračun efektivne kamatne stope koristiti metodologiju datu Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku, bez obzira da li su korisnici pravna ili fizička lica. U obračun treba uključiti sve troškove izuzev troškova procene i punog imovinskog osiguranja na predmetu zaloge. Obračunata efektivna kamatna stopa na dan odobravanja i na dan realizacije lizing ugovora klijentu mogu biti veće od iskazane EKS u Tabeli 2. samo na osnovu uračunavanja navedenih troškova.
Ponude efektivne kamatne stope svih banaka se međusobno porede i rangiraju za istu ročnost i valutu navedenu u Tabeli 1.
Ponude efektivne kamatne stope svih lizing kompanija se međusobno porede i rangiraju za istu ročnost i valutu navedenu u Tabeli 2.
Ponude banaka i ponude lizing kompanija se posebno rangiraju.
Sabiranjem tako dobijenih rangova formira se konačna rang lista na osnovu koje Komisija za ocenjivanje i selekciju prijava banaka, odnosno lizing kompanija, donosi Odluku o izboru banaka i lizing kompanija.
Pravo na učešće u realizaciji programa imaće maksimalno šest najbolje rangiranih banaka i maksimalno dve najbolje rangirane lizing kompanije.
Kandidati čije je zahteve Komisija za ocenjivanje i selekciju prijava banaka i lizing kompanija odbila imaju pravo na prigovor u roku od osam dana od dana prijema odluke.
Prigovor se podnosi ministru privrede, neposredno ili preporučenom poštom, na adresu Ministarstvo privrede, Kneza Miloša 20, 11000 Beograd.
O prigovoru odlučuje ministar privrede u roku od 30 dana od dana prijema prigovora.
6.2. Ugovor o realizaciji programa
Po usvajanju Programa Ministarstvo će potpisati ugovor o realizaciji Programa sa Razvojnom agencijom, kojim će se na Razvojnu agenciju preneti obaveza zaključivanja ugovora o korišćenju bespovratnih sredstava sa privrednim subjektima, prenos sredstava na namenske račune privrednih subjekata, drugostepena kontrola namenskog korišćenja bespovratnih sredstava, nakon prijema pisanog obaveštenja banke ili lizing kompanije o mogućim nepravilnostima, kao i kontrola namenskog korišćenja bespovratnih sredstava kod privrednih subjekata koji su prevremeno otplatili sredstva kredita kod banke ili sredstva finansijskog lizinga.
Ministarstvo će, po donošenju odluka o izboru banaka i lizing kompanija za učešće u realizaciji Programa, potpisati trojni ugovor o njegovoj realizaciji sa Razvojnom agencijom i svakom od izabranih banaka, odnosno lizing kompanija. Ugovorima će na banke i lizing kompanije biti preneta obaveza prikupljanja i obrade zahteva privrednih subjekata za dodelu bespovratnih sredstava, namenske kontrole i redovnog izveštavanja Ministarstva i Razvojne agencije o realizaciji Programa, kao i o eventualnim nepravilnostima i zloupotrebama.
Ministarstvo će, po zaključenju ugovora sa Razvojnom agencijom i bankama i lizing kompanijama, preneti celokupna sredstva za realizaciju ovog programa Razvojnoj agenciji na podračun za posebne namene grupa podračuna 764 - Računi za posebne namene ustanova i drugih pravnih lica iz oblasti drugih delatnosti, kod Uprave za trezor, u skladu sa ugovorom o realizaciji Programa.
7. PRAĆENJE REALIZACIJE PROGRAMA
Nadzor i kontrolu namenskog korišćenja sredstava vrše banke ili lizing kompanije i Razvojna agencija u saradnji sa Ministarstvom. Za kredite ročnosti 18 meseci i prevremeno otplaćene kredite Razvojna agencija ima obavezu da izvrši terensku kontrolu dve godine od potpisivanja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava i o tome dostavi izveštaj Ministarstvu. Korisnik sredstava dužan je da Ministarstvu, Razvojnoj agenciji i Komisiji za kontrolu državne pomoći, u cilju praćenja korišćenja sredstava, omogući nadzor u svakoj fazi realizacije aktivnosti tako što će u svakom momentu biti omogućena kontrola realizacije aktivnosti i uvid u finansijsku dokumentaciju.
Razvojna agencija će po završetku svih aktivnosti, a najkasnije do 31. januara 2020. godine, dostaviti izveštaj o realizaciji Programa Ministarstvu, koje će ga radi informisanja dostaviti Vladi.
Razvojna agencija će neutrošena sredstva preneti u budžet Republike Srbije, najkasnije do 31. marta 2020. godine, sem ukoliko Vlada posebnim aktom ne rasporedi sredstva za realizaciju Programa za iste namene.