STRATEGIJAKONTROLE MALOG I LAKOG ORUŽJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2019-2024. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 44/2019) |
Rešenost Republike Srbije da uredi na svim nivoima aspekte kontrole malog i lakog oružja (Small Arms and Light Weapons - SALW), njegovih delova i pripadajuće municije, kao i eksploziva za civilnu upotrebu koji se tiču nelegalnog posedovanja, proizvodnje, skladištenja i prometa, u cilju sprečavanja pristupa oružju kriminalnim grupama i teroristima, potvrđena je potpisivanjem Programa akcije Ujedinjenih nacija za sprečavanje, borbu protiv i za iskorenjivanje nelegalne trgovine streljačkim i lakim oružjem u svim aspektima (u daljem tekstu: UN PoA), dokumenta Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (u daljem tekstu: OEBS), o malom i lakom oružju, dokumenta OEBS o zalihama konvencionalne municije i Protokola Ujedinjenih nacija o vatrenom oružju.
Republika Srbija je 2001. godine ratifikovala Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 6/01), te je 2005. godine pristupila Protokolu protiv nezakonite proizvodnje i prometa vatrenim oružjem, njegovim delovima, sklopovima i municijom ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 11/05).
Na osnovu navedenih međunarodnih dokumenata iz ove oblasti Republika Srbija je donela prvu Strategiju kontrole streljačkog i lakog oružja u Republici Srbiji za period od 2010 do 2015. godine ("Službeni glasnik RS", broj 36/10).
Republika Srbija je 2013. godine potpisala, a 2014. godine ratifikovala Sporazum o trgovini oružjem (u daljem tekstu: ATT), Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UN), kojim se utvrđuju najviši zajednički međunarodni standardi za uvoz, izvoz i transfer konvencionalnog oružja.
Evropska unija (u daljem tekstu: EU), je usvojila Direktivu 258/2012 u borbi protiv nedozvoljene trgovine oružjem kroz poboljšano praćenje i kontrolu izvoza civilnog vatrenog oružja iz Evropske unije, uključujući mere za uvoz i tranzit kao i Odluku 698/2013 od 25. novembra 2013. godine za podršku globalnom mehanizmu izveštavanja o nezakonitom malom i lakom oružju, kao i drugom nezakonitom konvencionalnom oružju i municiji kako bi se smanjila opasnost nezakonite trgovine njima.
U decembru 2015. godine donet je Akcioni plan EU za borbu protiv nezakonite trgovine vatrenim oružjem i eksplozivima i njihove upotrebe i Akcioni plan protiv nezakonite trgovine vatrenim oružjem između EU i Jugoistočne Evrope (za period 2015. do 2019. godina).
Najnovijom Direktivom EU 853/2017 od 17. maja 2017. godine, predviđena je rigoroznija kontrola nabavke i posedovanja vatrenog oružja, naročito u cilju sprečavanja zloupotrebe legalnih kanala i zakonskih propisa za nabavku i posedovanje vatrenog oružja od strane kriminalnih grupa ili terorista. Ovom direktivom istaknut je i presudni značaj da se nastave napori zemalja da rade na suzbijanju nelegalnih kanala za nabavku vatrenog oružja.
Na osnovu navedenog, ali i činjenice da prisustvo nelegalnog oružja pogoduje organizovanom kriminalu, terorizmu i kao takvo predstavlja ključni sigurnosni rizik koji usporava ekonomski i razvojni put, Republika Srbija donosi Strategiju kontrole malog i lakog oružja za period 2019-2024. godine (u daljem tekstu: Strategija), što ujedno predstavlja nastavak napora institucija u Republici Srbiji na smanjenju rizika od malog i lakog oružja u svim aspektima bezbednosti.
Strategija predstavlja nastavak i proširenje aktivnosti kojima je cilj jačanje efikasnosti svih subjekata u oblasti kontrole malog i lakog oružja u Republici Srbiji. Posebno je usmerena na nastavak usklađivanja zakonodavstva s međunarodnim standardima, dalje unapređenje kontrole unutrašnjeg i spoljnotrgovinskog prometa oružja, smanjenje incidenata izvršenih oružjem i broja nelegalnog oružja u posedu građana, uklanjanje viškova malog i lakog oružja, municije, kao i eksploziva za civilnu upotrebu u Republici Srbiji i blisku multilateralnu i bilateralnu saradnju u ovoj oblasti.
Sprovođenjem strateških ciljeva i daljim razvojem međunarodne i regionalne saradnje u ovoj oblasti, Republika Srbija će doprineti ne samo sigurnosti u zemlji nego i u regionu. Strategija je dokument kojim Vlada utvrđuje stanje u oblasti kontrole malog i lakog oružja, identifikuje ciljeve i utvrđuje osnovne pravce delovanja, utvrđuje mere za razvoj u toj oblasti, kao i uloge i nadležnosti državnih organa za dostizanje ciljeva.
Ova strategija je izrađena na osnovu Evaluacije Strategije za kontrolu streljačkog i lakog oružja u Republici Srbiji za period 2010‒2015. godine, Situacione analize u vezi sa kontrolom streljačkog i lakog oružja u Republici Srbiji, koje je Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (u daljem tekstu: OEBS), u Republici Srbiji izradila u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.
Shodno obavezi realizacije aktivnosti predviđenih Akcionim planom Republike Srbije za Pregovaračko poglavlje 24, Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: MUP), je inicijator donošenja Strategije i koordinator svih aktivnosti za sprovođenje Strategije.
U procesu borbe protiv nezakonitog posedovanja, zloupotrebe i trgovine malim i lakim oružjem na Zapadnom Balkanu u okviru Berlinskog procesa sačinjen je sporazumni dokument, Mapa puta, za održivo rešenje za suzbijanje nedozvoljenog posedovanja, zloupotrebe i trgovine malokalibarskim i lakim oružjem na Zapadnom Balkanu do 2024. godine, koja je usvojena na Samitu za Zapadni Balkan, 9. jula 2018. godine u Londonu, Ujedinjeno Kraljevstvo. U skladu sa navedenim, Strategija sadrži osnovne mehanizme koji su predviđeni u Mapi puta, a koji su uspostavljeni u borbi protiv sprečavanja nedozvoljenog posedovanja i zloupotrebe vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija za civilnu upotrebu na Zapadnom Balkanu.
Republika Srbija kontinuirano unapređuje sposobnost svoje državne uprave i sektora bezbednosti da se suoče sa svim izazovima i rizicima u oblasti kontrole SALW. Utvrđivanjem pristupanja EU, kao strateškog opredeljenja spoljne politike, Republika Srbija je sebi postavila za cilj da bude deo evropske bezbednosne politike, i u tom smislu, Republika Srbija nastoji da uskladi svoje aktivnosti sa strateškim ciljevima EU za borbu protiv nedozvoljenog držanja i trgovine malim i lakim oružjem.
Strategija kontrole malog i lakog oružja u Republici Srbiji zasnovana je na poštovanju međunarodnog prava, posebno humanitarnog prava i na poštovanju ljudskih prava, rodne perspektive i načela demokratije, u okviru ukupnih napora za smanjenje i kontrolu malog i lakog oružja, municije i eksploziva za civilnu upotrebu.
Strategija kontrole malog i lakog oružja u Republici Srbiji, kao i pripadajući Akcioni plan urađeni su na osnovu postojećeg pravnog okvira Evropske unije i drugih međunarodnih propisa.
U ovoj su Strategiji određene imenice navedene u muškom rodu, a koriste se kao neutralne za muški i ženski rod.
Strategija se donosi za period 2019-2024. godine.
Akcioni plan za sprovođenje strategije za period 2019‒2020. godine, čini sastavni deo Strategije kontrole malog i lakog oružja u Republici Srbiji za period 2019‒2024. godine.
2. REZULTATI PRETHODNE STRATEGIJE
Vlada je 2010. godine donela Strategiju kontrole streljačkog i lakog oružja u Republici Srbiji za period 2010-2015. godine.
Opšti cilj te strategije bio je da se uspostavi jedinstveni nacionalni sistem efikasne kontrole streljačkog i lakog oružja u Republici Srbiji kao način da se osigura smanjenje količine oružja u nelegalnom posedu, da se redukuje broj zloupotreba oružja u legalnom posedu i poveća opšta bezbednost građana i društva u celini. Da bi se postigao taj cilj, prethodnom strategijom je bilo definisano osam specifičnih ciljeva.
Prethodna strategija bila je osmišljena kao okvir za angažovanje institucija i pojedinaca, kako u vladinom tako i u nevladinom sektoru, za implementaciju aktivnosti sprečavanja i borbe protiv nelegalne proizvodnje, posedovanja i trgovine streljačkog i lakog oružja u svim aspektima.
Prethodna strategija predviđala je ostvarenje ciljeva uvođenjem strožijih kontrola, prevencijom i borbom protiv nelegalne proizvodnje, posedovanja, zloupotrebe i trgovine, obezbeđivanjem skladišta i uklanjanjem viškova zaliha, kao i podizanjem svesti javnosti o rizicima povezanim sa streljačkim i lakim oružjem. Ta strategija je takođe utvrđivala nadležnost resornih ministarstava za sprovođenje postavljenih aktivnosti, kao i ostalih organa zaduženih za njeno sprovođenje.
U periodu 2010‒2015. godine Republika Srbija unapredila je pravni okvir donošenjem novih zakona i pratećih propisa koji su usklađeni sa propisima EU. U periodu važenja ove strategije doneti su: Zakon o oružju i municiji ("Službeni glasnik RS", br. 20/15 i 10/19); Zakon o privatnom obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 104/13, 42/15 i 87/18), Zakon o detektivskoj delatnosti ("Službeni glasnik RS", br. 104/13 i 87/18), Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene ("Službeni glasnik RS", broj 95/13), Zakon o uvozu i izvozu naoružanja i vojne opreme ("Službeni glasnik RS", broj 107/14), Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika RS ("Službeni glasnik RS", broj 94/16).
Doneti su i sledeći podzakonski akti na osnovu donetih zakona: Uredba o bližim kriterijumima za određivanje obavezno obezbeđenih objekata i načinu vršenja poslova njihove zaštite ("Službeni glasnik RS", broj 96/18), Uredba o minimalnim tehničkim uslovima kod obavezne ugradnje sistema tehničke zaštite u bankama i drugim finansijskim institucijama ("Službeni glasnik RS", broj 98/16), Pravilnik o utvrđivanju zdravstvene sposobnosti fizičkih lica za držanje i nošenje oružja ("Službeni glasnik RS", br. 25/16 i 79/16), Pravilnik o postupku izdavanja, izgledu i sadržini obrazaca i isprava o oružju predviđenih Zakonom o oružju i municiji ("Službeni glasnik RS", broj 16/16), Pravilnik o načinu vođenja i obrascima evidencija o oružju i municiji koje vode nadležni organi ("Službeni glasnik RS", broj 12/16), Pravilnik o onesposobljavanju oružja ("Službeni glasnik RS", br. 9/16, i 96/16), Pravilnik o obuci u rukovanju vatrenim oružjem, uslovima za bavljenje popravljanjem i prepravljanjem oružja i prometom oružja i municije ("Službeni glasnik RS", br. 13/06 i 88/16), Pravilnik o prostorno-tehničkim uslovima za bezbedno smeštanje i čuvanje oružja i municije ("Službeni glasnik RS", br. 9/16, 106/16 i 50/18), Pravilnik o evidencijama koje vode pravna lica i preduzetnici ("Službeni glasnik RS", broj 3/16), Pravilnik o postupku davanja oružja na poslugu ("Službeni glasnik RS", broj 95/15), Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu upotrebe detektivske legitimacije ("Službeni glasnik RS", broj 3/16), Pravilnik o poslovnom prostoru za obavljanje detektivske delatnosti, fizičko-tehničkim merama za čuvanje zbirki podataka i drugih evidencija ("Službeni glasnik RS", broj 75/15), Pravilnik o programu obuke i osposobljavanja lica za vršenje detektivskih poslova, načinu sprovođenja obuke i osposobljavanja i polaganja stručnog ispita za detektive ("Službeni glasnik RS", broj 74/15), Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu upotrebe legitimacije službenika privatnog obezbeđenja ("Službeni glasnik RS", broj 3/16), Pravilnik o načinu upotrebe sredstava prinude u vršenju poslova privatnog obezbeđenja ("Službeni glasnik RS", broj 30/15), Pravilnik o načinu polaganja stručnog ispita za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, visini troškova organizovanja i sprovođenja ispita i sadržini i načinu vođenja evidencija ("Službeni glasnik RS", broj 28/15), Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava ("Službeni glasnik RS", br. 19/15 i 71/17), Pravilnik o boji i sastavnim delovima uniforme službenika obezbeđenja ("Službeni glasnik RS", broj 4/15), Pravilnik o programima i načinu sprovođenja obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja ("Službeni glasnik RS", broj 117/14), Pravilnik o bližim uslovima koje moraju da ispune pravna i fizička lica za sprovođenje stručne obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja ("Službeni glasnik RS", broj 117/14), Pravilnik o načinu vođenja Registra lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći ("Službeni glasnik RS", br. 28/15 i 44/18).
Poboljšan je mehanizam za pristup bazama podataka koje se odnose na streljačko i lako oružje, unapređeni su mehanizmi za kontrolu unutrašnjeg i spoljnotrgovinskog prometa oružja, sprovedene su aktivnosti na prikupljanju i uklanjanju viškova oružja, municije i minsko-eksplozivnih sredstava.
U skladu sa ciljevima strategije ostvarena je dobra saradnja unutar MUP, kao i između MUP i Ministarstva odbrane (u daljem tekstu: MO), Ministarstva finansija - Uprave carina (u daljem tekstu: UC), Ministarstva spoljnih poslova (u daljem tekstu: MSP), Bezbednosno-informativne agencije (u daljem tekstu: BIA), Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija (u daljem tekstu: MTTT) i Zavoda za ispitivanje oružja i municije u Kragujevcu.
Ustanovljena je i međuresorska Komisija za razmatranje zahteva i izdavanje dozvola za uvoz i izvoz sportskog i lovačkog oružja, municije i delova za oružje, kao i reprodukcionog materijala za proizvodnju oružja, municije, eksplozivnog materijala i pirotehničkih sredstava, koju čine predstavnici MTTT, MO i MUP. Postupak odlučivanja po zahtevima za izdavanje dozvola za izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme, kao i za izvoz i uvoz robe dvostruke namene propisan je gore navedenim zakonima i usklađen je sa međunarodnim standardima. Uspostavljen je visok stepen saradnje svih učesnika u postupku izdavanja dozvola (MO, MUP, MSP i BIA) u cilju sprečavanja preusmeravanja navedene robe.
Republika Srbija pažljivo prati međunarodne propise i praksu u oblasti kontrole malog i lakog oružja (SALW), municije i eksploziva za civilnu upotrebu i redovno dostavlja izveštaje o aktivnostima u ovoj oblasti UN i OEBS.
MTTT i UC uspostavili su razmenu informacija elektronskim putem, kroz koju razmenjuju informacije koje se odnose na izdate dozvole, odbijene zahteve, kao i oduzete i dozvole koje su prestale da važe, s jedne strane i podatke koji se odnose na momenat kada roba napusti carinsku teritoriju Republike Srbije, sa druge strane.
MO je u periodu 2010-2015. godine, izgradio 26 objekata ukupne površine 11.260 m2 radi bezbednog skladištenja naoružanja i vojne opreme.
MUP je uz finansijsku pomoć UNDP/SEESAC i Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Republici Srbiji izgradio magacinski kompleks za bezbedno skladištenje malog i lakog oružja u Platičevu kod Rume.
Tokom 2016. godine u Republici Srbiji u postupcima koji se vode pred nadležnim organom MUP ukupno je oduzeto 10.595 komada oružja, od čega se 744 komada oružja nalazilo u nelegalnom posedu građana za koje su podnete krivične prijave za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. Krivičnog zakonika. MUP je podneo i 874 prekršajne prijave za nesavesno čuvanje i korišćenje oružja.
U periodu od 2012. do 2016. godine, u Republici Srbiji izvršena su 84 ubistva vatrenim oružjem, gde je kao posledica nastupila trenutna smrt lica - od čega su 18 žrtava bile žene. U istom periodu vatrenim oružjem povređeno je 35 žena i 186 muškaraca.
U Republici Srbiji je nakon stupanja na snagu Zakona o oružju i municiji ("Službeni glasnik RS", broj 20/15), sprovedena zakonska legalizacija. U postupku zakonske legalizacije, koja je trajala u periodu od 4. marta do 4. juna 2015. godine, iz ilegalnih u legalne tokove je prešlo ukupno 6.438 komada oružja, od čega je predato ukupno 2.138 komada oružja, a podneto je bilo 4.300 zahteva za registraciju oružja. U postupku zakonske legalizacije je predato i 979 bombi, 128 minsko-eksplozivnih sredstava i 160.434 komada municije različitog kalibra.
Imajući u vidu da legalizacije oružja imaju pozitivan uticaj na smanjenje broja nelegalnog oružja, MUP je sproveo postupak legalizacije, koja je trajala u periodu od 1. jula do 1. novembra 2016. godine. Iz ilegalnih u legalne tokove je prešlo ukupno 1.410 komada oružja, od čega je predato ukupno 926 komada oružja, a podneto je 484 zahteva za registraciju oružja. Tokom ove legalizacije predato je i 298 bombi, 115 minsko-eksplozivnih sredstava i 61.755 komada municije različitog kalibra.
Shodno navedenim razlozima, MUP je u periodu od 1. juna do 1. oktobra 2017. godine, sproveo legalizaciju oružja. Iz ilegalnih u legalne tokove je prešlo ukupno 1.104 komada oružja, od čega je predato ukupno 661 komad oružja, a podneto je 443 zahteva za registraciju oružja. Tokom ove legalizacije predato je i 124 bombi, 189 minsko-eksplozivnih sredstava i 56.852 komada municije različitog kalibra.
U Republici Srbiji 2010. godine MUP je uništio 28.285 komada, dok je u 2012. godini uništio 17.000 komada oružja. Oba uništenja oružja je finansirala Evropska unija, kao aktivnosti u sklopu Odluke 2010/179/CFSP Saveta EU od 11. marta 2010. godine, u cilju pružanja podrške aktivnostima SEESAC-a u vezi sa kontrolom oružja na Zapadnom Balkanu, unutar okvira Strategije EU za borbu protiv ilegalnog sakupljanja i trgovine malim i lakim oružjem (SALW) i municijom za SALW.
Na osnovu saradnje MUP i međunarodnih organizacija UNDP/SEESAC, u julu 2017. godine, MUP je uništio 18.009 komada oružja.
Ministarstvo finansija, pretežno Uprava carina, ima dugogodišnju saradnju sa EU, koja je otpočela još 2005. godine, kroz dugoročni projekat EU (LTP) - Pomoć u kontroli izvoza robe dvostruke namene, koji je februara 2016. godine preinačen u EU P2P (partner-to-partner), program za kontrolu trgovine robom dvostruke namene. Od 2005. godine, ovim projektom koordiniraju Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) i BAFA - Savezna kancelarija za ekonomske odnose i kontrolu izvoza - Nemačka. Uprava carina ima dugoročnu saradnju sa projektom EXBS Sjedinjenih Američkih Država. Pored dva pomenuta projekta, UC je razvila saradnju sa Ministarstvom energetike SAD, a u vezi sa Programom o identifikaciji robe. EU i SAD pružaju podršku UC u njenim nastojanjima da ojača sopstvene sisteme kontrole naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene.
3. NORMATIVNI I STRATEŠKI OKVIR
Normativni okvir u Republici Srbiji obezbeđuje pravni osnov koji omogućava kontrolu malog i lakog oružja, kao i eksploziva za civilnu upotrebu u svim aspektima bezbednosti.
Zakoni koji uređuju oblast kontrole malog i lakog oružja su: Zakon o oružju i municiji ("Službeni glasnik RS", br. 20/15 i 10/19), Zakon o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije ("Službeni glasnik RS", broj 87/18), Zakon o privatnom obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 104/13, 42/15, 87/18), Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene ("Službeni glasnik RS", broj 95/13), Zakon o uvozu i izvozu naoružanja i vojne opreme ("Službeni glasnik RS", broj 107/14), Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme ("Službeni glasnik RS", broj 36/18), Krivični zakonik ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16), Zakonik o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14), Zakon o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 6/16, 24/18, 87/18), Zakon o detektivskoj delatnosti ("Službeni glasnik RS", br. 104/13 i 87/18), Zakon o prometu eksplozivnih materija ("Službeni list SFRJ", br. 30/85 i 6/89 i"Službeni list SRJ", br. 53/91, 16/93 - dr. zakon, 31/93 - dr. zakon, 41/93 - dr. zakon, 24/94 - dr. zakon, 28/96 - dr. zakon i 68/02 i "Službeni glasnik RS", broj 101/05 - dr. zakon), Zakon o divljači i lovstvu ("Službeni glasnik RS", broj 18/10).
Najvažniji strateški dokumenti koji su relevantni za oblast kontrole malog i lakog oružja su:
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 88/09), Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv terorizma za period 2017-2021. godina ("Službeni glasnik RS", broj 94/17), Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 22/15), Strategija policije u zajednici ("Službeni glasnik RS", broj 43/13), Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine ("Službeni glasnik RS", broj 1/15), Nacionalna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala ("Službeni glasnik RS", broj 23/09), Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima ("Službeni glasnik RS", broj 27/11), Akcioni plan za Poglavlje 24 - Pravda, sloboda, bezbednost (2016), Strategija integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji 2017-2020. ("Službeni glasnik RS", broj 9/17).
Osigurana bezbednost građana efikasnom i efektivnom kontrolom malog i lakog oružja, tako što će se uspostaviti sveobuhvatni i održivi mehanizmi za identifikovanje, sprečavanje, krivično gonjenje i kontrolu nedozvoljenog posedovanja, zloupotrebe i trgovine vatrenim oružjem, municijom i eksplozivima.
Opšti cilj Strategije je smanjivanje pretnji od nelegalnog posedovanja i zloupotrebe malog i lakog oružja, municije i eksploziva za civilnu upotrebu.
Strategija definiše pet posebnih ciljeva za unapređenje kontrole malog i lakog oružja i to:
1) Usklađen i unapređen pravni okvir u oblasti kontrole malog i lakog oružja, kao i eksploziva za civilnu upotrebu;
2) Unapređeni nacionalni mehanizmi za smanjenje malog i lakog oružja (SALW), municije i eksploziva za civilnu upotrebu u nelegalnom posedu;
3) Unapređeni nacionalni kapaciteti za upravljanje zalihama malog i lakog oružja (SALW), municije i eksploziva za civilnu upotrebu;
4) Unapređeni nacionalni kapaciteti za kontrolu, ispitivanje, obeležavanje i praćenje malog i lakog oružja (SALW), kao i za vođenje evidencija;
5) Ojačana saradnja na međunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou, kao i sa sektorom civilnog društva.
5.1 Usklađen i unapređen pravni okvir u oblasti kontrole malog i lakog oružja, kao i eksploziva za civilnu upotrebu
U cilju usklađivanja i unapređenja pravnog okvira u oblasti kontrole malog i lakog oružja, njegovih delova i pripadajuće municije, kao i eksploziva za civilnu upotrebu, Republika Srbija će vršiti usklađivanje svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.
U skladu sa navedenim, Republika Srbija će Zakon o oružju i municiji ("Službeni glasnik RS", br. 20/15 i 10/19) uskladiti sa Direktivom 853/2017/EU.
U Republici Srbiji Zakonom o oružju i municiji kao i Pravilnikom o onesposobljavanju oružja, regulisana je oblast onesposobljavanja oružja. S obzirom na to da je Evropska unija donela novu Uredbu 2018/337 koja menja Uredbu o onesposobljavanju oružja iz 2015. godine gde se menjaju tehničke specifikacije za onesposobljavanje vatrenog oružja, Republika Srbija će radi unapređenja pravnog okvira uskladiti Pravilnik o onesposobljavanju oružja sa novom zakonskom regulativom EU.
U postupku usklađivanja regulative koja se odnosi na ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja i municije, Republika Srbija je 9. novembra 2018. godine donela Zakon o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije. Republika Srbija će donošenjem novog zakona sa podzakonskim aktima iz oblasti kontrole eksplozivnih materija za civilnu upotrebu, ovu oblast uskladiti sa pravnim tekovinama EU.
Uspostavljanjem unapređenog normativnog sistema, uz stalno praćenje i procenjivanje uticaja propisa na kontrolu malog i lakog oružja, njegovih delova i pripadajuće municije, kao i eksploziva za civilnu upotrebu, Republika Srbija stvara okvir za implementaciju međunarodnih standarda i dalje usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU.
Republika Srbija će u periodu trajanja Strategije preduzeti sledeće mere:
1) usklađivanje postojećeg zakonskog okvira sa međunarodnom i evropskom pravnom regulativom u oblasti nabavljanja, držanja i nošenja oružja, ispitivanja, žigosanja i obeležavanja oružja, kao i u oblasti kontrole eksplozivnih materija za civilnu upotrebu;
2) donošenje podzakonskih akata koji uređuju oblast nabavljanja, držanja i nošenja oružja, ispitivanja, žigosanja, obeležavanja oružja, proizvodnje i prometa NVO, kao i kontrole eksplozivnih materija za civilnu upotrebu;
3) jačanje kapaciteta kroz obučavanje zaposlenih na poslovima kontrole malog i lakog oružja, eksplozivnih materija i municije.
5.2. Unapređeni nacionalni mehanizmi za smanjenje malog i lakog oružja (SALW), municije i eksploziva za civilnu upotrebu u nelegalnom posedu
Imajući u vidu da nelegalno posedovanje oružja dovodi do zloupotrebe, kao što su kriminalne aktivnosti, nedozvoljena upotreba vatrenog oružja i eksploziva i krivična dela izvršena oružjem, preduzimaće se kontinuirane mere koje se odnose na oduzimanje oružja i eksploziva, kao i sankcionisanje nezakonitih aktivnosti koje su u suprotnosti sa propisima koji regulišu proizvodnju, žigosanje, nabavku, registraciju, promet oružja i municije i eksploziva za civilnu upotrebu.
Zloupotreba vatrenog oružja povezana je sa nasiljem, kriminalnim aktivnostima, ali i sa organizovanim kriminalom i terorizmom, te je stoga Zakonom o oružju i municiji propisano da ministar unutrašnjih poslova može periodično raspisivati legalizacije oružja u cilju borbe za smanjenje nelegalnog oružja.
Republika Srbija će raditi na jačanju institucionalnih kapaciteta, a posebno na jačanju uspostavljenih specijalizovanih timova MUP i tužilaštava, koji koordinirano deluju na suzbijanju i sprečavanju krivičnih dela krijumčarenja oružja.
Širenje malog i lakog oružja, kao i eksploziva za civilnu upotrebu nije ograničeno na nacionalne teritorije zemalja, što predstavlja internacionalni faktor nestabilnosti. Republika Srbija će preduzimati mere radi povećanja stepena kontrole i obezbeđenja državne granice radi preventivnog delovanja i suzbijanja prekograničnih kriminalnih aktivnosti u vezi sa kontrolom malog i lakog oružja.
Strateški ciljevi koje preduzima Republika Srbija zasnovani su na sprovođenju obaveznih mera Saveta bezbednosti UN, ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz međunarodnih konvencija i sporazuma, kao i na obavezama u pogledu onemogućavanja i sankcionisanja svih nelegalnih aktivnosti u ovoj oblasti a posebno subjekata koji bi na bilo koji način mogli da podrže terorizam, terorističke organizacije ili grupe. U cilju ostvarivanja preuzetih obaveza radi efikasnije borbe protiv nelegalnog SALW, pooštriće se kaznena politika koja se odnosi na proizvodnju, držanje i promet nelegalnog oružja, municije i eksploziva.
Republika Srbija će u periodu trajanja Strategije preduzeti sledeće mere:
1) jačanje svesti građana o uticaju i rizicima nedozvoljenog držanja oružja;
2) sprovođenje dugoročne, redovne kontrole malog i lakog oružja, intenziviranje borbe protiv nelegalnog posedovanja, trgovine oružjem, municijom i eksplozivima, kao i njegovog preusmeravanja;
3) sprovođenje legalizacije oružja.
5.3. Unapređeni nacionalni kapaciteti za upravljanje zalihama malog i lakog oružja (SALW), municije i eksploziva za civilnu upotrebu
U kontekstu napora za smanjenje viškova oružja i municije kontinuirano se vrši prikupljanje oružja koje je postalo vlasništvo Republike Srbije i sprovodi se njegovo uništenje u saradnji sa međunarodnim akterima.
Viškovi oružja se identifikuju, čuvaju i uklanjaju prema već propisanim procedurama, uzimajući u obzir potrebe državnih organa koji za obavljanje poslova iz svojih nadležnosti koriste oružje. Tokom procesa uklanjanja garantuje se bezbednost.
Unapređivanje sigurnosti objekata u kojima se čuvaju i skladište viškovi oružja sa međunarodnim standardima predstavlja jednu od prioritetnih aktivnosti.
Republika Srbija će u narednom periodu preduzimati mere za jačanje transparentnosti u društvu i sposobnosti institucija da iskoriste stečena iskustva i razmenu informacija u vezi sa najboljom praksom za upravljanjem viškovima malog i lakog oružja, municijom i eksplozivima za civilnu upotrebu.
Republika Srbija će u periodu trajanja Strategije preduzeti sledeće mere:
1) stvaranje novih i unapređivanje postojećih kapaciteta za bezbedno skladištenje malog i lakog oružja, municije i eksploziva za civilnu upotrebu;
2) identifikacija i upravljanje viškovima oružja, municije i eksploziva za civilnu upotrebu;
3) podizanje svesti i znanja o opasnostima od nesavesnog korišćenja malog i lakog oružja kod građana, a posebno omladine.
5.4. Unapređeni nacionalni kapaciteti za kontrolu, ispitivanje, obeležavanje i praćenje malog i lakog oružja (SALW), kao i za vođenje evidencija
Unapređenje tehničkih i administrativnih kapaciteta za kontrolu, obeležavanje i žigosanje oružja predstavlja prioritet Republike Srbije u narednom periodu. Imajući u vidu da je identifikacija oružja od presudnog značaja za uspešno praćenje oružja, Republika Srbija će unapređenjem nacionalnih kapaciteta obezbediti poboljšane uslove za obeležavanje oružja, osnovnih delova i municije korišćenjem oznaka u skladu sa međunarodnim standardima koje obeleženo oružje čine jedinstvenim primerkom čije se kretanje može pratiti na nacionalnom i na međunarodnom nivou.
Cilj donošenja Zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije je obezbeđivanje sigurnosti funkcionisanja vatrenog oružja, naprava i municije pre puštanja u promet, kao i pospešivanje mogućnosti praćenja oružja i pružanja podataka o životnom ciklusu vatrenog oružja. Zakon o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije predstavlja pravni osnov za bliže uređivanje oblasti ispitivanja, žigosanja i obeležavanja oružja, naprava i municije, podzakonskim aktima.
Zakon o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije omogućava da Republika Srbija započne postupak za pristupanje Stalnoj međunarodnoj komisiji za ispitivanje ručnog vatrenog oružja (u daljem tekstu: C.I.P.).
Harmonizacija pravila za obeležavanje vatrenog oružja, kao i svih ključnih komponenti oružja pospešiće mogućnost praćenja oružja i pružiće podatke o čitavom životnom ciklusu vatrenog oružja i municije. Vođenje evidencija o svim podacima o oružju i njegovim osnovnim delovima i municiji, predstavlja osnov za unapređenu razmenu prikupljenih relevantnih podataka i kao takvo pruža mogućnost praćenja oružja koje je korišćeno za kriminalne aktivnosti.
Praćenje kontrole malog i lakog oružja (SALW) nakon izvoza trebalo bi da bude efikasno zbog postupka prethodnog odobravanja, pošto državna administracija traži podnošenje zahteva za izdavanje dozvole za spoljnotrgovinske aktivnosti u vezi sa kontrolisanom robom.
Republika Srbija će u periodu trajanja Strategije preduzeti sledeće mere:
1) unapređenje kontrole u oblasti ispitivanja, žigosanja i obeležavanja oružja;
2) unapređenje administrativnih i tehničkih kapaciteta za praćenje SALW i mehanizama za sprečavanje njegovog preusmeravanja.
5.5. Ojačana saradnja na međunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou, kao i sa sektorom civilnog društva
Ključ uspešnosti napora koje preduzima Republika Srbija u vezi sa kontrolom malog i lakog oružja leži u internacionalnoj, regionalnoj i nacionalnoj saradnji. Direktiva EU 853/2017 od 17. maja 2017. godine, pruža okvir u cilju bolje razmene informacija među državama članicama.
U skladu sa navedenim, Republika Srbija ostvaruje saradnju na internacionalnom nivou sa UNDP/SEESAC, OSCE (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju), SIPRI (Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira), BAFA (Savezna kancelarija za ekonomske odnose i kontrolu izvoza - Nemačka), EXBS Sjedinjenih Američkih Država, SEEFEN (Mreža eksperata za vatreno oružje Jugoistočne Evrope), INTERPOL, EUROPOL i dr.
Povećanje regionalne saradnje kroz jačanje transparentnosti, omogućava razmenu znanja, stečenih iskustava i najbolje prakse u vezi sa kontrolom malog i lakog oružja.
Internacionalna i regionalna saradnja u oblasti kontrole SALW predstavlja imperativ u cilju postizanja optimalne obučenosti administrativnih kapaciteta, razmene iskustava i tehnologije. Republika Srbija ima aktivan pristup poboljšanju bilateralnih i multilateralnih odnosa izražavajući spremnost za razmenu informacija, znanja i stečenih iskustava kroz angažman svojih kapaciteta iz oblasti kontrole SALW-a.
U periodu važenja prethodne strategije prepoznat je potencijal koji nudi sektor civilnog društva te će se intezivirati saradnja sa ovim sektorom u oblasti SALW.
Posedovanje, upotreba, zloupotreba i efekti malog i lakog oružja ispoljavaju jasne rodne dimenzije. Posebna pažnja biće usmerena na sprovođenje preventivnih mera za sprečavanje nasilja nad ženama, nasilja u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja. Jedna od aktivnosti biće i preduzimanje mera koje se odnose na preventivni rad, informisanje i podizanje nivoa svesti građana o vezi rodno zasnovanog nasilja sa posedovanjem malog i lakog oružja.
Republika Srbija će u periodu trajanja Strategije preduzeti sledeće mere:
1) unapređenje međunarodne i regionalne saradnje u cilju kontrole, zajedničkih/paralelnih istraga i praćenja malog i lakog oružja;
2) unapređenje međuresorne saradnje na nacionalnom nivou;
3) unapređenje saradnje sa sektorom civilnog društva na nacionalnom i lokalnom nivou;
4) implementacija rodno zasnovanih načela tokom sprovođenja Akcionog plana.
6. SPROVOĐENJE, PRAĆENJE, OCENJIVANJE I IZVEŠTAVANJE
Ovu strategiju sprovode državni organi i organi jedinica lokalne samouprave Republike Srbije, u okviru svojih nadležnosti, u saradnji sa organizacijama civilnog društva. U slučajevima kada je aktivnost u nadležnosti više organa, onaj organ koji ima pretežnu nadležnost preuzima odgovornost za njeno izvršenje, a svi ostali su imenovani kao partneri.
U cilju kontrole sprovođenja Strategije i Akcionog plana i ispunjavanja 14 ključnih indikatora učinka iz Mape puta za održivo rešenje za suzbijanje nedozvoljenog posedovanja, zloupotrebe i trgovine malokalibarskim i lakim oružjem na Zapadnom Balkanu do 2024. godine, Vlada obrazuje Savet za kontrolu malog i lakog oružja, kao stručno savetodavno telo (u daljem tekstu: Savet), koji kontroliše i daje smernice Radnoj grupi koju formira ministar. Savet čine predstavnici ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ministarstva nadležnog za poslove odbrane, ministarstva nadležnog za poslove trgovine, turizma i telekomunikacija, ministarstva nadležnog za poslove finansija, ministarstva nadležnog za spoljne poslove i ministarstva nadležnog za poslove pravde. U Savet se imenuju predstavnici nadležnih ministarstava, najmanje radnog mesta načelnik odeljenja i službenici na složenijim radnim zadacima, kako bi se obezbedilo sprovođenje dogovorenog na sastancima Saveta.
Savetom predsedava predsednik Saveta. Predsednik Saveta zastupa i predstavlja Savet i dostavlja Vladi izveštaj o ispunjenosti ciljeva Strategije.
Član Saveta je i Nacionalni koordinator za kontrolu malog i lakog oružja, predstavnik ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: Koordinator).
Savet, se kao stručno savetodavno telo Vlade obrazuje radi koordinacije nacionalnih i međunarodnih aktivnosti u kontroli malog i lakog oružja, municije i eksploziva, radi praćenja ispunjavanja svih međunarodnih obaveza iz oblasti kontrole malog i lakog oružja, municije i eksploziva predviđenih Strategijom i Mapom puta za održivo rešenje za suzbijanje nedozvoljenog posedovanja, zloupotrebe i trgovine malokalibarskim i lakim oružjem na Zapadnom Balkanu do 2024. godine. Savet predlaže nove politike i prati usaglašavanje propisa sa pravnim tekovinama EU, ocenjuje napredak u sprovođenju Strategije i Akcionog plana, na osnovu izveštaja Koordinatora i daje predloge mera za rešavanje uočenih problema, angažovanja potrebnih resursa i usklađuje postupanje nadležnih državnih organa i drugih organizacija i institucija koje su od značaja za kontrolu malog i lakog oružja. Savet se sastaje najmanje dva puta godišnje, najkasnije 15 dana pre održavanja Regionalnog sastanka Komisije za lako i malokalibarsko oružje a nadležnom odboru i Vladi dostavlja periodične izveštaje.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za Savet obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Koordinator, koji je ujedno i predsednik Radne grupe za sprovođenje i praćenje Strategije i Akcionog plana nadležan je za operativno sprovođenje Akcionog plana. Koordinator priprema dokumenta neophodna za funkcionisanje Saveta, upravlja procesom popunjavanja upitnika na nacionalnom nivou i daje inicijative za nove politike u oblasti kontrole malog i lakog oružja, municije i eksploziva. Za efikasno sprovođenje Strategije i Akcionog plana i radi izveštavanja Saveta o sprovedenim aktivnostima i postignutim rezultatima, formira se Radna grupa za sprovođenje i praćenje Strategije (u daljem tekstu: Radna grupa), čiji članovi su predstavnici državnih organa i organizacija koji su nosioci aktivnosti i partneri u sprovođenju Strategije i Akcionog plana i koji poseduju stručna znanja iz oblasti od značaja za sprovođenje Strategije i Akcionog plana i to: ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ministarstva nadležnog za poslove odbrane, ministarstva nadležnog za poslove trgovine, turizma i telekomunikacija, ministarstva nadležnog za spoljne poslove, ministarstva nadležnog za poslove pravde, ministarstva nadležnog za poslove finansija, ministarstva nadležnog za poslove prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ministarstva nadležnog za poslove omladine i sporta, ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ministarstva nadležnog za poslove kulture i informisanja, ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, Republičkog javnog tužilaštva, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije i Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
U radu Radne grupe mogu učestvovati i predstavnici tela za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije i predstavnici sektora civilnog društva preko Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.
Predsednik Radne grupe je po prirodi posla Koordinator i ima zamenika. Sastav, zadaci i rok izvršenja zadataka Radne grupe uređuju se aktom o obrazovanju Radne grupe.
Sprovođenje, praćenje, i razmenjivanje svih operativnih informacija koje su vezane za oružje vrši se preko Kontakt tačke za oružje ("Firearms focal point" - FFP) (u daljem tekstu: Kontakt tačka).
Kontakt tačka za oružje je tim/radna grupa za sprovođenje, praćenje i razmenjivanje svih operativnih informacija, a čine ga predstavnici Uprave kriminalističke policije, Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, Uprave granične policije, Uprave za upravne poslove i Sektora za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije.
Predstavnik Kontakt tačke, odnosno tima/radne grupe prisustvuje sednicama Saveta i po funkciji je pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke poslove.
Praćenjem i ocenjivanjem ispunjenosti ciljeva Strategije procenjuje se efektivnost i relevantnost sprovedenih aktivnosti. Praćenjem i ocenjivanjem se, takođe, detaljnije analiziraju problemi i prepreke koje su nastale u procesu sprovođenja Strategije, prepoznaju ostvarena poboljšanja u radu kako bi se stvorili uslovi za predlaganje nužnih izmena i dopuna. Izveštaje o ispunjenosti ciljeva Strategije Koordinator dostavlja Savetu.
Osnov za praćenje i ocenjivanje Strategije su akcioni planovi za njeno sprovođenje. Akcioni planovi izrađuju se prema dinamici ispunjenja ciljeva. Akcionim planovima se, u skladu sa ciljevima Strategije, utvrđuju mere, aktivnosti, pokazatelji rezultata, izvor verifikacije, rokovi realizacije aktivnosti, potrebna sredstva, izvor finansiranja i nosioci aktivnosti. Akcioni plan Strategije 2019‒2020. godine sastavni je deo ovog dokumenta.
Akcioni plan će se na međunarodnom nivou pratiti na sastancima upravljačke Grupe koja je uspostavljena u okviru Berlinskog procesa. Praćenje će se vršiti kontekstualno u odnosu na ključne indikatore učinka, a ne prema pojedinačnim aktivnostima.
Akcioni plan će se pratiti tokom regionalnih sastanaka Saveta za streljačko i lako naoružanje odnosno SALW Komisija. Praćenje se vrši kontekstualno u odnosu na ključne indikatore učinka, a ne prema pojedinačnim aktivnostima.
Praćenje se sprovodi u redovnim vremenskim intervalima, na tromesečnom nivou, u skladu sa zadacima Radne grupe. Članovi Radne grupe prate izvršenje pojedinačnih aktivnosti za koje su odgovorni.
6.3. OCENJIVANJEM se utvrđuje napredak u sprovođenju Strategije, predlažu korektivne mere tokom sprovođenja i predlažu izmene. Ocenjivanje se sprovodi redovno, jednom godišnje, korišćenjem raznih izvora podataka uključujući godišnji izveštaj kao osnovni izvor podataka, a na osnovu definisanih pokazatelja.
Ocenjivanje se vrši na osnovu utvrđenih četrnaest ključnih pokazatelja učinka koji su definisani u Mapi puta, a to su:
1) broj pravnih okvira za kontrolu naoružanja na Zapadnom Balkanu koji su potpuno usklađeni sa zakonodavstvom Evropske unije, Ugovorom o trgovini naoružanjem i Protokolom protiv ilegalne proizvodnje i trgovine vatrenim oružjem (Protokol o vatrenom oružju);
2) broj usvojenih strateških dokumenata za kontrolu naoružanja, zasnovanih na statističkim podacima, a u kojima su sagledane specifične potrebe muškaraca, žena, dečaka i devojčica, u svakoj nadležnosti na Zapadnom Balkanu;
3) broj slučajeva, pojedinaca i količina zloupotrebljenog i krijumčarenog vatrenog oružja, municije i eksploziva u kojima je pokrenuta istraga i doneta presuda u poređenju sa brojem izveštaja organa za sprovođenje zakona o zaplenama;
4) broj slučajeva i količina vatrenog oružja, municije i eksploziva koji su zaplenjeni unutar granica u poređenju sa brojem slučajeva i količinom vatrenog oružja, municije i eksploziva koji su zaplenjeni na granici;
5) broj prijavljenih slučajeva zaplene vatrenog oružja, municije i eksploziva na granicama Evropske unije, a čiji trag vodi do Zapadnog Balkana, u poređenju sa brojem vatrenog oružja, municije i eksploziva koji su zaplenjeni širom Evropske unije, a čiji trag vodi do Zapadnog Balkana, ili koji su preusmereni u protivpravne tokove iz Zapadnog Balkana;
6) broj vatrenog oružja, municije i eksploziva za čiji izvoz su izdate dozvole na Zapadnom Balkanu, a za koje je tokom postupka kontrole nakon isporuke utvrđeno da su preusmereni u protivpravne tokove;
7) fokalne tačke za vatreno oružje koje su uspostavljene i funkcionišu u svakoj nadležnosti Zapadnog Balkana;
8) broj slučajeva međuinstitucionalne saradnje na operativnom nivou, uključujući istrage, krivično gonjenje i faze pre suđenja;
9) broj slučajeva operativne saradnje, proistekle iz razmene kriminalističko-obaveštajnih i balističkih podataka, u suzbijanju krivičnih dela izvršenih vatrenim oružjem sa nadležnim organima u regionu, državama članicama i agencijama Evropske unije, kao i sa međunarodnim agencijama za sprovođenje zakona;
10) broj incidenata u kojima je korišćeno vatreno oružje i žrtava zloupotrebe vatrenog oružja u svakoj nadležnosti Zapadnog Balkana, razvrstano po polu i starosti;
11) broj vatrenog oružja, municije, eksploziva koji su dobrovoljno predati, kao i broj vatrenog oružja koje je legalizovano ili onesposobljeno;
12) broj prijavljenog malokalibarskog i lakog oružja/vatrenog oružja, municije i eksploziva koji su konfiskovani ili broj viška naoružanja koje je sistematski uništeno;
13) broj objekata za skladištenje malokalibarskog i lakog oružja/vatrenog oružja i pripadajuće municije koji su u skladu sa međunarodnim standardima bezbednosti i sigurnosti;
14) stepen zadovoljstva (percepcije), građana u pogledu bezbednosti ili osećaja sigurnosti u odnosu na zloupotrebe vatrenog oružja na Zapadnom Balkanu (razvrstano po polu i starosti).
U zavisnosti od vrste pokazatelja, procenjuje se realizacija i efekti planiranih i realizovanih aktivnosti, kao i institucionalne i zakonodavne promene.
Pregled se predstavlja prema stepenu realizacije aktivnosti:
- sprovedena - ocena znači da je aktivnost realizovana u skladu sa očekivanjima i da nisu potrebne dodatne mere;
- delimično sprovedena - ocena znači da je aktivnost realizovana, ali da su potrebne dodatne mere da bi se kvalitet učinka unapredio do planiranog nivoa;
- nije sprovedena - ocena znači da aktivnost nije realizovana i da su potrebne mere da bi se planirana aktivnost realizovala.
Na osnovu dostavljenog godišnjeg izveštaja, Koordinator u saradnji sa članovima Radne grupe ocenjuje stepen sprovođenja aktivnosti o čemu izveštava Savet. Ukoliko bude potrebno, Koordinator predlaže Savetu, a savet Vladi, revidiranje Strategije, odnosno Akcionog plana u cilju unapređenja njene efektivnosti i održivosti.
Po isteku perioda predviđenog za sprovođenje Strategije, ocena sadrži preporuke, zaključke, naučene lekcije i prikazuje najbolju praksu po pitanju sprovođenja Strategije.
Akcioni plan se na međunarodnom nivou ocenjuje na sastancima Upravljačke grupe koja je uspostavljena u okviru Berlinskog procesa. Ocenjivanje se vrši kontekstualno u odnosu na ključne indikatore učinka, a ne prema pojedinačnim aktivnostima.
Napredak u implementaciji Akcionog plana ocenjuje se i na regionalnom nivou tokom regionalnih sastanaka Saveta za streljačko i lako naoružanje odnosno SALW Komisija. Napredak se ocenjuje kontekstualno u odnosu na ključne indikatore učinka, a ne prema pojedinačnim aktivnostima.
6.4. IZVEŠTAVANJE se sprovodi na godišnjem nivou. Koordinator izrađuje i objavljuje izveštaje o sprovođenju Strategije, stepenu sprovođenja ciljeva i aktivnosti, problemima i izazovima.
Izveštaji o postignutim rezultatima ili ukazivanje na probleme do kojih je došlo, dostavljaju se Koordinatoru.
Koordinator objedinjava izveštaje i dostavlja ih Savetu.
Sastavni deo izveštaja čini i izveštaj u formi odgovora na 14 Ključnih pokazatelja učinka.
Godišnji izveštaj se dostavlja Koordinatoru do 15. februara svake godine za prethodnu godinu.
Radi uspostavljanja jedinstvenog sistema izveštavanja, Koordinator u saradnji sa nadležnom organizacionom jedinicom ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i drugih ministarstava, standardizuje procedure izveštavanja i formate ovih izveštaja u skladu sa potrebama koje su proistekle iz Mape puta i praksama EU.
Savet o svom radu izveštava Nadležni odbor svakih 60 dana, a Vladu svakih 90 dana.
Po Akcionom planu se izveštava na međunarodnom nivou tokom sastanaka Upravljačke grupe koja je uspostavljena u okviru Berlinskog procesa. Izveštavanje se vrši kontekstualno u odnosu na ključne indikatore učinka, a ne prema pojedinačnim aktivnostima.
Po Akcionom planu se izveštava i na regionalnom nivou tokom regionalnih sastanaka Saveta za streljačko i lako naoružanje odnosno SALW Komisija. Izveštavanje se vrši kontekstualno u odnosu na ključne indikatore učinka, a ne prema pojedinačnim aktivnostima.
7. FINANSIJSKI EFEKTI STRATEGIJE I AKCIONOG PLANA
Sredstva neophodna za sprovođenje mera planiranih ovom strategijom i aktivnosti predviđenih Akcionim planom, koje će se izvršavati u narednom periodu, biće obuhvaćena finansijskim planovima nosilaca aktivnosti i obezbeđivaće se u budžetu Republike Srbije u skladu sa bilansnim mogućnostima, a u skladu sa potrebama dodatna sredstva će se obezbediti iz donacija, projekata, pomoći, kao i iz drugih izvora.
Za sprovođenje predmetne strategije i akcionog plana, sredstva su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 95/18), na Programu 1408 - Upravljanje ljudskim i materijalnim resursima, na Programskoj aktivnosti 0001 - Administracija i upravljanje, na ekonomskoj klasifikaciji 426 - Materijali u ukupnom iznosu od 260.000,00 dinara i programskoj aktivnosti Međunarodne aktivnosti, saradnja i partnerstvo (002), na ekonomskoj klasifikaciji 422 - Troškovi putovanja u ukupnom iznosu od 80.000,00 dinara.
Potrebna sredstva u 2020. godini, biće obezbeđena u skladu sa limitima za 2020. godinu za razdeo 15 - Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok za 2021. godinu, sredstva nisu potrebna.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Akcioni plan, koji je sastavni deo ove strategije, objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 44/2019, možete pogledati OVDE