PROGRAM ZA REŠAVANJE PROBLEMATIČNIH KREDITA ZA PERIOD 2018-2020. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 105/2018 i 46/2019)

UVOD

S obzirom da su problematični krediti postali potencijalni izvor sistemskog rizika državni organi Republike Srbije (Vlada i Narodna banka Srbije) izradili su sveobuhvatnu Strategiju za rešavanje problematičnih kredita (u daljem tekstu: Strategija) uz uključivanje svih nadležnih institucija. Sprovođenje kompleksne Strategije zahtevalo je među institucionalnu koordinaciju, zbog čega su izrađena dva akciona plana - Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS) i Vlade. Radna grupa koju čine predstavnici svih relevantnih institucija formirana po Odluci Vlade 05 broj 02-5145/2015-1 od 11. maja 2015. godine vrši nadzor nad sprovođenjem Strategije i utvrđuje probleme koje tokom sprovođenja treba rešavati.1

Sama Strategija predstavljala je trogodišnji kontinuirani proces i podrazumevala je: utvrđivanje regulatornih, poreskih, institucionalnih i drugih prepreka za rešavanje problematičnih kredita i implementaciju aktivnosti (politika i mera) radi postizanja osnovnog cilja i ostvarenja ključnih prioriteta utvrđenih akcionim planom Vlade i NBS.

Implementacija mera predviđenih Strategijom dala je značajne rezultate. Nivo problematičnih kredita značajno je smanjen nakon donošenja Strategije. Za nešto više od tri godine otkako je Strategija usvojena, iznos problematičnih kredita smanjen je u septembru 2018. godine na najniži nivo od 2008. godine, otkad se prati ovaj pokazatelj kvaliteta portfelja banaka.

Ipak, i pored uspešne primene Strategije, potrebno je preduzeti aktivnosti kako bi se rešili i preostali problemi i omogućila održivost postignutih rezultata. Program za rešavanje problematičnih kredita za period 2018-2020. godine (u daljem tekstu: Program) obuhvata tri područja aktivnosti. Prvo područje usmereno je ka rešavanju problematičnih potraživanja državnih finansijskih poverilaca. Drugo područje usmereno je ka daljem unapređenju primene stečajnog okvira. Treće područje obuhvata niz aktivnosti koje su usmerene ka prevenciji nastajanja novih problematičnih kredita.

_______________
1 Problematični kredit definisan je Odlukom o izveštavanju banaka ("Službeni glasnik RS", br. 125/14, 4/15, 111/15, 61/16 i 69/16) - Prilog 8 (NPL 1) i Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ("Službeni glasnik RS", br. 94/11, 57/12, 123/12, 43/13, 113/13, 135/14, 25/15, 38/15, 61/16, 69/16 i 91/16) kao stanje ukupnog preostalog duga pojedinačnog kredita (uključujući i iznos docnje): (1) po osnovu koga je dužnik u docnji (na način predviđen odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke) duže od 90 dana, ili po osnovu plaćanja kamate ili glavnice, (2) po kome je kamata u visini tromesečnog iznosa (i viša) pripisana dugu, kapitalizovana, refinansirana ili je njeno plaćanje odloženo, (3) po osnovu kog dužnik kasni manje od 90 dana, ali je banka procenila da je sposobnost dužnika da otplati dug pogoršana i da je otplata duga u punom iznosu dovedena u pitanje.

I OSTVARENI REZULTATI STRATEGIJE I SPROVEDENE AKTIVNOSTI

1.1. Nivo, struktura i razlozi smanjenja nivoa problematičnih kredita u Republici Srbiji2

U poređenju sa drugim zemljama, Republika Srbija je u ekonomsku i finansijsku krizu ušla sa već visokim učešćem problematičnih kredita (11,3% prema bruto principu krajem 2008). Kako je navedeno u Strategiji, pored pogoršanja makroekonomskih uslova tokom krize (pad ekonomske aktivnosti, deprecijacija valute, viša inflacija i rast nezaposlenosti), rast problematičnih kredita koji je usledio u tom periodu posledica je i činjenice da je snažan kreditni rast u pretkriznim godinama bio zasnovan na manje konzervativnoj proceni kreditnog rizika i kolaterala od strane banaka. Kao i u većini drugih zemalja, i u Srbiji problematični krediti u sektoru privrede su bili osnovni pokretač rasta učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima, što je imalo za posledicu da učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima tokom 2012. godine bude iznad 20%, a sredinom 2014. godine i nadmaši nivo od 23%. Ukupni problematični krediti su dostigli istorijski maksimum u maju 2015. godine (23,2%), neposredno pre donošenja Strategije.

____________
2 Prikazani podaci i informacije o kretanjima nivoa problematičnih kredita navedeni su prema Izveštaju o inflaciji NBS za novembar 2018. godine, kao i na osnovu Informacije o NPL kreditima iz novembra 2018. godine, koja je dostavljena Ministarstvu finansija od strane NBS-a.

Implementacija mera predviđenih Strategijom za rešavanje pitanja problematičnih kredita dala je značajne rezultate. U odnosu na avgust 2015. godine, kada je usvojena Strategija, iznos problematičnih kredita smanjen je za 286 mlrd dinara, odnosno za 67% i na kraju septembra 2018. godine iznosio je 141,2 mlrd dinara. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno je za 15,9 procentnih poena, na 6,4% u septembru 2018. godine.

Tabela 1: Problematični krediti - ključni pokazatelji (%)

	2008.	2009.	2010.	2011.	2012.	2013.	2014.	2015.	2016.	2017.	III/2018.
Bruto problematični krediti u odnosu na ukupne bruto kredite	11,3	15,7	16,9	19,0	18,6	21,4	21,5	21,6	17,0	9,8	6,4
Ispravka vrednosti ukupnih kredita u odnosu na bruto problematične kredite	73,2	61,4	53,9	57,0	54,9	55,8	59,0	66,8	72,9	66,8	78,2
Regulatorna rezervisanja za bilansnu izloženost u odnosu na bruto problematične kredite	153,6	142,5	133,6	121,4	120,7	113,8	114,5	114,2	118,9	133,2	153,3

Izvor: NBS

Pad problematičnih kredita je najizraženiji u sektoru privrede, gde je i zabeležen najveći deo ovih kredita (43%). Učešće problematičnih kredita privredi u ukupnim problematičnim kreditima je do kraja trećeg kvartala 2018. godine smanjeno za 156 mlrd dinara u odnosu na kraj 2015. godine. Pored toga, značajno smanjenje zabeleženo je i kod problematičnih kredita u ostalim sektorima, čije učešće u ukupnim problematičnim kreditima je smanjeno za 96,1 mlrd dinara, u odnosu na kraj 2015. godine. Uz to, učešće problematičnih kredita stanovništva u ukupnim problematičnim kreditima je smanjeno za 31,2 mlrd dinara, u istom periodu. Ilustracija 1. prikazuje kretanje i strukturu problematičnih kredita u periodu od 2008. do III kvartala 2018. godine.

Ilustracija 1: Učešće NPL u ukupnim kreditima, bruto princip

Izvor: NBS

Nekoliko faktora doprinelo je značajnom smanjenju nivoa problematičnih kredita u prethodnom trogodišnjem periodu: otpis potraživanja, ustupanje, odnosno prodaja potraživanja, naplata, odnosno namirenje i, u manjoj meri, restrukturiranje potraživanja. Ilustracija 2. prikazuje značaj faktora koji su doveli do smanjenja problematičnih kredita.

Ilustracija 2: Struktura smanjenja problematičnih kredita

 

Izvor: NBS

U nastavku je kratak opis doprinosa svake od navedenih grupa razloga u periodu od 30. avgusta 2015. godine do 30. septembra 2018. godine:

1. Otpis potraživanja. Zahvaljujući izmenama zakonske regulative kojom je obezbeđen povoljniji poreski tretman otpisa (otpis kredita se priznaje kao rashod, pod određenim uslovima), a pre svega, primenom Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive, iznos otpisanih problematičnih kredita u posmatranom periodu iznosio je 176,8 mlrd dinara. Nakon usvajanja Odluke, banke su intenzivirale direktne otpise počev od 30. septembra 2017. godine, tako da je zaključno sa 30. septembrom 2018. godine, ukupno otpisano 113,3 mlrd dinara (što čini 65% ukupnih otpisa u prethodne tri godine).

2. Ustupanje (prodaja potraživanja). Primetan je porast broja i obima transakcija na tržištu problematičnih kredita. U posmatranom periodu neto iznos potraživanja banaka prodatih licima van bankarskog sektora dostigao je 84,43 milijarde dinara.

3. Naplata potraživanja. U posmatranom trogodišnjem periodu, ukupan iznos naplaćenih potraživanja iznosio je 240,3 mlrd dinara. U istom periodu, zabeležen je i porast po osnovu novih problematičnih kredita u iznosu od 259,7 mlrd dinara.

4. Ekonomski oporavak. Učešće problematičnih kredita se najbrže smanjuje u sektorima koji beleže najveći rast aktivnosti (građevinarstvo, poljoprivreda, industrija, trgovina). Taj pad je bio najizraženiji u građevinarstvu, gde je ovaj pokazatelj u periodu od 31. marta 2017. do 31. marta 2018. godine snižen za 14,4 p.p, na 13,9%.4

Važan pokazatelj uspešnosti Strategije, u segmentu razvoja tržišta problematičnih kredita u Srbiji, predstavlja i ukupan iznos prodatih potraživanja, bilansnih i vanbilansnih, licima van, kao i unutar bankarskog sektora, koji je u posmatranom trogodišnjem periodu iznosio 194,3 mlrd dinara. Od ovog iznosa, 81% potraživanja prodato je licima van bankarskog sektora (156,6 mlrd dinara).

Prema izveštaju NBS, i pored relativno visokog nivoa problematičnih kredita, stabilnost finansijskog sistema Srbije nije bila ni u jednom trenutku ugrožena, jer su rezervisanja za bilansnu izloženost premašivala iznos bruto problematičnih kredita, a pokazatelj adekvatnosti kapitala uvek je bio znatno iznad regulatornog minimuma. Pokazatelj adekvatnosti kapitala od 22,8% na nivou bankarskog sektora u septembru 2018. godine ukazuje na kontinuiranu visoku kapitalizovanost bankarskog sektora. Ispravka vrednosti ukupnih kredita u septembru 2018. godine je iznosila 78,2% problematičnih kredita (što je za 9,1 p.p. više nego pre godinu dana), a regulatorna rezervisanja za bilansnu izloženost i dalje u potpunosti pokrivaju iznos bruto problematičnih kredita i u septembru 2018. godine su iznosila 153,3%.

______________
3 Ovaj iznos ustupanja, tj. prodaje, odnosi se samo na potraživanja koja su prodata licima van bankarskog sektora. Prodaje koje su vršene licima unutar bankarskog sektora (u ukupnom iznosu od 1,1 milijarde dinara), kao i vanbilansne prodaje, ne utiču značajno na nivo problematičnih kredita, ali ukazuju na funkcionisanje NPL tržišta u Srbiji.
4 Bankarski sektor u Srbiji, Izveštaj za prvo tromesečje 2018. godine, NBS.

1.2. Sprovedene aktivnosti tokom primene Strategije

U trogodišnjem periodu primene Strategije, usvojen je i izmenjen veći broj zakonskih i podzakonskih akata, unapređen je institucionalni kapacitet i sprovedene su brojne mere za lakši otpis i prenos nenaplativih potraživanja. Najveći deo aktivnosti iz Akcionog plana Vlade za sprovođenje Strategije je realizovan u predviđenom roku, uz nekoliko aktivnosti čija realizacija je u toku. NBS je tokom 2016. godine u potpunosti realizovala sve aktivnosti i ciljeve predviđene Akcionim planom NBS-a za sprovođenje Strategije.

Najvažnije sprovedene aktivnosti u okviru Akcionog plana Vlade za sprovođenje Strategije, predstavljaju:

1) Usvajanje Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti i svih podzakonskih akata, usvajanje Nacionalnih standarda i formiranje Stručnog odbora, kao regulatornog tela iz ove oblasti i izdavanje 132 licence za procenitelje vrednosti nepokretnosti. Oblast procene vrednosti nepokretnosti je prvi put regulatorno i institucionalno uređena, što bi trebalo da doprinese većoj transparentnosti i manjem sistemskom riziku,

2) U decembru 2015. godine, kao i krajem 2017. godine, usvojene su izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica, u delu koji reguliše poreski tretman otpisa potraživanja, kao i izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana. Izmenama ova dva zakona omogućen je povoljniji poreski tretman bankama u slučaju otpisa potraživanja,

3) Unapređenje institucionalnog kapaciteta Agencije za osiguranje depozita (u daljem tekstu: AOD), kako bi se omogućilo efikasnije rešavanje portfelja problematičnih kredita kojim ova institucija upravlja. Program izgradnje institucionalnog kapaciteta obuhvatio je donošenje Strateškog plana za upravljanje sredstvima finansijskih institucija u stečaju i imovinom i potraživanjima kojima AOD upravlja u ime i za račun Republike Srbije, kao i godišnjeg operativnog plana. Pored toga, donete su interne procedure i unapređeni su interni kapaciteti za procenu vrednosti potraživanja i namirenja, formiran je tim koji se na sveobuhvatan način bavi aktivnostima vezanim za rešavanje problematičnih kredita i urađen je plan obuke i praćenja učinka rada zaposlenih,

4) Donošenje Zakona o izmenama Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava ("Službeni glasnik RS", broj 89/15). Ovim zakonom je, pre svega, pojednostavljen pravni okvir za institucionalno vansudsko restrukturiranje dugova. Takođe, za razliku od Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava ("Službeni glasnik RS", broj 36/11), koji je propisivao da se finansijsko restrukturiranje može sprovoditi ako u njemu učestvuju najmanje dve banke, izmena Zakon sada omogućava učešće i domaćih razvojnih institucija umesto ili pored banaka. Izmenom Zakona je omogućeno restrukturiranje dugova kako privrednih društava, tako i preduzetnika, što prema prethodnom zakonskom rešenju nije bio slučaj. Međutim, od stupanja na snagu izmena Zakona nije realizovan značajan broj finansijskih restrukturiranja preduzetnika ovim putem,

5) Povećana efikasnost državnih poverilaca u postupcima restrukturiranja (Fond za razvoj i AOFI),

6) Jačanje kapaciteta Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (u daljem tekstu: ALSU). Strategijom je ostvareno jačanje kapaciteta ALSU kroz tehničko savetovanje i programe obuke, povećanje broja lica koja vrše nadzor, kao i uređenje izbora supervizora. Preostale mere biće preduzete po usvajanju podzakonskih akata vezanih za izmene Zakona o stečaju (davanje veće slobode poveriocima u izboru stečajnog upravnika, revidiranje nagrade za stečajne upravnike itd.),

7) Usvajanje izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju,

8) Usvajanje izmena i dopuna Zakona o hipoteci. Izmenama Zakona o hipoteci omogućeno je kupcu imovine koja predstavlja instrument obezbeđenja da je vansudski kupi oslobođenu od založnih prava nižeg reda. Takođe, rešen je problem konkurentskih postupaka sudskih i vansudskih namirenja po osnovu hipoteka,

9) Unapređenje institucionalnog kapaciteta Republičkog geodetskog zavoda u segmentu efikasnog funkcionisanja pravnog okvira za hipoteke. Navedene aktivnosti sprovedene su kroz: a) identifikaciju službi za katastar nepokretnosti sa velikim brojem nerešenih predmeta i unapređenje njihove efikasnosti, b) obezbeđivanje jednoobrazne primene pravila o izmeni elemenata upisanih hipoteka u postupku pred službama za katastar nepokretnosti u slučaju restrukturiranja, kao i c) stvaranje funkcionalnog drugostepenog postupka za odlučivanje po žalbama na odluke službi za katastar nepokretnosti,

10) Usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju. Izmenama Zakona o stečaju unapređen je stečajni regulatorni okvir, uz dodatnu zaštitu obezbeđenih poverilaca i povećanje učinka i odgovornosti stečajnih upravnika,

11) Usvajanje Autentičnog tumačenja člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju od strane Narodne skupštine u decembru 2017. godine,

12) Usvajanje Zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku. Zakonom o parničnom postupku (član 204.) propisano je da je za promenu tužioca (u slučaju prodaje potraživanja) potreban pristanak tuženog, pa novi vlasnik potraživanja praktično nije u mogućnosti da nastavi započete postupke, već je prinuđen da pokreće nove. Izmenom ovog člana Zakona rešen je navedeni problem,

13) Usvajanje Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18 i 95/18),

14) Nacrt studije o opcijama za uvođenje stečaja fizičkih lica i preduzetnika predstavljen je Radnoj grupi u julu 2018. godine.

Najvažnije sprovedene aktivnosti u okviru Akcionog plana NBS za sprovođenje Strategije, predstavljaju:

1) Usvojena je Odluka o izmenama i dopunama Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ("Službeni glasnik RS", broj 61/16),

2) Usvojena je Odluka o izmenama i dopunama Odluke o upravljanju rizicima banke ("Službeni glasnik RS", broj 61/16),

3) Objavljene su Smernice za primenu MRS 39 u delu koji se odnosi na ispravke vrednosti uz navođenje supervizorskih očekivanja u vezi sa otpisom potraživanja i priznavanjem kamata za problematične kredite,

4) Izrađen je Plan za razvoj kapaciteta NBS,

5) Usvojene su odluke o izmenama i dopunama Odluke o izveštavanju banaka u cilju unapređenja sistema izveštavanja o problematičnim kreditima ("Službeni glasnik RS", broj 111/15 i "Službeni glasnik RS", broj 61/16),

6) Objavljene su Smernice za objavljivanje podataka i informacija banke koje se odnose na kvalitet aktive,

7) Izrađen je Izveštaj o mogućnostima i preprekama za liberalizaciju ustupanja potraživanja od fizičkih lica i ostalim pitanjima iz nadležnosti NBS koja su značajna za NPL tržište,

8) Uspostavljena je funkcionalna baza podataka o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet obezbeđenja kredita i vrednosti kredita koji su njima obezbeđeni,

9) Izrađen je Izveštaj o mogućnostima unapređenja supervizorskih zahteva u vezi sa tretmanom nepokretnosti koje banke uzimaju kao kolateral.

II CILJ PROGRAMA, KLJUČNI PRIORITETI I PLANIRANE AKTIVNOSTI

2.1. Osnovni cilj Programa

Cilj Programa, kao i Akcionog plana za sprovođenje Programa za rešavanje problematičnih kredita za period 2018-2020. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan), koji je sastavni deo Programa, je uklanjanje prepreka identifikovanih u sistemu koje sprečavaju pravovremeno rešavanje problematičnih potraživanja i uspostavljanje sistema koji će sprečiti akumulaciju problematičnih kredita i pojavu negativnih efekata na kreditnu aktivnost ugrožavajući potencijalni ekonomski rast.

2.2. Ključni prioriteti

Kako bi se ostvario osnovni cilj, identifikovano je nekoliko ključnih oblasti u okviru kojih je potrebno unaprediti (1) regulatorni okvir, (2) izgradnju kapaciteta i/ili (3) primenu propisa:

- rešavanje problematičnih potraživanja državnih finansijskih poverilaca,

- unapređenje stečajnog okvira,

- aktivnosti usmerene ka prevenciji problematičnih kredita.

2.3. Rešavanje problematičnih potraživanja državnih finansijskih poverilaca

Državni finansijski poverioci (a pre svega AOD) nisu uspeli da ostvare značajno namirenje potraživanja iz svojih portfelja, te je potrebno sprovesti aktivnosti kako bi se efikasnije i delotvornije upravljalo problematičnim plasmanima i imovinom i obezbedilo adekvatno namirenje poverilaca. AOD između ostalog, u okviru svog mandata obavlja funkciju stečajnog/likvidacionog upravnika u bankama, društvima za osiguranje i davaocima lizinga, i sprovodi naplatu potraživanja u ime i za račun Republike Srbije. Nešto više od 55% ukupnih potraživanja odnosi se na potraživanja banaka u stečaju i likvidaciji, dok se nešto manje od 45% odnosi na potraživanja u ime i za račun države. Ukupna nominalna potraživanja nešto su veća od 6,8 mlrd evra.

Trenutno AOD sprovodi 33 postupka stečaja/likvidacije koje obuhvataju četiri "velike" banke čiji je stečaj započet 2002. godine, osam stečajeva banaka pokrenutih u periodu od 2004. do 2012. godine, "nove" stečajeve pokrenute u periodu od 2012. do 2014. godine (Poljoprivredna banka Agrobanka a.d, Nova Agrobanka a.d, Razvojna banka Vojvodine a.d, Privredna banka Beograd a.d. i Univerzal banka a.d.). Pored navedenih AOD sprovodi stečaj i u tri osiguravajuća društva, jednoj štedno kreditnoj zadruzi i osam banaka koje su u nadležnosti AOD od 2015. godine, kao i likvidacione postupke u manjem broju društava. Ukupna stečajna masa svih stečajnih/likvidacionih dužnika na dan 30. juna 2018. godine iznosi 4.114,18 miliona evra, dok su ukupna potraživanja svih finansijskih institucija u stečaju/likvidaciji na dan 30. juna 2018. godine iznosila 3.727,94 miliona evra.

Tabela 2: Struktura ukupnih potraživanja banaka i drugih finansijskih institucija u stečaju

Finansijske institucije u stečaju/likvidaciji	Potraživanja od dužnika u milionima evra (nominalna vrednost)	Učešće u ukupnim potraživanjima
Stečajevi četiri velike banke	1.624,37	43,57%
Ostali stečajevi	881,52	23,65%
Novi stečajevi	1.197,41	32,12%
Postupci u nadležnosti Agencije od 2015. godine	3,44	0,09%
Osiguravajuća društva	17,42	0,47%
Stečajne/likvidacione mase	3,64	0,10%
Štedno-kreditna zadruge	0,14	-

Prema vrsti dužnika, 99,07% ukupnih potraživanja od dužnika finansijskih institucija u stečaju/likvidaciji odnosi se na potraživanja od pravnih lica i preduzetnika, dok se 0,93% odnosi na potraživanja od fizičkih lica: Ilustracija 3. ukazuje na veoma loš kvalitet portfelja (preko polovina potraživanja otpada na dužnike u stečaju, dok je značajan broj dužnika u reorganizaciji, ili im je račun blokiran).

Ilustracija 3: Struktura potraživanja prema statusu dužnika

Pored ove uloge, AOD obavlja i poslove realizacije postupaka naplate potraživanja preuzetih u ime i za račun Republike Srbije, uključujući i Autonomnu pokrajinu Vojvodinu5. U toj ulozi AOD je odgovorna za naplatu potraživanja za više od 300 dužnika. Resursi i kapaciteti kojima je AOD do sada raspolagala bili su nedovoljni za postavljanje i sprovođenje efikasne strategije za postupanje sa ovim delom portfelja, te je potreban drugačiji pristup. Ukupan iznos potraživanja na dan 30. juna 2018. godine iznosio je 3,11 milijardi evra.

_______________
5 Potraživanjima preuzetim od banaka u stečaju na osnovu Zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova ("Službeni glasnik RS", broj 45/05), odnosno potraživanja preuzetih na osnovu većeg broja odluka (zaključaka) Vlade.

Tabela 3: Potraživanja u ime i za račun države (milioni evra)

Osnov preuzimanja	30.6.2018.	%
Potraživanja preuzeta od banaka u stečaju	2.417,89	77,73%
Potraživanja po osnovu kupovine u celosti rezervisanih bilansnih potraživanja banaka	148,78	4,78%
Potraživanja preuzeta od Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad	103,76	3,34%
Potraživanja preuzeta od Srpske banke a.d. Beograd	166,46	5,35%
Potraživanja preuzeta od Jugobanka Jugbanka a.d. Kosovska Mitrovica	273,57	8,80%
Ukupno u ime i za račun države	3.110,46	100%

Tabela 4: Struktura potraživanja u ime i za račun države prema statusu dužnika (milioni evra)

Ostalo	Potraživanje na dan 30.6.2018.		Broj dužnika
Javna preduzeća	364,56	11,72%	11
Aktivna i blokirana privredna društva	123,15	4,48%	76
Privredna društva u reorganizaciji	390,63	14,23%	36
Stečaj/likvidacija	1.887,21	68,73%	141
Brisani iz APR	29,54	1,08%	26
Potraživanja preuzeta od Jugobanka Jugbanka a.d. Kosovska Mitrovica *	273,57	9,96%	14
Imovina stečena naplatom potraživanja/zamena ispunjenja i sredstva namenjena prodaji	41,74	1,52%	/
Ukupno u ime i za račun države	3.110,46	100%	304

U proteklom periodu naplata potraživanja bila je suočena sa nizom problema. U praksi se AOD susreće sa velikim brojem problema i ograničavajućih faktora u realizaciji naplate potraživanja u ime i za račun države.

Kako bi se ubrzao postupak namirenja Program predviđa sprovođenje pilot projekta kojim će se prodati potraživanja manjeg dela portfelja, nakon čega će na prodaju biti ponuđen i ostatak portfelja AOD i pojedinih državnih finansijskih poverilaca.

Radi realizacije pilot projekta AOD je potpisala Memorandum sa Vladom Velike Britanije i Ministarstvom finansija Republike Srbije. Uz pomoć konsultanta angažovanog na projektu, AOD je izvršila niz aktivnosti usmerenih ka efikasnijoj naplati potraživanja, a primenom Metodologije za identifikaciju problematičnih kredita, izabrano je 16 grupa dužnika koji su bili predmet dodatne analize i za koje su pripremljeni dodatni podaci za potencijalne investitore. U proteklom periodu konsultant je u saradnji sa AOD i Ministarstvom finansija (u daljem tekstu: MF) radio na pripremi i prikupljanju relevantnih informacija i dokumentacije (kreditne dokumentacije, dokumentacije u vezi sa sredstvima obezbeđenja i dr.), a planirane su i aktivnosti koje se odnose na procenu kolaterala, indikativnu procenu naplativosti potraživanja, izradu transakcione dokumentacije. Odabrane grupe dužnika bile su predmet detaljnog razmatranja.

Nakon razrešenja potraživanja pilot portfelja, aktivnosti će biti usmerene ka razrešavanju preostalog "velikog" portfelja AOD, pri čemu je moguće pridruživanje i drugih državnih finansijskih poverilaca. Naime, u kontekstu realizacije Strategije, u februaru 2017. godine, AOD, Fond za razvoj Republike Srbije, AOFI, Banka Poštanska štedionica a.d. i Ministarstvo finansija potpisali su trogodišnji Memorandum o saradnji u vezi sa koordinacijom aktivnosti za postizanje efikasnije naplate problematičnih potraživanja (u daljem tekstu: Memorandum), usled činjenice da portfelji ovih institucija sadrže veliki broj zajedničkih dužnika i da zajednički pristup može uvećati efikasnost rešavanja pitanja problematičnih plasmana. Prilikom prodaje "velikog" portfelja potrebno je razmotriti najefikasnije mehanizme uključivanja drugih državnih finansijskih poverilaca, a na osnovu postojećeg Memoranduma.

2.3.1. Prodaja potraživanja pilot portfelja

Prodaja pilot portfelja podrazumeva nekoliko koraka.

Prvi korak, odnosno pripremne aktivnosti obuhvataju pripreme nacrta pregleda portfelja potraživanja (Data tape), kao i ispitivanje tržišta (Market sounding) o zainteresovanosti potencijalnih investitora za predloženo ustupanje portfelja. Uz navedeno, Savetnik u okviru GGF projekta priprema i dostavlja AOD-u analizu sastava i obrazloženje samog portfelja.

Drugi korak čine pripremne aktivnosti za sprovođenje tenderskog postupka za prodaju pilot portfelja koje podrazumevaju pripremu oglasa o ustupanju portfelja potraživanja, usaglašavanje nacrta pregleda portfelja potraživanja (Data tape), izradu i usaglašavanje nacrta postupka tenderske prodaje (Process Letter), izradu i usaglašavanje nacrta obavezujuće ponude i nacrta pravila za sobu sa podacima (Data Room Rules). Svi navedeni dokumenti se izrađuju na srpskom jeziku i na engleskom jeziku. Kako bi se omogućio adekvatan pristup informacijama, neophodno je da AOD organizuje sobu sa podacima.

Paralelno, potrebno je sprovesti analizu Pravilnika o ustupanju potraživanja banaka u stečaju kako bi se omogućio efikasan postupak prodaje potraživanja u okviru portfelja i predložile eventualno potrebne izmene tog pravilnika.

Treći korak predstavlja pokretanje tenderskog postupka za prodaju pilot portfelja i sprovodi se putem objave oglasa o ustupanju portfelja potraživanja, kojim se pozivaju zainteresovani investitori da učestvuju na tenderu za prodaju pilot portfelja. Paralelno sa tim aktivnostima, priprema se i nacrt ugovora o ustupanju portfelja potraživanja od strane savetnika, koji će nakon usaglašavanja sa AOD u finalnoj verziji biti dostupan zainteresovanim investitorima radi pripreme i podnošenja obavezujućih ponuda.

Četvrti korak je nastavak tenderskog postupka kroz aktivnosti zainteresovanih investitora na ispitivanju portfelja (Due Diligence) kroz posete sobi sa podacima, radi pripreme obavezujućih ponuda.

Paralelno, procena vrednosti sredstava obezbeđenja pripremljena je od strane Savetnika u okviru GGF projekta i dostavljena je AOD, koja će biti predmet usaglašavanja. Pored dostavljene procene, Savetnik priprema i indikativnu procenu vrednosti potraživanja sa aspekta investitora na osnovu dostavljenih podataka od strane AOD, kao i na osnovu procena sredstava obezbeđenja. Nakon izrade indikativne procene vrednosti sa aspekta investitora, priprema se analiza o načinu alokacije prihoda od prodaje.

Po prijemu obavezujućih ponuda, AOD će organizovati postupak poboljšanja dostavljenih Obavezujućih ponuda i odlučiti o njihovoj prihvatljivosti, i nakon odluka nadležnih organa, sa najboljim ponuđačem stupiti u pregovore radi finalizacije i zaključenja ugovora o ustupanju portfelja.

2.3.2. Prodaja potraživanja velikog portfelja

Nakon sprovođenja prodaje pilot portfelja, potrebno je preduzeti niz aktivnosti u pogledu prodaje "velikog" portfelja. Prodaja velikog portfelja takođe podrazumeva nekoliko koraka.

Prvi korak, odnosno pripremne aktivnosti, slično kao i u slučaju pilot portfelja, obuhvataju:

1) procenu vrednosti sredstava obezbeđenja i naplativosti potraživanja velikog portfelja,

2) sprovođenje postupka izbora savetnika za prodaju,

3) pripremu indikativne procene vrednosti potraživanja sa aspekta investitora,

4) formiranje velikog portfelja za prodaju,

5) pripremu sporazuma o pristupanju prodaji velikog portfelja i alokaciji prihoda od prodaje, uz (opciono) utvrđivanje minimalne (rezervacione) cene, i

6) pripremu procedure tenderske prodaje.

Po okončanju ovih aktivnosti moguće je započeti proceduru tenderske prodaje.

Procena vrednosti sredstava obezbeđenja i naplativosti potraživanja portfelja zahteva angažovanje ovlašćenog revizora ili veštaka i biće dostavljena AOD, kao i svim državnim poveriocima čija potraživanja su predmet prodaje. Pored dostavljene procene, dostavlja se i predlog alokacije prihoda od prodaje velikog portfelja. Paralelno sa time, sprovodi se postupak izbora savetnika za prodaju, po pravilima Svetske banke. Nakon što savetnik bude angažovan putem zaključenja ugovora, on priprema indikativnu procenu vrednosti potraživanja sa aspekta investitora na osnovu dostavljenih podataka od strane AOD i državnih poverilaca.

Procena vrednosti sredstava obezbeđenja i naplativosti potraživanja potrebna je i radi mogućnosti upoređenja sa očekivanim prilivima od eventualne prodaje portfelja (u skladu sa indikativnom procenom vrednosti potraživanja izrađenom sa aspekta investitora), u zavisnosti od strukture portfelja, a za potrebe donošenja odluka nadležnih organa državnih poverilaca o pristupanju prodaji

U konačnom, angažovani savetnik priprema predlog procedure tenderske prodaje velikog portfelja, kao i predlog tenderske dokumentacije, koja pored procedure tenderske prodaje (Process Letter) sadrži i pregled portfelja potraživanja (Data tape), nacrt Obavezujuće ponude i nacrt Ugovora o ustupanju portfelja potraživanja, kao i Pravila za sobu sa podacima (Data Room Rules).

Poslednji korak u pripremnoj fazi je priprema Sporazuma o pristupanju prodaji portfelja i alokaciji prihoda od prodaje. Ovom sporazumu prethodi analiza sastava i obrazloženje samog portfelja koje priprema angažovani savetnik, i koja se dostavlja AOD i državnim poveriocima. Paralelno sa time, angažovani savetnik priprema nacrt Sporazuma o pristupanju prodaji portfelja i alokaciji prihoda od prodaje na osnovu indikativne procene vrednosti potraživanja sa aspekta investitora.

Po usaglašavanju predloga strukture portfelja za prodaju i procedure tenderske prodaje, AOD i pojedinačni državni poverioci pripremaju i usvajaju (1) odluke o pristupanju prodaji konkretnih potraživanja u okviru velikog portfelja, (2) predlog sporazuma o alokaciji prihoda, a zatim i (3) odluku o prihvatanju rezervacione cene (na nivou srednje vrednosti procene naplativosti potraživanja), te (4) proceduru tenderske prodaje velikog portfelja (kao priloga sporazuma o alokaciji prihoda).

Drugi korak čine pripremne aktivnosti za sprovođenje tenderskog postupka za prodaju portfelja. Pripremne aktivnosti podrazumevaju pripremu oglasa o ustupanju portfelja potraživanja, usaglašavanje pregleda portfelja potraživanja (Data tape), pripremu kratkog informacionog memoranduma (Teaser) za potrebe marketinga od strane savetnika i dostava potencijalnim investitorima, izradu nacrta obavezujuće ponude i pravila za sobu sa podacima (Data Room Rules). Kako bi se omogućio adekvatan pristup informacijama, neophodno je da AOD organizuje virtuelnu sobu sa podacima, u kom cilju je potrebno pristupiti angažovanju potrebnog dobavljača od strane AOD.

Treći korak predstavlja pokretanje tenderskog postupka za prodaju portfelja i sprovodi se putem objave oglasa o ustupanju portfelja potraživanja, kojim se pozivaju zainteresovani investitori da učestvuju na tenderu za prodaju velikog portfelja. Paralelno sa tim aktivnostima, priprema se i nacrt ugovora o ustupanju portfelja potraživanja od strane savetnika, koji će nakon usaglašavanja sa AOD (postupajući u ime i za račun državnih poverilaca) u finalnoj verziji biti dostupan zainteresovanim investitorima radi pripreme i podnošenja obavezujućih ponuda.

Četvrti korak je nastavak tenderskog postupka kroz aktivnosti zainteresovanih investitora na ispitivanju portfelja (Due Diligence) kroz posete sobi sa podacima, radi pripreme obavezujućih ponuda. Po prijemu obavezujućih ponuda, AOD će organizovati postupak poboljšanja dostavljenih Obavezujućih ponuda, nakon čega će(postupajući u ime i za račun državnih poverilaca) izvršiti analizu i doneti odluku o prihvatljivosti poboljšanih ponuda, te sa najboljim ponuđačem stupiti u pregovore radi finalizacije i zaključenja ugovora o ustupanju portfelja.

2.3.3. Rešavanje preostalog portfelja državnih poverilaca

Nakon sprovođenja prodaje pilot i "velikog" portfelja, potrebno je preduzeti niz aktivnosti u pogledu rešavanja preostalog potraživanja državnih poverilaca.

Prvi korak, odnosno pripremne aktivnosti uključuju izbor savetnika za pripremu analize. Drugi korak uključuje pripremu analize od strane angažovanog savetnika i dostavljanje iste MF i AOD, sa predlogom eventualno potrebnih izmena pravnog okvira na osnovu kojih bi se omogućilo rešavanje preostalog portfelja.

Finalna faza predstavlja proces donošenja odluke o načinu rešavanja preostalog portfelja državnih poverilaca, uključujući i isknjiženje vanbilansnih nenaplativih potraživanja, i implementacija pomenutog rešenja.

2.4. Unapređenje stečajnog okvira

Zakon o stečaju (u daljem tekstu: ZoS) bio je predmet značajnih izmena 2017. godine. Iako tekst sadrži brojne izmene, one se mogu okvirno podeliti prema tri grupe problema koje su navedene izmene pokušale da reše:

1. poboljšanje statusa razlučnih, odnosno založnih poverilaca;

2. otklanjanje problema i povećanje efikasnosti postupka, pre svega unapred pripremljenih i stečajnih reorganizacija;

3. ostali nedostaci uočeni u praksi, uključujući bolju zaštitu novih izvora finansiranja, pitanje razrešenje stečajnog upravnika, smanjenje potrebne većine za glasanje prilikom donošenja rešenja o bankrotstvu, procene vrednosti u stečaju, itd.

Pored navedenih, 2018. godine izvršene su dodatne izmene ZoS, na inicijativu NBS kojim su uređena pitanja finansijskog obezbeđenja, a trenutno su u proceduri izmene usmerene ka poboljšanju položaja Republike Srbije na listi Doing Business Svetske banke.

Po donošenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, izvršene su izmene i dopune podzakonskih akata, od kojih su najznačajnije promene Nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom. Ključne promene izvršene su izmenama Nacionalnog standarda broj 5 koju detaljno uređuje pitanja prodaje u stečaju.

Broj otvorenih stečajnih postupaka (bez unapred pripremljenih planova reorganizacije) se u protekle tri godine ustalio na oko 400 na godišnjem nivou. Pri tome dominiraju postupci bankrotstva, dok je broj stečajnih reorganizacija veoma mali (do 10 potvrđenih planova na godišnjem nivou).

 

Izvor: ALSU

Troškovi stečajnog postupka u Republici Srbiji u slučaju bankrotstva su i dalje visoki, dok je moguće unapređenjem prodaje ostvariti i veći priliv. Na osnovu podataka ALSU učešće troškova i obaveza stečajnog postupka i dalje je veoma visoko i iznosi oko 40% u slučaju stečajnih postupaka zaključenih ili obustavljenih od 2010. godine.

2.4.1. Uspostavljanje internet portala za on-line aukcije stečajne imovine

Ključno poboljšanje u narednom periodu treba da bude ostvareno formiranjem internet portala koji bi omogućio sprovođenje on-line aukcije stečajne imovine. On-line aukcije treba da maksimiziraju vrednost imovine tako što će podstaknuti ponuđače da ponude rezervacionu vrednost i omogućiti da ponuđač sa najvećom vrednovanjem predmetne imovine pobedi na aukciji.

Tradicionalan pristup prodajama (javnim nadmetanjima) podrazumeva prisustvo (lično ili preko zastupnika) u prostoriji gde se odvija postupak prodaje. Potreba da se prisustvuje činu prodaje stvara ograničenja u broju učesnika, a time i ograničenja u postizanju odgovarajuće cene. Pored toga otvara se mogućnost za uticaj na potencijalne kupce ili na dogovaranje potencijalnih kupaca koji su fizički prisutni.

Internet prodajom:

- Moguće je dopreti do mnogo većeg broja kupaca. Direktna posledica je postizanje veće prodajne cene.

- Nema vremenskih ograničenja, ponude se mogu postavljati u bilo koje doba dana ili noći. Stečajni upravnik bira koliko dana će trajati prodaja za određenu imovinu što daje učesnicima u prodaji vreme da uporede cene i odluče se oko svoje ponude čime se postiže veći broj učesnika.

- Nije potrebno fizičko prisustvo, što prodaju čini jeftinijom i pozitivno utiče na broj kupaca.

- Učestvovanje u prodaji se obavlja standardnim softverskim alatima koji su široko rasprostranjeni. Bilo kojim internet pretraživačem može se pristupiti portalu za održavanje prodaja i ravnopravno učestvovati u njima.

- Infrastruktura je postojeća tako da nisu potrebni dodatni troškovi za komunikaciju.

- Prikaz imovine koja se prodaje moguće je ostvariti detaljno i multimedijalno tako da omogućava učesnicima da se upoznaju sa svim detaljima.

- Dobija se mogućnost da kupci u komforu svog doma mogu učestvovati u prodaji.

- Smanjuje se stepen korupcije i kartelizacije.

- Smanjuju se troškovi prodaje (angažovanje prodajne komisije, zakupa prostora za održavanje, angažovanja obezbeđenja, aukcionara).

Programom je predviđeno da ALSU odredi tim za izradu internet portala za prodaju imovine stečajnih dužnika. Prilikom izrade i implementacije biće korišćen metodološki pristup koji garantuje kvalitetno definisanje zahteva koje portal mora da ispunjava, a nakon toga i kreiranje specifikacije svih funkcionalnosti koje je potrebno implementirati, kako bi se zadovoljile sve potrebe korisnika. Osnovne karakteristike izabrane metodologije su rad po prethodno definisanim i prihvaćenim fazama i iterativno inkrementalni pristup, koje omogućavaju konstantan uvid u dinamiku razvoja aplikacije i rano otkrivanje potencijalnih nepravilnosti, kao i sprečavanje širenja tih nepravilnosti. Glavne faze metodologije su:

1. Analiza zakonske regulative kojom se reguliše unovčenje imovine (ZoS, Nacionalni standardi), kao i regulative kojom se uređuju elektronsko poslovanje (Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju), analiza postojećih platformi u drugim zemljama (region i šire) i organizovanje studijskih putovanja kako bi se na licu mesta stekao uvid u funkcionisanje sistema i prikupila dodatna neophodna iskustva.

2. Definisanje korisničkih zahteva - na osnovu analize definisaće se skup funkcionalnih zahteva.

3. Specifikacija servisa - na osnovu prethodno definisanih korisničkih zahteva u ovoj fazi biće jasno definisani servisi koje je potrebno implementirati.

4. Definisanje arhitekture sistema i izbor platforme i na osnovu izbora nabavka neophodnih softvera i licenci.

5. Implementacija i testiranje - ova faza podrazumeva razvoj sistema koji će biti saglasan sa prethodno kreiranom dokumentacijom. Testiranje obuhvata kako testiranje izvornog koda i njegove ispravnosti tako i testiranje korisničkog interfejsa i usaglašenosti kreiranog sistema sa prethodno kreiranom dokumentacijom.

6. Obuka korisnika i puštanje u rad sistema - po završetku testiranja biće sprovedena obuka korisnika kroz organizovanje edukativnih seminara, promocija i prezentacija, kao i kroz izradu detaljnog korisničkog uputstva i brošura, nakon čega sledi puštanje u rad informacionog sistema.

2.4.2. Unapređenje profesije stečajnih upravnika kroz obuke

U Republici Srbiji zaključno sa 31. oktobrom 2018. godine ima 399 licenciranih stečajnih upravnika od čega je 333 aktivno. ALSU kontinuirano preduzima organizovanje raznih stručnih skupova (savetovanja, seminari i radionice) i raznih vrsta obuka za potrebe edukacije stečajnih upravnika. Programom je predviđeno dalje unapređenje profesije stečajnih upravnika. To se posebno odnosi na obuku o primeni Nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom i izmena i dopuna postojećeg stečajnog zakonodavstva, a nakon uspostavljanja portala za prodaju imovine i obuka o obavezama i načinu korišćenja portala.

2.4.3. Unapređenje rada stečajnih sudova

Programom je predviđeno dalje jačanje kapaciteta sudova i unapređenje primene stečajnih propisa u vidu kontinuiranih obuka kako bi se obezbedila dosledna primena Nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom, a nakon toga i obuka o korišćenju portala za prodaju stečajne imovine. Pored toga potrebno je organizovati i obuke kojim bi bile obuhvaćene izmene i dopune ZoS, medijacije u stečajnom postupku i obuke o spornim pitanjima primene ZoS.

2.4.4. Uređenje stečaja preduzetnika

Primena postojećeg stečajnog okvira u Republici Srbiji ograničena je samo na pravna lica. ZoS ne omogućava pokretanje stečajnog postupka nad fizičkim licima. Zakon o stečajnom postupku iz 2004. godine omogućavao je pokretanje stečajnog postupka preduzetnika, ali u praksi taj institut nije primenjivan, tako da je ukinut ZoS 2010. godine. Danas je Republika Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koja nema uređeno pitanje stečaja preduzetnika.

Pored toga, prema nalazima Studije o potencijalnom uvođenju stečaja fizičkih lica i preduzetnika, s obzirom na rizike, kao i na kapacitete sudova, poželjno je u prvoj fazi omogućiti stečaj preduzetnika, a u drugom koraku i stečaj fizičkih lica. U Republici Srbiji registrovano je skoro 260.000 preduzetnika. Oko 20.000 aktivnih preduzetnika je bilo u blokadi na kraju drugog tromesečja 2018. godine, što je 8% ukupnog broja aktivnih preduzetnika. Stopa opstanka preduzetnika (koliko preduzeća i radnji preživi dve godine, nakon čega se može smatrati da se privredni subjekt prilagodio tržišnim uslovima, zauzimajući svoju tržišnu poziciju) u Republici Srbiji u 2016. godini iznosila je oko 65%. Ovi podaci takođe ukazuju na potrebu za uređenjem pitanja stečaja preduzetnika. Broj preduzetnika u Republici Srbiji prelazi 200.000, a imajući u vidu broj onih koji su u blokadi, potencijalni priliv stečajnih postupaka može biti velik. Ipak, to nije bio slučaju drugim zemljama, tako da se može očekivati da sudski sistem bez većih problema apsorbuje nove predmete. Konačno, u slučaju stečaja preduzetnika, u sistemu privrednih sudova postoji dovoljno iskustva koje bi omogućili nesmetano (ponovno) uključivanje ovog instituta u postojeći stečajni okvir. Iskustva primene stečaja preduzetnika (s obzirom da je reč o fizičkim licima) omogućilo bi kvalitetnije uvođenje i stečaja fizičkih lica u bližoj budućnosti, uz uvažavanje svih specifičnosti primene stečaja kod fizičkih lica.

Prema nalazima Studije, stečaj preduzetnika (kao i stečaj fizičkih lica) treba da bude jednostavan kako ne bi demotivisao dužnike i poverioce od pravovremenog pokretanja stečajnog postupka. Ovaj pristup podrazumevao bi izmene postojećeg ZoS, dok bi uvođenje stečaja fizičkih lica moglo biti uređeno ili istim zakonom ili posebnim zakonom u zavisnosti od odluke o nadležnosti sudova. Načelno, stečaj preduzetnika ne treba da bude ograničen samo na dugove po osnovu poslovanja. Osnovni razlog je što se u praksi često veoma teško razlikuju ovakvi dugovi, te bi pokušaj distinkcije stvorio niz problema u primeni stečajnog okvira. Postupak koji bi obezbedio oslobođenje od duga je neophodan element stečajnog okvira preduzetnika. U uporednoj praksi pokazalo se da je postupak koji omogućava oslobođenje i "novi početak" najefektivniji. Iako je ovaj trend uglavnom usvojen u slučaju novih stečajnih okvira za preduzetnike, liberalnijem pristupu oslobađanja potrebno je veoma oprezno prići. Prilikom uvođenja instituta oslobođenja ne sme se izgubiti iz vida da oslobođenje dužnika može uticati na urušavanje i zloupotrebu ugovornog prava. Neophodno je obezbediti pristup restrukturiranju (reorganizaciji) kao alternativu postupku bankrotstva preduzetnika. Preduzetnici bi u tom slučaju uz određena prilagođavanja mogli da koriste postojeće institute stečajnog prava. Uloga suda u tom slučaju bila bi poželjno ograničena kako bi se smanjili troškovi postupka. Takođe, treba razmotriti mogućnost integrisanja postojećeg instituta sporazumnog finansijskog restrukturiranja, koje bi bilo praćeno sudskom odlukom. U određenim okolnostima, stečajni upravnik i poverioci trebali bi da imaju mogućnost da zahtevaju konverziju postupka (u praksi reč je o veoma malom broju slučajeva). U praksi, pravo izuzimanja je opšteprihvaćen institut izvršnog i stečajnog postupka. Pitanje je samo u kojoj meri je on za dužnika povoljan. Izuzetno široko pravo izuzimanja će dužniku omogućiti novi finansijski početak, ali će otvoriti mogućnosti za predstečajne mahinacije. Sa druge strane, usko postavljeni izuzeci će derogirati osnovno načelo stečaja i na taj način umanjiti efekte i značaj novog instituta. Prilikom određivanja izuzete imovine zakonodavac treba da kombinuje različite načine izuzimanja, poput izuzimanje po vrednosti određenih stvari, izuzimanje na osnovu novčanog iznosa, izuzimanje po vrstama stvari, izuzimanje na osnovu upotrebe stvari i izuzimanje na osnovu potrebe dužnika i članova domaćinstva za određenom imovinom, jer se na taj način najbolje može ostvariti svrha izuzimanja. Na niz drugih pitanja, poput načina na koji će se određivati deo budućih prihoda namenjenih namirenju je veoma kompleksno i zahtevaju detaljno razmatranje mogućih rešenja. Prilikom uvođenja stečaja preduzetnika (a zatim i fizičkih lica) treba da koristi postojeći institucionalni okvir, uključujući ALSU i licencirane stečajne upravnike. Ipak, dok je za stečaj preduzetnika jednostavnije uvesti u već postojeći model, odluka u pogledu modela stečaja fizičkih lica zavisiće od procene kapaciteta sudova.

Programom je predviđeno da se prethodna pitanja razmotre od strane radne grupe koja bi dodatno razmotrila pitanja u vezi sa uvođenjem pravnog okvira stečaja preduzetnika. Nakon izrade nacrta zakonskog rešenja i analize efekata i konsultativnog dokumenta potrebno je sprovesti javnu raspravu kako bi zainteresovane strane iznele predloge u pogledu uvođenja ovog instituta. Program predviđa da se nacrt zakonskog rešenja pripremi do kraja juna 2020. godine.

2.5. Aktivnosti usmerene ka prevenciji problematičnih kredita

2.5.1. Izrada studije o korporativnoj zaduženosti i prevenciji nastanka problematičnih kredita realnog sektora u Republici Srbiji

Jedan od ciljeva Programa je uspostavljanje okvira koji će omogućiti prevenciju formiranja i akumulaciju novih problematičnih kredita. Kako bi se ostvario ovaj cilj potrebno je identifikovati ključne uzroke i analizirati stanje u pojedinim sektorima. Program predviđa izradu studije o unapređenju dobre prakse pravovremenog i efikasnog restrukturiranja, kao i sprovođenje drugih aktivnosti u cilju sprečavanja nastanka problematičnih kredita realnog sektora. U zavisnosti od preliminarne analize studija bi mogla obuhvatati ključne sektore spram njihove izloženosti, dok bi specifičan fokus bio na najznačajnije dužnike, odnosno sektore. Korisnost od takve studije imale bi različite zainteresovane strane - bankarski sektor, Poreska uprava i drugi poverioci. Ključne oblasti koje bi studija trebala da obuhvati su prevencija problematičnih kredita, efikasnije namirenje, planiranje spram određenih sektora.

Prilikom pripreme analize potrebno je utvrditi reprezentativni uzorak korporativnih dužnika koji će biti predmet analize ili se opredeliti za određeni broj dužnika prema kriterijumima koji bi ubrajali ukupne prihode. Pretpostavka je da bi inicijalni uzorak, na osnovu kog bi se vršila trijaža iznosio do 1.000 privrednih društava. U drugom koraku potrebno je sprovesti analizu finansijskih izveštaja tih dužnika u proteklom periodu, sa fokusom na njihovu profitabilnost i održivost posebno u kontekstu zaduženja. Privredna društva bi zatim bila klasifikovana spram rizika, a zatim bi bili utvrđeni i kritični sektori. Konačno potrebno je sprovesti i analizu osetljivosti na osnovu pretpostavki u pogledu promena prihoda, kamatnih stopa i drugih ključnih parametara analize.

Program podrazumeva da se u prvom koraku izradi projektni zadatak, nakon čega bi se raspisao javni poziv za izradu studije. U ovom koraku potrebno je i jasno utvrditi obuhvat analize (sektora, preduzeća). Po izradi studije, sprovešće se prezentacija nalaza, a zatim bi se održavale i radionice sa zainteresovanim stranama. Pored toga, na osnovu rezultata analize, biće izrađene i preporuke u pogledu zakonskog okvira6, nadležnosti i aktivnosti usmerenih ka prevenciji nastajanja novih problematičnih kredita. Program predviđa da navedene preporuke budu usvojene od strane Radne grupe.

_______________
6 Saglasno odredbama člana 2. Zakona o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/03, 55/04, 85/05 - dr. zakon, 44/10, 76/12, 106/12, 14/15, 40/15 - US i 44/18) i zakonom propisane nezavisnosti NBS, preporuke ove studije ne mogu biti obavezujuće za NBS.

2.5.2. Izrada alatki namenjenih prevenciji i predupređivanju finansijskih teškoća i sprovođenje informacione kampanje

Druga oblast u okviru ove aktivnosti odnosi se na izradu informacionog portala i sprovođenje informacione kampanje o pravovremenom prepoznavanju finansijskih poteškoća. Ova alatka bila bi prvenstveno namenjena malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. Broj blokiranih privrednih društava i preduzetnika u Srbiji jasno ukazuje da se problemi i finansijske poteškoće uočavaju i/ili priznaju u mnogim slučajevima prekasno. Vlasnici zbog straha da će izgubiti kontrolu nad svojim poslovanjem u slučaju obraćanja poveriocima radi restrukturiranja, kao i usled odbijanja da prihvate realnost ne pokreću potrebne aktivnosti na vreme. U tom kontekstu, poželjno je razviti programe podrške koji bi svojom pristupačnošću i jednostavnošću upotrebe pomogli jasnom prepoznavanju problema. Time se i onim preduzećima koja ne mogu da priušte savetodavne usluge na komercijalnoj osnovi omogućava korišćenje alatki. Razvoj alatki i sprovođenje kampanje uticali bi na deo dužnika da pokrenu postupke restrukturiranja. Pored toga navedena alatka kompatibilna je sa postupkom sporazumnog finansijskog restrukturiranja koje u Republici Srbije i dalje nije zaživelo i pored toga što su troškovi ovog postupka značajno niži u odnosu na stečajni postupak.

2.5.3. Unapređenje okvira za primenu Zakona o rokovima izmirenja obaveza u komercijalnim transakcijama

Zakon o rokovima izmirenja je u primeni od 2012. godine i predstavlja transpoziciju Direktive 2011/7/EU u zakonodavstvo Republike Srbije.7 Primena Zakona je od posebne važnosti za mikro, mala i srednja preduzeća. Prema rezultatima nekoliko istraživanja oko polovine preduzeća u Republici Srbiji i dalje se susreće sa problemom zakašnjenja sa plaćanjem, pri čemu su mala i mikro preduzeća disproporcionalno pogođena negativnim efektima. Docnje stvaraju problem u pogledu tokova gotovine i negativno utiču na poslovnu aktivnost, posebno mikro i malih preduzeća. Uzroci docnji su brojni, pri čemu pored makroekonomskih okolnosti, na njih utiču i ustaljeni poslovni običaji, poslovna kultura, ali i asimetrija pregovaračke i tržišne moći između kupaca i dobavljača. Trgovinski kredit predstavlja izuzetno značajan vid finansiranja preduzeća u Republici Srbiji. Prema podacima Agencije za privredne registre (u daljem tekstu: APR) ukupne (bruto) kratkoročne obaveze iz poslovanja nefinansijskog sektora u 2016. godini iznosile su 2.467 milijardi dinara (oko 18% ukupne vrednosti aktive, odnosno pasive). Prema veličini, u sektoru mikro i malih preduzeća, učešće iznosi 21% i 29% respektivno, što je znatno više u odnosu na 12% učešća u sektoru velikih preduzeća.8 Poređenja radi, u Nemačkoj učešće trgovinskog kredita je nešto manje u odnosu na ukupnu bilansnu pasivu i iznosi 15,8%, ali predstavlja najznačajniji spoljni izvor finansiranja nefinansijskog sektora.9 Prema rezultatima ankete o poslovnom okruženju i performansama preduzeća (Business Enviroment and Enterprise Performance Survey) koju sprovode Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj u 2013. godini 43,3% preduzeća u Republici Srbiji koristilo je trgovinski kredit kako bi finansirale obrtni kapital.10

Prema istraživanju EOS MATRIX/IPSOS za 2016. godinu na uzorku od 200 (srednjih i velikih) preduzeća u sektoru trgovine, proizvodnje i usluga: B2B transakcije u Republici Srbiji su u samom vrhu prema prosečnoj dužini rokova izmirenja obaveza u Evropi. Samo 12% rokova plaćanja unutar B2B sektora su ispod 30 dana pri čemu najgoru praksu beleži sektor trgovine.

_______________
7 Directive 2011/7/EU of the European Parliament and of the Council of 16 February 2011 on combating late payment in commercial transactions - Late Payment Directive, OJ L 48, 23.2.201 1. Ključne odredbe direktive se odnose na: 1) utvrđivanje roka plaćanja od 60 dana u slučaju transakcija koje obavljaju privredni subjekti unutar privatnog sektora, osim ako se strane ne saglase drugačije, pri čemu takvi rokovi nisu izrazito nepravični; 2) ograničavanje rokova plaćanja u slučaju kada subjekti javnog sektora nabavljaju robe i usluge od privrednih subjekata unutar privatnog sektora na 30 dana, osim u izuzetnim okolnostima na 60 dana; 3) subjekti mogu da zahtevaju plaćanje kamate u slučaju docnji, kao i iznos od EUR €40 kao nadoknadu za troškove namirenja, ali i naknadu za ostale troškove namirenja; 4) Uvećanje kamatne stope na zakasnelo plaćanje za barem 8 procentnih poena iznad referentne kamatne stope; 5) Postupci izvršenja i namirenja u slučaju nespornih potraživanja treba da omogući da se na osnovu izvršnog naslova u roku od 90 dana okonča postupak.
8 V. Agencija za privredne registre, Godišnji bilten finansijskih izveštaja, Beograd, april 2017.
9 V. Deutsche Bundesbank, The importance of trade credit for corporate financing in Germany - evidence from financial statements statistics, Monthly Report October 2012, 51.
10 Prikazani podaci odnose se na peti talas istraživanja koje je sprovedeno za veći broj zemalja u periodu od 2012-2014. godine. Baza podataka na osnovu koje su prikazani podaci dostupna je na http://ebrd-beeps.com/data/.

Ilustracija 4: Prosečan rok izmirenja obaveza plaćanje (u danima) 2016. godina

Izvor: EOS MATRIX/IPSOS 2016

Takođe, istraživanje ukazuje da značajan broj poslovnih subjekata čeka više od 40 dana kako bi namirilo svoja potraživanja.

Ilustracija 5: Rokovi izmirenja prema dužini

Izvor: EOS MATRIX/IPSOS 2016

Evropski izveštaj o plaćanjima za 2018. godinu (European Payment Report - EPR) daje prosečne rokove plaćanja koja preduzeća odobravaju kupcima, ali i prosečne rokove u kojima se stvarno vrše plaćanja. U odnosu za 2017. godinu rezultati su poboljšani. Prema odgovorima ispitanika prosečni rok koji daju u komercijalnim B2B transakcijama iznosi 34 dana, dok se plaćanje u komercijalnim B2B transakcijama vrši sa prosečnim rokom od 40 dana. Treba napomenuti da je uzorak u odnosu na istraživanje EOS MATRIX/IPSOS značajno drugačiji, jer 73% uzorka čine mala ili mikro preduzeća. Ipak preduzeća u Srbiji su poslednja prema periodu proteka do predaje fakture društvima koja se bave namirenjem. Takođe, Srbija je među zemljama koje navode najveće gubitke usled nenaplativih potraživanja kao procenat ukupnog prihoda.11 Kako bi se unapredilo stanje u pogledu rokova plaćanja, i kako bi se izbegli scenariji u kojima pojedini dužnici u regionu dovode do sistemskih problema, Program predviđa sprovođenje ex post analize primene Zakona o rokovima plaćanja, razmatranje potrebe za izradom izmena i dopuna Zakona o rokovima plaćanja i sprovođenje promotivnih aktivnosti kako bi se unapredilo sprovođenje ovog zakona. Pored toga potrebno je razmotriti stepen usklađenosti ovog zakona sa Direktivom jer su uočena odstupanja i pogrešne interpretacije određenih pravnih instituta.

____________
11 Intrum Justitia, European Payment Report, 2018.

2.5.4. Unapređenje regulatornog okvira za procenu vrednosti nepokretnosti

Zakon o proceniteljima vrednosti nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br. 108/16 i 113/17 - dr. zakon - u daljem tekstu: Zakon), stupio je na snagu 6. januara 2017. godine, a počeo da se primenjuje 6. juna 2017. godine. Rešenjem o osnivanju Stručnog odbora, od 5. aprila 2017. godine, imenovani su članovi Stručnog odbora, i time formirano telo koje ima za cilj da obavlja stručne poslove u oblasti procene vrednosti nepokretnosti. Zatim, Pravilnik o Nacionalnim standardima, kodeksu etike i pravilima profesionalnog ponašanja licenciranog procenitelja, objavljen je u "Službenom glasniku RS", broj 70/17 od 20. jula 2017. godine. Takođe, sva ostala podzakonska akta, čije donošenje je predviđeno ovim zakonom, donesena su u propisanim rokovima. MF je, zaključno sa 30. novembrom 2018. godine, izdalo 132 licence za vršenje procene vrednosti nepokretnosti, u skladu sa ovim zakonom.

Na ovaj način, formirana je profesija licenciranih procenitelja u Republici Srbije i time je unapređen postupak procene vrednosti nepokretnosti, budući da izveštaji o proceni vrednosti nepokretnosti moraju biti sačinjeni u skladu sa usvojenim Nacionalnim standardima i kodeksom etike, u cilju ispunjenja najviših standarda profesionalizma, integriteta, jasnoće, pouzdanosti i nepristrasnosti.

Međutim, da bi postupak unapređenja pravne regulative u ovoj oblasti bio u potpunosti zaokružen, potrebno je da se u budućim izmenama i dopunama Zakona o sudskim veštacima (ili novom zakonu koji će za predmet regulisanja imati oblast sudskog veštačenja) predvidi da lica koja vrše procene vrednosti nepokretnosti u sudskim postupcima, poseduju licencu za vršenje procene vrednosti nepokretnosti, koju izdaje MF.

III NAKNADNE AKTIVNOSTI

Predviđeno je da sprovođenje Programa predstavlja dvogodišnji kontinuirani proces pri čemu će Radna grupa obrazovana po Odluci Vlade 05 broj 02-5145/2015-1 od 11. maja 2015. godine biti nosilac tog procesa. Ona će biti zadužena za stalno vršenje nadzora nad sprovođenjem Programa i identifikovanjem svih preostalih rizika i izazova koje treba rešavati. Radna grupa će biti obavezana da dva puta godišnje priprema izveštaje za Vladu, na kraju I i III kvartala svake godine. Te izveštaje će pratiti (ako je potrebno) predlog izmena i dopuna Programa, zavisno od primljenih izveštaja i informacija o sprovođenju Akcionog plana. U tom cilju, svaka od institucija nosilaca konkretnih aktivnosti prema Akcionom planu će imati obavezu da podnosi kvartalne izveštaje Radnoj grupi o sprovođenju Akcionog plana i mogućim otvorenim pitanjima o kojima će se diskutovati (i koja će se rešiti, ukoliko je potrebno) na nivou Radne grupe. Radna grupa će takođe uzeti u obzir nove informacije koje Radnoj grupi dostave druge državne institucije i druge zainteresovane strane (uključujući međunarodne finansijske institucije), kao i tržišne okolnosti i dalji razvoj događaja na tržištu koji mogu dovesti do preispitivanja prethodno usvojenih mera i radnji i/ili uvođenja novih i, shodno tome, revizije Programa koju Radna grupa razmatra i predlaže Vladi.

Održavaće se bliska saradnja i razmena informacija sa NBS kroz učešće predstavnika NBS-a u radu Radne grupe.

IV ZAVRŠNI DEO

Ovaj program objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

AKCIONI PLAN
ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA ZA REŠAVANJE PROBLEMATIČNIH KREDITA ZA PERIOD 2018-2020. GODINE

 

Dokument JP:	Program za rešavanje problematičnih kredita za period 2018-2020. godine
Akcioni plan:	Akcioni plan za sprovođenje Programa za rešavanje problematičnih kredita za period 2018-2020. godine
Koordinacija i izveštavanje	Ministarstvo finansija (MF)
Krovni dokument JP:	Fiskalna strategija za 2019. godinu sa projekcijama za 2020. i 2021. godinu

 

Opšti cilj: Uklanjanje prepreka identifikovanih u sistemu koje sprečavaju pravovremeno rešavanje problematičnih potraživanja i uspostavljanje sistema koji će sprečiti akumulaciju problematičnih kredita i pojavu negativnih efekata na kreditnu aktivnost ugrožavajući potencijalni ekonomski rast.
Pokazatelj (i) na nivou opšteg cilja (pokazatelj efekta)	Jedinica mere	Izvor provere	Početna vrednost	Bazna godina	Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP	Poslednja godina važenja AP
Vrednost prodatih portfelja državnih poverilaca	mlrd evra (nominalno)	MF	0	2018	1,042	2020
Učešće bruto problematičnih kredita u ukupnim kreditima	%	NBS	6.4%	Treći kvartal 2018	Prosečna vrednost na nivou istočne i jugoistočne Evrope (trenutno 4.2%) u skladu sa izveštajem NPL Monitor for the CESEE Region1	2020

_____________
1 Izvor: http://npl.vienna-initiative.com/

Posebni cilj 1.1: Rešavanje problematičnih potraživanja državnih finansijskih poverilaca
Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda)	Jedinica mere	Izvor provere	Početna vrednost	Bazna godina	Ciljana vrednost u godini t+1	Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP
Vrednost prodatih portfelja državnih poverilaca	mlrd evra (nominalno)	MF	0	2018	0,242	1,042

 

Mera 1.1.1: Prodaja pilot portfelja potraživanja
Tip mere	Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere	Period sprovođenja	Izvor finansiranja	Procenjena finansijska sredstva po izvorima finansiranja u 000 din.			Veza sa (PA/PJ)2	Potrebne izmene / donošenje propisa (da-ne)
				U godini t+1	U godini t+1
Finansijska	AOD	Februar 2019	GGF	-	-		PJ	Ne
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata)		Jedinica mere	Izvor provere	Početna vrednost	Bazna godina	Ciljana vrednost u godini t+1		Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP
Vrednost prodatih potraživanja pilot portfelja nominalne vrednosti oko 242 miliona evra		mlrd evra (nominalno)	MF	0	2018	0,242		0

__________________
2 Prikazuju se šifre programskih aktivnosti i projekata u programskom budžetu u okviru kojih se obezbeđuju sredstva dok su u aneksu 4 dati nazivi programskih aktivnosti i projekata po šiframa

Naziv aktivnosti:	Organ koji sprovodi aktivnost	Organi partneri u sprovođenju aktivnosti	Rok za završetak aktivnosti	Izvor finansiranja	Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.		Veza sa programskim budžetom (PA/PJ)	Status obezbeđenja sredstava
					2019	2020
1.1.1.1 Procena vrednosti sredstava obezbeđenja i naplativosti potraživanja pilot portfelja	AOD	Angažovani konsultant	25/10/18	Donatorska - GGF	-	-	PJ	Ugovorena sredstva
1.1.1.2 Ispitivanje tržišta (Market Sounding) o zainteresovanosti potencijalnih investitora vezano za predloženo ustupanje portfelja	AOD	Angažovani konsultant	14/12/18	Donatorska - GGF	-	-	PJ	Ugovorena sredstva
1.1.1.3 Priprema Tenderske dokumentacije, koja pored Procedure tenderske prodaje (Process Letter), sadrži i pregled portfelja potraživanja (Data tape), nacrt Obavezujuće ponude i nacrt Ugovora o ustupanju portfelja potraživanja.	AOD	Angažovani konsultant	10/10/18	Donatorska - GGF	-	-	PJ	Ugovorena sredstva
1.1.1.4 Priprema Pravila za sobu sa podacima (Data Room Rules).	MF	AOD, IFC, PwC	10/10/18	Donatorska - GGF	-	-	PJ	Ugovorena sredstva
1.1.1.5 Analiza Pravilnika i predlog izmena i dopuna radi prodaje portfelja	MF	AOD, IFC, PwC	10/10/18	Donatorska - GGF	-	-	PJ	Ugovorena sredstva
1.1.1.6 Objava oglasa o ustupanju portfelja potraživanja	AOD	Angažovani konsultant	11/10/18	Donatorska - GGF	-	-	PJ	Ugovorena sredstva
1.1.1.7 Indikativna procena vrednosti potraživanja sa aspekta investitora	AOD	Angažovani konsultant	14/12/18	Donatorska - GGF	-	-	PJ	Ugovorena sredstva
1.1.1.8 Finaliziranje ugovora o ustupanju portfelja potraživanja od strane savetnika, koji će biti dostupan potencijalnim investitorima.	AOD	Angažovani konsultant	10/01/19	Donatorska - GGF	-	-	PJ	Ugovorena sredstva
1.1.1.9 Rok za dostavljanje Obavezujuće ponude	AOD	-	07/02/19	Donatorska - GGF	-	-	PJ	Ugovorena sredstva
1.1.1.10 Rok za zaključenje prodaje pilot portfelja	AOD	Angažovani konsultant	30/06/19	Donatorska - GGF	-	-	PJ	Ugovorena sredstva

 

Mera 1.1.2: Prodaja velikog portfelja potraživanja
Tip mere	Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere	Period sprovođenja	Izvor finansiranja	Procenjena finansijska sredstva po izvorima finansiranja u 000 din.			Veza sa (PA/PJ)3	Potrebne izmene / donošenje propisa (da-ne)
				U godini t+1	U godini t+2
Finansijska	AOD4	Januar 2020	Donatorska ili iz kredita	-	-		PJ	Ne
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata)		Jedinica mere	Izvor provere	Početna vrednost	Bazna godina	Ciljana vrednost u godini t+1		Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP
Vrednost prodatih potraživanja velikog portfelja nominalne vrednosti oko 800 miliona evra		mlrd evra (nominalno)	MF	0	2018	0		0,8

________________
3 Prikazuju se šifre programskih aktivnosti i projekata u programskom budžetu u okviru kojih se obezbeđuju sredstva dok su u aneksu 4 dati nazivi programskih aktivnosti i projekata po šiframa
4 Prilikom prodaje "velikog" portfelja AOD-a potrebno je dodatno razmotriti najefikasnije mehanizme uključivanja drugih državnih finansijskih poverilaca, a na osnovu postojećeg Memoranduma o saradnji.

Naziv aktivnosti:	Organ koji sprovodi aktivnost	Organi partneri u sprovođenju aktivnosti	Rok za završetak aktivnosti	Izvor finansiranja	Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.		Veza sa programskim budžetom (PA/PJ)	Status obezbeđenja sredstava
					2019	2020
1.1.2.1 Angažovanje ovlašćenog revizora ili veštaka	AOD	MF	29/04/19	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Programiranje
1.1.2.2 Sprovođenje postupka izbora savetnika za prodaju velikog portfelja	AOD	MF	29/04/19	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Programiranje
1.1.2.3 Angažovanje dobavljača za virtuelnu, ili fizičku (opciono), sobu sa podacima od strane AOD	AOD	MF, odabrani savetnik	31/05/19	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Programiranje
1.1.2.4 Procena vrednosti sredstava obezbeđenja i naplativosti potraživanja pilot portfelja	AOD	Odabrani savetnik	15/07/19	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Programiranje -
1.1.2.5 Definisanje sastava velikog portfelja od strane AOD i odluka o pristupanju prodaji	AOD	MF, odabrani savetnik	15/07/19	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Programiranje -
1.1.2.6 Procesno pismo (Process Letter), sa Procedurom o postupku dostavljanja i poboljšanja Obavezujućih ponuda. Sadrži i pregled portfelja potraživanja (Data tape), nacrt Obavezujuće ponude i nacrt Ugovora o ustupanju portfelja potraživanja.	AOD	MF, odabrani savetnik	9/08/19	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Programiranje
1.1.2.7 Objava oglasa o ustupanju velikog portfelja potraživanja	AOD	MF, odabrani savetnik	30/09/19	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Programiranje
1.1.1.8 Finaliziranje ugovora o ustupanju velikog portfelja potraživanja od strane savetnika, koji će biti dostupan potencijalnim investitorima.	AOD	MF, odabrani savetnik	31/10/19	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Programiranje
1.1.2.9 Rok za dostavljanje Obavezujuće ponude	AOD	-	28/02/20	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Programiranje
1.1.2.10 Rok za zaključenje prodaje velikog portfelja	AOD	MF, odabrani savetnik	30/06/20	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Programiranje

 

Mera 1.1.3: Rešavanje preostalog portfelja Državnih poverilaca
Tip mere	Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere	Period sprovođenja	Izvor finansiranja	Procenjena finansijska sredstva po izvorima finansiranja u 000 din.			Veza sa (PA/PJ)5	Potrebne izmene / donošenje propisa (da-ne)
				U godini t+1	U godini t+2
Finansijska	AOD6	Decembar 2020	Donatorska ili iz kredita	-	-		PJ	Ne
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata)		Jedinica mere	Izvor provere	Početna vrednost	Bazna godina	Ciljana vrednost u godini t+1		Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP
Vrednost rešenosti preostalog portfelja iskazanog kao procenat od ukupne nominalne vrednosti portfelja		%	MF	0	2018	15		80

_______________
5 Prikazuju se šifre programskih aktivnosti i projekata u programskom budžetu u okviru kojih se obezbeđuju sredstva dok su u aneksu 4 dati nazivi programskih aktivnosti i projekata po šiframa
6 Prilikom rešavanja ostatka portfelja AOD-a potrebno je dodatno razmotriti najefikasnije mehanizme uključivanja drugih državnih finansijskih poverilaca, a na osnovu postojećeg Memoranduma o saradnji.

Naziv aktivnosti:	Organ koji sprovodi aktivnost	Organi partneri u sprovođenju aktivnosti	Rok za završetak aktivnosti	Izvor finansiranja	Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.		Veza sa programskim budžetom (PA/PJ)	Status obezbeđenja sredstava
					2019	2020
1.1.3.1 Izbor savetnika za pripremu analize i predloga za rešavanje preostalog portfelja	AOD	MF, odabrani savetnik	30/03/20	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Programiranje
1.1.3.1 Priprema analize i predloga od strane angažovanog savetnika i dostava MF i AOD	AOD	MF, odabrani savetnik	30/03/20	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Programiranje
1.1.3.2 Priprema predloga o načinu(ima) rešavanja preostalog portfelja od strane AOD	AOD	MF, odabrani savetnik	30/06/20	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Programiranje

 

Posebni cilj 1.2: Unapređenje stečajnog okvira
Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda)	Jedinica mere	Izvor provere	Početna vrednost	Bazna godina	Ciljana vrednost u godini t+1	Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP
Povećanje Doing Business indikatora za rešavanje stečaja	%	WBG Doing Business	60,78	2019	62	65
Učešće prodaja realizovanih preko internet portala u ukupnom broju svih realizovanih prodaja	%	ALSU	0	2018	0	10

 

Mera 1.2.1: Uspostavljanje internet portala za prodaju imovine stečajnih dužnika
Tip mere	Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere	Period sprovođenja	Izvor finansiranja	Procenjena finansijska sredstva po izvorima finansiranja u 000 din.			Veza sa (PA/PJ)7	Potrebne izmene / donošenje propisa (da-ne)
				U godini t+1	U godini t+2
Obezbeđenje dobara i pružanje usluga	MPRIV	Januar 2020	Donatorska - IFC / Jedan deo nije obezbeđen	-	-		PJ	Da
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata)		Jedinica mere	Izvor provere	Početna vrednost	Bazna godina	Ciljana vrednost u godini t+1		Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP
Postojanje funkcionalnog portala za prodaju stečajne imovine		Internet portal za prodaju imovine stečajnih dužnika	ALSU	-	2018	-		Puštanje u rad internet portala za prodaju imovine stečajnih dužnika
Učešće prodaja realizovanih preko internet portala u ukupnom broju svih realizovanih prodaja		%	ALSU	0	2018	0		10

_______________
7 Prikazuju se šifre programskih aktivnosti i projekata u programskom budžetu u okviru kojih se obezbeđuju sredstva dok su u aneksu 4 dati nazivi programskih aktivnosti i projekata po šiframa

Naziv aktivnosti:	Organ koji sprovodi aktivnost	Organi partneri u sprovođenju aktivnosti	Rok za završetak aktivnosti	Izvor finansiranja	Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.		Veza sa programskim budžetom (PA/PJ)	Status obezbeđenja sredstava
					2019	2020
1.2.1.1 Analiza regulatornog i administrativnog okvira,	MPRIV	ALSU	30/06/19	Donatorska - IFC	-	-	PJ	Ugovorena sredstva
1.2.1.2 Izrada projektnog zadatka i raspisivanje javnog poziva za izradu Internet portala	MPRIV	ALSU	31/08/19	Donatorska - IFC	-	-	PJ	Ugovorena sredstva
1.2.1.3 Izrada pravnog okvira potrebnog za uspostavljanje portala za prodaju imovine stečajnih dužnika	MPRIV	ALSU	30/09/19	Donatorska - IFC	-	-	PJ	Ugovorena sredstva
1.2.1.4 Implementacija softverskog i hardverskog rešenja	MPRIV	ALSU	30/11/19	Nije obezbeđen	-	-	PJ	Nisu obezbeđena sredstva
1.2.1.5 Puštanje u rad internet portala za prodaju imovine stečajnih dužnika	MPRIV	ALSU	31/03/20	Nije obezbeđen	-	-	PJ	Nisu obezbeđena sredstva
1.2.1.6 Aktivnosti u vezi sa promocijom rada portala (priprema brošura, višejezičnih materijala, komunikacija za promociju portala)	MPRIV	ALSU	31/03/20	Donatorska - IFC	-	-	PJ	Ugovorena sredstva

 

Mera 1.2.2: Unapređenje profesije stečajnih upravnika kroz obuke
Tip mere	Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere	Period sprovođenja	Izvor finansiranja	Procenjena finansijska sredstva po izvorima finansiranja u 000 din.			Veza sa (PA/PJ)8	Potrebne izmene / donošenje propisa (da-ne)
				U godini t+1	U godini t+2
Informativno edukativna	MPRIV	Januar 2020	Donatorska - IFC	-	-		PJ	Ne
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata)		Jedinica mere	Izvor provere	Početna vrednost	Bazna godina	Ciljana vrednost u godini t+1		Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP
Broj održanih treninga za nacionalne standarde		Broj	ALSU	-	2018	2		0

________________
8 Prikazuju se šifre programskih aktivnosti i projekata u programskom budžetu u okviru kojih se obezbeđuju sredstva dok su u aneksu 4 dati nazivi programskih aktivnosti i projekata po šiframa

Naziv aktivnosti:	Organ koji sprovodi aktivnost	Organi partneri u sprovođenju aktivnosti	Rok za završetak aktivnosti	Izvor finansiranja	Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.		Veza sa programskim budžetom (PA/PJ)	Status obezbeđenja sredstava
					2019	2020
1.2.2.1 Organizacija obuka o korišćenju portala za prodaju stečajne imovine	MPRIV	ALSU	31/01/20	Donatorska - IFC	-	-	PJ	Ugovorena sredstva

 

Mera 1.2.3: Unapređenje rada stečajnih sudova
Tip mere	Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere	Period sprovođenja	Izvor finansiranja	Procenjena finansijska sredstva po izvorima finansiranja u 000 din.			Veza sa (PA/PJ)9	Potrebne izmene / donošenje propisa (da-ne)
				U godini t+1	U godini t+2
Informativno edukativna	MPRIV	Januar 2020	Donatorska - IFC	-	-		PJ	Da
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata)		Jedinica mere	Izvor provere	Početna vrednost	Bazna godina	Ciljana vrednost u godini t+1		Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP
Broj održanih treninga za nacionalne standarde		Broj	ALSU	-	2018	2		0
Analiza primene i izmene i dopune Pravilnika o osnovama i merilima za određivanje nagrade za rad i naknade troškova stečajnih upravnika		Novi Pravilnik	ALSU	-	-	-		Donošenje novog Pravilnika o osnovama i merilima za određivanje nagrade za rad i naknade troškova stečajnih upravnika

____________
9 Prikazuju se šifre programskih aktivnosti i projekata u programskom budžetu u okviru kojih se obezbeđuju sredstva dok su u aneksu 4 dati nazivi programskih aktivnosti i projekata po šiframa

Naziv aktivnosti:	Organ koji sprovodi aktivnost	Organi partneri u sprovođenju aktivnosti	Rok za završetak aktivnosti	Izvor finansiranja	Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.		Veza sa programskim budžetom (PA/PJ)	Status obezbeđenja sredstava
					2019	2020
1.2.3.1 Izrada izmene i dopune Pravilnika o osnovama i merilima za određivanje nagrade za rad i naknade troškova stečajnih upravnika	MPRIV	ALSU	31/01/20	Donatorska - IFC	-	-	PJ	Ugovorena sredstva
1.2.3.2 Organizacija obuke o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, Nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom i drugih podzakonskih akata	Pravosudna akademija	MPRIV, ALSU	31/12/19	Donatorska - IFC	-	-	PJ	Programiranje

 

Mera 1.2.4: Priprema Predloga novog regulatornog okvira za stečaj preduzetnika
Tip mere	Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere	Period sprovođenja	Izvor finansiranja	Procenjena finansijska sredstva po izvorima finansiranja u 000 din.			Veza sa (PA/PJ)10	Potrebne izmene / donošenje propisa (da-ne)
				U godini t+1	U godini t+2
Regulatorna	MPRIV	Jun 2020	Donatorska - IFC	-	-		PA	Da
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata)		Jedinica mere	Izvor provere	Početna vrednost	Bazna godina	Ciljana vrednost u godini t+1		Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP
Priprema Predloga zakonskog rešenja kojim se uređuje stečaj preduzetnika		Predlog zakonskog rešenja	MPRIV	-	2018	-		Objavljivanje Nacrta zakonskog rešenja na sajtu Ministarstva privrede

______________
10 Prikazuju se šifre programskih aktivnosti i projekata u programskom budžetu u okviru kojih se obezbeđuju sredstva dok su u aneksu 4 dati nazivi programskih aktivnosti i projekata po šiframa

Naziv aktivnosti:	Organ koji sprovodi aktivnost	Organi partneri u sprovođenju aktivnosti	Rok za završetak aktivnosti	Izvor finansiranja	Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.		Veza sa programskim budžetom (PA/PJ)	Status obezbeđenja sredstava
					2019	2020
1.2.4.1 Formiranje radne grupe za izradu nacrta zakonskog rešenja stečaja preduzetnika	MPRIV	ALSU	31/03/19	Donatorska - IFC	-	-	PA	Ugovorena sredstva
1.2.4.2 Izrada analiza postojećeg pravnog okvira od značaja za stečaj preduzetnika	MPRIV	ALSU	30/06/19	Donatorska - IFC	-	-	PA	Ugovorena sredstva
1.2.4.3 Izrada analize efekata opcija i konsultativnog dokumenta	MPRIV	ALSU	31/08/19	Donatorska - IFC	-	-	PA	Ugovorena sredstva
1.2.4.4 Priprema nacrta Zakona o stečaju preduzetnika	MPRIV	ALSU	30/06/20	Donatorska - IFC	-	-	PA	Ugovorena sredstva

 

Posebni cilj 1.3: Prevencija nastanka problematičnih kredita
Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda)	Jedinica mere	Izvor provere	Početna vrednost	Bazna godina	Ciljana vrednost u godini t+1	Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP
Broj novonastalih problematičnih kredita	mlrd dinara	NBS	86,7	Prosek u periodu 2015 - 2018	60	50

 

Mera 1.3.1: Izrada studije o korporativnoj zaduženosti i prevenciji nastanka problematičnih kredita realnog sektora u Republici Srbiji
Tip mere	Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere	Period sprovođenja	Izvor finansiranja	Procenjena finansijska sredstva po izvorima finansiranja u 000 din.			Veza sa (PA/PJ)11	Potrebne izmene / donošenje propisa (da-ne)
				U godini t+1	U godini t+2
Regulatorna / Obezbeđenje dobara i pružanje usluga	MPRIV	Decembar 2020	Financial Sector Advisory Center (FinSAC) - WBG12	-	-		PJ	Da
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata)		Jedinica mere	Izvor provere	Početna vrednost	Bazna godina	Ciljana vrednost u godini t+1		Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP
Priprema i usvajanje preporuka za uređenje regulatornog okvira13		Broj usvojenih preporuka	Radna grupa za rešavanje problematičnih kredita	-	2018	Nemoguće utvrditi pre izrade studije o korporativnoj zaduženosti prevenciji		-

_________________
11 Prikazuju se šifre programskih aktivnosti i projekata u programskom budžetu u okviru kojih se obezbeđuju sredstva dok su u aneksu 4 dati nazivi programskih aktivnosti i projekata po šiframa
12 Obezbeđenje sredstava za ovu aktivnost nalazi se u fazi pregovora
13 Donošenje i izmene bankarske regulative nalaze se isključivo u nadležnosti Narodne Banka Srbije

Naziv aktivnosti:	Organ koji sprovodi aktivnost	Organi partneri u sprovođenju aktivnosti	Rok za završetak aktivnosti	Izvor finansiranja	Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.		Veza sa programskim budžetom (PA/PJ)	Status obezbeđenja sredstava
					2019	2020
1.3.1.1 Izrada projektnog zadatka i raspisivanje javnog poziva za izradu studije	MPRIV	MF, IFC	31/05/19	Donatorska - FinSAC	-	-	PJ	Pregovaranje
1.3.1.2 Utvrđivanje "early warning" signala na osnovu istorijskih trendova poslovanja kompanija u Srbiji	MPRIV	MF, IFC	30/09/19	Donatorska - FinSAC	-	-	PJ	Pregovaranje
1.3.1.3 Izrada preporuka u pogledu zakonskog okvira, nadležnosti i aktivnosti usmerenih ka prevenciji nastajanja novih problematičnih kredita	MPRIV	MF, IFC	30/11/19	Donatorska - FinSAC	-	-	PJ	Pregovaranje
1.3.1.4 Usvajanje preporuka od strane Radne grupe za rešavanje problematičnih kredita	MPRIV	-	31/01/20	-	-	-	PJ	-

 

Mera 1.3.2: Izrada alatki namenjenih prevenciji i predupređivanju finansijskih teškoća
Tip mere	Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere	Period sprovođenja	Izvor finansiranja	Procenjena finansijska sredstva po izvorima finansiranja u 000 din.			Veza sa (PA/PJ)14	Potrebne izmene / donošenje propisa (da-ne)
				U godini t+1	U godini t+2
Informativno edukativna	PKS	Novembar 2019	Financial Sector Advisory Center (FinSAC) - WBG15	-	-		PJ	Ne
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata)		Jedinica mere	Izvor provere	Početna vrednost	Bazna godina	Ciljana vrednost u godini t+1		Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP
Kreiranje portala namenjenog prevenciji i predupređivanju finansijskih teškoća		Funkcionalni informacioni portal	PKS	-	2018	-		Postojanje funkcionalnog portala

_______________
14 Prikazuju se šifre programskih aktivnosti i projekata u programskom budžetu u okviru kojih se obezbeđuju sredstva dok su u aneksu 4 dati nazivi programskih aktivnosti i projekata po šiframa
15 Obezbeđenje sredstava za ovu aktivnost nalazi se u fazi pregovora

Naziv aktivnosti:	Organ koji sprovodi aktivnost	Organi partneri u sprovođenju aktivnosti	Rok za završetak aktivnosti	Izvor finansiranja	Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.		Veza sa programskim budžetom (PA/PJ)	Status obezbeđenja sredstava
					2019	2020
1.3.2.1 Izrada alatki i informacionog portala o pravovremenom prepoznavanju finansijskih poteškoća	PKS	MPRIV	31/10/19	Donatorska - FinSAC	-	-	PJ	Pregovaranje
1.3.2.2 Sprovođenje informacione kampanje o portalu	PKS	MPRIV	31/10/19	Donatorska - FinSAC	-	-	PJ	Pregovaranje

 

Mera 1.3.3: Unapređenje okvira za primenu Zakona o rokovima izmirenja obaveza u komercijalnim transakcijama i regulatornog okvira za procenu vrednosti nepokretnosti
Tip mere	Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere	Period sprovođenja	Izvor finansiranja	Procenjena finansijska sredstva po izvorima finansiranja u 000 din.			Veza sa (PA/PJ)16	Potrebne izmene / donošenje propisa (da-ne)
				U godini t+1	U godini t+2
Regulatorna	MF / MPRIV / MPRAV	Decembar 2020	Donatorska ili iz kredita	-	-		PA	Da
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata)		Jedinica mere	Izvor provere	Početna vrednost	Bazna godina	Ciljana vrednost u godini t+1		Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP
Gubitak preduzeća usled nenaplativih potraživanja kao procenat od ukupnog prihoda preduzeća		%	European Payment Report	2,9	2018	2,9		2,5
Uvođenje obaveze da sudski veštak koji se bavi procenama vrednosti nepokretnosti mora da bude licencirani procenitelj u skladu sa Zakonom o proceniteljima vrednosti nepokretnosti		2019		-	2018	-		Predlog izmena i dopuna Zakona o sudskim veštacima usvojen u Skupštini.

______________
16 Prikazuju se šifre programskih aktivnosti i projekata u programskom budžetu u okviru kojih se obezbeđuju sredstva dok su u aneksu 4 dati nazivi programskih aktivnosti i projekata po šiframa

Naziv aktivnosti:	Organ koji sprovodi aktivnost	Organi partneri u sprovođenju aktivnosti	Rok za završetak aktivnosti	Izvor finansiranja	Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din.		Veza sa programskim budžetom (PA/PJ)	Status obezbeđenja sredstava
					2019	2020
1.3.3.1 Ex post analiza primene propisa uključujući i B2B i G2B transakcije	MF	MPRIV	31/03/20	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Pregovaranje
1.3.3.2 Izrada izmena i dopuna Zakona o rokovima plaćanja	MF	MPRIV	31/05/20	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Pregovaranje
1.3.3.3 Sprovođenje promotivnih aktivnosti	PKS	MF, MPRIV	31/07/20	Donatorska ili iz kredita	-	-	PJ	Pregovaranje
1.3.3.4 Uvođenje obaveze da sudski veštak koji se bavi procenama vrednosti nepokretnosti mora da bude licencirani procenitelj u skladu sa Zakonom o proceniteljima vrednosti nepokretnosti.	MPRAV	-	31/12/20	-	-	-	PJ	-

LEGENDA

Ministarstvo finansija	MF
Ministarstvo privrede	MPRIV
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika	ALSU
Ministarstvo pravde	MPRAV
Međunarodna finansijska korporacija / Grupacija Svetske banke	IFC / WB
Good Governance Project	GGF
Evropska banka za obnovu i razvoj	EBRD
Agencija za osiguranje depozita	AOD
Agencija za privredne registre	APR
Privredna komora Srbije	PKS
Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza	AOFI
Savez računovođa i revizora Srbije	SRRS
Memorandum o saradnji zaključen između MF, AOD, Fonda za razvoj, Banke Poštanska štedionica, i AOFI	Memorandum o saradnji (MoS)
AOD, AOFI, Fond za razvoj i banke u stečaju zajedno	Državni poverioci