POSLOVNIKO RADU SAVETA
|
Poslovnikom o radu Saveta (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se rad Saveta, a posebno pripremanje sednica Saveta, njihovo sazivanje i donošenje odluka na sednici, prava i dužnosti članova Saveta, predsednika i zamenika predsednika Saveta i druga pitanja od značaja za rad Saveta.
Savet je organ Organizacione jedinice sa sedištem u Novom Sadu čiji članovi su svi javni izvršitelji imenovani za područja viših sudova u Zrenjaninu, Novom Sadu, Somboru, Subotici, Sremskoj Mitrovici i Šapcu.
Savet odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti u skladu sa Statutom Komore javnih izvršitelja (u daljem tekstu: Statut).
Savet vrši poslove iz svog delokruga na sednicama kojima mogu prisustvovati članovi Saveta i drugi članovi Komore javnih izvršitelja (u daljem tekstu: Komora) po pozivu predsednika Saveta.
Sva lica koja prisustvuju sednici Saveta dužna su da se pridržavaju odredaba ovog poslovnika.
Predsednik Saveta predstavlja i zastupa Savet, stara se o tome da Savet radi i posluje saglasno Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i Statutu, organizuje, saziva i rukovodi sednicom Saveta i obavlja druge poslove određene Statutom i ovim poslovnikom.
Izbore za predsednika Saveta raspisuje Savet. Odluka o raspisivanju izbora za predsednika Saveta se objavljuje na internet stranici Komore.
Kandidat za predsednika Saveta je lice čiju kandidaturu svojim potpisima podrži najmanje 1/6 članova Saveta. Član Saveta može podržati kandidaturu samo jednog kandidata za predsednika Saveta.
Na pitanja izbora i prestanka funkcije predsednika Saveta, koja nisu regulisana ovim poslovnikom, shodno se primenjuju odredbe Statuta o izboru i prestanku funkcije predsednika Skupštine Komore.
Zamenik predsednika Saveta zamenjuje predsednika Saveta kada je on sprečen ili odsutan i obavlja dužnost predsednika Saveta kada je istom prestao mandat, a novi predsednik Saveta nije izabran odnosno dok novi predsednik Saveta ne bude izabran.
Na izbor i prestanak funkcije zamenika predsednika Saveta primenjuju se odredbe ovog poslovnika o izboru predsednika Saveta, odnosno shodno se primenjuju odredbe Statuta o izboru i prestanku funkcije zamenika predsednika Skupštine Komore.
U slučaju sprečenosti ili odsustva predsednika i zamenika predsednika Saveta, predsednik Saveta može da ovlasti drugog člana Saveta da predstavlja i zastupa Savet.
Savet radi u redovnim i vanrednim sednicama.
Redovna sednica Saveta saziva se i održava najmanje dva puta godišnje.
Prva redovna sednica Saveta održava se u prvoj sedmici meseca aprila, a druga redovna sednica održava se prvoj sedmici meseca novembra.
Sednice Saveta koje se održavaju između redovnih sednica su vanredne.
Zahtev za sazivanje sednice Saveta može da podnese predsedniku Saveta svaki član Saveta, u bilo koje vreme.
Vanredna sednica Saveta obavezno se saziva kada to zahteva najmanje 1/6 članova Saveta, predsednik i zamenik predsednika Saveta. Zahtev za održavanje vanredne sednice mora biti sastavljen u pisanoj formi sa predlogom dnevnog reda i materijalom, koji se odnosi na predlog.
Predsednik Saveta je dužan da sazove vanrednu sednicu Saveta u roku od pet radnih dana od dana prijema pisanog zahteva za njeno sazivanje, koji je podnela 1/6 članova Saveta.
Sazivanje sednice Saveta i način rada
Poziv za sednicu Saveta se dostavlja svim članovima Saveta elektronskom poštom, na zvanično prijavljene i-mejl adrese i objavljuje na internet stranici Komore, najkasnije osam dana pre dana određenog za održavanje redovne sednice, odnosno najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje vanredne sednice.
Poziv sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, predlog dnevnog reda sednice i druge podatke neophodne za održavanje sednice Saveta. Ako je predložena izmena akata iz nadležnosti Saveta, uz poziv za sednicu se prilaže i tekst predloga tih akata. Uz poziv za sednicu Saveta dostavljaju se i predlozi odluka i materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda
Savet punovažno radi i odlučuje ukoliko sednici Saveta prisustvuje većina od ukupnog broja članova Saveta (kvorum za održavanje sednice Saveta).
Svaki član Saveta ima pravo predlaganja tački dnevnog reda najkasnije tri dana od dana zakazivanja sednice Saveta.
Predlog dnevnog reda sednice Saveta priprema predsednik Saveta ili drugo lice koje on ovlasti.
Sednicu Saveta saziva predsednik Saveta, a u slučaju njegove sprečenosti zamenik predsednika Saveta.
Pravo sazivanja vanredne sednice Saveta ima i član Saveta koga za to ovlasti najmanje 1/6 svih članova Saveta, ukoliko predsednik ili zamenik predsednika ne sazovu vanrednu sednicu Saveta u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva najmanje 1/6 članova Saveta za njeno sazivanje.
Vanredna sednica Saveta mora se održati najkasnije u roku od 15 dana od dana donošenja odluke o njenom sazivanju.
Sednica se saziva odlukom o sazivanju sednice, koja obavezno sadrži: mesto i vreme održavanja sednice, predlog dnevnog reda, i po potrebi lične podatke lica koja treba pozvati na sednicu.
Sednice Saveta održavaju se u sedištu organizacione jedinice.
Izuzetno, predsednik Saveta može odlučiti da se sednica održi i van sedišta Organizacione jedinice ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik obrazlaže članovima Saveta u Odluci o sazivanju sednice.
Prava i dužnosti predsedavajućeg sednicom i članova Saveta
Predsedavajući sednicom Saveta obavlja sledeće poslove:
- imenuje verifikacionu komisiju od tri člana iz reda članova Saveta za utvrđivanje kvoruma za rad i brojanje glasova;
- imenuje lice koje vodi zapisnik na sednici;
- stara se o održavanju reda na sednici:
- izriče mere za povredu reda na sednici;
- potpisuje odluke Saveta i zapisnik sa sednice;
- obavlja druge poslove u skladu sa ovim poslovnikom.
Član Saveta ima pravo ima pravo i obavezu da prisustvuje sednicama Saveta i da aktivno učestvuje u radu sednice.
Član Saveta ima pravo da od predsednika ili drugog ovlašćenog lica traži potrebna obaveštenja, informacije i materijal u vezi sa radom Saveta.
Član Saveta ima pravo da na sednici jasno i argumentovano govori u vezi sa pitanjima koja su na dnevnom redu sednice, pravo da učestvuje u pretresu predloga odluka i drugih pitanja koja su na dnevnom redu sednice.
Ukoliko je član Saveta iz bilo kog razloga sprečen da prisustvuje i da aktivno učestvuje u radu Saveta, obavezan je u vidu punomoćja da ovlasti svog zamenika ili svog pomoćnika koji će ga zastupati, odnosno koji će prisustvovati sednici Saveta, aktivno učestvovati u njenom radu i vršiti pravo glasa u ime i za račun člana Saveta, odnosno svog vlastodavca, do završetka sednice Saveta po svim tačkama dnevnog reda.
Punomoćje iz stava 2. ovog člana se daje, kao punomoćje za glasanje po svim tačkama dnevnog reda, i obavezno mora da sadrži datum, vreme i mesto održavanja sednice Saveta, kao i naziv sednice (broj i vrstu - redovna, vanredna).
Punomoćnik je obavezan da primerak punomoćja u originalu dostavi verifikacionoj komisiji neposredno pre početka sednice Saveta.
Punomoćje važi samo za sednicu Saveta za koju je dato.
Ukoliko član Saveta neopravdano ne prisustvuje zakazanoj sednici Saveta, niti opunomoći svog zamenika ili pomoćnika, koji će u njegovo ime i za njegov račun kao punomoćnik prisustvovati sednici Saveta, aktivno učestvovati u njenom radu, smatra se da je izvršio lakšu disciplinsku povredu iz člana 65. stav 1. tačka 4) Statuta, o čemu se u roku od osam dana obaveštava disciplinski tužilac Komore.
Izuzetno, u slučaju opravdane sprečenosti člana Saveta, kao i njegovih zamenika ili pomoćnika da u svojstvu punomoćnika prisustvuju i učestvuju u radu Saveta, član Saveta u roku od pet dana od završetka sednice Saveta, odnosno odmah nakon prestanka razloga koji su izazvali opravdanu sprečenost i nemogućnost obaveštavanja o razlozima, dostavlja pisanim putem predsedniku Saveta obaveštenje o opravdanoj sprečenosti sa dokazima koji se odnose na razloge sprečenosti. Predsednik Saveta bez odlaganja dostavlja obaveštenja sa dokazima disciplinskom tužiocu.
Sednicom predsedava predsednik Saveta.
U slučaju sprečenosti predsednika Saveta, sednicom predsedava zamenik predsednika, a po potrebi i druga ovlašćena lica.
Ako su predsednik i zamenik predsednika Saveta sprečeni da vrše svoju funkciju, a nema drugog ovlašćenog lica, sednicom Saveta predsedava najstariji od prisutnih članova Saveta.
Predsedavajući otvara sednicu i preko verifikacione komisije utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj članova Saveta za održavanje sednice (kvorum).
Ukoliko predsedavajući konstatuje da u vreme koje je određeno za početak sednice, u sali za sednice, nije prisutna većina svih članova Saveta, sednica se odlaže za jedan sat.
Ukoliko ni posle pomeranja početka sednice od jednog sata ne postoje uslovi za početak rada, sednica Saveta se ponovo saziva.
Ponovljena sednica Saveta će biti održana u roku ne kraćem od osam dana, niti dužem od 15 dana, od dana za koji je bila zakazana.
Kvorum za rad i punovažno odlučivanje na ponovljenoj sednici Saveta čini 1/3 od ukupnog broja članova Saveta.
Postojanje kvoruma se utvrđuje uvek pre odlučivanja o svakoj tački dnevnog reda.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik sa prethodne sednice. Savet o zapisniku odlučuje bez rasprave.
Dnevni red sednice utvrđuje Savet.
Izuzetno iz razloga hitnosti, pre odlučivanja o predloženom dnevnom redu, najmanje 1/6 članova Saveta, predsednik i zamenik predsednika mogu predložiti izmene i dopune predloženog dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju predsedavajućem, u pisanoj formi uz obrazloženje razloga hitnosti.
O predloženim izmenama i dopunama dnevnog reda obavlja se rasprava u kojoj mogu učestvovati samo:
- predlagač, odnosno predstavnik predlagača promene predloženog dnevnog reda, koji je označen u pisanom predlogu koji se dostavlja predsedavajućem;
- predlagači pojedinih tačaka dnevnog reda.
Učešće u raspravi može trajati najduže pet minuta, a ovlašćeni učesnici rasprave ne mogu se ponovo javiti za reč.
Savet odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda.
Nove tačke koje su unete u predlog dnevnog reda na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, uvršćuju se u predlog dnevnog reda po redosledu predlaganja.
O dnevnom redu u celini, Savet odlučuje bez rasprave.
Po usvajanju dnevnog reda, prelazi se na razmatranje i raspravu posebno po svakoj tački dnevnog reda.
Po otvaranju rasprave po svakoj tački dnevnog reda, pravo da govore po sledećem redosledu i vremenskom trajanju, imaju:
- predlagač tačke dnevnog reda, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, koji dobija reč kad je zatraži i koji ima pravo da govori jednom u trajanju do 10 minuta,
- član Saveta koji se pre početka pretresa predsedavajućem prijavio za raspravu, koji ima pravo da govori u trajanju do 5 minuta, a u toku pretresa ima pravo da dobije još jednom reč preko reda u trajanju do 3 minuta, ako to zahteva potreba pretresa, o čemu odlučuje predsedavajući,
- član Saveta čije ime je pomenuto u okviru pretresa pojedine tačke dnevnog reda, koji ima pravo da govori u trajanju do 3 minuta,
- u određenim slučajevima kada to dozvoljava vreme predviđeno za trajanje sednice, predsedavajući može omogućiti članu Saveta da uzme učešće u raspravi nezavisno od redosleda i vremenskog ograničenja, ali ni u tom slučaju član kome je predsedavajući to omogućio ne može govoriti duže od 15 minuta.
Predsednik i članovi komisija i radnih tela Saveta dobijaju reč kad je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja vremena izlaganja.
Predsedavajući daje reč članovima Saveta naizmenično prema redosledu prijavljivanja.
Predsednik Saveta, kada predsedava sednicom, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Saveta ili drugom za to ovlašćenom licu.
Kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsedavajući zaključuje pretres.
Prilikom pretresa pojedinih tačaka dnevnog reda Savet može raditi i bez kvoruma.
Predsedavajući, kada je to potrebno, prekida rad Saveta kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici, dok se kvorum ne obezbedi. Ako se kvorum ne obezbedi ni po proteku jednog sata od prekida, sednica Savet se ponovo saziva.
Predsedavajući može iz opravdanih razloga odrediti pauzu u radu sednice koja ne može trajati duže od 30 minuta.
Član Saveta ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsedavajućeg na sednici, ukoliko smatra da ono nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Član Saveta ne može da ukaže na povredu u postupanju predsedavajućeg, na koju je već ukazano.
Predsedavajući daje reč članu Saveta koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana, odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Član Saveta je dužan da navede koji je član ovog poslovnika povređen postupanjem predsedavajućeg i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta.
Ukoliko smatra da povreda nije učinjena, predsedavajući je dužan da da objašnjenje, a ukoliko smatra da je povreda učinjena, predsedavajući je dužan da učinjenu povredu otkloni.
Ako i posle objašnjenja predsedavajućeg, član Saveta smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Savet, bez pretresa, o tome odmah izjasni.
Niko ne može da govori na sednici Saveta, pre nego što zatraži i dobije reč od predsedavajućeg sednicom.
Predsedavajući zaključuje raspravu kada po određenoj tački dnevnog reda više nema diskusije.
Po zaključenju rasprave Savet odlučuje glasanjem.
Savet donosi odluke većinom glasova prisutnih članova, pod uslovom da postoji kvorum utvrđen u članu 10. ovog poslovnika.
Članovi Saveta se izjašnjavaju neposredno i pojedinačno.
Glasanje je javno, ukoliko Savet ne odluči da glasanje o pojedinoj tački dnevnog reda bude tajno.
Članovi Saveta glasaju javno dizanjem ruke, tako što se izjašnjavaju "za", "protiv" ili "uzdržan".
Glasanje o izboru ili razrešenju predsednika Saveta, zamenika predsednika Saveta i kandidata za članstvo u organima i radnim telima Komore javnih izvršitelja uvek je tajno.
Kada Savet donosi odluku o predlogu kandidata za člana Izvršnog odbora, u smislu člana 31. stav 2. Statuta, kandidati za člana Izvršnog odbora su članovi Saveta čiju kandidaturu podrži najmanje 1/6 članova Saveta.
Član Saveta može podržati kandidaturu najviše jednog kandidata za člana Izvršnog odbora.
Glasa se putem izborne liste kandidata tako što član Saveta zaokružuje najviše dva redna broja ispred imena i prezimena kandidata na jednom glasačkom listiću.
Za kandidate za člana Izvršnog odbora izabrana su dva člana Saveta koji su dobili najviše glasova.
Tajno glasanje se vrši putem glasačkih listića koji moraju biti overeni zbog autentičnosti.
Za obavljanje tajnog glasanja Savet obrazuje posebnu komisiju od tri člana (u daljem tekstu: Komisija).
Komisija donosi odluke većinom glasova svojih članova i bira svog predsednika, koji rukovodi glasanjem, odgovora za njegovu pravilnost i rezultat glasanja saopštava predsedavajućem.
Izgled glasačkih listića, njihovu sadržinu i broj utvrđuje Komisija.
Nakon obavljenog glasanja predsedavajući saopštava rezultat glasanja, konstatujući koliko je članova Saveta glasalo "za", koliko je glasalo "protiv", a koliko je bilo "uzdržano".
Po završenom utvrđivanju rezultata glasanja predsedavajući objavljuje odluku Saveta.
Savet na inicijativu ovlašćenog predlagača određene tačke dnevnog reda može doneti odluku da se o određenom predlogu ne glasa, kada je potrebna njegova dopuna ili izmena i u tom slučaju donosi zaključak.
Kada se razmotre sve tačke dnevnog reda i donesu odluke, predsedavajući zaključuje sednicu Saveta.
U slučaju kada Savet zbog obimnosti dnevnog reda, dužeg trajanja sednice ili drugih opravdanih razloga nije u mogućnosti da završi rad po svim tačkama dnevnog reda, predsedavajući donosi odluku o prekidu sednice, a tačke dnevnog reda o kojima Savet na sednici nije odlučivao, obavezan su deo dnevnog reda prve naredne sednice Saveta.
Članovi Saveta i druga lica koja učestvuju u radu sednice su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje ličnih i porodičnih prilika drugog lica.
Za povredu reda na sednici Saveta, predsedavajući može izreći sledeće mere:
- javnu opomenu;
- oduzimanje reči;
- udaljavanje sa sednice.
Opomena se izriče licu koje svojim ponašanjem ili govorom na sednici narušava red, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, prekida govornika u izlaganju, dobacuje ili na drugi način ometa govornika, upotrebljava psovke, uvredljive izraze, iznosi neistine ili neargumentovane konstatacije ili na drugi način ne poštuje odredbe Zakona, Statuta i ovog poslovnika.
Oduzimanje reči izriče se licu koje svojim ponašanjem ili govorom grublje narušava red ili licu kome je prethodno izrečena mera javne opomene, a koji i posle toga čini povredu iz stava 2. ovog člana.
Lice kome je izrečena mera oduzimanja reči dužno je da bez odlaganja prestane da govori. U suprotnom predsedavajući određuje pauzu, koja će trajati dok se red ponovo ne uspostavi, a najduže 30 minuta. Ako po proteku ovog roka red na sednici nije moguće uspostaviti, predsedavajući donosi odluku o prekidu sednice, a tačke dnevnog reda o kojima Savet na sednici nije odlučivao obavezan su deo dnevnog reda prve naredne sednice Saveta.
Mera udaljenja sa sednice izriče se licu koje i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsedavajućeg o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge povrede iz stava 2. ovog člana Poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći licu i bez prethodno izrečenih blažih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se teže ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice.
Lice kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.
Ukoliko lice odbije da se udalji sa sednice, predsedavajući će postupiti u skladu sa stavom 4. ovog člana.
Član Saveta kome je izrečena mera udaljenja sa sednice smatra se neopravdano odsutnim.
O radu na sednici vodi se zapisnik.
Zapisnik obuhvata glavne podatke o radu na sednici, a obavezno sadrži:
- označenje rednog broja sednice;
- vreme i mesto održavanja sednice;
- vreme početka sednice;
- imena prisutnih i odsutnih članova Saveta, kao i imena lica koja prisustvuju sednici;
- usvojeni dnevni red sednice;
- imena i bitne delova izlaganja učesnika u raspravi;
- rezultat glasanja;
- sadržinu i naziv donetih akata i odluka;
- vrstu i broj izrečenih mera za održavanje reda na sednici i imena lica kojima su izrečene;
- vreme i način okončanja sednice;
- potpis predsedavajućeg i lica koje vodi zapisnik.
Bitni delovi izjave člana Saveta unose se u zapisnik na njegov zahtev.
Svaki član Saveta ima pravo da stavi primedbe na zapisnik u pisanom obliku najkasnije tri dana pre održavanja sednice na kojoj se odlučuje o usvajanju zapisnika.
O primedbama odlučuje Savet prilikom usvajanja zapisnika.
Usvojeni zapisnik potpisuju predsedavajući i lice koje je vodilo zapisnik.
Usvojenom zapisniku prilaže se kopija materijala koji je bio razmatran na sednici.
Na pitanja koja nisu regulisana ovim poslovnikom, shodno se primenjuju odredbe Statuta i Poslovnika o radu Skupštine Komore.
Ovaj poslovnik stupa na snagu po dobijanju saglasnosti Ministarstva nadležnog za pravosuđe i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".