ODLUKA O UTVRĐIVANJU NAZIVA ULICA I DRUGIH DELOVA NASELJENIH MESTA NA TERITORIJI GRADSKE OPŠTINE RAKOVICA ("Sl. list grada Beograda", br. 119/2018 i 56/2019)

Član 1

Ovom odlukom utvrđuju se nazivi ulica i drugih delova naseljenih mesta kojima nije određen naziv u skladu sa Elaboratima uličnog sistema Republičkog geodetskog zavoda na teritoriji gradske opštine Rakovica.

Član 2

U naseljenom mestu Rakovica; Beograd - deo (matični broj naselja: 791083), utvrđuju se sledeći nazivi ulica:

1. Ulica majora Dobrosava Tešića - počinje od postojeće Ulice vrbničke između kp 872 i kp 585/2, ide duž kp 2378/2 i završava se na granici sa susednom opštinom Čukarica između kp 18 i kp 2376/5, sve u KO Stara Rakovica.

Obrazloženje: Major Dobrosav Tešić bio je pilot-lovac je poreklom iz Vukovog kraja. Njegova grupa, kojom je komandovao, dobila je zadatak da bombarduje komandno mesto Luftvafe kod Pečuja, kao i aerodrom kod ovog mađarskog grada. Pošto su na zadatku bili poslati bez lovačke pratnje, bili su laka meta za nemačku PVO. Oboren je i poginuo je iznad Pečuja.

2. Ulica Rodopska - počinje od postojeće Ulice Tavčareve između kp 41/1 i kp 37, ide duž kp 40/1 i završava se između kp 45/1 i kp 37 kod postojeće ulice Srzentićeve, sve u KO Stara Rakovica.

Obrazloženje: Rodopske planine se pružaju sa desne i leve strane Južne i Velike Morave. Sa desne strane nalaze se planine: Dukat, Koćura, Besna Kobila, Vardenik, Čemernik, Radan, Ruj-planina, Seličevica, Stalaćka brda, Bukovik, Ostrozub, i Resavski humovi, dok se sa leve strane protežu: Kukavica, Vidojevica, Jastrebac, Juhor, Crni vrh i Azanjske planine.

3. Ulica Hasanaginice- predstavlja produžetak postojeće Ulice Hasanaginice (matični broj: 791083003903) i produžava se u delu od kp 2381/1, preseca kp 177/1, kp 161/1, kp 160/2, kp 160/3 i završava se na kp 159/1, sve u KO Stara Rakovica.

4. Ulica Resavskih humova - počinje od postojeće Banjičkog puta između kp 153 i kp 158/2, ide kroz kp 158/1 i na njoj se završava kod kp 151, sve u KO Stara Rakovica.

Obrazloženje: Resavski humovi su brda koja se nalaze u istočnoj Srbiji, sa leve strane Resave, između sela Crkvenac, Dublje, Gložane, Grabovac i Bresje, u opštini Svilajnac. Najviši vrh je Vrlanski hum, sa nadmorskom visinom od 390 metara. Pripadaju grupi Rodopskih planina.

5. Ulica Olge Jevrić - počinje od postojeće Ulice Šeste Ličke Divizije između kp 410 i kp 426, ide duž kp 422 i završava se između kp 400 i kp 430 kod postojeće Ulice Šeste Ličke Divizije, sve u KO Stara Rakovica.

Obrazloženje: Olga Jevrić (Beograd, Kraljevina SHS, 29. septembar 1922 - Beograd, Republika Srbija, 10. februar 2014) bila je srpska vajarka, redovni član SANU. Olga Jevrić se pojavljuje u vreme koje je veoma burno i okrenuto novim vrednostima, neposredno nakon II svetskog rata. U promenama koje su se dogodile u likovnim umetnostima u Jugoslaviji posle 1950. godina, kada se ona oslobodila državne estetike socijalističkog realizma, Olga Jevrić je od sredine te decenije dala značajan doprinos za nastajanje modernog i savremenog izraza u skulptorskom stvaralaštvu. Odlučujući uticaj na njeno stvaralaštvo imala je izložba Henrija Mura održana 1955. godine u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić. Izložba Olge Jevrić "Prostorne kompozicije", održana u galeriji ULUS 1957. godine, snažno je odjeknula na likovnoj sceni. Ova izložba okarakterisala je Olgu Jevrić kao vajara koja je na smeo i radikalan način, prva među jugoslovenskim i srpskim skulptorima, prekinula tradiciju predstavljanja stvarnosti, okrenuvši se samoj suštini skulpture u kojoj je videla podsticaj za sopstveno delovanje i formiranje jedinstvenog umetničkog izraza. Godine 1958. Olga Jevrić izlaže na XXIX Venecijanskom Bijenalu kada je zapaža i strana likovna kritika. Gotovo šest decenija dugim prisustvom na našoj likovnoj sceni, skulptorski opus Olge Jevrić izdvaja se autentičnim modernizmom. Njene skulpture poseduju univerzalna formalna i metaforička značenja izražena ekspresivnim i senzibilnim jezikom, pri čemu je ona stvorila originalnu, čisto likovnu formu pročišćenu do apstraktnog, univerzalnog oblika.

6. Ulica Đeravička - počinje od postojeće Ulice Prve Šumadijske brigade između kp 1019 i kp 1009, ide duž kp 1020 i završava se između kp 1018 i kp 1015, sve u KO Stara Rakovica.

Obrazloženje: Đeravica je sa 2.656 m nadmorske visine najviši vrh Srbije i drugi najviši vrh u celom Prokletijskom masivu, posle Jezerskog vrha (2694 m nmv). Ovaj vrh se nalazi u južnoj Srbiji, opština Dečani, pokrajina Kosovo i Metohija, iznad srednjovekovnog manastira Visoki Dečani. U neposrednoj blizini vrha se nalaze mnogobrojna lednička jezera, od kojih je najveće Đeravičko, koje se nalazi ispod samog vrha i iz njega ističe reka Ribnik.

7. Ulica Stanoja Simića - počinje od postojeće Čelebićke ulice, ide kroz kp 963/1 i na njoj se završava, sve u KO Stara Rakovica.

Obrazloženje: Stanoje Simić (Beograd, 29. jul 1893 - Beograd, 26. februar 1970) bio je pravnik, diplomata, ministar i političar. Tokom 1915. štampao je Jugoslovenski glasnik, za koji je pisao i članke. Posle rata započeo je diplomatsku karijeru. Bio je na raznim dužnostima u Briselu, Budimpešti, Tirani, Korči, Zadru, Parizu, Bratislavi, Ankari, Stokholmu. Učestvovao u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do 1918. Diplomatski činovnik od 1920. Vicekonzul u Korči (Albanija) od jula 1923. Vicekonzul u Zadru od avgusta 1927. Sekretar u Ministarstvu inostranih dela od januara 1932. Savetnik u Ministarstvu inostranih dela od maja 1934. Savetnik poslanstva u Parizu od 1935. Penzionisan 1938. Ponovo vraćen u službu 1939. godine. Jugoslovenska Kraljevska vlada imenovala ga je 1942. godine za poslanika, a od 1943. godine za ambasadora u SSSR-u. Ambasador DFJ u Vašingtonu od aprila 1945. Ministar inostranih poslova od 1. februara 1946. do 31. avgusta 1948. Ministar u Vladi FNRJ od 1948. do 1953. Narodni poslanik u Veću naroda Savezne narodne skupštine od 30. novembra 1945. do 1953. Kao ambasador u SAD potpisao, u ime DFJ, Povelju Ujedinjenih nacija.

8. Ulica Vukasovićeva - predstavlja produžetak postojeće Vukasovićeve ulice (matični broj: 791083014143) i produžava se u delu između kp 165/20 i kp 165/18, ide duž kp 2384 i završava se na granici sa kp 165/19, sve u KO Stara Rakovica.

9. Ulica Harisa Brkića - počinje između kp 598 i kp 706/1, ide duž kp 2387 i završava se kod postojeće Ulice Luke Vojvodića, sve u KO Stara Rakovica.

Obrazloženje: Haris Brkić (1974-2000) bio je košarkaš, počeo da se bavi košarkom u sarajevskoj Bosni sa 10 godina. Posle pozajmice čačanskom Borcu, od sezone 1993/1994 nastupao je za prvi tim Partizana. U narednih šest sezona sa velikim uspehom igrao je za Partizan, sa kojim je osvojio tri titule prvaka države i tri nacionalna Kupa. Sa "crno-belima" nastupao je na Fajnal foru Evrolige u Barseloni. Sa mladom reprezentacijom Jugoslavije osvojio je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Turskoj 1996. godine, a bio je i povremeni član seniorskog nacionalnog tima. Dana 12. decembra 2000. godine nepoznati napadač pucao je u Harisa Brkića na parkingu ispred beogradske dvorane "Pionir", sada pod imeno "Aleksandar Petrović". Ustreljen je sa dva hica malokalibarskog pištolja u glavu. Počinilac zločina pobegao je u nepoznatom pravcu. U znak sećanja na Harisa Brkića, klubovi za koje je nastupao, Bosna, Borac, Partizan i Budućnost svakog leta organizuju Memorijalni turnir.

10. Ulica Ranka Žeravice - počinje od novopredložene Ulice Harisa Brkića između kp 723 i kp 585/1, ide duž kp 2387, kp 861 i završava se između kp 859 i kp 856/3, sve u KO Stara Rakovica.

Obrazloženje: Ranko Žeravica (Dragutinovo, 17. novembar 1929 - Beograd, 29. oktobar 2015) bio je jugoslovenski i srpski košarkaški trener. Njemu u čast hala sportova na Novom Beogradu (Beograd) nosi njegovo ime. Trenerskim poslom počeo da se bavi početkom 50-ih, u vreme kada je završavao igračku karijeru. Sve do 1966. godine radio je kao trener muških i ženskih selekcija u beogradskom Radničkom, a od 1960. godine postaje profesionalni trener u KSJ. U narednih 20-tak godina sa velikim uspehom u nekoliko navrata vodio je mušku košarkašku reprezentaciju Jugoslavije do najsvetlijih trofeja. Paralelno sa radom u reprezentaciji, Žeravica je presudno uticao na veliki uspeh Partizana početkom 70-ih godina, kada je selektirao tim predvođen Dalipagićem i Kićanovićem, koji je tokom narednih 10-tak godina osvojio mnoge trofeje. Bio je trener plavih na trima Olimpijskim igrama, tri Svetska prvenstva i tri Evropska prvenstva. Ostaće zapamćen i kao trener koji je na prostorima bivše Jugoslavije sa uspehom kombinovao američku i rusku školu košarke. Tokom 1979. i 1980. godine sa uspehom je vodio i reprezentaciju Argentine. Nakon toga 80-tih godina bio je prvi trener Crvene zvezde. Rekorder je Crvene zvezde po broju pobeda kao prvi trener ovog kluba i to sa 167 pobeda na 272 utakmice. FIBA je na svom sastanku povodom 75 - godišnjice svog osnivanja (18. juna 1932), objavila spisak 20 novih članova Kuće slavnih FIBE u Alkobendasu u Španiji. U ovoj drugoj grupi (prva je primljena 1. marta 2007) koja je primljena 12. septembra 2007. godine, nalazio se i Ranko Žeravica. Poslednjih godina života patio je od srčanih problema. Preminuo je u Beogradu 29. oktobra 2015. godine u svojoj 85. godini. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Od 10. februara 2016. godine, Hala Sportova "Novi Beograd" nosi ime Ranka Žeravice. Posthumno je odlikovan Zlatnom medaljom za izuzetne zasluge u oblasti sporta, na svečanosti 15. februara iste godine.

Inicijativu su podneli i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Biblioteka Grada Beograda i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

11. Ulica Konstantina Babića - počinje od postojeće Ulice pilota Mihaila Petrovića, preseca kp 2206, ide duž kp 2145 i završava se između kp 2132 i kp 2139, sve u KO Stara Rakovica.

Obrazloženje: Konstantin Babić (Beograd, 10. februar 1927 - 13. oktobar 2009) je bio srpski kompozitor, profesor i šef Katedre za muzičku teoriju na Fakultetu Muzičke umetnosti u Beogradu. Studije kompozicije završio je 1955. godine u klasi Milenka Živkovića. Usavršavao se na Akademiji Santa Cecillia u Rimu (1967). Od 1956. bio je profesor teorijskih predmeta u srednjoj muzičkoj školi Mokranjac u Beogradu, a od 1966. na Fakultetu Muzičke umetnosti u Beogradu. Bio je član međunarodnog žirija za horsku kompoziciju u Arecu (Italija) 1978 - 1984. i Debrecenu (Mađarska) 1988 - 1990. Autor je oko 100 solističkih, kamernih, vokalno-instrumentalnih i simfonijskih dela i velikog broja muzičkih kritika. Kompozicije Konstantina Babića inspirisane su folklorom, elementima džez i popularne muzike. Napisao je mnogobrojne kompozicije za decu, a komponovao je i scensku i filmsku muziku. Dobitnik je nagrade Stevan Mokranjac (1970, 1971, 1972 i 1980.), Mlado pokoljenje (1953.), Nagrade JRT-a (1971. i 1972.) i Plakete Skupštine Grada Beograda.

12. Ulica majora Omera Mehića - počinje od postojeće Ulice Pilota Mihaila Petrovića između kp 2058 i kp 2057, ide duž kp 2036/1 i završava se između kp 2030 i kp 2037/1, sve u KO Stara Rakovica.

Obrazloženje: Major Omer Mehić bio je vrhunski pilot helikoptera iz sastava 890. MHE, koja je stacionirana na A. Banjici. Dana 13. marta 2015. godine sa još tri člana posade, dva medicinska radnika i bebom poginuo je u helikopterskoj nesreći na teritoriji Grada Beograda, tokom akcije prevoženja obolelog deteta na lečenje.

Inicijativu su podneli i Ministarstvo odbrane Republike Srbije i Vojska Republike Srbije.

13. Ulica Vidikovačka - počinje od postojeće Ulice Vidikovački venac, preseca kp 384/1, kp 5/1, kp 4/1, kp 3/1, zatim skreće i vraća se na kp 4/1, kp 5/1 i tu se završava, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Geografska odrednica po naselju Vidikovac.

14. Ulica Humski put - počinje od postojeće Ulice Slavka Rodića od kp 107/3, ide duž kp 121/1, skreće i ide duž kp 122/1, preseca kp 18/1, kp 23589/13 i završava se na kp 23771/4 kod postojeće Ulice pilota Mihaila Petrovića, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Geografska lokacija i odrednica. Kneževac se pod tim nazivom prvi put javlja u turskom popisu iz 1560. godine. Do tada se ovo selo u istorijskim izvorima pominje pod imenom Humska.

15. Ulica Katarine Holecev - počinje od novopredložene Ulice humski put između kp 135/3 i kp 18/5, ide duž kp 122/1, kp 128/1 i završava se na kp 134/1 između kp 134/2 i kp 134/32, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Katarina Holecov, dobrotvorka, članica uprave Ženskog društva i glavni sekretar Društva, poznata kao socijalni javni radnik u svim humanim i kulturnim ženskim udruženjima u Beogradu. Završila je Višu žensku školu u Beogradu a zatim je usavršila svoje obrazovanje baveći se izučavanjem literature, prirodnih nauka, francuskog i nemačkog jezika i muzike. Sem njenog velikog rada u Beogradskom ženskom društvu, imala je vidnog udela pri osnivanju Đačke trpeze, Doma starica, Narodnog ženskog saveta, Materinskog društva, Dečjeg čuvališta, Svete Jelene i Zaštite devojaka.

Inicijativu je podnela i Biblioteka Grada Beograda.

16. Ulica Grambergova - počinje od postojeće Ulice Slavka Rodića od kp 32/2, preseca kp 38/3, kp 38/5, kp 38/2, kp 38/4, kp 38/1 i tu se završava kod kp 2262/2, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Ferdinand Gramberg (1878-1950), pravnik, industrijalac. Sestrić g. Đorđa Vajferta, osnovnu školu je završio u Pančevu, gimnaziju u Bratislavi, Pravni fakultet sa doktoratom u Budimpešti. Osnivač je i predsednik Akcionarskog rudarsko-topioničarskog društva SARTID čije je osnivanje imalo ogroman uticaj na razvoj Srbije tokom 20. veka, predsednik je, akcionar i član još mnogih drugih Fabrika, društava i uprava. Preko međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi pomagao je ljude iz Srbije na frontovima za vreme Prvog svetskog rata. Bio je član Rotari kluba u Beogradu, član i darodavac Trgovačkog fonda i Beogradskog univerziteta, dobrotvor Beogradskog ženskog društva. Za zasluge je dobio više odlikovanja među kojima su Orden legije časti i Orden sv. Save najvišeg stepena.

Inicijativu je podnela i Biblioteka Grada Beograda.

17. Ulica Lenke Marinković - počinje od postojeće Ulice Slavka Rodića od kp 98/9, ide duž kp 98/6 i završava se na kp 99/2, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Jelena Lenka Marinković (1841-1902), glumica, modista, dobrotvor. Priključila se glumačkom ansamblu Srpskog narodnog pozorišta (1868-1875), i odigrala oko 150 uloga u SNP-u i NP-u u Beogradu. Povukla se iz pozorišta u punoj stvaralačkoj snazi radi zdravstvenih razloga, i odlazi u Beč gde uči za modistkinju (1876-1879). U Beogradu je potom otvorila i sa uspehom vodila modni salon narednih dvadeset godina i bila prva srpkinja koja se posvetila "ženskoj pomodnoj trgovini". Svoju imovinu zaveštala je Beogradskoj trgovačkoj omladini.

Inicijativu je podnela i Biblioteka Grada Beograda.

18. Ulica Željka Šijana - počinje od postojeće Ulice Slavka Rodića između kp 94/2 i kp 87/2, ide duž kp 88 i tu se završava između kp 89 i kp 82/2, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Željko Šijan - jedinica za specijalne operacije - u momentu pogibije je bio pripadnik MUP-a preko četiri godine. Izgubio je život na prostoru AP KiM 1. juna 1998. godine vršeći svoju dužnost. Hrabar prilikom izvršavanja zadataka, uz iskazani patriotizam, savestan odnos prema poslu i dobar odnos sa kolegama, disciplinovanost i odgovornost. Posthumno je odlikovan Ordenom jugoslovenske zastave prvog reda.

Inicijativu je podnelo i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije.

19. Muminovačka ulica - počinje od postojeće Ulice Kneževačke, preseca kp 2294/1, kp 2262/1, kp 69/4, ide duž kp 74/1 i tu se završava između kp 81/2 i kp 74/2, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Geografska lokacija i odrednica u Topčiderskoj dolini, naziv mesta Muminovac potiče još iz turskog doba.

20. Ulica Željka Bijelića - počinje od postojeće Ulice Oslobođenja između kp 594/1 i kp 596/1, ide duž kp 589/1, preseca kp 552/2, kp 576 i završava se na kp 552/2 kod kp 555, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Vodnik stradao je 6. oktobra u Vukovaru 1991. godine od eksplozije pri izvođenju borbenih dejstava. Svojim telom zaštitio je trojicu rezervista koji su bili sa njim i koje je on lično raspoređivao da zauzmu svoja mesta.

Inicijativu su podneli i Ministarstvo odbrane Republike Srbije i Vojska Republike Srbije.

21. Ulica Dimitrija Konjovića - počinje od postojeće Ulice prvoboraca između kp 349/1 i kp 350/4, ide duž kp 350/1, skreće i ide duž kp 740/1, preseca kp 740/2 i završava se kod postojeće Ulice 2. septembra, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Dimitrije Konjović je nekadašnji pilot, pomorski oficir i čuveni srpski industrijalac, osnivač Fabrike aviona Ikarus.

22. Ulica Miloša Bogićevića - počinje od novopredložene Ulice Dimitrija Konjovića, preseca kp 2256/1, kp 455/1, ide duž kp 469, preseca kp 448/1, kp 447/1, kp 456/1, kp 438/5, kp 438/3, ide duž kp 431/1 i završava se na kp 428/1, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Miloš A. Bogićević (Jarebice, 1811 - Šabac, 20. oktobar 1844) bio je upravitelj varoši Beograda. Miloš Bogićević je 1828. postao pisar svog zeta Jevrema Obrenovića, brata kneza Miloša, a od naredne godine i njegov sekretar. 1832. dao je ostavku na ovaj položaj. 1836. godine je postao starešina Jadarskog sreza, ali već 1837. izveden je na sud i otpušten. 1. marta, 1839. godine postavljen je za načelnika "okružja Šabačkog". Nakon toga je 1840. postao upravitelj varoši Beograda. Na dužnosti upravitelja Beograda je bio do septembra 1840, kada je prešao u Popečiteljstvo unutrašnjih dela, gde je službovao kao pomoćnik ministra, i iz čina majora je unapređen u potpukovnika.

23. Trećepozivačka - počinje od postojeće Ulice Prvoboraca između kp 762 i kp 765, ide duž kp 764 i završava se na kp 782, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Branili su do poslednjeg daha sloju otadžbinu nedostupajući sa borbenog položaja. Čvrsto i odlučno su se borili do poslednjeg u odbrani svog naroda.

24. Ćupričin potok - počinje od postojeće Ulice 17. oktobra od kp 878/3, preseca kp 2267/41, ide duž kp 809/1 i završava se na kp 829/1 između kp 813 i kp 851/5 kod postojeće Ulice 14. oktobra, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Geografska lokacija i odrednica u Kneževcu, naziv mesta Ćupričin potok potiče još iz turskog doba.

25. Ulica Mladena Žujovića - počinje od postojeće Ulice 17. oktobra, ide kroz kp 851/2, zatim nastavlja granicom između kp 851/2 i kp 1216/1, kp 1215/2, kp 1214/2, kp 851/9, kp 851/10 i završava se kod kp 851/18, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Mladen M. Žujović (Ješevac kod Gruže, 20. jul 1811 - Beograd, 16. maj 1894) je bio upravnik Grada Beograda od 1840-1841, predsednik Beogradske opštine, okružni načelnik Rudničkog okruga, pukovnik, načelnik Glavne vojne uprave, državni savetnik.

26. Ulica 19. aprila - počinje od postojeće Mrakovačke između kp 1200/2 i kp 2641, ide kroz kp 2625/1, kp 2625/8, kp 2625/6, kp 1163/2, kp 1152/11 i završava se kod postojeće Ulice Oplenačka na kp 1144/3, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Beograd se 19. aprila 1867. godine, zvanično oslobodio od turskih okupatora i ponovo postao srpski grad. Ključevi prestonice predati su knezu Mihailu Obrenoviću, koji je u pratnji srpskih vojnika na belom konju dojahao na Kalemegdansku tvrđavu. Srpskom knezu ključeve grada predao je dotadašnji zapovednik grada Ali Riza paša, na svilenom jastučetu. Na Beogradskoj tvrđavi bila je priređena velika ceremonija, koja je obeležena počasnom paljbom.

27. Ulica Mihaila Simića - počinje od postojeće Ulice Dimitrija Vučenova između kp 1555/2 i kp 1535/2, ide duž kp 1549/1, skreće i preseca kp 1548/3, kp 1201/10 i tu se završava kod postojeće Ulice Petra Jovanovića između kp 1201/1 i kp 1201/6, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: 1924. inženjeri Mihailo Simić i Dobrivoje Petković u Rakovici, u radio-telegrafskom centru od 25 kW, prvi na Balkanu puštaju u rad radio-telegrafski centar i emituju dvočasovni program.

28. Ulica Dobrivoja Petkovića - počinje od postojeće Rasinske ulice, preseca kp 2645/8, kp 1571/10, kp 1572/1, kp 1574/14, kp 1574/11, kp 1574/10, kp 1575/10, kp 2643/2, kp 1523/3, kp 1520/3, kp 1519/2, kp 1521/2, kp 1522/1, kp 1532/1 i završava se na kp 1533/1 kod novopredloženog produžetka Rasinske, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: 1924. inženjeri Mihailo Simić i Dobrivoje Petković u Rakovici, u radio-telegrafskom centru od 25 kW, prvi na Balkanu puštaju u rad radio-telegrafski centar i emituju dvočasovni program.

29. Ulica Prve balkanske radio-antene - počinje od postojeće Letićeve ulice između kp 1412/1 i kp 1430/1, ide duž kp 2325/2, preseca kp 2329/5, ide duž kp 2325/1 i tu se završava između kp 2654/4 i kp 1504/2, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Rakovička radiostanica bila je prva emisiona stanica na Balkanu. Prvi probni koncert Radio-telegrafske stanice u Rakovici je početak radio-difuzije u Srbiji.

30. Ulica Predraga Manojlovića - počinje od novopredložene Ulice Prve balkanske radio antene, preseca kp 1431/1, kp 1420, ide duž kp 1416 i tu se završava, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Predrag Manojlović (1951-2014) bio je zamenik generalnog sekretara jugoslovenskog sportskog društva Partizan od 1983 do 1985. Generalni sekretar OKS-a bio u periodu od 2000 do 2009. U periodu od 2005. do 2014. bio je generalni sekretar Evropske sportske nevladine organizacije(ENGSO). Bio je predsednik upravnog odbora Beogradskog maratona i Jugoslovenske triatlonske unije. Član upravnih odbora sledećih sportskih organizacija: Sportski savez Jugoslavije, Fudbalski klub "Partizan", Vaterpolo savez Jugoslavije. Dobio je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980, dobitnik 2 bronzane medalje na svetskim prvenstvima u Beogradu 1973 i Berlinu 1978. dve medalje na Mediteranskim igrama, bronzana u Alžiru 1974. i zlatna u Splitu 1979.

Inicijativu je podneo i Olimpijski komitet Srbije.

31. Ulica Georgija Mihailovića - počinje od postojeće Letićeve ulice, preseca kp 2329/4, kp 1435/2, kp 1434/2 i tu se završava kod kp 1446, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Georgije Mihailović, lekar, ljubitelj, kolekcionar i poznavalac stare i retke knjige, autor kapitalnog dela "Srpska bibliografija 18. veka".

Inicijativu je podnela i Biblioteka Grada Beograda.

32. Ulica Vladimira Vujovića - počinje od postojeće Ulice oslobođenja od kp 2269/9, preseca kp 1326/2, kp 1313/1, kp 1314/1, ide duž kp 2271 i završava se između kp 697/1 i kp 660/2, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Zastavnici Vladimir Vujović i Vlastimir Lazarević poginuli su na Straževici u vreme NATO agresije, osposobljavajući sistem veze podzemnog komandnog centra, što je bio zadatak od izuzetnog značaja za odbranu zemlje. Posthumno su odlikovani Medaljom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti.

33. Ulica Vlastimira Lazarevića - počinje od novopredložene Ulice Vladimira Vujovića od kp 1326/2, ide duž kp 1326/1, kp 641, kp 633, kp 662 i završava se kod postojeće Ulice Hajduk-Veljkova, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Zastavnici Vladimir Vujović i Vlastimir Lazarević poginuli su na Straževici u vreme NATO agresije, osposobljavajući sistem veze podzemnog komandnog centra, što je bio zadatak od izuzetnog značaja za odbranu zemlje. Posthumno su odlikovani Medaljom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti.

34. Ulica put za kamenolom - počinje od postojeće Ulice oslobođenja između kp 1308 i kp 1364, ide duž kp 2278/2, preseca kp 1355/2, kp 2278/1, kp 1356, kp 1344/1, kp 1354, kp 1356, kp 1348, zatim se vraća na kp 1356 i završava se na kp 1343 između kp 1341 i kp 1344/1, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Geografska odrednica ka kamenolomu u Rakovici.

35. Ulica Sretena Popovića - počinje od postojeće Ulice Oslobođenja, preseca kp 1367/1, kp 1367/2, kp 1372/3, kp 1372/2, kp 1372/1, kp 1371/1, ide duž kp 1365/1 i završava se kod kp 389/3, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Sreten L. Popović (1820-1890), pravnik, književnik. Najpoznatiji je po svojoj knjizi "Putovanja po novoj Srbiji" u kojoj zapravo najviše govori o starom Beogradu, ostavljajući nam dragoceno svedočanstvo o životu u našem gradu XIX veka. Bio je i predsednik Srpskog poljoprivrednog društva i saradnik lista "Poljoprivrednik". Svoju kuću u Cetinjskoj 11, koju je sam zidao, kao i veliki vinograd koji je od oca nasledio, zajedno sa svojom suprugom Dragom, ostavio je Ženskom Društvu - humanoj organizaciji osnovanoj sa ciljem da žensku decu uputi u "školu u kojoj će steći stručna znanja od kojeg će moći časno da zarađuju", kao i da vodi brigu o siromašnim samohranim starcima i staricama.

Inicijativu je podnela i Biblioteka Grada Beograda.

36. Ulica Jakova Hlipčijeva - počinje od postojeće Ulice Usek Kijevo od kp 2292/1 (KO Kneževac), preseca kp 2292/2 (KO Kneževac), kp 1404/3 (KO Kneževac), kp 1404/1 (KO Kneževac), ide duž kp 1391/1 (KO Kneževac), preseca kp 387/32 (KO Resnik) i završava se na kp 370/1 (KO Resnik).

Obrazloženje: Inženjer pomorstva i profesor na Građevinskom i Mašinskom fakultetu, član Srpske akademije nauka. Većina njegovih udžbenika se i danas koristi.

37. Ulica Đorđa Šagića - počinje od postojeće Ulice Rasinske, preseca kp 2646, ide duž kp 2653, kp 2651 i završava se na kp 2646, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Džordž Fišer rođen kao Đorđe Šagić; poznat i kao Đorđe Ribar bio je jedan od vođa Teksaške revolucije. Istoričar Džon Livingston uvrstio je Šagića među 200 najuglednijih Amerikanaca.

38. Ulica Miše Zarića - počinje od postojeće Ulice Nićifora Ninkovića, preseca kp 3161/1, kp 3312/5, kp 3330, kp 3312/2, kp 3317/3, kp 3312/3, kp 3308/2, kp 3330, kp 3304 i završava se na kp 3302/2, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Miladin Zarić - Mišo (Seča Reka, 1889 - Beograd, 1976) je bio učitelj iz Beograda, najpoznatiji po tome što je tokom operacije oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu, u zoru 20. oktobra 1944, presekavši žice detonatora, spasao od rušenja minirani Stari savski most u Beogradu. Zarić nije bio pripadnik vojske, nego običan građanin koji je živeo u blizini mosta i, primetivši pripreme Nemaca za rušenje, rešio da iskoristi svoje deminersko znanje stečeno u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Za svoje zasluge, Zarić je dobio veći broj jugoslovenskih i stranih odlikovanja i drugih priznanja. Za svoje herojstvo u Drugom svetskom ratu odlikovan je ordenom za hrabrost.

39. Ulica Šumarice - predstavlja produžetak postojeće Ulice šumarice (matični broj: 791083009656) i produžava se u delu između kp 3017 i kp 3059, ide duž kp 3341 i završava se između kp 3037 i kp 3038/1, sve u KO Kneževac.

40. Ulica Golubarska - počinje od postojeće Letićeve ulice od kp 1845, ide duž kp 1862, preseca kp 1863 i tu se završava, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Rakovica je poznata po Udruženju golubara, i velikom broju ljubitelja golubarstva.

41. Ulica Rustema Sejdića - počinje od postojeće Ulice Nićifora Ninkovića, ide kroz kp 3161/1, preko kp 2325/1, kp 2281/2, kp 1781, kp 1731 i tu se završava, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Rustim Sejdić je bio trubač Gvozdenog puka srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Nosilac Albanske spomenice 1915/1916., u odlučujućoj bici sa bugarima prvo svirao za srpsku vojsku "napad", a za bugarsku "povlačenje".

42. Ulica Baš-Čelika - počinje od postojeće Ulice kružni put Kijevo, ide granicom između kp 1705/2 i kp 1704/2 i završava se na granici sa kp 2258, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Po srpskoj narodnoj pripovetci "Baš-Čelik" (čelična glava, od tur. baş - glava i tur. çelik - čelik). U njoj se govori o 3 brata carevića, čije su sestre udate za cara zmajskog, cara sokolova i cara orlova. Najmlađi od njih greškom oslobodi strašno čudovište Baš-Čelika koji mu potom otme ženu. Uz pomoć svoje istrajnosti i mudrosti, najmlađi carević uspeva da savlada Baš Čelika i povrati svoju ženu.

43. Ulica braće Deroko - počinje od postojeće Ulice kružni put Kijevo između kp 1702/2 i kp 1738/2, ide duž kp 2283/2 i završava se između kp 1721 i kp 1717/3, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Jovica Deroko je konstruktori raznih letećih modela jedrilica. Aleksandar Deroko arhitekta i pisac, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka, konstruisao je i izradio jednu od prvih vazdušnih jedrilica u Srbiji.

44. Ulica Hablova - počinje od novopredložene Ulice braće Deroko, ide kroz kp 1703 i završava se na granici sa kp 1704/2, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Edvin Pauel Habl (engl. Edwin Powell Hubble; Maršfild, 20. novembar 1889 - San Marino, 28. septembar 1953) je bio američki astronom koji je odigrao ključnu ulogu u uspostavljanju oblasti vangalaktičke astronomije i koji se generalno smatra jednim od najvažnijih opservacionih kosmologa 20. veka. Habl je poznat po tome što je pokazao da se recesiona brzina galaksija srazmerno povećava s njihovim udaljenostima od Zemlje, što uslovljava širenje svemira. Poznat kao Hablov zakon.

45. Ulica Keplerova - počinje od novopredložene Ulice braće Deroko, ide kroz kp 1716 i završava se na granici sa kp 1704/2, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Johan Kepler (nem. Johannes Kepler; Vajl der Štat, 27. decembra 1571 - Regenzburg, 15. novembra 1630) je bio nemački astronom, matematičar i astrolog. Ustanovio je kretanje planeta po elipsama, te time srušio teorije i verovanja da se planete kreću oko Sunca po kružnicama (Prvi Keplerov zakon).

46. Ulica Radošinska - počinje od novopredložene Ulice braće Deroko, ide kroz kp 1716 i završava se na granici sa kp 1704/2, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Po manastiru Radošin, koji se nalazi u istočnoj Srbiji, u selu Radošin, u okviru opštine Svilajnac.

47. Ulica Nenada Manojlovića - počinje od novopredložene Ulice Radošinske od kp 1716, preseca kp 2258, kp 1715, ide duž kp 2286/1 i završava između kp 1960 i kp 1968, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Nenad Manojlović (1944-2014) bio je srpski i jugoslovenski vaterpolista. Dugogodišnji je vaterpolo reprezentativac, trener Partizana i selektor reprezentacije Jugoslavije i Srbije i Crne Gore. Kao selektor Jugoslavije osvojio je sledeće medalje: bronzana medalja na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000, srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Atini 2004, srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Fukoki 2001, bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Barseloni 2003, srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Budimpešti 2001, zlatnu medalju na Svetskom kupu u Budimpešti 2006.

Inicijativu je podneo i Olimpijski komitet Srbije.

48. Ulica Svetozara Ivačkovića - počinje od kp 2325/1, ide granicom između kp 1737/2 i kp 1736/2 i tu se završava, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Svetozar Ivačković (1844-1924) arhitekta; Bio je srpski arhitekta. Najviše se bavio projektovanjem crkvenih objekata u srpsko-vizantijskom stilu, za mnoga mesta u Srbiji. Svrstava se među najznačajnije srpske arhitekte novijeg doba. Autor je Hariševe kapele na Zemunskom groblju, zgrade Ministarstva pravde na Terazijama, Preobraženske crkve u Pančevu, dela izuzetnih arhitektonskih i kulturno-istorijskih vrednosti, utvrđena za kulturna dobra.

Inicijativu je podneo i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

49. Ulica Prve radio stanice - počinje od kp 2325/1, ide granicom između kp 1735 i kp 1734 i tu se završava kod kp 1725, sve u KO Kneževac.

Obrazloženje: Rakovička radiostanica bila je prva emisiona stanica na Balkanu. Prvi probni koncert Radio-telegrafske stanice u Rakovici je početak radio-difuzije u Srbiji.

50. Gazimestanska ulica - počinje od postojeće Bulevara patrijarha Pavla od kp 2378/11 (KO Stara Rakovica), preseca kp 6/1 (KO Stara Rakovica), kp 6/2 (KO Stara Rakovica), kp 20658/9 (KO Savski Venac), kp 20664/2 (KO Savski Venac), kp 20663/1 (KO Savski Venac) i završava se na kp 8/1 (KO Stara Rakovica).

Obrazloženje: Po geografskoj odrednici Gazimestan.

51. Rasinska ulica - predstavlja produžetak postojeće Rasinske Ulice (matični broj: 791083002105) i produžava se u delu od kp 1527/2, preseca kp 1528/2, kp 1529/2, kp 1530/2, kp 1531/2, kp 1533/1, kp 1534/3, kp 2277/1, kp 851/14, kp 853/7, kp 857/5, kp 857/8, kp 857/9, kp 857/12, kp 853/1, kp 2277/3 i završava se na kp 1171/3 kod postojećih ulica Oplenačke i Sedamnaestog Oktobra, sve u KO Kneževac.

52. Ulica Darje Koropkine - počinje od postojeće Ulice miljakovačko brdo, ide između kp 3/72, kp 3/96, kp 3/164, kp 3/102, kp 3/163 sa jedne i kp 3/195, kp 3/38, kp 3/199, kp 3/200 sa druge strane, preseca kp 26/1 i završava se na kp 10 kod postojeće Ulice Patrijarha Dimitrija, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Ruska bolničarka i dobrovoljac kao redov petog pešadijskog puka Drinske divizije. U raportima tog doba piše se o njenoj izuzetnoj hrabrosti, o tome da je "dan i noć" previjala ranjene Srbe na otvorenom, mogla je za jedan dan na pruži medicinsku pomoć za 120 vojnika. Poginula je 1914. godine, za vreme teških borbi na Eminovim vodama, na planini Gučevo, zajedno sa jednim srpskim oficirom.

53. Ulica Keisuke Oba - počinje od postojeće Ulice miljakovačko brdo, ide između kp 3/109 i kp 3/110 i završava se kod postojeće ulice Miljakovački vinogradi, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Japanski ambasador u Srbiji, koji je dve decenije živeo u Rakovici, po sopstvenoj želji, njegovi posmrtni ostaci preneti su u Beograd. Inicirao je nastanak Parka japansko-srpskog prijateljstva u Rakovici.

54. Ulica Leksa Saičića - počinje od postojeće Ulice miljakovačko brdo, ide duž kp 3/7 i završava se kod postojeće Ulice miljakovački vinogradi, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Aleksandar Lekso Saičić je bio vasojevićki junak, kapetan crnogorske vojske, a upamćen je po neverovatnom umeću rukovanja sabljom i po dvoboju sa japanskim ratnikom, iz koga je izašao kao pobednik. Nosilac Orden Svete Ane i Svetog Stanislava, Svetog Vladimira, rusku Ranjeničku medalju, Orden italijanske krune IV reda, Orden Danila Prvog IV stepena, srebrna medalja za hrabrost.

55. Ulice Delfe Ivanjić - počinje od postojeće Ulice miljakovačko brdo, ide duž kp 3/8 i završava se kod postojeće Ulice miljakovački vinogradi, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Srpska slikarka, dobrotvorka, sa Nadeždom Petrović idejni tvorac Kola srpskih sestara. Prva je Srpkinja dobitnica Medalje za milosrđe "Florens Najtingejl" svoju medalju je 1962. Poklonila Srpskom lekarskom društvu.

56. Ulica Alana Tjuringa - počinje od postojeće Ulice miljakovačko brdo, ide između kp 3/10 i kp 3/11 i završava se kod postojeće Ulice miljakovački vinogradi, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Alan Tjuring - bio je engleski matematičar, logičar i kriptograf. U toku Drugog svetskog rata, bio je najzaslužniji za razbijanje nemačkih šifara, radeći u Blečli parku u okolini Londona. Najzaslužniji je za razbijanje čuvenog nemačkog kriptografskog uređaja - Enigme. Smatra se da je britansko razbijanje Enigme uticalo na trajanje Drugog svetskog rata, odnosno ubrzalo kraj Hitlerove Nemačke.

57. Ulica Mihaila Ivanjikova - počinje od postojeće Ulice miljakovačko brdo, ide duž kp 3/11 i završava se između kp 3/88 i 3/83 kod postojeće Ulice miljakovački vinogradi, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Filmski snimatelj iz Beograda. Kao mladić, posle oktobarske revolucije, emigrirao iz Rusije. Studirao agronomiju, prava i teologiju u Pragu i Parizu. Objavljivao književne radove u ruskim emigrantskim časopisima u Francuskoj.

58. Ulica Oliv King - počinje od postojeće Ulice miljakovački vinogradi, između kp 3/47 i kp 3/13, ide duž kp 3/12, preseca kp 3/19, nastavlja između kp 3/24 i kp 3/171 i završava se kod postojeće Ulice miljakovačke, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Oliv King bila je jedina Australijanka u službi srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Početkom 1915. godine pridružila se savezničkoj poljskoj sanitetskoj službi. Bila je u jedinici doktora Romana Sondermajera, načelnika srpskog saniteta na Solunskom frontu. Izuzetnu hrabrost pokazala je pokazala je tokom velikog požara koji su francuski vojnici izazvali u Solunu 1917. godine za šta je odlikovana ordenom Miloša Obilića za hrabrost.

59. Ulica Ignjata Bajlonija - počinje od postojeće Ulice miljakovačko brdo, ide između kp 3/142 sa jedne i kp 3/180, kp 3/179, kp 3/185 i kp 3/ 177 sa druge strane i završava se kod postojeće Ulice miljakovački vinogradi, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Ignjat Bajloni - industrijalac; Bio je jedan od najvećih industrijalaca i privrednika Srbije tokom druge polovine 19. i prve polovine 20. veka. Osnovao je firmu Ignjat Bajloni i sinovi koja je postala 1880. godine vlasnik nekadašnje Male pivare u podnožju Skadarlije. Od tada je počeo proces modernizacije proizvodnje piva i njen stalni uspon. Radi proširenja fabričke zgrade, otkupljena su okolna imanja i nabavljena je moderna pivarska oprema iz Češke i Nemačke. Bajlonijeva pivara u Skadarliji je među prvima koristila električnu energiju Beogradske opštinske centrale. Imala je veliki broj odeljenja za razne stepene proizvodnje: sladaru, sušaru, vrionicu, odeljenje za kazane i drugo. Voda za celu pivaru dobijana je iz dubokih sopstvenih bunara. Poput mnogih industrijskih preduzeća u Kraljevini Jugoslaviji, ova pivara je protokolisana 1936. godine u akcionarsko društvo.

Inicijativu je podneo i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

60. Ulica arhitekte Ilkića - počinje od postojeće Ulice miljakovačke, preseca kp 3/21, kp 3/233, kp 3/19, ide duž kp 3/15 i završava se kod postojeće Ulice Miljakovački vinogradi, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Jovan Ilkić, srpski arhitekta, projektovao Narodnu skupštinu Republike Srbije, zgradu hotela Moskva kao i jednu od najstarijih kuća u Rakovici, postoji i danas u Vareškoj ulici uz Topčidersku reku.

61. Ulica vojvode Draška Popovića - počinje od postojeće Ulice miljakovačko brdo između kp 3/205 i kp 3/77, ide duž kp 3/17, kp 3/73 i završava se kod postojeće Ulice miljakovački vinogradi, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Vojvoda Draško Popović autentični je lik iz književnog dela "Gorski vijenac". Junak od Vojvode opevan je u mnogim epskim pesmama.

62. Vasojevićka ulica - počinje od postojeće Ulice miljakovačke, ide između kp 19/10 i kp 19/11 i završava se kod kp 19/61, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Po najvećem srpskom plemenu od kojeg potiču najznamenitiji Srbski vladari i viđene ličnosti.

63. Ulica viteza Pavla Orlovića - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze, ide duž kp 28/62 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Srpski mitski junak Kosovskog ciklusa epskih narodnih pesama. Uroš Predić ga je predstavio na svojoj slici Kosovka devojka kao ranjenog junaka na samrti koga poji Kosovka devojka.

64. Ulica Vojvode Jovana Stojkovića - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze od kp 28/242, ide duž kp 28/16 i tu se završava kod kp 28/101, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Vojvoda Jovan Stojković Dovezenski (1873-1935) učestvovao je u oba Balkanska i Prvom svetskom ratu.

65. Ulica Drage Gavrilović - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze od kp 28/243, ide duž kp 28/106, preseca kp 28/102 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Draga Gavrilović (1854-1917) bila je prva Srpkinja koja koja je napisala roman. Jedna od prvih generacija devojaka koje su stekle pravo da se redovno školuju. Uporedo sa učiteljskim pozivom, bavi se prosvećivanjem seoskih žena i pisanjem.

66. Agaruška ulica - počinje od postojeće Ulice miljakovački izvori, ide duž kp 28/32 i tu se završava kod kp 28/180, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Agarum-objekat na Rakovici, sazdan je u prirodnoj steni, u njega vode dva posebna ulaza. Objekat je usečen u steni. Okolno stanovništvo ga naziva i "Pečurkara". Na mapi oslobađanja Beograda, između strelica koje pokazuju napredovanje oslobodilaca Beograda, stoji naznaka "Fabrika Aga Ruša za oksigen i disugen". Tako da se pretpostavlja da je ovaj objekat koristio neki gazda Aga Ruša za svoju fabriku gasova.

67. Ulica Pećka - počinje od postojeće Ulice miljakovački izvori između kp 28/93 i kp 28/131, ide duž kp 28/94, zatim skreće i ide duž kp 28/87 i završava se na kp 28/256 kod postojeće Ulice Miljakovačke staze, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografska odrednica po gradu Peć.

68. Ulica serdara Jovana Mićića - počinje od postojeće Ulice miljakovački izvori između kp 28/56 i kp 28/110, ide duž kp 28/111 i tu se završava između kp 28/40 i kp 28/38, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Serdar Jovan Mićić (1785-1844) bio je zlatiborski hajduk i jedan od boraca u I srpskom ustanku, rujanski serdar, gospodar užičke i sokolačke nahije.

69. Ulica srpskih serdara - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze od kp 3020, ide duž kp 30/247, kp 30/1 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Serdar ili komandant/upravnik je plemićka titula koja se prvobitno koristila za označavanje knezova, plemstva i drugih aristokrata. Ona se takođe koristi za označavanje glave ili vođe plemena ili grupe. Stara Srbija je poznata po serdarima koji su ušli u istoriju.

70. Ulica Jelene Šaulić Bojović - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze, ide između kp 30/325, kp 30/331, kp 30/326, kp 30/512, kp 30/327, kp 30/328, kp 30/879, kp 30/329 sa jedne i kp 30/324, kp 30/323, kp 30/813, kp 30/322, kp 30/321, kp 30/320, kp 30/319 sa druge strane i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Jelena Šaulić Bojović (1896-1921) bila je heroina I Svetskog rata u Srbiji, učesnica Topličkog ustanka i komita u Crnoj Gori, posmrtno je odlikovana Karađorđevom zvezdom sa mačevima, koja se dodeljuje za izuzetnu hrabrost.

71. Ulica Ljiljane Žikić - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze između kp 30/294 i kp 30/300, ide duž kp 30/5 i završava se kod postojeće Ulice miljakovačke livade između kp 30/299 i kp 30/305, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Ljiljana Žikić bila je heroina, poginula kao dobrovoljac 125 motorizovane brigade na Kosovu 1999. godine. Posthumno je odlikovana Ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

72. Ulica Miroslava Mike Mikerovića - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze, ide između kp 30/379, kp 30/382, kp 30/528, kp 30/529, kp 30/530 i kp 30/984 sa jedne i kp 30/380, kp 30/381, kp 30/532, kp 30/533, kp 30/534, kp 30/535 sa druge strane i tu se završava kod postojeće Ulice miljakovačke livade, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Miroslav Mika Mikerović (1965-2014) bio je odlikovani borac u ratu (1992-1995) medaljom majora Milana Tepića. Poznat po spasavanju zarobljenih vojnika u Rabiću vojnom objektu kod Dervente, kada je kao civil ušao u opkoljenu kasarnu i umesto predaje isplanirao proboj iz opkoljenog objekta.

73. Ulica Slađane Stanković - počinje od postojeće Ulice miljakovačke livade, ide duž kp 28/52 i završava se na kp 28/205, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Slađana Stanković bila je prva žena dobrovoljac u srpskoj vojsci poginula je na Kosovu 5. juna 1999. godine, pomažući ranjenim saborcima. Posthumno joj je dodeljen orden zasluga u oblasti odbrane i bezbednosti.

74. Ulica Bobana Milića - počinje od postojeće Ulice miljakovačke livade između kp 30/242 i kp 30/999, ide duž kp 30/818, kp 30/819 i tu se završava kod kp 30/369, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Blizanci Srđan i Boban, oficiri Vojske Jugoslavije, poginuli su u razmaku od samo dve nedelje braneći rodnu grudu na Kosmetu.

75. Ulica Dimitrija Isailovića - počinje od postojeće Ulice miljakovačke livade između kp 30/615 i kp 30/366, ide duž kp 30/267 i završava se između kp 30/733 i kp 30/659, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Prosvetni radnik, profesor i urednik "Srpskih novina", osnovao Višu školu u Beogradu, direktor osnovnih škola u Srbiji. Napisao je prve školske udžbenike i bukvar.

76. Ulica prekobrojnih pukova - počinje od postojeće Ulice miljakovačke livade između kp 30/495 i kp 30/498, ide duž kp 30/24 i tu se završava kod kp 30/40, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Formirani su u ratnim uslovima u Prvom svetskom ratu, tokom koga su pretrpeli velika stradanja i gubitke u ljudstvu. Posebno su podneli veliku žrtvu u većini odsudnih bitaka i bojeva u Velikom ratu.

77. Ulica Branivoja Jovanovića Brane - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze između kp 32/9 i kp 32/8, ide duž kp 32/1, kp 32/3, kp 32/2 i završava se na kp 34/1 kod granice sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Branivoj Jovanović, pešadijski poručnik i četnički vojvoda, zbog svoje izuzetne hrabrosti i slave koju je stekao, narod iz krajeva u kojima se borio sa Turcima su ga prozvali četničkim Vojvodom.

78. Ulica Marka Stojkovića - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze između kp 35/17 i kp 36/2, ide duž kp 36/1 i tu se završava između kp 35/12 i kp 37/2 kod granice sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Bio upravnik Grada Beograda (1861-1862) posle Velimirovića i pre Jovana Smiljanića.

79. Gatačka ulica- počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze, ide između kp 37/1 sa jedne i kp 37/24, kp 37/13, kp 37/8, kp 37/3 i kp 37/18 sa druge strane i završava se kod granice sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografska odrednica po Gatačkom polju.

80. Ulica Gorska - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze od kp 39/40, ide duž kp 39/1 i završava se između kp 38/1 i kp 39/12 kod granice sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografska odrednica. Rakovica je poznata kao brdovit kraj pokriven šumama.

81. Ulica Andre Jovića - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze od kp 39/42, ide duž kp 39/2 i tu se završava između kp 39/12 i kp 39/3 kod granice sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Andra Jović bio je osnivač Olimpijskog komiteta Srbije, vođa delegacije koja je 1912. isposlovala prijem srpskog kluba u MOK i nastup na OI. Nosilac odlikovanja iz balkanskih i Prvog svetskog rata.

82. Ulica cara Romanova - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze, ide između kp 41/4 i kp 42/1 i završava se kod granice sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Nikolaj II Aleksandrovič - bio je poslednji Imperator sveruski, kralj Poljske i veliki knez Finske. Vladavinu je okončao abdikacijom, tokom februarske revolucije. Bio je sin i naslednik Aleksandra III i Marije Fjodorovne, danske princeze Dagmar prije udaje. Supruga mu je bila Aleksandra Fjodorovna sa kojom je imao petoro dece, četiri kćeri i jednog sina. Period njegove vladavine obeležen je ekonomskim razvojem Rusije i istovremeno porastom socijalno-političkih protivrečnosti i revolucionarnih pokreta koji su doveli do Ruske revolucije (1905) i Oktobarske revolucije (1917). U spoljnoj politici vodio je politiku ekspanzije na Daleki istok gde je vodio rat sa Japanom. U Prvom svetskom ratu priključio se bloku Sila antante. Odrekao se prestola u jeku Februarske revolucije (1917) i od tada se nalazio pod kućnim pritvorom zajedno sa porodicom u Carskoselskom dvorcu. U leto iste godine, odlukom Privremene vlade, sa porodicom je upućen u Tobolsk. U proleće 1918. godine boljševici su ga prebacili u Jekaterinburg gde su ga i streljali 17. jula 1918, zajedno sa porodicom i četvoro slugu.

83. Ulica dr Andrejke - počinje od postojeće Ulice Miljakovačke staze, ide između kp 44 sa jedne i kp 46/11, kp 46/2, kp 45/3, kp 45/4, kp 45/5, kp 45/11, kp 46/6, kp 46/7, kp 46/8, kp 45/9 sa druge strane i tu se završava kod granice sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: dr Mihailo Andrejević (1898-1989) bio je doktor medicine, fudbaler i istaknuti fudbalski radnik, učestvovao u proboju Solunskog fronta. Imao je velike zasluge za odlazak reprezentacije na Svetsko prvenstvo u Urugvaju 1930, izabran za doživotnog počasnog člana Fife 1984.

84. Ulica Mine Karadžić - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze između kp 56/2 i kp 56/5, ide duž kp 56/3, kp 57/1 i završava se kod granice sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Vilhelmina (Mina) Karadžić Vukomanović (Beč, 30. jun/12. jul 1828 - Beč, 12. jun 1894) je bila slikarka i književnica, kćerka Vuka Stefanovića Karadžića i Bečlijke Ane Marije Kraus. Mina Karadžić jedna od tri slikarke (pored Katarine Ivanović i Poleksije Todorović) koje su radile u Srbiji u 19. veku.

85. Ulica Ilije Gojkovića - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze, ide duž kp 59/28, kp 58/2 i završava se kod granice sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Ilija Gojković (1854-1917) bio je srpski general i vojni ministar u vladi Kraljevine Srbije. Učestvovao je kao dobrovoljac u srpsko-turskim ratovima, komandovao bataljonom, postao general i ministar vojni, u Balkanskim ratovima, kao i u Prvom svetskom ratu.

86. Ulica Milisava Lutovca - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze od kp 60/16, ide duž kp 60/1 i završava se kod granice sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Milisav Lutovac (1901-1988) bio je srpski geograf, akademik SANU. Poslednji Cvijićev neposredni đak. Značajne naučne rezultate postigao je na antopogeografkim proučavanjima, kao nastavljač Cvijićeve antopogeografske škole, Dobitnik brojnih priznanja i nagrada.

87. Ulica dr Čajkanovića - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze od kp 61/27, ide duž kp 61/2, kp 61/3 i završava se kod granice sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Profesor dr Veselin Čajkanović (1881-1946) bio je etnolog, jezikoslovac i prevodilac. Naučni radnik i rodoljub, aktivno učestvovao u Balkanskim ratovima, kao i u Prvom svetskom ratu, odlikovan srebrnom i zlatnom Medaljom za hrabrost, Ordenom Belog orla s mačevima i Legijom časti.

88. Ulica dr Selimira Đorđevića - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze od kp 65/4, ide duž kp 65/2, kp 64/11 i završava se na kp 64/1 kod granice sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: dr Selimir Đorđević (1866-1915) bio je srpski lekar, učestvovao je u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1915, odlikovan je Ordenom Svetog Save 3. stepena, Takovskim krstom 4. stepena, Medaljom za revnosnu službu i Ordenom Crvenog krsta.

89. Ulica Pante Mihajlovića - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze između kp 66/7 i kp 68/15, ide duž kp 68/6 i završava se između kp 68/3 i kp 68/1 kod granice sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Pantelejmon Panta Mihajlović (1854-1932), srpski inženjer i pionir na polju telekomunikacija koji je uveo prve telefone u Beogradu. Posle školovanja u Austriji i Švajcarskoj službu započinje u Berlinu u firmi Simens-Halske i, kao njen predstavnik, boravi u Njujorku 1873. godine. Od 1875. godine radi u tehničkom odeljenju vojne fabrike u Kragujevcu. 14. marta 1883. uvodi prvu telefonsku liniju između zgrade na uglu ulica Bulevar Kralja Aleksandra i kneza Miloša i inženjerske kasarne na Paliluli.

90. Ulica Nikolajevićeva - počinje od novopredložene Ulice Pante Mihajlovića, preseca kp 68/1, ide duž kp 76/1, ide između kp 77/1 i kp 77/2 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Svetomir Nikolajević - srpski pisac i političar, profesor Velike škole, član Srpske kraljevske akademije, premijer Srbije, gradonačelnik Beograda i ministar unutrašnjih poslova. Jedan je od osnivača Radikalne stranke i Društva Svetog Save. Godine 1915. nominovan je za Nobelovu nagradu za mir.

91. Ulica Jože Plečnika - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze između kp 70/23 i kp 72/2, ide duž kp 70/1 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Jože Plečnik (1872-1957) bio je slovenački arhitekta. Radio je u Beču, Beogradu, Pragu i Ljubljani. Projektovao je jednu od svojih najlepših sakralnih građevina baš u Beogradu - Crkvu Sv. Ante Padovanskog na Crvenom krstu.

92. Ulica Milana Kapetanovića - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze između kp 72/2 i kp 73/2, ide duž kp 73/7, kp 73/4 i završava se između kp 72/1 i kp 75, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Milan Kapetanović (1859-1934) arhitekta; Nakon studija u Beogradu i Minhenu bio je profesor na Tehničkom fakultetu. Jedan od najistaknutijih arhitekata XIX i prvih decenija XX veka, projektovao je Paviljon Srbije za Međunarodnu izložbu u Parizu 1900. godine, u saradnji sa M. Ruvidićem. Kao odbornik Beogradske opštine radio je na uređenju Kalemegdanskog parka, bio je narodni poslanik i Ministar narodne privrede, kasnije i Ministar građevina u prvoj vladi SHS. Projektovao je značajne građevine u Beogradu, javnog i privatnog karaktera, Dorćolsku osnovnu školu i zgradu Klasne lutrije u Beogradu, ali i kuću pravnika, državnika i diplomate Jevrema Grujića, zatim Bete i Riste Vukanovića, kao i još dve kuće u Gospodar Jevremovoj ulici.

93. Ulica Plavska - počinje od postojeće Ulice Miljakovačke staze, preseca kp 74/2, ide duž kp 233/1, kp 233/2, preseca kp 75, kp 76/2, kp 76/1 i tu se završava kod novopredložene Ulice Nikolajevićeve, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografska odrednica po mestu Plav.

94. Ulica Pavla Sofrića - počinje od novopredložene Ulice plavske, ide između kp 75, kp 98 sa jedne i kp 82/1, kp 82/2, kp 82/3, kp 82/4, kp 82/5, kp 87/20, kp 87/7 sa druge strane i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Pavle Sofrić Niševljanin (1857-1925) gimnazijski profesor, istoričar, etnolog po interesovanju i istraživačkom radu. Za sobom je ostavio brojne radove iz oblasti srpske istorije i etnologije. Njegova dela pripadaju oblasti kulturne istorije, dok ga njegovi radovi iz etnologije približavaju etnopsihologiji i delimično antropogeografiji. Najvažnije njegovo delo je publikacija Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba, koje je pisao po uzoru na tada znamenito delo Anđela de Gubernatisa Mitologija biljaka, i legende iz biljnog carstva. Zadatak koji je pred sebe postavio bio je u mnogo čemu pionirski, jer se u Srbiji do tada niko nije ozbiljno pozabavio ovom temom. Ovo Sofrićevo delo bilo bilo je jedan od oslonaca našem čuvenom istoričaru religije Veselinu Čajkanoviću tokom pisanja svog Rečnika srpskih narodnih verovanja o biljkama, dela od izuzetne vrednosti za srpsku etnologiju.

95. Ulica Sunčani Breg - počinje od novopredložene Ulice Plavske, preseca kp 83/2, ide duž kp 83/1, preseca kp 83/3 i završava se na kp 87/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografska odrednica naselja u Rakovici.

96. Ulica rakovičkih rudara - počinje od novopredložene Ulice plavske između kp 88/6 i kp 87/11, ide duž kp 88/1, preseca kp 103/3, zatim skreće i nastavlja duž kp 96/2 i tu se završava između kp 96/7 i kp 95/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Teritorija današnje opštine Rakovica nalazi se na području koje je u prošlosti, pored ostalog, bilo poznato i kao rudarski kraj. Najstariji rudnici, još iz praistorijskog perioda, utvrđeni su na području Avale.

97. Ulica Emanuela Laskera - počinje od postojeće Ulice miljakovačke livade između kp 30/855 i kp 30/49, ide duž kp 30/48, kp 30/223 i završava se između kp 30/75 i kp 30/190, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Dr Emanuel Lasker (1868-1941) bio je nemački šahista i svetski prvak ukupno 27 godina. Sedam puta bio je izazivan za obranu naslova prvaka, a tek 1921. godine gubi titulu u susretu protiv Hosea Raula Kapablanke.

98. Ulica Božidara Ferjančića - počinje od novopredložene Ulice Emanuela Laskera, preseca kp 30/662, kp 30/38 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Božidar Ferjančić (1929-1998) istoričar; Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti. Ferjančić je svojim radom produžio delo svog učitelja Georgija Ostrogorskog i doprineo stvaranju osobenog profila beogradske vizantološke škole. Bavi se istorijom pozne Vizantije, temama iz njenog unutrašnjeg razvoja (društvo, institucije, ekonomija), zatim iz vizantijsko-slovenskih odnosa, pomoćnih nauka, pre svega diplomatike.

99. Ulica Veljka Radenovića - počinje od novopredložene Ulice Emanuela Laskera, ide između kp 30/545, kp 30/544, kp 30/543, kp 30/542, kp 30/541, kp 30/540, kp 30/550 sa jedne i kp 30/723, kp 30/722, kp 3015, kp 30/720, kp 30/719, kp 30/718 sa druge strane i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Veljko Radenović - oficir Policije Srbije i komandant Posebnih jedinica Policije u Prizrenu tokom rata na Kosovu i Metohiji. Tokom sukoba na Kosovu i Metohiji komandovao je Posebnom Jedinicom Policije u Prizrenu sve do povlačenja vojske 1999. Proslavio se oslobađanjem Orahovca 1998. godine, kada su albanski teroristi nekoliko dana držali orahovčane kao taoce. Svojom hrabrošću se istakao u oslobađanju talaca od albanskih terorista.

100. Ulica Nikole Bižumića - počinje od novopredložene Ulice Emanuela Laskera između kp 30/467 i kp 30/46, ide duž kp 30/44 i završava se između kp 30/470 i kp 30/46, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Nikola Bižumić (1823-1906) bio je srpski pronalazač i izumitelj ručne mašinice za šišanje. Nikola Bizumić je u Ujedinjenom Kraljevstvu bio poznat pod imenom Džon Smit. Zbog zasluga i poslovne preduzimljivosti dobio je plemićku titulu.

101. Ulica Else Ignis - počinje od novopredložene Ulice Emanuela Laskera između kp 30/682 i kp 30/688, ide duž kp 30/683, kp 30/712, zatim skreće i preseca kp 30/710 i završava se na kp 30/580, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Elsa Ignis bila je škotska lekarka i sifražetkinja koja se posebno istakla svojim radom u okviru škotskih vojnih bolnica u Srbiji u toku Prvog svetskog rata. Bila je prva žena koja je dobila najviše srpsko odlikovanje - Orden belog orla.

102. Ulica Branke Đukić - počinje od novopredložene Ulice Emanuela Laskera, ide duž kp 30/850 i završava se kod postojeće Ulice Miljakovačke staze, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Branka Đukić je jedna od prvih žrtava albanskog terora na Kosovu i Metohiji, stradala 2. septembra 1975. godine, tragično nastradala gimnazijalka koju su dok se vraćala iz škole preko planine Čakor, pokušali da siluju, a potom i ubili dvojica Albanaca.

103. Ulica Kapablankina - počinje od novopredložene Ulice Emanuela Laskera, ide između kp 30/415, kp 30/417, kp 30/903, kp 30/419 sa jedne i kp 30/416, kp 30/418, kp 30/51 sa druge strane i završava se kod postojeće Ulice miljakovačke staze, sve u KO Resnik

Obrazloženje: Hose Raul Kapablanka (1888-1942) je kubanski šahista, treći svetski prvak u šahu, od 1921. do 1927. godine. Zvali su ga šahovski Mozart. Osam godina bio je bez ijednog poraza!

104. Ulice vojvode Plamenca - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze između kp 30/200 i kp 30/201, ide duž kp 30/222, kp 30/232, zatim skreće i preseca kp 30/142 i završava se kod kp 30/233, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Filip Markov Plamenac skoro bez prekida je ratovao sa Turcima, a u vreme Rusko-japanskog rata mu je bilo preko 70 godina. Sa 72 godine učestvovao je u Kineskom pohodu, a kada je imao 76 godina, 1904. godine, kao dobrovoljac se priključio Prvom čitinskom puku, gdje je dobio čin zastavnika. Za učešće u Krimskom ratu, Rusko-turskom ratu, Kineskom pohodu nagrađen je Georgijevskim trakama IV, III i II stepena, a za učešće u Rusko-japanskom ratu - Georgijevskim krstom I stepena.

105. Ulica Ace Simića - počinje od postojeće Ulice Patrijarha Dimitrija, preseca kp 26/1, zatim skreće i ide duž kp 30/150, kp 30/234 i završava se između kp 30/151 i kp 30/141 kod novopredložene Ulice vojvode Plamenca, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Aleksandar Aca Simić (1898-1971) foto reporter, novinar. Studirao je u Nacionalnoj školi dekorativnih umetnosti u Parizu, zatim apsolvirao arhitekturu u Beogradu. Od najranije mladosti bavio se fotografijom a od 1925. postaje saradnik lista Politika. U vreme okupacije sarađuje i sa drugim časopisima, beležeći svojim aparatom detalje sa beogradskih ulica. Neko vreme se bavio pozorišnom fotografijom za Narodno pozorište u Beogradu a od 1952. postaje rukovodilac foto-odeljenja lista Borba. Zabeležio je brojne prizore iz života Beograda, posebno predratnog, kao i jedan broj portreta istaknutih ličnosti. Nosilac je Albanske spomenice i Ordena Svetog Save petog reda.

106. Ulica Kozačka - počinje od postojeće ul. Patrijarha Dimitrija, preseca kp 26/1, ide duž kp 30/166, preseca kp 30/160, ide duž kp 30/391, preseca kp 30/158, kp 30/157, kp 30/156, ide duž kp 30/649, zatim nastavlja između kp 30/154, kp 30/153, kp 30/621 sa jedne i kp 30/178, kp 30/910, kp 30/179 sa druge strane, nastavlja duž kp 30/152, kp 30/587 i završava se kod novopredložene Ulice vojvode Plamenca između kp 30/408 i kp 30/581, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Kozaci - ratnici, slobodni vojnici-konjanici, pojavili su se u 15. veku u stepama južne Rusije, kao odbrana od upada azijskih nomada.

107. Ulica Miloša Golubovića - počinje od novopredložene Ulice vojvode Plamenca između kp 30/918 i kp 2980, ide duž kp 30/227, kp 30/220 i završava se između kp 30/728 i kp 30/213, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Miloš Golubović (Kragujevac, 31. mart 1888 - Beograd, 21. maj 1961) je bio srpski slikar. Prvi svetski rat provodi prvo na frontu, a zatim kao ratni slikar pri Vrhovnoj komandi. Učestvuje sa Kostom Miličevićem, Živoradom Nastasijevićem i Stevanom Milosavljevićem na "Izložbi ratnih slikara Vrhovne komande" koja je sa velikim uspehom održana u školi kod Saborne crkve u Beogradu (dana osnovna škola "Kralj Petar I").

108. Ulica Aleksandra Nevskog - počinje od novopredložene Ulice vojvode Plamenca, ide duž kp 30/183 i završava se kod kp 30/223, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Veliki ruski knez i svetac Ruske pravoslavne crkve. Ruska crkva kanonizovala ga je u prvom redu zbog hrišćanskih vrlina. Rođen je 30. maja 1220. godine, kao sin velikog kneza Jaroslava Vsevolodoviča. Mladost je proveo u Novgorodu, a vlast nad Novgorodskom kneževinom je dobio 1228. godine. Kada je 1237. papa Grgur IX organizovao krstaški pohod da bi pokorio ruske zemlje, knez Aleksandar je ustao u zaštitu pravoslavne vere i u bici kod ušća reke Ižore, na obalama Neve, izvojevao 15. jula 1240. veliku pobedu, po kojoj je i dobio nadimak "Nevski". Uspešno se suprotstavio i litvansko-nemačkoj najezdi: u situaciji kada su gradovi Jurjev i Pskov već bili zauzeti, a Tevtonci prodrli do Novgorodske oblasti, Aleksandar Nevski požurio je sa vojskom ka Finskom zalivu, zauzeo Koporje, razbio Nemce, oslobodio Pskov i izvojevao slavnu pobedu 5. aprila 1242. na Čudskom jezeru. Nakon ovoga, razbivši litavsku najezdu, sa slavom se vratio u Novgorod, ali, saznavši za smrt svoga oca (1246) uputio se u Vladimir, kako bi preduzeo mere za zaštitu državnog poretka. Batu-kan ga je izvestio da, ako želi da sačuva vlast, mora da dođe u mongolski tabor i pokloni mu se. Aleksandar je pristao da dođe u kanov tabor, ali je istupio kao ispovednik hrišćanske vere, odričući se od poklonjenja tvari. U Tatarskoj zemlji je od velikog kana dobio vlast nad čitavom južnom Rusijom i Kijevom (1249). U to doba Aleksandar je privukao i pažnju pape Inokentija IV, koji mu je poslao dvojicu kardinala, Galta i Gemonta, sa namerom da izvrše uticaj na njega kako bi primio katolicizam. Njihovi predlozi su, međutim, odbačeni. Od 1252. nosio je titulu velikog kneza. Preminuo je 14. novembra 1263, primivši pre smrti monaški postrig pod imenom Aleksije. Telo mu je pogrebeno 23. novembra u Manastiru rođenja presvete Bogorodice u Vladimiru.

109. Ulica Veljka Stanojevića - počinje od novopredložene Vojvode Plamenca između kp 30/184 i kp 30/674, ide duž kp 30/675, zatim nastavlja između kp 30/596, kp 30/595, kp 30/537, kp 30/626, kp 30/185 sa jedne i kp 30/589, kp 30/597, kp 30/564, kp 30/538, kp 30/627 sa druge strane i završava se kod kp 30/223, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Veljko Stanojević (1892-1967) je bio srpski slikar. Potomak je kneza Stanoja Mihailovića iz Zeoka koji je ubijen u seči knezova 1804. godine.

110. Ulica Džona Frontinghama - počinje od novopredložene vojvode Plamenca između kp 30/490 i kp 30/500, ide duž kp 30/186, preseca kp 30/480, kp 30/479, kp 30/478, kp 30/477, kp 30/476 i završava se kod kp 30/223, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Džon V. Frontigham (1879-1935), veliki dobrotvor srpskog naroda. Pripadao je jednoj od najuglednijih američkih bankarskih porodica. Za vreme Prvog svetskog rata, kao major američke vojske sa misijom Američkog Crvenog Krsta, otpravljao je u Srbiju čitave kompletne bolnice sa lekarima i osobljem, upućivao je desetine vagona, transporte prekookeanskih brodova, kako bi na taj način ublažio teškoće srpskog naroda. Posle rata u kome je sve vreme bio na bojnom polju, nastavio je svoju humanu akciju podizanjem škola, zavoda za prihvatanje, školovanje i vaspitavanje ratne sirotinje. Izdržavao je mnoge naše đake koji su se školovali u raznim gradovima Evrope. Veliki je dobrotvor Beogradskog ženskog društva, Sokolskog društva u Skoplju, društva Srpska majka, Materinskog udruženja kao i Crvenog krsta. Nosilac je brojnih odlikovanja - Karađorđeve zvezde, Belog Orla, Crvenog Krsta, Jugoslovenske krune i dr. Bio je oženjen srpkinjom Jelenom, ćerkom Sime Lozanića.

111. Ulica generala Petrovića - počinje od novopredložene vojvode Plamenca, ide između kp 30/190 sa jedne i kp 30/590, kp 30/188, kp 30/510, kp 30/509, kp 30/501, kp 30/413, kp 30/412, kp 30/502, kp 30/411 sa druge strane i završava se kod kp 30/223, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Milivoje Petrović Blaznavac (Blaznava, 4/16. maj 1824 - Beograd, 24. mart/5. april 1873) je bio srpski general i državnik (ađutant kneza Aleksandra Karađorđevića, ministar vojni, namesnik maloletnog Milana Obrenovića). Sahranjen u Rakovici, u porodičnoj grobnici Jevrema Obrenovića.

112. Ulica Fjodora Fjodoroviča Šljuge - počinje od novopredložene Ulice vojvode Plamenca između kp 30/515 i kp 30/514, ide duž kp 30/191 i završava se kod novopredložene Ulice Emanuela Laskera, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Fjodor Fjodorovič - Šljuga (36), iz Sibira. Učestvovao u borbenim dejstvima na Kosovu i Metohiji, prevashodno u reonu Košara. S grupom svojih kozaka, pokušao je da se 31. maja ubaci među albanske snage, razbije ih i unište. Smrtno je ranjen.

113. Ošljačka ulica - počinje od novopredložene Ulice vojvode Plamenca, ide između kp 30/625, kp 30/192, kp 30/393, kp 30/394, kp 30/395, kp 30/396, kp 30/397 sa jedne i kp 30/404, kp 30/403, kp 30/402, kp 30/401, kp 30/400, kp 30/399, kp 30/398 sa druge strane i završava se kod novopredložene Ulice Emanuela Laskera, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografska odrednica. Ošljak je planina koja se nalazi u Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Najviši vrh nosi isto ima kao planina i visok je 2212 m.

114. Ulica Šekularska - počinje od novopredložene Ulice vojvode Plamenca između kp 30/559 i kp 30/751, ide duž kp 30/193 i završava se između kp 30/894 i kp 30/932 kod novopredložene Ulice Emanuela Laskera, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografska odrednica - Šekular je planinska oblast na severoistoku Crne Gore i postojbina istoimenog crnogorskog plemena Šekular. Nalazi se u blizini Andrijevice i Berana i prostire se između planina: Mokre, Glođije, Brajenice, Sjekirice, Kostreša, Balja, Borja, Jankove glave i Planinica.

115. Ulica Koste Miličevića - počinje od Ulice vojvode Plamenca, ide duž kp 30/194 i završava se kod novopredložene Ulice Emanuela Laskera, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Kosta Miličević (Vraka kod Skadra, 3. jun 1877 - Beograd, 12. februar 1920) je bio srpski slikar. U Prvom svetskom ratu najpre je učestvovao kao vojnik a kasnije i kao ratni slikar Vrhovne komande na Krfu. Bio je nastavnik večernje zanatske škole i član "Lade".

116. Ulica Zlatana Vaude - počinje od novopredložene Ulice Ace Simića, ide između kp 30/140, kp 30/439, kp 30/991, kp 30/441, kp 30/442, kp 30/443, kp 30/444, kp 30/445, kp 30/446 sa jedne i kp 30/141, kp 30/715, kp 30/714, kp 30/421 sa druge strane i završava se kod novopredložene Ulice Mutimirova, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Zlatan Vauda (1923-2010) je završio Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu, odsek kompozicije i dirigovanje, a pohađao je i letnje kurseve kod Hansa Jelineka i Hansa Svarovskog. U njegovom opusu posebno mesto zauzimaju kamerna muzika, solo pesme, solističke kompozicije i muzika za decu. Napisao je veliki broj dela namenjenih deci: muzičke priče, radio igre, male kantate... Opus Vaude obuhvata više od 50 pesama za decu: horska muzika, dečje solo pesme, zbirke dečjih pesama za hor i klavir (Gugalice, Mladinski zbori...), kao i obrade i transkripcije velikog broja pesama domaćih, stranih kompozitora, narodnih pesama (Zbirka Zvuci moga zavičaja), kao i pesama iz NOR-a, pesme internacionalnih brigada (Španija moje mladosti, 1986), himni... Vauda je bio umetnički rukovodilac, producent i dirigent Dečjeg hora RTB-a od 1953. do 1986. godine, a u tom periodu Dečji hor RTB-a (danas RTS-a) nastupao je na Dubrovačkim letnjim igrama (šest puta), BEMUS-u (10 puta), manifestaciji "Muzika u Srbiji", Zmajevim igrama, Festivalu deteta u Šibeniku, Vukovom saboru, na Velikom školskom času u Kragujevcu (devet puta). U programu Dečjeg hora bilo je više od sto kompozicija, a izveo je dela 70 domaćih kompozitora, od kojih su neki pisali specijalno za taj hor. Kao vrstan poznavalac horskog pevanja, intonacije, akustike (Zbirka Vokaliza i kompozicija, Dečji kulturni centar, 2006), Vauda je bio aktivan i na polju brige o deci. Između ostalog, tri decenije je bio saradnik Prosvetno-pedagoškog zavoda Grada Beograda, Udruženja muzičkih pedagoga, Muzičke omladine Jugoslavije... Dobitnik je više od 50 nagrada za kompozitorski, dirigentski, pedagoški i metodičko-instruktivni rad, među kojima su Vukova nagrada, Orden rada sa zlatnim vencem, Orden zasluge za narod sa srebrnim zracima, nagrada za životno delo "Mlado pokolenje", Zlatna plaketa "Kragujevački oktobar", Spomen plaketa Grada Beograda, Najuspešniji umetnik RTB-a, nagrade RTB, Jugoslovenske radio-televizije (JRT), Udruženja kompozitora Srbije.

117. Ulica Darinke Borović - počinje od novopredložene Ulice kozačke, ide između kp 30/157 i kp 30/156, preseca kp 30/150, ide duž kp 30/136 i završava se između kp 30/793 i kp 30/795 kod novopredložene Ulice Mutimirova, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Darinka Mirković Borović (1896-1979) bila je bolničarka u Prvom svetskom ratu i nosilac Albanske spomenice. Posle obuke u centrima za obuku bolničarki, pomagala je ranjenicima u valjevskoj bolnici i na ratištima, preživela golgotu kroz Albaniju i preko Krfa.

118. Ulica Dragoša Kalajića - počinje od novopredložene Ulice Ace Simića između kp 30/781 i kp 30/133, ide duž kp 30/786 i završava se između kp 30/785 i kp 30/133 kod novopredložene Mutimirova ulica, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Dragoš Kalajić (1943-2005) bio je srpski slikar, novinar, pisac i publicist, poznat kao jedan od najistaknutijih srpskih nacionalista 1980-ih godina. Diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Rimu i stekao međunarodnu slavu sa novom formom hiperrealizma. Kao student izlagao je u Rimu, Milanu, Briselu, i Beogradu. U Rimu je i dobio nagradu za mlade slikare 1964.

119. Ulice Dušana Purića - počinje od novopredložene Ulice Kozačke, između kp 30/386 i kp 30/387, ide duž kp 30/391, preseca kp 30/150, nastavlja duž kp 30/276 i završava se između kp 30/274 i kp 30/270, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Dušan Purić (1873-1914) je bio potpukovnik srpske vojske (posthumno unapređen u čin pukovnika). Poginuo je kao komandant Četvrtog pešadijskog puka "Stevan Nemanja" u bici na Mačkovom kamenu. Učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.

120. Ulica Bulija Benciona - počinje od novopredložene Ulice Ace Simića, ide duž kp 30/286, preseca kp 30/221, kp 30/127 i završava se kod novopredložene Ulice Mutimirove, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Buli Bencion (1867-1933) osnovnu i srednju školu pohađao je u Beogradu, a potom je završio Višu komercijalnu akademiju u Beču. Podigao je jedno od najuspešnijih tekstilnih preduzeća i fabriku slamnatih šešira. Bio je akcionar i član Upravnog odbora Beogradske trgovačke štedionice, član Upravnog odbora Industrijske banke. Za vreme vladavine Obrenovića preuzeo je od strica Davida poslaničko imenovanje, ali se nije mešao u politiku. Tek posle dinastičke promene aktivnije je učestvovao u političkom životu. Posle 1903. godine približio se radikalima, kasnije je postao i član Narodne radikalne stranke i bio prvi Jevrejin koji je bio izabran za narodnog poslanika 1912. godine. Tokom Prvog sv. rata organizovao je o svom trošku prihvatilište za izbeglice. Donacijom je pomogao osnivanje Jevrejske čitaonice u Beogradu. Testamentom je ostavio znatna sredstva Beogradskom univerzitetu, Sefardskoj opštini i brojnim jevrejskim društvima.

Inicijativu je podnela Jevrejska opština Beograd.

121. Ulica mitropolita Mihaila - počinje od predložene Ulice kozačke između kp 30/646 i kp 30/725, ide duž kp 30/648, preseca kp 30/234, nastavlja duž kp 30/899 i završava se na kp 30/137, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Mitropolit Mihailo Jovanović (1826-1898) bio je mitropolit beogradski i prvi predsednik Crvenog krsta Srbije. Miloje (svetovno ime), u toku školovanja primio je monaški čin, s blagoslovom mitropolita Petra u Kijevsko-pečerskoj lavri i dobija monaško ime Mihailo.

122. Ulica Maje Zlatogorke - počinje od novopredložene Ulice kozačke, preseca 30/166, ide duž kp 30/612, preseca kp 30/150, nastavlja duž kp 30/128 i na njoj se završava kod 30/313, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Maja Zlatogorka ili Zlata Maja je ratnička kraljica poslednja vladarka legendarne Atlantide. Smatra se da je deo slovenske duhovne tradicije i da se to očituje i njenom pojavljivanju u slovenskim bajkama. Zlata Maja se u hrišćanstvu identifikuje sa Bogorodicom. Praznik Pobede Bogorodice Marije slavi se u Rusiji za vreme jesenja ravnodnevnice.

123. Ulica Gorskog Javora - počinje od novopredložene Kozačke ulice, ide duž kp 30/158 i završava se kod novopredložene Ulice Ace Simića, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Po vrsti listopadnog drveta iz roda javora. Autohtona vrsta na teritoriji centralne, istočne i jugoistočne Evrope i zapadne Azije.

124. Ulica Kostreška - počinje od novopredložene Kozačke ulice između kp 30/622 i kp 30/668, ide duž kp 30/152 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografska odrednica, Kostreš je planina (planina, brdo, stena), uzvisina koja se uzdiže visoko iznad okolnog područja s malom površinom područja na vrhu, sa strmim obroncima i s lokalnim reljefom od 300 metara i više.

125. Ulica Vojina Bakića - počinje od novopredložene Ulice Ace Simića, ide kroz kp 268 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Vojin Bakić (1915-1992) bio je jedan od najvećih srpskih vajara iz perioda SFRJ, rođen 1915. godine, u Bjelovaru. Većina spomenika iz perioda NOB ili posvećenih žrtvama ustaškog terora, a koji su izrađeni po nacrtima Bakića srušeni su tokom perioda oružanih sukoba 90-ih godina.

126. Ulica Gaminska - počinje od novopredložene Kozačke ulice, ide između kp 30/153 i kp 30/154 i završava se kod novopredložene Ulice Ace Simića, sve u KO Resnik

Obrazloženje: Geografska odrednica, po Gaminskoj reci u Podrinju.

127. Ulica Natalijine Ramonde - počinje od novopredložene Ulice Miloša Golubovića, između kp 30/728 i kp 30/963, ide duž kp 30/172, preseca kp 30/166, nastavlja duž kp 30/161 i završava se kod novopredložene Ulice Ace Simića, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Ramonda nathaliae - Natalijina ramonda, kolačić ili cvet feniks je endemska biljka centralnog Balkana iz porodice Gesneriaceae. Natalijina ramonda je simbol Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

128. Ulica Trajanova - počinje od novopredložene Kozačke ulice, preseca kp 30/166, ide duž kp 30/164 i završava se između kp 30/955 i kp 30/503 kod novopredložene Ulice Ace Simića, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Trajan, punim imenom nakon usinovljenja Marko Ulpije Nerva Trajan (lat. Marcus Ulpius Nerva Traianus; rođen 53. godine, stupio na presto 98. godine, umro 117. godine), bio je rimski car, naslednik Nervin i pripadnik Antoninske dinastije. Trajanova tabla (lat. Tabula Traiana) je latinski natpis posvećen rimskom caru Trajanu, urezan na isklesanoj steni koja se nalazi iznad Đerdapske klisure. Ova tabla je deo ansambla rimskih spomenika na takozvanom rimskom putu kojem pripadaju i ostaci mosta koji je Trajan sagradio preko Dunava. Nalazi se u Nacionalnom parku Đerdap kod Kladova u Srbiji.

129. Ulica Mihaila Ivanjikova - počinje od novopredložene Ulice Miloša Golubovića, ide između kp 30/438, kp 30/563, kp 30/410, kp 30/591, kp 30/592, kp 30/588, kp 30/181 i kp 30/616 sa jedne i kp 30/551, kp 30/513, kp 30/562, kp 30/561, kp 30/409, kp 30/802 i kp 30/408 sa druge strane i završava se kod novopredložene Kozačke ulice, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Mihailo Ivanjikov (1904-1968) bio je filmski snimatelj iz Beograda. Kao mladić, posle oktobarske revolucije, emigrirao iz Rusije. Studirao agronomiju, prava i teologiju u Pragu i Parizu. Objavljivao književne radove u ruskim emigrantskim časopisima u Francuskoj.

130. Ulica Lindenmajerova - počinje od novopredložene Ulice Miloša Golubovića, ide duž kp 30/910 i završava se kod novopredložene Kozačke ulice, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Emerih Lindenmajer (1806-1884) bio je vojni lekar srpske vojske. Za prvog štabs doktora garnizonske vojske postavljen je 1838. godine, a 1854. godine imenovan je za načelnika sanitetskog odeljenja u Popečiteljstvo unutrašnjih dela. Osnovao vojne bolnice u Beogradu, Kragujevcu i Ćupriji i ulagao je posebne napore na suzbijanju epidemija.

131. Ulica Mihaila Terzibašića - počinje od novopredložene Ulice Miloša Golubovića, ide duž kp 30/548 i završava se između kp 30/958 i kp 30/546 kod novopredložene Ulice Kozačke, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Mihailo Terzibašić (1862-1908) bio je upravnik Beograda od 6. septembra 1866 do 14. septembra 1867. godine. Milorad Terzibašić je predstavnik ugledne beogradske trgovačke porodice koja je i u kasnijem periodu imala istaknutu ulogu u životu beogradske varoši. Na školovanju u inostranstvu, zainteresovao se za klizanje i biciklizam. Vrativši se u Beograd 1884. nastavlja se baviti biciklizmom. Okupivši oko sebe zainteresovanu omladinu (među njima si bili braća Ribnikar, Janko Veselinović i dr.) osnovao je Prvo srpsko velosipedsko društvo, kojem je bio prvi i dugogodišnji predsednik. Na mestu gde je danas Doma vojske Srbije, Terzibašić je podigao društveni dom i napravio prvu kružnu biciklističku stazu (velodrom). Godine 1887. pokreće i uređuje stručni list pod nazivom Velosipedski list. To je bio prvi sportski list u Srbiji. Izašlo je devet brojeva. List oživljava pod istim nazivom 1896-97, a od 1898-1900. nastavlja da izlazi pod imenom Velosipedist. Terzibašić je propagirao biciklizam i kod vojske. Komandi pešadijske podoficirske škole poklonio je dva skupocena moderna bicikla na sklapanje.

132. Ulica Cara Radovana - počinje od novopredložene Ulice Miloša Golubovića, preseca kp 30/228, kp 30/204 i završava se kod postojeće Ulice miljakovačke staze, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Po jednom od najpoznatijih dela Jovana Dučića "Blago cara Radovana". U srpskoj mitologiji - zakopano blago za kojim ljudi tragaju.

133. Ulica vojvode Petra Šekularca - počinje od postojeće Ulice Miljakovačke staze, ide između kp 193/3 i kp 193/1 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Vojvoda Petar Šekularac bio je poznati srpski vojvoda, rodonačelnik plemena Šekularci, jednog od najvećih starih srpskih plemena, po kome je cela oblast dobila naziv "Vojvodina" i prostirala se od Veternika do Paklene više Peći. Opevan je u mnogim epskim pesmama.

134. Ulica Blage Marije - počinje od postojeće Ulice miljakovačke staze, ide između kp 194/1 i kp 195, skreće i preseca kp 196, kp 197, zatim skreće i ide između kp 197 i kp 198 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Blaga Marija je hrišćanski i narodni praznik koji se praznuje 4. avgusta (po Grigorijanskom kalendaru). Ovaj dan je ustvari spomen na Mariju Magdalenu. Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Gromovnika Ilije (svetog Ilije).

135. Ulica Maja Glave - počinje od postojeće Ulice Miljakovačke staze između kp 106/7 i kp 92, ide duž kp 231/2, skreće i nastavlja duž kp 232/1, kp 232/2 i tu se završava između kp 143 i kp 108/9, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografska odrednica, vrh na Prokletijama. Poznata kota u bici na Košarama.

136. Ulica profesora Koste Vujića - počinje od postojeće Ulice Jakova Galusa između kp 134/9 i kp 134/13, ide duž kp 134/5, zatim skreće i ide između kp 129/1, kp 130/1, kp 130/5 sa jedne i kp 133/1, kp 130/6, kp 130/4 sa druge strane, nastavlja duž kp 130/2 i završava kod novopredložene Ulice Maje Glave, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Kosta Vujić bio je profesor nemačkog jezika Prve beogradske gimnazije i jedna od znamenitijih ličnosti Srbije XIX veka. Prepoznatljiv i po poslednjoj generaciji svojih đaka koja je ostala je upamćena po plejadi učenika koji su kasnije postali slavni.

137. Ulica Milutina Đurišića - počinje od postojeće Ulice Jakova Galusa, celom dužinom ide između kp 127/2 i kp 127/3 i završava se na granici sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Milutin Đurišić (1905-1982) bio je srpski lekar, pionir imunologije kod nas, rukovodio je prvim eksperimentalnim radovima iz oblasti bakteriologije (proučavanje bruceloze, TBC, uticaja tuberkulostatika i dr.), bio je član SANU. Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem, dobitnik je Sedmojulske nagrade, kao i drugih visokih priznanja i nagrada.

138. Ulica Dodolska - počinje od postojeće Ulice Jakova Galusa, celom dužinom ide između kp 127/1 i kp 53/2 i tu se završava, sve u KO Resnik

Obrazloženje: Dodola ili Perperuna je biće slovenske mitologije koje predstavlja boginju kiše, i vezuje se za vrhovnog staroslovenskog boga groma Peruna. Dodolski rituali su paganske ritualne igre i pesme čiji magični elementi su imali za cilj da izazovu kišu.

139. Ulica Jesenjinova - počinje od postojeće Ulice Jakova Galusa, celom dužinom ide kp 53/1 i završava se na granici sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Slavni ruski pesnik Sergej Aleksandrovič Jesenjin. Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže, do viđenja. Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao "pesnikom sela", i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu. Godine 1913. se Sergej upoznaje sa Anom Romanovnom Izrjadnovom, koja je radila kao lektor u štampariji "Društva I. D. Sitina", gde je Jesenjin počeo da radi. Neko vreme su se zabavljali i počeli da žive zajedno. Već 21. decembra 1914. je Ana Izrjadnova rodila sina, po imenu Jurij. On je bio najmističniji, od sve Jesenjinove dece, jer je bio vanbračno dete, Ana se i posle Jesenjinove smrti borila po sudovima da dokaže da je dete njegovo, što je i dokazala. Sovjetske vlasti su Jurija Jesenjina streljale po lažnoj krivici 1937. ali to nije dokazano, jer se tada prikrivala cela istina o porodici Jesenjin. Nedavno su se pojavili dokazi da praunuk Jurija, a čukununuk Sergeja, živi u Srbiji, jer je Jurij prebegao za Jugoslaviju, kada je saznao da će biti streljan.

140. Ulica Bosiljke Matić - počinje od postojeće Ulice Jakova Galusa, celom dužinom ide kp 53/3 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Bosiljka Lalević Matić (1928-2014), profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, višegodišnji šef katedre dermatovenerologije, predsednik dermatovene-rološke sekcije Srpskog lekarskog društva. Posebno je izučavala istoriju dermatologije i venerologije u Beogradu između dva svetska rata, o čemu je objavila niz radova u stručnom časopisu: Serbian Journal of Dermatology and Venereologu.

141. Ulica Staromajdanska - počinje od postojeće Ulice Jakova Galusa, celom dužinom ide kp 52/1 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Rakovica i danas leži na majdanima iz 19. i 20. Veka. Poznato je da je ovo područje bogato olovom, cinkom, živom i srebrom, sa velikim brojem majdana.

142. Ulica Uglješe Bogunovića - počinje od granice sa susednom opštinom Voždovac celom dužinom ide između kp 52/3 i kp 52/2 i završava se na granici sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Uglješa Bogunović (1922-1994) bio je jedan od studenata Arhitektonskog fakulteta iz prve generacije posle Drugog svetskog rata. Među njegovim brojnim projektima su: Toranj na Avali, zgrada RTS-a u Košutnjaku, stadion Tašmajdan, zgrada Politike.

143. Ulica Miodraga Bulatovića - počinje od postojeće Ulice Kružni put Rakovica između kp 1475/5 i kp 1444/18, ide duž kp 1444/10, preseca kp 228/2, ide između kp 1382/1 i kp 1383, zatim preseca kp 26/4, kp 26/1, kp 54/2, ide duž kp 54/3, kp 54/1, preseca kp 108/25, kp 108/26, kp 108/24, kp 108/23, zatim skreće i preseca kp 231/1, ponovo skreće i preseca kp 108/22, kp 108/21, kp 108/20, kp 108/19, kp 108/16, kp 108/30, kp 108/12, kp 108/11, kp 108/7, kp 108/3, kp 108/2 i završava se kod novopredložene Ulice Maje Glave, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Miodrag Bulatović (Okladi, Bijelo Polje, 20. februar 1930 - Igalo, 15. mart 1991) je bio jedan od najpoznatijih pisaca moderne srpske književnosti. Neredovno se školovao. Gimnaziju je završio u Kruševcu 1950. godine, a na Beogradskom univerzitetu je studirao psihologiju i književnost. Po njemu se zove biblioteka u Rakovici. Miodrag Bulatović bio je romanopisac i dramatičar. Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. Dela ovog pisca su strani kritičari stavljali u ravan sa delima Đovanija Bokača, Fransoa Rablea i Migela de Servantesa.

144. Ulica vojvode Kačerskog - počinje od novopredložene Ulice Miodraga Bulatovića, preseca kp 54/2, kp 1380, kp 1379/6, kp 1379/3, kp 1379/5, kp 1379/2, kp 1379/4, kp 1379/1, kp 1377/14, kp 1377/12, kp 1377/10, kp 1377/8, kp 1377/6, kp 1376/6, kp 1376/4, kp 1375/5 i završava se na kp 1373/1, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Arsenije Loma, bio je među začetnicima Prvog srpskog ustanka. Pokazao se junakom među ustanicima. Isticao se velikim junaštvom i ranjavan je više puta. Karađorđe ga je 1811. postavio za vojvodu u Kačeru.

145. Ulica Zdravka Velimirovića - počinje od postojeće Ulice ličkih brigada, ide duž kp 283/1 i završava se na kp 279/7, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Zdravko Velimirović je rođen 11. oktobra 1930. godine u Cetinju a gimnaziju je završio u Kotoru. Filmsku i pozorišnu režiju je diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1954. godine i filmsku režiju na Visokoj filmskoj školi u Parizu 1957. godine. Bio je redovni profesor filmske režije i dekan na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu od 1985. do 1986. godine i vanredni profesor na Univerzitetu u Montrealu 1990. godine. Režirao je dokumentarne, televizijske i radio drame, kao i nekoliko igranih filmova za šta je dobio više od dvadeset nagrada i priznanja, među kojima je Povelja za vidan doprinos svetskoj kinematografiji 2001. godine Saveza filmskih stvaralaca Ruske Federacije. Njegovi filmovi su predstavljali jugoslovensku kinematografiju na mnogim internacionalnim filmskim festivalima.

146. Ulica Milice Miljanov - počinje od postojeće Ulice Ličkih brigada između kp 285/5 i kp 286/4, ide duž kp 286/1, preseca kp 284/1, kp 284/6, zatim skreće i preseca kp 284/5, kp 287/1, kp 288/2, kp 288/1, kp 289/1, kp 291/6, kp 296/1 i završava se na kp 296/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Milica Miljanov - kćer Marka Miljanova, proslavila se kao ratnica u Prvom svetskom ratu, boreći se širom Balkanskih ratišta. Pod svojim imenom i sa puškom u ruci borila se od početka do kraja rata.

147. Ulica Dušana Veličkovića - počinje od postojeće Ulice ličkih brigada, ide duž kp 318/22, kp 318/5, zatim skreće i nastavlja duž kp 318/10, kp 318/15, preseca kp 333/7, nastavlja duž kp 333/9 i završava se na kp 333/10, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Dušan Veličković bio je profesor i dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, direktor mašinskog instituta "Vladimir Farmakovski" i dopisni član SANU.

148. Ulica Nikše Stipčevića - počinje od kp 306/42, preseca kp 306/53, ide duž kp 306/3, preseca kp 316/8, kp 316/1, nastavlja duž kp 316/25, kp 316/26, kp 316/27, kp 218/10, kp 219/7 i završava se kod postojeće Ulice Palih boraca, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Nikša Stipčević (1929-2011), srpski istoričar književnosti, profesor univerziteta, redovni član SANU, upravnik biblioteke SANU. Diplomira 1953. godine italijanski jezik i književnost pod "B" - francuski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu i iste godine počinje da radi u Institutu za srpski jezik SAN, i kao asistent za italijanski jezik na Katedri za romanske jezike i književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. U periodu 1959-1961. lektor za srpskohrvatski jezik na Sorboni. Doktorsku disertaciju brani 1965, redovan profesor od 1986. godine, a redovan član SANU od 1994. godine. Dekan Filološkog fakulteta u periodu 1987-1991. godine. Specijalni izaslanik Predsednika SRJ Dobrice Ćosića u Rimu avgust 1992 - maj 1993. Član Società dalmata di Storia Patria u Rimu. Inostrani član Deputazione di Storia patria per la Venezia Giulia. Član Upravnog odbora Matice srpske i potpredsednik od 1999. godine, stalni član-saradnik Matice srpske. Član i predsednik Odbora za kritička izdanja SANU. Predsednik Društva Dante Aligijeri - Beograd. Direktor Biblioteke SANU od septembra 1991. godine. Dobitnik Sedmojulske nagrade i Nagrade za kulturu govora Petar Kočić. Autor na desetine dela iz oblasti književnosti. Odlikovan ordenom Cavalliere Ufficiale dell’Ordine al Merito della Repubblica Italiana i ordenom Commendatore dell’Ordine al Merito della Repubblica Italiana od strane predsednika Republike Italije.

149. Ulica vojvode Ante Čolaka - počinje od postojeće Sekiljevačke ulice od kp 306/3, ide duž kp 308/2 i završava se na kp 309/8, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Antonije Simeonović - Čolak Anta je jedan od najvažnijih vojvoda Prvog srpskog ustanaka poreklom iz sela Sredska kod Prizrena. Zajedno sa vojvodom Vujicom Vulićevićem predvodio Karađorđevu ofanzivu od Nikšića prema Crnoj Gori. Godine 1811. postao je vojvoda kruševački.

150. Ulica Nike Maksimovića - počinje od postojeće Ulice 13. oktobra između kp 491/10 i kp 511/7, ide duž kp 511/10 i završava se između kp 491/9 i kp 511/8, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Nikola Nika Maksimović (1840-1907), pravnik, političar, književnik, višegodišnji poslanik u ugarskom Saboru. Jedan je od osnivača Prevodnice, društva srpske omladine i Srpske narodne slobodoumne stranke.

151. Ulica andrijevička - počinje od postojeće Ulice Trinaestog Oktobra između kp 511/2 i kp 511/5, ide duž kp 511/6 i završava se na kp 511/4, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografska odrednica po gradu Andrijevica.

152. Ulica put za jezero - počinje od postojeće Ulice palih boraca, ide duž kp 556/10 i završava se kod kp 556/32, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografska odrednica vezana za put ka jezeru u Resniku.

153. Ulica Lazara Vujaklije - počinje od postojeće Ulice palih boraca između kp 556/22 i kp 556/24, ide duž kp 556/23 i završava se između kp 556/20 i kp 556/26, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Lazar Vujaklija rođen je 1914. godine u Beču. Nije se školovao na umetničkoj akademiji, već je bio autodidakt, izuzev kursa koji je pohađao kod Petra Dobrovića. Do 1952. godine, kada je imao prvu samostalnu izložbu, bio je grafički radnik. Iste godine izlagao je i sa Samostalnima. Radio je prvenstveno grafike u boji, a potom i uljane slike, kao i tapiserije. Njegovu umetnost Miodrag B. Protić označio je kao "naivni ekspresionizam" ili "ekspresionizam naivnog simbola". Umro je 1995. godine.

154. Ulica Todora Pavlovića - počinje od postojeće Podavalske ulice između kp 1339/2 i kp 1342/3, ide duž kp 1340, kp 1335 i završava se između kp 1334/4 i kp 1337/1, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Todor Pavlović se smatra prvim sociologom vojske. On je prvi građanin vojske koji je dobio Legiju Časti iz oblasti društvenih nauka, početkom 1914. godine. Takođe je bio trupni oficir i isticao se organizacionim sposobnostima, autoritetom i ličnom hrabrosti. Jedan je od heroja Kumanovske bitke. Prilikom povlačenja preko Albanije 1915. godine bio je u zaštitnici puka i tom prilikom je poginuo.

Inicijativu je podnelo i Ministarstvo odbrane Republike Srbije i Vojska RS.

155. Ulica Ćira Daskalovića - počinje od postojeće Podavalske ulice između kp 1345/1 i kp 1497/1, ide duž kp 1990/1 i završava se između kp 1357/7 i kp 1485/2, sve u KO Resnik

Obrazloženje: Potpukovnik Ćiro Daskalović - komandant drugog Gvozdenog puka, proslavljen u ratovima od 1912-1918 godine.

156. Ulica Resnička - počinje od postojeće Ulice palih boraca između kp 569/1 i kp 564/1, ide duž kp 565, preseca kp 566/2, kp 566/1 i završava se na kp 567/1, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografska odrednica po naselju Resnik u Rakovici.

157. Ulica Svetog Nikolaja Žičkog - počinje od postojeće Ulice podavalske između kp 559 i kp 581, ide duž kp 580 i završava se između kp 590/1 i kp 586, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Nikolaj Velimirović/Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički. Istaknuti teolog i govornik. Nikolaj Velimirović je novokanonizovani srpski svetitelj.

158. Ulica Ante Mudrovčića - počinje od postojeće Podavalske ulice između kp 1535/2 i kp 1536/1, ide duž kp 1536/4 i završava se između kp 584/1 i kp 1536/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Anton - Anta Mudrovčić (1860-1925). Iako mu je zvanična pozicija bila poslužitelj i domaćin zgrade Narodnog muzeja u Beogradu, Anta Mudrovčić je radio i kao preparator, crtač i livac u gipsu. Pored toga bio je zadužen i za organizaciju brojnih izložbi. Veliki doprinos imao je za vreme okupacije Beograda tokom Prvog svetskog rata, kada je uložio velike napore (nažalost samo donekle uspešne) kako bi sprečio pljačku muzejske zbirke.

Inicijativu podnela i Biblioteka Grada Beograda.

159. Ulica Milutina Butkovića - počinje od postojeće Ulice Brđanske između kp 1544/4 i kp 1544/5, ide duž kp 1544/1, kp 604/5 i završava se kod kp 587/3, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Milutin Butković (Beograd, 1. decembar 1930 - Beograd, 11. januar 1997) je bio srpski filmski i pozorišni glumac. Bio je član Ateljea 212 i pozorišta "Boško Buha". Njegova filmografija obuhvata preko 140 filmskih i televizijskih uloga: "Balkan ekspres 2", "Varljivo leto 68", "Kraljevski voz", "Vagon li" itd.

160. Ulica Svetog Vasilija Velikog - počinje od postojeće Ulice Prnjavorske od kp 1490/3, ide između kp 1489/1 sa jedne i kp 1490/2, kp 1490/1 sa druge strane i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Sveti Vasilije Veliki, poznat kao Vasilije iz Cezareje, je bio uticajni teolog i episkop Cezareje u Kapadokiji. Smatra se osnivačem opštežiteljne monaške tradicije u istočnom hrišćanstvu.

161. Ulica Vlastimira Gavrika - počinje od postojeće Ulice palih boraca između kp 526 i kp 528/1, ide duž kp 529/2 i završava se na kp 530, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Vlastimir Gavrik je bio jedan od najpoznatijih filmskih i tv scenografa. Potpisao je scenografiju za 84 igrana filma od čega 56 domaćih naslova i 28 međunarodnih koprodukcija. Sarađivao je sa za rediteljima poput Branka Bauera, Žike Mitrovića, Radoša Novakovića, Miće Popovića, Puriše Đorđevića, Torija Jankovića, Aleksandra Petrovića, Darka Bajića i sa mnogim drugima. Najšira publika pamtiće ga po mnogobrojnim TV serijama koje je uradio za RTS : "Srećni ljudi", "Porodično blago", "Zaboravljeni" i "Kamiondžije 2". U njegove najznačajnije radove odlikovane velikim brojem domaćih (tri Zlatne arene) i stranih priznanja spadaju scenografije za filmove: "Maestro i Margarita", "Dan duži od godine", "Derviš i smrt" i "Crveni konj". Za scenografiju englesko-američkog filma "Nikolaj i Aleksandra" o stradanju ruske carske porodice za vreme revolucije učestvovao je u deobi "Oskara" koji je 1972. godine dodeljen grupi scenografa na čelu sa čuvenim Džonom Boksom. Statuetu "Oskar" nikada nije podigao. Gavrik se borio za umetnička prava i bio je dugogodišnji predsednik Akademije filmske umetnosti.

162. Ulica Besmrtnog bataljona - počinje od postojeće Ulice palih boraca između kp 524/1 i kp 522, ide duž kp 525/4 i završava se između kp 525/2 i kp 523/4, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Pripadnici graničnog bataljona koji je srčano stao u odbranu Kosova i Metohije, čuvajući graničnu liniju prema Albaniji neprolaznom i neosvojivom u narodu prozvan Besmrtni bataljon.

163. Ulica Jelene Radojkić - počinje od postojeće Ulice palih boraca između kp 522 i kp 517/2, ide duž kp 523/4, preseca kp 523/2 i završava se na kp 523/4, sve u KO Resnik Obrazloženje: Ktitorka Hrama Svetog Vasilija i Varnave, sahranjena u kripti svoje zadužbine.

164. Ulica Ljubiše Baje Bačića - počinje od postojeće Ulice goli breg između kp 714/7 i kp 753/2, ide duž kp 751/9 i završava se između kp 751/7 i kp 720/1, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Ljubiša Bačić - Baja (Sokobanja, 30. decembar 1922 - Beograd, 24. mart 1999) je bio srpski glumac, pesnik i prevodilac. Bio je član Ateljea 212 i ostvario je niz epizodnih uloga na filmu i televiziji. Pored sinhronizovanja crtanih filmova i glume, pisao je i pesme, a jedna od njegovih najpoznatijih je "Bolji život" koju peva Dado Topić na odjavnoj špici istoimene serije. Svoju popularnost je stekao sinhronizovanjem crtanih filmova koji su se emitovali na Televiziji Beograd tokom 1980-ih i ranih 1990-ih, a najpoznatije su njegove kreacije Petla Sofronija, Sime Strahote, Elmera Daveža i većeg broja likova u crtanom serijalu Nindža kornjače. Radio je i sinhronizaciju likova u poznatoj lutkarskoj seriji Laku noć deco, gde je davao glas magarcu, psu i ježu.

165. Ulica Jelisavete Dojkić - počinje od kp 1318/1 između kp 740 i kp 738/2, ide duž kp 742, preseca kp 733 i završava se na kp 732/1, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Jelisaveta Dojkić (1896-1958) bila je srpska bolničarka koja je lečila ranjenike u Prvom svetskog ratu na Krfu i na Solunskom frontu. Nosilac je Albanske spomenice za svoj doprinos lečenju i spasavanju život ranjenika tokom povlačenja srpske vojske preko Albanije.

166. Ulica Alojza Šmausa - počinje od postojeće Ulice gajski put između kp 748/1 i kp 746/2, ide duž kp 721/1, preseca kp 721/2, kp 720/1 i tu se završava kod kp 720/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Alojz Šmaus (1901-1970), slavista, filolog, književni istoričar, Profesor Univerziteta u Minhenu, potom dugogodišnji lektor za nemački jezik na Univerzitetu u Beogradu. Proučavao je srpski jezik, srpsku književnost i tradiciju (Dositeja, Njegoša, epsku narodnu poeziju, narodne balade), kao i književnosti balkanskih naroda. Jedan je od osnivača naučnog časopisa Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor.

167. Ulica planinska - počinje od postojeće Ulice gajski put, preseca kp 763/1, kp 761/3, kp 761/1, kp 760/3 i tu se završava kod kp 760/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografski pojam, Rakovica je u podnožju planine Avala.

168. Ulica Denisa Ričija - počinje od postojeće Ulice Josipa Telarevića između kp 617 i kp 646, ide duž kp 628/1 i završava se između kp 627/1 i kp 629/2 kod postojeće Ulice Braće Jeremića, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Denis Riči (1941-2011), američki programer i naučnik. Zaslužan za kreiranje jednog od prvih programskih jezika, čime je omogućen razvoj računara kakvim se danas služimo.

Inicijativu je podnela Biblioteka Grada Beograda.

169. Ulica vojvode Miljana Vukova - počinje od postojeće Ulice kamenac, ide duž kp 685/1, preseca kp 648/4, kp 648/3, kp 643/2, kp 642/2 i završava se na kp 642/1, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Vojvoda Miljan Vukov Vešović - istakao se komandovanjem i junaštvom u mnogim bojevima. Na Bukovoj poljani 1877 odbranio i dobio jednu od najvećeg bitaka protiv Turaka, i prisjedinjenje srpskih teritorija. Bio je ljevorečki barjaktar, Njegošev kapetan, vasojevićki vojvoda, crnogorski senator. Zaslužan za objedinjavanje, emancipaciju, borbu za oslobođenje od Turaka, uspostavljanje međudržavnih kontakata.

170. Ulica Natalije Munk - počinje od postojeće Ulice Slavka Miljkovića, preseca kp 1444/13, kp 1444/14 i završava se na kp 1454/1, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Natalija-Neti Munk, rođena Tajtačak (1864-1924) srpska humanitarna radnica, dobrovoljna bolničarka. Učestvovala je u Srpsko-bugarskom ratu, oba Balkanska i u Prvom svetskom ratu. Po završetku Prvog svetskog rata nastavila je da se bavi humanitarnim radom. Bila je članica Upravnog odbora Jevrejskog ženskog društva, Saveza ratnih dobrovoljaca i srpskog Crvenog krsta. Za svoj humanitarni rad odlikovana je Zlatnom i Srebrnom medaljom kraljice Natalije, dva puta Ordenom Svetog Save, Spomenicima svih ratova od 1885. do 1918, Medaljom Crvenog krsta i Krstom milosrđa.

Inicijativu je podnela Biblioteka Grada Beograda.

171. Ulica Ketrin Makfejl - počinje od postojeće Ulice Slavka Miljkovića, ide duž kp 1494 i tu se završava kod kp 1493/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Ketrin Stjuart Makfejl (Katherine Stuart MacPhail, 1887-1974) hirurg iz Škotske koja se tokom Prvog svetskog rata starala o ranjenima u Srbiji, Francuskoj i na Solunskom frontu. Tokom boravka u Srbiji, osnovala je prvo pedijatrijsko odeljenje u Beogradu (1919) i bolnicu u Sremskoj Kamenici (1934). Dr Ketrin Makfejl je u toku Prvog svetskog rata bila odlikovana Ordenom Svetog Save četvrtog i petog stepena, a zbog humanitarnih aktivnosti, nakon rata dobila je i Orden Svetog Save trećeg stepena. Velika Britanija dodelila joj je jedno od svojih najvećih priznanja, Orden Britanske imperije. Kada je 1954. godine poslednji put došla u Srbiju kako bi posetila svoju bolnicu u Sremskoj Kamenici povodom navršavanja dvadeset godina od osnivanja, dr Makfejl je proglašena počasnim građaninom Sremske Kamenice i doživotnim predsednikom karlovačkog Crvenog krsta. U dvorištu bolnice najpre su bile postavljene dve spomen-ploče u njenu čast, a 15. juna 1988. godine podignut je i spomenik dr Ketrin Makfejl.

Inicijativu je podnela i Biblioteka Grada Beograda.

172. Ulica Ilije Pop Tone Ilića - počinje od postojeće Ulice Slavka Miljkovića, preseca kp 1325/67, kp 1513/4, kp 1513/3, kp 1513/1 i završava se kod postojeće Ulice Prnjavorske, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Ilija Pop Tone Ilić (1893-1938) - poznat i kao Drugi Obilić bio je podoficir vojske Kraljevine Srbije i proslavljeni heroj iz Prvog svetskog rata i Solunskog fronta. Najhrabriji među hrabrim junacima srpske vojske sa po dve Karađorđeve zvezde sa mačevima, nosilac najvišeg francuskog odlikovanje Legije časti i ruskog odlikovanja Krst Sv. Đorđa.

173. Ulica Jovana Jovičevića - počinje od postojeće Ulice Brestovačke između kp 1670/6 i kp 1671/3, ide duž kp 1670/1 i završava se između kp 1670/4 i kp 1670/2, sve u KO Resnik

Obrazloženje: Jovan Jovičić (Vrdnik, 5. jul 1926 - Beograd, 26. septembar 2013) bio je istaknuti srpski gitarista, kompozitor, pedagog i univerzitetski profesor. Priznanja: 1962. Oktobarska nagrada Beograda, 1979. Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, 1981. Orden rada sa crvenom zastavom, 1983. Sedmojulska nagrada SR Srbije

174. Ulica Poleksije Todorović - počinje između kp 1606/2 i kp 1609, ide duž kp 1620/1, preseca kp 1352/25, kp 1325/21, kp 1325/22, ide duž kp 1635 i završava se kod kp 1634, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Poleksija Todorović (1848-1939) srpska slikarka, jedna od tri slikarke (pored Mine Karadžić i Katarine Ivanović) koje su radile u Srbiji u 19. veka. Rođena je kao Poleksija Ban, starija kći srpskog književnika, diplomate i pedagoga Matije Bana. U zbirci Narodnog muzeja nalazi se 16 njenih dela. Poleksija Todorović ostala je veoma aktivna i kao društveni radnik i kao slikar sve do smrti. Petnaest godina bila je profesor crtanja u Višoj ženskoj školi. Bila je veoma aktivna u svim vidovima delatnosti Beogradskog ženskog društva. Kao član Književno-umetničke zajednice osnovane 1892. godine, izlagala je na humanitarnim izložbama sa ostalim članovima, čiji prihodi su bili namenjeni Književno-umetničkoj zajednici. Godine 1907. bila je među osnivačima Srpskog umetničkog udruženja. Umrla je kao "najstarija srpska slikarka". Sahranjena je u grobnici svoga oca, Matije Bana, na beogradskom Novom groblju.

175. Ulica Maksima Đurovića - počinje od postojeće Ulice Slavka Miljkovića između kp 1652/2 i kp 1650/1, ide duž kp 1651, preseca kp 1648/3, kp 1648/2 i završava se na kp 1648/1, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Kapetan Gvozdenog puka Maksim Đurović, heroj vojske Kraljevine Srbije iz Prvog svetskog rata, nosilac najvišeg francuskog odlikovanje Legije časti.

176. Ulica Tomanije Obrenović - počinje od postojeće Ulice Slavka Miljkovića između kp 1657/2 i kp 1652/1, ide duž kp 1656 i završava se na kp 1655/4, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: O manastiru Rakovica su se usrdno starali knez Mihailo i Tomanija Obrenović, supruga Jevrema Obrenovića. Ona je zajedno sa mužem i decom sahranjena u priprati crkve.

177. Ulica vojvode Radula - počinje od postojeće Ulice Slavka Miljkovića između kp 1228 i kp 1658/2, ide duž kp 1659/1 i završava se između kp 1669 i kp 1665/3, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Zahvaljujući vojvodi Radulu je podignuto prvobitno zdanje Manastira Rakovica u XIV veku. Manastir je podignut tokom vladavine kneza Lazara.

178. Ulica Ljiljane Kontić - počinje od postojeće Ulice Slavka Miljkovića, preseca kp 1231/3, kp 1231/2, ide duž kp 1231/1, preseca kp 1231/4, kp 1675/2, kp 1675/1 i završava se na kp 1675/4, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Ljiljana Kontić (Savinac, 7. septembar 1931 - Beograd, 17. jul 2005) bila je srpska filmska, televizijska i pozorišna glumica. Završila je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a od 1964. godine je počela da radi u Narodnom pozorištu, gde je odigrala preko 30 uloga iz klasičnog i savremenog repertoara. Veliku popularnost je stekla ulogom Ljeposave u crnogorskoj televizijskoj seriji "Đekna još nije umrla, a ka› će ne znamo". Godine 1989, zajedno sa Dragom Malovićem, svojim partnerom iz serije, na Filmskom festivalu u Nišu, izabrani su za glumački par godine.

179. Ulica Drage Dejanović - počinje od postojeće Ulice Slavka Miljkovića, preseca kp 1325/28, ide između kp 1236/4, kp 1236/3 sa jedne i kp 1236/1, kp 1236/2 sa druge strane i završava se između kp 1237/1 i kp 1238/1, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Draga Dimitrijević Dejanović (1840-1871), prva srpska feministkinja, učiteljica, glumica, književnica i publicista. Zbog stavova koje je zastupala u vezi sa položajem žena u društvu s pravom je nazvana "prvom srpskom feministkinjom". Poetski opus Drage Dejanović obuhvata ljubavnu i rodoljubivu poeziju. Rodoljubivom poezijom želela je da "probudi narodnu samosvest". Prve pesme objavila je u časopisu Danica 1862. godine, a u istom časopisu odmah potom objavljuje i svoj prvi feministički članak. Prvu i jedinu knjigu, pod naslovom Spisi, objavila je 1869. Zastupljena je u mnogim antologijama srpske poezije. Draga Dimitrijević Dejanović, pored Milice Stojadinović Srpkinje, spada u najistaknutije pesnikinje srpske romantičarske poezije.

180. Ulica Kirila Kutlika - počinje od postojeće Ulice Milorada Jankovića Doce, ide duž kp 1249/1, preseca kp 1248/2 i završava se između kp 1248/1 i kp 1247/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Kiril Kutlik (Cyril Kutlík, 1869-1900) slovački slikar, pedagog, ilustrator i osnivač Srpske crtačke i slikarske škole, prve slikarske škole u Beogradu (1895), na Kosančićevom vencu, koja je postala kamen temeljac umetničkog obrazovanja u Srbiji. Škola je imala odeljenja za redovne i vanredne učenike, za zanatlije i za žene. U školu su se učenici upisivali bez obzira na nacionalnost ili veru. Najznačajniji njegov đak bila je srpska slikarka Nadežda Petrović. Posle njegove prerane smrti njegov rad su nastavili Beta i Rista Vukanović.

Inicijativu je podnela i Biblioteka Grada Beograda.

181. Ulica Miloša Marića - počinje od postojeće Ulice Milorada Jankovića Doce između kp 697/1 i kp 696/1, ide duž kp 1324/1, kp 1324/2 i tu se završava kod kp 1324/3, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Miloš Marić Mlađi (1885-1944), poznati sovjetski naučnik srpskog porekla, šef katedre za histologiju na Saratovskom državnom univerzitetu. Najznačajnija njegova istraživanja bila su na polju mitoze i amitoze, čime je postavio temelje kloniranja. O Milošu Mariću Mlađem malo se zna u Srbiji. Na srpskom jeziku pominje se samo u jednoj rečenici u Enciklopedije Novog Sada - kao deset godina mlađi brat Mileve Marić Ajnštajn. Jedini zapis o njemu ostavio je Đorđe Krstić u svojoj knjizi Mileva i Albert Ajnštajn, u kojoj je jedno poglavlje posvetio upravo Milošu. Nijedan Marićev naučni rad nije do sada preveden na srpski jezik, ali na tome radi novosadsko Malo istorijsko društvo, koje se bavi afirmacijom svih značajnih, a zaboravljenih velikana.

Inicijativu je podnela i Biblioteka Grada Beograda.

182. Ulica Bogdana Kršića - počinje od postojeće Ulice Milorada Jankovića Doce od kp 1182/6, ide duž kp 1182/2, kp 1181/1 i završava se između kp 1181/4 i kp 1182/3, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Bogdan Kršić (Sarajevo, 24. maj 1932. - Beograd, 21. oktobar 2009) bio je srpski likovni umetnik i redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Oblasti interesovanja su mu bile: grafika knjige (ilustracija i oprema), grafika, grafički dizajn, keramika i scenografija. Među kolegama je bio cenjen kao "Najveći srpski majstor dizajna i ilustracije knjige". Između ostalog, grafički je oblikovao Grb Savezne Republike Jugoslavije. Bio je član ULUPUDS, ULUS, HOLLAR (Društvo čeških grafičara) i drugih. Najvažnije nagrade: Veliki pečat Grafičkog kolektiva, 1963; Zlatna igla ULUS-a, 1963; Godišnja nagrada ULUPUDS-a, Beograd, 1963; Zlatno pero Beograda, 1968; Zlatna medalja Međunarodnog bijenala grafike, Buenos Aires, Argentina, 1968; Prva nagrada Međunarodne izložbe Male grafičke forme, Banska Bistrica, ČSSR, 1969; Zlatno pero Beograda, 1970; Oktobarska nagrada Grada Beograda, 1975; Nagrada za grafiku na Međunarodnom bijenalu Azija - Evropa u Ankari, Turska, 1986; Specijalna nagrada Prvog grafičkog bijenala suve igle, Užice, 1993; Vukova nagrada, 1999; Nagrada za životni doprinos grafičkoj umetnosti na 5. međunarodnom bijenalu grafike u Beogradu, 1998.

183. Ulica vojvode Kujundžića - počinje od postojeće Jelezovačke ulice između kp 1421/21 i kp 1421/34, ide duž kp 1421/29, skreće i preseca kp 1442, kp 1441/1 i tu se završava kod kp 1441/5, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Lazar Kujundžić bio je komitski vojvoda u Staroj Srbiji, bio je zagovornik stvaranja srpske četničke organizacije. Još od 1902. bio je zagovornik stvaranja srpske četničke organizacije koja bi štitila srpsko stanovništvo. Kao četnički Vojvoda proslavio se u mnogim borbama. Herojska pogibija Kujundžića inspirisala je Milana Rakića da napiše pesmu Na Gazimestanu.

184. Ulica Čičina - počinje od postojeće Brestovačke ulice, ide između kp 1643/5 i kp 1641/3 i završava se kod kp 1643/4, sve u KO Resnik

Obrazloženje: Čiča Pavle Mladenović je bio četnički vojvoda u Staroj Srbiji i Makedoniji početkom 20. veka, kao prvi srpski vojvoda, još pre osnivanja srpskog četničkog komiteta. Njegova četa bila je strogo odbrambena pri osnivanju. 1905. istakao se u bici na Čelopeku.

185. Ulica vladike Danila - počinje od postojeće Brestovačke ulice od kp 1647/11, ide duž kp 1647/2 i završava se na kp 1647/5, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Danilo Šćepčević Njegoš iz porodice Petrovića, vojevodič srpskoj zemlji, bio je cetinjski mitropolit, obnovitelj Cetinjskog manastira, začetnik borbe za oslobođenje Crne Gore od osmanlijske vlasti, osnivač crnogorske dinastije Petrović-Njegoš i čovjek koji je udario temelj ruskom kultu u Crnoj Gori.

186. Ulica belog duda - počinje od postojeće Brestovačke ulice od kp 1975/20, ide duž kp 1975/2 i završava se na kp 1975/15, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Beli dud (Morus alba) je vrsta duda, poreklom iz srednje i istočne Azije. U Evropu je prenet u srednjem veku. Kod nas je odomaćena vrsta i često se javlja spontano, naročito pored reka.

187. Ulica Ratka Sofijanića - ulica je produžetak postojeće Ulice Ratka Sofijanića (matični broj: 791083029661) i produžava se u delu između kp 1971/8 sa jedne i kp 1969/1, kp 1970/1, kp 1970/2 sa druge strane, zatim skreće i nastavlja duž kp 1976/1 i završava se na kp 1976/2, sve u KO Resnik.

188. Ulica brestovačka - predstavlja produžetak postojeće Brestovačke ulice (matični broj: 791083029541) i produžava se u delu od postojeće Ulice Delovi od kp 1326/5, ide duž kp 1279/1 i završava na kp 1279/8, sve u KO Resnik.

189. Ulica majora Nikolajevića - počinje od postojeće Ulice Dušice Spasić, preseca kp 1218/1, kp 1219, kp 1220/2 i tu se završava kod kp 1221/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Major Vojislav Nikolajević (1876-1950), armijski general, junak Kumanovske bitke, učesnik Prvog i Drugog svetskog rata.

190. Ulica Dragutina Medenjaka - počinje od postojeće Ulice Aleksandra Vojinovića između kp 1284/1 i kp 1281, ide duž kp 1327, preseca kp 1299, kp 2425/1, kp 2425/2, kp 1300/3 i završava na kp 1326/2 kod postojeće Ulice Delovi, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Dragutin Inkiostri Medenjak (1866-1942) dekorater (dizajner) i slikar; Studirao je na Akademiji dekorativnih umetnosti u Firenci, bavio se slikarstvom i dekoracijom enterijera u Zagrebu i Karlovcu, a u Beogradu od 1905 do 1911. godine predavao je Folklorno-ornamentalnu dekoraciju u Umetničko-zanatskoj školi Riste Vukanovića. Putovao je po južnoslovenskim zemljama i radio na prikupljanju narodnih ornamenata i živopisanju crkava. Krajem 1905. godine dolazi u Beograd i tu je ostao do 1911. gde je radio na dekoraciji enterijera i projektovanju nameštaja za kuće istaknutih ličnosti i institucija. Oslikao je enterijere kuće Jovana Cvijića, Ministarstva unutrašnjih poslova, sale Narodne banke, Ministarstva prosvete, Dunavske banke, Treće beogradske gimnazije, radio je scenografije za Narodno pozorište, projektovao ikonostas Preobraženske crkve u Pančevu i Srpski paviljon na Balkanskoj izložbi u Londonu. Pobornik primene folklornih elemenata u primenjenim umetnostima i arhitekturi, težio je da oblikuje nacionalni stil nove dekorativne umetnosti. Njegovo glavno teoretsko delo je "Moja teorija o dekorativnoj srpskoj umetnosti i njenoj primeni". Povodom 50 godina rada dobio je priznanje Kraljevske akademije nauka.

191. Ulica Slobodana Perića - počinje od postojeće Ulice delovi između kp 1304/1 i kp 2031/5, ide duž kp 2031/1, kp 2031/2, preseca kp 2030/1, kp 2030/2 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Slobodan Perić (1961-2010) bio je pukovnik i pilot Ratnog vazduhoplovstva koji se u prvim danima rata 1999. godine borio protiv NATO aviona. Posle 12 minuta vazdušne borbe i manevara nad Zapadnom Srbijom, Perićev MiG-29 je pogođen, a on se katapultirao na teritoriji Republike Srpske. Preživeo je pad sa visine od 7.000 metara. Nosilac ordena za hrabrost i zlatne letačke značke.

192. Ulica Peđa Leovca - počinje od postojeće Ulice Aleksandra Vojinovića od kp 385/24, preseca kp 387/30, kp 2375/6, kp 1224/26, kp 1224/25, kp 1224/27, kp 1223/10, kp 1222/1 i završava se na kp 2373/3, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Peđa Leovac - U borbenim dejstvima na Kosovu i Metohiji nalazio se u sastavu 53. Graničnog bataljona na dužnosti komandira voda. Poginuo je u borbi protiv albanskih terorista 14. aprila 1999. godine u rejonu sela Košare, Đakovica. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

193. Ulica put za Resnik - počinje od postojeće Ulice Aleksandra Vojinovića, ide duž kp 2384/13, preseca kp 2385/4 i završava se na kp 2385/16, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografska odrednica, po naselju Resnik.

194. Ulica Pavla Sofrića - počinje od postojeće Ulice delovi između kp 2171/18 i kp 2189/8, ide duž kp 2233/1 i završava se između kp 2181 i kp 2188/4, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Pavle Sofrić Niševljanin (1857-1925) gimnazijski profesor, istoričar, etnolog po interesovanju i istraživačkom radu. Za sobom je ostavio brojne radove iz oblasti srpske istorije i etnologije. Njegova dela pripadaju oblasti kulturne istorije, dok ga njegovi radovi iz etnologije približavaju etnopsihologiji i delimično antropogeografiji. Najvažnije njegovo delo je publikacija Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba, koje je pisao po uzoru na tada znamenito delo Anđela de Gubernatisa Mitologija biljaka, i legende iz biljnog carstva. Zadatak koji je pred sebe postavio bio je u mnogo čemu pionirski, jer se u Srbiji do tada niko nije ozbiljno pozabavio ovom temom. Ovo Sofrićevo delo bilo bilo je jedan od oslonaca našem čuvenom istoričaru religije Veselinu Čajkanoviću tokom pisanja svog Rečnika srpskih narodnih verovanja o biljkama, dela od izuzetne vrednosti za srpsku etnologiju.

195. Ulica Jozefa Jiričeka - počinje od novopredložene Ulice Pavla Sofrića, ide duž kp 2180/1 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Konstantin Jozef Jireček (1854-1918) češki istoričar; Bio je profesor istorije u Pragu i Beču. Svoj rad je posvetio izučavanju do tada malo poznate prošlosti balkanskih država i naroda, naročito Bugara i Srba. Njegovo životno delo "Istorija Srba", o političkoj i kulturnoj prošlosti Srba do 1537, rezultat višedecenijskih istraživanja, započeo je 1901, ali zbog obaveza, bolesti i prerane smrti nije uspeo da završi i objedini. Na osnovu njegovih rukopisa i arhivskih ispisa, dovršili su ga i dopunili Vatroslav Jagić i Jovan Radonić. Njegovo životno delo "Istorija Srba", o političkoj i kulturnoj prošlosti Srba do 1537, rezultat višedecenijskih istraživanja, započeo je 1901, ali zbog obaveza, bolesti i prerane smrti nije uspeo da završi i objedini. Na osnovu njegovih rukopisa i arhivskih ispisa, dovršili su ga i dopunili Vatroslav Jagić i Jovan Radonić.

Inicijativu je podneo i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

196. Ulica Zvonka Marića - počinje od od novopredložene Ulice Pavla Sofrića, ide duž kp 2192/12, nastavlja između kp 2192/16, kp 2192/13, kp 2192/14, kp 2192/15, kp 2192/17, kp 2192/18, kp 2192/1 sa jedne i kp 2191/50, kp 2191/47, kp 2191/48, kp 2191/49, kp 2191/51, kp 2191/52 i kp 2191/45 sa druge strane i tu se završava kod kp 2191/42, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Zvonko Marić (Bujanovac, 2. novembar 1931 - Beograd, 18. oktobar 2006) je bio srpski fizičar i akademik. Nakon diplomiranja zaposlio u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, gde je radio u laboratoriji za teorijsku fiziku. Nepunih godinu dana po dolasku u Vinču, Marić je upućen na specijalizaciju u Institutu za teorijsku fiziku u Kopenhagenu, u Danskoj, gde je proveo dve godine baveći se teorijom molekularnih modela. Po povratku sa studijskog usavršavanja i odbrane doktorske teze, u je Vinči rukovodio laboratorijom za teorijsku fiziku. Kao profesor po pozivu, predavao je u Institutu za nuklearnu fiziku "Orsej" u Francuskoj. U više navrata boravio je i u Evropskom centru za nuklearna istraživanja CERN u Ženevi i u Institutu za nuklearne nauke u Dubni, u Sovjetskom Savezu. Svojim referatima je učestvovao na više naučnih i stručnih skupova u zemlji i svetu. Njegova naučna delatnost posvećena je nuklearnoj, atomskoj i molekularnoj fizici, kao i problemima zasnivanja kvantne mehanike i statističke fizike. Objavio je više naučnih radova - i na srpskom i na stranim jezicima. Za svoj rad dobio je više priznanja. Redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1991. godine.

197. Ulica delovi - predstavlja produžetak postojeće Ulice delovi (matični broj: 791083029564) i produžava se u delu između kp 2196/2 i kp 2190/1, ide duž kp 2234/1, preseca kp 2234/5, kp 2206/1, kp 2206/2 i završava se na granici sa susednom opštinom Voždovac, sve u KO Resnik.

198. Ulica vojvode Vasilija Trbića - počinje od postojeće Ulice Aleksandra Vojinovića od kp 1307/1, ide duž kp 2456/5, preseca kp 2469/15, kp 2469/9, kp 2469/4, kp 2469/18, kp 2469/3, kp 2470/1, kp 387/33, kp 387/30, kp 2475/22, kp 2475/24, kp 2476/14, kp 2476/13, kp 2478/16, kp 2478/15, kp 2478/17, kp 2478/20, kp 2487/10, kp 2487/11, kp 2488/7, kp 2488/3, kp 2197/1, kp 2198/1, kp 2199/1, ide duž kp 387/29, kp 387/27 i završava se kod postojeće Ulice Aleksandra Vojinovića, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Vojvoda Vasilije Trbić, prvi je poslat avionom, sa Solunskog fronta u Srbiju na planinu Babuna, da bi organizovao gerilski otpor okupatoru, neposredno nakon povlačenja srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

199. Ulica kaluđera Grigorija - počinje od novopredložene Ulice vojvode Vasilija Trbića između kp 2458 i kp 2457/4, ide duž kp 2457/1 i završava se između kp 2461 i kp 2457/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Rakovički kaluđer Grigorije se istakao kao vrsni diplomata u austrijsko-turskom ratu, omogućilo je manastiru povoljniji položaj u tom periodu, posredovao pri sklapanju Karlovačkog mira.

200. Ulica Romana Sondermajera - počinje od novopredložene Ulice vojvode Vasilija Trbića između kp 2456/7 i kp 2469/9, ide duž kp 2469/15 i završava se na kp 2469/13, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Roman Sondermajer - doktor, prvi hirurg srpske vojske; Rođen je 1861. godine u Černovicama, u Poljskoj. Medicinski fakultet završio je u Krakovu a potom je dobio zvanje docenta na katedri za hirurgiju na Krakovskom univerzitetu. U Srbiju je došao 1886. godine. Postao je sanitetski pukovnik i prvi hirurg srpske vojske, a 1889. godine osnovao je prvo hirurško odeljenje u beogradskoj Vojnoj bolnici i bio njen prvi upravnik.

201. Ulica Srebrnog jezera - počinje od novopredložene Ulice Svetog Luke od kp 387/33, ide između kp 2470/1 i kp 2473 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografski pojam, jezero u Srbiji na desnoj obali Dunava kod Velikog Gradišta.

202. Ulica Svetog Luke - počinje od novopredložene Ulice vojvode Vasilija Trbića od kp 387/33, ide duž kp 2474/1, kp 387/26 i tu se završava između kp 2487/5 i kp 2487/6, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Svetog Luke - hrišćanski svetitelj koji se smatra rodonačelnikom ikonopisa. Duboko je ukorenjen kult svetog Luke kod Srba, a SPC ga proslavlja 18. oktobra

203. Ulica Olge Milošević - počinje od postojeće Ulice Aleksandra Vojinovića od kp 2906/5, preseca kp 2492/6, kp 2491/1, skreće i preseca kp 2489/5, kp 2489/4, kp 2489/7 i tu se završava između kp 2489/1 i kp 2491/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Olga Milošević (XIX-XX) bila je lekarka i generalna sekretarka Crvenog krsta Jugoslavije, kao i supruga dr Sime Miloševića.

204. Ulica Rakovički potok - počinje od postojeće Ulice delovi između kp 2171/17 i kp 2171/8, ide duž kp 2171/7, kp 2171/11 i završava se između kp 2171/13 i kp 2171/15, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Rakovica je poznata po velikom broju, potoka, izvora i rečica.

205. Ulica Novice Mitića - počinje na kp 2336/4 ide duž nje zatim skreće i preseca kp 2336/3, kp 2336/2, kp 2336/1, skreće i ide duž kp 2337, preseca kp 2661/1, kp 2569, kp 2568, kp 2564, kp 2565/1 i završava se na kp 2566, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Prof. dr Novica Mitić rođen je 1921. godine u Crnoklištu. Završio je Poljoprivredni fakultet u Beogradu 1949. godine kada je izabran za asistenta za predmet Posebno stočarstvo. Doktorirao je 1956. Za redovnog profesora je izabran 1967. godine. Obavio je specijalizaciju u SSSR i SAD. Imao je više studijskih boravaka u Velikoj Britaniji, u Poljskoj, kao i u Francuskoj. Bio je šef Katedre za odgajivanje, reprodukciju i zdravstvenu zaštitu domaćih životinja. Biran je dva puta za dekana, predsednika Saveta fakulteta i direktora Instituta za stočarstvo. Takođe, dva puta je biran za prorektora univerziteta u Beogradu, za člana Skupštine i Saveta Republičke zajednice nauke Srbije. Bio je predsednik Odbora za biotehničke nauke i Jugoslovenske zajednice naučno-istraživačkih institucija u oblasti stočarskih nauka. Biran je dva puta za potpredsednika Komisije za ovčarstvo Evropske zootehničke federacije. Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda za nauku 1984. godine i Sedmojulske nagrade Srbije za nauku u 1987. Dobitnik je velike plakete JNA, za doprinos razvoju nastavno-naučnog rada iz oblasti opštenarodne odbrane na visokoškolskim ustanovama (1975). Dobitnik je Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, posmrtno uručen porodici. Prof. Mitić je ocenjen kao nastavnik izvanrednih sposobnosti, u toku nastavničke karijere slušale su ga ukupno 52 generacije.

206. Ulica Božidara Kovačevića - počinje od postojeće Ulice Ljubiše Jelenkovića između kp 2349/1 i kp 2351/1, ide duž kp 2349/5, kp 2349/7 i završava se kod kp 1307/1, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Božidar Kovačević (Studenica, 26. avgust 1902 - Beograd, 21. maj 1990) je bio pesnik, esejista, prevodilac, profesor Druge muške gimnazije i upravnik arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je najpoznatiji po svojoj poeziji, ali je pisao i mnoge pripovetke i novele koje su bile objavljivane u periodičnoj štampi između dva rata. Njegova dela su prevođena na engleski, nemački, ruski jezik.

Priredio je delo "Smrt Uroša V" Stefana Stefanovića 1951. godine.

207. Ulica Sime Andrejevića - počinje od postojeće Ulice Ljubiše Jelenkovića između kp 2352/1 i kp 2356/1, ide duž kp 2352/4 i završava se između kp 2352/3 i kp 2355, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Sima Andrejević Igumanov - bio je srpski trgovac, humanista i crkveno-prosvetni dobrotvor. Ostao je upamćen u Staroj Srbiji kao jedan od prvih zadužbinara u oblasti školstva i narodne prosvete. Osmislio rad Prizrenske bogoslovije mnogo pre nego što je pokrenuo pitanje njenog osnivanja. U centru Beograda se nalazi njegova zadužbina, tzv. Igumanovljeva palata.

208. Ulica Leke kapetana - počinje od postojeće Ulice Ljubiše Jelenkovića od kp 2661/1, preseca kp 2577, zatim skreće i preseca kp 2578/8, kp 2578/2, kp 2578/5, kp 2578/6, skreće na kp 2578/9 i tu se završava, sve u KO Resnik

Obrazloženje: lik opevan u mnogim epskim pesmama predkosovskog ciklusa, poginuo u Kosovskom boju.

209. Ulica Marije Zibold - počinje od postojeće Ulice Ljubiše Jelenkovića, ide duž kp 2578/1, kp 2634/2, skreće i nastavlja duž kp 2622/7, preseca kp 2622/10, ide duž kp 2622/9, preseca kp 2628, kp 2625/3, kp 2625/4 i završava se na kp 2627, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Marija Fjodorovna Zibold, Ruskinja, prva žena lekar na Balkanu. Kao dobrovoljac u I Sv. ratu upućena je u Beograd u činu potporučnika, učestvovala je u svim srpskim oslobodilačkim ratovima. Proizvedena je, kao prva žena u Srbiji, u čin srpskog sanitetskog majora. Sahranjena je u Beogradu uz sve vojne počasti, kao srpski oficir.

210. Ulica božurova - počinje od novopredložene Ulice Marije Zibold, ide duž kp 2622/10, kp 2623/1, preseca kp 2621/1, ide duž kp 2647/6, preseca kp 2647/5, kp 2646, skreće i završava se na kp 2648/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Po cvetu božur.

211. Ulica Dimitrija Popovića - počinje od novopredložene Ulice božurova, preseca kp 2621/2, kp 2620/1, kp 2620/13, kp 2620/14 i završava se između kp 2620/15 i kp 2620/4, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Bio je upravnik Beograda od 1872-1878. godine.

212. Ulica Živorada Žike Mitrovića - počinje od postojeće Ulice Ljubiše Jelenkovića, preseca kp 2579/2, kp 2583/1, kp 2588/1, kp 2612/2, kp 2612/1, kp 2612/5, kp 2612/9, kp 2612/4, nastavlja duž kp 2614/2, preseca kp 2619/4, kp 2618/7, kp 2662 i završava se na kp 2649/3 kod kp 2663/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Živorad Žika Mitrović (Beograd, 3. septembar 1921 - Beograd, 29. januar 2005) je bio srpski i jugoslovenski filmski reditelj, autor stripova i scenarista. Mitrović je karijeru počeo kao stripski crtač i scenarista u periodu 1936 - 1941, "Zlatnom dobu srpskog stripa", kada je bio još srednjoškolac i omladinac. Objavljivao je stripove različitih žanrova u komercijalnim beogradskim listovima: Mika Miš, Zabavnik, Paja Patak i Dečje vreme. Najpoznatiji stripovi tog doba su mu "Junaci Pavlove ulice" "Hajduk Veljko", "Duh prerije", "Orkan sa istoka" "Krijumčari ljudi" i "Moć fakira". (U filmu Savamala iz 1982. Mitrović je evocirao stripsko razdoblje svog života.) Posle rata, Mitrović se bavio prvenstveno filmom, ali je i dalje ostala veza sa stripom. Stripski serijal Kapetan Leši je adaptacija istoimenog filma, po scenariju samog Mitrovića sa saradnicima, i crtežom Julija Radilovića Julesa. Izašle su četiri epizode u zagrebačkom Plavom vjesniku (1960-1964).

213. Ulici Kaljavi potok - počinje od Ulice Živorada Žike Mitrovića između kp 2612/4 i kp 2614/3, ide duž kp 2614/7, kp 2614/11, preseca kp 2614/10, skreće i nastavlja duž kp 2619/4 i završava se kod novopredložene Ulice Živorada Žike Mitrovića, sve u KO Resnik, menja se naziv i određuje se nov naziv: Ulica Vojinovića Kula.

Obrazloženje: Novi naziv ulice "Vojinovića kula" ili Vučitrn (Vučji trn) je dat po tvrđavi u Vučitrnu. Bila je sedište Đurđa Brankovića (1427-1456) u doba dok je bio oblasni gospodar Kosova. Kasnije letopisci su zabeležili da sama tvrđava potiče još iz Dušanovog doba i da je to stara tvrđava sa nekoliko kula usred varoši. Međutim, sam Vučitrn je podignut na mestu rimskog Vitijanuma (lat. Vitianum), tako da je sama tvrđava starija od vremena cara Dušana (kralj 1331-1346, car 1346-1355).

214. Ulica Jovana Nikolića Čokojića - ulica počinje od novopredložene Ulice Živorada Žike Mitrovića između kp 2618/4 i kp 2617/1, ide duž kp 2618/7 i završava se na kp 2618/6, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Bio je upravnik Beograda od 1867-1868. godine.

215. Ulica Aleksandra Solženjicina - počinje od postojeće Ulice Ljubiše Jelenkovića između kp 2597/2 i kp 2538/9, ide duž kp 2906/4 i završava se kod novopredložene Ulice Košutnjačka između kp 2600/4 i kp 2543/3, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Aleksandar Solženjicin (1918-2008) bio je poznati ruski pisac, dramaturg i istoričar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka i Srpske akademije nauka i umetnosti.

216. Ulica Dragana Mojovića - počinje od novopredložene Ulice Aleksandra Solženjicina između kp 2597/8 i kp 2592/1, ide duž kp 2592/6, preseca kp 2592/2, kp 2593, kp 2594/1 i završava se na kp 2591, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Dragan Mojović (1942-2001) bio je slikar. Završio je Tehnološki fakultet, a jedno vreme studirao i filozofiju. Slikarstvo je učio u Slikarskoj školi u Šumatovačkoj ulici. U savremenom srpskom slikarstvu njegovo delo se izdvaja kao zasebna formalno-jezička, koncepcijska i semantička celina. Bavio se metafizikom i metahemijom. Stalno je tragao za univerzalnim oblicima i stvorio sliku simboličkog realizma. Sam sebe je svrstao u postkonceptualistički duhovni prostor, ali sa verom da je smisao oblika u sintetičkom jedinstvu materije i ideje. Sliku je gradio na svili kao podlozi sa posebnom preparaturom i na taj način dobijao gotovo neverovatnu plastičnost stvari i oblika koje je slikao. Od 1974. godine izlagao je samostalno i grupno na brojnim izložbama u Srbiji i inostranstvu. Osim izložbi priredio je i nekoliko multimedijalnih događaja. Dobitnik je više nagrada i priznanja za likovno stvaralaštvo. Bio je član ULUS-a.

217. Ulica Petra Tatića - počinje od novopredložene Ulice Aleksandra Solženjicina između kp 2598/7 i kp 2598/8, ide duž kp 2598/1 i završava se na kp 2598/9, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Bio je upravnik Beograda od 1892-1893. godine.

218. Ulica Košutnjačka - počinje od novopredložene Ulice Srećka Nedeljkovića i novopredložene Ulice bitke na Drini između kp 2601/3 i kp 2665/2, ide duž kp 2906/4, preseca kp 2543/4, kp 2544/1, ide duž kp 2545/5 i tu se završava između kp 2545/2 i kp 2546/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Geografska odrednica po naselju Košutnjak.

219. Ulica Srećka Nedeljkovića - počinje od novopredloženih Ulice Košutnjačke i novopredložene Ulice bitke na Drini između kp 2665/7 i kp 2665/2, ide duž kp 2906/4, preseca kp 2664/8, kp 2664/9, kp 2670/1, kp 2670/2, kp 2670/3, kp 2666/4 i završava se na kp 2674/1, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Srećko Nedeljković (lekar-kardiolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, osnivač i direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti, član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, član šahovske reprezentacije Jugoslavije), Virovo kod Dragačeva, 4. decembar 1923 - Beograd, 2. januar 2011, bio je kardiolog, profesor Medicinskog fakulteta, šahovski reprezentativac Jugoslavije. Iako je širem auditorijum poznat prvenstveno po šahovski uspesima, Nedeljković je bio poznati kardiolog. Paralelno sa šahovskom uspesima studirao je medicinu i u toj oblasti postigao vrhunske rezultate. Bio je osnivač i direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti, član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva i saradnik slavnog američkog kardiologa Majkla Debejkija. Autor je osam knjiga iz oblasti medicine, 212 naučnih članaka i 136 stručnih radova. Govorio je engleski, ruski, francuski i nemački jezik. Za svoj rad dobio je brojna priznanja među kojima treba istaći: orden zasluga za narod sa zlatnim vencem 1986; dve Oktobarske nagrade Grada Beograda za unapređenje medicinske nauke 1970. i 1981; Sedmojulsku nagradu SR Srbije za unapređenje zdravstva 1979; dobitnik je Gramate Srpskog Patrijarha Gospodina Pavla 2000; dobitnik je nagrade Srpskog lekarskog društva Veliki pečat 2003. i brojnih drugih lekarskih i šahovskih priznanja.

220. Ulica primirja - počinje od novopredložene Ulice resnički put, ide duž kp 2833/10, kp 2833/11, kp 2833/12 i tu se završava kod kp 2854/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Istorijski pojam, povodom 100 godina od potpisivanja primirja i kraja Prvog svetskog rata.

221. Ulica Antonija Pantovića - počinje od novopredložene Ulice resnički put, ide duž kp 2925/1 i završava se između kp 2925/6 i kp 2854/1, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Bio je upravnik Beograda od 1899-1901. godine.

222. Ulica Iva Senkovića - počinje novopredložene Ulice Resnički put, ide između kp 2924/2 i kp 2924/1 i tu se završava kod kp 2924/3, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Po srpskoj narodnoj epskoj pesma uskočkog ciklusa "Ivo Senković i aga od Ribnika". U pesmi mladi Ivo Senković na megdanu spasava ugled i čast uskočke porodice.

223. Ulica viteška - počinje od novopredložene Ulice Resnički put, ide između kp 2923/1 i kp 2959/2 i završava se na kp 2833/1, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: po srpskim vitezovima.

224. Ulica kneginje Anastasije - počinje od novopredložene Ulice Resnički put, preseca kp 2959/9, kp 2959/8, kp 2959/7, kp 2959/1 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Kneginja Anastasija Romanov, najmlađa kći Cara Nikolaja II Romanova.

225. Ulica generala Vrangela - počinje od novopredložene Ulice Resnički put, između kp 2958/7 i kp 2958/13, ide duž kp 2958/1, kp 2957/4 i tu se završava kod kp 2956/2, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Petar Nikolajevič Vrangel - baron, general, 1914. godine postaje jedan od prvih ruskih oficira sa ordenom Svetog Đorđa IV stepena - najvišim ruskim vojnim odlikovanjem. Posle Oktobarske revolucije postaje vođa svih ruskih izbeglica. Sahranjen Beogradu, u ruskoj crkvi Svete Trojice na Tašmajdanu.

226. Ulica Mutimirova - počinje od postojeće Ulice Patrijarha Dimitrija, preseca kp 385/3, kp 228/1, kp 26/1, kp 30/127, kp 30/126, ide duž kp 30/221 i završava se između kp 30/123 i kp 30/421 kod novopredložene Ulice vojvode Plamenca, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Mutimir je bio knez Srbije (851-891) iz dinastije Vlastimirovića i najstariji sin kneza Vlastimira, koji je izgleda vladao do oko 851.

227. Ulica Avrama Levića - počinje od novopredložene Ulice Kozačke, ide kroz kp 30/170 i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Avram Lević (14. X 1869 - 15. X 1941) glavni načelnik Ministarstva finansija i desna ruka Laze Pačua i Stojana Protića. Tokom povlačenja 1915/16 spasao je u potpunosti Miroslavljevo jevanđelje, Državnu kasu narodne banke Srbije i kasu Ministarstva finansija. Stanovao je u Ulica kneza Sime Markovića 9/II.

228. Ulica Usek Kijevo - predstavlja produžetak postojeće Ulice Usek Kijevo (matični broj: 791083013051) i produžava se u delu gde preseca kp 370/2, kp 370/3, kp 372/2, kp 377/1 i završava se na kp 387/32, sve u KO Resnik.

229. Ulica Vladimira Joksića - počinje od novopredložene Ulice Resnički put, preseca kp 2538/7, kp 2541/2, kp 2541/9, kp 2540/13 i tu se završava između kp 2540/11 i kp 2540/7, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Vladimir Joksić - Vojnik Vojske Jugoslavije. Obavljajući borbeni zadatak 26. maja 1999. godine upao je u zasedu albanskih terorista na putu između Prištine i Prizrena, kada je poginuo. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblastima i bezbednosti prvog stepena.

230. Ulica Resnički put - počinje od granice sa susednom opštinom Čukarica između kp 2958/12 i kp 2960/5, ide duž kp 2906/2, kp 2906/1, vraća se na kp 2906/2 i završava se kod postojeće Ulice Ljubiše Jelenkovića između kp 2537/1 i kp 2539/14, sve u KO Resnik.

231. Ulica bitke na Drini - počinje od novopredložene Ulice Srećka Nedeljkovića i novopredložene Ulice košutnjačke, ide između kp 2601/1 sa jedne i kp 2601/3, kp 2601/2, kp 2601/4 sa druge strane i tu se završava, sve u KO Resnik.

Obrazloženje: Bitka na Drini ili Drinska bitka predstavlja niz borbi koje su vodile snage Kraljevine Srbije, sa ciljem da zaustave drugi pokušaj Austrougarske da prodre u Srbiju, tokom 1914. godine.

Član 3

Na osnovu ove odluke nadležna služba Republičkog geodetskog zavoda Republike Srbije će ažurirati Adresni registar.

Član 4

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Beograda".