ODLUKAO UTVRĐIVANJU ULICE BRAĆE RADIĆ U SUBOTICI ZA PROSTORNU KULTURNO-ISTORIJSKU CELINU("Sl. glasnik RS", br. 50/2019) |
1. Ulica Braće Radić u Subotici utvrđuje se za prostorno kulturno-istorijsku celinu.
2. Ulica Braće Radić u Subotici (u daljem tekstu: prostorno kulturno-istorijska celina), nalazi se na teritoriji opštine Subotica, u gradu Subotici, i obuhvata prostor i objekte na katastarskim parcelama: 6665, 6666, 6667, 6668, 6669, 6670, 6671/1, 6671/2, 6671/3, 6672/1, 6672/2, 6675, 6677, 6688, 6690, 6691, 6694, 6695, 6696/1, 6709/2, 6710, 6711, 6713/2, 6713/3, 6716/2, 6718, 6719/2, 6720, 6721/1, 6722, 6723/1, 6723/2, 6724, 6728, 6729, 6731, 6732, 6733, 6734, 6735, 6759/2, 7463/1, 7464, 7468, 7470, 7478, 7479, 7480, 7481, 7491, 7493, 7498/1, 7498/2, 7499, 7501/1, 7502, 7509, 7510, 7511, 8099/2, 8115, 8124, 8183, 8184, 8185, 8190, 8191, 8192, 8195, 8196, 8201, 8202, 8203, 8204, 8205, 8209, 8210, 8213, 8215, 8220, 8221, 8222, 8225, 8226, 8230, 8231, 8232, 8236, 8238, 8239, 8243, 8246, 8248, 8252, 8254/1, 8254/2, te pripadajući deo ulica: 11833 (ulica Braće Radića), 11835 (ulica Ivana Gorana Kovačića), 11838 (ulica Zaharija Orfelina), 6716/1 (ulica Esperanto), 11836, 11865 (ulica Mirka Bogovića), 11866, 11867/1 (ulica Sonje Marinković), 11870, 11891 (ulica Kumičićeva), i 8123/1 (Trg Paje Kujundžića) k.o. Donji grad, Subotica, u javnoj i privatnoj svojini.
Granica prostorne kulturno istorijske celine počinje od parcele broj 6759/2 u ulici Braće Radića 20, kreće istočnom stranom predmetne ulice na jug, obuhvata trg ispred Evengelističke crkve, skreće u ulicu Ivana Gorana Kovačića, ide spoljnom - severnom ivicom parcele 6696/1, na kojoj se nalazi objekat u ulici Ivana Gorana Kovačića 7, te nastavlja na jug dalje duž ulice Braće Radića, gde obuhvata sve parcele uz ulicu, odnosno ide istočnom stranom parcela uz ulicu, preseca ulicu Mirka Bogovića, obuhvata objekte u ulici Mirka Bogovića 14 (parcela 6672/1), 17 (parcela 6669), 19 (parcela 6670), odnosno ide istočnom ivicom parcele 6669, nastavlja dalje na jug duž ulice Braće Radića, istočnom ivicom parcela uz ulicu, preseca ulice Sonje Marinković i Kumičićevu, nastavlja na jug do parcele 8183, ide njenom južnom stranom do ulice, nastavlja istočnom stranom ulice do Trga Paje Kujundžića, ide njegovim obodom sa severne strane, sa istočne obuhvata staru školu "Sonja Marinković" odnosno ide istočnom ivicom katastarske parcele 8099/2, nastavlja južnim obodom trga, obuhvata spoljnu ivicu parcela 8115 sa objektom Trg Paje Kujundžića 4, nastavlja dalje južnom, te zapadnom ivicom trga, te se vraća na sever zapadnom ivicom ulice Braće Radića do parcele 8254/2 ide južnom te zapadnom ivicom te parcele, te nastavlja na sever zapadnom ivicom parcela koje se nalaze duž zapadne strane ulice Braće Radića, preseca Kumičićevu ulicu, ulicu Sonje Marinković, i ulicu Mirka Bogovića gde obuhvata i objekte broj 21 (7463/1), 20 (6734) i 22 (6735), ide zapadnom ivicom parcela 6734 i 6735, te nastavlja na sever do parcele 6759/2, odakle je i počela.
Prostorno kulturno-istorijska celina sa zaštićenom okolinom obuhvata delove 11 građevinskih blokova. Unutar blokova nalazi se 88 objekata na uličnom frontu, od čega je jedan spomenik kulture, a 56 objekata imaju spomenična svojstva. Ukupna površina prostorne kulturno-istorijske celine je 9 ha 69 a i 81 m². Površina zaštićene okoline iznosi 2 ha, 85 a i 12 m². Ukupna površina prostorno kulturno-istorijske celine sa zaštićenom okolinom iznosi oko 12 ha, 54 a i 93 m².
Prostorno kulturno-istorijska celina ulica Braće Radić nastala je kao rezultat razvoja varoši, počevši od sredine 18. veka do kraja Prvog svetskog rata. Kontinuitet razvoja donekle se nastavlja i posle završetka Drugog svetskog rata.
U pisanim izvorima, Subotica se prvi put javlja krajem 14. veka. Posle pada mađarske srednjovekovne države, dolazi pod vlast Osmanlija, da bi je krajem 17. veka osvojili Habzburgovci. Dugogodišnje ratovanje potpuno je opustošio međurečje Dunava i Tise. Sa ciljem da osigura novoosvojene teritorije, bečki dvor je uz reke Moriš i Tisu, formirao tzv. Vojnu granicu, u čiji sastav ulazi i Subotica sa ciljem da se obnovi život, u graničnom pojasu naseljava se stanovništvo iz okolnih oblasti. Sa istoka i juga dolazi pravoslavno srpsko, a sa zapada katoličko bunjevačko stanovništvo. Pridošlice su većinskog slovenskog porekla ali pored njih ima Mađara, Nemaca, Jevreja i drugih.
U Subotici doseljenici se naseljavaju odvojeno. Katolici se naseljavaju u zapadni i južni deo, a pravoslavni vernici u severni deo naselja. Dve konfesije deli plavni prostor, u širini od 600 do 800 metara, koji stanovnici nazivaju jednostavno Mlaka. Mlaka protiče kroz naselje u pravcu sever-jug. Ova etnička podela je jasno izražena sve do druge polovine 19. veka. Kasnije ona nestaje, tako da je danas ostala živa samo u sećanju starijih stanovnika.
Sredinom 18. veka, nakon razvojačenja Potisko-pomoriške vojne granice, Subotica je priključena Bačbodroškoj županiji. Grad je 1779. godine od bečkog dvora dobio kolektivno plemstvo, sa svim pravima koji iz pripadnosti njemu proističu. Dobijanjem titule slobodnog kraljevskog grada Subotica, među mnogim podobnostima, stiče pravo i na ubiranje carina od robe koja stiže na njene pijace. Da bi odgovorio novom zadatku, gradski magistrat podiže sedam carinarnica na ulazu glavnih puteva.
Položaj grada u sredini plodne ravnice, odredila je agrarni karakter Subotice. Uprkos zaostajanju urbanizacija počinje i ovde, u ovoj poljoprivrednoj oblasti jer ojačana agrarna baza sada već može da podnese i teret urbane izgradnje. U uobičajenim prilikama agrarna oblast bi značila čitav niz malih sela. Ovde se međutim, formira jedno krupno selo i njegov atar velikih razmera. Grad se rađa u jezgru velikog sela. U istovremenom procesu, primarna proizvođačka populacija poljoprivrednika se u sve većem broju i na sve duže vreme iseljava na salaše. Snage koje formiraju grad su zapravo neznatnih dimenzija, što se može objasniti oskudnom unutrašnjom potrošnjom. Ovde se sprovodi prikupljanje poljoprivrednih proizvoda kao i distribucija onih namenjenih za izvoz, prerada jednog dela tih proizvoda kao i distribucija uvoznih artikala. Tu se sabira veliki deo administrativnih ureda iz kojih se upravlja okolinom. Za razvoj grada veoma je značajna izgradnja pružne linije Budimpešta-Beograd 1884. godine iza koga sledi ubrzavanje razvoja, što će trajati do godina uoči Prvog svetskog rata.
Formiranje današnje ulice Braće Radića, počinje već u prvim godinama posle naseljavanja. Ona se proteže u jugoistočnom delu grada. Vodi uz levu obalu Mlake i povezuje centar grada sa carinarnicom na južnom obodu naselja, koju meštani nazivaju Petrovaradinskom kapijom. Najraniji naziv ulice, Petrovaradinski put, potiče verovatno iz tog perioda. Ovo ime je ulica zadržala sve do druge polovine 19. veka, a od tada nosi ime mađarskog političara i revolucionara Mikloša Vešelenjija (Wesselényi Miklós) - Wesselenzy ut. Posle Prvog svetskog rata, kada Subotica ulazi u okvir Kraljevine SHS ulica dobija ime po Paji Kujundžiću. Kujundžić je bio subotički katolički sveštenik, koji se tokom druge polovine 19. veka istakao u borbi za bunjevačka nacionalna prava. Posle drugog svetskog rata ulica ponovo menja ime, sada je nazvana po braći Radić, uglednim trgovcima koji su živeli krajem 19. veka. Jovan i Dušan Radić su bili i veliki narodni dobrotvori. Svojom zadužbinom ili jednostavno jednokratnim pomoćima pomagali su najznačajnije ustanove kulture i obrazovanja Srba u južnoj Ugarskoj, prvenstveno Maticu srpsku i srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, osnovne škole u Subotici, obližnjoj Kelebiji i Aleksandrovu, Srpsku čitaonicu u Subotici i drugo.
Predmet odluke nije cela dužina ulice, nego samo njen središnji deo. Početak, ulice je u prostornoj kulturno-istorijskoj celini centra Subotice, dok je drugi kraj potpuno porušen i na njegovom mestu je sedamdesetih godina prošlog veka, izgrađeno moderno naselje Prozivka.
Ulica koja vodi od samog centra grada sve do periferije, daje ujedno i presek subotičkog društva. U delovima ulice koji su bliže centru grada, (ovaj deo je već zakonom zaštićen), podignute su većinom spratnice, čiji su se vlasnici ubrajali među najbogatije subotičane. U središnjem delu, koji je predmet ove odluke, žive porodice koje pripadaju srednjoj klasi. Njihov materijalni položaj tačno se može odrediti kroz projekte njihovih kuća, sačuvanih u subotičkom Istorijskom arhivu. Pregledom projekata dobili smo imena nekih od porodica, koje su živele u ovoj ulici. Prvi spisak obuhvata imena do 1918. godine: Vidaković (Vidakovits), Jambor (Jámbor), Greguš (Gregus), Varga (Varga), Molcer (Molczer), Vajnberger (Weinberger), Šarčević (Sarcsevits), Ostrogonac (Osztrogonacz), Bodor (Bodor), Šinković (Sinkovits), Biro (Bíró), Cvianović (Czvianovits), Kladek (Kladek), Puzić (Puzits), Tečer (Tőcsér), Bošnjak (Bosnyák), Sudarović (Szudarovits), Breder (Bröder), Koh (Koch), Brauhler (Brauchler), Vijnić Tunić (Vojnits Tunits), Sarić (Szárits), Križanović (Krizsanovits), Novaković (Novakovits), Kavai (Kávai), Klajn (Klein), Racko (Raczkó), Zelić (Zélits), Horvat (Horváth), Lelbah (Lelbach), Korhec (Korhetz), Kučera (Kucsera) i dr. Na drugom spisku su porodična imena iz tzv. međuratnog perioda: Ivić, Mikuška, Josić, Vukov, Malagurski, Plavšić, Selesi, Kovač, Linzer, Vojnar, Števura, Sabo, Holcer, Komaromi, Kenigštein, Novaković, Pećerić, Miladinović, Milojković, Nimčević, Tumbas, Mike, Pap, Temunović, Jakabčić, Poljaković, Garai, Romić, Racko, Ženi, Imrić, Kučera.
Najsiromašnije kuće su bile na samom kraju ulice, koje su vremenom srušene i na njihovom mestu su sagrađene spratnice.
Čitajući imena, stanovnika ulice među njima nalazimo bunjevačka, srpska, mađarska, slovačka, nemačka, jevrejska imena. Ova nacionalna šarolikost preslikava grad Suboticu.
Većina subotičkog stanovništva bavila se zemljoradnjom. Pa je u arhivu sačuvana samo jedna molba, koja se odnosi na zanatlijsku delatnost. Molbu je potpisao Mor Koh koji je 1902. godine izrazio želju da otvori kovačku radionicu. Projektant objekta je bio Lajoš Fazekaš. Tragove druge zanatlijske i trgovačke delatnosti u predmetnom delu ulice u arhivskoj dokumentaciji nema.
Na sačuvanim projektima kuća, najviše puta se pojavljuju imena arhitekta Titusa Mačkovića (Macskovits Titusz) i Nandora Vagnera (Wagner Nándor), prvi osam, a drugi sedam puta. Maćaš Šalga (Salga Mátyás) četiri, Adolf Gali (Gáli Adolf), Lajoš Fazekaš (Fazekas Lajos), Geza Kocka (Kocka Géza) i Milan Zarić (Zarits Milan) po tri puta su potpisnici projekata. Kladek Lukač (Kladek Lukács), Lipot Balog (Balog Lipót) i Janoš Ifković Ivandekić (Ifkovits Ivandekits János) po jedan put se pojavljuju kao autori. U tzv. međuratnom periodu, ispod projekata najviše puta se pojavljuje ime Antuna Kopunovića ovlašćenog zidarskog majstora, zatim arhitekata Pavla Vadasa i Lava Štrasa, pored njih su među potpisnicima su Đula Vali, Dragutin Molcer, Koloman Vidaković, Stipan Gabrić, Blaško Orčić, Maćaš Šalga, Antun Zvekanov i Beno Mačković.
Konture ulice kao i buduće parcele (mada su nepravilnog oblika) naziru se već na prvoj detaljnoj karti grada iz 1787. godine. Na početku predmetnog dela ulice nalazila se suvača, dok su parcele izduženog oblika, sa kućama podužno postavljenim na parcelu, tipa "panonske kuće". U 19. veku je vršena regulacija parcela i zamena postojećih kuća novim, bliže centru "građanskim" kućama poprečno postavljenim na parcelu, dok je u južnom delu zadržan "panonski tip" gradnje trodelnih kuća od naboja. Najveći broj današnjih objekata je izgrađen između 1880. i 1940. godine. Objekti sa kraja 19. veka nose obeležja neorenesanse i neobaroka, s početka 20. veka secesije, dok se od 1930. godine grade objekti moderne bez ornamentalne arhitekture svedenih linija. Prostorna kulturno-istorijska celina predstavlja retko očuvanu karakterističnu građansku ulicu Subotice, organizovanu prema administrativnim merama i propisima 18. veka u Austro Ugarskoj Monarhiji, sa autentičnim tipskim zgradama koje su građene u kontinuitetu od 18. veka do danas, kao i dve crkve: Rimokatolička crkva Svetog Đorđa i Evangelistička crkva, obe izgrađene početkom 20. veka. Kuće su prizemne (sem Braće Radića 17, 21, 27a, 30, 32, 37, 44, 45a, 51-53, 77, Stara škola u ulici Dragiše Mišović br. 23, Ivana Gorana Kovačića 7), izgrađene na regulacionoj liniji ulice, pa gotovo u potpunosti zatvaraju ulični front, sa očuvanim autentičnim izgledom i parcelacijom.
Najvredniji objekti u celini koncentrisani su na trgu Paje Kujundžića. U centralnom delu trga nalazi se Rimokatolička crkva Svetoga Đorđa čija izgradnja je završena 1900. godine. Iza crkve nalazi se stara škola (danas O.Š. Sonja Marinković), podignuta istovremeno sa crkvom. Ovo je primer tipskog spratnog školskog objekta, kakvi su građeni na teritoriji grada krajem 19. i početkom 20. veka.
Ulica Braće Radića je sve do sredine 19. veka bila jedna od najznačajnijih saobraćajnica u gradu, s obzirom da je predstavljala jedan od sedam ulaza u grad.
U okviru prostorne kulturno-istorijske celine pojedinačno je utvrđen za nepokretno kulturno dobro - spomenike kulture samo jedan objekat:
1) Stambeni objekat u ulici Braće Radić br. 74 (Rešenje br. 633-7457/2001-17 od 24. jula 2001. godine, "Službeni glasnik RS", broj 48 od 6. avgusta 2001. godine)
2) Unutar prostorne celine vrednovani su kao objekti od posebne vrednosti:
1. Evangelistička crkva, (kat. parc. br. 6695, Donji grad)
2. Braće Radić 19,(kat. parc. br. 6694, Donji grad)
3. Braće Radić 38, (kat. parc. br. 6720, Donji grad)
4. Braće Radić 56, (kat. parc. br. 6733, Donji grad)
5. Mirka Bogović 17, (kat. parc. br. 6669, Donji grad)
6. Mirka Bogović 21, (kat. parc. br. 7463/1, Donji grad)
7. Braće Radić 60, (kat. parc. br. 7464, Donji grad)
8. Braće Radić 66, (kat. parc. br. 7478, Donji grad)
9. Sonje Marinković 22, (kat. parc. br. 7479, Donji grad)
10. Braće Radić 72, (kat. parc. br. 7481, Donji grad)
11. Braće Radić 73, (kat. parc. br. 8185, Donji grad)
12. Braće Radić 88, (kat. parc. br. 8225, Donji grad)
13. Braće Radić 104, (kat. parc. br. 8246, Donji grad)
14. Stara škola"Sonja Marinković, (kat. parc. br. 8099/2, Donji grad)
15. Rimokatolička crkva Sv. Đorđa, (kat. parc. br. 8124, Donji grad)
16. Mirka Bogovića 22, (kat. parc. br. 6735, Donji grad)
3) Unutar prostorne celine vrednovani su kao objekti od vrednosti:
1. Braće Radić br. 17, (kat. parc. br. 6695, Donji grad)
2. Braće Radić br. 21, (kat. parc. br. 6691, Donji grad)
3. Braće Radić br. 23, (kat. parc. br. 6690, Donji grad)
4. Braće Radić br. 27, (kat. parc. br. 6677, Donji grad)
5. Braće Radić br. 27a, (kat. parc. br. 6675, Donji grad)
6. Braće Radić br. 28-30, (kat. parc. br. 6713/2, Donji grad)
7. Braće Radić br. 29, (kat. parc. br. 6671/1, Donji grad)
8. Braće Radić br. 33, (kat. parc. br. 6668, Donji grad)
9. Braće Radić br. 35, (kat. parc. br. 6667, Donji grad)
10. Braće Radić br. 36, (kat. parc. br. 6719/2, Donji grad)
11. Braće Radić br. 40, (kat. parc. br. 6721/1, Donji grad)
12. Braće Radić br. 43, (kat. parc. br. 7509, Donji grad)
13. Braće Radić br. 44, (kat. parc. br. 6723/1, Donji grad)
14. Braće Radić br. 45, (kat. parc. br. 7502, Donji grad)
15. Braće Radić br. 45a, (kat. parc. br. 7501/1, Donji grad)
16. Braće Radić br. 46, (kat. parc. br. 6723/2, Donji grad)
17. Braće Radić br. 47, (kat. parc. br. 7499, Donji grad)
18. Braće Radić br. 48, (kat. parc. br. 6724, Donji grad)
19. Braće Radić br. 50, (kat. parc. br. 6729, Donji grad)
20. Braće Radić br. 52, (kat. parc. br. 6731, Donji grad)
21. Braće Radić br. 54, (kat. parc. br. 6732, Donji grad)
22. Braće Radić br. 61a, (kat. parc. br. 8202, Donji grad)
23. Braće Radić br. 62, (kat. parc. br. 7468, Donji grad)
24. Braće Radić br. 63, (kat. parc. br. 8196, Donji grad)
25. Braće Radić br. 64, (kat. parc. br. 7470, Donji grad)
26. Braće Radić br. 70, (kat. parc. br. 7480, Donji grad)
27. Braće Radić br. 78, (kat. parc. br. 7493, Donji grad)
28. Braće Radić br. 80, (kat. parc. br. 7498/2, Donji grad)
29. Braće Radić br. 82, (kat. parc. br. 8215, Donji grad)
30. Braće Radić br. 84, (kat. parc. br. 8220, Donji grad)
31. Braće Radić br. 86, (kat. parc. br. 8222, Donji grad)
32. Braće Radić br. 96, (kat. parc. br. 8236, Donji grad)
33. Braće Radić br. 100, (kat. parc. br. 8239, Donji grad)
34. Braće Radić br. 106, (kat. parc. br. 8248, Donji grad)
35. Braće Radić br. 112, (kat. parc. br. 8254/2, Donji grad)
36. Mirka Bogovića br. 19, (kat. parc. br. 6670, Donji grad)
37. Ivana Gorana Kovačića br. 7, (kat. parc. br. 6696/1, Donji grad)
38. Mirka Bogovića br. 14, (kat. parc. br. 6672/1, 6672/2, Donji grad)
39. Mirka Bogovića br. 20, (kat. parc. br. 6734, Donji grad)
40. Trg Paje Kujundžića br. 4, (kat. parc. br. 8115, Donji grad)
Prostorno kulturno-istorijska celina "ulica Braće Radić" poseduje urbanističke, arhitektonsko-stilske i kulturno-istorijske vrednosti kao svedočanstvo kulturnog, prosvetnog i duhovnog života građanstva u Austro-ugarskoj u 19. i početkom 20. veka, kao i njen dalji razvoj u periodu srpske i jugoslovenske Kraljevine. Sa građanskim graditeljskim nasleđem i istorijom prostora ostvaruje sliku građanskog kulturnog nasleđa nastalog u kontinuitetu od kraja 18. veka do danas, jedinstvenu ulicu koja predstavlja značajno svedočanstvo razvoja stambene arhitekture, od trodelne seoske do građanske kuće. Poseduje sve karakteristike jasno definisanog prostora karakterističnog za Suboticu, koji može da ilustruje glavne urbanističko-arhitektonske elemente regiona i grada, te predstavlja jedinu očuvanu istorijsku stambenu ulicu sa ostvarenim kontinuitetom kulturnih, istorijskih i graditeljskih vrednosti na prostoru grada Subotice.
3. Zaštićena okolina prostorno kulturno-istorijske celine obuhvata prostor i objekte na sledećim katastarskim parcelama: 6696/2, 6673, 6662, 7462, 7463/2 i 6736/2, 8114/2, 8116 i 8118 k.o. Donji grad, Subotica, te pripadajući deo ulica: 11835 (Ulica Ivana Gorana Kovačića), 11838 (Ulica Zaharija Orfelina), 11836, 11865 (Ulica Mirka Bogovića) k.o. Donji grad, Subotica, u javnoj i privatnoj svojini.
Granica zaštićene okoline ide granicom prostorne kulturno istorijske celine, one se podudaraju, sem na tri lokacije: u ulici Ivana Gorana Kovačića uz objekat pod brojem 7, obuhvaćena je katastarska parcela 6696/2; u ulici Mirka Bogovića obuhvaćene su parcele: 6673, 6662, 7462, 7463/2 i 6736/2; i na Trgu Paje Kujundžića, parcele 8114/2, 8116 i 8118 uz objekat Trg Paje Kujundžića 4.
4. Utvrđuju se sledeće mere tehničke zaštite prostorno kulturno-istorijske celine:
A) Opšte mere tehničke zaštite: u prostorno kulturno-istorijskoj celini i njenoj zaštićenoj okolini primenjuju se metodi savremene konzervatorske prakse;
1) očuvanje zatečene istorijske urbane matrice, blokova, ulica i trgova;
2) očuvanje postojećih regulacionih i građevinskih linija;
3) očuvanje ivične blokovske izgradnje na parceli, kao nasleđenog tipa građenja:
- izgradnje u nizu na regulacionoj liniji, sa objektima postavljenim "na preko" - dužom stranom orijentisanom prema ulici, odnosno očuvanje ivične blokovske izgradnje;
4) očuvanje unutrašnjih dvorišta i autentičnih dvorišnih objekata;
5) očuvanje vertikalne regulacije, odnosno postojeće linije potkrovnih venaca i kota slemena krovova, s tim da dvorišni objekti ne mogu imati veću visinu od objekata na regulacionoj liniji ulice;
6) očuvanje ili restauracija originalnog izgleda, stilskih karakteristika, dekorativnih elemenata i autentičnog kolorita objekata od posebne vrednosti i vrednosti;
7) korišćenje prostora prostorno kulturno-istorijske celine za stambene, poslovne, stambeno-poslovne ili poslovno-stambene namene, a dozvoljavaju se samo male tradicionalne zanatske radionice bez emanacije štetnih supstanci;
8) očuvanje proporcijskih odnosa na fasadama objekata, kao i otvora na fasadama;
9) izgradnju objekata infrastrukture na području prostorno kulturno-istorijske celine vršiti prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture;
10) parterno opremanje i uređenje prostora vršiti prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture kao i očuvanje popločanja (žuta klinker opeka i kamena kocka 10 x 10 cm), naročito nakon popravki instalacija iznad novog kolovoza originalna kocka mora biti vraćena;
11) za uređenje javnih prostora (ulica, trgova) unutar prostorno kulturno-istorijske celine preporučuje se sprovođenje urbanističko-arhitektonskih konkursa;
12) postavljanje elemenata urbanog mobilijara izvoditi prema posebnom projektu "urbane opreme" izrađenom prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a u skladu sa stilskim obeležjima ambijenta;
13) izmeštanje ili uklanjanje pomoćnih objekata koji ne odgovaraju funkcionalnim potrebama ili narušavaju kulturno-istorijske ili estetske vrednosti prostorno kulturno-istorijske celine;
14) unutrašnja dvorišta rešavati u zavisnosti od namene objekta, kao dvorišta otvorenog tipa, funkcionalno pripojena ulici i međusobno povezana, odnosno zatvorenog tipa u funkciji vlasnika objekta; dvorišta otvorenog tipa parterno rešiti; unutar njih ukloniti neadekvatne pomoćne objekte;
15) rekonstrukcija ili zamena postojećih dvorišnih objekata ne sme znatnije povećavati već postignuti stepen izgrađenosti; visina dvorišnih objekata ne sme prelaziti visinu dvorišnih krila glavnog objekta koji se zadržava i štiti;
16) uklanjanje vazdušnih vodova električne energije i postavljanje podzemnih;
17) uklanjanje elemenata razvodne mreže gasa na dvorišnim zidovima objekata ili njihovo adekvatno maskiranje;
18) prilikom izgradnje novih objekata rešiti pitanje parkiranja i garažiranja, prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture; prilikom rešavanja podzemnih etaža, za svaku pojedinačnu lokaciju izvršiti ispitivanje podzemnih voda i uraditi elaborat zaštite susednih objekata;
19) svi zemljani radovi na teritoriji prostorno kulturno istorijske celine uslovljavaju se prethodnim zaštitnim arheološkim iskopavanjima, arheološkim praćenjem i dokumentovanjem;
20) ne dozvoljava se izgradnja javnih parkinga, garaža i benzinskih pumpi; lokacija novih parkinga moguća je izuzetno u delovima blokova koji podležu delimičnoj urbanoj rekonstrukciji, a u svemu prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture;
21) očuvanje i dopuna postojećeg vrednog zelenila na javnim površinama ulica i trgova, unutrašnjih dvorišta, prostora oko javnih objekata, kao i u portama sakralnih objekata, koje predstavlja sastavni deo ambijenta;
22) uklanjanje zelenila koje je bez vrednosti, a zaklanja fasade ili ugrožava istorijska zdanja;
23) dekorativnu rasvetu vrednih objekata rešavati prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture;
24) rešavanje odvođenja atmosferske i podzemne vode tako da ne ugrožavaju zaštićene objekte;
25) izgradnja gradske kanalizacione mreže za odvod atmosferske vode i omogućavanje odvođenje vode od zaštićenih objekata;
26) izgradnja hidrantske mreže sa pristupima vatrogasnoj službi;
27) izrada studije za omogućavanje pristupa licima sa posebnim potrebama javnim zaštićenim objektima;
28) na parcelama gde se vrši interpolacija treba ispratiti vertikalnu regulaciju postojećih susednih objekata (visina strehe i slemena) koji imaju spomeničnu vrednost. Maksimalna spratnost interpolovnih objekata u okviru prostorne celine Ulice braće Radić može iznositi iznosi P+1+Pk;
29) Sve intervencije unutar ovoga prostora (na svim parcelama) unutar granica će se vršiti na osnovu prethodno pribavljenih (pre pristupanja izradi idejnog rešenja) Uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite od strane nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
B) Posebne mere zaštite za objekte i prostore:
Za objekte od posebne vrednosti:
utvrđuju se sledeće mere zaštite:
1) očuvanje autentičnog horizontalnog i vertikalnog gabarita, primenjenih materijala i konstruktivnog sklopa;
2) očuvanje ili restauracija izvornog izgleda kompozicije, stilskih karakteristika, dekorativnih elemenata i autentičnog kolorita objekata;
3) očuvanje osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i enterijera (dekorativnog moleraja, peći, gipsane plastike i sl.);
4) osavremenjivanje objekata, u cilju boljeg korišćenja, bez nadgradnje objekata je dozvoljeno, što podrazumeva sledeće intervencije:
(a) uvođenje savremenih instalacija, pod uslovom da ne naruše enterijerske vrednosti objekta,
(b) uređenje potkrovlja, osim kod sakralnih objekata, moguće je isključivo u postojećem gabaritu krova, sa pristupom iz postojećeg stepenišnog prostora ili neke druge prostorije najviše etaže, ako se time ne narušava izvorno funkcionalno rešenje objekta; osvetljenje ostvariti putem krovnih prozora orijentisanih prema dvorišnom prostoru, a prema uličnom delu moguće je otvaranje krovnih prozora u ravni krova, i to samo ako se time ne narušava estetika i sklad izvornog izgleda objekta; pristup potkrovlju je moguć samo iz unutrašnjosti poslednje etaže,
(v) uređenje podruma se dozvoljava u slučaju da se time ne narušavaju osnovne vrednosti objekta i njegova stabilnost; izvršiti prethodna ispitivanja tla i noseće konstrukcije objekta u slučaju spuštanja nivelete poda; obavezna je izrada elaborata zaštite susednih objekata; pristup podrumu je moguće ostvariti iz postojećeg stepenišnog prostora, iz druge prostorije ili iz dvorišta, ali samo ako se time ne narušavaju stabilnost i vrednosti objekta,
(g) dvorišna krila glavnog objekta izuzetno mogu biti dograđena i to do visine uličnog krila, ukoliko se time ne narušava arhitektonski sklop, odnosno ukoliko je izvornim rešenjem ostavljena mogućnost za dvorišnu izgradnju; dvorišne dogradnje jedinstveno rešiti za čitavu parcelu kako bi se ostvarila jedinstvena estetska celina,
(d) kod slobodno stojećih objekata i istorijskih sakralnih objekata ne dozvoljava se dogradnja dvorišnih delova,
(e) otvaranje portala i izloga moguće je na uličnim fasadama objekata samo u slučaju restauracije izvornog izgleda objekta,
(đ) Ostale intervencije (otvaranje novih prozora, vrata, i sl.) moguće su samo u dvorišnim delovima objekta i to samo ako se na taj način ne narušavaju osnovne vrednosti zdanja, stilske karakteristike, proporcijski odnosi i dr. Ove intervencije se isključuju, odnosno ne mogu se vršiti na objektima nepokretnih kulturnih dobara i slobodno stojećim objektima čije su sve fasade sagledive sa ulice;
5) portali i izlozi mogu biti izrađeni isključivo od drveta, a zabranjuje se upotreba PVC i aluminijumske stolarije;
6) ostali objekti na parceli ne podležu režimu glavnog objekta i rešavaju se u skladu sa njihovim vrednovanjem, ali tako da ne ugroze glavni objekat; naknadno dograđeni ne estetski delovi objekata i neadekvatni pomoćni objekti sa parcele i iz okruženja koji nemaju spomenička svojstva - uklanjaju se; dvorišni objekti treba u svemu da se usklade sa glavnim (uličnim) objektom;
7) moguća je promena namene objekata, s tim da nove funkcije moraju biti primerene arhitekturi, postojećem funkcionalnom i konstruktivnom sklopu objekta;
8) reklame i table sa imenima značajnih ličnosti koje su živele u objektima, osvetljenje i dr. na fasadama mogu se postaviti samo prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture a prema posebnoj "Odluci o uslovima i načinu postavljanja natpisa firme, reklamnih oznaka, zaštitnih i tehničkih uređaja na fasadi i na javnoj površini i održavanje fasada u gradskom jezgru" ("Službeni list grada Subotice", broj 23/10);
9) klima uređaji i drugi tehnički uređaji i instalacije ne mogu se postavljati na ulične fasade; na dvorišne fasade mogu se postavljati samo uz pribavljene uslove i saglasnost nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture a prema posebnoj "Odluci o uslovima i načinu postavljanja natpisa firme, reklamnih oznaka, zaštitnih i tehničkih uređaja na fasadi i na javnoj površini i održavanje fasada u gradskom jezgru" ("Službeni list grada Subotice", broj 23/10);
10) Obavezno pre pristupanja radovima izvršiti prethodne istraživačke radove, što podrazumeva istraživanje izvorne dokumentacije i istorijata objekta, utvrđivanje svih faza u izgradnji objekta, ispitivanje stabilnosti zdanja, sastava i kvaliteta materijala, analize vlage i soli, kako bi se utvrdili uzroci oštećenja objekta. Na osnovu rezultata ovih istraživačkih radova se opredeljuje za pristup radovima, tehnologiji i odabiru materijala;
11) Svi odabrani materijali moraju da udovoljavaju visokim zahtevima, moraju da imaju ateste, definisane tehničke karakteristike dobivene na osnovu ispitivanja, moraju biti kvalitetni, paro-propusni, trajni, i da po karakteristikama odgovaraju izvornim odnosno postojećim materijalima na objektu. Kvalitetan završni sloj treba da ima što veću poroznost, a pri tome što veću vodo-odbojnost. Visoki stepen prolaska vodene pare iz zida u atmosferu je jedna od najpoželjnijih osobina primenjenih završni fasadnih materijala. Neophodna je postojanost maltera na mehaničke udare (pogotovo u predelu sokle) i postojanost boje na mehaničke dodire;
12) Parcijalna koloristička rešenja samo za deo fasade, uvek moraju biti usklađena sa ostalim delom fasadnog platna, moraju biti identična, kako bi se ostvarila jedinstvena celina;
13) Svi radovi treba da se izvedu prema prethodno pribavljenim uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Za objekte od vrednosti:
Utvrđuju se mere zaštite identične merama za objekte od posebne vrednosti s tim da se dodaje:
5a) otvaranje portala i izloga moguće je na uličnim fasadama objekata koji su bili poslovno stambeni u doba podizanja i to jedinstvenim tretiranjem čitave fasade; i to ako se na taj način ne narušavaju osnovne vrednosti zdanja, stilske karakteristike, proporcijski odnosi i ako je silaz ostvariv sa maksimalno dva stepenika upravno postavljena na objekat. Ne dozvoljavaju se silazi paralelni sa fasadom. Izgled portala i izloga definisati prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture;
Za objekte bez vrednosti utvrđuju se posebne mere tehničke zaštite:
Objekti na katastarskim parcelama 6759/2, 6709/2, 6710, 6711, 6716/2, 6718, 6728, 8226, 8231, 8230, 8232, 8238, 8243, 8252, 8254/1, 8183, 8184, 8185, 8190, 8191, 8192, 8195, 8201, 8203, 8204, 8205, 8209, 8210, 8213, 7510, 7511, 6665, 6666, 6668, 6671/2, 6671/3, K.O. Donji grad, Subotica, mogu biti adaptirani ili zamenjeni novim objektima prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, s tim da moraju ispunjavati sledeće uslove:
1) U slučaju kada se gradi novi objekat:
a) usklađivanje novih objekata sa karakterom ambijenta i vrednostima urbanog i arhitektonskog nasleđa u pogledu dimenzija, dispozicije, proporcija, tipa gradnje i oblikovanja;
b) položaj objekta na parceli je ivični, orijentisan prema ulici, određen postojećom regulaciono-građevinskom linijom ulice, odnosno pripadajućeg bloka;
v) visinski gabarit novog objekta koji se interpoluje između dva objekta sa posebnim vrednostima određen je visinskim gabaritom susednih objekata, visinom venca, slemena krova i sl.; U slučaju da se interpolovani objekat ne graniči sa objektom koji ima vrednosti, visinski gabarit se određuje na osnovu visinskog gabarita najbližih objekata u okruženju koji su vrednovani kao objekti od vrednosti ili posebne vrednosti;
g) gabarit se po dubini rešava slobodno u skladu sa funkcijom objekta; u slučaju da se novi objekat gradi uz objekat koji je predviđen za čuvanje, dvorišnim krilima novog objekta prekriti zabatne i kalkanske zidove susednih objekata, a visine zabata i kalkanskih zidova ne mogu prelaziti visine zidova susednih objekata;
d) po ugledu na postojeće graditeljsko nasleđe u okviru prostorne kulturno istorijske celine, za novi objekat formirati kolski ulaz zbog rešavanja parkiranja i garažiranja, iznošenja smeća, iz protivpožarnih razloga i sl.;
đ) prilikom izgradnje novog objekta rešiti parkiranje i garažiranje unutar parcele, kao i hortikulturno uređenje njegovog okruženja;
e) oblikovanje novo planiranih objekata, kao i celokupno arhitektonsko delo (konstrukcija, funkcija), treba da nosi pečat svoga vremena; sa objektima u okruženju i njihovim vrednostima treba da čine skladnu celinu;
ž) inter-polovani objekti mogu biti pokriveni dvovodnim ili viševodnim krovovima; položaj slemena krova treba da bude približno na polovini širine trakta, nagib krovnih ravni ne sme biti strmiji od susednih sačuvanih objekata; u slučaju zamene niza objekata, nagib celog niza mora biti približan preovlađujućim u okviru prostorno kulturno-istorijske celine (u rasponu od 33-45°);
z) za spoljnu obradu novog objekta dozvoljena je upotreba materijala koji su primenjeni na postojećim objektima prostorne kulturno-istorijske celine, a koji imaju vrednost; kao i savremeni materijali koji ne odudaraju od zatečenih (keramika, gips, malter, kamen, plemeniti malteri, drvo, terakota, fasadna opeka), s tim da nije dozvoljena upotreba natur betona, ploča od lomljenog kamena, plastike i metala;
i) namena novih objekata može biti: javna, stambena, poslovna i mešovita; kod mešovitih objekata poslovanje treba da je prizemnoj etaži, a stanovanje na spratnoj;
j) dvorišta otvorenog tipa adekvatno parterno urediti, popločati, ozeleniti i osvetliti;
k) svi odabrani materijali moraju da udovolje visokim zahtevima, moraju da imaju ateste, definisane tehničke karakteristike dobijene na osnovu ispitivanja, moraju biti kvalitetni, paropropusni, trajni, i da po karakteristikama odgovaraju izvornim, odnosno postojećim materijalima na objektu. Kvalitetan završni sloj treba da ima što veću parodifuznost, a pri tome što veću vodo-odbojnost. Visoki stepen prolaska vodene pare iz zida u atmosferu je jedna od najpoželjnijih osobina primenjenih završni fasadnih materijala. Neophodna je postojanost maltera na mehaničke udare (pogotovo u predelu sokle) i postojanost boje na mehaničke dodire;
l) natpisi firme, reklamne oznake, table sa imenima značajnih ličnosti, osvetljenje, klima uređaji i dr. na fasadama mogu se postaviti samo prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a prema posebnoj "Odluci o uslovima i načinu postavljanja natpisa firme, reklamnih oznaka, zaštitnih i tehničkih uređaja na fasadi i na javnoj površini i održavanje fasada u gradskom jezgru";
lj) za idejna rešenja novih objekata unutar gradskog jezgra treba da se raspiše konkurs na osnovu uslova nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture;
m) Objekti u prostornoj kulturno istorijskoj celini moraju biti dela savremene arhitekture po oblikovanju, da obezbeđuju kvalitetne uslove stanovanja, kvalitetne izvedbe i primenjenih materijala.
2) Do izgradnje novog objekta, na postojećem objektu su moguće sve intervencije kao i na objektima od vrednosti, kao i:
a) ostale intervencije (otvaranje portala, izloga, na uličnoj fasadi i dr.) moguće su jedinstvenim tretiranjem čitavog objekta, tako da se na taj način ostvare kvalitetni proporcijski odnosi i estetska celina objekta;
3) U slučaju zadržavanja i adaptacije postojećih objekata bez vrednosti koji ne narušavaju ambijent, primeniti sledeće mere zaštite:
a) očuvanje originalnog horizontalnog i vertikalnog gabarita, primenjenih materijala i konstruktivnog sklopa;
b) postavljanje krovnog pokrivača od biber crepa;
v) dozvoljava se osavremenjivanje objekata, u cilju boljeg korišćenja, uvođenjem savremenih instalacija;
g) dozvoljavaju se dogradnje u dvorišnom delu ali tako da ne nadvisuju glavni objekat;
d) projektovanje izloga na uličnoj fasadi dozvoljava se uz jedinstveni tretman čitavog objekta, tako da se na taj način ostvare kvalitetni proporcijski odnosi i estetska celina objekta;
đ) dozvoljava se uređenje potkrovlja sa osvetljenjem putem krovnih prozora.
5. Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline prostorne kulturno-istorijske celine:
A) Opšte mere zaštite:
1) očuvanje zatečene urbane matrice;
2) očuvanje regulacione linije;
3) očuvanje vertikalne regulacije;
4) usklađivanje novih objekata sa karakterom ambijenta i vrednostima urbanog nasleđa u pogledu dimenzija, dispozicije, proporcija, tipa gradnje i oblikovanja;
5) visinski gabarit novog objekta koji se interpoluje između dva stara objekta, uskladiti sa visinskim gabaritom susednih objekata, visinom venca, slemena krova i sl.;
6) gabarit novog objekta se po dubini rešava slobodno u skladu sa funkcijom objekta; u slučaju da se novi objekat gradi uz objekat koji je predviđen za čuvanje, visine zabata i kalkanskih zidova dvorišnih krila ne mogu prelaziti visine zidova susednih objekata;
7) prilikom izgradnje novog objekta rešiti parkiranje i garažiranje unutar parcele, kao i hortikulturno uređenje okruženja;
8) oblikovanje novoplaniranih objekata, kao i celokupno arhitektonsko delo (konstrukcija, funkcija), treba da nosi pečat svoga vremena;
9) interpolovani objekti mogu biti pokriveni dvoslivnim krovovima; u slučaju zamene niza objekata, nagib celog niza mora biti približan preovlađujućim u okviru prostorno kulturno-istorijske celine (u opsegu 33-45°);
10) za spoljnu obradu novog objekta dozvoljena je upotreba materijala koji ne odudaraju od izvornih, primenjenih na postojećim objektima prostorne kulturno-istorijske celine koji imaju kulturno-istorijsku vrednost (s tim što nije dozvoljena upotreba bele silikatne opeke, lomljenog kamena i vidljivih betonskih površina);
11) namena novih objekata može biti: javna, stambena, poslovna i mešovita;
12) na postojećim objektima su moguće intervencije (otvaranje portala, izloga, na uličnoj fasadi i dr.) jedinstvenim tretiranjem čitavog objekta, tako da se na taj način ostvare kvalitetni proporcijski odnosi i estetska celina objekta;
13) obavezno je postavljanje krovnog pokrivača od crepa (poželjno je da bude biber crep), bakarnog lima;
14) dozvoljava se osavremenjivanje objekata, u cilju boljeg korišćenja, uvođenjem savremenih instalacija;
15) moguće je uređenje potkrovlja sa osvetljenjem putem krovnih prozora u ravni krova;
16) gradnja na praznim parcelama koje se nalaze u granicama zaštićene okoline dozvoljava se uz saglasnost nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
6. U slučaju neslaganja brojeva katastarskih parcela iz ove odluke sa podacima u katastru nepokretnosti, a koje su nastale zbog provedenih promena u katastru nepokretnosti posle preuzimanja podataka, primenjuje se stanje upisano u katastar nepokretnosti, a na osnovu izvršene identifikacije katastarskih parcela od strane državnog organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.
7. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".