PRAVILNIKO MINIMALNIM BEZBEDNOSNIM ZAHTEVIMA KOJE TUNEL NA JAVNOM PUTU MORA DA ISPUNJAVA SA GLEDIŠTA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA("Sl. glasnik RS", br. 51/2019) |
Ovim pravilnikom propisuju se minimalni bezbednosni zahtevi za tunele čija dužina prelazi 500 metara.
Bezbednosni zahtevi za tunele su tehnički i eksploatacioni uslovi koje tunel na javnom putu mora da ispunjava radi bezbednog odvijanja saobraćaja.
Pojedini izrazi u smislu ovog pravilnika imaju sledeće značenje:
1) tunel obuhvata građevinsku konstrukciju tunela (portalne građevine, primarna i sekundarna tunelska obloga, poprečne veze i kolovozna konstrukcija) i infrastrukturu tunela (odvođenje vode, oprema tunela, saobraćajna signalizacija i oprema i ostale instalacije u tunelu);
2) analiza rizika je detaljna procena rizika za određeni tunel, pri čemu se u obzir uzimaju svi projektni faktori i saobraćajni uslovi koji utiču na bezbednost, a naročito karakteristike i vrsta saobraćaja, dužina i geometrija tunela, kao i prognozirani broj teških teretnih vozila na dan;
3) plan hitnih intervencija je dokument kojim se definišu procedure i način postupanja lica zaposlenih u tunelu, kao i drugih spoljnih službi i organa u slučaju opasnosti u tunelu kada je ugrožena bezbednost učesnika u saobraćaju;
4) Saobraćajno opterećenje po traci (PGDST) je prosečan godišnji dnevni saobraćaj kroz tunel po saobraćajnoj traci na dan, računajući svako motorno vozilo kao jednu jedinicu;
5) dužina tunela je dužina najduže saobraćajne trake izmerene u potpuno zatvorenom delu tunela;
6) hitne službe su sve lokalne službe, bilo da su javne, privatne ili deo zaposlenih u tunelu, koje intervenišu u slučaju opasnosti u tunelu, a naročito policija, vatrogasna služba i ekipe za spasavanje;
7) servisna tunelska cev je pomoćna tunelska cev koja služi i za evakuaciju korisnika glavne tunelske cevi u slučaju opasnosti u tunelu i omogućava pristup vozilima hitnih službi do glavne tunelske cevi;
8) Centralni sistem nadzora i upravljanja (u daljem tekstu: CSNU) predstavlja elemente hardvera, aplikativnih softvera poznate arhitekture i definisanog kvaliteta koji služi za nadzor, upravljanje i prikupljanje mernih i statusnih podataka elektromehaničke, informatičke opreme i opreme inteligentnih transportnih sistema kojom se prati i upravlja nivoom bezbednosti u tunelu i uticajnoj zoni tunela.
Osnovni uslovi propisani ovim pravilnikom podrazumevaju primenu mera bezbednosti i zahteve u vezi saobraćajne signalizacije, a u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja u tunelu.
Mere bezbednosti su:
1) infrastrukturne mere:
(1) strukturne mere (broj tunelskih cevi i saobraćajnih traka, geometrija tunela, staze i izlazi za slučaj opasnosti, pristup za hitne službe, zaustavne površine, odvođenje tečnosti, otpornost tunelske građevinske konstrukcije na požar);
(2) uslovi za osvetljenje tunela;
(3) uslovi za ventilaciju i kontrolu kvaliteta vazduha;
(4) uslovi za stanice za slučaj opasnosti;
(5) uslovi za snabdevanje vodom;
(6) saobraćajna signalizacija u tunelu;
(7) uslovi za upravljački centar;
(8) uslovi za sistem praćenja;
(9) uslovi za opremu za zatvaranje tunela;
(10) uslovi za komunikacione sisteme;
(11) uslovi za snabdevanje električnom energijom u slučajevima opasnosti;
(12) uslovi za otpornost opreme na požar.
2) mere koje se odnose na korišćenje tunela (način rada u tunelu, plan hitnih intervencija, radovi u tunelu, postupanje u slučaju opasnosti u tunelu, aktivnosti upravljačkog centra, zatvaranje tunela i alternativni putni pravci, transport opasnog tereta, preticanje teških teretnih vozila u tunelu, bezbedno rastojanje između vozila).
Mere bezbednosti zasnovane su na sledećim osnovnim parametrima:
1) dužina tunela;
2) broj tunelskih cevi;
3) broj saobraćajnih traka;
4) geometrija poprečnog preseka;
5) usaglašavanje vertikalnih i horizontalnih elemenata puta i putnih objekata sa elementima tunela;
6) vrsta konstrukcije (tunelske i kolovozne) i površinske karakteristike kolovozne konstrukcije;
7) jednosmerni ili dvosmerni saobraćaj;
8) saobraćajno opterećenje po tunelskoj cevi (uključujući i vremensku raspodelu);
9) rizik od zagušenja saobraćaja (dnevni ili sezonski);
10) vreme odziva hitnih službi;
11) procenat teških teretnih vozila u ukupnom saobraćaju u tunelu (izražen u procentima);
12) procentualno učešće vozila koja prevoze opasan teret i vrsta opasnog tereta;
13) građevinske i saobraćajne karakteristike pristupnih puteva;
14) širina saobraćajne trake;
15) brzina kretanja vozila;
16) geografsko okruženje i meteorološki uslovi.
Pored uslova iz stava 1. ovog člana, tunel mora da ispunjava i zahteve u skladu sa propisima kojima se uređuju planiranje i izgradnja objekata, zaštita od požara i vanredne situacije.
Infrastrukturne mere iz stava 1. ovog člana date su u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Analizom rizika procenjuju se kritična stanja koja mogu da se jave prilikom projektovanja novog, odnosno rekonstrukcije postojećeg tunela u slučaju kada bilo koji element tunela odstupa od vrednosti parametara utvrđenih ovim pravilnikom.
Analizom rizika određuju se dodatne mere bezbednosti koje se preduzimaju radi povećanja bezbednosti, odnosno smanjenja rizika u datom tunelu (smanjenje evakuacionog puta, smanjenje udaljenosti poprečnih puteva za hitne službe, povećanje otpornosti na požar građevinskih konstrukcija i opreme, pozicioniranje vatrogasne službe s definisanjem specijalne opreme, dodatna saobraćajna signalizacija, integralno upravljanje bezbedonosnim sistemima u nezgodama i sl.).
Analiza rizika je deo dokumentacije u postupcima za dobijanje građevinske i upotrebne dozvole za tunel.
Plan hitnih intervencija je dokument kojim se uređuju aktivnosti hitnih službi i lica u upravljačkim centrima tunela u slučaju vanrednih događaja. Plan hitnih intervencija izrađuje upravnik tunela u saradnji sa nadležnim službama. Osnov za izradu plana hitnih intervencija je tehnička dokumentacija izvedenog stanja tunela i analiza rizika.
Plan hitnih intervencija sadrži:
1) spisak nadležnih službi za reagovanje u slučaju opasnosti u tunelu;
2) komandne linije i koordinacija različitih nadležnih službi, kao i njihova odgovornost;
3) praćenje bezbednosti, kao i metode alarmiranja;
4) slučajeve u kojima neispravnost opreme ili nedostaci vezani za ljudski faktor zahtevaju zatvaranje tunela za saobraćaj, a u cilju bezbednosti saobraćaja;
5) saobraćajne događaje ili događaje iz neposrednog tunelskog okruženja koji zahtevaju da tunel bude zatvoren;
6) ljudske i kadrovske kapacitete i resurse i opremu koja je neophodna za intervencije;
7) algoritme rada i načina funkcionisanja tunelske opreme u slučaju opasnosti u tunelu;
8) putanje pristupa do mesta na kojem je nastala opasnost u tunelu i plan evakuacije;
9) alternativne putne pravce u slučaju zatvaranja tunela.
Tokom eksploatacije tunela plan hitnih intervencija je neophodno kontinuirano ažurirati i nadograđivati u skladu sa stečenim iskustvima, razvojem tehnologije i izmenama propisa iz oblasti bezbednosti saobraćaja i protivpožarne zaštite.
U slučaju da broj teretnih vozila, čija ukupna masa prelazi 3,5 tone, prelazi 15% prosečnog godišnjeg dnevnog saobraćaja ili kada prosečan sezonski dnevni saobraćaj prelazi prosečni godišnji dnevni saobraćaj za više od 50% sprovodi se analiza rizika u skladu sa članom 5. ovog pravilnika.
Broj tunelskih cevi i saobraćajnih traka
Za tunele, kod kojih će očekivano saobraćajno opterećenje biti veće od 10.000 vozila po saobraćajnoj traci na dan u periodu od 15 godina, planira se izgradnja dve tunelske cevi s jednosmernim saobraćajem.
Broj saobraćajnih traka, osim zaustavne trake, mora u tunelu i van tunela biti isti.
Izmena broja traka vrši se na udaljenosti od portala tunela, koja mora biti najmanje jednaka rastojanju koje vozilo koje se kreće najvećom dozvoljenom brzinom pređe za 10 sekundi.
U slučaju da terenski uslovi ne omogućavaju izmenu broja traka u skladu sa stavom 3. ovog člana, preduzimaju se dodatne, odnosno pojačane mere, radi povećanja bezbednosti saobraćaja.
Geometrija tunela
U novim tunelima nije dozvoljen uzdužni nagib veći od 5%, osim ako zbog geografskih uslova nije moguće drugo rešenje.
U tunelima s uzdužnim nagibom većim od 3%, na osnovu analize rizika preduzimaju se dodatne, odnosno pojačane mere da bi se povećala bezbednost saobraćaja.
Širina saobraćajnih traka u tunelu mora biti ista kao i širina saobraćajnih traka na delu puta ispred i iza tunela.
Ako je širina trake za spora vozila manja od 3,5 m, a dozvoljen je saobraćaj teškim teretnim vozilima, na osnovu analize rizika preduzimaju se dodatne, odnosno pojačane mere.
Portal tunela ili bilo koja druga promena geometrije obloge tunela u samom tunelu, a koja predstavlja vertikalnu prepreku, obezbeđuje se od naleta vozila primenom tehničkih mera (zaštitne ograde, ublaživači udara i sl.)
Kolovozna konstrukcija tunela mora da bude projektovana tako da ispuni zahteve za kvalitet izgrađenih voznih površina u tunelima i po kvalitetu mora da bude najmanje u skladu sa kvalitetom na otvorenoj trasi.
Karakteristike kolovoznih površina u tunelima koje su merodavne za vrednovanje stanja u pogledu bezbednosti saobraćaja su ravnost i sposobnost trenja.
Staze i izlazi za slučaj opasnosti
U novim tunelima koji nemaju zaustavnu traku, obezbeđuju se staze za slučajeve opasnosti koje se koriste u slučaju kvara ili nezgode.
Odredba iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se ako konstruktivne karakteristike tunela to ne dopuštaju, ili ako dopuštaju samo uz nesrazmerne troškove, a tunel je namenjen odvijanju jednosmernog saobraćaja i opremljen sistemom stalnog video nadzora i sistemom za zatvaranje traka.
U postojećim tunelima koji nemaju zaustavnu traku i staze za slučajeve opasnosti, na osnovu analize rizika, preduzimaju se dodatne, odnosno pojačane mere radi povećanja bezbednosti saobraćaja.
Izlazima za slučaj opasnosti smatraju se izlazi koji korisnicima moraju omogućiti napuštanje tunela bez vozila i odlazak na sigurno mesto u slučaju požara ili nezgode, kao i pristup tunelu pešice za hitne službe, a naročito:
1) direktni izlazi iz tunela u spoljašnji prostor;
2) poprečni prolazi između tunelskih cevi;
3) izlazi na galeriju za slučaj opasnosti;
4) poprečni izlazi u servisnu cev;
5) skloništa sa izlaznim putem na bezbedan prostor koji je odvojen od tunelske cevi.
Izlazi za slučaj opasnosti izvode se i ako analiza rizika, uključujući i parametar o razdaljini i brzini širenja dima u tunelu, pokazuje da ventilacija i druge sigurnosne mere nisu dovoljna garancija za bezbednost korisnika tunela.
U novim tunelima izvode se izlazi za slučaj opasnosti, ako je saobraćajno opterećenje veće od 2.000 vozila po saobraćajnoj traci na dan.
U postojećim tunelima čija je dužina veća od 1.000 m, a saobraćajno opterećenje veće od 2.000 vozila po saobraćajnoj traci na dan, analizom rizika ocenjuju se izvodljivost i efekti izgradnje novih izlaza u slučaju opasnosti.
Udaljenost između dva izlaza za slučaj opasnosti ne može biti veća od 500 m.
Radi sprečavanja prodora dima i toplote u evakuacione puteve iza izlaza u slučaju opasnosti, koriste se građevinske konstrukcije otporne na požar, uključujući i vrata otporna na požar, iste otpornosti na požar kao i konstrukcija tunela.
Skloništa se grade s izlazima za evakuaciju prema otvorenom prostoru.
Pristup za hitne službe
U tunelu s dve tunelske cevi ili sa servisnom tunelskom cevi, izvode se poprečne veze pogodne za prolazak vozila hitnih službi i evakuaciju korisnika tunela, na razmacima ne većim od 1.500 m koje se zatvaraju građevinskim konstrukcijama, uključujući i vrata otporna na požar, iste otpornosti na požar kao i konstrukcija tunela.
Uvek kada to uslovi terena dopuštaju, izvan tunela sa dve ili više tunelskih cevi omogućuje se prolaz kroz razdelni pojas da bi se službama za hitne intervencije obezbedio prilaz svakoj tunelskoj cevi.
Zaustavne površine
U novom tunelu sa dvosmernim tokom saobraćaja dužine veće od 1.000 m i saobraćajnog opterećenja većeg od 2.000 vozila po saobraćajnoj traci na dan, izvode se zaustavne površine na međusobnoj udaljenosti od najviše 1.000 m u slučaju kada ne postoji zaustavna traka.
U postojećem tunelu sa dvosmernim tokom saobraćaja dužine veće od 1.000 m i saobraćajnog opterećenja većeg od 2.000 vozila po saobraćajnoj traci na dan, u kojima nema zaustavnih traka, mora se oceniti izvodljivost i efikasnost primene zaustavnih površina.
Zaustavne površine se ne izvode ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) kada konstruktivne karakteristike tunela ne dozvoljavaju ili dozvoljavaju uz nesrazmerne troškove;
2) ako je ukupna širina dela tunela u koji vozila imaju pristup, ne računajući uzdignute delove i standardne saobraćajne trake, jednaka najmanje širini jedne standardne saobraćajne trake za odgovarajuću kategoriju puta.
Na početku zaustavne površine, u smeru vožnje, izvode se stanice za slučaj opasnosti.
Odvođenje tečnosti
U slučaju da je u tunelu dozvoljen transport opasnog tereta, sistem odvođenja tečnosti sa kolovoza mora da obezbedi odvođenje zapaljivih i otrovnih tečnosti sa kolovoza i da onemogući širenje požara, otrovnih i drugih gasova i dima kroz odvodne cevi unutar tunelske cevi i između dve tunelske cevi. Razlivene zapaljive i otrovne tečnosti sakupljaju se u posebno izgrađenim separatorima, gde se odvajaju od ostalih voda.
Sistem za odvodnjavanje tunela sastoji se od cevi prečnika od najmanje 300 mm.
Podužni nagib kanalizacije prilagođava se nagibu kolovoza.
Rastojanje između dva susedna okna iznosi najviše 65 m.
Ako se u postojećim tunelima ne mogu sprovesti mere iz stava 1. ovoga člana, analizom rizika će se proceniti da li je transport opasnog tereta u tim tunelima dozvoljen.
Otpornost građevinske konstrukcije tunela na požar
Građevinska konstrukcija tunela mora da ima otpornost na požar u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara.
Osvetljenje tunela
Osvetljenje tunela se izvodi na način da omogući odgovarajuću vidljivost danju i noću u ulazno/izlaznim zonama tunela, kao i u njihovoj unutrašnjosti.
Sistem osvetljenja tunela podrazumeva osvetljenje posebnih zona: zone prilaza, zone praga, prelazne zone, zone unutrašnjosti i izlazne zone.
U slučaju kvara napajanja električnom energijom, izvodi se sigurnosna rasveta, kojom se omogućava minimalna vidljivost korisnicima dok ulaze, odnosno napuštaju tunel u vozilima.
Osvetljenje evakuacionih puteva u tunelu postavlja se na visini od najviše 1,5 m tako da obezbeđuje dovoljnu vidljivost.
Ventilacija
Mehanički sistem ventilacije postavlja se u tunelu dužem od 1.000 m sa saobraćajnim opterećenjem većim od 2.000 vozila po saobraćajnoj traci na dan.
U tunelima gde je primenjen mehanički sistem ventilacije obavezno je prikupljanje podataka o brzini strujanja i kvalitetu vazduha u tunelu kao i uticajnih meteoroloških podataka na ulaznom i izlaznom portalu tunela i korišćenje tih podataka u izradi plana rada sistema za odimljavanje tunela.
U tunelu s dvosmernim, odnosno intenzivnim jednosmernim saobraćajem dozvoljena je uzdužna ventilacija samo ako analiza rizika pokaže da je ona prihvatljiva, odnosno ako su preduzete posebne mere, kao što je odgovarajuće upravljanje saobraćajem, kraći razmaci između izlaza za slučaj opasnosti, odvod dima u pojedinim deonicama tunela i dr.
Poprečni ili polupoprečni sistem ventilacije koji odvodi dim u slučaju požara, koristi se u tunelu u kojem je potreban mehanički sistem ventilacije, uz uslov da je analizom rizika iz stava 3. ovog člana dokazana neprihvatljivost uzdužne ventilacije.
Za tunel duži od 3.000 m, s dvosmernim saobraćajem i saobraćajnim opterećenjem većim od 2.000 vozila po saobraćajnoj traci na dan, koji ima upravljački centar i poprečnu, odnosno polupoprečnu ventilaciju, u pogledu ventilacije preduzimaju se sledeće mere:
1) postavljaju se žaluzine za odvod vazduha i dima iz tunela koje se mogu automatski aktivirati pojedinačno ili grupno;
2) Preko CSNU stalno se prati uzdužna brzina vazduha i u skladu s njom, podešava se ventilacioni sistem (odvodne žaluzine, ventilatori i sl.).
Stanice za slučaj opasnosti
Stanice za slučaj opasnosti izvode se kao kabine ili udubljenja u bočnom zidu, a smeštaju se blizu portala tunela sa spoljašnje strane i unutar tunela, na međusobnoj udaljenosti koja kod novih tunela ne može biti veća od 150 m, a u postojećim tunelima ne veća od 250 m.
Stanice za slučaj opasnosti sadrže najmanje jedan telefon ili drugo komunikaciono sredstvo za slučaj opasnosti i dva protiv-požarna aparata.
Ako je stanica za slučaj opasnosti odvojena vratima od tunela, na uočljivom mestu stanice za slučaj opasnosti postavlja se tabla s natpisom na više jezika koja upozorava korisnike da prostor ne obezbeđuje zaštitu od požara, i koji glasi:
"OVO PODRUČJE NE PRUŽA ZAŠTITU OD POŽARA
Sledite saobraćajne znakove za izlaz u slučaju opasnosti".
Snabdevanje vodom
Svi tuneli moraju da budu snabdeveni dovoljnom količinom vode putem hidranta ili na drugi odgovarajući način.
Hidranti se postavljaju blizu izlaza iz tunela, blizu ulaza u tunel i unutar tunela na međusobnoj udaljenosti najviše do 250 metara.
Ukoliko nije moguće priključenje hidrantske mreže na vodovodnu mrežu postavljaju se rezervoari sa omogućenim pristupom za vozila za snabdevanje vodom. Trenutni nivo vode i rad pumpi za povišenje pritiska prati se iz upravljačkog centra.
Upravljački centar
U tunelu dužine veće od 3.000 m sa saobraćajnim opterećenjem većim od 2.000 vozila po saobraćajnoj traci na dan obezbeđuje se upravljački centar.
Jedan upravljački centar može da obavlja nadzor nad više tunela.
Nadzor i upravljanje nad svim primenjenim sistemima u tunelu vrši se preko CSNU.
Sistem praćenja
U tunelu koji ima upravljački centar, postavljaju se sistemi za praćenje i sistemi za automatsko otkrivanje opasnosti na putu (zaustavljeno vozilo, saobraćajna nezgoda, kretanje vozila u suprotnom smeru, predmet na putu, kretanje pešaka u tunelu, sporo kretanje vozila, požar i sl.).
Tehnički sistemi za otkrivanje opasnosti na putu navedenih u stavu 1. omogućavaju neprekidno praćenje stanja i upozorenja iz upravljačkog centra. Tehnički sistemi za automatsko otkrivanje opasnosti postavljaju se duž tunela kao i u ulazno/izlaznim zonama tunela. U zoni izlaza za slučaj opasnosti postavljaju se sistemi video nadzora opšte namene sa mogućnošću uvećanja prikaza.
U tunelu koji nema upravljački centar, a kod kojeg je rad mehaničke ventilacije za kontrolu dima različit od automatskog rada ventilacije za kontrolu zagađivača, postavljaju se automatski sistemi za otkrivanje požara.
Oprema za zatvaranje tunela
Ispred ulaza u tunel dužine veće od 1.000 m postavlja se uređaj za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova (semafor) tako da se tunel može zatvoriti u slučaju opasnosti.
Ispred ulaza u tunel može se postaviti i dodatna oprema za zatvaranje tunela, kao što su saobraćajni znakovi sa izmenljivim sadržajem poruka i branici.
Tunel duži od 3.000 m koji ima upravljački centar i saobraćajno opterećenje veće od 2.000 vozila po saobraćajnoj traci na dan, mora da ima opremu za zaustavljanje vozila u slučaju opasnosti na razmacima ne većim od 1.000 m.
Opremu za zaustavljanje vozila u slučaju opasnosti čine uređaji za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova i dodatna sredstva kao što su zvučnici, znakovi sa izmenljivim sadržajem poruka i branici.
Komunikacioni sistemi
U tunelu dužine veće od 1.000 m i saobraćajnim opterećenjem većim od 2.000 vozila po saobraćajnoj traci na dan, ugrađuje se telekomunikaciona oprema koju koriste službe za hitne intervencije.
U tunelu koji ima upravljački centar mora da postoji mogućnost prekida radio emitovanja kanala namenjenih korisnicima tunela, radi saopštavanja hitnih obaveštenja.
Evakuacioni putevi i ostala mesta u tunelu na kojima korisnici tunela čekaju evakuaciju na otvoren prostor, opremaju se zvučnicima radi davanja informacija.
Snabdevanje električnom energijom i električna kola
Instalacije za napajanje tunela električnom energijom iz elektrodistributivne mreže moraju da budu izgrađene na takav način da u slučaju opasnosti omoguće rad bezbedonosne opreme tunela potrebne za uspešnu evakuaciju i zatvaranje tunela.
Električna, merna, regulaciona i kontrolna kola projektuju se tako da kvar na električnoj mreži i kvar zbog požara ne utiču na neoštećena električna kola.
Otpornost opreme na požar
Nivo otpornosti celokupne tunelske opreme na požar mora da bude u skladu sa otpornošću građevinske konstrukcije tunela na požar, uzimajući u obzir tehnološke mogućnosti, a u cilju uspostavljanja potrebnih bezbednosnih funkcija u slučaju požara.
2) Mere koje se odnose na korišćenje tunela
Korišćenje tunela se organizuje na način koji obezbeđuje neprekidno i bezbedno odvijanje saobraćaja kroz tunel. Lica koja rade u tunelu i pripadnici hitnih službi, stalno se osposobljavaju za obavljanje svojih poslova.
Vreme pristupa hitnih službi u slučaju opasnosti u tunelu mora biti što kraće i mora biti mereno za vreme periodičnih vežbi i konkretnih opasnosti. Za dvosmerne tunele sa velikim saobraćajnim opterećenjem, analizom rizika se utvrđuje da li će hitne službe biti smeštene u blizini tunela ili na oba kraja tunela.
Plan hitnih intervencija izrađuje se za sve tunele. U tunelu koji počinje ili se završava izvan teritorije Republike Srbije, izrađuje se jedan plan hitnih intervencija za obe države.
Potpuno ili delimično zatvaranje saobraćajnih traka zbog planiranih građevinskih radova ili radova na redovnom održavanju uvek počinje izvan tunela, pri čemu se koristi saobraćajna signalizacija i oprema u skladu sa propisom kojim se uređuje saobraćajna signalizacija.
U slučaju opasnosti u tunelu sve tunelske cevi se odmah zatvaraju za saobraćaj.
Zatvaranje iz stava 4. ovog člana je potrebno izvršiti aktiviranjem opreme ispred portala tunela, kao i znakova sa izmenljivim sadržajem poruka, uređaja za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova i branika u tunelu, tako da se saobraćaj u tunelu i izvan njega što brže zaustavi.
Zatvaranje tunela i alternativni putni pravci
U slučaju zatvaranja tunela korisnici tunela moraju da budu obavešteni, putem dostupnih sredstava za obaveštavanje o optimalnim alternativnim putnim pravcima.
Alternativni putni pravci su deo plana hitnih intervencija u slučaju zatvaranja tunela.
Alternativni putni pravci moraju se nalaziti u okvirima sistematskih planova za vanredne situacije, na način da se održi isti ili približni nivo protoka saobraćaja i smanje u pogledu bezbednosti sporedni uticaji na okolinu.
Transport opasnog tereta u tunelu
Pri transportu opasnog tereta kroz tunel primenjuju se propisi kojima se uređuje transport opasnog tereta i preduzimaju se sledeće mere:
1) izrada analize rizika pre definisanja uslova i načina transporta opasnih tereta kroz tunele;
2) postavljanje odgovarajućih saobraćajnih znakova na ulazima u tunel, odnosno pre tunela na dovoljnoj udaljenosti, kako bi se vozačima omogućio izbor alternativnih pravaca;
3) utvrđivanje posebnih operativnih mera čija je svrha smanjenje rizika prilikom transporta opasnog tereta u tunelu.
Preticanje u tunelu i bezbedno rastojanje između vozila
Ako se teškim teretnim vozilima dozvoljava preticanje u tunelu sa najmanje dve saobraćajne trake po smeru potrebno je izvršiti analizu rizika.
Učesnici u saobraćaju se saobraćajnom signalizacijom obaveštavaju o odgovarajućim bezbednim brzinama kretanja i o najmanjem rastojanju između putničkih vozila.
Najmanje rastojanje između putničkih vozila ekvivalentno je dužini puta koje vozilo pri datoj brzini pređe za dve sekunde. U slučaju teških teretnih vozila, ovo rastojanje je ekvivalentno dužini puta koja se pređe za četiri sekunde.
U slučaju zaustavljanja saobraćaja u tunelu, bezbedno rastojanje između vozila je najmanje 5 m, osim ako to nije moguće zbog hitnog zaustavljanja.
Saobraćajna signalizacija
Saobraćajna signalizacija i oprema za tunel, kao i način postavljanja mora da bude u skladu sa propisom kojim se uređuje saobraćajna signalizacija.
Svi saobraćajni znakovi i oprema koji kao izvor napajanja koriste električnu energiju, moraju da budu spojeni na rezervni izvor napajanja.
Saobraćajnim znakovima u tunelu označavaju se:
1) zaustavne površine;
2) izlazi za slučaj opasnosti (koristi se isti znak za sve vrste izlaza u slučaju opasnosti);
3) staze za slučaj opasnosti;
4) stanice za slučaj opasnosti (koriste se znakovi kojima se označava postojanje telefona za slučaj opasnosti i vatrogasnih aparata).
Na ulazu u tunel u kojem korisnici primaju obaveštenja putem radio prijemnika postavljaju se saobraćajni znakovi koji govore o odgovarajućem načinu primanja obaveštenja (III-55).
Na ulazu u tunel postavljaju se table za označavanje stalnih prepreka unutar gabarita slobodnog profila puta (VIII-5 i VIII-5.1).
Na svakom ulazu u tunel postavlja se saobraćajni znak koji označava naziv i dužinu tunela (III-60).
Ispred zone čvora gde se može izvršiti izbor alternativnog putnog pravca postavlja se znak zabrana saobraćaja za vozila čija ukupna visina prelazi određenu visinu (II-21) i dopunska tabla sa nazivom tunela na koji se odnosi.
U tunelu dužine veće od 3.000 m, preostala dužina tunela označava se na svakih 1.000 m.
Oznake na kolovozu
U tunelu sa dvosmernim saobraćajem, vidljivost središnje linije koja razdvaja saobraćajne trake pojačava se tehničkim sredstvima za poboljšanje vidljivosti (markeri, prizme i sl.).
Ivice kolovoza u tunelu označavaju se tehničkim sredstvima za poboljšanje vidljivosti (markeri, prizme i sl.).
Označavanje stanice za slučaj opasnosti
Stanica za slučaj opasnosti označava se saobraćajnim znakom obaveštenja kojim se ističe oprema iz člana 17. stav 2. ovog pravilnika koja je dostupna korisnicima puta.
Izgled saobraćajnih znakova kojima se ističe oprema za stanice za slučaj opasnosti dat je u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Zaustavne površine
Izgled saobraćajnih znakova za označavanje zaustavnih površina dat je u Prilogu 3, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Izlazi u slučaju opasnosti
Saobraćajni znakovi koji označavaju izlaz u slučaju opasnosti (III-88) i (III-88.1) izvode se sa sopstvenim izvorom svetlosti, a postavljaju se na bočne zidove neposredno kod vrata izlaza za slučaj opasnosti i to najmanje 2 m iznad visine pešačkog hodnika.
Saobraćajni znakovi koji označavaju udaljenost izlaza u slučaju opasnosti (III-87) i (III-87.1) postavljaju se na bočnim zidovima tunela na rastojanju ne većem od 25 m i visini od 1 do 1,5 m iznad nivoa puta za izlaz u slučaju opasnosti, a označavaju smer u kome se nalazi izlaz za slučaj opasnosti i udaljenost do njega.
Označavanje voznih traka
Semafori za regulisanje kretanja vozila po saobraćajnim trakama (VI-3.1) (VI-3.2) (VI-3.3.1) (VI-3.3.2) postavljaju se iznad osa voznih traka na ulazu u tunel.
Znakovi sa izmenljivim sadržajem poruka
Znakovi sa izmenljivim sadržajem poruka moraju imati jasna značenja kojima se korisnici tunela obaveštavaju o zagušenju saobraćaja, kvaru, nezgodi, požaru ili drugoj opasnosti.
III PRELAZNE I ZAVRŠNA ODREDBA
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o osnovnim uslovima koje tunel na javnom putu mora da ispunjava sa gledišta bezbednosti saobraćaja i podobnosti puta za odvijanje saobraćaja ("Službeni glasnik RSˮ, broj 121/12).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Priloge 1-3, koji su sastavni deo ovog pravilnika, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 51/2019, možete pogledati OVDE