Radi lakšeg sagledavanja izmena i dopuna propisa, nova sadržina odredaba data je zelenom, prethodna crvenom bojom, a nepromenjene odredbe nisu posebno označene, tako da pregledanjem crno-zelenog teksta pregledate važeću, a crno-crvenog teksta, prethodnu verziju propisa. Prečišćen tekst bez crvenih i zelenih oznaka i dalje možete videti na tabu "Tekst dokumenta". |
Propis - analitički prikaz promenaZAKONO IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje, 54/2019 i 9/2020 - autentično tumačenje) |
OSNOVNE ODREDBE
Ovim zakonom uređuje se postupak u kome sudovi i javni izvršitelji prinudno namiruju potraživanja izvršnih poverilaca zasnovana na izvršnim i verodostojnim ispravama (izvršni postupak), postupak obezbeđenja potraživanja i položaj javnih izvršitelja.
[ČLAN 1 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) "potraživanje" označava pravo izvršnog poverioca da zahteva od izvršnog dužnika određeno davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje;
2) "izvršni poverilac" označava lice čije se potraživanje namiruje u izvršnom postupku ili obezbeđuje u postupku obezbeđenja;
3) "izvršni dužnik" označava lice prema kome se potraživanje namiruje u izvršnom postupku ili obezbeđuje u postupku obezbeđenja;
4) "stranka" označava izvršnog poverioca i izvršnog dužnika;
5) "učesnik u postupku" označava lice koje u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja ostvaruje neko svoje pravo ili pravni interes, a nije stranka u postupku;
6) "treće lice" označava učesnika u postupku koji tvrdi da na predmetu izvršenja ima pravo koje sprečava sprovođenje izvršenja;
7) "rešenje o izvršenju" označava rešenje suda ili javnog izvršitelja kojim se usvaja predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave ili verodostojne isprave;
8) (brisana)
[8) "rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave" označava rešenje suda ili javnog izvršitelja kojim se usvaja predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave;]
9) "organizacija za prinudnu naplatu" označava poseban organizacioni deo Narodne banke Srbije koji, postupa po nalogu suda ili javnog izvršitelja [postupajući po nalogu suda ili javnog izvršitelja, nalaže bankama da prenesu novčana sredstva sa računa izvršnog dužnika];
10) "hartija od vrednosti" označava pismenu ispravu kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu;
11) "finansijski instrumenti" jesu hartije od vrednosti, instrumenti tržišta novca i drugi finansijski instrumenti u dematerijalizovanom obliku određeni zakonom kojim se uređuje tržište kapitala i upisani u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar hartija od vrednosti);
12) "ovlašćeni učesnik na tržištu kapitala" označava investiciono društvo (brokersko-dilersko društvo i ovlašćenu banku) prema zakonu kojim se uređuje tržište kapitala, kojima je Komisija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za obavljanje investicionih usluga i aktivnosti.
Pokretanje i vođenje izvršnog postupka i postupka obezbeđenja
[ČLAN 2 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršni postupak i postupak obezbeđenja pokreću se tako što izvršni poverilac podnosi predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili predlog za obezbeđenje, a po službenoj dužnosti pokreću se samo ako je zakonom određeno.
O predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave i predlogu za obezbeđenje odlučuje sud.
O predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti odlučuje javni izvršitelj.
O predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku iz člana 300. st. 2-4. ovog zakona, odlučuje javni izvršitelj.
Kada se donese rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, sprovodi se izvršenje.
Nadležnost za sprovođenje izvršenja
[ČLAN 3 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Sud je isključivo nadležan za izvršenje činjenja koje može preduzeti samo izvršni dužnik, nečinjenja ili trpljenja (čl. 363, 364. i 366.), vraćanje zaposlenog na rad i izvršenje izvršnih isprava u vezi s porodičnim odnosima, osim naplate zakonskog izdržavanja.
[Sud je isključivo nadležan za izvršenje zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari, činjenja, nečinjenja ili trpljenja (čl. 359-367) i izvršenje izvršnih isprava u vezi s porodičnim odnosima i vraćanjem zaposlenog na rad.]
Sud je isključivo nadležan za izvršenje i kada je to propisano posebnim zakonom.
Javni izvršitelji jesu isključivo nadležni za izvršenje ostalih izvršnih isprava, rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, rešenja o usvajanju predloga za protivizvršenje i rešenja o izvršenju rešenja o izrečenim sudskim penalima.
Javni izvršitelji su isključivo nadležni za izvršenje rešenja za koja je zakonom propisano da se izvršavaju po službenoj dužnosti. Na postupak prinudnog izvršenja shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje naplata sudskih taksi.
Javni izvršitelji su isključivo nadležni za sprovođenje izvršenja i kada je to propisano posebnim zakonom.
Odredbe do dela trećeg ovog zakona kojima se uređuju samo ovlašćenja javnih izvršitelja, a ne i suda, primenjuju se samo na ovlašćenja suda ako je sud isključivo nadležan da sprovodi izvršenje (prekid postupka, o više sredstava i predmeta izvršenja, promena i dodavanje sredstava i predmeta izvršenja, prigovor trećeg lica, odlaganje izvršenja, obustava izvršnog postupka i sl.).
Pri odlučivanju o predlogu za izvršenje sud i javni izvršitelj vezani su izvršnom i verodostojnom ispravom.
Sud nije ovlašćen da ispituje zakonitost i pravilnost izvršne isprave.
Stvarna nadležnost sudova za odlučivanje o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje
O predlogu za izvršenje ili obezbeđenje odlučuju u prvom stepenu osnovni ili privredni sud.
O žalbi protiv rešenja osnovnog ili privrednog suda odlučuje viši sud ili Privredni apelacioni sud, u zavisnosti od toga ko je doneo rešenje koje se pobija.
Opšta mesna nadležnost za odlučivanje o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje opšte mesno nadležan je sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište.
Mesna nadležnost ako je u predlogu za izvršenje ili obezbeđenje naznačeno više sredstava ili predmeta izvršenja ili obezbeđenja
Ako je u predlogu za izvršenje ili obezbeđenje novčanog potraživanja naznačeno više sredstava ili predmeta izvršenja ili obezbeđenja, za odlučivanje o predlogu za izvršenje, odnosno obezbeđenje mesno je nadležan sud koji je nadležan da odlučuje o sredstvu izvršenja ili obezbeđenja koje je prvo naznačeno.
Ako je između više sredstava ili predmeta naznačena i nepokretnost, za odlučivanje o predlogu za izvršenje, odnosno obezbeđenje isključivo mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost.
Mesna nadležnost suda za donošenje rešenja u toku sprovođenja izvršenja
Sud koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave mesno je nadležan da u toku izvršenja koje sprovodi javni izvršitelj donosi rešenja o izricanju novčane kazne, rešenja o zameni novčane kazne u kaznu zatvora, rešenja o zahtevu za izuzeće javnog izvršitelja i rešenja o prigovorima, izuzev o prigovoru trećeg lica.
Ako izvršenje sprovodi sud, isključivo mesno nadležan da donosi rešenja u toku sprovođenja izvršenja jeste sud koji sprovodi izvršenje.
Mesna nadležnost javnog izvršitelja
Javni izvršitelj sprovodi izvršenje rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave i rešenja o prethodnoj ili privremenoj meri koje donese sud za čije područje je imenovan (mesna nadležnost javnog izvršitelja).
On može da preduzima radnje i izvan područja suda za koje je imenovan, sam ili preko javnog izvršitelja s drugog područja.
Zabrana predloga stranke za delegaciju mesne nadležnosti suda
Predlog stranke za delegaciju mesne nadležnosti suda nije dozvoljen.
Rešenja i zaključke u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja u prvom stepenu donosi sudija pojedinac.
O prigovoru i žalbi odlučuje veće od troje sudija.
Sudijski pomoćnik može preduzimati pojedine sudske radnje u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja.
[ČLAN 4 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Kad izvršenje sprovodi javni izvršitelj, izuzeće sudije može da se zahteva dok ne istekne rok za donošenje rešenja o pravnom leku [žalbi protiv rešenja donetog o predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave ili rok za prigovor ili žalbu u postupku odlučivanja o zakonitosti i pravilnosti rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave].
Kad izvršenje sprovodi sud, kao i u postupku obezbeđenja, izuzeće sudije može da se zahteva do okončanja izvršnog postupka, odnosno postupka obezbeđenja.
O zahtevu za izuzeće sudije odlučuje se u roku od pet dana od dana prijema zahteva.
Protiv rešenja o odbacivanju ili odbijanju zahteva za izuzeće sudije dozvoljen je prigovor.
Podnošenje zahteva za izuzeće sudije, kao i podnošenje prigovora protiv rešenja kojim je zahtev za izuzeće sudije odbačen ili odbijen, [Zahtev za izuzeće sudije] ne odlaže izvršenje ili obezbeđenje.
Nije dozvoljen zahtev za izuzeće sudskog izvršitelja.
Sud i javni izvršitelj postupaju, po pravilu, na osnovu podnesaka i drugih pismena, ali mogu i da saslušaju stranku ili učesnika u postupku izvan ročišta radi razjašnjenja pojedinih pitanja ili izjašnjenja o predlogu stranke.
Ročište se održava kod zasnivanja založnog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima po sporazumu stranaka (čl. 427-430), a može da se održi pri izvršenju odluka u vezi s porodičnim odnosima (član 371. stav 2) i odlučivanju o predlogu za određivanje privremene mere. Umesto zapisnika o toku ročišta može da se sačini službena beleška.
Izostanak stranke ili učesnika u postupku s ročišta ili neodazivanje radi saslušavanja ne sprečava sud i javnog izvršitelja da dalje postupaju.
Izvršni postupak i postupak obezbeđenja jesu hitni.
U izvršnom postupku i postupku obezbeđenja nije dozvoljen zastoj u postupku.
Rok u kome su stranke i druga lica dužni da po nalogu suda ili javnog izvršitelja preduzmu radnje ne može biti duži od osam dana, ako ovim zakonom nije određen drukčiji rok.
Sud i javni izvršitelj dužni su da o zahtevu ili predlogu stranke ili drugog lica odluče u roku od osam dana i da donetu odluku otprave u narednih pet radnih dana, ako ovim zakonom nije određen kraći ili duži rok.
Nepostupanje sudija u rokovima za donošenje odluka koji su određeni ovim zakonom predstavlja disciplinski prekršaj sudije.
Staranje da se ne povredi pravo na suđenje u razumnom roku
Nepostupanje sudija prvostepenog ili drugostepenog suda po prigovoru ili žalbi u rokovima koji su određeni ovim zakonom uvek se uzima u obzir u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
Predsednik suda posebno je dužan da pazi na to.
Redosled postupanja i namirenja
Predmeti se uzimaju u rad prema redosledu prijema, ako priroda potraživanja ili posebne prilike ne nalažu odstupanje, čemu mora da prethodi pismena saglasnost predsednika suda.
Više izvršnih poverilaca koji namiruju novčano potraživanje prema istom izvršnom dužniku i na istom predmetu izvršenja namiruju se redosledom kojim su stekli pravo na namirenje.
Zabrana raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja
[ČLAN 5 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Nemaju pravno dejstvo akti pravnog ili faktičkog raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja od dana donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenja o obezbeđenju.
[Nemaju pravno dejstvo akti pravnog ili faktičkog raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja od trenutka kad izvršni dužnik primi rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju.]
Stav 1. ovog člana shodno se primenjuje i na zaključak javnog izvršitelja.
Na osnovu rešenja o izvršenju, odnosno zaključka javnog izvršitelja, nadležni organ dužan je da izvrši upis zabrane raspolaganja u odgovarajući registar.
Namirenje istog poverioca primenom različitih zakona na nepokretnosti opterećenoj hipotekom
[ČLAN 6 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Poverilac čiji ugovor o hipoteci i založna izjava predstavljaju izvršne isprave ima pravo izbora: da se namiri primenom zakona kojim se uređuje hipoteka ili primenom ovog zakona.
Smatra se da je poverilac izabrao namirenje primenom zakona kojim se uređuje hipoteka kada se donese rešenje o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje, a za namirenje primenom ovog zakona kada podnese predlog za izvršenje.
Ako je predlog za izvršenje podnet posle donošenja rešenja o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje, smatra se da je izvršni poverilac odustao od namirenja primenom zakona kojim se uređuje hipoteka.
U slučaju iz stava 3. ovog člana javni izvršitelj će prilikom dostavljanja rešenja o izvršenju radi upisa zabeležbe u katastru nepokretnosti naložiti i brisanje zabeležbe hipotekarne prodaje.
[Sud odbacuje predlog za izvršenje podnet posle donošenja rešenja o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje.
Protiv rešenja o odbacivanju predloga dozvoljen je prigovor.]
Namirenje više poverilaca primenom različitih zakona na nepokretnosti opterećenoj hipotekom
[ČLAN 7 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ako različiti poverioci istovremeno vode postupak namirenja primenom zakona kojim se uređuje hipoteka i primenom ovog zakona, a rešenje o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje je postalo konačno pre donošenja rešenja o izvršenju [doneto je pre rešenja o izvršenju], prednost ima namirenje primenom zakona kojim se uređuje hipoteka. Redosled namirenja izvršnog poverioca u tom slučaju određuje se prema danu kad je stekao pravo na namirenje u izvršnom postupku.
Izvršni postupak nastavlja se ako nepokretnost nije prodata u postupku namirenja primenom zakona kojim se uređuje hipoteka, u roku od 18 meseci od konačnosti rešenja o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje.
Ako je rešenje o izvršenju doneto pre konačnosti rešenja o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje, prednost ima namirenje primenom ovog zakona, u kom slučaju zabeležba hipotekarne prodaje gubi dejstvo.
Izvršenje na imovini strane države
Izvršni postupak i postupak obezbeđenja ne mogu da se vode na imovini strane države ili međunarodne organizacije u Republici Srbiji bez pismene saglasnosti ministarstva nadležnog za spoljne poslove, izuzev ako strana država ili međunarodna organizacija nisu izričito pristale na to.
Odluke u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja
Sud i javni izvršitelj donose rešenja i zaključke.
Rešenjem se odlučuje o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje, zatim o prigovoru, žalbi i u drugim slučajevima određenim ovim zakonom.
Rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ne mora biti obrazloženo.
Zaključkom se nalaže preduzimanje izvršnih radnji i upravlja izvršnim postupkom.
Pravni lekovi u izvršnom postupku
[ČLAN 8 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Pravni lekovi u izvršnom postupku jesu žalba i prigovor.
Žalbom se pobija rešenje prvostepenog suda ili javnog izvršitelja, ako ovim zakonom nije određeno da žalba nije dozvoljena ili da se takvo rešenje pobija prigovorom.
Prigovor se može izjaviti protiv rešenja prvostepenog suda i javnog izvršitelja samo kada je to propisano ovim zakonom i kao prigovor trećeg lica.
Protiv rešenja kojim je odlučeno o prigovoru može se izjaviti žalba samo kada je to propisano ovim zakonom.
[Prigovor se podnosi protiv rešenja donetog o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, protiv drugih rešenja prvostepenog suda ili javnog izvršitelja određenih ovim zakonom, i kao prigovor trećeg lica (član 108).
Protiv rešenja donetog o prigovoru protiv rešenja dozvoljen je prigovor samo kod prigovora trećeg lica (član 110. stav 2), a žalba samo protiv rešenja donetog po prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.]
Protiv zaključka nisu dozvoljeni ni prigovor, ni žalba. Prigovor ili žalba koji su podneti protiv zaključka odbacuju se u rešenju ili zaključku kojim se okončava izvršni postupak.
Rok za žalbu i prigovor i odsustvo odložnog dejstva žalbe i prigovora
[ČLAN 9 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
[Žalba se podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.]
Žalba i prigovor se podnose u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, osim ako ovim zakonom nije određen duži ili kraći rok.
[U istom roku se podnosi i prigovor, izuzev prigovora trećeg lica.]
Žalba i prigovor odlažu izvršenje samo kad je to ovim zakonom određeno.
[ČLAN 10 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 26
(Brisano)
[Zabrana ukidanja prvostepenog rešenja i upućivanja predmeta na ponovno rešavanje
Član 26
Odlučujući o prigovoru i žalbi sud ne može da ukine prvostepeno rešenje i da predmet uputi na ponovno rešavanje.]
Nedozvoljenost vanrednih pravnih lekova
[ČLAN 11 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
[Rešenje doneto o žalbi jeste pravnosnažno.
Kad rešenje može da se pobija isključivo prigovorom, pravnosnažno je rešenje doneto o prigovoru.]
Protiv pravnosnažnog rešenja nisu dozvoljeni revizija, niti ponavljanje postupka.
[ČLAN 12 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Vraćanje u pređašnje stanje dozvoljeno je zbog propuštanja roka za izjavljivanje pravnog leka protiv rešenja o izvršenju [prigovor ili žalbu u postupku pobijanja rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave].
O predlogu za vraćanje u pređašnje stanje odlučuje sud koji je nadležan da odlučuje o pravnom leku protiv rešenja o izvršenju.
[Protiv rešenja o usvajanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje žalba nije dozvoljena.
Protiv rešenja o odbacivanju ili odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje dozvoljen je prigovor.]
Ako izvršni postupak bude prekinut po sili zakona, javni izvršitelj, na predlog stranke ili po službenoj dužnosti, postavlja privremenog zastupnika stranci, i nastavlja postupak i pre nego što prestane razlog zbog koga je prekinut.
Ovo ne važi za prekid postupka koji je nastao nastupanjem pravnih posledica stečajnog postupka.
Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu
[ČLAN 13 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji je fizičko lice jesu:
1) ime i prezime i prebivalište;
2) [datum rođenja i] jedinstveni matični broj građana.
Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji je pravno lice jesu:
1) poslovno ime i sedište;
2) matični broj i poreski identifikacioni broj.
Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji je strano pravno lice jesu:
1) poslovno ime i sedište;
2) odgovarajući identifikacioni broj.
Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji je preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost jesu:
1) poslovno ime ili ime i prezime;
2) matični broj i poreski identifikacioni broj.
[ČLAN 14 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Državni organi, imaoci javnih ovlašćenja, druga pravna lica i preduzetnici dužni su da sudu i javnom izvršitelju besplatno dostave, na njihov zahtev, sledeće podatke o izvršnom dužniku:
1) ime i prezime ili poslovno ime;
2) adresu prebivališta ili boravišta;
3) datum rođenja;
4) jedinstveni matični broj građana;
5) poreski identifikacioni broj;
6) podatke o visini zarade i drugih stalnih novčanih primanja i njihovim isplatiocima i podatke o plenidbi zarade ili administrativnoj zabrani na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima;
7) brojeve računa, štednih uloga i depozita kod banaka, stanje i promet na njima i podatke o plenidbama na njima;
8) podatke o platnim računima i izdatom elektronskom novcu kod pružalaca platnih usluga i izdavalaca elektronskog novca, stanje i promet na tim računima, odnosno u vezi sa elektronskim novcem, i podatke o plenidbama na njima;
9) brojeve računa finansijskih instrumenata i stanje na njima;
10) podatke o udelima u privrednim društvima ili drugom učešću u pravnim licima i dobiti koju je izvršni dužnik na osnovu toga ostvario u poslednjoj godini;
11) podatke o nepokretnostima na kojima ili povodom kojih izvršni dužnik ima imovinska prava;
12) podatke iz evidencije registrovanih motornih i priključnih vozila;
13) podatke iz Registra vazduhoplova Republike Srbije i Evidencije vazduhoplova Republike Srbije i odgovarajućeg registra plovila;
14) podatke iz evidencija o pokretnim stvarima;
15) podatke o penzijskom i zdravstvenom osiguranju;
16) podatke iz matičnih knjiga o ličnim stanjima;
17) podatke o životnom i imovinskom osiguranju;
18) podatke poreske uprave o poreskim prijavama za poslednje tri godine;
19) identifikacione podatke (član 30) o stranama koje su zaključile pravni posao, prepis isprave o pravnom poslu, a ako isprave nema, podatke o sadržini pravnog posla ili radnje koji se odnose na:
a) teretna raspolaganja kojima je izvršni dužnik u poslednjoj godini činjenjem ili nečinjenjem raspolagao svojom imovinom u korist drugih lica,
b) teretna raspolaganja kojima je izvršni dužnik u poslednje tri godine činjenjem ili nečinjenjem raspolagao svojom imovinom u korist supružnika, vanbračnog partnera, srodnika u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva ili tazbinskog srodnika do četvrtog stepena srodstva,
v) besplatna raspolaganja u poslednje tri godine, izuzev uobičajenih prigodnih poklona, nagradnih poklona ili poklona iz zahvalnosti čija je vrednost srazmerna imovinskim mogućnostima izvršnog dužnika.
Da bi dobio podatke, javni izvršitelj mora da pokaže rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti, osim kada podatke pribavlja putem pravosudnog informacionog sistema u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku upravu.
Dobijene podatke sud i javni izvršitelj mogu da obrađuju samo radi utvrđivanja imovine izvršnog dužnika i sprovođenja izvršenja.
Sud i javni izvršitelj ima pravo da od državnih organa, imalaca javnih ovlašćenja, drugih pravnih lica i preduzetnika besplatno dobije i druge podatke koji su mu potrebni za delotvorno vođenje izvršnog postupka.
Državni organi, imaoci javnih ovlašćenja, druga pravna lica i preduzetnici dužni su da izvršnom poveriocu koji navede potraživanje radi čijeg namirenja ili obezbeđenja namerava da vodi izvršni postupak ili postupak obezbeđenja i priloži izvršnu ispravu ili menicu u kojoj je sadržano potraživanje, besplatno dostave sve podatke koje su dužni da dostave i sudu i javnom izvršitelju, izuzev podataka iz poreske prijave za poslednje tri godine (stav 1. tačka 18. ovog člana). Pod istim uslovima dužnost dostavljanja podataka postoji i prema advokatu kao punomoćniku izvršnog poverioca. Dobijene podatke izvršni poverilac i advokat izvršnog poverioca mogu da koriste samo za potrebe izvršnog postupka, a podatke o pravnim poslovima i radnjama (stav 1. tačka 19. ovog člana) samo za pobijanje pravnih radnji izvršnog dužnika u svrhe sprovođenja izvršenja.
Pod uslovima iz stava 5. ovog člana, izvršni poverilac pružalac komunalnih i srodnih usluga koji svoje potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom iz člana 394. ovog zakona ima pravo da pribavi podatke o jedinstvenom matičnom broju građana izvršnog dužnika.
Podaci moraju da se dostave u roku od osam dana od dana prijema zahteva za dostavljanje.
Ograničenja dužnosti davanja podataka
Dužnost davanja podataka ne važi ako se o podatku vodi javni registar koji je besplatno dostupan sudu, javnom izvršitelju, izvršnom poveriocu ili advokatu kao njegovom punomoćniku.
Kada imovina izvršnog dužnika prelazi visinu potraživanja izvršnog poverioca, državni organ, imalac javnih ovlašćenja, drugo pravno lice i preduzetnik dužan je da sud, javnog izvršitelja, izvršnog poverioca ili advokata kao njegovog punomoćnika obaveste samo o tome da je imovina izvršnog dužnika dovoljna da se izvršni poverilac namiri.
[ČLAN 15 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Troškove izvršnog postupka i postupka obezbeđenja prethodno snosi izvršni poverilac.
On je dužan da sudu, odnosno javnom izvršitelju predujmi troškove izvršnog postupka ili postupka obezbeđenja na način, u visini i roku koji oni odrede. Javni izvršitelj određuje predujam prema Javnoizvršiteljskoj tarifi.
Izvršni poverilac nije dužan da položi predujam ako je oslobođen od plaćanja sudske takse, u kom slučaju troškove postupka snosi izvršni dužnik.
Izvršni postupak ili postupak obezbeđenja obustavlja se ako izvršni poverilac ne položi predujam u roku koji je odredio sud, odnosno javni izvršitelj.
Troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja konačno snosi izvršni dužnik.
Troškove postupka koji je pokrenuo po službenoj dužnosti predujmljuje sud iz svojih sredstava, a nadoknađuje ih izvršni dužnik.
Kad je ovim zakonom određena obaveza kopiranja spisa predmeta, troškovi kopiranja ulaze u troškove postupka.
Odlučivanje o troškovima postupka
[ČLAN 16 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršni dužnik dužan je da izvršnom poveriocu, na njegov zahtev, naknadi troškove koji su izvršnom poveriocu bili potrebni radi vođenja izvršnog postupka, odnosno postupka obezbeđenja.
Izvršni poverilac koji je podnošenjem više predloga za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika zahtevao odvojeno namirenje više potraživanja koja su se mogla namiriti u istom izvršnom postupku, ima pravo na naknadu samo onih troškova koje bi imao da je radi namirenja tih potraživanja podneo samo jedan predlog za izvršenje.
Odredba stava 2. ovog člana shodno se primenjuje i kada je izvršni poverilac podnošenjem više predloga za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika zahtevao potpuno ili delimično namirenje glavnice jednog potraživanja, kamate ili troškova postupka.
Izvršni poverilac dužan je da naknadi izvršnom dužniku troškove koje mu je neosnovano prouzrokovao.
Učesnik u postupku ima pravo na troškove za radnje koje je preduzeo u cilju zaštite svojih prava.
Učesnik u postupku dužan je da naknadi troškove koje je neosnovano prouzrokovao svojim radnjama.
[O naknadi troškova postupka odlučuje se rešenjem. Na zahtev stranke sud, odnosno javni izvršitelj donose zaključak o namirenju troškova, u istom postupku u kome su doneli i rešenje o naknadi troškova.]
Naknada troškova postupka može da se zahteva najkasnije u roku od osam dana od okončanja izvršnog postupka, odnosno postupka obezbeđenja, inače se troškovi ne priznaju.
Troškovi postupka konačno se utvrđuju rešenjem donetim po službenoj dužnosti, na predlog stranke ili učesnika u postupku.
Rešenje kojim su utvrđeni troškovi postupka sprovodi se protiv stranke ili učesnika u postupku, u istom postupku u kom je doneto.
Rešenje kojim su utvrđeni troškovi postupka ima dejstvo rešenja o izvršenju.
Odredbe st. 9. i 10. ovog člana shodno se primenjuju i kada je rešenjem javnog izvršitelja postupak obustavljen zbog neplaćanja predujma.
Protiv rešenja o naknadi troškova postupka dozvoljen je prigovor.
[ČLAN 17 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Kad je ovim zakonom određeno polaganje jemstva, ono se polaže u domaćem ili stranom novcu uplatom na namenski račun javnog izvršitelja [u depozit javnog izvršitelja].
Izuzetno od stava 1. ovog člana [, uz saglasnost protivne stranke], jemstvo može da se položi u obliku bankarske garancije ili hartija od vrednosti, dragocenosti ili pokretnih stvari čija se vrednost lako utvrđuje na tržištu, a koje brzo i jednostavno mogu da se unovče.
O polaganju jemstva u izvršnom postupku zaključkom odlučuje javni izvršitelj, a u postupku obezbeđenja sud.
Dokaz o polaganju jemstva jeste osnov za sticanje založnog prava upisom u Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima (u daljem tekstu: Registar zaloge) ili druge javne registre, na zahtev lica u čiju korist je jemstvo određeno.
Ako sud, odnosno javni izvršitelj rešenjem odredi protivnoj stranci naknadu štete ili troškova postupka koji su povezani s radnjom zbog koje je položeno jemstvo, istim rešenjem, na njen predlog, određuje i da se šteta ili troškovi postupka naknade iz položenog jemstva. Protiv tog rešenja dozvoljen je prigovor.
[ČLAN 18 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršnom dužniku koji je pravno lice ili preduzetnik pismena se dostavljaju na adresu sedišta ili adresu za prijem pošte koje su upisane u registru Agencije za privredne registre ili drugom javnom registru, a fizičkom licu - na adresu prebivališta ili boravišta koja je upisana kod organa koji vodi evidenciju o ličnim kartama.
Ako dostavljanje ne uspe, pismeno se u roku od tri dana ističe na elektronskoj oglasnoj tabli suda koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, a kad je reč o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, dostavljanje se ponavlja još jednom po isteku roka od osam dana od prethodnog dostavljanja, a ako ni ponovljeno dostavljanje ne uspe, rešenje se u roku od tri dana ističe na elektronskoj oglasnoj tabli suda.
[Ako dostavljanje ne uspe, pismeno se narednog radnog dana ističe na oglasnu tablu suda koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, a kad je reč o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, dostavljanje se ponavlja još jednom po isteku roka od osam dana od prethodnog dostavljanja, a ako ni ponovljeno dostavljanje ne uspe, rešenje se narednog radnog dana ističe na oglasnu tablu suda.]
Dostavljač ostavlja u poštanskom sandučetu izvršnog dužnika ili na drugom mestu na adresi izvršnog dužnika obaveštenje koje sadrži lično ime izvršnog dužnika, svojstvo u postupku, naznaku da će pismeno u roku od tri dana [narednog radnog dana] biti istaknuto na elektronskoj oglasnoj tabli suda, naziv i adresu tog suda i upozorenje da se po isteku roka od osam dana od isticanja pismena na elektronskoj oglasnoj tabli suda smatra da je dostavljanje izvršeno.
Smatra se da je dostavljanje izvršeno istekom osam dana od dana isticanja pismena na elektronskoj oglasnoj tabli [oglasnu tablu] suda.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na dostavljanje izvršnom poveriocu i drugim učesnicima u postupku.
Nadležnost za dostavljanje i direktno dostavljanje javnom izvršitelju
[ČLAN 19 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Akte suda i javnog izvršitelja i pismena stranaka i drugih učesnika u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja dostavlja javni izvršitelj, ako sud nije isključivo nadležan za izvršenje, u kom slučaju dostavljanje obavlja sud.
Dostavljanje između javnog izvršitelja i drugih organa može se vršiti i elektronskim putem, u skladu sa pravilnikom koji donosi ministar nadležan za pravosuđe (u daljem tekstu: ministar).
Sud preko čije elektronske oglasne table javni izvršitelj dostavlja akte i pismena vodi posebnu evidenciju o tome kada su akt ili pismeno istaknuti na elektronskoj oglasnoj tabli i kada su skinuti s nje i o tome dostavlja službenu elektronsku potvrdu javnom izvršitelju. Evidencija sadrži poslovni broj sudskog predmeta, odnosno predmeta javnog izvršitelja i ime i prezime ili poslovno ime, jedinstveni matični broj građana, matični broj i poreski identifikacioni broj stranaka u postupku.
[Sud preko čije oglasne table javni izvršitelj dostavlja akte i pismena vodi posebnu evidenciju o tome kada su akt ili pismeno istaknuti na oglasnoj tabli i kada su skinuti s nje, i o tome izdaje službenu potvrdu javnom izvršitelju. Evidencija sadrži poslovni broj sudskog predmeta i predmeta javnog izvršitelja i ime i prezime ili poslovno ime stranaka u postupku.]
Kada javni izvršitelj sprovodi izvršenje, direktno njemu dostavljaju se podnesci i drugi akti stranaka i drugih lica.
Novčana kazna za nepoštovanje suda, javnog izvršitelja i drugog učesnika
Sud izriče novčanu kaznu stranci, učesniku u postupku ili drugom licu koje svojim ponašanjem vređa sud, javnog izvršitelja stranke i druge učesnike u postupku, pa i kad izvršenje sprovodi javni izvršitelj.
Novčana kazna izriče se, pobija i izvršava pod uslovima određenim ovim zakonom (čl. 131. i 132).
Shodna primena zakona kojim se uređuje parnični postupak
[ČLAN 20 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
U izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.
OPŠTA PRAVILA IZVRŠNOG POSTUPKA
IZVRŠNA I VERODOSTOJNA ISPRAVA
1. Osnovi za donošenje rešenja o izvršenju
Rešenje o izvršenju donosi se na osnovu izvršne ili verodostojne isprave.
[ČLAN 21 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršne isprave jesu:
1) izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje koji glase na davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje;
2) izvršna odluka doneta u prekršajnom ili upravnom postupku i upravno poravnanje koji glase na novčanu obavezu ako posebnim zakonom nije drukčije određeno;
3) izvod iz Registra zaloge i izvod iz Registra finansijskog lizinga;
4) ugovor o hipoteci i založna izjava;
5) plan reorganizacije u stečajnom postupku čije je usvajanje rešenjem potvrdio sud;
6) javnobeležničke isprave koje imaju snagu izvršne isprave;
7) sporazum o rešavanju spora putem posredovanja, koji ispunjava uslove određene zakonom kojim se uređuje posredovanje u rešavanju sporova;
7a) odluka Ustavnog suda kojom je usvojen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete;
8) isprava koja je ovim ili drugim zakonom određena kao izvršna isprava.
Ugovor o hipoteci i založna izjava jesu izvršne isprave ako su zaključeni, odnosno dati u formi koju određuje zakon kojim se uređuje hipoteka, ako sadrže odredbe koje on predviđa i ako su upisani u katastar nepokretnosti kao izvršna vansudska hipoteka.
Na osnovu izvršnih isprava iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana izvršenje se može sprovesti samo na predmetu založnog prava.
Sudska i upravna odluka i poravnanje
Sudskom odlukom smatraju se presuda, rešenje i druga odluka doneta u postupku pred sudom, domaćim arbitražnim sudom i sudom časti pri privrednoj komori, a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno pred sudom, domaćim arbitražnim sudom ili sudom časti pri privrednoj komori.
Upravnom odlukom smatraju se rešenje ili zaključak doneti u upravnom postupku, a upravnim poravnanjem - poravnanje zaključeno u upravnom postupku.
Izvršnost sudske i upravne odluke i javnobeležničke isprave koja ima snagu izvršne isprave
Sudska odluka koja glasi na davanje ili činjenje postaje izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze teče od kada je izvršni dužnik primio sudsku odluku, ako zakonom nije drukčije određeno. Sudska odluka u kojoj je određen uslov za ispunjenje obaveze postaje izvršna kad uslov nastupi.
Sudska odluka koja glasi na nečinjenje ili trpljenje postaje izvršna kada postane pravnosnažna, ako u njoj nije drukčije određeno.
Izvršnost upravne odluke ceni se prema pravilima upravnog postupka, a izvršnost javnobeležničke isprave koja ima snagu izvršne isprave - prema zakonu kojim se uređuje javno beležništvo.
Rešenje o izvršenju donosi se i kada sudska odluka nije postala pravnosnažna ili upravna odluka konačna, ako je zakonom određeno da žalba ili drugi pravni lek ne odlažu njihovo izvršenje.
Potvrdom o izvršnosti utvrđuje se da je odluka postala izvršna.
Na predlog stranke, ovu potvrdu izdaje sud ili drugi organ koji je doneo izvršnu ispravu u prvom stepenu, ili javni beležnik tako što potvrdu stavlja na izvršnu ispravu.
Neosnovanu potvrdu o izvršnosti ukida rešenjem sud ili drugi organ koji je izdao, ili javni beležnik, na predlog stranke ili po službenoj dužnosti.
Izvršnost sudskog i upravnog poravnanja i javnobeležničkog zapisnika o poravnanju
Sudsko i upravno poravnanje i javnobeležnički zapisnik o poravnanju postaju izvršni kad dospe potraživanje iz poravnanja.
Dospelost se dokazuje zapisnikom o poravnanju ili javnom ili po zakonu overenom ispravom.
Na izvršnost poravnanja primenjuju se odredbe o izvršnosti sudske i upravne odluke.
Izvršenje strane izvršne isprave
Strana izvršna isprava izvršava se isto kao domaća, ako glasi na privatnopravno potraživanje i priznata je pred domaćim sudom.
Izvršni poverilac može podneti predlog za izvršenje strane izvršne isprave koja nije priznata pred domaćim sudom.
U tom slučaju sud koji je nadležan da donese rešenje o izvršenju odlučuje o priznanju strane izvršne isprave kao o prethodnom pitanju.
Takvo rešenje o izvršenju može da se pobija žalbom i zbog toga što nisu bili ispunjeni zakonom određeni uslovi za priznanje strane izvršne isprave.
Podobnost izvršne isprave za donošenje rešenja o izvršenju
Izvršna isprava podobna je da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju ako sadrži podatke o izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i predmet, vrstu i obim ispunjenja obaveze. Ako u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, on iznosi osam dana od dostavljanja izvršne isprave izvršnom dužniku.
Ako dospelost obaveze ne može da se utvrdi iz izvoda iz Registra zaloge, izvršni poverilac podnosi pismeni dokaz o tome da je izvršnom dužniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu.
Rešenje o izvršenju može se doneti kad je samo deo sudske ili upravne odluke ili poravnanja ili javnobeležničke isprave postao izvršan, u odnosu na taj deo.
[ČLAN 22 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Određivanje i naplata zatezne kamate
Član 47a
Ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud će na predlog izvršnog poverioca rešenjem o izvršenju odrediti naplatu zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova od dana nastupanja izvršnosti izvršne isprave do dana naplate.
Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i na javnog izvršitelja kada je on nadležan za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave.
[ČLAN 23 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Prelaz i prenos potraživanja i obaveze
[AUTENTIČNO TUMAČENJE]
Izvršni postupak vodi se i na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave prešlo ili preneto na njega, a ako takav dokaz nije moguć - ako prelaz ili prenos potraživanja dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.
Kad posle donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave potraživanje pređe ili bude preneto sa izvršnog poverioca na drugo lice, na predlog sticaoca, rešenjem protiv kog je dozvoljen prigovor utvrđuje se da je on stupio na mesto izvršnog poverioca, ako prelaz ili prenos dokaže javnom ili po zakonu overenom ispravom.
[Kad posle donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave potraživanje pređe sa izvršnog poverioca na drugo lice, na predlog sticaoca zaključkom se utvrđuje da je on stupio na mesto izvršnog poverioca, ako prelaz dokaže javnom ili po zakonu overenom ispravom.]
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i kad se izvršni postupak vodi prema licu koje u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi nije označeno kao dužnik, kao i kada posle donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave obaveza izvršnog dužnika pređe ili bude preneta na drugo lice, kao sticaoca obaveze.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju prelaza ili prenosa predmeta izvršenja sa izvršnog dužnika na treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju.
Sticalac stupa u izvršni postupak u stanju u kome se nalazi u času stupanja.
Kada izvršnog poverioca u izvršnom postupku zastupa advokat, naplata dosuđenih sudskih troškova i troškova izvršenja izvršiće se na račun advokata i bez ugovora o prenosu potraživanja, na osnovu po zakonu overenog punomoćja kojim ga je izvršni poverilac ovlastio da naplatu troškova postupka zahteva i primi na svoj račun.
_______________
NAPOMENA REDAKCIJE:
Narodna skupština Republike Srbije, donela je Autentično tumačenje
odredbe člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS ", broj 106/15), koje je objavjeno u "Sl. glasniku RS", br. 106/2016 i glasi:
"Ovu odredbu treba razumeti tako da sud koji rešava o predlogu za izvršenje dužan je da utvrdi istovetnost dužnika navedenog u izvršnoj ispravi i izvršnog dužnika navedenog u predlogu za izvršenje. Ako te istovetnosti nema, dužan je da zatraži da izvršni poverilac dostavi javnu ili po zakonu overenu ispravu kojom dokazuje da je obaveza prešla s dužnika koji je naveden u izvršnoj ispravi na treće lice koje je navedeno u predlogu za izvršenje. Ako takvom ispravom ne raspolaže dužan je da prelaz obaveze dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.
Navedena pravila važe i kada je prelaz obaveze predviđen zakonom ili drugim propisom."
Narodna skupština Republike Srbije, donela je Autentično tumačenje odredbe člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS ", broj 106/15 i 106/16 - autentično tumačenje), koje je objavjeno u "Sl. glasniku RS", br. 113/2017 i glasi:
"Ovu odredbu zakona treba razumeti tako da zakonski izraz "prelaz" potraživanja ili obaveze u sebi obuhvata i prenos potraživanja ili obaveze. "Prelaz" potraživanja ili obaveze ima opšte značenje i sadrži sve oblike sukcesije potraživanja ili obaveza, bilo da do sukcesije dolazi za vreme postojanja pravnog subjektiviteta ili nakon njegovog prestanka. Ili, rečeno terminologijom odredbe člana 23. ranije važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 - US, 55/14 i 139/14) "prelaz" obuhvata i "prenos i prelaz na drugi način". Stoga se i "prenos" potraživanja ili obaveze dokazuje javnom ili po zakonu overenom ispravom, a ako to nije moguće pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku."
Narodna skupština Republike Srbije, donela je Autentično tumačenje odredbe člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje, 113/17 - autentično tumačenje i 54/19), koje je objavjeno u "Sl. glasniku RS", br. 9/2020 i glasi:
"Ovu odredbu treba razumeti tako da advokatu nije potrebno overeno punomoćje da bi primio sudske troškove i troškove izvršenja na svoj račun, osim ako zakon kojim se uređuje sudski postupak u kojem je nastala izvršna isprava zahteva overu punomoćja.".
Kada obaveza izvršnog dužnika zavisi od prethodnog ili istovremenog ispunjenja obaveze izvršnog poverioca ili od nastupanja uslova, rešenje o izvršenju donosi se ako izvršni poverilac pismeno izjavi da je ispunio ili obezbedio ispunjenje svoje obaveze ili da je uslov nastupio.
Smatra se da je izvršni poverilac ispunio svoju obavezu ili obezbedio ispunjenje svoje obaveze ako je njen predmet položio kod suda ili javnog izvršitelja, ili je sa istim ciljem postupio na drugi pogodan način.
Ako izvršni dužnik navede u žalbi protiv rešenja o izvršenju da izvršni poverilac nije ispunio svoju obavezu ili nije obezbedio njeno ispunjenje ili da uslov nije nastupio, a među strankama su sporne činjenice, žalba se odbija ako izvršni poverilac javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je ispunio ili obezbedio ispunjenje svoje obaveze ili da je uslov nastupio.
Ako žalba izvršnog dužnika bude usvojena, izvršni poverilac može da pokrene parnični postupak radi utvrđenja da je izvršnom ispravom ovlašćen da traži bezuslovno ispunjenje obaveze izvršnog dužnika.
Alternativna obaveza po izboru izvršnog dužnika
Ako izvršni dužnik, prema izvršnoj ispravi, ima pravo izbora između više predmeta svoje obaveze, izvršni poverilac dužan je da u predlogu za izvršenje naznači jedan predmet kojim se namiruje.
Pravo izbora izvršnog dužnika traje dok izvršni poverilac u celini ili delimično ne primi predmet koji je naznačio u predlogu za izvršenje.
Fakultativno ovlašćenje izvršnog dužnika
Izvršni dužnik koji je u izvršnoj ispravi obavezan da ispuni nenovčanu obavezu, uz pravo da se nje oslobodi plaćanjem određenog novčanog iznosa ili činjenjem navedenim u izvršnoj ispravi, može da plati novčani iznos ili da preduzme činjenje dok izvršni poverilac delimično ne primi ispunjenje nenovčane obaveze.
Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave donosi se radi namirenja novčanog potraživanja.
Verodostojne isprave jesu:
1) menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja;
2) izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti o stanju na računu zakonitog imaoca obveznica ili instrumenta tržišta novca (trezorski, blagajnički i komercijalni zapisi) i odluka o njihovom izdavanju;
3) račun domaćeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom o tome da je izvršni dužnik obavešten o njegovoj obavezi;
4) izvod iz poslovnih knjiga o izvršenim komunalnim ili srodnim uslugama;
5) obračun ili izvod iz poslovnih knjiga za potraživanje takse za javni medijski servis;
6) javna isprava koja stvara izvršivu novčanu obavezu;
7) bankarska garancija;
8) akreditiv;
9) overena izjava izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da s njegovog računa prenese novčana sredstava na račun izvršnog poverioca;
10) obračun kamate sa dokazom o osnovu dospelosti i visini potraživanja;
11) privremena ili okončana situacija o izvršenim građevinskim radovima;
12) obračun o nagradi i naknadi troškova advokata.
Podobnost verodostojne isprave za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave
Verodostojna isprava podobna je da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ako sadrži podatke o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku i predmet, vrstu, obim i dospelost obaveze izvršnog dužnika.
Ako dospelost obaveze ne može da se utvrdi iz verodostojne isprave, izvršni poverilac dužan je da uz verodostojnu ispravu priloži pismeni dokaz da je izvršnom dužniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu.
SREDSTVA I PREDMET IZVRŠENJA
[ČLAN 24 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Sredstva izvršenja su radnje kojima se namiruje potraživanje izvršnog poverioca.
Sredstva izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja jesu: prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika, prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, zajednička prodaja nepokretnosti i pokretnih stvari, prenos novčanog potraživanja izvršnog dužnika, prenos zarade izvršnog dužnika, prenos novčanih sredstava s računa izvršnog dužnika kod banke, prenos sredstava sa štednog uloga ili tekućeg računa izvršnog dužnika, prodaja finansijskih instrumenata izvršnog dužnika, prodaja udela izvršnog dužnika u privrednim subjektima i prenos potraživanja izvršnog dužnika da mu se predaju ili isporuče pokretne stvari ili preda nepokretnost i unovčenje drugih imovinskih prava izvršnog dužnika.
Sredstva izvršenja radi ostvarivanja nenovčanog potraživanja jesu: predaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, ispražnjenje i predaja nepokretnosti izvršnog dužnika, činjenje, nečinjenje ili trpljenje izvršnog dužnika, predaja deteta i izvršenje drugih odluka u vezi s porodičnim odnosima, vraćanje zaposlenog na rad, deoba suvlasničke stvari i izdejstvovanje izjave volje.
[ČLAN 25 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Predmeti izvršenja su stvari i prava izvršnog dužnika na kojima se sprovodi izvršenje.
Predmet izvršenja ne mogu biti stvari izvan prometa, objekti, oružje i oprema koji su namenjeni odbrani i bezbednosti Republike Srbije[, niti stvari koje su ovim ili drugim zakonom izuzete od izvršenja].
Predmet izvršenja ne mogu biti ni nepokretne ni pokretne stvari koje koriste državni organi za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti.
Predmet izvršenja ne mogu biti novčana sredstva i finansijski instrumenti koji su utvrđeni kao sredstvo obezbeđenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, uključujući novčana sredstva i finansijske instrumente na kojima je ustanovljeno založno pravo u skladu sa tim zakonom.
Predmet izvršenja ne mogu biti ni druga prava i stvari koji su ovim ili drugim zakonom izuzeti od izvršenja.
[ČLAN 26 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj dužan je da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstva i vrednosti predmeta izvršenja.
Prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja, javni izvršitelj po službenoj dužnosti vodi računa o tome da se izvršenje sprovodi onim sredstvom i na onom predmetu koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni.
Ne primenjuje se načelo srazmere ako se izvršni dužnik u formi javne ili po zakonu overene isprave saglasio da se izvršenje sprovede određenim sredstvom i na određenom predmetu izvršenja, ili ako je nesumnjivo utvrđeno da postoji samo jedno sredstvo i jedan predmet izvršenja iz kojeg se može namiriti potraživanje izvršnog poverioca.
Više sredstava i predmeta izvršenja
[ČLAN 27 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
U rešenju o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja određuju se, po pravilu, sredstvo i predmet izvršenja koji su naznačeni u predlogu za izvršenje.
Ako je u predlogu za izvršenje naznačeno više sredstava i predmeta izvršenja koja istovremeno treba da se sprovedu, u rešenju o izvršenju određuju se sva.
Ako je u rešenju o izvršenju određeno više sredstava i predmeta izvršenja, javni izvršitelj će zaključkom, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, ograničiti izvršenje na samo neka sredstva i predmete koji su dovoljni da se izvršni poverilac namiri.
[Ako je u rešenju o izvršenju određeno više sredstava i predmeta izvršenja tako da se sledeća sprovedu tek ako prethodna nisu dovoljna da se izvršni poverilac namiri, javni izvršitelj može zaključkom, na predlog izvršnog dužnika, ograničiti izvršenje na samo neka sredstva i predmete koji su dovoljni da se izvršni poverilac namiri.]
Ako nisu dovoljni da se izvršni poverilac namiri, javni izvršitelj zaključkom nalaže sprovođenje izvršenja sledećim sredstvom i predmetom izvršenja.
Promena i dodavanje sredstva i predmeta izvršenja
[ČLAN 28 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ako namirenje nije moguće iz sredstava i predmeta izvršenja koji su već određeni, javni izvršitelj će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke [može, na predlog izvršnog poverioca], zaključkom promeniti sredstvo i predmet izvršenja ili odrediti da se izvršenje nastavi i drugim sredstvima i predmetima pored već određenih.
Javni izvršitelj će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke zaključkom da promeni već određeno sredstvo i predmet izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između određenog sredstva i predmeta izvršenja i visine potraživanja izvršnog poverioca.
[Javni izvršitelj može, na predlog izvršnog dužnika, zaključkom da promeni već određeno sredstvo i predmet izvršenja, ako su sredstvo i predmet izvršenja koje je izvršni dužnik predložio dovoljni da se izvršni poverilac namiri.]
PREDLOG ZA IZVRŠENJE I REŠENJE O IZVRŠENJU
Predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave
[ČLAN 29 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
U predlogu za izvršenje naznačavaju se identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku (član 30), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet ili više sredstava i predmeta izvršenja ili zahtev da se izvršenje odredi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.
Uz predlog za izvršenje prilaže se izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, i druga isprava određena ovim zakonom, s tim što izvršna isprava mora da sadrži potvrdu o izvršnosti.
Ali ako se predlog za izvršenje podnosi sudu koji je u prvom stepenu odlučivao o potraživanju izvršnog poverioca, uz njega se ne prilaže izvršna isprava, a i ako se priloži, ne mora da sadrži potvrdu o izvršnosti.
Predlog za izvršenje podnosi se najmanje u četiri primerka.
Predlog za izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika
[ČLAN 30 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršni poverilac koji zahteva izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja iz izvršne ili verodostojne isprave nije dužan da u predlogu za izvršenje naznači sredstvo i predmet izvršenja (izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika).
U tom slučaju, za odlučivanje o predlogu za izvršenje mesno je nadležan sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište.
U rešenju o izvršenju ne navode se sredstvo i predmet izvršenja, već se izvršenje određuje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika.
Predlog za donošenje rešenja koje ima dejstvo rešenja o izvršenju
Kad je ovim zakonom određeno da se u toku sprovođenja izvršenja na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima, radi predaje individualno određenih pokretnih stvari, radi isporuke zamenjivih stvari i radi vraćanja zaposlenog na rad može doneti rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju (čl. 295, 345, 346, 349, 350, 352. i 384) ono se donosi na predlog izvršnog poverioca.
Izvršni poverilac dužan je da u predlogu zahteva da sud, odnosno javni izvršitelj, rešenjem obaveže izvršnog dužnika da u roku od osam dana od dana prijema rešenja namiri potraživanje izvršnog poverioca i odredi sredstvo i predmet izvršenja ako potraživanje ne bude namireno u roku.
Sud, odnosno javni izvršitelj, rešenjem odbacuje predlog koji ne sadrži zahtev da se izvršni dužnik obaveže da namiri potraživanje ili u kome nije naznačeno sredstvo i predmet izvršenja, bez prethodnog vraćanja predloga na dopunu.
Protiv rešenja o odbacivanju predloga dozvoljen je prigovor.
Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave
[ČLAN 31 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
U predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave naznačavaju se identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku (član 30), verodostojna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet, ili više sredstava i predmeta izvršenja, ili zahtev da se izvršenje odredi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika i drugi podaci i isprave koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.
Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave sadrži i zahtev da sud obaveže izvršnog dužnika da namiri novčano potraživanje izvršnog poverioca s odmerenim troškovima postupka u roku od osam dana, a u meničnim sporovima u roku od pet dana od dana dostavljanja rešenja, i zahtev da se odredi izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca i troškova postupka.
Izvršni poverilac dužan je da uz predlog priloži verodostojnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu. Stranu verodostojnu ispravu sudski prevodilac prethodno prevodi na jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu.
Ako su stranke zaključile sporazum o mesnoj nadležnosti, izvršni poverilac može tražiti u predlogu za izvršenje da se, ako postupak bude nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga, nastavi pred sudom koji je nadležan po sporazumu o mesnoj nadležnosti. Izvršni poverilac dužan je da uz predlog priloži sporazum o mesnoj nadležnosti.
[ČLAN 32 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Predlog za izvršenje u elektronskom obliku
Član 62a
Predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave može se podneti i u elektronskom obliku u skladu sa pravilnikom koji donosi ministar.
Naznačivanje javnog izvršitelja
Izvršni poverilac dužan je da u predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave naznači konkretno određenog i mesno nadležnog javnog izvršitelja da sprovede izvršenje.
Rok za odlučivanje o predlogu za izvršenje i odluke o predlogu
O predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave sud odlučuje u roku od osam dana od dana prijema predloga.
Sud donosi rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ili rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave.
Sud otpravlja rešenje u roku od tri radna dana od dana donošenja.
Povlačenje predloga za izvršenje
Izvršni poverilac može u toku celog izvršnog postupka, pa i posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, da povuče predlog za izvršenje bez pristanka izvršnog dužnika.
U tom slučaju izvršni postupak se obustavlja.
Izvršni poverilac može ponovo da podnese predlog za izvršenje.
2. Rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave
[ČLAN 33 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Sadržina rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave
U rešenju o izvršenju navode se sud, izvršni poverilac i izvršni dužnik s identifikacionim podacima (član 30), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, sredstva i predmeti izvršenja, uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.
Ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje nije naznačio sredstvo i predmet izvršenja javni izvršitelj, bez predloga izvršnog poverioca, donosi zaključak kojim posle identifikovanja imovine izvršnog dužnika određuje sredstvo i predmet izvršenja.
Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka.
Sadržina rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave
[ČLAN 34 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
U rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave obavezuje se izvršni dužnik da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od pet dana, namiri novčano potraživanje izvršnog poverioca sa odmerenim troškovima postupka.
Istim rešenjem određuju se i sredstvo i predmet izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca i troškova postupka, ili se određuje izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika.
Ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje nije naznačio sredstvo i predmet izvršenja javni izvršitelj, bez predloga izvršnog poverioca, donosi zaključak kojim posle identifikovanja imovine izvršnog dužnika određuje sredstvo i predmet izvršenja.
Protiv zaključka iz stava 3. ovog člana može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka.
Određivanje javnog izvršitelja i izuzeće
[ČLAN 35 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
U rešenju o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave određuje se da izvršenje sprovodi javni izvršitelj koga je izvršni poverilac naznačio u predlogu za izvršenje. Protiv određivanja javnog izvršitelja žalba, odnosno prigovor dozvoljeni su samo ako javni izvršitelj nije mesno nadležan.
Izvršni dužnik može zahtevati izuzeće javnog izvršitelja do okončanja izvršnog postupka. O zahtevu za izuzeće odlučuje sud rešenjem u roku od pet dana od dana prijema zahteva.
Ako usvoji zahtev za izuzeće javnog izvršitelja, sud odmah poziva izvršnog poverioca da u roku od pet dana naznači drugog javnog izvršitelja, inače se izvršni postupak obustavlja.
Protiv rešenja o odbacivanju ili odbijanju zahteva za izuzeće javnog izvršitelja dozvoljen je prigovor.
Podnošenje zahteva za izuzeće javnog izvršitelja, kao i podnošenje prigovora protiv rešenja kojim je zahtev za izuzeće odbačen ili odbijen [Zahtev za izuzeće javnog izvršitelja] ne odlaže izvršenje ili obezbeđenje.
Sprečenost javnog izvršitelja da sprovede izvršenje
Javni izvršitelj može obavestiti sud da je sprečen da prihvati sprovođenje izvršenja, u roku od pet dana od dana prijema rešenja koje treba da izvrši.
Sud odmah prosleđuje obaveštenje izvršnom poveriocu i poziva ga da u određenom roku naznači drugog javnog izvršitelja, inače se izvršni postupak obustavlja.
Ako izvršni poverilac blagovremeno naznači drugog javnog izvršitelja, sud donosi rešenje kojim u tom pogledu menja rešenje o izvršenju.
Protiv tog rešenja dozvoljen je prigovor, ali samo ako drugi javni izvršitelj nije mesno nadležan.
Ko i kome dostavlja rešenje o izvršenju
Rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave dostavlja se javnom izvršitelju, sa kopijom isprava potrebnih da sprovede izvršenje, koji rešenje dalje dostavlja izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku.
Rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave dostavlja sud, samo izvršnom poveriocu.
Rešenje o izvršenju koje se, osim strankama, dostavlja i drugima (dužniku izvršnog dužnika, organizaciji za prinudnu naplatu, Centralnom registru hartija od vrednosti i sl.) dostavlja javni izvršitelj.
Ako je sud isključivo nadležan za izvršenje, rešenje o izvršenju svima njima dostavlja sud.
Nenadležnost suda da sprovede izvršenje
Ako sud koji je doneo rešenje o izvršenju nije nadležan da sprovede izvršenje, a sud je isključivo nadležan za izvršenje, sud upućuje rešenje o izvršenju i spise predmeta sudu koji je za to nadležan i koji dostavlja strankama rešenje o izvršenju i sprovodi izvršenje.
3. Rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju
U rešenju koje ima dejstvo rešenja o izvršenju sud ili javni izvršitelj, obavezuje izvršnog dužnika da u roku od osam dana od dana prijema rešenja namiri potraživanje izvršnog poverioca i određuje sredstvo i predmet izvršenja ako izvršni dužnik ne namiri potraživanje u roku.
Na ostale sastojke rešenja shodno se primenjuju odredbe o sadržini rešenja o izvršenju (član 66. stav 1).
Rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju izvršava sud ili javni izvršitelj, zavisno od toga ko sprovodi izvršenje rešenja o izvršenju povodom koga je doneto rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju.
Protiv rešenja koje ima dejstvo rešenja o izvršenju dozvoljen je prigovor.
Na prigovor se shodno primenjuju odredbe o žalbi protiv rešenja o izvršenju, izuzev odredaba o obaveznom dostavljanju žalbe na odgovor.
ŽALBA
1. Žalba protiv rešenja donetog o predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave
Izvršni dužnik može da pobija žalbom rešenje o izvršenju.
Izvršni poverilac može žalbom da pobija rešenje o odbacivanju predloga za izvršenje ili rešenje o odbijanju predloga za izvršenje ili rešenje o izvršenju kojim je prekoračen njegov zahtev.
Ako se pobija samo deo rešenja o izvršenju kojim su odmereni troškovi izvršnog postupka, čini se to prigovorom.
2. Žalba izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju
Razlozi za pobijanje rešenja o izvršenju
[ČLAN 36 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju iz sledećih razloga koji sprečavaju sprovođenje izvršenja:
1) ako isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju nema svojstvo izvršne isprave;
2) ako je izvršna isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju poništena, ukinuta, preinačena, stavljena van snage ili nije izvršna;
3) ako su sudsko ili upravno poravnanje ili javnobeležnički zapisnik o poravnanju na osnovu kojih je doneto rešenje o izvršenju poništeni ili na drugi način stavljeni van snage;
4) ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze izvršnog dužnika;
5) ako obaveza izvršnog dužnika zavisi od prethodnog ili istovremenog ispunjenja obaveze izvršnog poverioca ili od nastupanja uslova, a izvršni poverilac nije ispunio svoju obavezu ili nije obezbedio njeno ispunjenje ili uslov nije nastupio;
6) ako je potraživanje iz izvršne isprave prestalo;
[6) ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastala u vreme kada izvršni dužnik više nije mogao da je istakne u postupku iz koga potiče izvršna isprava ili posle zaključenja sudskog ili upravnog poravnanja ili javnobeležničkog zapisnika o poravnanju;]
7) ako potraživanje nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika;
8) ako je protekao rok u kome može da se zahteva izvršenje;
9) ako je izvršenje određeno na stvarima i pravima koji su izuzeti od izvršenja ili na kojima je izvršenje ograničeno;
10) ako je nastupila zastarelost potraživanja iz izvršne isprave;
[10) ako je potraživanje koje je dosuđeno u izvršnoj ispravi zastarelo;]
11) ako je u rešenju o izvršenju određen mesno nenadležan javni izvršitelj;[.]
12) iz razloga propisanih posebnim zakonom.
Sadržina žalbe izvršnog dužnika
Izvršni dužnik dužan je da u žalbi navede razloge zbog kojih pobija rešenje o izvršenju, činjenice i dokaze kojima potkrepljuje razloge za pobijanje rešenja o izvršenju i da priloži sve pismene dokaze na koje se poziva u žalbi.
U suprotnom, žalba se rešenjem odbacuje kao nepotpuna, bez prethodnog vraćanja na dopunu.
Postupanje prvostepenog suda po žalbi izvršnog dužnika
Žalba se podnosi prvostepenom sudu koji je doneo rešenje o izvršenju.
Prvostepeni sud rešenjem odbacuje žalbu koja nije blagovremena, potpuna ili dozvoljena, u roku od pet dana od dana prijema žalbe i rešenje otpravlja u roku od naredna tri radna dana. Protiv rešenja o odbacivanju žalbe izvršni dužnik ima pravo na žalbu u roku od tri dana od dana prijema rešenja.
Ako izvršni dužnik podnese žalbu protiv rešenja o odbacivanju žalbe, prvostepeni sud je dostavlja drugostepenom sudu narednog radnog dana od njenog prijema. Ako drugostepeni sud usvoji žalbu protiv rešenja o odbacivanju žalbe, on dostavlja žalbu protiv rešenja o izvršenju na odgovor izvršnom poveriocu (član 78) i potom odlučuje o njoj (član 79).
Kopija spisa predmeta uvek ostaje prvostepenom sudu.
Dostavljanje žalbe protiv rešenja o izvršenju na odgovor
Prvostepeni sud koji ne odbaci žalbu protiv rešenja o izvršenju dostavlja žalbu na odgovor izvršnom poveriocu, u roku od pet dana od dana prijema žalbe.
Rok za odgovor na žalbu jeste osam dana od dostavljanja žalbe izvršnom poveriocu.
[ČLAN 37 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Obustava izvršenja po žalbi izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju
Član 77a
Prvostepeni sud može, ako oceni da je žalba osnovana, žalbu izvršnog dužnika izjavljenu protiv rešenja o izvršenju usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje.
Protiv rešenja donetog u smislu stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba drugostepenom sudu.
Ako prvostepeni sud ne odluči da sam rešava o žalbi, dostaviće je na rešavanje drugostepenom sudu.
Odlučivanje drugostepenog suda o žalbi izvršnog dužnika
[ČLAN 38 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Prvostepeni sud dostavlja žalbu, odgovor na žalbu i spise predmeta drugostepenom sudu narednog radnog dana od prijema odgovora na žalbu ili isteka roka za odgovor na žalbu.
Kopija spisa predmeta ostaje prvostepenom sudu.
Drugostepeni sud ispituje prvostepeno rešenje u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava, da li je sud nadležan za donošenje rešenja o izvršenju, na stvarnu [i mesnu] nadležnost suda, da li isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju ima svojstvo izvršne isprave, da li je protekao rok u kome može da se zahteva izvršenje i da li je izvršenje određeno na stvari koja je izvan pravnog prometa.
Ako u žalbi protiv rešenja o izvršenju budu navedene povrede postupka na koje sud ne pazi po službenoj dužnosti (stav 3. ovog člana), drugostepeni sud dužan je da oceni da li su one zaista i uticale na zakonitost i pravilnost rešenja o izvršenju.
Drugostepeni sud rešenjem odbacuje, usvaja ili odbija žalbu u roku od 15 dana od dana prijema žalbe, odgovora na žalbu i spisa predmeta i rešenje otpravlja u naredna tri radna dana od donošenja.
Ako je drugostepeni sud dostavio žalbu na odgovor, rok za odlučivanje o žalbi je 30 dana.
Sud je dužan da usvoji žalbu ako izvršni dužnik pravnosnažnom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže postojanje razloga koji sprečava sprovođenje izvršenja.
[ČLAN 39 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Rešenjem o usvajanju žalbe obustavlja se izvršni postupak, preinačava prvostepeno rešenje o izvršenju i odbija predlog za izvršenje, ili se ukida prvostepeno rešenje o izvršenju i odbacuje predlog za izvršenje. Izvršni postupak se ne obustavlja ako se prvostepeni sud oglašava stvarno ili mesno nenadležnim, već se spisi predmeta ustupaju nadležnom sudu.
Ako je sprovođenje izvršenja počelo, pored obustave izvršnog postupka ukidaju se i sve sprovedene izvršne radnje, ali ako je žalba usvojena zbog mesne nenadležnosti prvostepenog suda, rešenje o izvršenju se neće ukidati, a samo sud, kome su ustupljeni spisi predmeta može da ukine sprovedene izvršne radnje u roku od osam dana od dana dostavljanja spisa ako je to potrebno radi pravilnog vođenja izvršnog postupka.
[Ako je sprovođenje izvršenja počelo, pored obustave izvršnog postupka ukidaju se i sve sprovedene izvršne radnje, ali ako je žalba usvojena zbog stvarne ili mesne nenadležnosti prvostepenog suda, samo sud kome su ustupljeni spisi predmeta može da ukine sprovedene izvršne radnje ako je to potrebno radi pravilnog vođenja izvršnog postupka.]
Odredba stava 2. ovog člana shodno se primenjuje na javnog izvršitelja kada je on nadležan za sprovođenje izvršenja.
Parnični postupak za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja
[ČLAN 40 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ako se rešenje o odbijanju žalbe zasniva na činjenicama koje su među strankama sporne i koje se odnose na samo potraživanje, izvršni dužnik može u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja o odbijanju žalbe da pokrene parnični postupak za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja.
Tužba ne odlaže izvršenje.
Parnični postupak ima prvenstvo u odlučivanju i hitan je.
[Nezavisno od označene vrednosti predmeta spora, primenjuju se odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a revizija nije dozvoljena.]
Ako izvršni postupak nije još okončan, a sud je pravnosnažnom odlukom utvrdio nedozvoljenost izvršenja, javni izvršitelj, na predlog izvršnog dužnika, obustavlja izvršni postupak i ukida rešenje o izvršenju i sve sprovedene radnje.
Ako je izvršenje okončano tako što je izvršni poverilac namiren, a glavna rasprava pred prvostepenim sudom nije još zaključena, izvršni dužnik kao tužilac ima pravo da preinači tužbu i bez pristanka izvršnog poverioca i da zahteva da sud obaveže izvršnog poverioca kao tuženog da mu da vrati ono što je primio izvršenjem i naknadi troškove izvršnog postupka.
3. Žalba protiv ostalih rešenja suda i rešenja javnog izvršitelja
O žalbi protiv ostalih rešenja suda odlučuje drugostepeni sud.
O žalbi protiv rešenja javnog izvršitelja odlučuje drugostepeni sud koji je mesno nadležan da odlučuje o žalbi protiv rešenja o izvršenju.
Žalilac je dužan da navede u žalbi sve razloge zbog kojih pobija rešenje i činjenice i dokaze na kojima zasniva žalbu.
U suprotnom, žalba se rešenjem odbacuje kao nepotpuna, bez prethodnog vraćanja na dopunu.
Podnošenje žalbe i dužnosti prvostepenog suda i javnog izvršitelja
[ČLAN 41 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Žalba se podnosi prvostepenom sudu ili javnom izvršitelju ako se pobija njegovo rešenje.
Žalba može da se dostavi na odgovor, a rok za odgovor je osam dana od dostavljanja žalbe.
Na postupanje prvostepenog suda shodno se primenjuju odredbe o postupanju prvostepenog suda po žalbi protiv rešenja o izvršenju (čl. 76. i 77a) [(član 76)].
Javni izvršitelj čije se rešenje pobija žalbom zadržava kopiju spisa predmeta za sebe.
[ČLAN 42 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava, da li je sud nadležan da donese rešenje, i na stvarnu [i mesnu] nadležnost suda.
Drugostepeni sud je dužan da oceni da li su povrede postupka koje su navedene u žalbi zaista i uticale na zakonitost i pravilnost rešenja samo ako se pobija rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave.
U svemu ostalom, na postupanje drugostepenog suda shodno se primenjuju odredbe o žalbi protiv rešenja o izvršenju (čl. 78-80).
[ČLAN 43 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
4. Prigovor u postupku odlučivanja o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave
Član 85
Izvršni dužnik može prigovorom da pobija rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, a izvršni poverilac rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.
Stranke mogu prigovorom da pobijaju i samo deo rešenja kojim su odmereni troškovi postupka.
Na prigovor izvršnog poverioca shodno se primenjuju odredbe o prigovoru izvršnog dužnika.
Član 86
Izvršni dužnik podnosi prigovor sudu koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.
Prigovor se podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Prigovor izvršnog dužnika odlaže izvršenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave do pravnosnažnosti, izuzev ako je rešenje o izvršenju doneto na osnovu menice.
Ako izvršni dužnik ne podnese prigovor u roku, sudija pojedinac u roku od tri dana od isteka roka za prigovor, obaveštava javnog izvršitelja da su ispunjeni uslovi za sprovođenje izvršenja.
Razlozi za pobijanje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave
Član 87
Prigovor se može izjaviti isključivo iz sledećih razloga:
1) ako potraživanje iz verodostojne isprave nije nastalo;
2) ako je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj;
3) ako potraživanje iz verodostojne isprave nije dospelo;
4) ako je obaveza izvršena ili na drugi način prestala;
5) ako je potraživanje zastarelo;
6) ako potraživanje nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika;
7) iz razloga propisanih posebnim zakonom.
Član 88
Izvršni dužnik dužan je da u prigovoru navede razloge zbog kojih pobija rešenje i iznese činjenice i priloži dokaze na kojima zasniva prigovor, inače se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu.
Izvršni dužnik može da priloži isključivo pismene dokaze.
Dostavljanje prigovora na odgovor, rok za donošenje odluke i razlozi o kojima sud vodi računa po službenoj dužnosti
Član 89
Sudija pojedinac dostaviće prigovor izvršnom poveriocu koji u roku od pet dana od dana dostavljanja može dati odgovor.
Sudija pojedinac dostavlja veću prigovor, rešenje i spise predmeta narednog radnog dana od prijema odgovora na prigovor ili od isteka roka za odgovor na prigovor.
Veće je dužno da odluči o prigovoru u roku od 15 dana od kada mu sudija dostavi prigovor i spise predmeta.
Veće ispituje rešenje u granicama razloga navedenih u prigovoru, a pazi po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava, da li je sud nadležan za donošenje rešenja, na stvarnu nadležnost prvostepenog suda, da li isprava na osnovu koje je doneto rešenje ima svojstvo verodostojne isprave i da li je izvršenje određeno na stvari koja je izvan pravnog prometa.
Rešenje doneto o prigovoru otpravlja se u roku od tri dana od dana donošenja.
Član 90
Ako se rešenje o izvršenju pobija samo u delu u kojem su određeni sredstvo i predmet izvršenja, na postupak po prigovoru shodno će se primeniti odredbe o žalbi protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave.
Prigovor iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje. Ako veće usvoji prigovor protiv dela rešenja kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja, sudija pojedinac obaveštava izvršnog poverioca da je deo rešenja kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje postao izvršna isprava na osnovu koje može da se zahteva izvršenje u istom ili drugom postupku.
Ako se rešenje o izvršenju pobija u celini ili samo u delu kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, a izvršni dužnik ne učini verovatnim osnovanost njegovih navoda iz prigovora, veće će odbiti prigovor rešenjem.
U slučaju iz stava 3. ovog člana ako izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovora kojim rešenje pobija u delu u kom je obavezan da namiri potraživanje, veće će odrediti da se postupak nastavlja kao parnični postupak povodom prigovora protiv platnog naloga, a ako sud za to nije stvarno ili mesno nadležan, spisi predmeta se dostavljaju nadležnom sudu. U rešenju kojim određuje da se postupak nastavlja kao parnični postupak povodom prigovora protiv platnog naloga, sud će istovremeno odrediti zastoj izvršnog postupka do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka. Ako sud u parničnom postupku donese presudu kojom se u celini ili delimično održava na snazi rešenje o izvršenju u delu u kom je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, izvršni postupak će se nastaviti posle pravnosnažnosti presude. Ako sud u parničnom postupku donese presudu kojom se u celini ukida rešenje o izvršenju u delu u kom je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, posle pravnosnažnosti presude izvršni postupak će se obustaviti.
U slučaju iz stava 4. ovog člana ako je rešenje o izvršenju doneto na osnovu menice, a veće je rešenjem odredilo da se postupak nastavi kao parnični postupak povodom prigovora protiv platnog naloga i da se zastaje sa izvršnim postupkom do pravnosnažnog okončanja ovog parničnog postupka, neće se ukidati izvršne radnje koje su do tog trenutka sprovedene. Ako sud u parničnom postupku donese presudu kojom se u celini ili delimično održava na snazi rešenje o izvršenju u delu u kom je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, izvršni postupak će se posle pravnosnažnosti presude nastaviti u stanju u kom je bio u trenutku donošenja rešenja kojim je određen zastoj izvršnog postupka. Ako sud u parničnom postupku donese presudu kojom se u celini ukida rešenje o izvršenju u delu u kom je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, posle pravnosnažnosti presude izvršni postupak će se obustaviti.
[4. Prigovor i žalba protiv rešenja o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave
a) Osnovne odredbe, prigovor i žalba
Član 85
Izvršni dužnik može prigovorom da pobija rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, a izvršni poverilac rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.
Stranke prigovorom mogu da pobijaju i samo deo rešenja kojim su odmereni troškovi postupka.
Stranke mogu žalbom da pobijaju rešenje koje je doneto o prigovoru, izuzev kada su pobijale samo deo rešenja kojim su odmereni troškovi postupka, u kom slučaju žalba nije dozvoljena.
Na prigovor i žalbu izvršnog poverioca i na postupak po njima shodno se primenjuju odredbe o prigovoru i žalbi izvršnog dužnika.
b) Prigovor i žalba izvršnog dužnika
Osnovne odredbe
Član 86
Izvršni dužnik podnosi prigovor i žalbu sudiji pojedincu koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.
O prigovoru odlučuje veće suda, a o žalbi drugostepeni sud.
Prigovor i žalba izvršnog dužnika odlažu izvršenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave do pravnosnažnosti, izuzev ako je doneto na osnovu menice.
Ako izvršni dužnik ne podnese prigovor, sudija pojedinac u roku od tri radna dana od isteka roka za prigovor dostavlja spise predmeta javnom izvršitelju da sprovede izvršenje.
Rok za odlučivanje o prigovoru i žalbi i o čemu sud vodi računa po službenoj dužnosti
Član 87
Veće je dužno da odluči o prigovoru u roku od 15 dana od kada mu sudija pojedinac dostavi prigovor i spise predmeta, a drugostepeni sud da odluči o žalbi u roku od 15 dana od dana prijema žalbe, rešenja veća i spisa predmeta.
Veće i drugostepeni sud ispituju rešenje u granicama razloga navedenih u prigovoru ili žalbi, a paze po službenoj dužnosti na primenu materijalnog prava, da li je sud nadležan za donošenje rešenja, na stvarnu i mesnu nadležnost prvostepenog suda, da li isprava na osnovu koje je doneto rešenje ima svojstvo verodostojne isprave i da li je izvršenje određeno na stvari koja je izvan pravnog prometa.
Rešenje doneto o prigovoru i žalbi otpravlja se u roku od tri radna dana od dana donošenja.
Obim ispitivanja rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave
Član 88
Ako izvršni dužnik pobija samo deo rešenja u kome je obavezan da namiri novčano potraživanje ili samo deo rešenja u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja, ispituje se samo deo rešenja koji se pobija.
Ako se rešenje pobija u celini, najpre se ispituje zakonitost i pravilnost dela rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje.
Ako u prigovoru nije označeno koji se deo rešenja pobija, ispituje se samo deo rešenja u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja.
v) Pobijanje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave samo u delu u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje
Razlozi za pobijanje i sadržina prigovora
Član 89
Deo rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje može da se pobija samo ako potraživanje iz verodostojne isprave nije nastalo ili nije dospelo, ako je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj, ako je obaveza iz verodostojne isprave ispunjena ili na drugi način prestala da postoji ili ako je potraživanje zastarelo.
Izvršni dužnik dužan je da u prigovoru navede razloge zbog kojih rešenje pobija i činjenice i priloži dokaze na kojima zasniva prigovor, inače se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu.
Izvršni dužnik može da priloži isključivo pismene dokaze.
Izvršni dužnik nije dužan da priloži dokaz da obaveza iz verodostojne isprave nije nastala.
Postupanje sudije pojedinca po prigovoru
Član 90
Sudija pojedinac nije ovlašćen da odbaci prigovor koji nije blagovremen, potpun ili dozvoljen.
Ako izvršni dužnik pobija rešenje zato što obaveza iz verodostojne isprave nije nastala, sudija pojedinac narednog radnog dana od prijema prigovora dostavlja prigovor izvršnom poveriocu, koji može da u roku od pet dana odgovori na prigovor.]
Čl. 91-107
(Brisano)
[Dostavljanje prigovora, rešenja i spisa predmeta veću
Član 91
Sudija pojedinac dostavlja veću prigovor, rešenje i spise predmeta narednog radnog dana od prijema odgovora na prigovor ili od isteka roka za odgovor na prigovor.
Ako izvršni dužnik nije podneo prigovor zato što obaveza iz verodostojne isprave nije nastala već iz drugog razloga, sudija pojedinac dužan je da prigovor, rešenje i spise predmeta dostavi veću narednog radnog dana od prijema prigovora.
Postupanje veća
Član 92
Veće odbacuje prigovor koji nije blagovremen, potpun ili dozvoljen, u roku od pet dana od dana prijema prigovora, rešenja i spisa predmeta, i to rešenje otpravlja u roku od naredna tri radna dana.
Protiv rešenja veća o odbacivanju prigovora izvršni dužnik ima pravo na žalbu u roku od tri dana od dana prijema rešenja, inače sudija pojedinac odmah posle isteka roka za žalbu dostavlja spise predmeta javnom izvršitelju da sprovede izvršenje.
Veće usvaja ili odbija prigovor u zavisnosti od toga ko je svoje tvrdnje učinio verovatnijim i u zavisnosti od ocene razloga navedenih u prigovoru i razloga o kojima pazi po službenoj dužnosti.
Posledice odbijanja i usvajanja prigovora
Član 93
Ako veće odbije prigovor, sudija pojedinac odmah posle pravnosnažnosti rešenja dostavlja spise predmeta javnom izvršitelju da sprovede izvršenje.
Ako usvoji prigovor, veće stavlja van snage deo rešenja kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja i ukida sprovedene radnje. Posle pravnosnažnosti rešenja o usvajanju prigovora postupak se dalje nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga, a ako sud za to nije stvarno ili mesno nadležan, spisi predmeta odmah se dostavljaju nadležnom sudu.
Žalba protiv rešenja veća
Član 94
Protiv rešenja veća o odbijanju prigovora izvršni dužnik ima pravo na žalbu, a izvršni poverilac ima pravo na žalbu protiv rešenja veća o usvajanju prigovora.
Ako izvršni dužnik ne podnese žalbu, sudija pojedinac u roku od tri radna dana od isteka roka za žalbu dostavlja spise predmeta javnom izvršitelju da sprovede izvršenje.
Postupanje sudije pojedinca po žalbi
Član 95
Sudija pojedinac nije ovlašćen da odbaci žalbu koja nije blagovremena, potpuna ili dozvoljena.
On je dužan da žalbu, rešenje veća i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu narednog radnog dana od dana prijema žalbe.
Postupanje drugostepenog suda i preinačenje od drugostepenog suda
Član 96
Drugostepeni sud odbacuje žalbu koja nije blagovremena, potpuna ili dozvoljena u roku od pet dana od dana prijema žalbe, rešenja veća i spisa predmeta i to rešenje otpravlja u roku od naredna tri radna dana. Sudija pojedinac u tom slučaju odmah dostavlja spise predmeta javnom izvršitelju da sprovede izvršenje.
Isto važi i ako drugostepeni sud odbije žalbu protiv rešenja veća o odbacivanju prigovora.
Ako drugostepeni sud usvoji žalbu protiv rešenja veća o odbacivanju prigovora, on odmah odlučuje o žalbi protiv rešenja veća o odbijanju prigovora.
U slučaju da drugostepeni sud preinači rešenje veća doneto o prigovoru, shodno se primenjuju odredbe o posledicama odbijanja ili usvajanja prigovora (član 93).
g) Pobijanje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave samo u delu u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja
Sadržina prigovora izvršnog dužnika
Član 97
Izvršni dužnik dužan je da u prigovoru kojim pobija samo deo rešenja u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja navede razloge zbog kojih rešenje pobija i činjenice i dokaze na kojima zasniva prigovor, inače se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu.
Postupanje sudije pojedinca po prigovoru
Član 98
Na zabranu sudiji pojedincu da odbaci prigovor i na dostavljanje prigovora, rešenja i spisa predmeta veću primenjuju se odredbe o zabrani sudiji pojedincu da odbaci prigovor (član 90. stav 1) i shodno primenjuju odredbe o dostavljanju prigovora, rešenja i spisa predmeta veću (član 91. stav 2) koje važe kada se pobija samo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje.
Sudija pojedinac ne dostavlja prigovor izvršnom poveriocu na odgovor.
Posledice odbijanja ili usvajanja prigovora
Član 99
Ako veće odbije prigovor, sudija pojedinac odmah posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave dostavlja spise predmeta javnom izvršitelju da sprovede izvršenje.
Ako veće usvoji prigovor, sudija pojedinac odmah posle pravnosnažnosti rešenja o usvajanju prigovora obaveštava izvršnog poverioca da je deo rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje postao izvršna isprava na osnovu koje može ponovo da se zahteva izvršenje, u istom ili drugom postupku.
Žalba protiv rešenja veća i postupanje sudije pojedinca po žalbi
Član 100
Na pravo na žalbu protiv rešenja veća i na postupanje sudije pojedinca po žalbi shodno se primenjuju odredbe o žalbi protiv rešenja veća (član 94) i o postupanju sudije pojedinca po žalbi (član 95) koje važe kada se pobija samo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje.
Postupanje drugostepenog suda i preinačenje od drugostepenog suda
Član 101
Ako drugostepeni sud preinači rešenje veća doneto po prigovoru, shodno se primenjuju odredbe o posledicama usvajanja ili odbijanja prigovora (član 99).
U svemu ostalom na postupanje drugostepenog suda shodno se primenjuju odredbe o postupanju drugostepenog suda (član 96) koje važe kada se pobija samo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje.
d) Pobijanje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u celini
Sadržina prigovora
Član 102
Izvršni dužnik dužan je da u prigovoru kojim u celini pobija rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave navede razloge zbog kojih rešenje pobija i činjenice i da navede, odnosno priloži dokaze na kojima zasniva prigovor, kako u pogledu dela rešenja u kome je obavezan da namiri novčano potraživanje (član 89), tako i u pogledu dela rešenja u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja.
U suprotnom, prigovor se odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu.
Postupanje sudije pojedinca po prigovoru
Član 103
Na postupanje sudije pojedinca po prigovoru i na dostavljanje prigovora, rešenja i spisa predmeta veću shodno se primenjuju odredbe o postupanju sudije pojedinca po prigovoru (član 90) i o dostavljanju prigovora, rešenja i spisa predmeta veću (član 91) koje važe kada se pobija samo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje.
Redosled ispitivanja rešenja i odluke veća
Član 104
Veće najpre ispituje zakonitost i pravilnosti dela rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje i, ako utvrdi da je on zakonit i pravilan, ispituje zakonitost i pravilnost dela rešenja u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja.
Potom veće, u zavisnosti od toga ko je svoje tvrdnje učinio verovatnijim i u zavisnosti od ocene razloga navedenih u prigovoru i razloga o kojima pazi po službenoj dužnosti, donosi:
1) rešenje o odbijanju prigovora u celini - ako utvrdi da su oba dela rešenja zakonita i pravilna;
2) rešenje o usvajanju prigovora u celini - ako utvrdi da deo rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje nije zakonit ili pravilan;
3) rešenje o odbijanju prigovora protiv dela rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje i o istovremenom usvajanju prigovora protiv dela rešenja u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja - ako utvrdi da je prvi deo rešenja zakonit i pravilan, a drugi nije.
Posledice usvajanja i odbijanja prigovora
Član 105
Ako veće u celini odbije prigovor, sudija pojedinac odmah posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave dostavlja spise predmeta javnom izvršitelju da sprovede izvršenje.
Ako u celini usvoji prigovor, veće stavlja van snage deo rešenja kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja i ukida sprovedene radnje. Posle pravnosnažnosti rešenja o usvajanju prigovora u celini postupak se dalje nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga, a ako sud za to nije stvarno ili mesno nadležan, spisi predmeta odmah se dostavljaju nadležnom sudu.
Posle pravnosnažnosti rešenja o odbijanju prigovora protiv dela rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje i o istovremenom usvajanju prigovora protiv dela rešenja u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja, sudija pojedinac odmah obaveštava izvršnog poverioca da je deo rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje postao izvršna isprava na osnovu koje može ponovo da se zahteva izvršenje, u istom ili drugom postupku.
Žalba protiv rešenja veća i postupanje sudije pojedinca po žalbi
Član 106
Na pravo na žalbu protiv rešenja veća i na postupanje sudije pojedinca po žalbi shodno se primenjuju odredbe o žalbi protiv rešenja veća (član 94) i o postupanju sudije pojedinca po žalbi (član 95) koje važe kada se pobija samo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje.
Preinačenje od drugostepenog suda
Član 107
Ako drugostepeni sud preinači rešenje veća kojim se u celini odbija ili usvaja prigovor primenjuju se odredbe o posledicama usvajanja i odbijanja prigovora u celini (član 105. st. 1. i 2).
Ako drugostepeni sud preinači rešenje o odbijanju prigovora protiv dela rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje i o istovremenom usvajanju prigovora protiv dela rešenja u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja tako da usvoji prigovor protiv prvog dela rešenja, primenjuju se odredbe o posledicama usvajanja prigovora u celini (član 105. stav 2).
Ako drugostepeni sud preinači rešenje o odbijanju prigovora protiv dela rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje i o istovremenom usvajanju prigovora protiv dela rešenja u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja tako da odbije prigovor protiv dela rešenja u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja, sudija pojedinac odmah dostavlja spise predmeta javnom izvršitelju da sprovede izvršenje.]
Pretpostavke za prigovor i sadržina prigovora
[ČLAN 44 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu.
Prigovor trećeg lica može da se podnese do okončanja izvršnog postupka.
Prigovor trećeg lica mora da sadrži njegove identifikcione podatke iz člana 30. ovog zakona.
Treće lice dužno je da u prigovoru navede razloge za prigovor i da uz prigovor priloži isprave kojima dokazuje postojanje svoga prava, inače se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu.
Prigovor se dostavlja izvršnom poveriocu da se o njemu izjasni u roku od osam dana od dana dostavljanja, uz upozorenje na posledice propuštanja (član 109. stav 1).
[Prigovor se dostavlja izvršnom poveriocu da se o njemu izjasni u roku od osam dana, uz upozorenje na posledice propuštanja (član 109. stav 1), a dostavlja se i izvršnom dužniku.]
Prigovor se dostavlja i izvršnom dužniku da se o njemu izjasni u roku od osam dana od dana dostavljanja.
Odluke o prigovoru trećeg lica
[ČLAN 45 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ako se izvršni poverilac blagovremeno ne izjasni o prigovoru ili ne ospori prigovor ili ako treće lice dokaže prigovor pravnosnažnom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom prigovor se rešenjem usvaja, a izvršni postupak se u pogledu predmeta izvršenja obustavlja uz ukidanje rešenja o izvršenju i svih sprovedenih radnji.
U ostalim slučajevima, prigovor se rešenjem odbija.
Protiv rešenja o usvajanju prigovora može se izjaviti žalba.
[ČLAN 46 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 110
(Brisano)
Član 110
Protiv rešenja o odbacivanju ili usvajanju prigovora dozvoljen je prigovor.
Protiv rešenja o odbijanju prigovora žalba nije dozvoljena.
Ako usvoji prigovor protiv rešenja o odbacivanju prigovora, veće odmah odlučuje o osnovanosti prigovora.]
Parnični postupak za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja
[ČLAN 47 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Treće lice može u roku od 30 dana od dana prijema [pravnosnažnog] rešenja o odbacivanju ili odbijanju prigovora da pokrene parnični postupak protiv izvršnog poverioca radi utvrđenja da je izvršenje na predmetu nedozvoljeno.
Pokretanje parničnog postupka ne odlaže izvršenje.
Izvršni dužnik koji osporava pravo trećeg lica mora da bude obuhvaćen tužbom.
[Na parnični postupak primenjuju se odredbe o parničnom postupku za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja (član 81).]
Ako izvršni postupak nije još okončan, a sud je pravnosnažnom odlukom utvrdio nedozvoljenost izvršenja na predmetu, javni izvršitelj, na predlog trećeg lica, u pogledu tog predmeta obustavlja izvršni postupak i ukida rešenje o izvršenju i sve sprovedene radnje.
Kada ne može da se zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim
Suvlasnik čiji udeo na pokretnoj stvari ne prelazi polovinu njene vrednosti ne može zahtevati da se izvršenje na stvari u pogledu njegovog udela proglasi nedozvoljenim.
Iz iznosa koji se dobije prodajom stvari on ima pravo da zahteva isplatu dela cene koji je srazmeran njegovom udelu pre svih drugih lica koja imaju pravo na namirenje i pre namirenja troškova izvršnog postupka, ili pravo da zahteva da mu se stvar ustupi ako položi jemstvo u visini udela izvršnog dužnika na stvari.
Ako je njegov udeo na stvari osporen, može da podnese tužbu protiv izvršnog poverioca radi utvrđenja postojanja njegovog udela.
PROTIVIZVRŠENJE
[ČLAN 48 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršni dužnik može, kada je izvršenje već sprovedeno [okončano], podneti sudu predlog za protivizvršenje.
U predlogu za protivizvršenje sadržan je zahtev da sud donese rešenje kojim obavezuje izvršnog poverioca da vrati izvršnom dužniku ono što je primio izvršenjem u roku od osam dana i odredi sredstvo i predlog izvršenja ako izvršni poverilac ne vrati što je primio u roku.
Predlog za protivizvršenje podnosi se sudu koji je mesno nadležan da izvršnom dužniku prinudno vrati ono što je izvršni poverilac primio.
Isti sud i odlučuje o predlogu.
Sud rešenjem odbacuje predlog za protivizvršenje koji ne sadrži zahtev da se izvršni poverilac obaveže da vrati ono što je primio ili u kome nisu naznačeni sredstvo i predmet izvršenja, bez prethodnog vraćanja predloga na dopunu.
[ČLAN 49 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Predlog za protivizvršenje podnosi se ako je:
1) izvršna isprava pravnosnažno ili konačno ukinuta, preinačena, poništena, stavljena van snage ili je na drugi način utvrđeno da nema dejstvo - u roku od 30 dana od kada je izvršni dužnik primio odluku o tome;
2) u toku izvršnog postupka izvršni dužnik dobrovoljno namirio potraživanje izvršnog poverioca mimo suda tako da je izvršni poverilac dvostruko namiren - u roku od 30 dana od dana kada je izvršenje sprovedeno [okončanja izvršnog postupka];
3) rešenje o izvršenju ukinuto ili preinačeno tako da je predlog za izvršenje odbačen ili odbijen - u roku od 30 dana od kada je izvršni dužnik primio odluku;
4) pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena nedozvoljenost izvršenja - u roku od 30 dana od kada je izvršni dužnik primio odluku;
5) izvršni poverilac primio više od svog potraživanja ili ako pri izvršenju na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima nisu poštovane odredbe o ograničenju izvršenja - u roku od 30 dana od dana kada je izvršenje sprovedeno [okončanja izvršnog postupka].
Izvršni dužnik ne može da ostvaruje potraživanje u parničnom postupku dok ne istekne rok u kome može da predloži protivizvršenje.
Postupak po predlogu za protivizvršenje
[ČLAN 50 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Predlog za protivizvršenje dostavlja se izvršnom poveriocu koji se može o njemu izjasniti u roku od osam dana od dana dostavljanja [da se o njemu izjasni u roku od osam dana, uz upozorenje na posledice propuštanja].
[Ako se izvršni poverilac blagovremeno ne izjasni o predlogu ili predlog ne ospori, predlog se usvaja.
Blagovremeno osporeni predlog usvaja se ili odbija, u zavisnosti od okolnosti.]
Sadržina rešenja o usvajanju predloga za protivizvršenje i žalba
[ČLAN 51 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
U rešenju o usvajanju predloga za protivizvršenje sud obavezuje izvršnog poverioca da vrati izvršnom dužniku ono što je primio izvršenjem u roku od osam dana i određuje sredstvo i predmet [predlog] izvršenja ako izvršni poverilac ne vrati što je primio u roku.
Žalba kojom izvršni poverilac pobija celo rešenje ili deo rešenja kojim je obavezan da izvršnom dužniku vrati što je primio odlaže izvršenje dela rešenja kojim se određuju sredstvo i predmet izvršenja samo ako izvršni poverilac uz žalbu položi jemstvo u visini potraživanja izvršnog dužnika.
Žalba kojom se pobija samo deo rešenja kojim se određuju sredstvo i predmet izvršenja ne odlaže izvršenje rešenja kojim se usvaja predlog za protivizvršenje.
U svemu ostalom, na žalbu protiv usvajanja predloga za protivizvršenje shodno se primenjuju odredbe o žalbi protiv rešenja o izvršenju, izuzev odredaba o obaveznom dostavljanju žalbe na odgovor.
Predlog za protivizvršenje odbija se ako su na predmetu nastupile takve stvarne ili pravne promene da vraćanje predmeta više nije moguće.
Izvršni dužnik može u tom slučaju svoje pravo odmah da ostvaruje u parničnom postupku.
Predlog za protivizvršenje može podneti i treće lice, ako je izvršenje sprovedeno na predmetu na kome je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena nedozvoljenost izvršenja, u roku od 30 dana od kada je treće lice primilo odluku.
U svemu ostalom shodno se primenjuju odredbe o protivizvršenju na predlog izvršnog dužnika.
ODLAGANJE IZVRŠENJA
Odlaganje na predlog izvršnog poverioca
[ČLAN 52 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Na predlog izvršnog poverioca, javni izvršitelj rešenjem protiv koga žalba nije dozvoljena, odlaže izvršenje koje nije još počelo.
Ako je sprovođenje izvršenja počelo, a izvršni dužnik se usprotivi odlaganju u ostavljenom roku, javni izvršitelj odbija predlog izvršnog poverioca.
Ako izvršenje može da se zahteva samo u određenom roku, izvršni poverilac može predložiti odlaganje samo dok taj rok ne istekne, inače javni izvršitelj odbacuje predlog.
Protiv rešenja o odbacivanju ili odbijanju predloga izvršnog poverioca može se izjaviti prigovor [žalba nije dozvoljena].
Ako se stranka saglasi s odlaganjem predloženim od protivne stranke ili ako se stranke saglase s odlaganjem koje je predložilo treće lice, rešenjem se utvrđuje da je izvršenje odloženo sporazumom stranaka.
Rešenje se u tom slučaju donosi bez ispitivanja razloga za odlaganje.
Ako odlaganje predloži izvršni dužnik ili treće lice, sporazum je moguć do pravnosnažnosti rešenja o predlogu za odlaganje.
Ako je izvršenje odloženo sporazumom stranaka, vreme na koje je odloženo izvršenje ne računa se u trajanje postupka u pogledu zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Protiv rešenja o odlaganju sporazumom stranaka žalba nije dozvoljena.
Odlaganje izvršenja na predlog izvršnog dužnika
Izvršni dužnik može jednom u toku izvršnog postupka da predloži javnom izvršitelju da se odloži izvršenje.
Izvršenje može u tom slučaju da se odloži ako izvršni dužnik učini verovatnim da bi usled izvršenja pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, koja je veća od one koju bi zbog odlaganja pretrpeo izvršni poverilac, i ako odlaganje opravdavaju naročiti razlozi koje izvršni dužnik dokaže javnom ili po zakonu overenom ispravom.
Na predlog izvršnog poverioca, koji je moguć do donošenja rešenja o predlogu izvršnog dužnika, javni izvršitelj uslovljava odlaganje polaganjem jemstva od strane izvršnog dužnika, izuzev ako bi polaganje jemstva dovelo izvršnog dužnika ili članove njegove porodice u tešku oskudicu.
Smatra se da je predlog za odlaganje povučen ako izvršni dužnik ne položi jemstvo u roku koji je odredio javni izvršitelj.
Odlaganje na predlog trećeg lica
[ČLAN 53 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Na predlog trećeg lica koje je podnelo prigovor da se izvršenje na nekom predmetu izvršenja proglasi nedozvoljenim, javni izvršitelj može odložiti [odlaže] izvršenje, samo jednom u toku izvršnog postupka, ako treće lice dokazuje svoje pravo pravnosnažnom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom.
Predlog trećeg lica za odlaganje izvršenja mora da sadrži njegove identifikacione podatke iz člana 30. ovog zakona.
[ČLAN 54 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 124
Predlog izvršnog dužnika za odlaganje izvršenja dostavlja se izvršnom poveriocu koji u roku od tri dana od dana dostavljanja može dati odgovor.
Predlog trećeg lica za odlaganje izvršenja dostavlja se izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku koji u roku od tri dana od dana dostavljanja mogu dati odgovor.
Javni izvršitelj je dužan da rešenje o predlogu za odlaganje izvršnog dužnika ili trećeg lica donese u roku od pet dana od prijema odgovora iz st. 1. i 2. ovog člana, odnosno od isteka roka za davanje odgovora i da rešenje otpravi u roku od tri radna dana od dana donošenja.
Protiv rešenja donetog o predlogu za odlaganje izvršnog dužnika ili trećeg lica dozvoljen je prigovor.
[Član 124
Javni izvršitelj dužan da rešenje o predlogu za odlaganje izvršnog dužnika ili trećeg lica donese u roku od pet dana od njegovog prijema i da rešenje otpravi u roku od tri radna dana od dana donošenja.
Protiv rešenja donetog o predlogu za odlaganje izvršnog dužnika ili trećeg lica dozvoljen je prigovor.]
[ČLAN 55 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Rešenje o odlaganju izvršenja proizvodi dejstvo od donošenja.
Dok traje odlaganje ne preduzimaju se radnje kojima se sprovodi izvršenje.
Izuzetno, posle donošenja rešenja o odlaganju u postupku namirenja novčanog potraživanja preduzimaju se radnje na osnovu kojih izvršni poverilac stiče založno pravo ili pravo namirenja na predmetu izvršenja, i procenjuje vrednost predmeta izvršenja.
Podnošenje predloga za odlaganje izvršenja, kao i podnošenje prigovora protiv rešenja kojim je odbačen ili odbijen predlog za odlaganje izvršenja, ne odlaže izvršenje.
Vreme na koje se odlaže izvršenje
[ČLAN 56 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Odlaganje na predlog izvršnog poverioca traje koliko je izvršni poverilac predložio. Ako izvršenje može da se zahteva samo u određenom roku, odlaganje traje dok rok ne istekne.
Kada je izvršenje odloženo na predlog izvršnog dužnika ili trećeg lica, trajanje odlaganja određuje javni izvršitelj u zavisnosti od okolnosti.
Nastavljanje odloženog izvršenja
Izvršenje se nastavlja po službenoj dužnosti čim istekne vreme na koje je odloženo.
Na predlog izvršnog poverioca, izvršenje može da se nastavi pre isteka vremena na koje je odloženo, ako izvršni poverilac učini verovatnim da su prestali razlozi za odlaganje ili ako položi jemstvo.
Ako je trajanje odlaganja određeno sporazumom stranaka ili stranaka i trećeg lica, izvršenje se nastavlja pre isteka vremena na koje je odloženo samo uz saglasnost svih njih.
Ako je izvršenje odloženo na predlog izvršnog poverioca ili po sporazumu stranaka ili stranaka i trećeg lica, javni izvršitelj je dužan da na predlog izvršnog poverioca, koji je stupio u izvršni postupak, nastavi izvršenje.
Protiv rešenja o nastavljanju izvršenja pre isteka vremena na koje je odloženo dozvoljen je prigovor.
OKONČANJE IZVRŠNOG POSTUPKA
Načini okončanja izvršnog postupka
Izvršni postupak okončava se obustavom ili zaključenjem.
Izvršni postupak okončan je i kad rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje postane pravnosnažno.
[ČLAN 57 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj po službenoj dužnosti rešenjem obustavlja izvršni postupak:
1) ako je izvršna isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju pravnosnažno ili konačno ukinuta, preinačena ili stavljena van snage;
2) ako je potvrda o izvršnosti odluke pravnosnažno ukinuta;
3) ako stranka premine, a potraživanje nije nasledivo;
4) ako stranka koja je pravno lice prestane da postoji, a nema pravnog sledbenika;
5) ako potraživanje prestane da postoji;
6) ako je izvršenje postalo nemoguće ili ne može da se sprovede iz drugih razloga (propao je predmet izvršenja, izvršni dužnik nema imovinu i sl.);
7) iz drugih razloga određenih ovim ili drugim zakonom.
Rešenjem o obustavi ukidaju se i sve sprovedene radnje, ako se time ne dira u stečena prava drugih lica.
[Radnje kojima je izvršni poverilac stekao založno pravo u izvršnom postupku ne ukidaju se ako je postupak obustavljen zbog stečaja nad izvršnim dužnikom.]
[ČLAN 58 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršni postupak zaključuje se posle namirenja izvršnog poverioca tako što se zaključkom utvrđuje da je preduzeta poslednja izvršna radnja.
[Izuzetno, kad su Republika Srbija ili organizacija za socijalno osiguranje izvršni dužnici novčane obaveze, izvršni postupak smatra se zaključenim kada Narodna banka Srbije obavesti javnog izvršitelja da je izvršenje sprovedeno u celini.]
Izvršni poverilac [u tom slučaju] može da predloži javnom izvršitelju nastavak izvršnog postupka ako smatra da nije pravilno ili u celini namiren, u roku od 30 dana od dana dostavljanja zaključka iz stava 1. ovog člana [kada se izvršni postupak smatra zaključenim].
Protiv rešenja o predlogu za nastavak izvršenja dozvoljen je prigovor.
NOVČANA KAZNA
[ČLAN 59 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Novčana kazna izriče se izvršnom dužniku koji otuđuje, skriva, oštećuje ili umanjuje svoju imovinu ili preduzima radnje koje mogu naneti nepopravljivu ili teško popravljivu štetu izvršnom poveriocu, koji sprečava sud ili javnog izvršitelja da preduzmu pojedine radnje izvršenja ili obezbeđenja, ponaša se protivno rešenju o obezbeđenju, ometa rad organizacije za prinudnu naplatu, ili poslodavca ili bilo koga ko izvršava rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ili sprečava ili ometa pregled nepokretnosti ili popis pokretnih stvari ili procenu njihove vrednosti.
Izvršnom dužniku, dužniku izvršnog dužnika, banci, poslodavcu izvršnog dužnika, Agenciji za privredne registre, Centralnom registru hartija od vrednosti, Republičkom geodetskom zavodu i organu starateljstva može da se izrekne novčana kazna ako ne postupe po nalogu ili zabrani suda ili javnog izvršitelja, a banci i ako ne postupi po nalogu ili zabrani organizacije za prinudnu naplatu.
Novčana kazna izriče se i svakom drugom licu koje ometa ili sprečava sprovođenje izvršenja.
Novčanu kaznu izriče sud rešenjem, na sopstvenu inicijativu ili na predlog izvršnog poverioca ili javnog izvršitelja, vodeći računa o značaju radnje ili propuštanja zbog kojih se izriče kazna. Lice kome je izrečena novčana kazna poučava se u rešenju da može da mu se izrekne nova novčana kazna, a izvršni dužnik i o mogućnosti da se novčana kazna zameni merom zatvora.
Fizičkom licu, fizičkom licu koje obavlja delatnost, preduzetniku i odgovornom licu u pravnom licu ili u državnom organu, izriče se novčana kazna od 10.000 do 200.000 dinara, a pravnom licu ili državnom organu od 100.000 do 2.000.000 dinara.
Novčana kazna može ponovo da se izriče, dok ne prestanu razlozi za njeno izricanje.
Protiv rešenja o izricanju novčane kazne dozvoljen je prigovor.
Zamena novčane kazne u meru zatvora
[ČLAN 60 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Rok za plaćanje novčane kazne jeste osam dana od dostavljanja rešenja o njenom izricanju.
Ako novčana kazna ne bude plaćena u roku, sud koji je izrekao novčanu kaznu odmah donosi rešenje o izvršenju novčane kazne i troškova njenog izricanja i izvršenja, protiv koga je dozvoljen prigovor.
Rešenje o izvršenju izvršava sud ili javni izvršitelj, zavisno od toga ko sprovodi izvršenje rešenja o izvršenju povodom koga je doneto rešenje o izricanju novčane kazne.
Ako javni, odnosno sudski izvršitelj obavesti sud da ne može da se sprovede izvršenje novčane kazne, sud koji ju je izrekao odmah donosi rešenje kojim svakih 1.000 dinara novčane kazne zamenjuje jednim danom mere zatvora, a najviše do 60 dana. Na izvršenje mere zatvora primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija, osim odredaba o odlaganju izvršenja kazne [Mera zatvora izvršava se prema zakonu kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija].
Ako prestanu razlozi zbog kojih je novčana kazna izrečena, sud može rešenjem protiv koga nije dozvoljena žalba naložiti da se novčana kazna snizi ili ne izvrši. O tome se izvršni dužnik poučava u rešenju o izricanju novčane kazne.
Protiv rešenja kojim se novčana kazna zamenjuje merom zatvora dozvoljen je prigovor, koji odlaže izvršenje rešenja.
SPROVOĐENJE IZVRŠENJA
Izvršenje počinje da se sprovodi pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju.
Izvršenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave sprovodi se posle njegove pravnosnažnosti, izuzev kad je doneto na osnovu menice.
Izvršenje se sprovodi u granicama koje su određene rešenjem o izvršenju.
Namirenje izvršnog poverioca pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave
Izvršni poverilac može da se namiri i pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave.
Ali nepokretnosti ili pokretne stvari na kojima se namiruje novčano potraživanje ne mogu biti prodate pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju.
Sprovođenje izvršenja od javnog izvršitelja i suda
Javni izvršitelj počinje da sprovodi izvršenje kada, s obzirom na sredstvo izvršenja, preduzme prvu radnju određenu ovim zakonom.
Ako je sud isključivo nadležan za izvršenje, on prelazi na sprovođenje izvršenja po službenoj dužnosti kada, s obzirom na sredstvo izvršenja, preduzme prvu radnju određenu ovim zakonom.
Dužnost posredovanja javnog izvršitelja
Javni izvršitelj dužan je da posreduje između stranaka radi sporazumnog namirenja izvršnog poverioca.
Odnos izvršnog poverioca i javnog izvršitelja
[ČLAN 61 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj izvodi svoja ovlašćenja iz zakona i stara se o tome da se izvršni poverilac što brže i povoljnije namiri uz poštovanje zakona i prava izvršnog dužnika i svih učesnika u postupku.
Javni izvršitelj nije dužan da se povinuje predlogu izvršnog poverioca da preduzme ili ne preduzme neku radnju na koju je samo javni izvršitelj ovlašćen. Ako su i jedan i drugi ovlašćeni da preduzmu istu radnju, jedan ne može da opozove radnju drugog.
Javni izvršitelj ne može izvršnom poveriocu otkazati sprovođenje izvršenja.
[ČLAN 62 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Dobrovoljno namirenje novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka
Član 138a
Postupak dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka započinje podnošenjem pismenog predloga izvršnog poverioca.
Uz predlog iz stava 1. ovog člana izvršni poverilac je dužan da javnom izvršitelju dostavi i izvršnu ili verodostojnu ispravu kojom dokazuje postojanje i dospelost svog potraživanja.
Ukoliko se postupak iz stava 1. ovog člana vodi radi dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih ili srodnih delatnosti, predlog se podnosi javnom izvršitelju čija se nadležnost određuje u skladu sa članom 393. ovog zakona.
Javni izvršitelj će izvršnom poveriocu naložiti da uplati predujam na ime troškova ovog postupka u skladu sa odredbama Javnoizvršiteljske tarife u roku od osam dana od dana dostavljanja naloga za uplatu predujma. Ukoliko izvršni poverilac ne uplati predujam u propisanom roku smatraće se da je predlog iz stava 1. ovog člana povučen.
Javni izvršitelj poziva izvršnog dužnika da dobrovoljno namiri novčano potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave.
Javni izvršitelj poučava izvršnog dužnika o pogodnostima dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka.
Postupak iz stava 1. ovog člana smatra se okončanim bezuspešnim protekom roka od 60 dana, zaključenjem sporazuma između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika ili dobrovoljnim namirenjem novčanog potraživanja iz izvršne ili verodostojne isprave.
U slučaju da potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave bude dobrovoljno namireno u celini ili delimično, kao i u slučaju zaključenja sporazuma između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, javni izvršitelj ima pravo na naknadu u skladu sa Javnoizvršiteljskom tarifom. U tom slučaju troškove postupka iz stava 1. ovog člana konačno snosi izvršni dužnik.
Postupak iz stava 1. ovog člana nije uslov za pokretanje izvršnog postupka.
Pokretanjem postupka iz stava 1. ovog člana nastaje zastoj zastarelosti u trajanju od 60 dana.
Postupak iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje pravilnikom koji donosi ministar.
Izvršni poverilac može naznačiti da izvršenje nastavi drugi javni izvršitelj umesto već određenog.
U tom slučaju javni izvršitelj donosi zaključak o obustavi sprovođenja izvršenja pred njim i određivanju drugog javnog izvršitelja, i ustupa spise predmeta drugom javnom izvršitelju, koji odmah donosi zaključak o nastavljanju izvršenja.
Sprečenost javnog izvršitelja da nastavi izvršenje
Javni izvršitelj koji je određen da nastavi izvršenje, a sprečen je da prihvati sprovođenje izvršenja, dužan je da u roku od pet dana od dana prijema spisa predmeta obavesti o tome izvršnog poverioca i pozove ga da u narednih pet dana naznači novog javnog izvršitelja, inače obustavlja izvršni postupak.
[ČLAN 63 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršenje se sprovodi svakog radnog dana od 7 do 22 časa.
Izvršenje se može sprovesti izvan tog vremena ako izvršni dužnik izbegava ispunjenje obaveze ili to nalažu naročito opravdani razlozi.
Organizacija za prinudnu naplatu sprovodi izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika svakog radnog dana od 9 do 18.30 [16] časova.
Postupanje pri sprovođenju izvršenja
[ČLAN 64 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj dužan je da izvršne radnje, posebno pretraživanje stana i poslovne ili druge prostorije izvršnog dužnika ili odeće koju on nosi preduzme s dužnom pažnjom prema ličnosti izvršnog dužnika i članovima njegovog domaćinstva.
Izvršnim radnjama (popisu i proceni pokretnih stvari i sl.) u stanu izvršnog dužnika kojima ne prisustvuje izvršni dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, obavezno prisustvuju dva punoletna lica kao svedoci.
Javni izvršitelj može da otvori zaključanu prostoriju samo u prisustvu dva punoletna lica kao svedoka, ako izvršni dužnik nije prisutan ili neće da je otvori.
Lica koja službeno prisustvuju izvršnoj radnji ne mogu biti svedoci njenog preduzimanja.
Javni izvršitelj može da odluči da se radnja sprovođenja izvršenja tonski ili optički snima. Tonski, odnosno optički snimak je sastavni deo zapisnika o preduzetoj radnji.
Zahtev za pružanje policijske pomoći
[ČLAN 65 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj dužan je da najmanje pet radnih dana pre izvršenja radnje pismeno zahteva policijsku pomoć nadležne organizacione jedinice policije, ako je u toku izvršenja već pružen otpor ili se osnovano očekuje, i da u zahtevu navede zbog čega je potrebna. Uz zahtev se prilaže kopija rešenja o izvršenju.
U hitnim slučajevima policijska pomoć može da se zahteva usmeno, a pismeni zahtev se dostavlja u roku od 48 časova. Hitni slučaj postoji kad je policijska pomoć potrebna radi otklanjanja opasnosti po život ili zdravlje ljudi ili imovinu većeg obima.
Postupanje policije po zahtevu za pružanje pomoći
Policija je dužna da po zahtevu za pružanje pomoći odmah izvrši sve bezbednosne provere, privremeno oduzme legalno oružje od lica koja mogu ugroziti izvršenje radnje i da preduzme druge zakonom određene radnje kojima se stvaraju uslovi za bezbedno izvršenje radnje.
Pre početka izvršenja radnje, policija je dužna da izvršnog dužnika i ostala prisutna lica upozori da će upotrebiti sredstva prinude ako budu ometala ili sprečavala izvršenje radnje i preduzeti druge mere i radnje koje prema zakonu mogu da se preduzmu u toku izvršenja, samoinicijativno ili na zahtev javnog izvršitelja.
Ako se pri izvršenju radnje osnovano očekuje narušavanje javnog reda i mira ili nasilje većeg obima, rukovodilac nadležne organizacione jedinice policije može najkasnije 48 časova pre početka izvršenja radnje pismeno zahtevati od javnog izvršitelja da zastane sa izvršenjem, kako bi se preduzele mere i radnje potrebne za bezbedno izvršenje radnje. Javni izvršitelj dužan je da zajedno sa rukovodiocem nadležne organizacione jedinice policije odredi da se radnja izvrši u roku koji ne može biti duži od deset dana.
Ako rukovodilac nadležne organizacione jedinice policije ne izvršava obaveze određene ovim članom, javni izvršitelj o tome obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i nadležnog javnog tužioca, radi vođenja zakonom određenog postupka utvrđivanja odgovornosti.
Raspisivanje poternice za izvršnim dužnikom
Sud koji je doneo rešenje o izvršenju može, na predlog javnog izvršitelja, da naredi da se izda poternica za izvršnim dužnikom ako je po odredbama ovog zakona neophodno njegovo prisustvo a on je u bekstvu ili na drugi način izbegava sprovođenje izvršenja.
Sud dostavlja naredbu organima policije na izvršenje. Naredba sadrži naziv suda koji je izdao naredbu, naziv organizacione jedinice policije kojoj se naredba dostavlja, ime i prezime, jedinstven matični broj građana i prebivalište ili boravište izvršnog dužnika, razlog zbog čega se naređuje izdavanje poternice, naziv suda kome izvršni dužnik treba da se dovede i službeni pečat i potpis sudije koji je izdao naredbu.
Poternicu raspisuje policija nadležna prema mestu suda koji je doneo rešenje o izvršenju.
Kad u izvršnom postupku treba da se pronađu motorna vozila ili drugi predmeti izvršenja javni izvršitelj može da izda naredbu da se izda objava.
Javni izvršitelj dostavlja naredbu organima policije na izvršenje. Naredba sadrži ime i prezime javnog izvršitelja koji je izdao naredbu, naziv organizacione jedinice policije kojoj se naredba dostavlja, identifikacione podatke o predmetu objave, nalog o načinu postupanja sa pronađenim predmetom i službeni pečat i potpis javnog izvršitelja koji je izdao naredbu.
Objavu raspisuje policija nadležna prema mestu suda koji je doneo rešenje o izvršenju.
Policija je dužna da privremeno oduzme motorno vozilo, drugu stvar ili predmet izvršenja. Javni izvršitelj mora da preuzme oduzete predmete u roku od 24 časa od prijema obaveštenja o tome da su oduzeti.
Troškovi pružanja policijske pomoći i preduzimanja policijskih radnji
Troškove pružanja policijske pomoći i preduzimanja policijskih radnji po zahtevu ili naredbi suda ili javnog izvršitelja predstavljaju troškovi angažovanja policijskih službenika i korišćenja prevoznih sredstava i opreme policije, čija visina je određena propisom kojim se određuje visina naknade za usluge koje pruža ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Nadležna organizaciona jedinica policije koja pruža policijsku pomoć ili preduzima policijske radnje u izvršnom postupku dužna je da dostavi obračun troškova javnom izvršitelju. Obračun troškova ulazi u troškove izvršnog postupka.
Iznos troškova uplaćuje se na račun koji je propisan za uplatu javnih prihoda Republike Srbije.
Nepravilnosti u sprovođenju izvršenja
[ČLAN 66 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 148
Stranka i učesnik u postupku mogu zahtevati da se otklone nepravilnosti koje su nastale u toku i povodom sprovođenja izvršenja u roku od osam dana od dana učinjene nepravilnosti.
Zahtev za otklanjanje nepravilnosti koji je podnet od strane učesnika u postupku mora da sadrži njegove identifikacione podatke iz člana 30. ovog zakona.
Zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne može se podneti protiv rešenja suda i javnog izvršitelja.
Zahtev za otklanjanje nepravilnosti može se podneti protiv zaključka samo kada je to propisano ovim zakonom. Rok za podnošenje zahteva iznosi osam dana od dana dostavljanja zaključka stranci ili učesniku u postupku.
Zahtev se podnosi sudu ili javnom izvršitelju, zavisno od toga ko sprovodi izvršenje, koji je dužan da o njemu odluči u roku od osam dana, i ne odlaže izvršenje.
O zahtevu za otklanjanje nepravilnosti odlučuje se rešenjem.
Protiv rešenja kojim je zahtev odbačen ili odbijen, dozvoljen je prigovor.
[Član 148
Stranka i učesnik u postupku mogu zahtevati da se otklone nepravilnosti koje su nastale u toku i povodom sprovođenja izvršenja. Nepravilnosti mogu da se sastoje od nedonošenja odluke i preduzimanja ili propuštanja radnje.
Zahtev za otklanjanje nepravilnosti može da se podnese u roku od 15 dana od dana kada je odluka trebalo da bude doneta, ili radnja preduzeta, ili trebalo da bude preduzeta.
Zahtev se podnosi sudu ili javnom izvršitelju, zavisno od toga ko sprovodi izvršenje, koji je dužan da o njemu odluči u roku od pet dana, i ne odlaže izvršenje.
O zahtevu za otklanjanje nepravilnosti odlučuje se rešenjem.
Ako o zahtevu ne bude odlučeno u roku od pet dana od dana prijema zahteva ili zahtev bude odbačen ili odbijen, dozvoljen je prigovor.]
Osnovanost zahteva za otklanjanje nepravilnosti
[ČLAN 67 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Kad je zahtev za otklanjanje nepravilnosti osnovan, sud, odnosno javni izvršitelj će rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti učinjenih u toku i povodom sprovođenja izvršenja.
[Kad je zahtev za otklanjanje nepravilnosti osnovan, sud, odnosno javni izvršitelj, utvrđuje da je nepravilnost učinjena, ukida preduzete radnje i preduzima ili nalaže preduzimanje radnji kojima se otklanjaju posledice preduzetih radnji.
Kada je zahtev osnovan, a nepravilnost se ogleda u nedonošenju odluke ili propuštanju radnje, sud, odnosno javni izvršitelj, utvrđuje da je nepravilnost učinjena i donosi odluku ili preduzima ili nalaže preduzimanje propuštene radnje.]
Sud, odnosno javni izvršitelj, obaveštava ministarstvo nadležno za pravosuđe (u daljem tekstu: ministarstvo) i Komoru javnih izvršitelja (u daljem tekstu: Komora) o tome da je utvrđeno da je javni izvršitelj učinio nepravilnost u sprovođenju izvršenja.
IZVRŠENJE RADI NAMIRENJA NOVČANOG POTRAŽIVANJA
IZVRŠENJE NA NEPOKRETNOSTIMA
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na nepokretnosti isključivo mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost.
Ako se nepokretnost nalazi na području različitih sudova, mesno je nadležan sud kome je prvom podnet predlog za izvršenje, a ako se više nepokretnosti nalazi na području različitih sudova - sud na čijem se području nalazi nepokretnost koja je prva navedena u predlogu za izvršenje.
Izvršenje novčanog potraživanja na nepokretnosti sprovodi se upisom zabeležbe rešenja o izvršenju u katastar nepokretnosti, procenom vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnog poverioca iz prodajne cene.
[ČLAN 68 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Određivanje izvršenja drugim sredstvima i predmetima ili na drugoj nepokretnosti
Član 151a
Nakon upisa zabeležbe rešenja o izvršenju, javni izvršitelj će, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti ili drugim sredstvom i predmetom izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između visine potraživanja izvršnog poverioca i vrednosti nepokretnosti koju je izvršni poverilac predložio u predlogu za izvršenje, a druga nepokretnost, odnosno drugo sredstvo i predmet izvršenja su dovoljni za namirenje potraživanja izvršnog poverioca u razumnom roku.
Ako su određeni drugo sredstvo i predmet izvršenja, zabeležba rešenja o izvršenju na nepokretnosti ostaje upisana u katastru nepokretnosti sve dok potraživanje izvršnog poverioca ne bude namireno.
Dokaz o svojini izvršnog dužnika
[ČLAN 69 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršni poverilac dužan je da uz predlog za izvršenje novčanog potraživanja na nepokretnosti podnese izvod iz katastra nepokretnosti kojim dokazuje da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika.
Ako je kao vlasnik nepokretnosti upisano neko drugo lice, izvršni poverilac podnosi uz predlog za izvršenje ispravu podobnu da se upiše svojina izvršnog dužnika.
U slučaju iz stava 2. ovog člana sud će doneti rešenje o izvršenju kojim će istovremeno naložiti da se u katastar nepokretnosti upiše pravo svojine u korist izvršnog dužnika.
Stav 3. ovog člana shodno se primenjuje i na zaključak javnog izvršitelja.
[Pravo svojine izvršnog dužnika upisuje se u katastar nepokretnosti na zahtev suda.
Posle upisa prava svojine izvršnog dužnika sud donosi rešenje o izvršenju.]
Izvršenje kad se posle sticanja založnog prava promeni vlasnik nepokretnosti
[ČLAN 70 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 153
Ako se posle sticanja založnog prava na nepokretnosti promeni vlasnik nepokretnosti, založni poverilac naznačava u predlogu za izvršenje novog vlasnika nepokretnosti, kao izvršnog dužnika.
Izvršenje po odredbama ovog člana može se sprovesti samo na nepokretnosti na kojoj postoji založno pravo.
[Član 153
Ako se posle sticanja založnog prava na nepokretnosti promeni vlasnik nepokretnosti, založni poverilac naznačava u predlogu za izvršenje zalogodavca kao izvršnog dužnika, a novi vlasnik dužan je da trpi namirenje na nepokretnosti.
Akti suda i javnog izvršitelja i pismena stranaka i drugih učesnika u postupku dostavljaju se i novom vlasniku nepokretnosti.]
Rešenje o izvršenju kad je nepokretnost u susvojini
Kad je nepokretnost u susvojini, u rešenju o izvršenju određuje se izvršenje na suvlasničkom delu izvršnog dužnika.
Rešenjem o izvršenju može se, uz saglasnost svih suvlasnika, odrediti da se cela nepokretnost proda drugom licu ili nekom suvlasniku.
U tom slučaju ostali suvlasnici namiruju se iz prodajne cene pre troškova izvršnog postupka, srazmerno visini suvlasničkog dela.
Time se ne dira u pravo preče kupovine suvlasnika.
Sticanje prava izvršnog poverioca na namirenje na nepokretnosti
[ČLAN 71 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj odmah dostavlja rešenje o izvršenju organu koji vodi katastar nepokretnosti, radi upisa zabeležbe rešenja o izvršenju na nepokretnosti.
Organ koji vodi katastar nepokretnosti dužan je da upiše zabeležbu rešenja o izvršenju u roku od 72 časa od prijema zahteva za upis, inače se smatra da je zabeležba upisana istekom 72 časa od prijema zahteva za upis.
Po proteku roka iz stava 2. ovog člana organ koji vodi katastar nepokretnosti ne može više odlučivati o zahtevu za upis zabeležbe.
Upisom zabeležbe rešenja o izvršenju izvršni poverilac stiče pravo da se namiri na nepokretnosti (pravo na namirenje) i ako drugo lice kasnije stekne svojinu na njoj.
Izvršni poverilac koji pre upisa zabeležbe rešenja o izvršenju nije stekao založno pravo, stiče od upisa zabeležbe pravo da se namiri pre svakog ko posle toga stekne založno pravo ili pravo na namirenje na nepokretnosti.
Odredbe drugih zakona kojima se propisuje odstupanje od pravila propisanog stavom 2. ovog člana ne proizvode pravno dejstvo.
Promena vlasnika nepokretnosti tokom izvršnog postupka
[ČLAN 72 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Od upisa zabeležbe rešenja o izvršenju nije dozvoljeno da se u katastar nepokretnosti upiše promena prava svojine na nepokretnosti, niti koje drugo stvarno pravo zasnovano na raspolaganju vlasnika, bez obzira kada je raspolaganje učinjeno.
Ako se u toku izvršnog postupka promeni vlasnik nepokretnosti, sprovođenje izvršenja će se nastaviti na predmetnoj nepokretnosti, a novi vlasnik je dužan da trpi namirenje [a promena nije zasnovana na raspolaganju prethodnog vlasnika, postupak se nastavlja prema novom vlasniku kao izvršnom dužniku]. Sve radnje koje su pre toga preduzete ostaju na snazi i novi vlasnik ne može preduzeti radnje koje ne bi mogao da preduzme ni prethodni da do promene nije došlo.
U slučaju iz stava 2. ovog člana javni izvršitelj donosi zaključak o nastavljanju izvršnog postupka protiv novog vlasnika.
[Javni izvršitelj donosi, na predlog izvršnog poverioca, zaključak o nastavljanju izvršnog postupka protiv novog vlasnika kao izvršnog dužnika.]
Posle upisa najstarije zabeležbe rešenja o izvršenju ne može se voditi poseban izvršni postupak radi namirenja nekog drugog potraživanja na istoj nepokretnosti.
Novi izvršni poverilac stupa u već pokrenuti izvršni postupak, a pravo na namirenje stiče upisom zabeležbe rešenja o izvršenju kojim je stupio u izvršni postupak.
Pristupanje izvršnom postupku moguće je do donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti kupcu.
O pristupanju izvršnom postupku javni izvršitelj obaveštava izvršnog poverioca čija je zabeležba rešenja o izvršenju najstarija i izvršne poverioce koji su već pristupili izvršnom postupku.
Posledice pristupanja izvršnom postupku
Izvršni poverilac pristupa izvršnom postupku u stanju u kome se on nalazi i ne može preduzeti radnje koje su pre toga mogle da se preduzmu.
Razlog za obustavu izvršnog postupka koji deluje prema jednom izvršnom poveriocu ne deluje prema ostalima.
Izvršni postupak se ne odlaže ako se razlozi za odlaganje tiču samo jednog izvršnog poverioca, već se pri donošenju zaključka o namirenju odlaže njegovo namirenje dok se postupak prema njemu ne nastavi. Ako se postupak prema njemu ne nastavi, sredstva koja su čuvana za njegovo namirenje predaju se ostalim izvršnim poveriocima ili izvršnom dužniku.
Založni poverioci namiruju se u izvršnom postupku i ako nisu podneli predlog za izvršenje, niti prijavili potraživanje u izvršnom postupku.
Založno pravo prestaje donošenjem zaključka o predaji nepokretnosti kupcu, pa i kada založni poverilac nije u celini namiren.
Kupac nepokretnosti i založni poverilac mogu, do isteka roka za plaćanje prodajne cene, pismeno da ugovore da založno pravo ostane na nepokretnosti i posle njene predaje kupcu, a da kupac preuzme dug izvršnog dužnika prema založnom poveriocu u iznosu u kome bi se založni poverilac namirio iz prodajne cene. Prodajna cena smanjuje se za iznos preuzetog duga.
Sporazum kupca i založnog poverioca mora da odobri javni izvršitelj zaključkom.
Stvarne službenosti na nepokretnosti ne gase se prodajom nepokretnosti.
Prodajom nepokretnosti ne gase se ni lične službenosti ni stvarni tereti koji su upisani u katastar nepokretnosti pre najstarijeg založnog prava na nepokretnosti ili najstarijeg rešenja o izvršenju.
Ostale lične službenosti i stvarni tereti gase se donošenjem zaključka o predaji nepokretnosti.
Imaoci ličnih službenosti i stvarnih tereta koji su ugašeni imaju pravo na naknadu.
[ČLAN 73 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Prodajom nepokretnosti ne prestaje zakup na njoj ako je ugovor o zakupu upisan u katastar nepokretnosti pre najstarijeg založnog prava na nepokretnosti ili najstarijeg rešenja o izvršenju.
Ako nepokretnost nije upisana u katastar nepokretnosti, zakup prestaje prodajom nepokretnosti, osim ako je ugovor o zakupu zaključen u pisanoj formi i na kojem su potpisi ugovarača overeni u skladu sa zakonom, pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju.
Kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca.
Zakup stanova na neodređeno vreme
Prodajom nepokretnosti ne prestaje zakup stana na neodređeno vreme koji je stečen prema zakonu kojim se uređuje stanovanje.
Kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca.
[ČLAN 74 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
U zaključku o prodaji određuje se vreme u kome lica zainteresovana za kupovinu mogu da razgledaju nepokretnost.
U slučaju da izvršni dužnik nije prisutan ili onemogućava pristup nepokretnosti, javni izvršitelj će postupiti na način propisan članom 142. stav 3. i članom 144. stav 2. ovog zakona.
Izuzimanje pojedinih nepokretnosti od izvršenja
Ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika površine do 10 ari.
To ne važi kad se namiruje novčano potraživanje koje je obezbeđeno ugovornom hipotekom ili založnom izjavom.
Procena vrednosti nepokretnosti
Vrednost nepokretnosti procenjuje se prema tržišnoj ceni na dan procene.
Javni izvršitelj može odlučiti i da se nepokretnost proceni na osnovu pismenog obaveštenja o ceni koju dobije od odgovarajućih organizacija, institucija ili pravnih i fizičkih lica odgovarajuće struke.
Javni izvršitelj može da prihvati i procenu vrednosti nepokretnosti koju predloži izvršni poverilac ako nije starija od šest meseci i potiče od odgovarajuće organizacije, institucije ili pravnih i fizičkih lica odgovarajuće struke.
Smanjenje vrednosti nepokretnosti
Pri proceni vrednosti nepokretnosti vodi se računa o tome koliko manje ona vredi zbog toga što određena prava na njoj ostaju i posle prodaje.
Zaključak o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti
Vrednost nepokretnosti utvrđuje se zaključkom.
Obustava izvršnog postupka zbog nedostatka pokrića
[ČLAN 75 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Svako ko ima pravo da se namiri na nepokretnosti, a po redosledu namirenja dolazi pre izvršnog poverioca čija je zabeležba rešenja o izvršenju najstarija, može predložiti da se izvršni postupak obustavi ako procenjena vrednost nepokretnosti ne pokriva njegovo potraživanje [potraživanje izvršnog poverioca].
Predlog za obustavu izvršnog postupka podnosi se u roku od osam dana od dana donošenja zaključka o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti.
Ko ne može biti kupac nepokretnosti
[ČLAN 76 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Kupac nepokretnosti, ni na javnom nadmetanju, ni neposrednom pogodbom, ne može biti izvršni dužnik.
[Kupac nepokretnosti ne može biti, ni na javnom nadmetanju, ni neposrednom pogodbom, izvršni dužnik, javni izvršitelj, zamenik javnog izvršitelja, pomoćnik javnog izvršitelja ili drugo lice koje je zaposleno kod javnog izvršitelja, svako drugo lice koje službeno učestvuje u postupku, niti lice koje je njihov krvni srodnik u pravoj liniji a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik, vanbračni partner ili tazbinski srodnik do drugog stepena ili staratelj, usvojitelj, usvojenik ili hranitelj.]
Kupac nepokretnosti ne može biti ni javni izvršitelj, zamenik javnog izvršitelja, pomoćnik javnog izvršitelja ili drugo lice koje je zaposleno kod javnog izvršitelja, nezavisno od toga da li postupa u konkretnom izvršnom postupku, niti lice koje je njihov krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik, vanbračni partner, tazbinski srodnik do drugog stepena, staratelj, štićenik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj ili hranjenik.
Kupac nepokretnosti ne može biti ni svako drugo lice koje službeno učestvuje u konkretnom izvršnom postupku.
Kupac nepokretnosti ne može biti ni lice zaposleno u ministarstvu kao administrator portala elektronskog javnog nadmetanja, niti lice koje je njegov krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik, vanbračni partner, tazbinski srodnik do drugog stepena, staratelj, štićenik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj ili hranjenik.
U zaključku o prodaji nepokretnosti javni izvršitelj je dužan da upozori na zabranu propisanu ovim članom.
[ČLAN 77 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Imalac zakonskog prava preče kupovine nepokretnosti ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponudiocem ako odmah posle objavljivanja koji je ponudilac najpovoljniji, a pre donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti, izjavi da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.
Imalac ugovornog prava preče kupovine nepokretnosti koje je upisano u katastar nepokretnosti ostvaruje svoje pravo kao i imalac zakonskog prava preče kupovine, ako ne postoji zakonsko pravo preče kupovine, ili postoji a nije iskorišćeno.
Ako se nepokretnost prodaje neposrednom pogodbom javni izvršitelj poziva imaoca zakonskog prava preče kupovine i imaoca ugovornog prava preče kupovine koje je upisano u katastar nepokretnosti da se u roku od osam dana pismeno izjasne da li nameravaju da koriste svoje pravo pod uslovima iz zaključka o dodeljivanju nepokretnosti neposrednom pogodbom.
Imaoci prava preče kupovine polažu jemstvo kao i druga lica.
U slučaju prodaje nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju imalac zakonskog i ugovornog prava preče kupovine iz st. 1. i 2. ovog člana ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponudiocem, ako u roku od tri dana od dana dostavljanja izveštaja o elektronskoj prodaji izjavi da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.
a) Način prodaje nepokretnosti
Nepokretnost se prodaje na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom pogodbom.
Javni izvršitelj može odrediti samo prodaju na javnom nadmetanju.
Stranke mogu da se sporazumeju o prodaji neposrednom pogodbom.
[ČLAN 78 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 171a
Nepokretnost se može prodavati i na elektronskom javnom nadmetanju, ako tako odluči javni izvršitelj po službenoj dužnosti ili na predlog stranke.
Organizaciju i postupak elektronskog javnog nadmetanja bliže uređuje ministar.
b) Prodaja nepokretnosti na javnom nadmetanju
Donošenje zaključka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju
Zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju donosi se odmah posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju.
Sadržina zaključka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju
[ČLAN 79 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Zaključkom se određuju, pre svega, uslovi prodaje na javnom nadmetanju i od kada i kako nepokretnost može da se proda neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka.
Uslovi prodaje nepokretnosti, pre svega, sadrže:
1) bliži opis nepokretnosti sa pripacima;
2) naznaku da li je nepokretnost slobodna od lica i stvari ili da u njoj živi izvršni dužnik s porodicom ili neki drugi neposredni držalac nepokretnosti;
3) prava trećih lica koja ostaju na nepokretnosti i posle njene prodaje;
4) stvarne i lične službenosti i stvarne terete koje kupac preuzima;
5) procenjenu vrednost nepokretnosti i dan procene;
6) vreme i mesto prvog javnog nadmetanja i početnu cenu nepokretnosti na prvom javnom nadmetanju;
7) rok u kome je kupac dužan da plati prodajnu cenu;
8) iznos jemstva koje se polaže, rok u kome se polaže i kome se polaže;[.]
9) upozorenje na zabranu propisanu članom 169. ovog zakona.
U slučaju prodaje nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju zaključak o prodaji sadrži i posebnu napomenu da će se prodaja sprovesti preko portala elektronske prodaje, kao i licitacioni korak određen u procentu od početne cene ne višem od 10%.
U slučaju da se nepokretnost prodaje putem elektronskog javnog nadmetanja zaključak o prodaji mora sadržati i elemente propisane pravilnikom iz člana 171a stav 2. ovog zakona.
Jemstvo se mora uplatiti najkasnije dva dana pre održavanja javnog nadmetanja, inače će se licu uskratiti učestvovanje na javnom nadmetanju.
Rok za plaćanje prodajne cene ne može biti duži od 15 dana od dana donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti.
U uslovima prodaje navodi se i da nepokretnost može biti dodeljena kupcu koji na javnom nadmetanju nije bio najpovoljniji ponudilac (član 192. stav 2).
Objavljivanje i dostavljanje zaključka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju
[ČLAN 80 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju objavljuje se na elektronskoj oglasnoj tabli Komore i na drugi uobičajeni način.
U slučaju prodaje nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju zaključak o prodaji objavljuje se i na portalu elektronske prodaje.
Stranka može o svom trošku da objavi zaključak u sredstvima javnog informisanja [obaveštenja[ i da o zaključku obavesti posrednike u prodaji.
Zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju dostavlja se strankama, založnim poveriocima, učesnicima u postupku, imaocu ugovornog i zakonskog prava preče kupovine koje je upisano u katastar nepokretnosti.
[Zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju dostavlja se strankama, založnim poveriocima, učesnicima u postupku, imaocu zakonskog prava preče kupovine i imaocu ugovornog prava preče kupovine na nepokretnosti koje je upisano u katastar nepokretnosti.]
Javno nadmetanje održava se u kancelariji javnog izvršitelja, ako on drukčije ne odredi.
Polaganje jemstva za učešće na javnom nadmetanju
[ČLAN 81 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Na javnom nadmetanju mogu kao ponudioci da učestvuju samo lica koja su položila jemstvo najkasnije dva dana pre održavanja javnog nadmetanja [do objavljivanja javnog nadmetanja].
Jemstvo iznosi 15% procenjene vrednosti nepokretnosti [desetinu procenjene vrednosti nepokretnosti].
Izvršni poverilac i založni poverilac ne polažu jemstvo ako njihova potraživanja dosežu iznos jemstva i ako bi, s obzirom na njihov redosled namirenja i procenjenu vrednost nepokretnosti, iznos jemstva mogao da se namiri iz prodajne cene.
Kada se nepokretnost prodaje na elektronskom javnom nadmetanju jemstvo se uplaćuje na račun propisan za uplatu javnih prihoda koji ne podleže blokadi, u skladu sa pravilnikom koji uređuje postupak elektronske prodaje.
Javno nadmetanje sa jednim ponudiocem
[ČLAN 82 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javno nadmetanje se održava i ako je prisutno samo jedno lice koje je položilo jemstvo i koje ne spori da je mogući ponudilac, pa i ako ne stavi ponudu (jedan ponudilac).
Na predlog izvršnog poverioca koji se podnosi pre objavljivanja javnog nadmetanja, javni izvršitelj može u tom slučaju odložiti javno nadmetanje.
Ako javnom nadmetanju prisustvuje samo jedan ponudilac koji ne stavi ponudu, javni izvršitelj utvrđuje da javno nadmetanje nije uspelo.
Odredbe st. 1-3. ovog člana shodno se primenjuju i na prodaju nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju.
Prvo i drugo javno nadmetanje
[ČLAN 83 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Održavaju se najviše dva javna nadmetanja.
Prvo javno nadmetanje održava se u roku koji ne može biti kraći od 15, niti duži od 30 dana od dana objavljivanja zaključka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju na elektronskoj oglasnoj tabli Komore.
Ako se nepokretnost prodaje na elektronskom javnom nadmetanju, rok iz stava 2. ovog člana računa se od dana objavljivanja zaključka na portalu elektronske prodaje.
Ako nepokretnost ne bude prodata na prvom javnom nadmetanju javni izvršitelj utvrđuje da ono nije uspelo i na licu mesta zakazuju drugo javno nadmetanje.
Drugo javno nadmetanje mora da počne u roku od najmanje 15, a najviše 30 dana od dana prvog javnog nadmetanja.
Prodajna cena na javnom nadmetanju
Nepokretnost ne može na prvom javnom nadmetanju biti prodata ispod 70% procenjene vrednosti nepokretnosti (početna cena).
Na drugom javnom nadmetanju ne može biti prodata ispod 50% procenjene vrednosti nepokretnosti (početna cena).
Na zajednički predlog stranaka ili izvršnog poverioca javni izvršitelj je dužan da odredi da početna cena na prvom javnom nadmetanju bude viša od 70% procenjene vrednosti nepokretnosti.
Tok javnog nadmetanja
[ČLAN 84 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Pre početka javnog nadmetanja utvrđuje se da li su ispunjeni uslovi za to.
Javno nadmetanje počinje objavljivanjem javnog nadmetanja, i saopštavanjem početne cene [pa se saopštava početna cena i učesnici pozivaju da stave ponudu].
Ako najmanje jedan učesnik prihvati početnu cenu, javni izvršitelj objavljuje sledeću cenu koja je viša i to najviše za 10% od početne cene. Ovaj postupak se ponavlja sve dok poslednja objavljena cena ostane neprihvaćena, nakon čega se javno nadmetanje zaključuje.
[Ponudilac je dužan da ponudi cenu višu od cene koju je ponudio prethodni ponudilac. Nijedan ponudilac ne može da ponudi cenu nižu od početne.]
[Ponudilac je vezan ponudom dok ne bude data ponuda s višom cenom.
Javno nadmetanje zaključuje se kada nijedan ponudilac uprkos dvostrukom pozivu javnog izvršitelja ne ponudi veću cenu.]
O javnom nadmetanju vodi se zapisnik.
Tok javnog nadmetanja u slučaju elektronske prodaje bliže se uređuje pravilnikom iz člana 171a stav 2. ovog zakona.
Zaključak o dodeljivanju nepokretnosti
[ČLAN 85 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Kada zaključi javno nadmetanje javni izvršitelj [ispituje punovažnost ponuda,] objavljuje ko je najpovoljniji ponudilac i posle mogućeg izjašnjenja o korišćenju prava preče kupovine donosi zaključak o dodeljivanju nepokretnosti.
Najpovoljniji ponudilac jeste ponudilac koji je ponudio najvišu objavljenu cenu, a ako je dva ili više učesnika ponudilo najvišu objavljenu cenu najpovoljniji ponudilac je onaj koji je tu cenu prvi ponudio [najvišu cenu].
U slučaju prodaje nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju javni izvršitelj po prijemu izveštaja o elektronskoj prodaji postupa na način predviđen stavom 1. ovog člana.
Sadržina zaključka o dodeljivanju nepokretnosti
[ČLAN 86 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Zaključak o dodeljivanju nepokretnosti sadrži, pored ostalog, ime i prezime ili poslovno ime prva tri najpovoljnija ponudioca.
U zaključku se navodi da će nepokretnost biti dodeljena ponudiocu koji je ponudio neposredno nižu cenu od najpovoljnijeg ponudioca (drugi po redu ponudilac) ili ponudiocu koji je ponudio neposredno nižu cenu od drugog po redu ponudioca (treći po redu ponudilac), ako najpovoljniji i drugi po redu ponudilac ne plate ponuđenu cenu u roku koji je određen zaključkom o prodaji nepokretnosti. Oni se navode u zaključku i ako je imalac prava preče kupovine izjavio da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.
Zaključak se objavljuje na elektronskoj oglasnoj tabli Komore, i dostavlja svima kojima i zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju, kao i ponudiocima na javnom nadmetanju.
Vraćanje i zadržavanje položenog jemstva kod javnog nadmetanja
[ČLAN 87 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ponudiocima čija ponuda [nije punovažna ili koja] nije prihvaćena jemstvo se vraća odmah posle zaključenja javnog nadmetanja.
Drugom i trećem po redu ponudiocu vraća se jemstvo kad najpovoljniji ponudilac plati ponuđenu cenu u roku, a trećem po redu ponudiocu i kad drugi po redu ponudilac plati ponuđenu cenu u roku. Iz jemstva ponudioca koji nije platio ponuđenu cenu namiruju se troškovi javnog nadmetanja i razlika između cene koju je on ponudio i plaćene cene, a ako nakon toga preostane višak, uplatiće se na račun budžeta Republike Srbije.
Ako prva tri ponudioca ne plate ponuđenu cenu u roku, iz njihovog jemstva namiruju se troškovi prvog i drugog javnog nadmetanja, odnosno neposredne pogodbe i razlika u ceni postignutoj na prvom i drugom javnom nadmetanju, odnosno razlika u ceni koja je postignuta na drugom javnom nadmetanju i ceni koja je postignuta u postupku prodaje putem neposredne pogodbe, a ako nakon toga preostane višak, uplatiće se na račun budžeta Republike Srbije.
[Ako prva tri ponudioca ne plate ponuđenu cenu u roku, iz njihovog jemstva namiruju se troškovi drugog javnog nadmetanja i razlika u ceni postignutoj na prvom i drugom javnom nadmetanju.]
Jemstvo u svakom slučaju gubi učesnik koji ne ponudi ni početnu cenu, kao i učesnik koji odustane od javnog nadmetanja. U tom slučaju postupiće se na način propisan st. 2. i 3. ovog člana.
Isto važi i ako je imalac prava preče kupovine izjavio da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.
Neuspeh javnog nadmetanja
[ČLAN 88 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javno nadmetanje nije uspelo ako nema ponudilaca ili ako nijedan ponudilac ne prihvati prodajnu cenu koja je jednaka početnoj ceni.
[Javno nadmetanje nije uspelo ako nema ponudilaca, ako nijedan ponudilac ne stavi ponudu ili ne ponudi prodajnu cenu koja je jednaka početnoj ceni ili viša od nje u roku od deset minuta od početka javnog nadmetanja i ako nijedna ponuda nije punovažna.]
Javno nadmetanje nije uspelo ni ako prva tri ponudioca sa spiska iz zaključka o dodeljivanju nepokretnosti ne plate cenu koju su ponudili u roku.
Neuspeh javnog nadmetanja zaključkom utvrđuje javni izvršitelj.
Pravo izbora izvršnog poverioca posle neuspeha drugog javnog nadmetanja
Ako drugo javno nadmetanje nije uspelo javni izvršitelj odmah poziva izvršnog poverioca da u roku od 15 dana izabere namirenje prodajom nepokretnosti neposrednom pogodbom ili prenosom prava svojine na nepokretnosti.
Izvršni postupak obustavlja se ako izvršni poverilac propusti rok za izbor.
v) Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom
Slučajevi prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom
[ČLAN 89 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Nepokretnost može da se proda neposrednom pogodbom ako se stranke tako sporazumeju ili ako posle neuspeha drugog javnog nadmetanja to izabere izvršni poverilac (član 184. stav 1.).
Ugovor o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom zaključuju u pismenom obliku kupac i javni izvršitelj, u ime i za račun izvršnog dužnika, ili lice koje obavlja komisione poslove prodaje, u svoje ime a za račun izvršnog dužnika. Ugovor se dostavlja poreskoj upravi i jedinici lokalne samouprave, prema mestu nalaženja nepokretnosti.
Jemstvo, u iznosu od 15% procenjene vrednosti nepokretnosti [desetog dela procenjene vrednosti nepokretnosti], kupac polaže neposredno pre zaključenja ugovora o prodaji.
Sporazum o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom i ugovor o prodaji neposrednom pogodbom ne podležu solemnizaciji od javnog beležnika.
Do kada stranke mogu da se sporazumeju o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom
[ČLAN 90 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Sporazum stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom moguć je [u rasponu od objavljivanja zaključka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju, pa] do donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti posle javnog nadmetanja ili donošenja zaključka kojim se utvrđuje da drugo javno nadmetanje nije uspelo.
Sporazum nije dozvoljen dok traje javno nadmetanje, a ako se nepokretnost proda na prvom javnom nadmetanju - dok se ne utvrdi da ono nije uspelo iako je stvar prodata (član 183. stav 2). Posle toga, sporazum je opet dozvoljen dok ne počne drugo javno nadmetanje.
Sporazumom stranaka određuju se kupac nepokretnosti, rok za zaključenje ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i prodajna cena, [koja ne može biti niža od 70% procenjene vrednosti nepokretnosti,] a mogu da se odrede i drugi uslovi.
Založni poverilac čije je pravo upisano pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju mora dati svoj pristanak u pisanoj formi na uslove iz sporazuma u roku od osam dana od dana dostavljanja.
U slučaju da se založni poverilac iz stava 4. ovog člana ne izjasni u roku od osam dana od dana dostavljanja sporazuma, smatra se da je dao pristanak na sporazum, o čemu će ga javni izvršitelj poučiti prilikom dostavljanja sporazuma.
Zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka. Zaključak o dodeljivanju nepokretnosti
[ČLAN 91 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Odmah posle sporazuma stranaka donosi se zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka, kojim se određuju kupac, rok za zaključenje ugovora, cena i rok za plaćanje prodajne cene.
[Odmah posle sporazuma stranaka donosi se zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka, kojim se određuju i rok za zaključenje ugovora i rok za plaćanje prodajne cene. Na sadržinu, objavljivanje i dostavljanje zaključka shodno se primenjuju odredbe o zaključku o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju.]
Ugovor o prodaji može da se zaključi u roku od 20 dana od dana objavljivanja zaključka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka, a rok za plaćanje cene ne može biti duži od 15 dana od dana donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti.
Zaključak o dodeljivanju nepokretnosti donosi se odmah posle zaključenja ugovora o prodaji, pošto javni izvršitelj utvrdi da ugovor ispunjava sve uslove iz zaključka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka i ostale uslove koji su potrebni za njegovu punovažnost.
Izmena sporazuma stranaka. Odustanak od sporazuma i posledice odustanka
[ČLAN 92 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ako se ugovor ne zaključi u roku određenom zaključkom o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka, stranke mogu u naredna tri dana da izmene sporazum [i tako smanje prodajnu cenu na 50% procenjene vrednosti nepokretnosti] i produže rok za zaključenje ugovora.
Za izmenu sporazuma iz stava 1. ovog člana neophodan je pristanak založnog poverioca na način propisan članom 186. st. 4. i 5. ovog zakona.
U tom slučaju javni izvršitelj odmah donosi novi zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka kojim se, pored ostalog, predviđa da ugovor može da se zaključi u roku od deset dana od dana objavljivanja novog zaključka, a da rok za plaćanje prodajne cene ne može biti duži od deset dana od dana donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti.
Ako neka stranka pismeno odustane od sporazuma, ili stranke ne izmene sporazum u roku, ili ugovor ne bude zaključen u roku, ili prodajna cena ne bude plaćena u roku - javni izvršitelj utvrđuje da nepokretnost nije prodata neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka i nastavlja izvršni postupak u stanju u kom se nalazio kad su se stranke sporazumele o prodaji neposrednom pogodbom.
Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca
[ČLAN 93 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca donosi se odmah pošto izvršni poverilac izabere takvo namirenje. Zaključkom se određuju rok za zaključenje ugovora o prodaji i rok za plaćanje prodajne cene.
[Zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca donosi se odmah pošto izvršni poverilac izabere takvo namirenje. Zaključkom se određuju i rok za zaključenje ugovora o prodaji, početna cena nepokretnosti i rok za plaćanje prodajne cene. Na sadržinu, objavljivanje i dostavljanje zaključka shodno se primenjuju odredbe o zaključku o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju.]
Ugovor o prodaji može da se zaključi u roku od 30 dana od dana donošenja [objavljivanja] zaključka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca. Cena nepokretnosti se slobodno ugovora, a rok za plaćanje cene ne može biti duži od 15 dana od dana donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti.
Ugovor o prodaji zaključuje se sa licem koje je potpisalo sporazum sa izvršnim poveriocem o ceni i roku za plaćanje cene i o tome obavestilo javnog izvršitelja.
Ako se nepokretnost proda neposrednom pogodbom, izvršni poverilac smatra se namirenim u visini postignute cene, ali ako je ona niža od 30% procenjene vrednosti nepokretnosti, smatra se namirenim u iznosu od 30% od procenjene vrednosti nepokretnosti.
Zaključak o dodeljivanju nepokretnosti donosi se odmah posle zaključenja ugovora o prodaji.
g) Namirenje prenosom prava svojine na nepokretnosti
Slučajevi namirenja prenosom prava svojine
[ČLAN 94 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ako ugovor o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca ne bude zaključen u roku koji je određen zaključkom o prodaji stvari neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca, ili ako cena ne bude plaćena u roku koji je određen, javni izvršitelj utvrđuje da nepokretnost nije prodata neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca.
Izvršni poverilac poziva se da u roku od osam dana zahteva namirenje prenosom prava svojine na nepokretnosti ili da predloži drugo sredstvo i predmet izvršenja, a ako propusti rok, izvršni postupak se obustavlja.
Poverilac se namiruje prenosom prava svojine na nepokretnosti i ako posle neuspeha javnog nadmetanja izabere namirenje prenosom prava svojine na nepokretnosti (član 184. stav 1).
Polaganje iznosa za namirenje
O prenosu prava svojine na nepokretnosti donosi se zaključak.
U zaključku se, pored ostalog, izvršni poverilac obavezuje da u određenom roku položi novčani iznos potreban da se namire ostala lica koja imaju pravo na namirenje.
Ako izvršni poverilac položi iznos u roku, donosi se zaključak o predaji nepokretnosti, a ako to propusti, izvršni postupak se obustavlja.
Izvršni poverilac kome je preneseno pravo svojine na nepokretnosti smatra se namirenim u iznosu od 50% od procenjene vrednosti nepokretnosti, umanjene za novčani iznos koji je položio za namirenje ostalih lica koja imaju pravo na namirenje.
Ako mu i posle tog umanjenja preostane više od njegovog potraživanja, razliku isplaćuje izvršnom dužniku u roku koji odredi javni izvršitelj, inače se zaključak o predaji nepokretnosti stavlja van snage.
d) Ostale odredbe o prodaji nepokretnosti
Plaćanje prodajne cene
Kupac je dužan da plati prodajnu cenu u roku određenom zaključkom o prodaji nepokretnosti.
Ako najpovoljniji ponudilac s javnog nadmetanja ne plati ponuđenu cenu u roku, zaključkom se oglašava da je prodaja bez dejstva prema njemu i nepokretnost se dodeljuje drugom po redu ponudiocu uz određivanje roka za plaćanje ponuđene cene. Ako ni on cenu ne plati u roku, zaključkom se oglašava da je prodaja bez dejstva prema njemu i nepokretnost dodeljuje trećem po redu ponudiocu uz određivanje roka za plaćanje ponuđene cene. Isto važi i ako je imalac prava preče kupovine izjavio da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.
Ako ni treći po redu ponudilac ne plati cenu u roku, javni izvršitelj utvrđuje da javno nadmetanje nije uspelo.
Ako je kupac izvršni poverilac čije potraživanje ne doseže iznos prodajne cene i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz nje, on plaća na ime cene samo razliku između potraživanja i prodajne cene.
Zaključak o predaji nepokretnosti kupcu
[ČLAN 95 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Zaključak o predaji nepokretnosti kupcu donosi se odmah posle isplate prodajne cene i dostavlja svima kojima i zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju, odnosno neposrednom pogodbom, kao i poreskoj upravi i jedinici lokalne samouprave, prema mestu nalaženja nepokretnosti.
Kupac stiče pravo svojine na nepokretnosti danom donošenja zaključka o predaji.
Zaključak o predaji nepokretnosti sadrži nalog neposrednom držaocu nepokretnosti da u određenom roku preda kupcu državinu nepokretnosti, vreme kada kupac stiče državinu na nepokretnosti, utvrđenje da su se ugasila založna prava, stvarne službenosti i stvarni tereti koji se gase prodajom nepokretnosti, nalog da se sticanje svojine kupca na nepokretnosti upiše u katastar nepokretnosti, kao i nalog da se iz katastra nepokretnosti brišu prava i tereti koji su se ugasili kupovinom ili koje kupac nije preuzeo.
Protiv zaključka o predaji nepokretnosti može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka.
[Ako se protiv zaključka o predaji nepokretnosti podnese zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja, rešenje o usvajanju zahteva ima samo dejstvo osnova za naknadu štete.]
Rešenjem kojim se usvaja zahtev za otklanjanje nepravilnosti iz stava 4. ovog člana ne dira se u stečeno pravo svojine kupca.
Sticanje državine kupca
Neposredni držalac nepokretnosti predaje kupcu državinu u roku određenom zaključkom o predaji nepokretnosti, ako zakonom ili sporazumom s kupcem nije drukčije određeno.
Ako se nepokretnost nalazila i ostaje u državini drugog lica ili izvršnog dužnika, kupac stiče državinu donošenjem zaključka o predaji nepokretnosti.
Iseljenje neposrednog držaoca nepokretnosti
[ČLAN 96 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ako neposredni držalac nepokretnosti ne preda kupcu državinu nepokretnosti u roku koji je određen zaključkom o predaji nepokretnosti javni izvršitelj, na predlog kupca, donosi zaključak koji se sprovodi prema odredbama o izvršenju radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti (čl. 354-358).
Troškove postupka iz stava 1. ovog člana predujmljuje kupac nepokretnosti, a snosi ih neposredni držalac čije se iseljenje sprovodi.
Ne mogu biti prinudno iseljeni imaoci ličnih službenosti koje se ne gase prodajom nepokretnosti, zakupci čiji ugovor o zakupu ne prestaje prodajom nepokretnosti i zakupci stana na neodređeno vreme koji su stekli zakup na osnovu zakona kojim se uređuje stanovanje.
Namirenje počinje odmah posle donošenja zaključka o predaji nepokretnosti kupcu.
O namirenju se donosi zaključak.
Javni izvršitelj dužan je da u roku od 30 dana od dana donošenja zaključka o namirenju prenese sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti sa svoga namenskog računa na račun lica koja se namiruju.
Zaključak o namirenju zasniva se na stanju stvari iz spisa predmeta, katastra nepokretnosti i drugih javnih knjiga.
Pri tome se uzimaju u obzir samo potraživanja sadržana u rešenju o izvršenju koje je postalo pravnosnažno pre donošenja zaključka o namirenju.
Potraživanja sadržana u rešenju o izvršenju koje nije postalo pravnosnažno do donošenja zaključka o namirenju, namiruju se posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, iz prodajne cene koja možda preostane.
Ostatak cene predaje se izvršnom dužniku.
Ko se namiruje iz prodajne cene i kako
Iz prodajne cene namiruje se izvršni poverilac čija je zabeležba rešenja o izvršenju najstarija, izvršni poverioci koji su pristupili izvršnom postupku, založni poverioci i lica koja imaju pravo na naknadu zbog gašenja ličnih službenosti i stvarnih tereta prodajom nepokretnosti ako su potraživanja naknade prijavila do donošenja zaključka o namirenju.
[ČLAN 97 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Iz prodajne cene prvenstveno se namiruju, sledećim redosledom:
1) troškovi izvršnog postupka koji su prijavljeni do donošenja zaključka o namirenju;
2) potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja koja se dokazuju izvršnom ispravom koja je nastala pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju i prijavljena su do donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti.
Potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja namiruju se tek ako se prodajna cena ne iscrpe namirenjem troškova izvršnog postupka.
Ako svi troškovi izvršnog postupka ne mogu da se namire u celini, namiruju se srazmerno njihovoj visini, a to važi i za potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja.
Redosled namirenja ostalih potraživanja
Pošto se namire potraživanja koja se prvenstveno namiruju, ostala se razvrstavaju na tri reda namirenja:
1) potraživanja založnih poverilaca;
2) potraživanja lica koja imaju pravo na naknadu zbog gašenja ličnih službenosti i stvarnih tereta prodajom nepokretnosti;
3) potraživanja izvršnih poverilaca.
Namirenje narednog reda namirenja počinje kad se poverioci iz prethodnog reda namire u celini.
Ako prodajna cena nije dovoljna da se namire svi poverioci iz istog reda namirenja, oni se namiruju prema redosledu sticanja prava na namirenje, a ako su pravo na namirenje stekli istovremeno, namiruju se srazmerno visini svojih potraživanja.
Založni poverioci stiču pravo na namirenje prema vremenu sticanja založnog prava, poverioci naknade zbog gašenja ličnih službenosti i stvarnih tereta prema vremenu upisa ličnih službenosti i stvarnih tereta u katastar nepokretnosti, a izvršni poverioci prema vremenu upisa zabeležbe njihovog rešenja o izvršenju u katastar nepokretnosti.
Troškovi koji su dosuđeni u izvršnoj ispravi imaju isti redosled namirenja kao glavno potraživanje, što važi i za kamate koje su određene zakonom kojim se uređuje hipoteka.
Visina naknade za lične službenosti i stvarne terete
Ako lica koja imaju pravo na naknadu zbog gašenja ličnih službenosti i stvarnih tereta prodajom nepokretnosti i izvršni poverioci pismeno ne ugovore visinu naknade do donošenja zaključka o namirenju, naknadu određuje javni izvršitelj.
Pri tome prvenstveno uzima u obzir vreme u kome bi lična službenost ili stvarni teret još trajali, njihovu vrednost i životnu dob njihovih imalaca.
Kupac nepokretnosti i imalac prava lične službenosti ili stvarnog tereta mogu, do kraja roka za plaćanje prodajne cene, pismeno da ugovore da kupac preuzme ličnu službenost ili stvarni teret, a da se iznos naknade date za preuzimanje odbije od prodajne cene.
Lice koje se namiruje iz prodajne cene može pred javnim izvršiteljem, pismeno ili usmeno na zapisnik, osporiti postojanje potraživanja drugog lica, njegovu visinu i redosled namirenja, ako to čini povoljnijim njegove izglede za namirenje.
Osporavanje je moguće do donošenja zaključka o namirenju.
Upućivanje na parnicu posle osporavanja potraživanja
Javni izvršitelj ili rešenjem odlučuje o osporavanju ili zaključkom upućuje lice koje osporava potraživanje da pokrene parnični postupak u roku od 15 dana.
Javni izvršitelj odlučuje o osporavanju ako među strankama nisu sporne činjenice ili ako se osporavanje dokazuje pravnosnažnom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom izjavom. Protiv rešenja žalba nije dozvoljena.
Ako prihvati osporavanje javni izvršitelj zaključkom upućuje lice čije je potraživanje osporeno da pokrene parnični postupak u roku od 15 dana od prihvatanja osporavanja. Ako ne prihvati osporavanje javni izvršitelj zaključkom upućuje lice koje osporava potraživanje da pokrene parnični postupak u roku od 15 dana od neprihvatanja osporavanja.
Iznos osporenog potraživanja polaže se u depozit javnog izvršitelja.
Ako lice koje je upućeno na parnicu ne pokrene parnični postupak u roku koji je odredio javni izvršitelj, smatra se da nije osporilo potraživanje, odnosno da je odustalo od namirenja potraživanja u izvršnom postupku.
Time se ne dira u pravo lica koje je upućeno na parnicu da posle okončanja izvršnog postupka pokrene parnični postupak protiv lica čije je potraživanje osporeno, odnosno lica koje je osporilo potraživanje.
Presuda koja se donese u parnici o osporenom potraživanju deluje prema izvršnom dužniku i svim poveriocima.
Javni izvršitelj može, na predlog lica čije je potraživanje osporeno, usloviti odlaganje donošenja zaključka o namirenju i namirenje osporenog potraživanja polaganjem jemstva za štetu koju ono može pretrpeti zbog odlaganja namirenja.
Ako lice koje je osporilo potraživanje ne položi jemstvo u roku koji je odredio javni izvršitelj smatra se da nije osporilo potraživanje.
Lice čije je potraživanje neosnovano osporeno i koje usled toga pretrpi štetu ima pravo da je naplati iz položenog jemstva.
4. Posebne odredbe o namirenju pojedinih potraživanja
Potraživanje založnog poverioca koje nije dospelo
Potraživanje založnog poverioca koje nije dospelo do donošenja zaključka o namirenju izdvaja se i deponuje kod javnog izvršitelja i ispunjava prema rokovima dospeća.
Ipak, založni poverilac može zahtevati da se namiri pre dospelosti potraživanja, na osnovu zaključka o namirenju, prema redosledu namirenja založnih poverilaca.
U tom slučaju potraživanje založnog poverioca za koje nije ugovorena kamata, namiruje se tako što se od glavnog duga odbija iznos koji odgovara zateznoj kamati obračunatoj od donošenja zaključka o namirenju do dospelosti potraživanja, a potraživanje založnog poverioca za koje je ugovorena kamata namiruje se zajedno s ugovorenom kamatom obračunatom do donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti.
Nedospelo potraživanje pojedinih povremenih davanja
Potraživanja povremenih primanja na osnovu naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja, koja su obezbeđena zalogom, a dospevaju posle donošenja zaključka o namirenju, namiruju se pre dospelosti samo na zahtev poverioca, prema redosledu namirenja založnih poverilaca.
Poverilac može da zahteva namirenje do donošenja zaključka o namirenju.
Visina potraživanja povremenih davanja izračunava se isto kao visina naknade za lične službenosti i stvarne terete.
Potraživanje koje je obezbeđeno založnim pravom, a koje zavisi od uslova koji treba da nastupi ili da ne nastupi posle donošenja zaključka o namirenju, izdvaja se i deponuje kod javnog izvršitelja. Kod javnog izvršitelja izdvaja se i deponuje i potraživanje poverioca čije založno pravo nije upisano u katastar nepokretnosti iako je zahtev za upis založnog prava podnet pre zahteva za upis najstarije zabeležbe rešenja o izvršenju, s tim što upis založnog prava ima dejstvo nastupanja odložnog uslova.
Oba potraživanja isplaćuju se kad odložni uslov nastupi ili kad postane izvesno da raskidni uslov neće nastupiti, i bez zahteva založnog poverioca, prema redosledu namirenja založnih poverilaca.
Ako odložni uslov ne nastupi ili raskidni uslov nastupi, iz izdvojenog iznosa namiruju se izvršni poverioci čija potraživanja uopšte nisu namirena ili nisu potpuno namirena, a ako njih nema ili ako se izdvojeni iznos ne iscrpe njihovim namirenjem - izvršnom dužniku predaje se ceo iznos ili njegov ostatak.
Predbeležba založnog prava i zabeležba pokretanja spora
Ako lice u čiju je korist u katastar nepokretnosti upisana predbeležba založnog prava pre upisa najstarije zabeležbe rešenja o izvršenju na nepokretnosti, dokaže da je u toku postupak za opravdavanje predbeležbe ili da nije protekao rok za njegovo pokretanje, potraživanje na koje se predbeležba odnosi namiruje se kao potraživanje pod odložnim uslovom.
Potraživanje za koje je u katastar nepokretnosti upisana zabeležba spora radi brisanja založnog prava ili zabeležba spora o osnovu upisa založnog prava, namiruje se kao potraživanje pod raskidnim uslovom.
5. Posebne odredbe o izvršnom postupku na nepokretnostima koje nisu upisane u katastar nepokretnosti
Dokazivanje svojine izvršnog dužnika na nepokretnosti
[ČLAN 98 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ako nepokretnost nije upisana u katastar nepokretnosti izvršni poverilac mora uz predlog za izvršenje podneti isprave podobne da se na osnovu njih upiše svojina na nepokretnosti u korist izvršnog dužnika. Sud je dužan da podnetu ispravu odmah prosledi organu koji vodi katastar nepokretnosti i zastane s postupkom do upisa svojine izvršnog dužnika.
Ako je u predlogu za izvršenje kao predmet izvršenja naznačena nepokretnost ili deo nepokretnosti koji nisu upisani u katastar nepokretnosti i na kojima ne može da se upiše svojina, izvršni poverilac daje izjavu da upis svojine nije moguć i prilaže je uz predlog za izvršenje. U tom slučaju sud donosi rešenje o izvršenju na nepokretnosti koja je u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika, pod uslovom da izvršni poverilac uz predlog za izvršenje dostavi ili naznači, kao dokaz o vanknjižnoj svojini, građevinsku dozvolu koja glasi na izvršnog dužnika, ili ako ne postoji ili ne glasi na izvršnog dužnika - druge isprave kojima se dokazuje vanknjižna svojina izvršnog dužnika.
Na predlog izvršnog poverioca, sud nalaže izvršnom dužniku ili drugom licu da dostavi isprave kojima se dokazuje vanknjižna svojina izvršnog dužnika, pod pretnjom izricanja novčane kazne.
Pod uslovima iz stava 2. ovog člana i javni izvršitelj može zaključkom odrediti sprovođenje izvršenja na nepokretnosti u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika.
[ČLAN 99 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 210
Pošto sud donese rešenje o izvršenju na nepokretnosti koja je u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika, nepokretnost popisuje javni izvršitelj na sastanku za popis, na koji poziva izvršnog poverioca, izvršnog dužnika, lica čije se nepokretnosti graniče s nepokretnošću i neposrednog držaoca nepokretnosti, ako to nije izvršni dužnik.
Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i kada javni izvršitelj donese zaključak o sprovođenju izvršenja na nepokretnosti koja je u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika.
Zapisnik o popisu nepokretnosti za koju se utvrdi da je u svojini izvršnog dužnika ima dejstvo kao upis zabeležbe rešenja o izvršenju u katastar nepokretnosti i objavljuje se na elektronskoj oglasnoj tabli Komore.
U zaključku o prodaji nepokretnosti, javni izvršitelj posebno navodi da je nepokretnost u vanknjižnoj svojini.
[Član 210
Pošto sud donese rešenje o izvršenju na nepokretnosti koja je u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika, javni izvršitelj u delu o uslovima prodaje unutar zaključka o prodaji nepokretnosti, posebno navodi da je nepokretnost u vanknjižnoj svojini, posle čega se ona popisuje.
Nepokretnost popisuje javni izvršitelj na sastanku za popis, na koji poziva izvršnog poverioca, izvršnog dužnika, lica čije se nepokretnosti graniče s nepokretnošću i neposrednog držaoca nepokretnosti ako to nije izvršni dužnik.
Zapisnik o popisu nepokretnosti za koju se utvrdi da je u svojini izvršnog dužnika ima dejstvo kao upis zabeležbe rešenja o izvršenju u katastar nepokretnosti i objavljuje se na oglasnoj tabli Komore.]
6. Posebne odredbe o zajedničkoj prodaji nepokretnosti i pokretnih stvari
[ČLAN 100 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje [i za sprovođenje izvršenja] radi namirenja novčanog potraživanja zajedničkom prodajom nepokretnosti i pokretnih stvari isključivo mesno je nadležan sud na čijem području se nalazi nepokretnost.
Rešenje o izvršenju i pojam zajedničke prodaje
[ČLAN 101 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
U rešenju o izvršenju, odnosno u zaključku javnog izvršitelja o sprovođenju izvršenja, određuje se da se nepokretnosti i pokretne stvari zajednički prodaju ako se pokretne stvari nalaze na nepokretnosti ili unutar nje ili ako su u funkcionalnoj vezi sa nepokretnošću.
Zajednička prodaja ogleda se u tome što se nepokretnosti i pokretne stvari prodaju na istoj prodaji, zajednički i po jednoj ukupnoj ceni i tako da kupovina nepokretnosti bude uslovljena prethodnom kupovinom pokretnih stvari i obratno.
[ČLAN 102 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 213
Nepokretnosti i pokretne stvari prodaju se zajedno putem javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se uređuje izvršenje na nepokretnostima radi namirenja novčanog potraživanja.
Ako se nepokretnosti i pokretne stvari nisu mogle prodati ni na drugom javnom nadmetanju javni izvršitelj odmah poziva izvršnog poverioca da se u roku od 15 dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom. U slučaju da se izvršni poverilac ne izjasni u roku izvršni postupak se obustavlja.
Ako se nepokretnosti i pokretne stvari nisu mogle prodati neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca, izvršni postupak se razdvaja na postupak prodaje nepokretnosti i postupak prodaje pokretnih stvari koji u tom slučaju počinju ispočetka.
Ako se nepokretnosti i pokretne stvari nisu mogle prodati neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka izvršni postupak se nastavlja u stanju u kom se nalazio kada su se stranke sporazumele o prodaji neposrednom pogodbom.
U postupku zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari izvršni poverilac se ne može namiriti prenosom stvari u svojinu.
[Član 213
Nepokretnosti i pokretne stvari prodaju se isključivo na javnom nadmetanju, pošto se prethodno proceni njihova zajednička vrednost i donese zaključak o zajedničkoj prodaji nepokretnosti i pokretnih stvari na javnom nadmetanju.
Na zajedničku prodaju shodno se primenjuju odredbe o tome ko ne može biti kupac (član 169), o objavljivanju i dostavljanju zaključka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju (član 174), o polaganju jemstva za učešće na javnom nadmetanju (član 175), o javnom nadmetanju s jednim ponudiocem (član 176), o prvom i drugom javnom nadmetanju (član 177), o prodajnoj ceni na javnom nadmetanju (član 178), o toku javnog nadmetanja (član 179), o zaključku i sadržini zaključka o dodeljivanju nepokretnosti (čl. 180. i 181), o vraćanju i zadržavanju položenog jemstva kod javnog nadmetanja (član 182) i o neuspehu javnog nadmetanja (član 183).
Ako ni drugo javno nadmetanje ne uspe, izvršni postupak se razdvaja na postupak prodaje nepokretnosti i postupak prodaje pokretne stvari.]
[ČLAN 103 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Pošto kupac plati ukupnu prodajnu cenu u roku koji je određen u zaključku o zajedničkoj prodaji stvari, stalni sudski veštak utvrđuje koji deo ukupne cene otpada na kupovinu nepokretnosti, a koji deo na kupovinu pokretne stvari, a namirenje izvršnih poverilaca i drugih lica koji imaju pravo na namirenje odvija se odvojeno za nepokretnosti, a odvojeno za pokretne stvari.
Postupak oba namirenja vodi isti javni izvršitelj [sudija].
[ČLAN 104 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ako jedan ili više javnih izvršitelja vodi jedan ili više izvršnih postupaka radi namirenja novčanog potraživanja prodajom nepokretnosti i pokretnih stvari koje ispunjavaju uslove za zajedničku prodaju [sud], na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti, donosi se zaključak o spajanju postupaka i o zajedničkoj prodaji nepokretnosti i pokretnih stvari i nastavlja sprovođenje izvršenja.
Zaključak o spajanju postupka može da se donese najkasnije do objavljivanja zaključka o prodaji nepokretnosti ili pokretnih stvari, u zavisnosti od toga koji je zaključak ranije objavljen.
Zaključak iz st. 1. i 2. ovog člana donosi i postupak nastavlja javni izvršitelj koji sprovodi izvršenje u postupku u kojem je upisana najstarija zabeležba rešenja o izvršenju.
Na sva ostala pitanja shodno se primenjuju odredbe o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja prodajom nepokretnosti ili pokretnih stvari.
IZVRŠENJE NA POKRETNIM STVARIMA
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnim stvarima mesno je nadležan i sud na čijem se području nalaze pokretne stvari.
Ako se pokretne stvari nalaze na području različitih sudova, mesno nadležan je sud kome je prvom podnet predlog za izvršenje.
Ne mogu biti predmet izvršenja:
1) odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu, posteljne stvari, posuđe, deo nameštaja koji je neophodan izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva, šporet, frižider i peć za grejanje;
2) hrana i ogrev koji su izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva potrebni za tri meseca;
3) gotov novac izvršnog dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je zakonom izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do narednog primanja;
4) ordenje, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja i priznanja, lična pisma, rukopisi i drugi lični spisi i porodične fotografije izvršnog dužnika;
5) pomagala koja su osobi sa invaliditetom ili drugom licu s telesnim nedostacima neophodna za obavljanje životnih funkcija;
6) kućni ljubimac.
Izvršenje novčanog potraživanja na pokretnim stvarima sprovodi se popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenjem izvršnog poverioca iz prodajne cene.
Procena stvari može da se odvoji od popisa, ako zbog posebne vrednosti stvari nije moguće da se stvar proceni istovremeno s popisom.
2. Popis i procena pokretnih stvari
Predaja rešenja o izvršenju. Obaveštenje o popisu pokretnih stvari
Izvršnom dužniku se rešenje o izvršenju predaje neposredno pre početka popisa, pa se on poziva da ispuni potraživanje s kamatom i troškovima izvršnog postupka.
Rešenje koje nije moglo da se preda izvršnom dužniku pri popisu dostavlja se njegovim pribijanjem na mestu popisa.
O mestu i vremenu popisa obaveštava se izvršni poverilac i upozorava da će stvar biti popisana i bez njegovog prisustva.
Odsustvo stranaka nije smetnja da se stvar popiše.
Stranka koja nije prisustvovala popisu obaveštava se o tome da je popis izvršen.
Popisuju se stvari koje su u državini izvršnog dužnika i stvari koje su u svojini izvršnog dužnika, ali u državini izvršnog poverioca ili drugog lica.
Popisuju se i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje.
Popisuje se onoliko stvari koliko je potrebno da se namiri izvršni poverilac i troškovi izvršenja, nezavisno od toga da li su u rešenju o izvršenju određene stvari koje su predmet izvršenja.
Pre svega, popisuju se stvari koje mogu najlakše da se prodaju, stvari na koje treće lice nije stavilo primedbu da na njima ima prava koja sprečavaju izvršenje i stvari koje nisu podložne brzom kvarenju ili znatnom smanjenju vrednosti.
Zabrana raspolaganja popisanim stvarima
Izvršni dužnik i lica koja imaju državinu ili pritežanje na popisanim stvarima ne smeju da njima raspolažu ni pravno, ni faktički.
Povreda zabrane raspolaganja povlači odsustvo dejstva akta raspolaganja u izvršnom postupku u kome je nastala.
Zabrana raspolaganja i krivičnopravne posledice njene povrede unose se u rešenje u izvršenju.
Zapisnik o popisu. Dejstvo popisa
O popisu stvari sastavlja se zapisnik.
Zapisnik o popisu jeste osnov da izvršni poverilac upiše založno pravo na popisanim stvarima.
Izvršni poverilac može, u roku od osam dana od dana okončanja popisa, predložiti da se popis izmeni.
Javni izvršitelj dužan je da odluči o predlogu u roku od pet dana od njegovog prijema.
Ako se popis izmeni, donosi se zaključak o konačnom popisu.
Zaključak o konačnom popisu jeste osnov da izvršni poverilac upiše založno pravo na stvarima koje su unete u popis tek u zaključku o konačnom popisu.
Zapisnik o popisu i zaključak o konačnom popisu dostavljaju se izvršnom poveriocu i ističu na vidnom mestu u prostoriji u kojoj se popisana stvar nalazi u vreme popisa.
Na popisanim stvarima koje se ostavljaju na čuvanje izvršnom dužniku vidno se označava da su popisane.
Licu koje ukloni kopiju zapisnika o popisu, zaključka o konačnom popisu ili oznaku da su stvari popisane, izriče se novčana kazna.
Dostavljanje podataka za upis založnog prava
Izvršni poverilac dostavlja original ili overenu kopiju zapisnika o popisu i zaključka o konačnom popisu Agenciji za privredne registre, radi upisa založnog prava u Registar zaloge.
Osim toga, izvršni poverilac dostavlja Agenciji za privredne registre i predlog za izvršenje i rešenje o izvršenju, kao i podatke koji su određeni propisima o upisu založnog prava na pokretnim stvarima u Registar zaloge.
Sticanje založnog prava na popisanoj stvari i prava na namirenje
Izvršni poverilac stiče založno pravo na popisanoj stvari u trenutku upisa založnog prava u Registar zaloge, kada stiče i pravo na namirenje na pokretnoj stvari.
Kad je založno pravo na istoj pokretnoj stvari upisano u korist više izvršnih poverilaca, redosled sticanja prava na namirenje određuje se prema vremenu prijema (dan, čas i minut) zahteva za upis u Registar zaloge.
Kad je vreme prijema zahteva za upis u Registar isto za više izvršnih poverilaca, redosled sticanja prava na namirenje određuje se prema danu kad su podneti predlozi za izvršenje, a ako su podneti istog dana, svi izvršni poverioci imaju isti redosled namirenja.
Popisane stvari ostavljaju se na čuvanje izvršnom dužniku, ili izvršnom poveriocu, ili drugom licu koje već ima državinu stvari.
Gotov novac, hartije od vrednosti i dragocenosti čuvaju se u depozitu javnog izvršitelja ili lica koje obavlja komisione poslove prodaje.
U depozit javnog izvršitelja ili lica koje obavlja komisione poslove prodaje, predaju se na čuvanje i druge stvari veće vrednosti koje su podesne da ih čuvaju.
Promena čuvara popisanih stvari
Javni izvršitelj može, na predlog izvršnog poverioca koji je moguć do donošenja zaključka o dodeljivanju stvari, oduzeti stvari izvršnom dužniku i poveriti ih na čuvanje izvršnom poveriocu ili drugom licu koje izvršni poverilac odredi.
U tom slučaju troškove čuvanja stvari prethodno snosi izvršni poverilac ili lice koje je on odredio, izvršni dužnik im nadoknađuje te troškove, a rizik propasti ili oštećenja stvari snosi izvršni poverilac, izuzev ako su posledica više sile ili slučaja.
Ako propast ili oštećenje stvari ne mogu da se pripišu višoj sili ili slučaju, smatra se da je izvršni poverilac namiren do visine vrednosti stvari koja je propala ili do visine vrednosti oštećenja stvari.
Isto važi i kada stvar čuva izvršni poverilac ili ako javni izvršitelj, na predlog izvršnog poverioca, naloži da se stvar poveri licu koje je odredio izvršni poverilac da je čuva umesto izvršnog poverioca ili drugog lica.
Popis je bezuspešan ako se ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja.
Javni izvršitelj obaveštava o tome izvršnog poverioca ako nije prisustvovao popisu.
Pravo izvršnog poverioca na izbor posle bezuspešnog popisa
Izvršni poverilac može, u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja o bezuspešnom popisu ili od bezuspešnog popisa kome je prisustvovao, predložiti javnom izvršitelju ili da ponovi popis ili da odredi drugo sredstvo i predmet izvršenja, inače se izvršni postupak obustavlja u narednih osam dana.
Izvršni postupak se obustavlja i ako izvršni poverilac na vreme predloži ponovni popis, ali se opet ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, u roku od osam dana od dana okončanja ponovnog popisa.
Po pravilu, stvari se procenjuju kada se i popisuju. Stvari procenjuje javni izvršitelj.
Stvar se procenjuje prema njenoj tržišnoj ceni u mestu procene na dan procene.
Javni izvršitelj, može da proceni stvar na osnovu pismenog obaveštenja o ceni koje dobije od odgovarajućih organizacija, institucija ili pravnih i fizičkih lica odgovarajuće struke.
Izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu sporazumno da odrede vrednost stvari.
Kad se stvar istovremeno popisuje i procenjuje sačinjava se zapisnik o popisu i proceni.
U zapisniku se navode ime javnog izvršitelja koji popisuje i procenjuje stvari, imena stranaka i lica koja su prisustvovala popisu i proceni, broj predmeta izvršenja, datum popisa i procene, visina i dospelost potraživanja izvršnog poverioca, podaci kojima se bliže određuju popisane stvari i njihova procenjena vrednost, izjave stranaka i učesnika u postupku i primedbe trećih lica o postojanju prava na stvari koja sprečavaju izvršenje.
Ako javni izvršitelj odredi da se stvar proceni posle popisa, a na osnovu pismenog obaveštenja o ceni, o proceni se sačinjava poseban zapisnik.
Izvršni poverilac može da o svom trošku objavi zapisnik o popisu i proceni u sredstvima javnog obaveštavanja.
Zabeleška umesto popisa i procene stvari. Pristupanje izvršnom postupku
Posle popisa i procene stvari ne može da se vodi poseban izvršni postupak radi namirenja drugog potraživanja na istoj stvari.
Ako se posle popisa i procene stvari donese novo rešenje o izvršenju na popisanim i procenjenim stvarima za namirenje drugog potraživanja, stvar se ponovo ne popisuje i ne procenjuje, već se u nastavku zapisnika o popisu i proceni samo zabeležavaju podaci iz novog rešenja o izvršenju.
Ova zabeleška jeste osnov da novi izvršni poverilac upiše založno pravo na popisanim stvarima. On stupa u već pokrenuti izvršni postupak u stanju u kome se on nalazi i ne može preduzeti procesne radnje koje su pre pristupanja mogle da se preduzmu.
Pristupanje izvršnom postupku dozvoljeno je do donošenja zaključka o dodeljivanju stvari kupcu.
a) Načini prodaje stvari i zaključak o prodaji stvari
Načini prodaje stvari
Stvari mogu da se prodaju na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom pogodbom.
Način prodaje određuje se u zaključku o prodaji pokretne stvari, a javni izvršitelj je pri tome dužan da vodi računa o postizanju najpovoljnije cene.
Prodaja javnim nadmetanjem određuje se ako stvar ima veću vrednost ili se očekuje da se proda po ceni većoj od procenjene vrednosti.
Nezavisno od načina prodaje koju je odredio javni izvršitelj, stranke mogu da se sporazumeju o prodaji stvari neposrednom pogodbom.
Donošenje zaključka o prodaji pokretne stvari
[ČLAN 105 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Zaključak o prodaji pokretne stvari donosi se posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, a od objavljivanja zaključka na elektronskoj oglasnoj tabli Komore, pa do prvog javnog nadmetanja ne može proteći manje od 15, niti više od 30 dana.
Pre toga, stvari mogu da se prodaju ako se stranke sporazumeju ili ako su podložne brzom kvarenju, ili ako postoji opasnost od znatnog smanjenja vrednosti stvari[, a izvršni poverilac položi jemstvo za štetu koju izvršni dužnik može pretrpeti zbog ranije prodaje].
Sadržina zaključka o prodaji pokretne stvari
[ČLAN 106 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Zaključkom o prodaji pokretne stvari određuje se da li se stvar prodaje javnim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom, uslovi prodaje i od kada i kako stvar može da se proda neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka.
Uslovi prodaje stvari, pre svega, sadrže:
1) bliži opis stvari;
2) procenjenu vrednost stvari i dan procene vrednosti;
3) vreme i mesto prvog javnog nadmetanja i početnu cenu stvari na prvom javnom nadmetanju;
4) rok za zaključenje ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i početnu cenu stvari;
5) rok u kome je kupac dužan da plati prodajnu cenu;
6) iznos jemstva koje se polaže, rok u kome se polaže i kome se polaže.
Jemstvo se mora uplatiti najkasnije dva dana pre održavanja javnog nadmetanja.
Rok za plaćanje prodajne cene ne može biti duži od 15 dana od donošenja zaključka o dodeljivanju pokretne stvari.
U uslovima prodaje stvari navodi se i pod kojim uslovima stvar može biti dodeljena kupcu koji na javnom nadmetanju nije bio najpovoljniji ponudilac (član 241. stav 1).
U uslovima prodaje javni izvršitelj je dužan da upozori na zabranu propisanu članom 169. ovog zakona.
Objavljivanje i dostavljanje zaključka o prodaji stvari
[ČLAN 107 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Zaključak o prodaji pokretne stvari objavljuje se na elektronskoj oglasnoj tabli Komore, i na drugi uobičajeni način.
Zaključak se dostavlja istim licima kao zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju (član 174. stav 3).
b) Prodaja na javnom nadmetanju
Sadržina zaključka o dodeljivanju stvari posle javnog nadmetanja
Zaključak o dodeljivanju stvari sadrži i ime i prezime ili poslovno ime ponudilaca koji su ponudili cenu jednaku početnoj ceni ili višu od nje, počev od najpovoljnijeg ponudioca pa nadalje.
U zaključku se navodi da će stvar biti dodeljena drugom po redu ponudiocu ako najpovoljniji ponudilac ne plati ponuđenu cenu u roku određenom zaključkom o prodaji stvari ili trećem po redu ponudiocu ako drugi po redu ne plati ponuđenu cenu u roku određenom zaključkom o prodaji i tako redom dok se ne iscrpe svi ponudioci sa spiska.
Plaćanje prodajne cene posle javnog nadmetanja
Ako najpovoljniji ponudilac s javnog nadmetanja ne plati ponuđenu cenu u roku, zaključkom se oglašava da je prodaja bez dejstva prema njemu i stvar dodeljuje drugom po redu ponudiocu uz određivanje roka za plaćanje ponuđene cene i tako redom dok se ne iscrpe svi ponudioci sa spiska iz zaključka o dodeljivanju stvari.
Ako nijedan ponuđač ne plati ponuđenu cenu u roku, javni izvršitelj utvrđuje da javno nadmetanje nije uspelo.
Shodna primena odredaba o javnom nadmetanju kod prodaje nepokretnosti
[ČLAN 108 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Na prodaju pokretne stvari na javnom nadmetanju primenjuju se sledeće odredbe koje važe kad se namiruje novčano potraživanje na nepokretnosti: o elektronskom javnom nadmetanju, o polaganju jemstva za učešće na javnom nadmetanju (član 175), javnom nadmetanju s jednim ponudiocem (član 176), o prvom i drugom javnom nadmetanju (član 177), prodajnoj ceni na javnom nadmetanju (član 178), toku javnog nadmetanja (član 179), zaključku o dodeljivanju nepokretnosti posle javnog nadmetanja (član 180), objavljivanju i dostavljanju zaključka o dodeljivanju nepokretnosti (član 181), o vraćanju i zadržavanju položenog jemstva kod javnog nadmetanja (član 182) i o neuspehu javnog nadmetanja (član 183).
v) Pravo izbora izvršnog poverioca posle neuspeha drugog javnog nadmetanja
Ako drugo javno nadmetanje nije uspelo javni izvršitelj odmah poziva izvršnog poverioca da u roku od 15 dana izabere namirenje prodajom stvari neposrednom pogodbom ili prenosom prava svojine na stvari.
Izvršni postupak obustavlja se ako izvršni poverilac propusti rok za izbor.
g) Prodaja stvari neposrednom pogodbom
Slučajevi prodaje stvari neposrednom pogodbom
Stvar može da se proda neposrednom pogodbom ako je tako određeno u zaključku o prodaji pokretne stvari (član 238), ako se stranke tako sporazumeju ili ako posle neuspeha drugog javnog nadmetanja tako izabere izvršni poverilac (član 243. stav 1).
Ugovor zaključuju ista lica koja zaključuju ugovor o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom, u pismenom obliku, i prosleđuju ga poreskoj upravi.
Sporazum o prodaji pokretne stvari neposrednom pogodbom i ugovor o prodaji ne podležu solemnizaciji od javnog beležnika.
Do kada stranke mogu da se sporazumeju o prodaji pokretne stvari neposrednom pogodbom
[ČLAN 109 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 245
Stranke mogu da se sporazumeju o prodaji stvari neposrednom pogodbom u istom roku kao kad se prodaje nepokretnost (član 186. st. 1. i 2).
Na sadržinu i uslove punovažnosti sporazuma stranaka primenjuju se odredbe o sporazumu stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom (član 186. st. 3-5).
[Član 245
Ako je zaključkom o prodaji pokretne stvari određeno da se stvar prodaje na javnom nadmetanju, stranke mogu da se sporazumeju o prodaji stvari neposrednom pogodbom u istom roku kao kad se prodaje nepokretnost (član 186. st. 1. i 2).
Ali ako je zaključkom o prodaji pokretne stvari određeno da se stvar prodaje neposrednom pogodbom, stranke mogu da se sporazumeju o prodaji neposrednom pogodbom u rasponu od objavljivanja zaključka o prodaji pokretne stvari, pa dok izvršni poverilac ne izabere namirenje prenosom prava svojine na stvari.
Na sadržinu sporazuma stranaka primenjuju se odredbe o sporazumu stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom (član 186. stav 3).]
Primena odredaba o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka
Na sadržinu zaključka o prodaji pokretne stvari neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka, rok za zaključenje ugovora, rok za plaćanje prodajne cene i objavljivanje i dostavljanje zaključka primenjuju se odredbe o zaključku o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka (član 187. st. 1. i 2).
Na zaključak o dodeljivanju pokretne stvari u ovom slučaju primenjuju se odredbe o zaključku o dodeljivanju nepokretnosti (član 187. stav 3).
Na izmenu sporazuma stranaka o prodaji pokretne stvari neposrednom pogodbom, kao i na novi sporazum, ovlašćenje javnog izvršitelja, slučaj kada se utvrđuje da nepokretnost nije prodata neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka i posledice koje iz toga proizlaze, primenjuju se odredbe o izmeni sporazuma stranaka, odustanku stranaka od sporazuma i posledicama odustanka kod prodaje nepokretnih stvari (član 188).
Prodaja stvari neposrednom pogodbom u ostalim slučajevima
[ČLAN 110 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Kada se stvar prodaje neposrednom pogodbom po zaključku o prodaji pokretne stvari (član 236), ugovor može da se zaključi u roku od 30 dana od dana objavljivanja zaključka, a rok za plaćanje cene ne može biti duži od 15 dana od dana donošenja zaključka o dodeljivanju stvari.
Kad se stvar prodaje neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca primenjuju se odredbe koje se u tom slučaju primenjuju kod namirenja novčanog potraživanja na nepokretnosti (član 189).
U oba slučaja neposredne pogodbe izvršni dužnik ne može da utiče na cenu, niti na druge uslove prodaje.
Zaključak o dodeljivanju pokretne stvari donosi se odmah posle zaključenja ugovora o prodaji neposrednom pogodbom.
[Početna cena stvari ne može biti niža od 50% od procenjene vrednosti stvari.]
d) Namirenje prenosom prava svojine na stvari
Ako ugovor o prodaji neposrednom pogodbom po zaključku o prodaji pokretne stvari ili po izboru izvršnog poverioca ne bude zaključen u roku, ili ako prodajna cena ne bude plaćena u roku, javni izvršitelj utvrđuje da stvar nije prodata neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca ili po zaključku o prodaji pokretne stvari.
U svemu ostalom primenjuju se odredbe o namirenju prenosom prava svojine na nepokretnosti (čl. 190. i 191).
đ) Ostale odredbe o prodaji pokretne stvari
Ko ne može biti kupac pokretne stvari
Kupac pokretne stvari ne može biti, ni na javnom nadmetanju, ni neposrednom pogodbom, lice koje ne može biti ni kupac nepokretnosti (član 169).
Zaključak o predaji pokretne stvari kupcu
Zaključak o predaji pokretne stvari kupcu donosi se odmah pošto bude plaćena prodajna cena i dostavlja svima kojima i zaključak o prodaji pokretne stvari, kao i poreskoj upravi. Zaključak o predaji pokretne stvari ovlašćuje kupca da je registruje na svoje ime u svim javnim registrima.
Zaključak o predaji pokretne stvari može da se donese i stvar preda kupcu i pre plaćanja prodajne cene ako se, na svoj rizik, s tim saglase izvršni poverilac i lica koja imaju prvenstvo u namirenju iz prodajne cene, u granici iznosa koji bi im namirenjem pripao.
Ako kupac kome je predata stvar ne plati prodajnu cenu u roku, izvršni poverilac i lica koja imaju prvenstvo u namirenju iz prodajne cene mogu zatražiti od javnog izvršitelja da u istom izvršnom postupku prinudno naplati prodajnu cenu.
Prestanak i brisanje zaloge
Založno pravo na pokretnoj stvari prestaje donošenjem zaključka o predaji pokretne stvari.
U zaključku se kupac ovlašćuje da zahteva brisanje založnog prava iz Registra zaloge.
[ČLAN 111 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Prestanak zakupa
Član 251a
Prodajom prestaje zakup pokretnih stvari, osim ako je ugovor o zakupu zaključen u pisanoj formi i na kojem su potpisi ugovarača overeni u skladu sa zakonom, pre najstarijeg založnog prava na pokretnim stvarima ili najstarijeg rešenja o izvršenju.
Zaključak o namirenju donosi se odmah posle zaključka o predaji pokretne stvari.
Zasniva se na stanju stvari iz spisa predmeta i javnih registara.
Pri donošenju zaključka uzimaju se u obzir samo potraživanja sadržana u rešenju o izvršenju koje je postalo pravnosnažno pre donošenja zaključka o namirenju.
Prvenstveno namirenje potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja
[ČLAN 112 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Pre svih namiruju se potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja koja budu dokazana izvršnom ispravom koja je nastala pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju i prijavljena do donošenja zaključka o dodeljivanju stvari.
Ako više potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja ne mogu da se namire u celini, namiruju se srazmerno njihovoj visini.
Namirenje ostalih potraživanja
Pošto se namire potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja, ostala potraživanja se razvrstavaju na tri reda namirenja:
1) potraživanja založnih poverilaca;
2) potraživanja izvršnih poverilaca koji su stekli založno pravo;
3) potraživanja izvršnih poverilaca koji nisu stekli založno pravo.
Namirenje narednog reda namirenja počinje kad se poverioci iz prethodnog reda namire u celini.
Ako prodajna cena nije dovoljna da se namire svi poverioci iz istog reda namirenja, oni se namiruju prema redosledu sticanja prava na namirenje, a ako su istovremeno stekli pravo na namirenje - namiruju se srazmerno visini potraživanja.
Izvršni poverioci koji su stekli založno pravo namiruju se prema redosledu određenim ovim zakonom (član 228), a izvršni poverioci koji nisu stekli založno pravo namiruju se prema vremenu kad su podneli predlog za izvršenje.
Troškovi izvršnog postupka, troškovi koji su dosuđeni u izvršnoj ispravi i kamate koje su dosuđene u izvršnoj ispravi imaju isti redosled namirenja kao glavno potraživanje.
Višak prodajne cene koji preostane po namirenju predaje se izvršnom dužniku.
Primena odredaba ovog zakona o sprovođenju izvršenja na nepokretnostima
Na sve što nije izričito uređeno odredbama ove glave zakona shodno se primenjuju odredbe o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na nepokretnosti (čl. 151-210).
[ČLAN 113 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršenje na osnovu izvoda iz registra zaloge kao izvršne isprave
Član 255a
Izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na osnovu izvoda iz registra zaloge kao izvršne isprave, sprovodiće se po odredbama ovog zakona o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnim stvarima.
IZVRŠENJE NA NOVČANOM POTRAŽIVANJU IZVRŠNOG DUŽNIKA
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na novčanom potraživanju izvršnog dužnika mesno je nadležan - ako izvršni dužnik nema prebivalište ili boravište u Republici Srbiji - i sud na čijem je području prebivalište dužnika izvršnog dužnika, a ako on nema prebivalište u Republici Srbiji - sud na čijem području je boravište dužnika izvršnog dužnika.
Odredba stava 1. ovog člana o prebivalištu i boravištu shodno se primenjuje i na sedište pravnog lica.
Na isti način mesna nadležnost se određuje i za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika, na sredstvima iz štednog uloga i na sredstvima sa tekućeg računa izvršnog dužnika.
[ČLAN 114 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ne mogu biti predmet izvršenja:
1) primanja na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja;
2) primanja na osnovu novčane naknade za telesno oštećenje prema propisima o invalidskom osiguranju;
3) primanja koja se ostvaruju prema propisima o socijalnoj zaštiti;
4) primanja na osnovu privremene nezaposlenosti;
5) primanja na osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom [dodatka na decu];
6) primanja na osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima;
7) potraživanja čiji je prenos zakonom zabranjen.
[ČLAN 115 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate može da se sprovede u visini do jedne polovine zarade, naknade zarade, plate, naknade plate, odnosno do njihove četvrtine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
[Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate i penziji može da se sprovede u visini do dve trećine zarade, naknade zarade, plate, naknade plate i penzije, odnosno do njihove polovine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.]
Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate koja ne prelazi iznos prosečne neto zarade prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, može se sprovesti do njihove trećine.
Isto važi i za platu oficira, podoficira, vojnika po ugovoru, vojnog službenika i primanja lica u rezervnom sastavu za vreme vojne službe.
Izvršenje na minimalnoj zaradi sprovodi se do njene četvrtine.
[Izvršenje na minimalnoj zaradi i minimalnoj penziji sprovodi se do njihove polovine.]
Izvršenje na penziji može se sprovesti do njene trećine.
Izvršenje na penziji koja ne prelazi iznos prosečne penzije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, može se sprovesti do njene četvrtine.
Izvršenje na penziji čija visina ne prelazi najniži iznos penzije može se sprovesti do njene desetine.
Radi namirenja potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja izvršenje na primanjima iz st. 1-7. ovog člana može se sprovesti do polovine primanja.
Izvršenje na primanjima ratnih i mirnodopskih vojnih invalida na osnovu invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka može da se sprovede samo do njihove polovine, i samo da bi se namirila potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja.
Izvršenje na primanju na osnovu naknade štete u obliku novčane rente koje nije izuzeto od izvršenja, zatim po ugovoru o doživotnom izdržavanju i ugovoru o životnom osiguranju [ugovoru o osiguranju života], može da se sprovede samo na delu primanja koji prelazi iznos najviše stalne socijalne pomoći koja se isplaćuje na području na kome izvršni dužnik ima prebivalište, odnosno boravište.
Izvršenje na novčanom potraživanju izvršnog dužnika sprovodi se plenidbom i prenosom potraživanja radi namirenja izvršnog poverioca.
U predlogu za izvršenje može da se zahteva plenidba potraživanja i prenos potraživanja, sa određivanjem ili bez određivanja vrste prenosa, ili samo plenidba potraživanja.
Izvršni poverilac koji je u predlogu za izvršenje zahtevao samo plenidbu potraživanja dužan je da predloži vrstu prenosa u roku od deset dana od dana prijema izjašnjenja dužnika izvršnog dužnika ili obaveštenja da se dužnikov dužnik nije izjasnio.
U suprotnom izvršni postupak se obustavlja.
U rešenju o izvršenju određuju se plenidba i prenos potraživanja izvršnog dužnika, ali ne i vrsta prenosa.
U rešenju o izvršenju navodi se koja su dejstva plenidbe potraživanja (član 263. stav 2) i kada ona nastupa.
Rešenje o izvršenju dostavlja se i dužniku izvršnog dužnika.
Dužnik izvršnog dužnika nema pravo na žalbu protiv rešenja o izvršenju.
Potraživanje izvršnog dužnika može da se zapleni i prenese samo u visini potrebnoj da se namiri potraživanje izvršnog poverioca, izuzev kod nedeljivog potraživanja.
Ako više izvršnih poverilaca zahteva izvršenje na istom deljivom potraživanju dovoljnom da se svi namire, plenidba i prenos određuju se posebno u korist svakog, u odgovarajućim iznosima.
2. Plenidba potraživanja izvršnog dužnika i sticanje založnog prava
Potraživanje izvršnog dužnika zaplenjeno je kada se rešenje o izvršenju dostavi dužniku izvršnog dužnika.
Plenidbom se zabranjuje dužniku izvršnog dužnika da ispuni potraživanje izvršnom dužniku, a izvršnom dužniku da naplati ili raspolaže njime i zalogom kojom je ono obezbeđeno.
Za povredu tih zabrana može da se izrekne novčana kazna.
Sticanje založnog prava i prava na namirenje na potraživanju
Izvršni poverilac stiče založno pravo na potraživanju izvršnog dužnika u trenutku njegove plenidbe, kada stiče i pravo na namirenje.
Založno pravo prostire se i na kamatu koja dospeva posle plenidbe.
Ako je potraživanje obezbeđeno hipotekom ili zalogom
Ako je potraživanje izvršnog dužnika obezbeđeno hipotekom ili zalogom koji su upisani u katastar nepokretnosti ili Registar zaloge, javni izvršitelj nalaže da se rešenje o izvršenju upiše u katastar nepokretnosti ili Registar zaloge u koje su već upisani hipoteka ili zaloga, čime izvršni poverilac stupa na mesto izvršnog dužnika.
Izvršni poverilac time stiče i pravo da se posle prenosa potraživanja izvršnog dužnika namiri pre izvršnog dužnika na predmetu hipoteke ili zaloge, prema redosledu namirenja izvršnog dužnika.
Ako je zaplenjeno potraživanje obezbeđeno ručnom zalogom i jemstvom
Ako je potraživanje izvršnog dužnika obezbeđeno ručnom zalogom, on predaje izvršnom poveriocu predmet ručne zaloge samo ako se zalogodavac s time saglasi.
Ako izvršni dužnik odbije da preda predmet ručne zaloge izvršnom poveriocu, državina se prenosi na izvršnog poverioca tako što se stvar oduzima izvršnom dužniku.
Jemac potraživanja izvršnog dužnika ostaje garant potraživanja obezbeđenog jemstvom.
Izjašnjenje dužnika izvršnog dužnika
Javni izvršitelj nalaže dužniku izvršnog dužnika da se u roku do pet dana od dana dostavljanja rešenja o izvršenju izjasni o tome da li i u kom iznosu priznaje potraživanje, da li je voljan da potraživanje namiri i da li je njegova obaveza uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze.
Izjašnjenje dužnika izvršnog dužnika odmah se dostavlja izvršnom poveriocu.
Ako dužnik izvršnog dužnika propusti rok za izjašnjenje, javni izvršitelj obaveštava izvršnog poverioca da se dužnik izvršnog dužnika nije izjasnio.
Odgovornost dužnika izvršnog dužnika
Dužnik izvršnog dužnika odgovara izvršnom poveriocu za štetu izazvanu time što se nije izjasnio ili se nije tačno i potpuno izjasnio.
Javni izvršitelj upozorava dužnika izvršnog dužnika na obavezu tačnog i potpunog izjašnjenja, i na posledice povrede te obaveze.
Dužnik izvršnog dužnika dužan je da o založnom pravu na potraživanju izvršnog dužnika koje nije upisano u Registar zaloge obavesti javnog izvršitelja, odmah posle dostavljanja rešenja o izvršenju.
Prvo se namiruju potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja koja budu dokazana izvršnom ispravom i prijavljena do donošenja zaključka o prenosu potraživanja.
Posle toga se namiruju potraživanja na kojima je založno pravo zasnovano pre pokretanja izvršnog postupka. Ako je založno pravo upisano u Registar zaloge, poverilac se namiruje i ako nije prijavio potraživanje u izvršnom postupku, a ako založno pravo nije upisano u Registar zaloge - namiruje se samo ako je potraživanje prijavio do donošenja zaključka o prenosu potraživanja.
Potom se namiruju izvršni poverioci (član 270).
Troškovi izvršnog postupka i troškovi i kamate koji su dosuđeni u izvršnoj ispravi imaju isti redosled namirenja kao glavno potraživanje.
Redosled namirenja izvršnih poverilaca
Ako je više izvršnih poverilaca podnelo predlog za izvršenje na istom potraživanju, a svi ne mogu da se namire u celini, redosled njihovog namirenja određuje se prema danu prijema predloga za izvršenje u sudu. Naredni izvršni poverilac namiruje se kada se prethodni namiri u celini.
Više izvršnih poverilaca koje je podnelo predlog za izvršenje istog dana namiruje se istovremeno. Ako u tom slučaju svi izvršni poverioci ne mogu da se namire u celini, namiruju se srazmerno visini potraživanja.
3. Prenos novčanog potraživanja izvršnog dužnika
Vrste prenosa
Potraživanje se prenosi na izvršnog poverioca radi naplaćivanja ili umesto ispunjenja, po izboru izvršnog poverioca.
Kad je vrsta prenosa određena u predlogu za izvršenje
Kad je u predlogu za izvršenje već određena vrsta prenosa, izvršni poverilac u roku od pet dana od dana prijema izjašnjenja dužnika izvršnog dužnika ili od isteka roka za to izjašnjenje, saopštava da li ostaje pri već određenoj vrsti prenosa ili je menja.
Javni izvršitelj određuje vrstu prenosa prema saopštenju izvršnog poverioca, a ako je on propustio saopštenje - prema predlogu za izvršenje.
Kad vrsta prenosa nije određena u predlogu za izvršenje
Kad u predlogu za izvršenje nije određena vrsta prenosa, izvršni poverilac dužan je da javnom izvršitelju predloži vrstu prenosa u roku koji je određen ovim zakonom (član 260. stav 2).
Zaključak o prenosu. Vreme prenosa
O prenosu potraživanja na izvršnog poverioca donosi se zaključak.
Potraživanje je preneseno na izvršnog poverioca kada se zaključak o prenosu dostavi dužniku izvršnog dužnika.
Kad se namiruje više lica, u zaključku o prenosu određuje se ko se sve namiruje, u kojoj visini i kojim redosledom (čl. 269. i 270).
Zaključak o prenosu dostavlja se i izvršnom dužniku i licima koja se namiruju.
Prenos nedeljivog potraživanja kad je jedan izvršni poverilac
Potraživanje koje iz nekog razloga ne može da se podeli u pogledu prenosa ili namirenja (nedeljivo potraživanje), prenosi se u celini na izvršnog poverioca koji je, ako je njegovo potraživanje manje od potraživanja koje se prenosi, dužan da pre prenosa položi jemstvo u visini razlike između potraživanja.
Osim toga, dužan je da pre prenosa potraživanja položi jemstvo u iznosu potrebnom da se namire ostala lica koja imaju pravo na namirenje.
Ako je na potraživanju koje se prenosi izvršenje ograničeno, prenos je dozvoljen ako izvršni poverilac položi jemstvo u iznosu potraživanja na kome ne može da se sprovede izvršenje.
Prenos nedeljivog potraživanja kad je više izvršnih poverilaca
Ako je više izvršnih poverilaca predložilo prenos nedeljivog potraživanja, ono se prenosi na onog koji je prvi podneo predlog za prenos, a ako je više njih predlog podnelo istog dana - prenosi se na onog čije je potraživanje najveće.
Potraživanje se na njega prenosi ako položi jemstvo u iznosu potrebnom da se namire ostala lica koja imaju pravo na namirenje, a ako je na potraživanju ograničeno izvršenje - i jemstvo u iznosu potraživanja na kome ne može da se sprovede izvršenje.
Prenos potraživanja ne zasniva prvenstvo u namirenju, niti menja redosled u namirenju.
Obaveze izvršnog poverioca i izvršnog dužnika
Izvršni dužnik obavezan je da u roku koji odredi javni izvršitelj pruži izvršnom poveriocu potrebna objašnjenja o namirenju iz prenesenog potraživanja i preda mu isprave o prenesenom potraživanju.
Na predlog izvršnog poverioca, javni izvršitelj sprovodi izvršenje protiv izvršnog dužnika radi predaje isprava koje izvršni dužnik sam ne preda.
Predaju isprava koje su kod drugog lica može da zahteva izvršni poverilac tužbom, ako bi to mogao i izvršni dužnik.
Na ispravi koja se predaje izvršnom poveriocu javni izvršitelj beleži da je potraživanje preneseno.
Izvršni poverilac na koga je prenesen samo deo potraživanja dužan je da, na zahtev izvršnog dužnika i u roku koji odredi javni izvršitelj položi jemstvo da će izvršnom dužniku vratiti isprave posle namirenja.
Polaganje novca kod javnog izvršitelja
Ako pravo na namirenje polažu, osim izvršnog poverioca i druga lica, dužnik izvršnog dužnika može u njihovu korist položiti javnom izvršitelju celo preneseno potraživanje ili njegov deo koji je dospeo.
Izvršni poverilac na koga je preneseno potraživanje na kome druga lica polažu pravo na namirenje može preko javnog izvršitelja pozvati dužnika izvršnog dužnika da položi preneseno potraživanje kod javnog izvršitelja.
Polaganjem prenesenog potraživanja dužnik izvršnog dužnika oslobađa se ispunjenja obaveze do visine prenesenog potraživanja koje je položio.
b) Prenos novčanog potraživanja radi naplaćivanja
Ovlašćenja izvršnog poverioca
Posle prenosa potraživanja radi naplaćivanja izvršni poverilac ovlašćen je da od dužnika izvršnog dužnika zahteva isplatu prenesenog potraživanja ako je dospelo, zatim da preduzme sve što je potrebno za očuvanje i namirenje potraživanja, koristi prava u vezi sa obezbeđenjem prenesenog potraživanja i da se obrati jemcu dužnika izvršnog dužnika onako kako priliči vrsti jemstva.
Izvršni poverilac ne sme da sa dužnikom izvršnog dužnika zaključi poravnanje na teret izvršnog dužnika, otpusti dug dužniku izvršnog dužnika ili da na drugi način raspolaže potraživanjem, niti sme da se sa dužnikom izvršnog dužnika sporazume da o potraživanju, ako je sporno, odluči izabrani sud.
Dužnik izvršnog dužnika može izvršnom poveriocu na koga je preneseno potraživanje da istakne prigovore koje bi mogao da istakne izvršnom dužniku.
[ČLAN 116 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ovlašćenja izvršnog poverioca nakon donošenja zaključka javnog izvršitelja o prenosu potraživanja
Član 279a
Ako se potraživanje izvršnog dužnika prema njegovom dužniku zasniva na izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, izvršni poverilac može na osnovu zaključka javnog izvršitelja o prenosu potraživanja i izvršne ili verodostojne isprave podneti predlog za izvršenje protiv dužnika izvršnog dužnika.
Ako je po predlogu izvršnog dužnika već doneto rešenje o izvršenju protiv njegovog dužnika, izvršni poverilac na osnovu zaključka javnog izvršitelja o prenosu potraživanja stupa u već pokrenuti izvršni postupak na mesto izvršnog dužnika.
Ako se potraživanje izvršnog dužnika prema njegovom dužniku ne zasniva ni na izvršnoj ni na verodostojnoj ispravi, izvršni poverilac na osnovu zaključka javnog izvršitelja o prenosu potraživanja može ostvarivati svoja prava u parničnom postupku.
Prenos radi naplaćivanja potraživanja upisanog u katastar nepokretnosti ili Registar zaloge
Prenos radi naplaćivanja potraživanja obezbeđenog hipotekom ili zalogom upisuje se u katastar nepokretnosti ili Registar zaloge u koji su upisani hipoteka i zaloga, po nalogu javnog izvršitelja.
Uslovljenost ispunjenja obaveze dužnika izvršnog dužnika predajom stvari
Ako je izvršnom ispravom utvrđeno da je obaveza dužnika izvršnog dužnika uslovljena obavezom izvršnog dužnika da mu preda stvar u njegovoj državini javni izvršitelj, na predlog izvršnog poverioca, nalaže izvršnom dužniku da preda stvar u određenom roku javnom izvršitelju, da bi je on predao dužniku izvršnog dužnika.
Po isteku roka, a na predlog izvršnog poverioca, javni izvršitelj nalaže izvršnom dužniku da stvar preda javnom izvršitelju, što se izvršava prema odredbama o izvršenju potraživanja na predaju određene pokretne stvari ili isporuku određene količine pokretnih stvari (čl. 328-336).
Obaveštavanje o tužbi za naplatu prenesenog potraživanja
Izvršni poverilac koji je podneo tužbu ili predlog za izvršenje radi naplate prenesenog potraživanja dužan je da o tome bez odlaganja obavesti izvršnog dužnika.
U suprotnom odgovara za štetu koju mu nanese tim propuštanjem.
Nesavesno postupanje s prenesenim potraživanjem
Izvršni poverilac koji se s dužnom pažnjom ne stara o naplati nedeljivog prenesenog potraživanja odgovara za štetu koju time nanese izvršnom dužniku, drugom izvršnom poveriocu i drugom licu koje se namiruje iz prenesenog potraživanja.
Javni izvršitelj može, na predlog drugog izvršnog poverioca ili izvršnog dužnika, ukinuti zaključak o prenosu potraživanja na nesavesnog izvršnog poverioca i preneti potraživanje na drugog izvršnog poverioca.
Namirenje i visina namirenja izvršnog poverioca
Izvršni poverilac na koga je preneseno potraživanje radi naplaćivanja namiren je kada primi isplatu od dužnika izvršnog dužnika ili kada primi novac koji je dužnik izvršnog dužnika položio kod javnog izvršitelja.
Namiren je u visini u kojoj je potraživanje naplatio.
Naplata veća od potraživanja izvršnog poverioca kod nedeljivog potraživanja
Izvršni poverilac koji je iz prenesenog nedeljivog potraživanja naplatio više od iznosa koji mu pripada na ime namirenja, dužan je da višak položi javnom izvršitelju.
Javni izvršitelj namiruje iz tog viška ostala lica koja imaju pravo na namirenje.
Izvršnom poveriocu koji je naplaćeni višak položio javnom izvršitelju vraćaju se jemstva koja je položio (čl. 275. i 276).
v) Prenos novčanog potraživanja umesto ispunjenja
Opšta pravila
Prenosom umesto ispunjenja potraživanje prelazi na izvršnog poverioca do iznosa koji je prenesen, s dejstvom ustupanja potraživanja uz naknadu.
Ako je preneseno potraživanje obezbeđeno hipotekom ili zalogom koji su upisani u katastar nepokretnosti ili drugi javni registar javni izvršitelj nalaže prenos hipoteke i zaloge sa izvršnog dužnika na izvršnog poverioca i brisanje hipoteke ili zaloge izvršnog dužnika.
Izvršni poverilac na koga je preneseno potraživanje umesto ispunjenja smatra se namirenim u trenutku prenosa potraživanja, do visine prenesenog potraživanja.
Time se ne dira u pravila o odgovornosti izvršnog dužnika za istinitost i naplativost prenesenog potraživanja.
Ako je potraživanje nedeljivo
Ako je potraživanje koje je preneseno nedeljivo, a više lica polaže pravo da se iz njega namiri, izvršni poverilac na koga je potraživanje preneseno radi ispunjenja smatra se kao izvršni poverilac na koga je potraživanje preneseno radi naplaćivanja.
IZVRŠENJE NA ZARADI I DRUGIM STALNIM NOVČANIM PRIMANJIMA
Primena odredaba. Pojam zarade
Na izvršenje na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima izvršnog dužnika primenjuju se odredbe o izvršenju na novčanom potraživanju izvršnog dužnika (čl. 256-287), ako odredbama ove glave zakona nije drugačije određeno.
Zarada obuhvata sva primanja zaposlenog po osnovu rada, bez poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
U rešenju o izvršenju na zaradi određuje se plenidba dela zarade izvršnog dužnika i nalaže poslodavcu da zaplenjeni iznos isplaćuje izvršnom poveriocu dok se potraživanje izvršnog poverioca ne namiri u celini.
Rešenje o izvršenju na zaradi proteže se i na povećanje zarade koje usledi posle dostavljanja rešenja o izvršenju, nezavisno od toga kada je rad obavljen.
Namirenje izvršnih poverilaca zakonskog izdržavanja i novčane rente
Ako više izvršnih poverilaca potražuje od istog izvršnog dužnika zakonsko izdržavanje, novčanu rentu zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad ili novčanu rentu za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja, a njihova potraživanja premašuju deo zarade koji može biti predmet izvršenja, rešenje o izvršenju donosi se i sprovodi u korist svakog od njih, srazmerno visini potraživanja.
Ako posle početog izvršenja navedenih potraživanja (dostavljanja rešenja o izvršenju poslodavcu) usledi novi predlog za izvršenje radi namirenja iste vrste potraživanja, sud menja ranije rešenje o izvršenju i određuje iznos koji se ubuduće, srazmerno visini potraživanja, isplaćuje svakom izvršnom poveriocu.
Rešenje kojim se menja ranije rešenje o izvršenju dostavlja se i izvršnom poveriocu na čiji predlog je doneto ranije rešenje, koji ima pravo na prigovor protiv rešenja.
Prvenstvo u namirenju potraživanja zakonskog izdržavanja i novčane rente
Izvršni poverioci koji potražuju zakonsko izdržavanje, novčanu rentu zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad ili novčanu rentu za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja imaju prvenstvo u namirenju nad ostalim izvršnim poveriocima i kada je izvršenje radi namirenja ostalih izvršnih poverilaca već počelo.
Potraživanja za koja nije propisano bezgotovinsko plaćanje izvršni poverilac naplaćuje na blagajni na kojoj se izvršnom dužniku isplaćuje zarada.
U tom slučaju izvršni poverilac ima pravo da mu se zaplenjeni deo zarade isplaćuje o trošku izvršnog dužnika preko pošte na adresu koju označi ili na račun kod banke, po odbitku poštanskih troškova.
Zaplenjeni deo zarade uplaćuje se na namenski račun javnog izvršitelja, koji odmah prenosi uplaćeni iznos na račun izvršnog poverioca.
Rešenje o izvršenju deluje i prema novom poslodavcu izvršnog dužnika, i to od trenutka kada se novom poslodavcu dostavi rešenje o izvršenju.
Poslodavac kod koga je izvršnom dužniku prestao radni odnos dužan je da odmah preporučenom pošiljkom s povratnicom dostavi rešenje o izvršenju novom poslodavcu i da o tome obavesti javnog izvršitelja. Ako mu nije poznato ko je novi poslodavac, o tome odmah obaveštava javnog izvršitelja.
Javni izvršitelj dužan je da načini uvid u evidenciju zaposlenih i zdravstvenog osiguranja, da dostavi rešenje o izvršenju novom poslodavcu izvršnog dužnika i o tome obavesti izvršnog poverioca.
Ali, ako posle tog uvida utvrdi da izvršni dužnik nema stalna novčana primanja, poziva izvršnog poverioca da u roku od osam dana predloži dodavanje novog sredstva i predmeta izvršenja ili promenu sredstva i predmeta izvršenja.
Ako izvršni poverilac ništa ne predloži u roku, izvršni postupak se obustavlja.
Odgovornost poslodavca za neisplaćivanja dospelih obroka
Izvršni poverilac može, do okončanja izvršnog postupka, predložiti javnom izvršitelju da donese rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju i kojim se poslodavac obavezuje da namiri izvršnom poveriocu obroke zarade koje poslodavac nije zaplenio i naplatio i određuje sredstvo i predmet izvršenja ako poslodavac ne namiri obroke u roku.
Rešenje izvršava onaj ko sprovodi izvršenje na zaradi izvršnog dužnika.
Odgovornost poslodavca za štetu izvršnom poveriocu
Poslodavac odgovara za štetu koju izvršni poverilac pretrpi zato što poslodavac nije postupao prema rešenju o izvršenju ili što posle okončanja radnog odnosa izvršnog dužnika nije novom poslodavcu odmah dostavio rešenje o izvršenju preporučenom pošiljkom s povratnicom ili što nije odmah obavestio javnog izvršitelja da ne zna ko je novi poslodavac izvršnog dužnika.
Zabrana sa pristankom izvršnog dužnika (administrativna zabrana)
Zabrana isplate zarade sa pristankom izvršnog dužnika (administrativna zabrana) ima dejstvo rešenja o izvršenju na zaradi.
Uprkos administrativnoj zabrani, izvršni poverioci koji potražuju zakonsko izdržavanje, novčanu rentu za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja i novčanu rentu zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad namiruju se pre poverilaca u čiju korist je uvedena administrativna zabrana, do punog iznosa ili srazmerno visini potraživanja i ako je izvršenje radi namirenja potraživanja obuhvaćenog administrativnom zabranom već počelo.
Druga stalna novčana primanja izvršnog dužnika
Odredbe koje se odnose na izvršenje na zaradi shodno se primenjuju i na primanja na osnovu socijalnog osiguranja i druga stalna novčana primanja izvršnog dužnika.
IZVRŠENJE NA NOVČANIM SREDSTVIMA NA RAČUNU IZVRŠNOG DUŽNIKA
Obim izvršenja na računu izvršnog dužnika
Izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku koji je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost, sprovodi organizacija za prinudnu naplatu na svim dinarskim i deviznim sredstvima na računima izvršnog dužnika, izuzev onih koji su zakonom izuzeti od izvršenja.
Postupak i način na koji se sprovodi izvršenje određen je propisima kojima se uređuje platni promet.
Dodatna sadržina predloga za izvršenje
[ČLAN 117 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Osim identifikacionih podataka (član 30) u predlogu za izvršenje naznačavaju se i brojevi dinarskog računa izvršnog poverioca i broj računa izvršnog dužnika koji nije izuzet od prinudnog izvršenja.
Ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik naznačena Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, izvršni poverilac dužan je da, pored računa izvršenja budžeta, naznači direktnog korisnika budžetskih sredstava zbog čijeg rada je nastalo potraživanje koje se namiruje i jedinstven broj korisnika javnih sredstva koji pripada tom direktnom korisniku budžetskih sredstava.
Ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik naznačen indirektni korisnik budžetskih sredstava, za koga se u smislu propisa kojima se uređuje izvršenje budžeta prinudna naplata sprovodi na isti način kao i za direktne korisnike budžetskih sredstava, izvršni poverilac dužan je da u predlogu za izvršenje naznači identifikacione podatke za dužnika iz stava 2. ovog člana.
Ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik naznačen indirektni korisnik budžetskih sredstava, izvršni poverilac dužan je da naznači račun preko koga indirektni korisnik budžetskih sredstava posluje, njegov matični broj i njegov poreski identifikacioni broj.
Izvršni poverilac je dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti ministarstvo nadležno za finansije najkasnije 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje.
Dokaz o poslatom obaveštenju iz stava 5. ovog člana izvršni poverilac je dužan da dostavi uz predlog za izvršenje pod pretnjom odbacivanja.
O predlogu za izvršenje odlučuje javni izvršitelj imenovan za područje suda u postupku pred kojim je nastala izvršna isprava. Izvršni poverilac dužan je da pre podnošenja predloga za izvršenje zahteva od Komore da odredi javnog izvršitelja kome će podneti predlog za izvršenje i na dalji postupak shodno se primenjuju odredbe člana 393. ovog zakona.
Kad je predlog za izvršenje sastavljen tako da u svemu odgovara rešenju o izvršenju koje bi se imalo doneti, a podnet je u potrebnom broju primeraka, javni izvršitelj može izdati skraćeni prepis rešenja stavljanjem otiska štambilja koji sadrži tekst kojim se usvaja predloženo rešenje.
O pravnom leku protiv rešenja o izvršenju odlučuje stvarno nadležni sud za čije područje je imenovan javni izvršitelj koji je doneo rešenje o izvršenju.
U rešenju o izvršenju nalaže se organizaciji za prinudnu naplatu da naloži bankama da blokiraju račune izvršnog dužnika i da prenesu novčana sredstva na račun izvršnog poverioca u visini njegovog potraživanja.
Rešenje o izvršenju ima dejstvo kao rešenje o izvršenju kojim je određena plenidba novčanog potraživanja i prenos novčanog potraživanja radi naplaćivanja.
Rešenje o izvršenju dostavlja se izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i organizaciji za prinudnu naplatu.
Naplata budućih povremenih davanja
[ČLAN 118 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Rešenje o izvršenju kojim je određena naplata povremenih davanja koja dospevaju u određenim vremenskim razmacima (zakonsko izdržavanje, novčana renta zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad, novčana renta za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja i sl.) izvršava se tako što organizacija za prinudnu naplatu nalaže banci ili nadležnom državnom organu da izvršnom poveriocu isplaćuje buduća davanja po njihovoj dospelosti.
[Redosled naplate budućih povremenih davanja određuje se prema vremenu kad je organizacija za prinudnu naplatu primila rešenje o izvršenju.]
Organizacija za prinudnu naplatu vodi posebnu evidenciju rešenja o izvršenju kojima je određena naplata budućih povremenih davanja.
Izveštaj o izvršenju rešenja kojim je određena naplata budućih povremenih davanja koja su sprovedena u celini, organizacija za prinudnu naplatu dostavlja javnom izvršitelju nakon izvršenja poslednje rate budućeg davanja.
Na zahtev izvršnog poverioca ili javnog izvršitelja koji dokažu da je predlog za izvršenje povučen, organizacija za prinudnu naplatu nalaže banci, odnosno nadležnom državnom organu da zastane sa izvršenjem, do donošenja rešenja o obustavi izvršnog postupka.
Sprovođenje izvršenja prema solidarnim dužnicima
[ČLAN 119 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ako prema izvršnoj ispravi dva ili više izvršnih dužnika solidarno odgovaraju, sud donosi, prema svima ili samo nekima, a prema predlogu za izvršenje, jedno rešenje o izvršenju.
U sprovođenju izvršenja rešenja iz stava 1. ovog člana, organizacija za prinudnu naplatu će blokirati sve račune svih solidarnih dužnika, a prenos sredstava će se vršiti prema redosledu navedenom u rešenju o izvršenju, odnosno zaključku javnog izvršitelja do potpunog namirenja.
[Organizacija za prinudnu naplatu dužna je da blokira račune svih solidarnih izvršnih dužnika.]
[Potraživanje se naplaćuje sa svih računa solidarnih izvršnih dužnika u isto vreme tako da se od svakog naplati jednaki iznos, s tim što zbir iznosa ne može preći potraživanje izvršnog poverioca.
Ako na računu nekog solidarnog dužnika nema sredstava da se potraživanje namiri u isto vreme, izvršni poverilac se namiruje sa računa bilo kojeg izvršnog dužnika na kome ima sredstava.]
[ČLAN 120 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 305
Organizacija za prinudnu naplatu dužna je da svakodnevno izveštava javnog izvršitelja o izvršenjima koja su sprovedena u celini.
Organizacija za prinudnu naplatu dužna je da izvesti javnog izvršitelja ako u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, odnosno zaključka javnog izvršitelja nije sprovedeno izvršenje.
Ako izvršenje nije sprovedeno u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o izvršenju, javni izvršitelj poziva izvršnog poverioca da se u roku od osam dana izjasni o tome da li ostaje pri namirenju na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika ili predlaže dodavanje novog sredstva i predmeta izvršenja ili promenu sredstva i predmeta izvršenja, inače se izvršni postupak obustavlja.
[Član 305
Organizacija za prinudnu naplatu dužna je da izvesti javnog izvršitelja o izvršenjima koja su sprovedena u celini.
Ako izvršenje nije sprovedeno u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o izvršenju, javni izvršitelj poziva izvršnog poverioca da se u roku od osam dana izjasni o tome da li ostaje pri namirenju na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika ili predlaže dodavanje novog sredstva i predmeta izvršenja ili promenu sredstva i predmeta izvršenja.
Ako se izvršni poverilac ne izjasni u roku, izvršni postupak se obustavlja.]
[ČLAN 121 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ako rešenje o izvršenju sadrži nepotpune ili netačne podatke, te po njemu ne može da se postupa, organizacija za prinudnu naplatu odmah vraća rešenje javnom izvršitelju [sudu] i obaveštava ga o razlozima vraćanja.
IZVRŠENJE NA SREDSTVIMA IZ ŠTEDNOG ULOGA
Izvršenje na sredstvima iz štednog uloga izvršnog dužnika sprovodi se plenidbom i prenosom sredstava iz štednog uloga radi namirenja izvršnog poverioca.
Dodatna sadržina predloga za izvršenje
Izvršni poverilac dužan je da u predlogu za izvršenje naznači broj štednog uloga izvršnog dužnika, naziv banke koja ga vodi i druge podatke o štednom ulogu koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.
Sredstva iz štednog uloga zaplenjena su kada javni izvršitelj dostavi rešenje o izvršenju banci kod koje se vodi štedni ulog.
Javni izvršitelj dostavlja izvršnom dužniku rešenje o izvršenju tek kada od banke primi izveštaj da je plenidba sprovedena.
Izvršni poverilac namiruje se prema odredbama o izvršenju na novčanom potraživanju izvršnog dužnika (čl. 256-287).
IZVRŠENJE NA SREDSTVIMA SA TEKUĆEG RAČUNA IZVRŠNOG DUŽNIKA
[ČLAN 122 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Rešenje o izvršenju na tekućem računu izvršnog dužnika koji je fizičko lice ima dejstvo kao rešenje o izvršenju kojim je određena plenidba novčanog potraživanja i prenos novčanog potraživanja radi naplaćivanja.
Odredbe o izvršenju iz štednog uloga izvršnog dužnika (čl. 307-309) shodno se primenjuju i na namirenje sa tekućeg računa izvršnog dužnika.
Sredstva sa tekućeg računa prenose se na namenski račun javnog izvršitelja.
Izvršni dužnik može u roku od osam dana od dana izvršenog prenosa obavestiti javnog izvršitelja da je prilikom prenosa sredstava došlo do povrede ograničenja iz čl. 257. ili 258. ovog zakona i o tome dostaviti odgovarajuće dokaze.
U slučaju da javni izvršitelj utvrdi da je prenos sredstava izvršen suprotno ograničenjima iz čl. 257. ili 258. ovog zakona bez odlaganja će izvršiti povraćaj više prenetih sredstava na tekući račun izvršnog dužnika, odnosno na račun koji izvršni dužnik opredeli uz napomenu da se radi o sredstvima koja ne mogu biti predmet izvršenja.
IZVRŠENJE NOVČANIH POTRAŽIVANJA NA FINANSIJSKIM INSTRUMENTIMA, UDELIMA U PRIVREDNOM DRUŠTVU I HARTIJAMA OD VREDNOSTI
1. Izvršenje novčanog potraživanja na finansijskim instrumentima
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prodajom finansijskih instrumenata mesno je nadležan sud koji je nadležan za izvršenje na novčanom potraživanju izvršnog dužnika (član 256).
U rešenju o izvršenju sud nalaže Centralnom registru hartija od vrednosti da upiše zabranu raspolaganja finansijskim instrumentima koji su predmet izvršenja i založno pravo izvršnog poverioca na njima, i određuje njihovu prodaju.
Rešenje o izvršenju obavezno sadrži i poslovno ime investicionog društva koje vodi račun finansijskih instrumenata izvršnog dužnika i podatke o namenskom novčanom računu izvršnog poverioca na koji se uplaćuju novčana sredstva dobijena prodajom.
Kome se dostavlja rešenje o izvršenju
Rešenje o izvršenju dostavlja se izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku, Centralnom registru hartija od vrednosti i investicionom društvu koje vodi račun finansijskih instrumenata izvršnog dužnika.
Zabrana raspolaganja finansijskim instrumentima i sticanje zaloge na njima
Centralni registar hartija od vrednosti upisuje iz rešenja o izvršenju:
1) naziv suda koji je doneo rešenje o izvršenju;
2) poslovni broj rešenja o izvršenju;
3) datum donošenja rešenja o izvršenju;
4) matični broj i naziv izdavaoca finansijskog instrumenta;
5) CFI i ISIN broj finansijskog instrumenta;
6) brojnost finansijskih instrumenata;
7) matični broj, poslovno ime ili ime i prezime izvršnog dužnika;
8) matični broj, poslovno ime ili ime i prezime izvršnog poverioca;
9) visinu potraživanja.
Istovremeno sa time, Centralni registar hartija od vrednosti upisuje zabranu raspolaganja finansijskim instrumentima koji su predmet izvršenja i založno pravo izvršnog poverioca na njima.
Prodaja finansijskih instrumenata
[ČLAN 123 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj donosi zaključak o prodaji finansijskih instrumenata koji su predmet izvršenja kada ga Centralni registar hartija od vrednosti obavesti da je upisao zabranu raspolaganja i založno pravo, pod uslovom da je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno.
Finansijske instrumente prodaje investiciono društvo koje vodi račun finansijskih instrumenata izvršnog dužnika.
Finansijski instrumenti prodaju se na regulisanom tržištu ili na multilateralnoj trgovačkoj platformi prema zakonu kojim se uređuje tržište kapitala, a na OTC tržištu samo ako se prethodno proceni njihova vrednost i ako prodaja na regulisanom tržištu ili na multilateralnoj trgovačkoj platformi ostane bez uspeha.
Finansijski instrumenti kojima se ne trguje na regulisanom tržištu ili na multilateralnoj trgovačkoj platformi isključivo se prodaju na OTC tržištu, pošto se prethodno proceni njihova vrednost.
Procena vrednosti finansijskih instrumenata
Vrednost finansijskih instrumenata koji se kotiraju na berzi jeste njihova prosečna cena na berzi u poslednjih 30 dana pre procene, utvrđena na osnovu berzanskog izveštaja.
U ostalim slučajevima javni izvršitelj poverava procenu vrednosti finansijskih instrumenata ovlašćenim licima, prema zakonu kojim se uređuju privredna društva.
Shodna primena odredaba o namirenju na pokretnoj stvari
[ČLAN 124 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Namirenje izvršnog poverioca prenosom prava svojine na finansijskom instrumentu nije dozvoljeno.
Na ostala pitanja koja su u vezi s prodajom finansijskih instrumenata i na namirenje izvršnog poverioca iz prodajne cene, shodno se primenjuju odredbe o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnoj stvari (čl. 218-255), pod uslovom da nisu u suprotnosti sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište kapitala i pravilima tržišta na kojima se prodaju finansijski instrumenti, osim odredaba o elektronskom javnom nadmetanju.
2. Izvršenje na udelima u privrednom društvu
Izvršenje novčanog potraživanja na udelu u privrednom društvu sprovodi se plenidbom udela, upisom založnog prava na udelu, procenom vrednosti udela i prodajom udela radi namirenja izvršnog poverioca.
Plenidba udela i sticanje založnog prava na njemu
Rešenje o izvršenju na udelu u društvu s ograničenom odgovornošću, ortačkom društvu i komanditnom društvu dostavlja se izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i Agenciji za privredne registre.
U Registar zaloge upisuju se iz rešenja o izvršenju:
1) naziv suda koji je doneo rešenje o izvršenju;
2) poslovni broj rešenja o izvršenju;
3) datum donošenja rešenja o izvršenju;
4) poslovno ime privrednog društva na čijem udelu se sprovodi izvršenje;
5) udeo koji je predmet izvršenja;
6) poslovno ime ili ime i prezime izvršnog dužnika;
7) visina potraživanja.
Istovremeno sa time, u Registar zaloge upisuje se založno pravo izvršnog poverioca na udelu, a u Registar privrednih subjekata upisuje se plenidba udela i zabeležba pokretanja izvršnog postupka radi prodaje udela.
Procena i prodaja udela u privrednom društvu
[ČLAN 125 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Na procenu vrednosti i prodaju udela shodno se primenjuju odredbe o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnim stvarima (čl. 218-255), osim odredaba o elektronskom javnom nadmetanju [(čl. 218-255.)].
Pravo preče kupovine članova društva s ograničenom odgovornošću
Na pravo preče kupovine članova društva s ograničenom odgovornošću primenjuju se odredbe o pravu preče kupovine kod namirenja novčanog potraživanja na nepokretnosti (član 170).
3. Izvršenje na hartijama od vrednosti
Mesna nadležnost i izvršne radnje
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na hartijama od vrednosti mesno je nadležan i sud koji je nadležan za izvršenje na novčanom potraživanju izvršnog dužnika (član 256).
Izvršenje se sprovodi plenidbom potraživanja koje je sadržano u hartiji od vrednosti i prenosom potraživanja radi namirenja izvršnog poverioca.
Plenidba potraživanja sadržanog u hartiji od vrednosti
Novčano potraživanje iz hartije od vrednosti pleni se tako što javni izvršitelj oduzima hartiju od vrednosti izvršnom dužniku i zadržava je.
Pravne radnje potrebne za očuvanje ili vršenje potraživanja iz oduzete hartije od vrednosti vrši lice određeno zaključkom javnog izvršitelja.
Prenos potraživanja iz hartije od vrednosti
Potraživanje je preneto kada javni izvršitelj stavi izjavu o prenosu na hartiju od vrednosti i preda je izvršnom poveriocu.
Potraživanje je nedeljivo i prenosi se na izvršnog poverioca u celini.
Izvršni poverilac čije je potraživanje manje od potraživanja koje se prenosi, dužan je da pre prenosa položi jemstvo da će višak predati javnom izvršitelju.
Ako je više izvršnih poverilaca predložilo prenos, potraživanje se prenosi na izvršnog poverioca koji je prvi podneo predlog za prenos, a ako je više njih predlog podnelo istog dana - prenosi se na izvršnog poverioca čije je potraživanje najveće.
Odredbe o prenosu novčanog potraživanja radi naplaćivanja i prenosu novčanog potraživanja umesto ispunjenja, shodno se primenjuju na prenos potraživanja iz hartije od vrednosti.
Primena na hartije od vrednosti koje sadrže nenovčano potraživanje
Odredbe o izvršenju na hartijama od vrednosti u kojima je sadržano novčano potraživanje primenjuju se i na izvršenje na hartijama od vrednosti u kojima je sadržano nenovčano potraživanje.
[ČLAN 126 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Glava osma a
SKRAĆENI IZVRŠNI POSTUPAK
Član 326a
Skraćeni izvršni postupak se može sprovesti ako su izvršni poverilac i izvršni dužnik subjekti za rešavanje čijih sporova je u skladu sa zakonom stvarno nadležan privredni sud.
Verodostojna isprava na osnovu koje se može odrediti i sprovesti skraćeni izvršni postupak
Član 326b
Skraćeni izvršni postupak se može sprovesti samo na osnovu sledećih verodostojnih isprava:
1) menice i čeka domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja;
2) bezuslovne bankarske garancije;
3) bezuslovnog akreditiva;
4) overene izjave izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da s njegovog računa prenese novčana sredstva na račun izvršnog poverioca.
Donošenje rešenja o izvršenju u skraćenom postupku
Član 326v
Sud je dužan da donese rešenje o izvršenju u skraćenom izvršnom postupku kada su za to ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, i ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje zatraži sprovođenje skraćenog izvršnog postupka.
Protiv rešenja kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvršenje u skraćenom izvršnom postupku, izvršni poverilac može izjaviti prigovor u roku od pet dana od dana dostavljanja rešenja.
Član 326g
Protiv rešenja o izvršenju donetog u skraćenom izvršnom postupku izvršni dužnik može izjaviti prigovor u roku od pet dana od dana dostavljanja rešenja.
Prigovor se može izjaviti isključivo iz sledećih razloga:
1) ako je u ispravu iz člana 326b unet neistinit sadržaj;
2) ako je isprava potpisana od strane neovlašćenog lica;
3) ako obaveza iz isprave nije dospela;
4) ako je obaveza iz isprave ispunjena;
5) ako istovremeno dospela obaveza izvršnog poverioca nije ispunjena;
6) ako potraživanje iz isprave nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika;
7) ako je potraživanje iz isprave zastarelo.
Prigovor odlaže izvršenje rešenja o izvršenju, osim ako je rešenje o izvršenju doneto na osnovu menice.
Član 326d
Izvršni dužnik je dužan da uz prigovor podnese dokaze, i to:
1) pravnosnažnu sudsku odluku kojom je utvrđena neistinitost isprave ili izvod iz centralnog registra hartija od vrednosti, ako tvrdi da je u ispravu unet neistinit sadržaj;
2) izvod iz registra o licu ovlašćenom za zastupanje u momentu izdavanja isprave, ako tvrdi da je isprava potpisana od strane neovlašćenog lica;
3) nalog za plaćanje u pismenoj ili elektronskoj formi na osnovu koga je izvršen prenos sredstava, ako tvrdi da je obaveza ispunjena;
4) da nedospelost obaveze proizlazi iz same isprave ako tvrdi da obaveza nije dospela;
5) da zastarelost potraživanja proizlazi iz same isprave, ako tvrdi da je potraživanje zastarelo.
Član 326đ
Sudija pojedinac dostavlja prigovor izvršnom poveriocu koji u roku od tri dana od dana dostavljanja može dati odgovor.
Sudija pojedinac dostavlja veću prigovor, rešenje i spise predmeta narednog radnog dana od prijema odgovora na prigovor ili od isteka roka za odgovor na prigovor.
Veće je dužno da odluči o prigovoru u roku od osam dana od dana kada mu sudija dostavi prigovor i spise predmeta.
Ako izvršni dužnik dokaže postojanje razloga za prigovor (član 326g), dokaznim sredstvima propisanim članom 326d, veće će usvojiti prigovor, ukinuti rešenje o izvršenju u skraćenom postupku u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga.
Ako izvršni dužnik istakne prigovor neispunjenja istovremeno dospele obaveze izvršnog poverioca, prigovor se odbija ako izvršni poverilac podnese dokaz o ispunjenju svoje obaveze.
Ako izvršni dužnik istakne prigovor da potraživanje nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili da obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika, prigovor se odbija ako izvršni poverilac dokaže prelaz ili prenos potraživanja ili obaveze javnom ili po zakonu overenom ispravom, odnosno pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.
Shodna primena ostalih odredaba ovog zakona
Član 326e
Na sva druga pitanja koja nisu uređena odredbama ove glave, shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.
Glava deveta
IZVRŠENJE NA POTRAŽIVANJU IZVRŠNOG DUŽNIKA DA MU SE PREDA NEPOKRETNOST ILI PREDAJU ILI ISPORUČE POKRETNE STVARI
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na potraživanju izvršnog dužnika da mu se preda nepokretnost ili određena pokretna stvar ili isporuči određena količina pokretnih stvari, mesno je nadležan i sud na čijem se području nalaze stvari. Kod predaje nepokretnosti, ta nadležnost je isključiva.
Ako se pokretna stvar nalazi na području više sudova, mesno je nadležan sud kome je prvom podnet predlog za izvršenje.
Ako se potraživanje sastoji od predaje nepokretnosti i pokretnih stvari koje se nalaze na području različitih sudova, isključivo mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost.
Izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika da mu se preda nepokretnost ili pokretna stvar sprovodi se plenidbom potraživanja, prenosom potraživanja, predajom nepokretnosti ili pokretne stvari izvršnom poveriocu i prodajom stvari radi namirenja izvršnog poverioca.
Deljiv i nedeljiv predmet obaveze dužnika izvršnog dužnika
Kad je predmet obaveze dužnika izvršnog dužnika deljiv, potraživanje može i delimično da se prenese na izvršnog poverioca.
Ako je predmet obaveze nedeljiv, a potraživanje izvršnog poverioca manje od potraživanja koje se prenosi, izvršni poverilac dužan je da pre prenosa položi jemstvo u visini razlike između njegovog potraživanja i vrednosti predmeta obaveze.
Izvršni poverilac stiče založno pravo na potraživanju izvršnog dužnika kad nastupi plenidba potraživanja.
Sadržina zaključka o prenosu potraživanja. Dejstvo prenosa
Javni izvršitelj donosi po službenoj dužnosti zaključak o prenosu potraživanja.
U njemu se pravo na naplatu potraživanja prenosi na izvršnog poverioca, a dužniku izvršnog dužnika nalaže predaja nepokretnosti ili pokretne stvari izvršnom poveriocu ili licu koje on odredi.
Prenos potraživanja ima dejstvo kao prenos novčanog potraživanja radi naplaćivanja.
Nedospelost potraživanja izvršnog dužnika
Ako potraživanje izvršnog dužnika nije još dospelo, zaključkom o prenosu potraživanja nalaže se predaja stvari posle dospelosti.
Tužba protiv dužnika izvršnog dužnika
[ČLAN 127 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršni poverilac može tužbom zahtevati da mu dužnik izvršnog dužnika [izvršni dužnik] preda stvar.
Ako je obaveza dužnika izvršnog dužnika na predaju stvari izvršnom dužniku utvrđena izvršnom ispravom, izvršni poverilac može protiv dužnika izvršnog dužnika podneti predlog za izvršenje radi predaje stvari.
Primena odredaba o izvršenju na novčanom potraživanju
Na izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika da mu se preda nepokretnost ili određena pokretna stvar ili isporuči određena količina pokretnih stvari, shodno se primenjuju odredbe o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na novčanom potraživanju izvršnog dužnika (član 257-287), ako odredbama ove glave zakona nije drukčije određeno.
Založno pravo na predatoj pokretnoj stvari
Predaja stvari jeste osnov da izvršni poverilac stekne založno pravo na pokretnoj stvari upisom u Registar zaloge.
Redosled prvenstva njegovog založnog prava određuje se prema danu plenidbe potraživanja izvršnog dužnika.
Na čuvanje pokretne stvari shodno se primenjuju odredbe o čuvanju popisanih pokretnih stvari (čl. 229. i 230).
Prodaja stvari i namirenje izvršnog poverioca
Pokretne stvari se prodaju i izvršni poverilac namiruje iz prodajne cene shodnom primenom odredaba o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnoj stvari (čl. 218-255).
Zaključak o prodaji pokretne stvari donosi se posle zaključka o prenosu potraživanja izvršnog dužnika.
Predaja nepokretnosti izvršnom poveriocu. Založno pravo na predatoj nepokretnosti
Izvršni poverilac dužan je da upravlja nepokretnošću kao dobar domaćin, u ime i za račun izvršnog dužnika.
Predaja nepokretnosti jeste osnov da izvršni poverilac stekne založno pravo na nepokretnosti upisom u katastar nepokretnosti.
Redosled prvenstva njegovog založnog prava određuje se prema danu plenidbe potraživanja izvršnog dužnika.
Prodaja i namirenje izvršnog poverioca
Izvršni poverilac dužan je, radi namirenja potraživanja, da javnom izvršitelju predloži donošenje zaključka o prodaji nepokretnosti u roku od 30 dana od dana donošenja zaključka o prenosu potraživanja, inače se izvršni postupak obustavlja.
Nepokretnosti se prodaju i izvršni poverilac namiruje iz prodajne cene shodnom primenom odredaba o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na nepokretnosti (čl. 151-210).
[ČLAN 128 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
UNOVČENJE DRUGIH IMOVINSKIH PRAVA IZVRŠNOG DUŽNIKA
Član 338a
Izvršenje na drugim imovinskim pravima izvršnog dužnika (patent, žig i drugo) sprovodi se njihovom plenidbom, upisom u odgovarajući registar i unovčenjem uz shodnu primenu odredaba ovog zakona kojima se uređuje izvršenje na pokretnim stvarima radi namirenja novčanog potraživanja, osim odredaba o elektronskom javnom nadmetanju.
IZVRŠENJE RADI OSTVARENJA NENOVČANOG POTRAŽIVANJA
SUDSKI PENALI
Za odlučivanje o predlogu za izricanje sudskih penala mesno je nadležan sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište.
Rešenje o izricanju sudskih penala
Ako izvršni dužnik ne ispuni obavezu na činjenje, nečinjenje ili trpljenje utvrđenu izvršnom ispravom, sud može u izvršnom postupku, na predlog poverioca kao izvršnog poverioca, da naloži izvršnom dužniku da u roku od osam dana ispuni svoju obavezu (naknadni rok) i izrekne mu da, ako obavezu ne ispuni u naknadnom roku, plati izvršnom poveriocu određeni iznos novca za svaki dan zadocnjenja ili neku drugu jedinicu vremena (sudski penali), za raspon vremena od isteka naknadnog roka pa dok izvršni poverilac ne podnese predlog za izvršenje izvršne isprave.
Naknadni rok počinje da teče od dana kada izvršni dužnik primi rešenje o izricanju sudskih penala, a prigovor ne utiče na tok roka.
Izvršni poverilac može podneti predlog za izricanje sudskih penala sve dok ne podnese predlog za izvršenje izvršne isprave kojom je utvrđena nenovčana obaveza izvršnog dužnika.
Rešenje kojim se izriču sudski penali jeste izvršna isprava.
Protiv rešenja je dozvoljen prigovor.
Prestanak obaveze na plaćanje sudskih penala i izmena rešenja o izricanju sudskih penala
Izvršni dužnik koji najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o izricanju sudskih penala ispuni obavezu, može u roku od osam dana od dana ispunjenja obaveze predložiti sudu da u istom izvršnom postupku smanji sudske penale. Podnošenje tog predloga ne utiče na izvršenje rešenja o izricanju sudskih penala.
O njegovom predlogu rešenjem odlučuje sud koji je izrekao sudske penale, vodeći računa o svrsi zbog koje ih je izrekao.
Protiv rešenja je dozvoljen prigovor.
Obaveza da se plate sudski penali prestaje kad izvršni dužnik ispuni obavezu ili kad izvršni poverilac podnese predlog za izvršenje izvršne isprave kojom je utvrđena nenovčana obaveza izvršnog dužnika.
Izvršenje radi naplaćivanja sudskih penala
Sud koji je izrekao sudske penale donosi, na predlog izvršnog poverioca i u istom izvršnom postupku, rešenje o izvršenju rešenja o izrečenim sudskim penalima, pre njegove pravnosnažnosti.
Protiv rešenja o izvršenju dozvoljen je prigovor.
PREDAJA POKRETNIH STVARI
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi predaje individualno određenih pokretnih stvari ili isporuke određene količine zamenljivih stvari, mesno je nadležan i sud na čijem se području nalaze pokretne stvari.
2. Predaja individualno određenih pokretnih stvari
Kad se stvari nalaze kod izvršnog dužnika ili drugog lica
Individualno određene pokretne stvari koje se nalaze kod izvršnog dužnika javni izvršitelj oduzima izvršnom dužniku i predaje izvršnom poveriocu uz potvrdu.
Na isti način sprovodi se izvršenje i kad se stvar nalazi kod drugog lica koje je voljno da je preda.
Javni izvršitelj obaveštava izvršnog poverioca o vremenu i mestu oduzimanja stvari.
Ako individualno određena stvar nije nađena kod izvršnog dužnika
Ako stvari nisu nađene kod izvršnog dužnika, izvršni poverilac može u roku od osam dana od kada je obavešten o tome predložiti da se stvar proceni i potom javni izvršitelj donese rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se izvršni dužnik obavezuje da plati izvršnom poveriocu procenjenu vrednost stvari.
Ako izvršni poverilac ne podnese predlog u roku, izvršni postupak se obustavlja.
Stvar procenjuje javni izvršitelj.
Pravo izbora izvršnog poverioca ako drugo lice ne preda individualno određenu pokretnu stvar
Ako drugo lice nije voljno da preda stvar ili tvrdi da stvar nije kod njega, izvršni poverilac može u roku od osam dana od kada je obavešten o tome predložiti javnom izvršitelju da donese zaključak kojim na izvršnog poverioca prenosi potraživanje izvršnog dužnika na predaju stvari.
Umesto toga, ali u istom roku, izvršni poverilac može da predloži da se stvar proceni i da javni izvršitelj donese rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se izvršni dužnik obavezuje da plati izvršnom poveriocu procenjenu vrednost stvari.
Ako izvršni poverilac ne podnese nijedan predlog u roku, izvršni postupak se obustavlja.
Na postupak po rešenju o izvršenju radi prenosa potraživanja izvršnog dužnika na predaju stvari primenjuju se odredbe o izvršenju potraživanja na predaju određene pokretne stvari ili isporuku određene količine pokretnih stvari (čl. 328-336).
3. Isporuka zamenljivih stvari
Kad se zamenljive stvari nalaze kod izvršnog dužnika ili trećeg lica
Kad izvršna isprava glasi na isporuku određene količine zamenljivih stvari koje se nalaze kod izvršnog dužnika ili drugog lica, izvršenje se sprovodi kao da se predaje individualno određena pokretna stvar.
Kupovina stvari na drugoj strani
Ako zamenljive stvari nisu nađene kod izvršnog dužnika ili drugo lice nije voljno da ih preda ili tvrdi da nisu kod njega, javni izvršitelj može, na zahtev izvršnog poverioca, ovlastiti izvršnog poverioca da kupi stvar na drugoj strani i odrediti mu rok za to.
Izvršni poverilac koji kupi stvar na drugoj strani može u roku od osam dana od kupovine predložiti da javni izvršitelj donese rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se izvršni dužnik obavezuje da mu plati vrednost stvari koju je kupio.
Polaganje novčanog iznosa za kupovinu stvari na drugoj strani
Izvršni poverilac ima pravo da u roku od osam dana od kada je obavešten da stvari nisu nađene kod izvršnog dužnika, da drugo lice nije voljno da ih preda ili tvrdi da nisu kod njega, predloži da javni izvršitelj donese rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se izvršni dužnik obavezuje da kod suda, odnosno javnog izvršitelja položi novčani iznos potreban da izvršni poverilac kupi stvar na drugoj strani.
Zaključak o polaganju novčanog iznosa javni izvršitelj izvršava po službenoj dužnosti.
Mogućnost obustave izvršnog postupka
Izvršni postupak obustavlja se ako izvršni poverilac u roku ne podnese predlog da se izvršni dužnik obaveže da mu plati vrednost stvari koju je kupio na drugoj strani, niti predlog da se izvršni dužnik obaveže da kod javnog izvršitelja položi novčani iznos potreban da izvršni poverilac stvar kupi na drugoj strani.
Ako zamenljive stvari nisu mogle da se kupe na drugoj strani
Izvršni poverilac ima pravo da u roku od osam dana od kada je obavešten da stvari nisu nađene kod izvršnog dužnika, da drugo lice nije voljno da ih preda ili tvrdi da nisu kod njega, predloži da javni izvršitelj donese rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se izvršni dužnik obavezuje da kod javnog izvršitelja položi novčani iznos potreban da izvršni poverilac kupi stvar na drugoj strani.
Predlog može da se podnese u roku od osam dana od kada je istekao rok za kupovinu stvari na drugoj strani ili u roku koji je javni izvršitelj odredio u slučaju da je izvršni poverilac učini verovatnim da ni na drugoj strani stvar ne bi mogla da se kupi.
Izvršni postupak obustavlja se ako izvršni poverilac ne podnese nijedan predlog u roku.
ISPRAŽNJENJE I PREDAJA NEPOKRETNOSTI
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti isključivo mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost.
Izvršenje radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti sprovodi se iseljavanjem lica i uklanjanjem stvari iz nepokretnosti i predajom nepokretnosti izvršnom poveriocu u državinu ili samo predajom nepokretnosti izvršnom poveriocu u državinu ako iseljavanje lica ili uklanjanje stvari nije potrebno ili samo iseljavanjem lica i uklanjanjem stvari iz nepokretnosti koja je već u državini izvršnog poverioca.
[ČLAN 129 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 355
Za sprovođenje izvršenja isključivo je nadležan javni izvršitelj.
Izvršenje počinje da se sprovodi kada istekne 30 dana od kada je izvršni dužnik primio rešenje o izvršenju.
Ako su iseljenjem obuhvaćena maloletna lica, kao i lica kojima je neophodno obezbediti nužan smeštaj, javni izvršitelj će obavestiti organ starateljstva najkasnije osam dana pre pristupanja izvršenju.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, organ starateljstva će bez odlaganja preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti i pružiti svu neophodnu pomoć pri sprovođenju izvršenja.
Izvršni poverilac dužan je da obezbedi potrebnu radnu snagu i prevozna sredstva, na zahtev javnog izvršitelja.
Zahtev mu se saopštava najkasnije osam dana pre pristupanja izvršenju.
[Član 355
Izvršenje počinje da se sprovodi kada istekne osam dana od kada je izvršni dužnik primio rešenje o izvršenju.
Izvršni poverilac dužan je da obezbedi potrebnu radnu snagu i prevozna sredstva, na zahtev javnog izvršitelja.
Zahtev mu se saopštava najkasnije osam dana pre pristupanja izvršenju.]
Pokretne stvari koje su uklonjene predaju se izvršnom dužniku, a u njegovom odsustvu odraslom članu njegovog domaćinstva ili njegovom punomoćniku.
Ako uklanjanju stvari nije prisutan niko kome stvari mogu da se predaju ili je prisutan pa odbija da primi stvari, one se predaju na čuvanje drugom licu ili izvršnom poveriocu na teret izvršnog dužnika, o čemu javni izvršitelj sačinjava zapisnik.
Javni izvršitelj donosi zaključak kojim obaveštava izvršnog dužnika o tome da su pokretne stvari predate na čuvanje i o troškovima čuvanja, i određuje rok u kome izvršni dužnik može da naknadi troškove čuvanja stvari i potom zatraži njihovu predaju.
Istim zaključkom izvršni dužnik se upozorava da će stvari biti prodate posle isteka određenog roka i da će se iz prodajne cene namiriti troškovi čuvanja i prodaje stvari.
[ČLAN 130 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ako izvršni dužnik u određenom roku ne naknadi troškove čuvanja stvari ili ne zatraži da mu se one predaju, donosi se zaključak o prodaji stvari za račun izvršnog dužnika.
Deo prodajne cene koji preostane posle namirenja troškova čuvanja i troškova prodaje stvari, polaže se u korist izvršnog dužnika kod javnog izvršitelja.
Stvar se prodaje prema odredbama o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnoj stvari (čl. 218-255).
U slučaju da se pokretne stvari nisu mogle prodati ni na drugom javnom nadmetanju, javni izvršitelj će ih predati ustanovi socijalne zaštite, po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu.
Izvršenje radi naplate troškova izvršnog poverioca
Izvršni poverilac može da u predlogu za izvršenje ili kasnije, do okončanja izvršnog postupka, zatraži da sud, odnosno javni izvršitelj odredi da se troškovi izvršnog postupka naplate prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika koje treba da se uklone sa nepokretnosti.
Izvršenje se u tom slučaju sprovodi prema odredbama o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnoj stvari (čl. 218-255).
IZVRŠENJE ČINJENJA, NEČINJENJA ILI TRPLJENJA
[ČLAN 131 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 359
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja radi preduzimanja radnje koju može preduzeti samo izvršni dužnik, uzdržavanja od određene radnje (nečinjenje) ili trpljenja određene radnje, mesno je nadležan i sud na čijem području izvršni dužnik treba da ispuni svoju obavezu.
[Član 359
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja radi preduzimanja neke radnje izvršnog dužnika (činjenje), uzdržanja od određene radnje (nečinjenje) ili trpljenja određene radnje mesno je nadležan i sud na čijem području izvršni dužnik treba da ispuni svoju obavezu.]
Radnja koju može preduzeti i drugo lice
[ČLAN 132 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 360
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi preduzimanja radnje koju može preduzeti i drugo lice mesno je nadležan i sud na čijem području izvršni dužnik treba da ispuni svoju obavezu.
Za sprovođenje izvršenja radi preduzimanja radnje koju može preduzeti i drugo lice isključivo je nadležan javni izvršitelj.
Ako radnju može preduzeti i drugo lice, ne samo izvršni dužnik, izvršni poverilac se u rešenju o izvršenju ovlašćuje da u određenom roku i o trošku izvršnog dužnika sam preduzme radnju ili da je poveri drugom licu.
Izvršni postupak se obustavlja ako izvršni poverilac ili drugo lice ne preduzmu radnju u roku određenom u rešenju o izvršenju.
[Član 360
Ako radnju može preduzeti i drugo lice, ne samo izvršni dužnik, izvršni poverilac se u rešenju o izvršenju ovlašćuje da u određenom roku i o trošku izvršnog dužnika sam preduzme radnju ili da je poveri drugom licu.
Izvršni postupak se obustavlja ako izvršni poverilac ili drugo lice ne preduzmu radnju u roku određenom u rešenju o izvršenju.]
Predujmljivanje troškova radnje
[ČLAN 133 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Na predlog izvršnog poverioca javni izvršitelj [sadržan u predlogu za izvršenje, sud] može doneti zaključak kojim se izvršni dužnik obavezuje da kod javnog izvršitelja [suda] predujmi iznos potreban za pokriće troškova radnje (zaključak o predujmljivanju troškova). U tom zaključku određuje se i rok za preduzimanje radnje, koji teče od predujmljivanja troškova.
Zaključak o predujmljivanju troškova javni izvršitelj [jeste sastavni deo rešenja o izvršenju koji sud] izvršava po službenoj dužnosti.
Izvršni postupak obustavlja se ako izvršni poverilac ili drugo lice kome je poverio radnju ne preduzmu radnju u roku određenom u zaključku o predujmljivanju troškova.
Konačni troškovi radnje koje može preduzeti i drugo lice
[ČLAN 134 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Konačne troškove radnje određuje javni izvršitelj [sud] na predlog stranke, rešenjem protiv koga se može izjaviti prigovor.
Ako su troškovi koje je izvršni dužnik predujmio viši od iznosa kojim su plaćeni troškovi radnje i izvršnog postupka javni izvršitelj [sud], na predlog izvršnog dužnika, vraća razliku izvršnom dužniku ako njome raspolaže.
Ako njome ne raspolaže, zaključkom obavezuje izvršnog poverioca da vrati razliku izvršnom dužniku u određenom roku. Na taj zaključak shodno se primenjuju pravila o zaključku o predujmljivanju troškova (član 361).
Radnja koju može preduzeti samo izvršni dužnik
Kad radnju može preduzeti samo izvršni dužnik, u rešenju o izvršenju određuje se primereni rok za radnju i izvršnom dužniku izriče novčana kazna ako radnju ne preduzme u roku, posle čega sud po službenoj dužnosti donosi rešenje o izvršenju novčane kazne.
Istovremeno, a na predlog izvršnog poverioca, sud donosi novo rešenje kojim određuje novi primereni rok za radnju i izriče novu novčanu kaznu izvršnom dužniku, višu od prethodne, ako radnju ne preduzme u roku. Ako dužnik opet propusti rok, sud po službenoj dužnosti opet donosi rešenje o izvršenju novčane kazne.
Sve to ponavlja se dok izvršni dužnik ne preduzme radnju.
Izvršni dužnik koji preduzme radnju u roku, dužan je da o tome odmah sudu priloži nesumnjive dokaze. Takvim dokazom smatra se overena pismena izjava izvršnog poverioca ili zapisnik suda o tome da je radnja preduzeta, nalaz i mišljenje sudskog veštaka, predaja sudu predmeta nastalog radnjom i slično.
Ako radnja koju može preduzeti samo izvršni dužnik ne zavisi isključivo od njegove volje (stvaranje određenih umetničkih dela i sl.), izvršni poverilac ne može zahtevati izvršenje radnje, već samo naknadu štete.
Protiv rešenja kojim se određuje novi primereni rok i izriče nova novčana kazna i protiv rešenja o izvršenju novčane kazne dozvoljen je prigovor.
Ako se izvršni dužnik ponaša protivno obavezi iz izvršne isprave da se uzdrži od određene radnje (nečinjenje) ili da trpi određenu radnju, u rešenju o izvršenju nalaže mu se da se ponaša saglasno obavezi i izriče novčana kazna ako nastavi da se ponaša protivno obavezi.
Ako se i posle toga izvršni dužnik ponaša protivno obavezi sud, na predlog izvršnog poverioca, donosi rešenje o izvršenju novčane kazne, novim rešenjem izriče izvršnom dužniku novu novčanu kaznu, višu od prethodne, ako se ponovo bude ponašao protivno obavezi. Na predlog izvršnog poverioca, sud ponovo donosi rešenje o izvršenju novčane kazne i novim rešenjem izriče izvršnom dužniku novu novčanu kaznu, višu od prethodne, ako ponovi ponašanje koje je protivno obavezi.
Sve to ponavlja se dok se izvršni dužnik ponaša protivno obavezi.
Protiv rešenja kojim se izvršnom dužniku izriče nova novčana kazna i protiv rešenja o izvršenju novčane kazne dozvoljen je prigovor.
Izvršenje radi uspostavljanja pređašnjeg stanja
Ako ponašanje izvršnog dužnika koje je protivno obavezi iz izvršne isprave (na nečinjenje ili trpljenje i sl.) izazove od nastanka izvršne isprave promenu koja nije u skladu s pravom izvršnog poverioca sud, na predlog izvršnog poverioca, donosi zaključak kojim ovlašćuje izvršnog poverioca da sam ili uz pomoć drugog lica, uspostavi pređašnje stanje o trošku i na rizik izvršnog dužnika.
Na predujmljivanje iznosa potrebnog za pokriće troškova radnje i na konačne troškove radnje primenjuju se odredbe o troškovima radnje koju, osim izvršnog dužnika, može preduzeti i drugo lice (čl. 361. i 362).
Ako je izvršni dužnik dobrovoljno ispunio obavezu iz izvršne isprave donesene u postupku zbog smetanja državine ili je na osnovu nje sprovedeno izvršenje, pa ponovo načini smetanje državine koje se u suštini ne razlikuje od ranijeg sud, na predlog izvršnog poverioca i na osnovu iste izvršne isprave, donosi novo rešenje o izvršenju kojim nalaže vraćanje stvari u državinu izvršnog poverioca ili izvršnom dužniku izriče novčanu kaznu prema odredbama o povredi obaveze na nečinjenje (član 364).
Predlog za izvršenje može se podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za ponovno smetanje državine, a najkasnije u roku od jedne godine od ponovnog smetanja.
Protiv rešenja kojim se izvršnom dužniku izriče novčana kazna dozvoljen je prigovor.
Odredbe ove glave zakona ne isključuju pravo izvršnog poverioca da u parničnom postupku zahteva naknadu štete zbog toga što je izvršni dužnik povredio obavezu da preduzme, uzdrži se ili trpi određenu radnju.
IZVRŠENJE ODLUKA U VEZI S PORODIČNIM ODNOSIMA
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi predaje deteta mesno je nadležan sud prema prebivalištu, odnosno boravištu ili sedištu stranke koja je podnela predlog za izvršenje ili prema prebivalištu, odnosno boravištu ili sedištu stranke prema kojoj se sprovodi izvršenje ili sud na čijem području se nalazi dete.
Prinudno oduzimanja deteta sprovodi sud na čijem se području dete zatekne, po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke koja je podnela predlog za izvršenje.
Sud nadležan za odlučivanje o predlogu za izvršenje može određene izvršne radnje poveriti sudu koji nije nadležan za sprovođenje izvršenja.
Legitimacija za podnošenje predloga za izvršenje
Predlog za izvršenje može podneti roditelj kome je povereno vršenje roditeljskog prava, drugo lice ili ustanova kojoj je dete povereno na čuvanje i vaspitavanje i organ starateljstva.
Posebno o predlogu za izvršenje
U predlogu za izvršenje radi predaje deteta ne mora da bude naznačeno sredstvo izvršenja, a ako je i naznačeno sud nije njime vezan.
Sud posebno vodi računa o tome da se što bolje zaštiti interes deteta.
Sud može izuzetno zakazati ročište, ako je to u najboljem interesu deteta.
Ako u izvršnoj ispravi nije naložena predaja deteta, u rešenju o izvršenju nalaže se stranci prema kojoj se sprovodi izvršenje da dete odmah preda ili preda u određenom roku.
Predaja deteta može da se rešenjem o izvršenju naloži i licu na koje se odnosi izvršna isprava, licu od čije volje zavisi predaja deteta i svakom drugom licu kod koga se dete zatekne u vreme donošenja rešenja o izvršenju ili u toku sprovođenja izvršenja.
Nalog da se dete odmah preda daje se pre svega ako su ugroženi život, zdravlje ili psihofizički razvoj deteta ili je izvršnom ispravom određena predaja nezakonito odvedenog ili zadržanog deteta radi njegovog povratka u stranu državu (građanskopravna otmica dece), ili ponovnog uspostavljanja odnosa staranja ili viđanja roditelja i deteta u stranoj državi.
Pošto proceni okolnosti, sud u rešenju o izvršenju određuje sledeća sredstva izvršenja:
1) prinudno oduzimanje i predaju deteta;
2) novčanu kaznu;
3) kaznu zatvora.
Ona mogu da se odrede i sprovedu prema licu koje protivno nalogu suda odbija da preda dete, licu koje otežava ili sprečava predaju deteta, licu kod koga se dete nalazi ili licu od čije volje zavisi predaja deteta.
Sud može menjati sredstva izvršenja dok se izvršenje ne okonča.
[ČLAN 135 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Novčana kazna izriče se i izvršava prema odredbama o izricanju novčane kazne radi preduzimanja radnje koju može preduzeti samo izvršni dužnik (član 363).
Protiv rešenja kojim se izriče novčana kazna može se izjaviti prigovor. Novčana kazna ne može biti zamenjena kaznom zatvora.
Sud može rešenjem protiv kog je dozvoljen prigovor izreći kaznu zatvora koja traje sve dok se dete ne preda, a najduže do 60 dana. Na izvršenje kazne zatvora primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija, osim odredaba o odlaganju izvršenja kazne. Prigovor protiv rešenja kojim se izriče kazna zatvora odlaže njegovo izvršenje.
[Novčana kazna ne može biti zamenjena kaznom zatvora.
Kazna zatvora izriče se dok se dete ne preda, a najduže do 60 dana i izvršava prema zakonu kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija.]
Dostavljanje rešenja o izvršenju organu starateljstva. Uloga psihologa organa starateljstva
Najkasnije deset dana pre početka izvršenja, rešenje o izvršenju dostavlja se nadležnom organu starateljstva, u čije ime u izvršnom postupku učestvuje psiholog.
Školi, porodičnom savetovalištu i drugim specijalizovanim ustanovama za posredovanje u porodičnim odnosima dostavlja se poziv da učestvuju u izvršnom postupku ako je to neophodno.
Psiholog organa starateljstva dužan je da utvrdi emocionalni status deteta, način njegovog reagovanja na stres i mehanizme preovladavanja, brzinu prilagođavanja na promene, emocionalne odnose deteta i lica sa kojim dete živi i licem kome treba da bude predato i druge činjenice značajne za samo organizovanje radnji izvršenja, kao i da obavi informativno savetodavni rad sa licem sa kojim dete živi i pokuša da izdejstvuje dobrovoljnu predaju deteta (upoznavanje sa time da se dobrovoljnom predajom deteta izbegavaju traumatsko reagovanje deteta i štetne posledice po njegov rast i razvoj i sl.).
Na osnovu rezultata rada svog psihologa, organ starateljstva može predložiti sudiji podrobnije uslove uređenja prostora u kome se sprovodi izvršenje i način predaje deteta.
Psiholog organa starateljstva dužan je da se i pre izvršenja i u toku samog izvršenja rukovodi zaštitom najboljeg interesa deteta.
Prinudno oduzimanje i predaja deteta
[ČLAN 136 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Sud obaveštava stranku koja je podnela predlog za izvršenje i lice kome treba da se preda dete o vremenu i mestu oduzimanja i predaje deteta, po pravilima o ličnom dostavljanju.
Dete prinudno oduzima i predaje organ starateljstva uz prisustvo i nadzor suda.
[Dete prinudno oduzima i predaje sudija u saradnji sa psihologom organa starateljstva, školom, porodičnim savetovalištem ili drugim specijalizovanim ustanovama za posredovanje u porodičnim odnosima.]
Psiholog organa starateljstva je dužan da u toku oduzimanja i predaje deteta prati ponašanje i reakcije deteta i lica kome se dete oduzima, da utiče na sprečavanje ili smanjenje ponašanja koja mogu izazvati sukob ili traumatsko reagovanje deteta, da savetuje sud [sudiju] kako da se oduzimanje i predaja deteta ostvare sa što manje štete po rast i razvoj deteta i da sam preduzima sve potrebne radnje u te svrhe i da unese svoja zapažanja u zapisnik o oduzimanju i predaji deteta i potpiše ga.
Sprovođenje izvršenja ako je naloženo da se dete odmah preda
Kad je rešenjem o izvršenju naloženo da se dete odmah preda, rešenje o izvršenju predaje se licu od koga se dete oduzima pri preduzimanju prve izvršne radnje. Ako to lice nije prisutno pri oduzimanju deteta, rešenje o izvršenju dostavlja mu se naknadno.
Ako se dete oduzima od lica na koje se ne odnosi izvršna isprava, njemu se predaju rešenje o izvršenju i zapisnik o oduzimanju deteta.
Odsutnost lica od koga se dete oduzima ne sprečava oduzimanje deteta.
Na predlog stranke, sud ponovo izvršava isto rešenje o izvršenju ako se dete, protivno rešenju o izvršenju, u roku od 60 dana od predaje opet zatekne kod lica od koga je oduzeto.
2. Izvršenje radi održavanja ličnih odnosa sa detetom
[ČLAN 137 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
U izvršnom postupku radi održavanja ličnih odnosa sa detetom shodno se primenjuju pojedine odredbe ove glave zakona (čl. 368, 370, 371, 373, 374, 375, 376. i 377).
3. Izvršenje radi zaštite od nasilja u porodici, zaštite prava deteta i drugih odluka u vezi s porodičnim odnosima
U izvršnom postupku radi zaštite od nasilja u porodici, zaštite prava deteta ili izvršenja drugih odluka u vezi s porodičnim odnosima, shodno se, u zavisnosti od obaveze izvršnog dužnika, primenjuju odredbe ove glave zakona.
IZVRŠENJE RADI VRAĆANJA ZAPOSLENOG NA RAD
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i sprovođenje izvršenja obaveze poslodavca da vrati zaposlenog na rad ili da ga rasporedi na određene poslove, mesno je nadležan i sud na čijem se području nalazi sedište poslodavca.
Rok za podnošenje predloga za izvršenje
Predlog za izvršenje ne može da se podnese kad istekne 60 dana od kada je izvršni poverilac stekao pravo da podnese predlog.
Izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad ili radi njegovog raspoređivanja na određene poslove sprovodi se izricanjem novčane kazne poslodavcu i njegovom odgovornom licu, prema odredbama o izricanju novčane kazne radi preduzimanja radnje koju može preduzeti samo izvršni dužnik (član 363).
Izricanje novčane kazne prestaje kada sud utvrdi da je zaposleni počeo da radi na odgovarajućim poslovima ili da mu je to omogućeno iako je odbio da radi, odnosno da je raspoređen na poslove određene u izvršnoj ispravi.
Naknada izgubljene zarade kod vraćanja zaposlenog na rad
Sud može, na predlog izvršnog poverioca koji je zahtevao vraćanje na rad, doneti rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se poslodavac obavezuje da izvršnom poveriocu isplati mesečne iznose zarade koja je dospela od pravnosnažnosti presude do vraćanja izvršnog poverioca na rad (naknada izgubljene zarade).
Naknada izgubljene zarade određuje se u iznosu koji bi izvršni poverilac primio da je bio na radu, s porezima i doprinosima koji se isplaćuju iz zarade.
Predlog za naknadu izgubljene zarade može da podnese s predlogom za izvršenje radi vraćanja na rad ili kasnije, do okončanja izvršnog postupka.
Poslodavac može predložiti sudu da stavi van snage rešenje o naknadi izgubljene zarade ako se posle donošenja rešenja izmene okolnosti na kojima je zasnovan.
Ako sud ne usvoji ili samo delimično usvoji predlog za naknadu izgubljene zarade, izvršni poverilac može da zaradu ili njen ostatak potražuje u parničnom postupku.
IZVRŠENJE ODLUKE O DEOBI SUVLASNIČKE STVARI
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi deobe stvari na kojoj postoje suvlasnici, mesno je nadležan i sud na čijem se području nalazi stvar.
Fizičku deobu stvari sprovodi javni izvršitelj.
On poziva sve učesnike u izvršnom postupku da prisustvuju deobi.
Ako prema izvršnoj ispravi stvar treba da se proda radi deobe, shodno se primenjuju odredbe o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na nepokretnosti ili pokretnoj stvari, ako se stranke o pojedinim pitanjima drukčije ne sporazumeju.
Izvršni dužnik može da kupi stvar, a u postupku prodaje stvari ne plaća jemstvo.
U postupku deobe prodajom nepokretnosti ili pokretne stvari ne primenjuju se odredbe o namirenju novčanog potraživanja prenosom stvari u svojinu izvršnog poverioca (čl. 190, 191. i 248).
Troškove izvršnog postupka snose svi suvlasnici, srazmerno visini udela na stvari.
Suvlasnik koji je izazvao posebne troškove drugom suvlasniku dužan je da ih naknadi.
IZDEJSTVOVANJE IZJAVE VOLJE
Izvršni dužnik koji je obavezan na davanje izjave volje, smatra se da je dao u času pravnosnažnosti odluke.
Ako je izvršni dužnik obavezan sudskim ili upravnim poravnanjem ili javnobeležničkim zapisnikom o poravnanju na davanje izjave volje, smatra se da je dao kada je dospela njegova obaveza.
Ako davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke obaveze izvršnog poverioca ili od nastupanja uslova, smatra se da je izvršni dužnik dao izjavu kada izvršni poverilac ispuni svoju obavezu ili kada uslov nastupi.
Nastupanje uslova dokazuje se javnom ili po zakonu overenom ispravom.
Javni izvršitelj, na zahtev izvršnog poverioca, utvrđuje kada je izjava volje data.
NAMIRENJE NOVČANIH POTRAŽIVANJA NASTALIH IZ KOMUNALNIH I SRODNIH DELATNOSTI
Pojam komunalne i srodne delatnosti
Pod komunalnom delatnošću smatra se delatnost koja je kao takva određena posebnim zakonom.
Srodna delatnost, u smislu ovog zakona, jeste delatnost od opšteg interesa kojom se kontinuirano pružaju usluge većem broju lica na određenom području i periodično naplaćuju.
Podnošenje predloga za izvršenje
Izvršni poverilac dužan je da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti, zahteva od Komore da odredi javnog izvršitelja kome će podneti predlog za izvršenje. Zahtev, pored ostalog, sadrži ime i prezime ili poslovno ime stranaka, prebivalište, odnosno boravište stranaka i matični broj i poreski identifikacioni broj ako je stranka pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost.
Komora je dužna da odgovori na zahtev izvršnog poverioca u roku od pet dana od dana prijema zahteva, vodeći računa o tome da se javni izvršitelji određuju ravnomerno, prema azbučnom redu upisa u Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja i da je za postupanje po predlogu za izvršenje isključivo nadležan javni izvršitelj na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište.
Ako Komora ne odgovori na zahtev izvršnog poverioca u roku od pet dana, izvršni poverilac samostalno određuje javnog izvršitelja na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište.
Javni izvršitelj dužan je da odbaci predlog za izvršenje ako mu izvršni poverilac uz predlog za izvršenje ne dostavi odgovor Komore iz koga proizlazi da je za javnog izvršitelja određen upravo on, ili ako ne dostavi dokaz da Komora nije odgovorila na zahtev izvršnog poverioca u roku od pet dana. Protiv rešenja o odbacivanju predloga za izvršenje dozvoljen je prigovor.
Podnošenje i sadržinu zahteva izvršnog poverioca Komori, sadržinu odgovora Komore i način na koji Komora dostavlja odgovor izvršnom poveriocu podrobnije propisuje Komora.
[ČLAN 138 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 394
Predlog za izvršenje je uredan i kada umesto potpisa izvršnog poverioca ili punomoćnika, koji nije advokat, sadrži faksimil.
Ne može se odrediti izvršenje prodajom jedine nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika fizičkog lica radi namirenja potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga za izvršenje.
Rešenje se izvršava posle njegove pravnosnažnosti.
Potvrdu o nastupanju pravnosnažnosti rešenja izdaje javni izvršitelj.
Verodostojnu ispravu predstavlja račun ili izvod iz poslovnih knjiga o izvršenim komunalnim ili srodnim uslugama.
Verodostojna isprava mora da bude podobna za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (član 53).
O predlogu za protivizvršenje odlučuje sud koji bi bio nadležan da odlučuje o predlogu za izvršenje.
[Član 394
Rešenje se izvršava posle njegove pravnosnažnosti.
Verodostojnu ispravu predstavlja račun i izvod iz poslovnih knjiga o izvršenim komunalnim ili srodnim uslugama.
Verodostojna isprava mora da bude podobna za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (član 53).
Odlaganje izvršenja na predlog izvršnog poverioca ili po sporazumu stranaka ne može trajati duže od tri meseca.]
Odbacivanje ili odbijanje predloga za izvršenje
Javni izvršitelj odbacuje predlog za izvršenje koji nije dozvoljen ili nije uredan ili odbija predlog koji nije osnovan.
Rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga dostavlja se izvršnom poveriocu, ne i izvršnom dužniku.
[ČLAN 139 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršni poverilac može prigovorom da pobija rešenje o odbijanju ili odbacivanju predloga za izvršenje ili samo deo rešenja kojim su odmereni troškovi postupka.
Prigovor se podnosi preko javnog izvršitelja koji je doneo rešenje iz stava 1. ovog člana [sudu koji bi odlučivao o predlogu za izvršenje da je za to nadležan sud].
O prigovoru odlučuje sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište.
[Isti sud odlučuje o prigovoru.]
[Rešenje koje je doneto o prigovoru ne može da se pobija žalbom.]
Na prigovor izvršnog poverioca i na postupak o prigovoru izvršnog poverioca shodno se primenjuju odredbe o prigovoru izvršnog dužnika.
[ČLAN 140 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj koji oceni da je predlog za izvršenje dozvoljen, uredan i osnovan donosi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.
U rešenju se obavezuje izvršni dužnik da namiri potraživanje izvršnog poverioca u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja sa odmerenim troškovima postupka i određuju sredstvo i predmet izvršenja ili izvršenje na celokupnoj imovini radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca i troškova postupka.
Kad je predlog za izvršenje sastavljen tako da u svemu odgovara rešenju o izvršenju koje bi se imalo doneti, a podnet je u potrebnom broju primeraka, javni izvršitelj može izdati skraćeni prepis rešenja stavljanjem otiska štambilja koji sadrži tekst kojim se usvaja predloženo rešenje.
Prigovor
[ČLAN 141 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršni dužnik može prigovorom da pobija rešenje, ili samo deo rešenja kojim su odmereni troškovi postupka.
Prigovor se podnosi sudu preko javnog izvršitelja koji je doneo rešenje o izvršenju [koji bi odlučivao o predlogu za izvršenje da je za to nadležan sud].
O prigovoru odlučuje sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište.
[Isti sud odlučuje o prigovoru.]
[Rešenje koje je doneto o prigovoru ne može da se pobija žalbom.]
Ako izvršni dužnik ne podnese prigovor, javni izvršitelj u roku od tri radna dana od isteka roka za prigovor počinje da sprovodi izvršenje.
[ČLAN 142 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Shodna primena odredaba o prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave
Član 399
Na sadržinu prigovora, rok za izjavljivanje, razloge zbog kojih se prigovor može izjaviti, razloge o kojima sud vodi računa po službenoj dužnosti, postupak, rokove za odlučivanje i odluke o prigovoru, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.
Ako izvršni poverilac prizna navode iz prigovora javni izvršitelj će rešenjem usvojiti prigovor, staviti van snage rešenje o izvršenju u celini ili delimično i odlučiti o troškovima postupka.
Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti prigovor sudu.
[Obim ispitivanja rešenja
Član 399
Na obim ispitivanja rešenja primenjuju se odredbe o obimu ispitivanja rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (član 88).]
[ČLAN 143 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Izvršenje na osnovu izvršne isprave radi namirenja novčanog potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti
Član 400
Predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave radi namirenja potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti podnosi se Komori javnih izvršitelja i na dalji postupak se primenjuju odredbe člana 393. ovog zakona.
O žalbi protiv rešenja javnog izvršitelja kojim je odlučeno o predlogu za izvršenje iz stava 1. ovog člana odlučuje drugostepeni sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište.
U svemu ostalom shodno se primenjuju odredbe ovog zakona.
[Rok za odlučivanje veća i o čemu veće vodi računa po službenoj dužnosti
Član 400
Veće je dužno da donese rešenje o prigovoru u roku od 15 dana od kada mu sudija pojedinac dostavi prigovor i spise predmeta i da rešenje otpravi u roku od tri radna dana od donošenja.
Veće ispituje prvostepeno rešenje u granicama razloga navedenih u prigovoru, a pazi po službenoj dužnosti na primenu materijalnog prava, da li je sud nadležan za donošenje rešenja, na stvarnu i mesnu nadležnost prvostepenog suda, da li isprava na osnovu koje je doneto rešenje ima svojstvo verodostojne isprave i da li je izvršenje određeno na stvari koja je izvan pravnog prometa.]
[ČLAN 144 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Čl. 401-413
(Brisano)
[b) Pobijanje rešenja samo u delu u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje
Postupanje sudije pojedinca
Član 401
Sudija pojedinac odbacuje prigovor koji nije blagovremen, potpun ili dozvoljen, u roku od pet dana od dana prijema prigovora, rešenja i spisa predmeta, i rešenje o odbacivanju prigovora otpravlja u roku od naredna tri radna dana.
Protiv rešenja o odbacivanju prigovora izvršni dužnik ima pravo na prigovor veću u roku od tri dana od dana prijema rešenja, inače sudija pojedinac odmah posle isteka roka za prigovor dostavlja spise predmeta javnom izvršitelju da sprovede izvršenje.
Ako prigovor ne bude odbačen, a izvršni dužnik pobija rešenje zato što obaveza iz verodostojne isprave nije nastala, sudija pojedinac narednog radnog dana od prijema prigovora dostavlja prigovor izvršnom poveriocu, koji može da u roku od pet dana odgovori na prigovor.
Dostavljanje prigovora, rešenja i spisa predmeta veću
Član 402
Sudija pojedinac dostavlja veću prigovor, rešenje i spise predmeta narednog radnog dana od prijema prigovora protiv rešenja o odbacivanju prigovora, ili od prijema odgovora na prigovor ili od isteka roka za odgovor na prigovor.
Ako izvršni dužnik nije podneo prigovor zato što obaveza iz verodostojne isprave nije nastala već iz drugog razloga, sudija pojedinac dužan je da prigovor, rešenje i spise predmeta dostavi veću narednog radnog dana od dana prijema prigovora.
Postupanje veća
Član 403
Ako je sudija pojedinac to propustio, veće rešenjem odbacuje prigovor koji nije blagovremen, potpun ili dozvoljen, u roku od pet dana od dana prijema prigovora, rešenja i spisa predmeta i rešenje o odbacivanju prigovora otpravlja u roku od naredna tri radna dana. Sudija pojedinac u tom slučaju odmah dostavlja spise predmeta javnom izvršitelju da sprovede izvršenje.
Isto važi i ako veće odbije prigovor protiv rešenja sudije pojedinca o odbacivanju prigovora.
Ako veće usvoji prigovor protiv rešenja sudije pojedinca o odbacivanju prigovora, ono odmah odlučuje o prigovoru izvršnog dužnika protiv rešenja.
Veće usvaja ili odbija prigovor u zavisnosti od toga ko je svoje tvrdnje učinio verovatnijim i u zavisnosti od ocene razloga navedenih u prigovoru i razloga o kojima pazi po službenoj dužnosti.
Posledice odbijanja i usvajanja prigovora
Član 404
Ako veće odbije prigovor, sudija pojedinac odmah dostavlja spise predmeta javnom izvršitelju da sprovede izvršenje.
Ako usvoji prigovor, veće stavlja van snage deo rešenja kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja i ukida sprovedene radnje, a postupak se dalje nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga, a ako sud za to nije stvarno ili mesno nadležan, spisi predmeta odmah se dostavljaju nadležnom sudu.
Primena odredaba o prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave
Član 405
Na razloge za pobijanje rešenja samo u delu u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje i na sadržinu prigovora primenjuju se odredbe o razlozima za pobijanje i o sadržini prigovora (član 89) koje važe kada se pobija samo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje.
v) Pobijanje rešenja samo u delu u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja
Posledice odbijanja ili usvajanja prigovora
Član 406
Ako veće odbije prigovor, sudija pojedinac odmah dostavlja spise predmeta javnom izvršitelju da sprovede izvršenje.
Ako veće usvoji prigovor, sudija pojedinac odmah obaveštava izvršnog poverioca da je deo rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje postao izvršna isprava na osnovu koje može ponovo da se zahteva izvršenje, u istom ili drugom postupku.
Primena odredaba o prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave
Član 407
Na sadržinu prigovora izvršnog dužnika primenjuju se odredbe o sadržini prigovora izvršnog dužnika (član 97) koje važe kada se pobija samo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja.
Primena odredaba o pobijanju rešenja samo u delu kojim je izvršni poverilac obavezan da namiri novčano potraživanje
Član 408
Na postupanje sudije pojedinca, na dostavljanje prigovora, rešenja i spisa predmeta veću i na postupanje veća shodno se primenjuju odredbe o postupanju sudije pojedinca (član 401), o dostavljanju prigovora, rešenja i spisa predmeta veću (član 402) i o postupanju veća (član 403) koje važe kada se pobija samo deo rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje.
Sudija pojedinac ne dostavlja prigovor izvršnom poveriocu na odgovor.
Postupanje veća
Član 409
Na postupanje veća i sudije pojedinca pošto veće primi prigovor, rešenje i spise predmeta, shodno se primenjuju odredbe o postupanju veća i sudije pojedinca (član 403. st. 1-3) koje važe kada se pobija samo deo rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje.
Odlučivanje veća
Član 410
Na redosled ispitivanja rešenja i na odluke veća primenjuju se odredbe o redosledu ispitivanja i odlukama veća (član 104) koje važe kada se pobija celo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.
Posledice usvajanja i odbijanja prigovora
Član 411
Ako veće u celini odbije prigovor, sudija pojedinac odmah dostavlja spise predmeta javnom izvršitelju da sprovede izvršenje.
Ako veće u celini usvoji prigovor, stavlja van snage deo rešenja kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja i ukida sprovedene radnje, a postupak se dalje nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga. Ako sud za to nije stvarno ili mesno nadležan, spisi predmeta odmah se dostavljaju nadležnom sudu.
Ako veće donese rešenje o odbijanju prigovora protiv dela rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje i o istovremenom usvajanju prigovora protiv dela rešenja u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja, sudija pojedinac odmah obaveštava izvršnog poverioca da je deo rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje postao izvršna isprava na osnovu koje može ponovo da se zahteva izvršenje, u istom ili drugom postupku.
Primena odredaba o prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave
Član 412
Na sadržinu prigovora izvršnog dužnika primenjuju se odredbe o sadržini prigovora izvršnog dužnika koje važe kada se pobija celo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (član 102).
Primena odredaba o pobijanju rešenja samo u delu kojim je izvršni poverilac obavezan da namiri novčano potraživanje
Član 413
Na postupanje sudije pojedinca i na dostavljanje prigovora, rešenja i spisa predmeta veću shodno se primenjuju odredbe o postupanju sudije pojedinca (član 401) i o dostavljanju prigovora, rešenja i spisa predmeta veću (član 402) koje važe kada se pobija samo deo rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje.]
OBEZBEĐENJE
OPŠTA PRAVILA
Sredstva obezbeđenja jesu sticanje založnog prava na nepokretnosti i pokretnoj stvari po sporazumu stranaka, sticanje založnog prava na nepokretnosti i pokretnoj stvari, prethodne mere i privremene mere.
Postupak obezbeđenja pokreće se predlogom stranke, a predlogom drugih lica ili organa samo kad je to zakonom određeno.
U predlogu za obezbeđenje precizno se naznačavaju potraživanje čije se obezbeđenje zahteva, zakonski razlozi za obezbeđenje, činjenice i dokazi iz kojih proizlazi verovatnost postojanja zakonskih razloga za obezbeđenje i vrsta sredstva obezbeđenja.
Predlog za obezbeđenje prethodnom i privremenom merom
U predlogu za određivanje prethodne ili privremene mere naznačava se i vrsta prethodne ili privremene mere i njeno trajanje, a u predlogu za određivanje privremene mere i sredstvo i predmet kojim se ona izvršava.
Kod naznačivanja sredstva i predmeta kojima se privremena mera izvršava shodno se primenjuju odredbe o sredstvima i predmetima izvršenja radi ostvarivanja potraživanja na osnovu rešenja o izvršenju.
Predlog za određivanje privremene mere odbacuje se rešenjem ako ne sadrži sredstvo i predmet kojim se privremena mera izvršava, bez prethodnog vraćanja na dopunu.
Izvršni poverilac dužan je da u predlogu naznači konkretno određenog i mesno nadležnog javnog izvršitelja koji sprovodi izvršenje.
Više prethodnih i privremenih mera
Izvršni poverilac može predložiti da se odredi jedna ili više prethodnih ili privremenih mera tako da se izvršavaju istovremeno ili tako da se sledeća mera izvrši ako prethodna nije bila dovoljna da obezbedi potraživanje.
Shodno se primenjuju odredbe koje uređuju slučaj kad je u predlogu za izvršenje naznačeno više sredstava i predmeta izvršenja (član 57).
Odlučivanje o predlogu za obezbeđenje
O predlogu za obezbeđenje sud odlučuje rešenjem kojim odbacuje, odbija ili usvaja predlog.
Predlog za obezbeđenje usvaja se rešenjem o obezbeđenju.
Isključiva nadležnost suda za donošenje rešenja i zaključaka o polaganju jemstva
Sud je isključivo nadležan da u postupku obezbeđenja donosi rešenja, kao i zaključke o polaganju jemstva.
Sadržina rešenja o obezbeđenju
Rešenje o obezbeđenju sadrži vrstu sredstva obezbeđenja, kratko obrazloženje zakonskih razloga zbog kojih je predlog za obezbeđenje usvojen, pouku o tome da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, rok za žalbu, kome se žalba podnosi i ko o njoj odlučuje i druge sastojke određene ovim zakonom.
Dostavljanje rešenja o prethodnoj i privremenoj meri
Na dostavljanje rešenja o prethodnoj ili privremenoj meri shodno se primenjuju odredbe o tome ko i kome dostavlja rešenje o izvršenju (član 70).
Dejstvo i izvršenje rešenja o obezbeđenju
[ČLAN 145 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Rešenje o obezbeđenju ima dejstvo rešenja o izvršenju, i izvršava se pre njegove pravnosnažnosti.
Prethodna i privremena mera postaju izvršne kad se rešenje kojim su određene, dostavi onom ko je obavezan da nešto učini, ne učini ili trpi.
Privremena mera u kojoj je određen rok da izvršni dužnik ili neko drugi nešto učini, postaje izvršna kad određeni rok bezuspešno istekne.
Prethodnu i privremenu meru izvršava javni izvršitelj, osim u slučajevima iz člana 4. stav 1. ovog zakona.
Rešenje o sticanju založnog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima izvršava sud.
Žalba i prigovor u postupku obezbeđenja
[ČLAN 146 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Stranke imaju pravo na žalbu protiv rešenja donetog o predlogu za obezbeđenje i protiv rešenja o obustavi postupka obezbeđenja.
Ako se pobija samo deo rešenja donetog o predlogu za obezbeđenje kojim su odmereni troškovi postupka čini se to prigovorom.
Prigovor je dozvoljen i protiv rešenja kojim je odlučeno o predlogu za produženje trajanja prethodne mere (član 443. st. 1. i 2) ili privremene mere (član 456. st. 3. i 4).
[Protiv rešenja donetog o prigovoru žalba nije dozvoljena.]
Na žalbu protiv rešenja o obezbeđenju shodno se primenjuju odredbe o žalbi protiv rešenja o izvršenju, izuzev odredaba o obaveznom dostavljanju žalbe na odgovor, a na žalbu protiv ostalih rešenja u postupku obezbeđenja shodno se primenjuju odredbe o žalbi protiv ostalih rešenja suda u izvršnom postupku (čl. 82-84).
Posebna procesna pravila o postupku obezbeđenja
Sud može odlučiti o predlogu za obezbeđenje pre nego što ga dostavi izvršnom dužniku i omogući mu se da o njemu izjasni:
1) ako bi izvršni poverilac, zbog odlaganja, mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu;
2) radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka ili teškog ugrožavanja prava;
3) radi sprečavanja nasilja.
Sud razmatra i utvrđuje samo činjenice koje su stranke iznele i izvodi samo dokaze koje su stranke predložile, izuzev kad se primenjuje prinudni propis.
U postupku obezbeđenja potraživanja iz bračnih i porodičnih odnosa isključena je javnost.
Nije dozvoljeno obezbeđenje na stvarima i pravima koja su izuzeta od izvršenja.
Na postupak obezbeđenja shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak i odredbe ovog zakona, ako odredbama ovog dela zakona nije drukčije određeno.
ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNOSTIMA I POKRETNIM STVARIMA PO SPORAZUMU STRANAKA
Za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje novčanog potraživanja sticanjem založnog prava na nepokretnosti ili pokretnoj stvari po sporazumu stranaka i za sprovođenje obezbeđenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost ili pokretna stvar.
Stranke mogu saglasno predložiti sudu da odredi upis založnog prava na nepokretnosti ili pokretnoj stvari izvršnog dužnika, radi obezbeđenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca.
Na predlog stranaka, sud zakazuje ročište na kome unosi u zapisnik sporazum stranaka o postojanju novčanog potraživanja i vremenu njegovog dospeća i saglasnost stranaka da se potraživanje obezbedi založnim pravom na nepokretnosti ili na pokretnim stvarima posle njihovog popisa.
Potpisani zapisnik o sporazumu stranaka ima snagu sudskog poravnanja i osnov je za upis založnog prava na nepokretnosti ili pokretnoj stvari.
Stranka dostavlja zapisnik o sporazumu stranaka organu koji vodi katastar nepokretnosti, odnosno Registar zaloge.
Založno pravo stiče se u trenutku upisa zapisnika o sporazumu stranaka u katastar nepokretnosti ili Registar zaloge.
Na sticanje založnog prava na nepokretnosti koja nije upisana u katastar nepokretnosti shodno se primenjuju odredbe o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na nepokretnosti koja nije upisana u katastar nepokretnosti (čl. 209. i 210).
ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNOSTIMA I POKRETNIM STVARIMA NA OSNOVU NOVČANOG POTRAŽIVANJA IZ IZVRŠNE ISPRAVE
1. Sticanje založnog prava na nepokretnosti
Za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje novčanog potraživanja sticanjem založnog prava na nepokretnosti i za sprovođenje obezbeđenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost.
Rešenje o predlogu za obezbeđenje
Na predlog izvršnog poverioca zasnovanog na izvršnoj ispravi koja glasi na novčano potraživanje, sud nalaže da se u katastar nepokretnosti upiše založno pravo izvršnog poverioca na nepokretnosti izvršnog dužnika.
Predlog za obezbeđenje ima sadržinu kao predlog za izvršenje.
Izvršni poverilac dužan je da uz predlog priloži izvod iz katastra nepokretnosti kojim dokazuje da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika ili ispravu podobnu za upis svojine izvršnog dužnika, ako je u katastar nepokretnosti kao vlasnik upisano drugo lice.
Način sticanja založnog prava na nepokretnosti
Založno pravo na nepokretnosti stiče se u trenutku upisa u katastar nepokretnosti.
Na sticanje založnog prava na nepokretnosti koja nije upisana u katastar nepokretnosti shodno se primenjuju odredbe o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na nepokretnosti koja nije upisana u katastar nepokretnosti (čl. 209. i 210).
2. Sticanje založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge
Za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje novčanog potraživanja sticanjem založnog prava na pokretnoj stvari i za sprovođenje obezbeđenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi pokretna stvar.
Na predlog izvršnog poverioca zasnovanom na izvršnoj ispravi koja glasi na novčano potraživanje, sud nalaže Registru zaloge da o trošku izvršnog poverioca upiše njegovo založno pravo na pokretnoj stvari.
Sticanje založnog prava i čuvanje pokretne stvari
Založno pravo na pokretnoj stvari stiče se u trenutku upisa založnog prava u Registar zaloge.
Na čuvanje pokretne stvari primenjuju se odredbe o čuvanju pokretne stvari kod izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnoj stvari (čl. 229. i 230).
PRETHODNE MERE
Za odlučivanje o predlogu za određivanje prethodne mere mesno je nadležan sud koji bi bio nadležan za odlučivanje o predlogu za izvršenje.
Uslovi za određivanje prethodne mere
Prethodnom merom obezbeđuje se novčano potraživanje.
Prethodna mera određuje se na osnovu domaće odluke koja nije pravnosnažna ili domaćeg sudskog ili upravnog poravnanja ili javnobeležničkog zapisnika o poravnanju po kojima potraživanje nije dospelo ili na osnovu domaćeg rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koje je doneto na osnovu menice ili čeka.
Osim toga, da bi se odredila prethodna mera potrebno je da izvršni poverilac učini verovatnom opasnost da bi bez prethodne mere namirenje njegovog potraživanja bilo osujećeno ili znatno otežano.
Pretpostavljena opasnost po potraživanje
Smatra se da opasnost koja može da osujeti ili znatno oteža namirenje potraživanja postoji ako se predlog za određivanje prethodne mere zasniva na:
1) rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave donetom na osnovu menice ili čeka protiv koga je blagovremeno podnet prigovor;
2) presudi kojom je u krivičnom postupku usvojen imovinskopravni zahtev i protiv koje je predloženo ponavljanje krivičnog postupka;
3) odluci koja treba da se izvrši u inostranstvu, pa i kad je za izvršenje nadležan domaći sud;
4) presudi na osnovu priznanja na koju je podneta žalba;
5) sudskom ili upravnom poravnanju ili javnobeležničkom zapisniku o poravnanju koje se pobija na zakonom određen način.
Ako se predlog zasniva na presudi na osnovu priznanja na koju je podneta žalba ili na sudskom ili upravnom poravnanju ili javnobeležničkom zapisniku o poravnanju koje se pobija na zakonom određen način sud može, na predlog izvršnog dužnika, usloviti određivanje ili održavanje prethodne mere polaganjem jemstva od izvršnog poverioca za štetu koju bi izvršni dužnik mogao da pretrpi od prethodne mere.
Ako izvršni poverilac ne položi jemstvo u roku koji odredi sud, sud rešenjem odbija predlog za određivanje prethodne mere ili rešenjem obustavlja postupak obezbeđenja.
Prethodna mera radi obezbeđenja obroka koji nisu dospeli
Nedospeli obroci potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja, obezbeđuju se prethodnom merom samo ako dospevaju u jednoj godini od podnošenja predloga za određivanje privremene mere.
Pretpostavlja se da opasnost koja može da osujeti ili znatno oteža namirenje potraživanja nedospelih obroka postoji i ako je prema izvršnom dužniku već vođen izvršni postupak radi naplate dospelih obroka ili podnet predlog za izvršenje radi naplate dospelog obroka.
Sadržina rešenja o prethodnoj meri. Trajanje prethodne mere
Rešenje o prethodnoj meri, pored ostalog, sadrži precizno navedeno novčano potraživanje koje se obezbeđuje, s kamatom i troškovima postupka, vrstu prethodne mere i trajanje prethodne mere.
Prethodna mera može da traje najduže dok ne istekne 15 dana od ispunjenja uslova za podnošenje predloga za izvršenje.
Produženje trajanja prethodne mere
Ako trajanje prethodne mere istekne pre nego što odluka postane izvršna sud, na predlog izvršnog poverioca, rešenjem produžava njeno trajanje ako nisu promenjeni uslovi pod kojima je određena. Izvršni poverilac dužan je da predlog podnese pre nego što prethodna mera istekne.
Sud obustavlja postupak obezbeđenja ako se u roku od 15 dana od isteka prethodne mere ne ispune uslovi za podnošenje predloga za izvršenje, a izvršni poverilac dotle ne predloži da se trajanje mere produži.
Ako se uslovi za podnošenje predloga za izvršenje ispune pre isteka trajanja prethodne mere sud, na predlog izvršnog dužnika, obustavlja postupak obezbeđenja, ali izvršni poverilac može održati prethodni meru do podnošenja predloga za izvršenje, ako njega podnese u roku od 15 dana od ispunjenja uslova za to.
Na predlog izvršnog dužnika, sud rešenjem obustavlja postupak obezbeđenja i ukida prethodnu meru i sve sprovedene radnje:
1) ako izvršni dužnik položi sudu, odnosno javnom izvršitelju potraživanje koje se obezbeđuje, sa kamatom i troškovima postupka;
2) ako izvršni dužnik dokaže da je potraživanje naplaćeno ili dovoljno obezbeđeno;
3) ako se pravnosnažno utvrdi da potraživanje nije nastalo ili da je prestalo;
4) ako odluka ili sudsko ili upravno poravnanje ili javnobeležnički zapisnik o poravnanju na kojima se prethodna mera zasniva prestanu da važe.
Ako je postupak obezbeđenja obustavljen, ali ne zato što je izvršni dužnik položio potraživanje koje se obezbeđuje (stav 1. tačka 1) ovog člana), već iz drugog razloga (stav 1. tač. 2)-4) ovog člana), izvršni poverilac dužan je da naknadi izvršnom dužniku troškove postupka obezbeđenja.
[ČLAN 147 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Vrste prethodnih mera jesu:
1) popis pokretnih stvari i upis založnog prava na popisanim pokretnim stvarima u Registar zaloge;
2) plenidba novčanog potraživanja izvršnog dužnika i sticanje založnog prava na njemu;
3) nalog organizaciji za prinudnu naplatu da novčana sredstva u visini obezbeđenog potraživanja prenese u depozit javnog izvršitelja;
[3) nalog organizaciji za prinudnu naplatu da bankama koje vode račune izvršnog dužnika naloži da novčana sredstva u visini obezbeđenog potraživanja prenesu u depozit javnog izvršitelja;]
4) upis zabrane raspolaganja finansijskih instrumenata i upis založnog prava na njima u Centralni registar hartija od vrednosti;
5) upis založnog prava izvršnog poverioca na udelu izvršnog dužnika u društvu sa ograničenom odgovornošću, ortačkom društvu ili komanditnom društvu u Registar zaloge i upis zaplene udela u Registar privrednih subjekata;
6) plenidba potraživanja izvršnog dužnika da mu se preda nepokretnost ili određena pokretna stvar ili isporuči određena količina pokretnih stvari i sticanje založnog prava na zaplenjenom potraživanju;
7) predbeležba založnog prava na nepokretnosti u svojini izvršnog dužnika ili na pravu izvršnog dužnika upisanom na nepokretnosti.
Prodaja založenih pokretnih stvari i prenos potraživanja izvršnog dužnika
Javni izvršitelj može naložiti da se založene pokretne stvari prodaju ako su podložne brzom kvarenju ili postoji opasnost od znatnog smanjenja njihove vrednosti.
Prodaju se prema odredbama o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnoj stvari (čl. 218-255).
Ako se prethodna mera sastoji od plenidbe novčanog potraživanja izvršnog dužnika i sticanje založnog prava na njemu javni izvršitelj može, na predlog stranke, naložiti da se potraživanje prenese na izvršnog poverioca radi naplaćivanja, ako postoji opasnost da ono, zbog docnje u njegovom ispunjenju, neće moći da se naplati ili da će prestati pravo na regres prema drugom licu.
Iznos koji se dobije prodajom pokretne stvari i naplatom potraživanja čuva se kod javnog izvršitelja dok se ne obustavi postupak obezbeđenja ili ne podnese predlog za izvršenje, a najduže 30 dana od ispunjenja uslova za podnošenje predloga za izvršenje.
PRIVREMENE MERE
Do kada može da se odredi privremena mera
Sud može odrediti privremenu meru pre, u toku ili posle sudskog ili upravnog postupka pa dok izvršenje ne bude sprovedeno.
Pored obezbeđenja potraživanja koja se sastoje od davanja, činjenja, nečinjenja ili trpljenja, privremena mera može da se odredi i radi obezbeđenja potraživanja koja se sastoje od zahteva za utvrđenje postojanja, odnosno nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa, povrede prava ličnosti i istinitost, odnosno neistinitost neke isprave ili zahteva za preobražaj nekog materijalnog ili procesnog odnosa.
Ako je predlog za određivanje privremene mere podnet pre, u toku ili posle parničnog ili drugog postupka u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja čije se obezbeđenje traži ili istovremeno s pokretanjem postupka, o predlogu odlučuje sud koji u prvom stepenu odlučuje o osnovanosti potraživanja.
Ako je predlog podnet pre pokretanja ili u toku arbitražnog postupka, o njemu odlučuje sud koji bi bio mesno nadležan za odlučivanje o predlogu za izvršenje.
Ako je predlog podnet u toku izvršenja koja sprovodi javni izvršitelj, o njemu odlučuje sud koji je doneo rešenje o izvršenju, a ako izvršenje sprovodi sud, on i odlučuje o predlogu.
Uslovi za određivanje privremene mere
Privremenom merom obezbeđuje se novčano ili nenovčano potraživanje čije postojanje izvršni poverilac učini verovatnim.
Da bi se odredila privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja izvršni poverilac, pored verovatnoće postojanja potraživanja, mora učiniti verovatnim da će bez privremene mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja time što će svoju imovinu ili sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati (opasnost po potraživanje).
Da bi se odredila privremena mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja, izvršni poverilac, osim verovatnoće postojanja potraživanja, mora učiniti verovatnim i da bi bez privremene mere ispunjenje njegovog potraživanja bilo osujećeno ili znatno otežano ili da će biti upotrebljena sila ili nastati nenadoknadiva šteta (opasnost po potraživanje).
Privremenom merom mogu da se obezbede i nedospela, uslovna i buduća potraživanja.
Izvršni poverilac nije dužan da dokaže opasnost po potraživanje ako učini verovatnim da izvršni dužnik može zbog privremene mere pretrpeti samo neznatnu štetu ili da potraživanje treba da se ispuni u inostranstvu.
Pretpostavljena opasnost po novčano potraživanje
Smatra se da opasnost po novčano potraživanje postoji:
1) ako je radi naplate dospelih obroka zakonskog izdržavanja prema izvršnom dužniku već vođen izvršni postupak;
2) ako potraživanje treba da se ispuni u inostranstvu, pa i kad je za izvršenje nadležan domaći sud;
3) ako su redovni prihodi izvršnog dužnika manji od njegovih zakonskih obaveza i onih utvrđenih pravnosnažnom odlukom suda i drugog organa;
4) ako je prema izvršnom dužniku pokušano izvršenje koje nije uspelo zato što je odbio da pruži podatke o tome gde se nalazi njegova imovina.
Jemstvo umesto privremene mere
Izvršni poverilac može u predlogu za određivanje privremene mere ili kasnije izjaviti da se, umesto određivanja privremene mere, zadovoljava time da izvršni dužnik položi jemstvo u visini i na vreme koje zaključkom odredi sud.
Polaganje jemstva umesto privremene mere može da se dozvoli i na predlog izvršnog dužnika, podnet pre ili posle određivanja privremene mere.
Ako jemstvo bude položeno pre određivanja privremene mere sud odbija predlog za određivanje privremene mere, a ako bude položeno posle toga sud obustavlja postupak obezbeđenja.
Jemstvo kao uslov za određivanje privremene mere
Na predlog izvršnog poverioca, sud može odrediti privremenu meru i kada izvršni poverilac ne učini verovatnim postojanje potraživanja i opasnost po potraživanje, ako u roku određenom u rešenju o privremenoj meri položi jemstvo za štetu koja bi izvršnom dužniku mogla biti naneta određivanjem i izvršenjem privremene mere.
Dok se ne položi jemstvo, privremena mera se ne izvršava, a ako se jemstvo ne položi u roku, sud obustavlja postupak obezbeđenja.
Na predlog izvršnog dužnika, sud može, prema okolnostima, rešenjem o privremenoj meri ili kasnije zaključkom odrediti da izvršni poverilac položi jemstvo i kada je učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost po potraživanje.
Sadržina rešenja o privremenoj meri
Rešenje o privremenoj meri, pored ostalog, sadrži precizno navedeno potraživanje koje se obezbeđuje, vrstu privremene mere i sredstvo i predmet kojim se ta mera izvršava.
Privremena mera nije osnov za sticanje založnog prava izvršnog poverioca.
Izvršni poverilac može od lica koje je bilo dužno da poštuje privremenu meru zahtevati naknadu štete koju je pretrpeo zbog toga što mera nije poštovana.
Nedozvoljenost privremene mere
[ČLAN 148 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Nije dozvoljeno da se odredi privremena mera radi obezbeđenja novčanog potraživanja ako postoje uslovi za određivanje drugog sredstva obezbeđenja kojim se postiže ista svrha.
Nije dozvoljeno određivanje privremene mere kojom bi se zabranilo sprovođenje izvršenja.
Trajanje privremene mere određuje se u rešenju o privremenoj meri.
Ako je rešenje o privremenoj meri doneto pre pokretanja parničnog ili drugog postupka ili radi obezbeđivanja budućeg potraživanja, u njemu se određuje rok u kome je izvršni poverilac dužan da podnese tužbu ili pokrene drugi postupak radi opravdanja privremene mere.
Na predlog izvršnog poverioca, sud rešenjem produžava trajanje privremene mere ako nisu promenjeni uslovi pod kojima je mera određena.
Izvršni poverilac dužan je da podnese predlog da se produži trajanje privremene mere pre nego što ona istekne.
Na predlog izvršnog dužnika, sud obustavlja postupak obezbeđenja i ukida privremenu meru i sve sprovedene radnje:
1) ako izvršni poverilac u roku određenom privremenom merom ne podnese tužbu ili ne pokrene drugi postupak radi opravdanja privremene mere;
2) kada istekne trajanje privremene mere;
3) ako su se uslovi pod kojima je privremena mera određena tako promenili da ona više nije potrebna;
4) ako izvršni dužnik položi sudu, odnosno javnom izvršitelju potraživanje koje se obezbeđuje, sa kamatom i troškovima postupka;
5) ako izvršni dužnik dokaže da je potraživanje naplaćeno ili dovoljno obezbeđeno;
6) ako se pravnosnažno utvrdi da potraživanje nije nastalo ili da je prestalo.
Naknada štete izvršnom dužniku
Izvršni dužnik ima pravo da mu izvršni poverilac naknadi štetu nanesenu privremenom merom koja nije bila osnovana ili koju izvršni poverilac nije opravdao.
Pravo na naknadu štete ostvaruje se u parničnom postupku.
2. Vrste privremenih mera za obezbeđivanje novčanog potraživanja
[ČLAN 149 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Radi obezbeđenja novčanog potraživanja može da se odredi svaka mera kojom se postiže svrha obezbeđenja, a naročito:
1) zabrana izvršnom dužniku da otuđi, odnosno optereti pokretne stvari čiji je vlasnik i, po potrebi, njihovo oduzimanje od izvršnog dužnika i poveravanje na čuvanje izvršnom poveriocu ili drugom licu ili sudskom depozitu;
2) zabrana izvršnom dužniku da otuđi, odnosno optereti nepokretnosti čiji je vlasnik ili druga stvarna prava koja su upisana u njegovu korist na nepokretnostima u katastar nepokretnosti, uz upis zabeležbe zabrane u katastar nepokretnosti;
3) zabrana dužniku izvršnog dužnika da isplati potraživanje ili preda stvar izvršnom dužniku i zabrana izvršnom dužniku da primi isplatu potraživanja ili primi stvar i da njima raspolaže;
4) nalog organizaciji za prinudnu naplatu da novčana sredstva u visini obezbeđenog potraživanja prenese u depozit javnog izvršitelja;
[4) nalog organizaciji za prinudnu naplatu da bankama koje vode račune izvršnog dužnika naloži da novčana sredstva u visini obezbeđenog potraživanja prenesu u depozit javnog izvršitelja;]
5) nalog Centralnom registru hartija od vrednosti da upiše zabranu otuđenja i opterećenja akcija izvršnog dužnika i upiše zabranu izvršnom dužniku da koristi pravo glasa iz akcija i raspolaže njime;
6) oduzimanje gotovog novca ili hartija od vrednosti od izvršnog dužnika i njihovo polaganje u sudski depozit, odnosno kod javnog izvršitelja.
3. Vrste privremenih mera za obezbeđenje nenovčanog potraživanja
Radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može da se odredi svaka mera kojom se postiže svrha obezbeđenja, a naročito:
1) zabrana izvršnom dužniku da otuđi, odnosno optereti pokretne stvari koje su predmet potraživanja izvršnog poverioca i, po potrebi, njihovo oduzimanje od izvršnog dužnika i poveravanje na čuvanje izvršnom poveriocu ili drugom licu ili sudskom depozitu;
2) zabrana izvršnom dužniku da otuđi, odnosno optereti nepokretnost koja je predmet potraživanja izvršnog poverioca, uz upis zabeležbe zabrane u katastar nepokretnosti;
3) zabranu izvršnom dužniku da preduzima radnje koje mogu naneti štetu izvršnom poveriocu i zabranu da promeni stvar koja je predmet potraživanja izvršnog poverioca;
4) zabrana dužniku izvršnog dužnika da preda izvršnom dužniku stvar koja je predmet potraživanja izvršnog poverioca;
5) nalog Centralnom registru hartija od vrednosti da upiše zabranu otuđenja i opterećenja akcija koje su predmet potraživanja izvršnog poverioca i upiše zabranu izvršnom dužniku da koristi pravo glasa iz akcija i raspolaže njime;
6) nalog izvršnom dužniku da preduzme radnje potrebne da se sačuva nepokretnost ili pokretna stvar i spreči njihova fizička promena, oštećenje ili uništenje;
7) privremeno uređenje spornog odnosa, ako je potrebno da bi se otklonila opasnost od nasilja ili veće nenadoknadive štete.
REGISTAR SUDSKIH ZABRANA
Registar sudskih zabrana (u daljem tekstu: Registar) jeste javni registar koji sadrži podatke o privremenim merama donetim pre, u toku ili posle sudskog postupka, kojima se zabranjuje otuđenje, odnosno opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima.
Registar je jedinstvena, centralna elektronska baza podataka u kojoj se čuvaju svi uneti podaci.
Nadležnost za vođenje Registra, imenovanje i razrešenje registratora
Registar vodi Agencija za privredne registre, preko registratora.
Registrator se imenuje i razrešava prema zakonu kojim se uređuje Agencija za privredne registre.
Privremene mere koje se upisuju
U Registar se, na zahtev izvršnog poverioca, upisuju:
1) zabrana izvršnom dužniku da otuđi, odnosno optereti pokretne stvari čiji je vlasnik ili pokretne stvari koje su predmet potraživanja izvršnog poverioca;
2) zabrana izvršnom dužniku da otuđi, odnosno optereti nepokretnosti čiji je vlasnik ili druga stvarna prava na nepokretnosti ili nepokretnost koja je predmet potraživanja izvršnog poverioca.
Podaci koji se upisuju u Registar
U Registar se upisuju:
1) podaci o privremenoj meri: naziv suda koji je doneo rešenje o privremenoj meri, poslovni broj i datum rešenja o privremenoj meri, sadržina i trajanje privremene mere;
2) podaci o izvršnom dužniku;
3) podaci kojima se određuje nepokretnost ili pokretna stvar na koju se privremena mera odnosi;
4) podaci o obustavljanju postupka obezbeđenja privremenom merom;
5) drugi podaci saglasno posebnom zakonu.
Ako je izvršni dužnik domaće fizičko lice, o njemu se u Registar upisuju ime i prezime, jedinstven matični broj građana i prebivalište, a ako je strano fizičko lice - ime, prezime, prebivalište, odnosno boravište, broj putne isprave i država izdavanja putne isprave.
Ako je izvršni dužnik domaće pravno lice, o njemu se u Registar upisuju poslovno ime i matični broj, a ako je strano pravno lice - poslovno ime, oznaka pod kojom se vodi u stranom registru privrednih subjekata i naziv tog registra i država u kojoj je sedište stranog pravnog lica.
U Registar se, na zahtev zainteresovanog lica, upisuju i promene već upisanih podataka.
Dostupnost Registra i javnost podataka
Registar je dostupan svim licima, radi upisa i brisanja podataka, uvida u dokumentaciju i pretraživanja podataka.
Podaci sadržani u Registru javno su dostupni preko internet strane Registra.
Svako ima pravo da, saglasno propisima, zahteva izvod o podacima iz Registra i izvod kojim se potvrđuje da Registar ne sadrži podatke o zabrani otuđenja, odnosno opterećenja nepokretnosti ili stvarnog prava na njoj ili zabrani otuđenja, odnosno opterećenja pokretne stvari.
Na pitanja koja se odnose na postupak upisa u Registar, primenjuje se zakon kojim se uređuje postupak registracije u Agenciji za privredne registre, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
3. Dejstvo upisa podataka u Registar prema trećim licima
Niko se od trenutka upisa ne može pozivati da nije upoznat sa zabranom otuđenja, odnosno opterećenja pokretne stvari, niti da mu nisu bili poznati podaci koji su o njoj upisani u Registar.
Isto važi i u pogledu nepokretnosti koja nije upisana u katastar nepokretnosti.
Pretpostavlja se da je kupac pokretne stvari koja je predmet zabrane otuđenja, odnosno opterećenja koja nije upisana u Registar savestan, kao i da je savestan kupac nepokretnosti koja nije upisana u katastar nepokretnosti ako zabrana njenog otuđenja, odnosno opterećenja nije upisana u Registar.
JAVNI IZVRŠITELJI
OSNOVNE ODREDBE
1. Osnove položaja javnih izvršitelja
Javni izvršitelj vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena ovim ili drugim zakonom.
Javni izvršitelj obavlja delatnost kao preduzetnik ili kao član ortačkog društva čiji članovi su isključivo javni izvršitelji.
Broj javnih izvršitelja određuje ministar.
Jedan javni izvršitelj određuje se, po pravilu, na 25.000 stanovnika.
Ministar može odrediti da na 25.000 stanovnika bude više od jednog javnog izvršitelja, u zavisnosti od potreba ili na obrazloženi predlog Komore.
Javni izvršitelj ima pravo na naknadu za rad i na naknadu troškova, prema Javnoizvršiteljskoj tarifi.
Javnoizvršiteljsku tarifu propisuje ministar.
2. Početak delatnosti javnog izvršitelja
Uslovi za imenovanje javnog izvršitelja
Javnog izvršitelja imenuje ministar, za područje višeg suda i područje privrednog suda.
Za javnog izvršitelja može da se imenuje poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:
1) diplomirao je na pravnom fakultetu i ima položen ispit za javnog izvršitelja i pravosudni ispit;
2) završio je početnu obuku i ima najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima pravne struke posle položenog pravosudnog ispita;
3) dostojan za delatnost javnog izvršitelja;
4) nad ortačkim društvom čiji je ortak ne vodi se stečajni postupak;
5) protiv njega ne vodi se krivični postupak za krivično delo protiv pravnog saobraćaja ili službene dužnosti, nije osuđivan za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim delatnosti javnog izvršitelja.
Za javnog izvršitelja ne može da se imenuje lice koje je razrešeno dužnosti javnog izvršitelja ili javnog beležnika, kome je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata ili je razrešeno sudijske funkcije ili funkcije javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca.
Dostojnost za delatnost javnog izvršitelja utvrđuje se prema opšteprihvaćenim moralnim normama i Etičkom kodeksu javnih izvršitelja i Standardima profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja.
Ispit za javnog izvršitelja može da polaže lice koje je završilo pravni fakultet i ima najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima pravne struke.
Ministarstvo vodi evidenciju o licima sa položenim ispitom za javnog izvršitelja, koja sadrži ime i prezime, datum rođenja, jedinstveni matični broj građana, prebivalište, datum polaganja ispita i uspeh na ispitu.
Program za polaganje ispita za javnog izvršitelja, način polaganja ispita, vođenje evidencije o licima sa položenim ispitom za javnog izvršitelja i druga pitanja od značaja za polaganje ispita podrobnije propisuje ministar.
Ispit za javnog izvršitelja polaže se pred ispitnom komisijom koju imenuje ministar.
Sastav i način rada ispitne komisije propisuje ministar.
Članovi ispitne komisije primaju naknadu za rad u komisiji, čiju visinu određuje ministar.
Javni izvršitelji se imenuju posle javnog konkursa koji raspisuje ministar, a vodi konkursna komisija.
Konkursna komisija ima pet članova koje imenuje ministar.
Dva člana konkursne komisije jesu javni izvršitelji koji se imenuju sa liste koju predlaže Komora.
Postupak javnog konkursa, sastav konkursne komisije i način njenog rada podrobnije propisuje ministar.
Merila za predlaganje kandidata za javnog izvršitelja
Konkursna komisija sastavlja predlog kandidata za imenovanje sa obrazloženjem i prosleđuje ga ministru.
Pri sastavljanju predloga kandidata konkursna komisija vodi računa o dužini i vrsti radnog iskustva na poslovima pravne struke, opštem uspehu na pravosudnom ispitu i ispitu za javnog izvršitelja, i o stručnim znanjima i veštinama korisnim za delatnost javnog izvršitelja (stručne specijalizacije, poznavanje stranog jezika i sl.).
Ministar imenuje javnog izvršitelja rešenjem, između predloženih kandidata.
Rešenje o imenovanju javnog izvršitelja objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Pri imenovanju javnog izvršitelja naročito se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi na području jedinice lokalne samouprave u kojoj se nalazi sedište javnog izvršitelja.
Rešenje o imenovanju je konačno u upravnom postupku.
Polaganje zakletve javnog izvršitelja
[ČLAN 150 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj polaže zakletvu pred ministrom u roku od 30 dana od dana prijema rešenja o imenovanju.
Zakletva glasi: "Zaklinjem se čašću da ću poštovati Ustav i zakone Republike Srbije i delatnost javnog izvršitelja obavljati savesno, nepristrasno i predano".
Ako javni izvršitelj neopravdano ne položi zakletvu u roku od 30 dana od dana prijema rešenja o imenovanju, smatra se da nije imenovan.
Ministar rešenjem utvrđuje da se smatra da javni izvršitelj nije imenovan. Rešenje ministra je konačno u upravnom postupku.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, ministar može imenovati za javnog izvršitelja drugog kandidata koga je konkursna komisija predložila.
[Ministar može imenovati za javnog izvršitelja drugog kandidata koga je konkursna komisija predložila.]
Uslovi koji se ispunjavaju pre polaganja zakletve
Pre polaganja zakletve javni izvršitelj mora da:
1) zaključi ugovor o osiguranju za štetu koju bi svojom delatnošću mogao prouzrokovati drugom licu i ugovor o osiguranju prostorija i predmeta primljenih u depozit za slučaj njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka;
2) izradi pečat i štambilj.
Dokaz da su zaključeni ugovori i izrađeni pečat i štambilj dostavljaju se ministarstvu u roku od 25 dana od dana prijema rešenja o imenovanju.
Otpočinjanje delatnosti i početak rada javnog izvršitelja
[ČLAN 151 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Komora izdaje javnom izvršitelju rešenje o otpočinjanju delatnosti, u roku od 15 dana od dana polaganja zakletve.
Rešenje o otpočinjanju delatnosti sadrži i dan u kome javni izvršitelj počinje da radi i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Smatra se da javni izvršitelj nije imenovan ako neopravdano ne počne da radi na dan određen u rešenju o otpočinjanju delatnosti.
Ministar rešenjem utvrđuje da se smatra da javni izvršitelj nije imenovan. Rešenje ministra je konačno u upravnom postupku.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, ministar može imenovati za javnog izvršitelja drugog kandidata koga je konkursna komisija predložila.
[Ministar može imenovati za javnog izvršitelja drugog kandidata koga je konkursna komisija predložila.]
Uslovi koji se ispunjavaju pre otpočinjanja delatnosti
[ČLAN 152 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Pre otpočinjanja delatnosti javni izvršitelj mora da:
1) obezbedi kancelariju i opremu neophodnu za sprovođenje izvršenja i obezbeđenja;
2) plati Komori upisninu.
Komora utvrđuje da li je imenovani javni izvršitelj ispunio uslove u pogledu opremljenosti kancelarije i opreme neophodne za rad.
O ispunjenosti uslova propisanih stavom 2. ovog člana Komora je dužna da sačini zapisnik i dostavi ga ministarstvu.
[ČLAN 153 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Obaveze javnog izvršitelja nakon otpočinjanja delatnosti
Član 480a
Javni izvršitelj dužan je da u roku od 30 dana od dana otpočinjanja delatnosti ministarstvu dostavi dokaz o prestanku radnog odnosa, odnosno dokaz o prestanku funkcije iz člana 487. stav 1. tačka 4) ovog zakona, u suprotnom biće razrešen.
Podzakonski propisi o početku rada
Ministar propisuje opšte uslove za zaključivanje ugovora o osiguranju za štetu koju bi javni izvršitelj svojom delatnošću mogao izazvati drugom licu i ugovora o osiguranju prostorija i predmeta primljenih u depozit za slučaj njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka, kao i najnižu visinu oba osiguranja.
Uslove koji se tiču kancelarije, opreme neophodne za sprovođenje izvršenja i obezbeđenja i upisnine propisuje Komora.
Javni izvršitelj ističe na zgradi u kojoj je njegova kancelarija tablu koja sadrži naziv i grb Republike Srbije, naziv "javni izvršitelj" i njegovo ime i prezime. Ako je sedište javnog izvršitelja u jedinici lokalne samouprave u kojoj je u službenoj upotrebi jezik i pismo nacionalne manjine, na tabli se naziv "javni izvršitelj" ispisuje i na njenom jeziku i pismu.
Javni izvršitelj ima pečat koji sadrži naziv i grb Republike Srbije, ime i prezime javnog izvršitelja, naziv "javni izvršitelj" i sedište javnog izvršitelja. Na oblik, izgled i veličinu pečata primenjuje se zakon kojim se uređuje pečat državnih i drugih organa.
Javni izvršitelj ima i štambilj koji sadrži naziv Republike Srbije, ime i prezime javnog izvršitelja, naziv "javni izvršitelj" i sedište javnog izvršitelja. Oblik, izgled i veličinu štambilja podrobnije propisuje ministar.
Ako je sedište javnog izvršitelja u jedinici lokalne samouprave u kojoj je u službenoj upotrebi jezik i pismo nacionalne manjine, tekst pečata i štambilja ispisuje se i na njenom jeziku i pismu.
Overeni otisak pečata i štambilja deponuju se kod ministarstva.
Potpis i legitimacija. Korišćenje pečata, štambilja i legitimacije
Javni izvršitelj ima legitimaciju, koju izdaje ministarstvo, i u koju se unosi ime i prezime javnog izvršitelja, naziv sudova za čije područje je imenovan i registarski broj legitimacije.
Obrazac legitimacije javnog izvršitelja, izdavanje i uništavanje legitimacije i evidenciju o izdatim legitimacijama propisuje ministar.
Javni izvršitelj može da koristi pečat, štambilj i legitimaciju samo za službene radnje koje vrši unutar svojih ovlašćenja.
Overeni potpis javnog izvršitelja deponuje se kod ministarstva.
3. Prestanak delatnosti javnog izvršitelja
Razlozi za prestanak delatnosti
Javnom izvršitelju delatnost prestaje na lični zahtev, kad navrši radni vek ili kad bude razrešen.
Javni izvršitelj koji je navršio radni vek ili je razrešen briše se iz Imenika javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja.
Prestanak delatnosti na zahtev javnog izvršitelja
Javni izvršitelj može zahtevati od ministarstva da mu delatnost prestane brisanjem iz Imenika javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja.
U svakom slučaju, javnom izvršitelju prestaje delatnost ako ne bude brisan iz Imenika javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Prestanak delatnosti zbog navršenja radnog veka javnog izvršitelja
Javnom izvršitelju prestaje delatnost po sili zakona kad navrši radni vek.
Radni vek navršava kada napuni 67 godina života.
Ministar rešenjem utvrđuje navršavanje radnog veka javnog izvršitelja.
Rešenje ministra je konačno u upravnom postupku.
Razlozi za razrešenje javnog izvršitelja
[ČLAN 154 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj razrešava se:
1) ako prestane da ispunjava uslove za delatnost javnog izvršitelja;
2) ako je prikrio zakonsku smetnju od koje zavisi imenovanje javnog izvršitelja;
3) ako zasnuje radni odnos;
4) ako prihvati javnu funkciju ili funkciju u organu upravljanja ili nadzora privrednog društva ili počne da se bavi poslovima obezbeđenja, advokata ili javnog beležnika ili drugim plaćenim zanimanjem ili poslovima koji su nespojivi sa javnoizvršiteljskom delatnošću [su kao nespojivi određeni propisom Komore];
5) ako ne plaća premiju za osiguranje za štetu koju bi svojom delatnošću mogao prouzrokovati drugom licu ili premiju za osiguranje prostorija i predmeta primljenih u depozit za slučaj njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka;
6) ako postoji znatna nesaglasnost između podataka iz izveštaja o imovini i stvarne imovine javnog izvršitelja;
7) ako mu bude izrečena disciplinska mera trajne zabrane delatnosti javnog izvršitelja;
8) ako bude pravnosnažno osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za krivično delo protiv pravnog saobraćaja ili službene dužnosti ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim delatnosti javnog izvršitelja.
Ministar daje mišljenje o nespojivosti poslova iz stava 1. tačka 4) ovog člana sa javnoizvršiteljskom delatnošću.
Odlučivanje o razrešenju javnog izvršitelja
Postupak odlučivanja o razrešenju javnog izvršitelja pokreće ministar, na predlog Komore ili na sopstvenu inicijativu.
Javnom izvršitelju pruža se prilika da se pred ministrom izjasni o tome da li postoje razlozi za razrešenje, izuzev kad mu je izrečena disciplinska mera trajne zabrane delatnosti javnog izvršitelja.
O tome da li postoje razlozi za razrešenje odlučuje ministar.
Rešenje o razrešenju javnog izvršitelja objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Rešenje o razrešenju je konačno u upravnom postupku.
Posledice prestanka delatnosti javnog izvršitelja
[ČLAN 155 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Kad javnom izvršitelju prestane delatnost, nastavlja je njegov zamenik, a ako nema zamenika ministar imenuje drugog javnog izvršitelja sa tog područja koji privremeno preuzima njegove poslove.
On se imenuje u rešenju kojim se javni izvršitelj briše iz Imenika javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja, ili u rešenju kojim se utvrđuje da je javni izvršitelj navršio radni vek ili kojim se javni izvršitelj razrešava ili u posebnom rešenju.
U slučaju iz stava 1. ovog člana ministar je dužan da raspiše konkurs za imenovanje novog javnog izvršitelja u roku od 90 dana.
[Privremeno preuzimanje poslova traje dok novoimenovani javni izvršitelj ne počne da radi.]
Komora je dužna da izvrši vanredni nadzor nad radom javnog izvršitelja kome je prestala delatnost.
Javni izvršitelj dužan je da odmah po prijemu rešenja zbog koga mu prestaje delatnost preda Komori sve spise, knjige, evidencije i pečat i štambilj.
Arhivu javnog izvršitelja popisuje tročlana komisija koju imenuje Komora.
4. Sprečenost javnog izvršitelja da obavlja delatnost i privremeni zamenik javnog izvršitelja
[ČLAN 156 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj koji je sprečen da obavlja delatnost, a nema zamenika, određuje javnog izvršitelja ili zamenika drugog javnog izvršitelja da ga privremeno zamenjuje (privremeni zamenik javnog izvršitelja) i o tome odmah obaveštava ministarstvo, Komoru i sud za čije područje je imenovan.
Ako ne odredi privremenog zamenika pre sprečenosti ili se određeni privremeni zamenik ne prihvati posla, privremenog zamenika određuje rešenjem predsednik Komore.
Javni izvršitelj uvek može opozvati privremenog zamenika koga je odredio on [ili predsednik Komore] i odrediti drugog, a predsednik Komore uvek može opozvati privremenog zamenika koga je on odredio i odrediti drugog.
Privremeni zamenik vodi kancelariju u ime i za račun odsutnog javnog izvršitelja.
Javni izvršitelj dužan je da isplati privremenom zameniku primerenu naknadu koja se uređuje Javnoizvršiteljskom tarifom.
[ČLAN 157 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj se udaljava sa dužnosti ako mu je određen pritvor.
Javni izvršitelj može biti udaljen sa dužnosti ako se protiv njega vodi krivični postupak za krivično delo protiv pravnog saobraćaja ili službene dužnosti ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim delatnosti javnog izvršitelja.
Javnog izvršitelja rešenjem udaljava ministar.
U slučaju iz stava 2. ovog člana ako javni izvršitelj nema zamenika, njegovi predmeti se dodeljuju javnom izvršitelju sa tog područja kojeg imenuje ministar rešenjem iz stava 3. ovog člana.
Rešenje je konačno u upravnom postupku.
OVLAŠĆENJA I DUŽNOSTI JAVNIH IZVRŠITELJA
Najvažnija ovlašćenja izvršitelja
[ČLAN 158 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj pre svega:
1) donosi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti;
2) zaključkom određuje sredstvo i predmet izvršenja, menja ga ili dodaje;
3) donosi rešenja i zaključke;
4) preduzima radnje kojima se neposredno sprovodi izvršenje ili obezbeđenje;
5) dostavlja akte suda i javnog izvršitelja i pismena stranaka i drugih učesnika u postupku ako javni izvršitelj sprovodi izvršenje;
6) pribavlja podatke o izvršnom dužniku (član 30.);[.]
7) obavlja druge poslove propisane ovim ili posebnim zakonom.
Poštovanje zakona i sudskih odluka i čuvanje poslovne tajne
Javni izvršitelj dužan je da se pridržava zakona i sudskih odluka i da svaku radnju izvršenja i obezbeđenja bez odlaganja beleži u evidenciju o postupcima izvršenja i obezbeđenja i finansijskom poslovanju.
Javni izvršitelj dužan je da kao poslovnu tajnu čuva podatke koje je saznao u obavljanju delatnosti i ne sme da ih koristi radi sticanja koristi za sebe ili drugog. Ova dužnost ne prestaje s prestankom delatnosti javnog izvršitelja.
Razlozi za izuzeće javnog izvršitelja
[ČLAN 159 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj isključuje [izuzima] se u postupku u kome se neposredno ili posredno odlučuje o njegovim pravima i obavezama ili pravima i obavezama njegovog supružnika ili vanbračnog partnera ili krvnog srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva ili o pravima i obavezama lica sa kojima je u odnosu staratelja, usvojitelja, usvojenika ili hranitelja, kojima je zakonski zastupnik i u postupku u kome se odlučuje o pravima i obavezama pravnog lica čiji je osnivač [(isključenje)].
Javni izvršitelj isključuje [izuzima] se i ako je sa strankom bio u poslovnom odnosu povodom koga se sprovodi izvršenje ili ako je bio zastupnik ili odgovorno lice u pravnom licu koje je stranka u postupku.
Javni izvršitelj može biti izuzet [izuzima se] i ako druge činjenice dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.
Podnošenje tužbe protiv javnog izvršitelja koji sprovodi izvršenje ne predstavlja razlog za njegovo isključenje ili izuzeće.
Sa delatnošću javnog izvršitelja nespojiva je javna funkcija, funkcija u organu upravljanja ili nadzora privrednog društva, poslovi obezbeđenja, advokature ili javnog beležništva, bilo koje drugo plaćeno zanimanje, kao i drugi poslovi koji su kao nespojivi određeni propisom Komore.
Nespojivosti ne podležu naučne, stručne, umetničke i obrazovne delatnosti, posredovanje u mirnom rešavanju sporova, poslovi sudskog prevodioca, kao i delovanje u Komori i međunarodnim udruženjima izvršitelja.
Obaveza poštovanja Etičkog kodeksa javnih izvršitelja i Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja
Javni izvršitelj dužan je da poštuje Etički kodeks javnih izvršitelja i Standarde profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja.
Etički kodeks javnih izvršitelja donosi Komora, a Standarde profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja ministar.
Javni izvršitelj odgovara svojom celokupnom imovinom za štetu koju svojom krivicom prouzrokuje u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja.
Za tu štetu ne odgovara Republika Srbija.
Dužnost stručnog usavršavanja javnih izvršitelja i početna obuka
Javni izvršitelj je dužan da pohađa redovnu stručnu obuku.
Komora vodi evidenciju o pohađanju redovne stručne obuke i drugih oblika stručnog usavršavanja i o tome obaveštava ministarstvo.
Program stručnog usavršavanja javnih izvršitelja propisuje Komora.
Pre imenovanja za javnog izvršitelja kandidat mora da okonča početnu obuku, čiji program i trajanje propisuje Komora.
Komora vodi evidenciju o pohađanju početne i redovne stručne obuke i drugih oblika stručnog usavršavanja i o tome obaveštava ministarstvo.
Evidencija o pohađanju redovne stručne obuke i drugih oblika stručnog usavršavanja sadrži ime i prezime i sedište javnog izvršitelja i oblik i trajanje obuke.
Evidencija o pohađanju početne obuke sadrži ime i prezime, datum rođenja, jedinstveni matični broj građana, prebivalište, odnosno boravište i datum pohađanja obuke.
Javni izvršitelj ima kod banke najmanje jedan namenski račun na svoje ime.
Na namenski račun javnog izvršitelja uplaćuju se sredstva ostvarena u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja. Sredstva na namenskom računu ne mogu biti zaplenjena radi ispunjenja obaveza javnog izvršitelja.
Javni izvršitelj dužan je da sredstva koja su uplaćena na namenski račun radi namirenja izvršnog poverioca prenese bez odlaganja na račun izvršnog poverioca.
Javni izvršitelj ima i najmanje jedan poseban račun za uplatu naknade za rad i naknade troškova.
Obaveza izveštavanja o imovini
Javni izvršitelj dužan je da na dan imenovanja i potom jedanput godišnje podnosi Komori izveštaj o imovini i redovan godišnji finansijski izveštaj.
Komora proverava tačnost podataka iz oba izveštaja tako što pribavlja potrebne podatke od organa koji vode odgovarajuće evidencije o imovini i prihodima.
Izveštaj o imovini sadrži podatke koji su određeni zakonom kojim se uređuje Agencija za borbu protiv korupcije.
Način podnošenja podataka iz izveštaja propisuje Komora.
[ČLAN 160 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Godišnji i redovni izveštaj o poslovanju javnog izvršitelja
Javni izvršitelj podnosi najmanje jedanput godišnje izveštaj o poslovanju ministarstvu i Komori.
Podaci iz godišnjeg izveštaja objavljuju se na internet stranici ministarstva i Komore.
Javni izvršitelj podnosi jednom dnevno redovni izveštaj o poslovanju iz evidencije o postupcima izvršenja i obezbeđenja ministarstvu.
Obaveza vođenja evidencije o postupcima izvršenja i obezbeđenja i finansijskom poslovanju
[ČLAN 161 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Javni izvršitelj vodi evidenciju o postupcima izvršenja i obezbeđenja i finansijskom poslovanju.
Evidencija je javna i sadrži:
1) naziv suda koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o prethodnoj ili prevremenoj meri i poslovni broj sudskog predmeta;
2) poslovni broj predmeta javnog izvršitelja;
3) ime i prezime ili poslovno ime izvršnog dužnika i izvršnog poverioca;
4) predmete i sredstva izvršenja ili obezbeđenja;
5) uplaćeno jemstvo i datum uplate;
6) rešenja i zaključke koje je javni izvršitelj doneo;
7) iznos koji je naplatio od izvršnog dužnika;
8) vreme preduzimanja radnji i njihov ishod;
9) ime i prezime ili poslovno ime lica koja su namirena i iznos namirenja;
10) konačni iznos naknade za rad i naknade troškova javnog izvršitelja.
Pored podataka iz stava 2. ovog člana koji su javni, evidencija sadrži i podatke koji nisu javni i to: adresu ili adresu sedišta, jedinstveni matični broj građana ili matični broj izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, broj računa, iznos uplaćenog jemstva, iznos potraživanja, brojeve računa kod poslovne banke sa kojih ili na koje se vrši uplata ili prenos sredstava izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, iznose naknade za rad i naknade troškova javnog izvršitelja, skenirane isprave koje je doneo sud i dostavio javnom izvršitelju i isprave koje je doneo javni izvršitelj, dnevne izvode sa namenskog i posebnog računa javnog izvršitelja kod poslovne banke.
Podaci u elektronskoj evidenciji javnog izvršitelja moraju da budu istovetni sa podacima iz isprava za svaki predmet. Rok za upis podataka iz spisa predmeta za koje se vodi elektronska evidencija iznosi 15 dana.
Evidentira se i broj postupaka u kojima je u jednoj godini javni izvršitelj postupao.
Način vođenja evidencije o postupcima izvršenja i obezbeđenja i finansijskom poslovanju podrobnije propisuje ministar.
Evidencija o postupcima izvršenja i obezbeđenja i finansijskom poslovanju vodi se i u elektronskom obliku, a podaci iz nje unose se u centralnu bazu podataka, koja je deo pravosudnog informacionog sistema.
Javni izvršitelj dužan je da plaća članarinu Komori.
Članarina se sastoji od nepromenjivog dela i dela čija visina zavisi od brojnosti predmeta javnog izvršitelja.
Način određivanja članarine, način na koji se ona plaća i njenu visinu podrobnije propisuje Komora.
ZAMENICI I POMOĆNICI JAVNIH IZVRŠITELJA
Javni izvršitelj može imati jednog ili više zamenika.
Za zamenika javnog izvršitelja imenuje se lice koje ispunjava uslove da bude imenovano za javnog izvršitelja.
Zamenik javnog izvršitelja ovlašćen je da u ime javnog izvršitelja preduzima sve radnje i donosi sva rešenja i sve zaključke.
Rešenja i zaključke potpisuje svojim imenom i prezimenom i nazivom "zamenik javnog izvršitelja".
Pri preduzimanju radnji kojima se neposredno sprovodi izvršenje ili obezbeđenje koristi pečat i štambilj javnog izvršitelja i sopstvenu legitimaciju, koju mu izdaje ministarstvo.
Legitimacija zamenika javnog izvršitelja sadrži ime i prezime zamenika javnog izvršitelja, ime i prezime javnog izvršitelja za čijeg zamenika je imenovan, nazive sudova za čije područje je javni izvršitelj imenovan i registarski broj legitimacije.
Obrazac legitimacije zamenika javnog izvršitelja, izdavanje i uništavanje legitimacije i evidenciju o izdatim legitimacijama propisuje ministar.
Odgovornost javnog izvršitelja i zamenika
Javni izvršitelj i zamenik javnog izvršitelja solidarno odgovaraju za štetu koju zamenik javnog izvršitelja prouzrokuje svojim radom.
Zamenik javnog izvršitelja dužan je da čuva poslovnu tajnu kao javni izvršitelj.
Imenovanje zamenika javnog izvršitelja
[ČLAN 162 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Zamenika javnog izvršitelja imenuje ministar na predlog javnog izvršitelja, po pribavljenom mišljenju Komore.
Smatraće se da je Komora dala pozitivno mišljenje ako na zahtev ministarstva ne odgovori u roku od 30 dana.
Pri imenovanju zamenika javnog izvršitelja naročito se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi na području jedinice lokalne samouprave u kojoj se nalazi sedište javnog izvršitelja.
Rešenje doneto o predlogu za imenovanje zamenika javnog izvršitelja jeste konačno u upravnom postupku.
Zamenik javnog izvršitelja počinje da radi narednog dana od polaganja zakletve pred ministrom.
Tekst zakletve zamenika javnog izvršitelja isti je kao tekst zakletve javnog izvršitelja.
Shodna primena odredaba o javnom izvršitelju
Odredbe o prestanku delatnosti javnog izvršitelja, o ovlašćenjima i dužnostima javnog izvršitelja, o nadzoru nad radom i disciplinskoj odgovornosti, shodno se primenjuju na zamenika javnog izvršitelja.
Ministar razrešava zamenika javnog izvršitelja na sopstvenu inicijativu ili na predlog javnog izvršitelja ili Komore.
Rešenje o razrešenju je konačno u upravnom postupku.
Javni izvršitelj može da zaposli pomoćnika koji u njegovo ime preduzima radnje kojima se neposredno sprovodi izvršenje ili obezbeđenje.
Kao pomoćnik javnog izvršitelja može da se zaposli poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima najmanje srednju stručnu spremu, protiv koga se ne vodi krivični postupak i koji nije osuđivan za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci.
Pomoćnik javnog izvršitelja koristi legitimaciju koju izdaje Komora i koja sadrži ime i prezime pomoćnika javnog izvršitelja, ime i prezima javnog izvršitelja čiji je pomoćnik, nazive sudova za čije područje je javni izvršitelj imenovan i registarski broj legitimacije.
Obrazac legitimacije pomoćnika javnog izvršitelja, izdavanje i uništavanje legitimacije i evidenciju o izdatim legitimacijama propisuje Komora.
Javni izvršitelj odgovara za štetu koju pomoćnik javnog izvršitelja prouzrokuje pri preduzimanju radnji izvršenja ili obezbeđenja.
Pomoćnik javnog izvršitelja dužan je da čuva poslovnu tajnu kao javni izvršitelj.
IMENIK JAVNIH IZVRŠITELJA I ZAMENIKA JAVNIH IZVRŠITELJA I IMENIK ORTAČKIH DRUŠTAVA JAVNIH IZVRŠITELJA
Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja
Ministarstvo vodi Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja.
U Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja upisuju se:
1) ime i prezime, datum rođenja, jedinstveni matični broj građana, poreski identifikacioni broj i sedište javnog izvršitelja i ime i prezime, datum rođenja i jedinstveni matični broj građana zamenika javnog izvršitelja;
2) datumi imenovanja i početka rada javnog izvršitelja i zamenika javnog izvršitelja i datumi njihovog razrešenja;
3) sud za čije područje je javni izvršitelj imenovan;
4) broj telefona i adresa elektronske pošte;
5) disciplinske mere izrečene javnom izvršitelju i zameniku javnog izvršitelja.
Ministarstvo vodi i Imenik ortačkih društava javnih izvršitelja, u koji se upisuju:
1) poslovno ime i poreski identifikacioni broj ortačkog društva;
2) datum i broj rešenja o upisu ili brisanju ortačkog društva iz Registra privrednih subjekata;
3) ime i prezime, datum rođenja i jedinstveni matični broj građana osnivača ortačkog društva.
Javni izvršitelj i zamenik javnog izvršitelja dužni su da u roku od osam dana prijave promenu podatka koji je upisan u Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja ili Imenik ortačkih društava javnih izvršitelja.
Način vođenja Imenika javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja i Imenika ortačkih društava javnih izvršitelja podrobnije propisuje ministar.
KOMORA JAVNIH IZVRŠITELJA
Komora javnih izvršitelja jeste profesionalno udruženje javnih izvršitelja, koje čine svi javni izvršitelji.
Komora je nedobitno udruženje.
Komora je pravno lice, sa ovlašćenjima određenim zakonom i Statutom Komore.
Sedište Komore je u Beogradu.
Komora:
1) donosi Statut Komore, Etički kodeks javnih izvršitelja i druge propise i opšte i pojedinačne akte;
2) čuva ugled i čast i prava javnih izvršitelja i stoga pokreće disciplinski postupak protiv javnih izvršitelja i zamenika javnog izvršitelja;
3) stara se da javni izvršitelji i njihovi zamenici savesno i zakonito obavljaju svoje delatnosti;
4) predstavlja javne izvršitelje i njihove zamenike pred državnim organima, radi zaštite javnih izvršitelja;
5) vodi početnu obuku kandidata za javne izvršitelje i redovnu obuku i druge oblike stručnog usavršavanja javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja i organizuje stručne skupove, seminare i savetovanja;
6) sarađuje sa komorama izvršitelja drugih zemalja.
Komora obavlja i druge poslove određene zakonom i Statutom Komore.
Sredstva za rad Komore su:
1) sredstva od članarina i upisnina članova Komore;
2) sredstva ostvarena nastavnom i izdavačkom delatnošću;
3) pokloni;
4) drugi prihodi u skladu sa zakonom.
Organi Komore jesu: skupština Komore, izvršni odbor Komore, nadzorni odbor Komore, predsednik Komore, zamenik predsednika Komore, disciplinski tužilac Komore, zamenik disciplinskog tužioca Komore i drugi organi određeni Statutom Komore.
Članovi izvršnog i nadzornog odbora, predsednik Komore, zamenik predsednika Komore, disciplinski tužilac Komore i zamenik disciplinskog tužioca Komore imaju pravo na naknadu za rad.
Naknadu za rad propisuje izvršni odbor Komore.
Skupštinu Komore čine svi javni izvršitelji.
Skupština Komore:
1) donosi Statut Komore i Etički kodeks javnih izvršitelja;
2) bira i razrešava predsednika i zamenika predsednika komore, članove izvršnog i nadzornog odbora, disciplinskog tužioca Komore, zamenika disciplinskog tužioca Komore i članove drugih organa Komore;
3) usvaja godišnji račun i godišnji izveštaj o radu Komore.
Skupština Komore obavlja i druge poslove određene zakonom i Statutom Komore.
Izvršni odbor Komore ima devet članova.
Predsednik Komore i zamenik predsednika Komore članovi su izvršnog odbora po funkciji.
Izvršni odbor Komore:
1) predlaže Statut i donosi propise i opšte akte Komore;
2) priprema sednice skupštine Komore;
3) stara se o poslovanju Komore;
4) određuje upisninu i članarinu, način na koji se one plaćaju i njihovu visinu;
5) stara se o naplati prihoda Komore.
Izvršni odbor Komore obavlja i druge poslove određene zakonom i Statutom Komore.
Izbor i mandat predsednika izvršnog odbora Komora propisuje se Statutom Komore.
Nadzorni odbor Komore nadzire zakonitost rada i finansijskog poslovanja Komore.
Nadzorni odbor Komore obavlja i druge poslove određenim zakonom i Statutom Komore.
Nadzorni odbor Komore ima tri člana.
Predsednik Komore predstavlja i zastupa Komoru, stara se o tome da Komora radi i posluje saglasno zakonu i Statutu Komore, izvršava odluke organa Komore i obavlja druge poslove određene zakonom i Statutom Komore.
Statut i drugi propisi i opšti akti Komore
Statutom Komore propisuju se uređenje i poslovanje Komore, način izbora, razrešenja, ovlašćenja i mandat organa Komore, određuje organ koji predlaže razrešenje javnog izvršitelja ili zamenika javnog izvršitelja i uređuju druga pitanja značajna za rad Komore.
Statut i drugi propisi i opšti akti Komore stupaju na snagu po dobijanju saglasnosti ministarstva i objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
O uskraćivanju saglasnosti donosi se obrazloženo rešenje.
Rad Komore nadzire ministarstvo, prema zakonu kojim se uređuje državna uprava.
Komora je dužna da podnese ministarstvu godišnji izveštaj o radu Komore, koji može da sadrži i predloge za poboljšanje delatnosti javnih izvršitelja.
NADZOR NAD RADOM JAVNIH IZVRŠITELJA
Nadzor ministarstva nad radom javnih izvršitelja
[ČLAN 163 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Rad javnih izvršitelja nadzire ministarstvo.
Ministarstvo vrši nadzor na sopstvenu inicijativu, na predlog predsednika suda za čije područje je javni izvršitelj imenovan ili po pritužbi drugog javnog izvršitelja, stranke ili učesnika u postupku.
Ministarstvo je ovlašćeno da:
1) pribavi od stranaka i učesnika u postupku i predsednika sudova za čije područje je javni izvršitelj imenovan sve podatke o načinu na koji je javni izvršitelj donosio rešenja i zaključke i preduzimao radnje izvršenja i obezbeđenja;
1a) prikuplja i obrađuje podatke iz člana 503. ovog zakona u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti;
2) zahteva dokumentaciju o visini troškova postupka izvršenja i obezbeđenja;
3) zahteva izveštaje i dokaze o tome kako su dostavljani akti sudova i javnog izvršitelja i pismena stranaka i drugih učesnika u postupku;
4) načini uvid u izbor sredstva i predmeta izvršenja i njihove promene u toku izvršnog postupka ili postupka obezbeđenja;
5) zatraži izveštaj o tome da li je i koliko puta ponavljana ista radnja izvršenja ili obezbeđenja;
6) načini uvid u rad kancelarije javnog izvršitelja radi provere primene Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja;
7) načini uvid u evidenciju o postupcima izvršenja i obezbeđenja i finansijskom poslovanju;
8) pribavi druge podatke koji su potrebni da se odluči o tome da li će se protiv javnog izvršitelja pokrenuti disciplinski postupak.
Državni službenik koji je vršio nadzor dužan je da zapisnik o nadzoru i dokaze prosledi disciplinskom tužiocu ministarstva i disciplinskom tužiocu Komore.
Vršenje nadzora ministarstva nad radom javnih izvršitelja podrobnije propisuje ministar.
Nadzor Komore nad radom javnih izvršitelja
Rad javnog izvršitelja nadzire i Komora, najmanje jednom u dve godine (redovni nadzor), pri čemu proverava i primenu Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja.
Komora može izvršiti vanredni nadzor po pritužbi stranke ili učesnika u postupku.
Osim ovlašćenja ministarstva (član 523), Komora ima ovlašćenja i da:
1) načini uvid u predmete, podatke i drugi arhivski materijal javnog izvršitelja, stvari i novac uplaćen na ime jemstva i priznanice za naplaćene iznose na ime naknade za rad i naknade troškova javnog izvršitelja;
2) načini uvid u poslovne knjige, evidenciju o postupcima izvršenja i obezbeđenja i finansijskom poslovanju, uvid u spise predmeta i uvid u uskladištene stvari;
3) zahteva od javnog izvršitelja sve neophodne podatke o njegovom poslovanju;
4) pribavi od nadležnih organa i organizacija podatke o poslovanju javnog izvršitelja;
5) preduzme druge radnje, saglasno zakonu i propisu Komore.
Komora može da javnom izvršitelju naloži otklanjanje nedostataka u određenom roku, ako je po prirodi stvari to moguće.
Zapisnik o nadzoru i dokazi prosleđuju se disciplinskom tužiocu Komore i disciplinskom tužiocu ministarstva.
Vršenje nadzora Komore nad radom javnih izvršitelja podrobnije propisuje Komora.
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST JAVNIH IZVRŠITELJA
1. Disciplinska odgovornost i disciplinske povrede
Javni izvršitelj disciplinski odgovara zbog povrede zakona i drugih propisa, neispunjavanja obaveza određenih Statutom i drugim propisima ili opštim aktima Komore ili zbog povrede ugleda javnih izvršitelja.
Odgovornost za krivično delo ili prekršaj ne isključuje disciplinsku odgovornost.
Disciplinska povreda može biti lakša i teža.
Lakša disciplinska povreda određuje se Statutom Komore.
Teža disciplinska povreda određuje se ovim ili drugim zakonom.
[ČLAN 164 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Teža disciplinska povreda jeste:
1) sprovođenje izvršenja iako javni izvršitelj nije bio nadležan za to;
2) učestalo kašnjenje sa donošenjem rešenja i zaključaka u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja ili neblagovremeno preduzimanje radnji kojima se neposredno sprovodi izvršenje ili obezbeđenje u većem broju predmeta;
[2) kašnjenje sa donošenjem rešenja i zaključaka u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja ili neblagovremeno preduzimanje radnji kojima se neposredno sprovodi izvršenje ili obezbeđenje;]
3) obaveštavanje suda, odnosno izvršnog poverioca da je javni izvršitelj sprečen da prihvati sprovođenje ili nastavljanje izvršenja iako sprečenost ne postoji (član 69. stav 1. i član 140);
4) povreda pravila o dostavljanju rešenja ili zaključaka suda ili javnog izvršitelja zbog koje je stranka ili učesnik u postupku izgubio neko procesno pravo;
5) određivanje, menjanje ili dodavanje sredstava i predmeta izvršenja kojim je ozbiljno narušeno načelo srazmere (član 56);
6) određivanje, promena ili dodavanje predmeta izvršenja koji su izuzeti od izvršenja ili na kojima je izvršenje ograničeno, koji uslede posle donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave;
7) ponavljanje iste radnje izvršenja ili obezbeđenja, da bi se uvećali troškovi postupka;
8) preduzimanje radnji i pored razloga za isključenje (član 495. st. 1. i 2) ili donetog rešenja o izuzeću;
9) nedonošenje rešenja kojim se odbacuje predlog za izvršenje u slučaju da izvršni poverilac uz predlog za izvršenje ne dostavi javnom izvršitelju odgovor Komore iz koga proizlazi da je za javnog izvršitelja određen upravo on, ili ne dostavi dokaz da Komora nije odgovorila na zahtev izvršnog poverioca u roku od pet dana (član 300. i član 393. stav 4) [(član 393. stav 4)];
10) naplata naknade za rad ili naknade troškova suprotno Javnoizvršiteljskoj tarifi;
11) nezakonito korišćenje sredstava s namenskog računa;
12) ponavljanje disciplinskih povreda pre nego što je već izrečena disciplinska mera brisana iz evidencije;
13) učestale povrede Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja koje su dovele do teškog ugrožavanja ugleda javnih izvršitelja;
[13) povreda Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja koja je dovela do teškog ugrožavanja ugleda javnih izvršitelja;]
14) nuđenje usluga protivno Etičkom kodeksu javnih izvršitelja;
15) povreda dužnosti čuvanja poslovne tajne;
16) neuredno vođenje knjiga i evidencija tako što u njima netačno prikazuje ili propušta da prikaže podatke koji se po zakonu ili drugom propisu moraju prikazati;
17) nevođenje izvršnog postupka ili postupka obezbeđenja na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu;
18) postupanje sa stvarima i novčanim sredstvima u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja koje je suprotno zakonu ili ovlašćenju stranaka;
19) neopravdano odbije da privremeno preuzme poslove javnog izvršitelja kome je prestala delatnost ili da na osnovu rešenja predsednik Komore privremeno zamenjuje javnog izvršitelja koji je sprečen da obavlja delatnost;
20) javno iznošenje ličnih, porodičnih i materijalnih prilika stranaka i učesnika u postupku koje je javni izvršitelj saznao u obavljanju delatnosti;
21) neplaćanje članarine Komori tri meseca uzastopno ili šest meseci sa prekidima u toku kalendarske godine;
22) neopravdano odbijanje stručnog usavršavanja;
23) obavljanje poslova javnog izvršitelja uprkos izrečenoj disciplinskoj meri privremene zabrane delatnosti javnog izvršitelja;[.]
24) nevođenje evidencije o postupcima izvršenja i obezbeđenja i finansijskom poslovanju u skladu sa aktom ministra iz člana 503. stav 6. ovog zakona.
Lakše i teže disciplinske mere
Za lakše disciplinske povrede izriču se:
1) opomena;
2) novčana kazna do jedne prosečne mesečne plate sudije osnovnog suda isplaćene u mesecu koji prethodi onom u kome je doneto rešenje o novčanoj kazni.
Za teže disciplinske povrede izriču se:
1) javna opomena;
2) novčana kazna od jedne do 12 prosečnih mesečnih plata sudije osnovnog suda isplaćenih u mesecu koji prethodi onom u kome je doneto rešenje o novčanoj kazni;
3) privremena zabrana delatnosti javnog izvršitelja;
4) trajna zabrana delatnosti javnog izvršitelja.
Privremena zabrana delatnosti javnog izvršitelja može trajati od tri meseca do jedne godine.
Disciplinska komisija može udaljiti javnog izvršitelja sa dužnosti dok traje disciplinski postupak.
Novčana kazna uplaćuje se na propisani uplatni račun javnih prihoda.
Prilikom izricanja disciplinskih mera uzimaju se u obzir sve okolnosti koje mogu da utiču na vrstu i visinu mere, a pre svega težina i posledice disciplinske povrede, ranije ponašanje javnog izvršitelja, učinjena šteta, stepen odgovornosti i ranije izrečene disciplinske mere.
3. Disciplinski tužilac Komore
Disciplinskog tužioca Komore bira skupština Komore među javnim izvršiteljima saglasno Statutu Komore.
Disciplinski tužilac Komore ima zamenika koga imenuje skupština Komore, saglasno Statutu Komore.
Mandat i ovlašćenja disciplinskog tužioca Komore i zamenika uređuju se Statutom Komore.
Disciplinska komisija vodi disciplinski postupak i odlučuje o zahtevu za utvrđivanje disciplinske odgovornosti.
Disciplinska komisija ima pet članova.
Ministar imenuje tri člana među sudijama sa iskustvom u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja.
Ostala dva člana imenuje izvršni odbor Komore među javnim izvršiteljima, na predlog predsednika Komore.
Članovi disciplinske komisije između sebe biraju predsednika, na dve godine.
Članovi disciplinske komisije primaju naknadu za rad u komisiji, čiju visinu određuje ministar.
,Mandat članova disciplinske komisije
Članovi disciplinske komisije imenuju se na četiri godine.
Oni mogu biti ponovo imenovani.
Prestanak dužnosti pre isteka vremena na koje je član disciplinske komisije imenovan. Ostavka
Članu disciplinske komisije prestaje dužnost pre isteka vremena na koje je imenovan u disciplinsku komisiju ako mu prestane svojstvo zbog koga je imenovan, ostavkom ili razrešenjem.
Ostavka se podnosi ministru ili izvršnom odboru Komore, zavisno od toga ko je imenovao člana disciplinske komisije koji podnosi ostavku, i proizvodi dejstvo kada je ministar, odnosno izvršni odbor Komore primi.
Razrešenje člana disciplinske komisije
Član disciplinske komisije razrešava se ako nesavesno izvršava svoje dužnosti.
Postupak u kome se odlučuje o tome da li postoje razlozi za razrešenje člana disciplinske komisije pokreće i vodi ministar ili izvršni odbor Komore, zavisno od toga ko je imenovao člana protiv koga se vodi postupak.
Ministar ili izvršni odbor Komore postupak pokreću na sopstvenu inicijativu, odnosno na predlog predsednika Komore.
Pošto članu disciplinske komisije pruži priliku da se izjasni o postojanju razloga za razrešenje i utvrdi potrebne činjenice, ministar, odnosno izvršni odbor Komore odlučuje o tome da li postoje razlozi za razrešenje.
Rešenje o razrešenju je konačno u upravnom postupku.
Isti postupak shodno se primenjuje ako je članu disciplinske komisije prestalo svojstvo zbog koga je imenovan u komisiju.
Zahtev za utvrđivanje disciplinske odgovornosti
Disciplinski postupak pokreće se zahtevom za utvrđivanje disciplinske odgovornosti.
Zahtev za utvrđivanje disciplinske odgovornosti mogu da podnesu ministar, disciplinski tužilac Komore, disciplinski tužilac ministarstva i predsednik Komore.
Zahtev za utvrđivanje disciplinske odgovornosti može da se podnese i ako pre toga nije vršen nadzor nad radom javnog izvršitelja.
Zahtev za utvrđivanje disciplinske odgovornosti sadrži ime i prezime javnog izvršitelja, nazive sudova za čije područje je imenovan i sedište njegove kancelarije, činjenični opis i pravnu ocenu disciplinske povrede, predlog dokaza koje treba izvesti na usmenoj raspravi i predlog disciplinske mere.
Dostavljanje zahteva javnom izvršitelju i zakazivanje usmene rasprave
Disciplinska komisija odmah dostavlja zahtev javnom izvršitelju, da u roku od 15 dana pismeno odgovori na njega.
Po prijemu pismenog odgovora javnog izvršitelja ili po isteku roka za odgovor, disciplinska komisija zakazuje usmenu raspravu.
Usmena rasprava se ne zakazuje ako činjenično stanje nije sporno.
Usmena rasprava sastoji se od jednog ili više ročišta.
Disciplinska komisija preduzima sve da se usmena rasprava ne odugovlači, ne odlaže i okonča već na prvom ročištu.
Dužna je da najmanje osam dana pre ročišta dostavi poziv za ročište javnom izvršitelju, podnosiocu zahteva za utvrđivanje disciplinske odgovornosti i drugim licima čije je prisustvo na ročištu potrebno.
Ako javni izvršitelj ne pristupi na usmenu raspravu, iako je uredno pozvan, usmena rasprava može da se održi ili odloži.
Položaj javnog izvršitelja na usmenoj raspravi
Javni izvršitelj ima pravo da se na usmenoj raspravi izjasni o činjenicama koje su iznete u zahtevu za utvrđivanje disciplinske odgovornosti i o ponuđenim dokazima, da učestvuje u izvođenju dokaza, postavlja pitanja svedocima i veštacima, iznosi činjenice značajne za njegovu odbranu, predlaže dokaze, iznosi pravne tvrdnje i pobija tvrdnje koje se ne slažu s njegovim.
Usmena rasprava je javna samo ako javni izvršitelj to zahteva.
Posle usmene rasprave disciplinska komisija donosi odluku.
Odluka se donosi većinom glasova njenih članova.
Disciplinski postupak podrobnije propisuje ministar.
Protiv odluke disciplinske komisije može da se vodi upravni spor.
[ČLAN 165 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od 12 [šest] meseci od saznanja za disciplinsku povredu, a najduže za dve godine [jednu godinu] od kada je disciplinska povreda učinjena.
Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od dve [jedne] godine od pokretanja disciplinskog postupka, a ne teče za vreme trajanja upravnog spora, odnosno sudskog postupka u vezi sa sprovedenim disciplinskim postupkom i izrečenom disciplinskom merom.
Izrečena disciplinska mera ne može da se izvrši pošto istekne jedna godina od njene konačnosti.
U rešenju o izricanju novčane kazne javni izvršitelj obavezuje se da novčanu kaznu plati na propisani uplatni račun javnih prihoda u određenom roku i određuje izvršenje ako novčana kazna ne bude plaćena u roku.
Rešenje o izricanju novčane kazne ima dejstvo rešenja o izvršenju, koje po službenoj dužnosti izvršava organ Komore određen Statutom Komore.
Naplaćena novčana kazna je prihod budžeta Republike Srbije.
8. Brisanje izrečene mere iz evidencije
Ministarstvo vodi evidenciju o izrečenim disciplinskim merama.
Evidencija sadrži ime i prezime, datum rođenja, jedinstveni matični broj građana, poreski identifikacioni broj i sedište javnog izvršitelja, broj i datum donošenja rešenja o izrečenoj disciplinskoj meri, disciplinsku povredu zbog koje je disciplinska mera izrečena i izrečenu disciplinsku meru.
Javni izvršitelj ne može tražiti brisanje disciplinske mere izrečene za lakšu disciplinsku povredu pre nego što istekne šest meseci od njenog upisa u Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja, niti brisanje disciplinske mere izrečene za težu disciplinsku povredu pre nego što istekne jedna godina od njenog upisa u Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja.
Po izricanju privremene zabrane delatnosti javnog izvršitelja, javni izvršitelj briše se iz Imenika javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja na vreme na koje je zabrana izrečena. On se ponovo upisuje narednog dana od isteka zabrane, a ako ne bude ponovo upisan, smatra se da je ponovo upisan narednog dana od isteka zabrane.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju se prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 - US, 55/14 i 139/14).
Ukidanje prvostepenog rešenja posle stupanja na snagu ovog zakona
Ako posle stupanja na snagu ovog zakona bude ukinuto rešenje o izvršenju, odnosno o obezbeđenju postupak se nastavlja primenom ovog zakona. Ako izvršenje ili obezbeđenje sprovodi sud, a za sprovođenje izvršenja ili obezbeđenja prema ovom zakonu isključivo je nadležan javni izvršitelj, izvršni poverilac dužan je da u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o ukidanju rešenja o izvršenju, odnosno obezbeđenju odredi javnog izvršitelja i o tome obavesti sud, inače se izvršni postupak ili postupak obezbeđenja obustavlja.
Posle prijema obaveštenja izvršnog poverioca sud donosi zaključak o obustavi sprovođenja izvršenja pred sudom, pa spise predmeta dostavlja javnom izvršitelju, koji odmah donosi zaključak o nastavljanju izvršenja.
Javni izvršitelj ostaje nadležan da sprovodi izvršenje za koje je prema ovom zakonu isključivo nadležan sud.
Izjašnjenje izvršnih poverilaca
Izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak ili postupak obezbeđenja dužni su da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj.
Ako se ne izjasne u roku, izvršni postupak se obustavlja.
Ako se izvršni poverilac izjasni da postupak nastavi javni izvršitelj, dužan je da javnom izvršitelju plati samo polovinu predujma određenog Javnoizvršiteljskom tarifom.
Ako se izvršni poverilac izjasni da postupak po rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti nastavi javni izvršitelj, sud je dužan da u roku od osam dana dostavi poslovni broj sudskog predmeta Komori koja, shodnom primenom člana 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 - US i 55/14), određuje javnog izvršitelja koji nastavlja sprovođenje izvršenja.
Nastavljanje rada izvršitelja i zamenika izvršitelja. Polaganje pravosudnog ispita
Izvršitelji i zamenici izvršitelja imenovani u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 - US, 55/14 i 139/14) nastavljaju sa radom.
Izvršitelji i zamenici izvršitelja koji su imenovani ili budu imenovani do 1. jula 2016. godine dužni su da polože pravosudni ispit do 1. januara 2018. godine.
Ako do 1. januara 2018. godine ne polože pravosudni ispit, biće razrešeni.
Komora je dužna da uskladi Statut Komore sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana objavljivanja ovog zakona u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ministar i Komora dužni su da propise određene ovim zakonom donesu u roku od 60 dana od dana objavljivanja ovog zakona u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Prestanak važenja ranijeg zakona
Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 - US, 55/14 i 139/14) prestaje da važi 1. jula 2016. godine.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. jula 2016. godine, osim odredaba člana 393. stav 5, člana 470. stav 2, člana 472. stav 3, člana 473. stav 2, člana 474. stav 4, člana 481, člana 482. stav 3, člana 483. stav 2, člana 496. stav 1, člana 497. stav 2, člana 499. st. 3. i 4, člana 501. stav 4, člana 503. stav 4, člana 504, člana 505. stav 7, člana 509. stav 4, člana 512. stav 2, člana 516. stav 3, člana 523. stav 5, člana 524. stav 6, člana 530, člana 532. stav 5, člana 540. stav 3, člana 547, člana 548. i člana 549. ovog zakona koje stupaju na snagu osmog dana od objavljivanja ovog zakona u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i
dopunama
Zakona o izvršenju i obezbeđenju
("Sl. glasnik RS", br. 54/2019)
Član 166
Izvršni postupci u kojima izvršenje ili obezbeđenje sprovodi sud, a za čije sprovođenje je po odredbama ovog zakona isključivo nadležan javni izvršitelj, nastaviće se pred javnim izvršiteljem.
Javnog izvršitelja koji će sprovoditi izvršenje određuje predsednik suda tako što rešenje o izvršenju sa spisima predmeta dostavlja javnom izvršitelju čije se sedište nalazi na području suda koji je doneo rešenje o izvršenju, a ako više javnih izvršitelja ima sedište na području tog suda rešenja o izvršenju i spisi predmeta dostavljaju se ravnomerno prema redosledu po kome su javni izvršitelji upisani u imenik javnih izvršitelja i njihovih zamenika.
U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana izvršni poverilac je dužan da uplati 25% predujma propisanog Javnoizvršiteljskom tarifom.
Ako izvršni poverilac ne uplati predujam u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o predujmu, izvršenje ili obezbeđenje se obustavlja.
Izuzetno od st. 1-4. ovog člana izvršni postupci za namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti kao i postupci koji se vode radi namirenja ili obezbeđenja potraživanja izvršnog poverioca Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javnog preduzeća i drugog pravnog lica čiji je osnivač ili vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, čije izvršenje sprovodi sud primenom člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje i 113/17 - autentično tumačenje), a u kojima do dana stupanja na snagu ovog zakona nije započeto sprovođenje izvršenja, odnosno u kojima je od poslednje preduzete radnje sprovođenja proteklo više od šest meseci, obustavljaju se danom stupanja na snagu ovog zakona, ako glavnica potraživanja koje se namiruje ili obezbeđuje ne prelazi iznos od 2.000 dinara.
Izvršenje na računu izvršnog dužnika koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona u blokadi duže od tri godine obustavlja se ako izvršni poverilac u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona ne predloži promenu sredstva i predmeta izvršenja.
Član 167
Do dana početka primene ovog zakona, primenjuju se odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje, 113/17 - autentično tumačenje).
Postupci izvršenja i obezbeđenja započeti pre dana početka primene ovog zakona, okončaće se po propisima koji se primenjuju do dana početka primene ovog zakona.
Član 168
Počev od 1. marta 2020. godine, javno nadmetanje za prodaju nepokretnih i pokretnih stvari može se organizovati i u obliku elektronskog javnog nadmetanja.
Počev od 1. septembra 2020. godine, javno nadmetanje za prodaju nepokretnih i pokretnih stvari može se organizovati isključivo u obliku elektronskog javnog nadmetanja.
Član 169
Ministarstvo nadležno za pravosuđe i Komora javnih izvršitelja dužni su da usklade, odnosno donesu nove propise u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 170
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje od 1. januara 2020. godine.