ODLUKAO UTVRĐIVANJU DOMA ŠTAMPE U BEOGRADU ZA SPOMENIK KULTURE("Sl. glasnik RS", br. 57/2019) |
1. Dom štampe u Beogradu utvrđuje se za spomenik kulture.
2. Dom štampe u Beogradu (u daljem tekstu: spomenik kulture) nalazi se na teritoriji opštine Stari grad, u Beogradu, Knez Mihailova broj 6, Trg Republike broj 5, Kolarčeva broj 2, u mešovitoj svojini, na katastarskoj parceli broj 2273, KO Stari grad, u mešovitoj svojini.
Spomenik kulture je podignut 1958-61. godine prema pobedničkom konkursnom projektu arhitekte Ratomira Bogojevića (1912-1962) i oblikovan u duhu savremene arhitekture. Koncipiran je i izgrađen gotovo klasičnim postupkom horizontalnog stepenovanja nivoa: blago povučena transparentna zona prizemlja, stakleni obrub u visini prvog sprata, slobodni stubovi u zoni drugog sprata, nivo jedinstvenog korpusa zgrade sa fasadnom površinom i peta fasada sa dve povučene etaže. U vreme građenja spomenik kulture je predstavljao novinu u oblasti modlovanja poslovnih objekata u Srbiji. Majstorski rešena slobodno tretirana osnova omogućila je formiranje funkcionalnog unutrašnjeg sklopa, u kojem su smešteni različiti kulturni i poslovni sadržaji. Fasada spomenika kulture je komponovana u modularnom sistemu prozora, čija razmera i ritam stvaraju jedinstvenu polihromnu fasadu. Strogi volumen objekta komponovan je kao zatvoreni blok u obliku prizme od osam spratova, a za susedne objekte vezuje se modifikovanim motivom duplog rastera. Likovnim kvalitetima koji su postignuti studijom proporcijskih odnosa i detaljom koji formira prefinjena struktura spoljašnjeg omotača, ovaj objekat je snažno uticao na graditelje mlađe generacije. Spomenik kulture predstavlja jedno od retkih realizovanih dela arhitekte Bogojevića, na kojem je autor u punom smislu demonstrirao vrhunsku sposobnost u rešavanju organizacije prostora i ostvario jedinstvenu likovnu predstavu preciznih strukturalnih veza i detalja. Smatra se najznačajnijim ostvarenjem u Bogojevićevom stvaralačkom opusu, što dobija dodatno na značaju imajući u vidu kratak životni i radni vek ovog autora.
Projekat spomenika kulture je nastao za potrebe smeštanja dve institucije Kulturnog centra Beograda i Saveza novinara Jugoslavije. Međutim u toku samog izvođenja radova došlo je do uvećanja broja investitora i korisnika što je nužno uslovilo i izmenu prostorne i funkcionalne organizacije. Činjenica da je autor tokom izvođenja izvršio brojne izmene u cilju prevazilaženja poteškoća i pitanja smeštaja većeg broja funkcija u jednom objektu, ni u kom smislu ne umanjuje arhitektonske vrednosti realizovanog zdanja. Usložnjavanjem funkcija i prilagođavanjem prostora novonastalim potrebama na samom terenu, arhitekta Bogojević je pokazao vrhunsku umešnost projektovanja i snalaženja u zadatim okvirima.
Po svom urbanističkom položaju i likovnoj strukturaciji spomenik kulture predstavlja najznačajniji posleratni doprinos uobličenju Trga republike, jednog od najstarijih delova gradskog jezgra, i pokazuje autorov stav prema neposrednoj okolini, koju čine objekti značajnih kulturno-istorijskih i arhitektonsko-urbanističkih vrednosti. Izgradnjom na mestu dela bloka razrušenog tokom Drugog svetskog rata, autor novu strukturu nije nametnuo, već ju je prilagodio zatečenom stanju glavnog beogradskog trga, dajući centralnom gradskom prostoru novo težište i doprinoseći njegovoj celovitosti i uobličenosti. Iako je u oblikovanju primenio savremena likovna sredstva i elemente, Bogojević je visinom i volumenom objekta nastojao da uvaži arhitektonske vrednosti građevina iz okruženja. Sa svoje tri slobodne fasade, objekat predstavlja nenametljiv pandan susednoj Palati Albanija, sa kojom čini skladnu celinu i jedan urbanistički entitet. S druge strane, vizuelno i kontekstualno se nadovezujući na naspramne palate Riunione i Spoljnotrgovinsku komoru, objekat zaokružuje ansambl reprezentativnih gradskih palata sa kojima čini vizuelno i estetsko jedinstvo.
Spomenik kulture je jedan od retkih objekata čije je vrednosti arhitektonska kritika prepoznala odmah po izgradnji, a koje su ostale nepobitne do današnjih dana. U istoriografiji srpske posleratne arhitekture spomenik kulture je, zajedno sa još nekoliko dela svrstan među dela autentičnih arhitektonskih vrednosti, koja će snažno pokrenuti tokove arhitekture i prvu afirmaciju srpske arhitekture u širim razmerama.
Delo je značajnih arhitektonskih i urbanističkih vrednosti, kao i autorsko ostvarenje. Kao zgrada građena za smeštaj Kulturnog centra Beograda i Saveza novinara, koji i dalje imaju svoje prostorije u objektu, delo je kulturno istorijskih vrednosti.
3. Zaštićena okolina spomenika kulture obuhvata katastarsku parcelu broj 2273, KO Stari grad, u mešovitoj svojini.
4. Utvrđuju se sledeće mere zaštite spomenika kulture:
1) Očuvanje izvornog arhitektonskog izraza objekta u okviru definisane horizontalne i vertikalne regulacije, očuvanje fasadnog rastera, strukture, materijalizacije, obrade i kolorita upotrebljenih materijala u završnoj obradi;
2) Održanje osnovnog konstruktivnog/skeletnog/sistema i svih elemenata konstruktivnog sklopa;
3) Očuvanje javne/poslovno-administrativne, kulturne i sl. namene zgrade, osnovne prostorne organizacije i elemenata horizontalne i vertikalne komunikacije/liftovi i stepeništa/u postojećem obliku;
4) Tehnološko unapređenje postojećih i uvođenje novih instalacija neophodnih za savremeno funkcionisanje;
5) Ažurno praćenje stanja i održavanje konstruktivno-statičnog sistema objekta, fasadne obloge i otvora, slojeva krovnog pokrivača, vertikalnih komunikacija, ispravnosti infrastrukturne mreže i sl.;
6) Zabrana radova koji mogu ugroziti statičku stabilnost i konstruktivnu bezbednost objekta;
7) Zabrana postavljanja elemenata spoljašnjih jedinica instalacija grejanja i hlađenja, priključnih kutija i ormana elektroinstalacija na fasadama objekta, kao i sredstava za oglašavanje koja nisu adekvatna spomeničkim vrednostima zgrade.
5. Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline spomenika kulture:
1) zabrana gradnje i postavljanja trajnih ili privremenih objekata koji svojom namenom, volumenom gabarita po visini i obliku mogu ugroziti ili degradirati spomenik kulture i njegovu zaštićenu okolinu;
2) zabrana postavljanja pokretnih tezgi, kioska i drugih privremenih objekata unutar zaštićene okoline;
3) zabrana radova koji mogu ugroziti statičku bezbednost spomenika kulture;
4) zabrana izvođenja radova kojima se vrši promena oblika ili namene terena;
5) zabrana postavljanja vazdušnih elektro i TT vodova preko zaštićenih parcela; njihovo vođenje izvršiti podzemnim kanalima, uz vraćanje terena u prvobitno stanje;
6) urbanističko i komunalno uređenje, hortikulturno opremanje i redovno održavanje prostora zaštićene okoline u funkciji spomenika kulture;
7) zabrana postavljanja reklamnih panoa i drugih sredstava za oglašavanje koja bi narušavala vizure ka spomeničkim vrednostima zgrade.
6. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".