PRAVILNIKO ISTRAŽIVANJU NESREĆA I NEZGODA U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU("Sl. glasnik RS", br. 58/2019) |
Ovim pravilnikom propisuje se postupak i način prijavljivanja nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju, način sprovođenja postupka istraživanja nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju koje vrši Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju (u daljem tekstu: Centar) i način sprovođenja postupka za praćenje bezbednosnih preporuka.
Izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) železnički prevoznik je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji obavlja prevoz putnika i/ili robe i koji obezbeđuje vuču vozova ili koji isključivo pruža uslugu vuče vozova ili manevrisanja ili koji obavlja prevoz za sopstvene potrebe;
2) upravljač infrastrukture je društvo kapitala ili preduzetnik koji je ovlašćen za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom ili infrastrukturom industrijske železnice;
3) znatna šteta je šteta na železničkim vozilima, infrastrukturi ili životnoj sredini u iznosu od najmanje 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
4) teško povređeno lice je svako povređeno lice koje je hospitalizovano duže od 24 sata zbog posledica nesreće, isključujući pokušaj samoubistva;
5) druga uključena lica su lica čije je poslovanje u vezi sa železničkim sistemom, a koja nisu upravljač i železnički prevoznik;
6) umešana lica su lica koja su umešana u nesreću ili nezgodu i mogu biti upravljač, železnički prevoznik, industrijska železnica i industrijski kolosek.
II POSTUPAK I NAČIN PRIJAVLJIVANJA NESREĆA I NEZGODA
Železnički prevoznici, upravljač, druga uključena lica i Direkcija za železnice (u daljem tekstu: Direkcija) ako ima saznanja, moraju bez odlaganja da obaveste Centar o nesreći ili nezgodi u železničkom saobraćaju, u skladu sa zakonom.
Lica iz člana 3. ovog pravilnika, o ozbiljnoj nesreći u železničkom saobraćaju, nesreći u železničkom saobraćaju, nezgodi u železničkom saobraćaju, kao i ostalim nesrećama u železničkom saobraćaju (u daljem tekstu: nesreće i nezgode) bez odlaganja obaveštavaju Centar telefonskim putem.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) datum i vreme (čas i minut) nesreće ili nezgode;
2) lokaciju nesreće ili nezgode;
3) opis nesreće ili nezgode;
4) aktivirane mere za spasavanje, angažovanje službi hitne pomoći, policije itd.;
5) podatke o vozovima i njihovom sastavu;
6) opis infrastrukture i signalno-sigurnosnog sistema;
7) podatke o usmrćenima, povređenima, materijalnoj šteti i prekidu saobraćaja;
8) podatke o osoblju i izvođačima radova koji su uključeni u nesreću ili nezgodu i prisutnim svedocima;
9) podatke o podnosiocu obaveštenja;
10) podatke o vremenskim uslovima i geografskim karakteristikama terena;
11) druge podatke u vezi sa nesrećom ili nezgodom.
Umešana lica dostavljaju pisanu prijavu o nesreći ili nezgodi Centru elektronskim putem u roku od 36 časova od nastanka nesreće ili nezgode.
Prijava iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke:
1) datum i vreme (čas i minut) nesreće ili nezgode;
2) lokaciju nesreće ili nezgode (mesto, pruga, kolosek, objekat);
3) detaljan opis nesreće ili nezgode;
4) podatke o vozovima i njihovom sastavu (identifikacione brojeve voza i vozila, tovareno/prazno, vrsta tovara);
5) podatke o osoblju i izvođačima radova koji su uključeni u nesreću ili nezgodu i prisutnim svedocima;
6) opis infrastrukture i signalno-sigurnosnog sistema;
7) broj usmrćenih i/ili povređenih lica sa naznakom da li su osoblje, putnici ili treća lica;
8) podatke o pošiljaocu prijave;
9) podatke o materijalnoj šteti (na čemu je nastala i okvirnu procenu štete);
10) podatke o ugrožavanju okoline ako je nastalo (curenje opasnih materija i slično);
11) podatke o prekidu saobraćaja i podatke o zakašnjenju i otkazivanju vozova, kao i o nastalom zakrčenju susednih koloseka;
12) podatke o vremenskim uslovima i geografskim karakteristikama terena;
13) podatke o upotrebljenim sredstvima za otklanjanje posledica i pružanje pomoći nastradalima;
14) podatke o ustanovama za pružanje medicinske pomoći, policiji, nadležnim pravosudnim organima i drugim nadležnim službama;
15) podatke o osiguranju mesta nesreće/nezgode i preduzetim merama;
16) druge podatke u vezi sa nesrećom ili nezgodom.
III NAČIN SPROVOĐENJA POSTUPKA ISTRAŽIVANJA NESREĆA I NEZGODA
Po prijemu obaveštenja o nesreći ili nezgodi, u skladu sa podacima iz obaveštenja dobijenog telefonskim putem, odlučuje se da li će se pristupiti uviđaju na mestu nesreće ili nezgode.
O izlasku na mesto nesreće ili nezgode odmah se obaveštava telefonom i/ili elektronskim putem podnosilac obaveštenja iz člana 3. ovog pravilnika.
U slučaju izlaska na mesto nesreće ili nezgode, podnosilac obaveštenja o nesreći ili nezgodi obezbeđuje mesto nesreće ili nezgode do izlaska, radi sprečavanja eventualnog uništenja ili menjanja relevantnih dokaza.
Centar i drugi nadležni organi moraju okončati uviđaj na mestu nesreće ili nezgode u najkraćem mogućem roku, tako da upravljač može što pre popraviti oštećenu infrastrukturu i uspostaviti železnički saobraćaj, u skladu sa zakonom.
O početku istrage odlučuje se po dobijenom obaveštenju ili posle prikupljenih podataka o nesreći ili nezgodi.
Obaveštenje o početku istrage objavljuje se na internet stranici Centra.
Radi sprovođenja postupka istraživanja nesreća i nezgoda:
1) dostavljaju se podaci, dokazi, rezultati i dokumenta neophodna za sprovođenje istrage, u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka;
2) obezbeđuje se pristup i popis svih dokaza na mestu nesreće ili nezgode;
3) obezbeđuje se sigurno postupanje sa dokazima, uključujući čuvanje dokaza od strane umešanih lica.
Radi prikupljanja podataka neophodnih za vođenje istraga različitih nesreća i nezgoda, ostvaruje se saradnja sa nadležnim pravosudnim organima, policijom i drugim organima i organizacijama.
Nadležni pravosudni organi koji vode istragu dostavljaju nadležnom Centru spise i isprave, odnosno njihove kopije, potrebne za vođenje postupka istraživanja nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju, ako se time ne ometa istražni postupak u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak, u skladu sa zakonom.
Policija i drugi organi i organizacije koji vode istragu dostavljaju nadležnom Centru spise i isprave, odnosno njihove kopije, potrebne za vođenje postupka istraživanja nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju, ako se time ne ometa istražni postupak u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak.
Postupak istraživanja, za karakteristične slučajeve nesreća i nezgoda, dat je u Prilogu - Postupak istraživanja za karakteristične slučajeve nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
IV NAČIN SPROVOĐENJA POSTUPKA ZA PRAĆENJE BEZBEDNOSNIH PREPORUKA
Direkcija, drugi organi i organizacije kojima je upućena bezbednosna preporuka, potvrđuju prijem bezbednosne preporuke i obaveštavaju Centar u roku od 90 dana od prijema o planiranim merama za sprovođenje bezbednosne preporuke sa vremenom potrebnim za izvršenje pojedinih mera.
Praćenje bezbednosnih preporuka vrši se na osnovu izveštaja koji se podnosi za izdate bezbednosne preporuke iz prethodne godine i čiji su sastavni deo preduzete ili planirane mere neophodne za sprovođenje bezbednosne preporuke koja je uzeta u obzir na odgovarajući način.
Izveštajem iz stava 1. ovog člana detaljno se obrazlažu mere koje su preduzete ili čije se preduzimanje razmatra, vreme potrebno za njihovo preduzimanje i razlozi zašto nisu preduzete.
Uz izveštaj iz stava 2. ovog člana dostavljaju se dokazi o preduzetim merama.
Po prijemu izveštaja iz člana 13. ovog pravilnika, Centar obaveštava Direkciju, druge organe i organizacije kojima je upućena bezbednosna preporuka o tome da li je preduzetim ili planiranim merama sprovedena bezbednosna preporuka.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
POSTUPAK ISTRAŽIVANJA ZA KARAKTERISTIČNE SLUČAJEVE NESREĆA I NEZGODA U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU
1. Sudar i izbegnut sudar vozova
U postupku istraživanja sudara vozova i izbegnutog sudara vozova, sa ciljem utvrđivanja uzroka nesreće ili nezgode, utvrđuje se:
1) popis svih vučnih i vučenih vozila u vozu/manevarskom sastavu (serije i brojevi vozila);
2) stanje kočnica kod voza ili pri manevri (stanje pokazivača zakočenosti, da li su papuče kočnica popuštene ili pritegnute, da li su zagrejane i kako naležu na točkovima);
3) način kočenja voza:
(1) položaj ručica uključeno/isključeno;
(2) položaj čeonih slavina;
(3) položaj menjača režima kočenja (G-P-R itd.);
(4) položaj menjača prazno/tovareno;
(5) eventualna pritegnutost kočnica za osiguranje od samopokretanja (ručna/pritvrdna kočnica);
(6) sastav i masa voza (bruto i neto), broj kola u vozu;
(7) potrebna kočna masa voza, stvarna kočna masa voza;
4) na vučnim vozilima utvrditi stanje svih brzinomernih uređaja (vrsta, tip, serijski broj, ispravnost). Na osnovu zapisa registrujućeg brzinomernog uređaja utvrditi brzinu i da li je za vreme vožnje došlo do naglog kočenja ili trzanja;
5) stanje vučnih vozila pre nastanka nesreće ili nezgode i koliko je lica bilo pored mašinovođe (pomoćnika mašinovođe) u upravljačnici vučnog vozila, kao i podaci o:
(1) nađenom stanju kočnice na vučnom vozilu, položaju ručice svih kočnika, pritisku vazduha u glavnom rezervoaru, u glavnom vodu i u kočionim cilindrima;
(2) snabdevenosti i ispravnosti peskare, kao i o činjenici da li je peskara bila korišćena pre nesreće i da li postoje tragovi kočenja (zagrejanost točkova i kočnih papuča, tragovi klizanja točkova na šini ili točkovima);
(3) nađenom stanju uređaja za kontrolu budnosti mašinovođe, kao i da li je isključna slavina ovog uređaja bila plombirana;
(4) stanju pantografa i kontaktnog voda, kao i o činjenici da li je u momentu nastanka nesreće ili nezgode bilo struje u kontaktnom vodu ili ne;
6) stanje SS postrojenja i sredstava veze:
(1) pre nastanka nesreće ili nezgode, a na osnovu beležnika o smetnjama na signalno-sigurnosnim i telekomunikacionim uređajima, kao i na osnovu podataka iz saobraćajnog dnevnika o prijavljenim smetnjama pri primopredaji službe saobraćajnog osoblja;
(2) posle otklanjanja posledica nesreće ili nezgode, a na osnovu nađenog stanja na uređajima i stanja sigurnosnih plombi na opremi;
(3) u zavisnosti od oštećenja nastalih u nesreći/nezgodi ako je moguće izvršiti proveru i probu funkcionisanja sredstava za sporazumevanje i upravljanje,
(4) u zavisnosti od primenjenog sistema osiguranja treba analizirati, na osnovu propisanih i ostvarenih zavisnosti i tehničkih rešenja, da li i u kojoj meri postoji mogućnost pojave koja bi mogla biti uzrok nastanka nesreće ili nezgode;
(5) da li postoje zahtevi i odobreni projekti za otklanjanje nedostataka u opremi na signalno-sigurnosnim uređajima;
(6) u stanicama koje su osigurane staničnim SS uređajem i na prugama opremljenim automatskim pružnim blokom treba analizirati stanje i funkcionisanje uređaja pre nastanka nesreće ili nezgode i ako je moguće u zavisnosti od oštećenja nastalih u nesreći/nezgodi izvršiti proveru i funkcionalno i tehničko ispitivanje rada uređaja radi utvrđivanja eventualno mogućih grešaka u konstrukciji, manipulaciji ili održavanju;
7) izvršenje propisa kod otpremanja i prijema vozova (izveštaj o stanju saobraćaja, utvrđivanje ukrštavanja i preticanja, obezbeđenje puta vožnje - ulaz, izlaz, prolaz, davanje dopuštenja, odjave, signala, rukovanje glavnim signalima, vođenje odgovarajućih dnevnika, beležnika i drugo);
8) detaljno analizirati situacije u kojima se sumnja da je saobraćajno osoblje pogrešno rukovalo uređajima;
9) prikupiti izjave na mestu nesreće svih učesnika i svedoka a naročito onih koji direktno učestvuju u izvršenju železničkog saobraćaja;
10) podatke o oštećenju vozila i infrastrukture;
11) podatke o tome da li su šine bile vlažne ili prekrivene materijalom (supstance, materije itd.) iako vremenske prilike nisu uticale na to;
12) kakve su bile vremenske prilike i geografske karakteristike terena;
13) sve druge činjenice i radnje koje mogu biti od značaja za istragu nesreće ili nezgode.
2. Iskliznuće železničkih vozila na koloseku u pravcu i krivini
U postupku istraživanja iskliznuća železničkih vozila na koloseku u pravcu i krivini, sa ciljem utvrđivanja uzroka nesreće, utvrđuje se:
1) kod koloseka, pravac (visinski odnos šina), krivina (tip šine u koloseku, poluprečnik krivine, nadvišenje spoljne šine, dužine prelaznih rampi za nadvišenje, dužine i zakrivljenosti prelaznih krivina, dužine međuprava i međukrivina) i nagib pruge na mestu iskliznuća i ispred iskliznuća. Ako se desi iskliznuće, lom osovine ili šine u krivini potrebno je ispitati stanje pruge, odnosno da li u blizini mesta iskliznuća ima većih ulegnuća (podužne i visinske razlike), stanje ugrađenih šina, vezu između šina, vezu šine sa pragom, kolosečni pribor, pragove, zastor, izolovane sastave šina, sprava protiv bočnog pomeranja pragova, sprava protiv putovanja šina, žlebove pored voznih šina, odvodnjavanja koloseka, ispravnosti i položaja pruge u celini i sl.;
2) kod vozila, koja su iskliznula izmeriti prečnike točkova i karakteristične mere profila točkova, posebno venca točka, i mere osovinskog sklopa, posebno poprečno rastojanje točkova na osovini, konstatovati eventualna oštećenja i nedostatke osovinskih sklopova koja nisu posledica iskliznuća, a mogla su biti uzrok ili su mogla doprineti iskliznuću;
3) proveriti da li su obručevi točka pomereni na telima točkova, da li su točkovi pomereni na osovini, da li ima znakova pregrevanja ili oštećenja uležištenja;
4) proveriti stanje kotrljajućih površina točkova na vozilima, da nemaju ravna mesta, nalepnice ili druga oštećenja čije dimenzije nisu u skladu sa tehničkim propisima, a koje su mogle izazvati prelom šine;
5) analizirati poslednji izveštaj i zapis o stanju pruge dobijen mernim kolima za zonu iskliznuća i uporediti ga sa prethodnim izveštajima i zapisima o stanju pruge dobijenih mernim kolima. Posebno obratiti pažnju na eventualna prekoračenja vitopernosti, širine koloseka i nadvišenja;
6) načiniti skicu sa podacima o izmerenoj širini i nadvišenju koloseka pomoću ručnih merila na mestu iskliznuća, ispred i iza u pravcu kretanja vozila sa naznačenim sastavima šina. U slučaju upadanja osovine u kolosek mora se izmeriti i širina koloseka oko prvog traga iskliznuća u zoni od najmanje 3 praga unazad i najmanje 3 praga unapred;
7) u krivinama proveriti da li postoji prelazna krivina, a kod S krivina da li je prelaz između krivina izveden u saglasnosti sa propisima;
8) kod preloma nivelete potrebno je ustanoviti da li između odseka postoji zaokrugljivanje preloma nivelete;
9) konstatovati stanje gornjeg i donjeg stroja pruge na samom mestu iskliznuća i pre toga;
10) utvrditi tip šine. Na obema šinama utvrditi prvi trag iskliznuća. Kod loma šine treba utvrditi karakter loma na bazi izgleda prelomljenog preseka i na osnovu toga ustanoviti da li se radi o novom ili starom lomu i ako je lom nov utvrditi verovatni uzrok loma;
11) ako je do iskliznuća došlo na sastavima izmeriti dilatacioni razmak između šina na sastavima, odnosno otvor dilatacionih sprava i proveriti ispravnost spojeva;
12) u slučaju penjanja venca točka na krajevima vezica, utvrditi stanje vezica i zbog čega su se one našle u zoni venaca točkova;
13) kod proširenja koloseka ispod vozila, ili ako točkovi upadnu u kolosek, potrebno je utvrditi stanje pričvrsnog pribora i pragova na mestu i ispred mesta iskliznuća;
14) kod proširenja, loma šine ili kada se šina izvrne, utvrditi stanje pragova i pričvrsnog pribora;
15) u vozu utvrditi položaj, broj, seriju svih vozila koja su isklizla, kao i stanje onih vozila koja su bila ispred i iza njih;
16) utvrditi stanje isklizlih vozila s obzirom na njihovu ispravnost, razmak točkova, istrošenost venca, stanje obruča, kočionog uređaja, sanduka, vučnog i odbojnog uređaja, stanje svakog sastavnog dela vozila. U slučaju da se na kolima uoče nedostaci ili neke mane, potrebno je utvrditi da li su one mogle biti uzrok iskliznuća ili se mogu smatrati posledicom iskliznuća;
17) utvrditi razmak osovina, dužinu vozila i masu isklizlih vozila, da li je tovar bio podjednako raspoređen na svaku osovinu i svaki točak, kako je roba utovarena i u kojoj stanici, da li je prekoračeno dozvoljeno opterećenje za tu prugu. Ako su natovarena kola isklizla usled preloma osovine, treba utvrditi masu tovara naknadnim merenjem, a ako se iskliznuće desilo u krivini, tada masu utvrditi i za oba susedna vozila;
18) utvrditi kako su vozila bila zakvačena i stanje kvačila kako kod isklizlih tako i kod neisklizlih vozila;
19) ako je iskliznuće nastalo usled preloma osovine, treba utvrditi da na kotrljajućim površinama točka kod označenih kola nije bilo oštećenja ili nedostataka koja nisu u skladu sa tehničkim propisima, čije je udaranje moglo prouzrokovati lom osovine;
20) ako je iskliznuće nastalo na putnom prelazu, skretnici ili srcu skretnice, treba utvrditi stanje venca i da li je moglo prouzrokovati penjanje točka;
21) utvrditi stanje kućišta, ležajeva, primarnog ogibljenja i vođica;
22) treba ispitati da obrtna postolja nisu bila sprečena u svom okretanju (stanje bočnih pokliznika, obrtnih šolja, centralnih svornjaka), ili su nedostajali pojedini sastavni delovi;
23) treba proveriti da sa vozila nije ispao neki sastavni deo preko kojeg su prešli točkovi isklizlih kola;
24) na vučnim vozilima utvrditi stanje svih brzinomernih uređaja (vrsta, tip, serijski broj, ispravnost). Na osnovu zapisa registrujućeg brzinomernog uređaja utvrditi brzinu i da li je za vreme vožnje došlo do naglog kočenja ili trzanja;
25) podatke o tome da li su šine bile vlažne ili prekrivene materijalom (supstance, materije itd.) iako vremenske prilike nisu uticale na to;
26) kakve su bile vremenske prilike i geografske karakteristike terena;
27) sve druge činjenice i radnje koje mogu biti od značaja za istragu nesreće.
3. Iskliznuće železničkih vozila na skretnicama
U postupku istraživanja iskliznuća železničkih vozila na skretnici, sa ciljem utvrđivanja uzroka nesreće, utvrđuje se i:
1) tip skretnice, tip šine u koloseku i skretnici i mere koloseka i skretnice;
2) način postavljanja i osiguranja skretnica;
3) mere širine koloseka ispred i iza skretnice i na području skretnice, stanje pragova, da li postoji vibracija ili horizontalno pomeranje jezička;
4) položaj skretnice neposredno posle iskliznuća;
5) ako je iskliznuće započelo na jezičku skretnice ili je jezičak oštećen izvršiti proveru geometrije jezička prema uputstvima proizvođača i opštim uputstvima za održavanje skretnice kao i merenje eventualnog zazora između jezička skretnice i šine na koju naleže;
6) ako je iskliznuće započelo na srcu skretnice izvršiti proveru geometrijskih mera u skladu sa uputstvima proizvođača i opštim uputstvima za održavanje skretnice, uključujući i stanje šina vođica;
7) da li je skretnica bila čista i podmazana;
8) stanje kolosečnog pribora;
9) ako je skretnica uključena u sigurnosni uređaj, treba utvrditi stanje uređaja, a naročito da li je primećena i prijavljena neka neispravnost u radu uređaja;
10) kada je poslednji put izvršen tehnički pregled skretnica i da li su eventualno utvrđene nepravilnosti (nedostaci) bile prijavljene;
11) da li je skretnica prekrenuta ispod vozila;
12) podatke o tome da li su šine bile vlažne ili prekrivene materijalom (supstance, materije itd.) iako vremenske prilike nisu uticale na to;
13) kakve su bile vremenske prilike i geografske karakteristike terena;
14) sve druge činjenice i radnje koje mogu biti od značaja za istragu nesreće.
4. Nesreće na putnom prelazu (zajedničko za sve vrste obezbeđenja saobraćaja na putnim prelazima)
U postupku istraživanja nesreća na putnom prelazu (za sve putne prelaze, bez obzira na mere za osiguranje bezbednog saobraćaja), sa ciljem utvrđivanja uzroka nesreće, utvrđuje se:
1) osnovne tehničke elemente ukrštanja železničke pruge i puta (granice opasne zone, nagib puta, kotu kolovoza u odnosu na gornju ivicu šine, ugao ukrštanja puta i pruge);
2) količinu (vrstu) osiguranja;
3) kakav je vidik u daljinu sa železničke pruge, kao i s puta prema dolazećem vozu;
4) kakve su bile vremenske prilike;
5) geografske karakteristike terena i ostale mesne prilike;
6) intenzitet železničkog, drumskog, pešačkog i biciklističkog saobraćaja;
7) da li na putu postoje propisani drumski saobraćajni znaci (znaci I-32 odnosno I-33) koji označavaju nailazak na mesto ukrštanja puta sa prugom u nivou, saobraćajni znaci približavanje mestu ukrštanja puta i pruge (I-35) kao i "Andrejin krst" (I-34). Da li su saobraćajni znaci bili ispravni i s koje su se udaljenosti mogli uočiti iz drumskih vozila;
8) ako je do nesreće došlo noću, da li su bile osvetljene čeone svetiljke na vozu;
9) vrstu drumskog vozila koje je učestvovalo u nesreći (automobil, kamion, traktor, kola sa zapregom itd.), i ako ima usmrćenih i povređenih lica pribeležiti podatke o njima i opis povrede;
10) popis svih vučnih i vučenih vozila u vozu/manevarskom sastavu (serije i brojevi vozila);
11) stanje kočnica kod voza ili pri manevri (stanje pokazivača zakočenosti, da li su papuče kočnica popuštene ili pritegnute, da li su zagrejane i kako naležu na točkovima);
12) način kočenja voza:
13) sastav i masa voza (bruto i neto), broj kola u vozu;
14) potrebna kočna masa voza, stvarna kočna masa voza;
15) na vučnim vozilima utvrditi stanje svih brzinomernih uređaja (vrsta, tip, serijski broj, ispravnost). Na osnovu zapisa registrujućeg brzinomernog uređaja utvrditi brzinu i da li je bilo upotrebe sirene vučnog vozila;
16) stanje vučnih vozila pre nastanka nesreće i koliko je lica bilo pored mašinovođe (pomoćnika mašinovođe) u upravljačnici vučnog vozila, kao i podaci o:
(1) položaju ručice svih kočnika, pritisku vazduha u glavnom rezervoaru, u glavnom vodu i u kočionim cilindrima;
(2) da li postoje tragovi kočenja (zagrejanost točkova i kočnih papuča, tragovi klizanja točkova na šini ili točkovima);
(3) nađenom stanju uređaja za kontrolu budnosti mašinovođe;
17) izvršenje propisa kod otpremanja i prijema vozova (obezbeđenje puta vožnje - ulaz, izlaz, prolaz, davanje dopuštenja, odjave i drugo);
18) prikupiti izjave na mestu nesreće svih učesnika i svedoka a naročito onih koji direktno učestvuju u izvršenju železničkog saobraćaja;
19) podatke o oštećenju vozila i infrastrukture;
20) podatke o tome da li su šine bile vlažne ili prekrivene materijalom (supstance, materije itd.) iako vremenske prilike nisu uticale na to;
21) sve druge činjenice i radnje koje mogu biti od značaja za istragu nesreće.
4a. Nesreće na putnom prelazu koji je obezbeđen saobraćajnim znacima na putu i zonom potrebne preglednosti
U postupku istraživanja nesreća na putnom prelazu koji je obezbeđen saobraćajnim znacima na putu i zonom potrebne preglednosti, sa ciljem utvrđivanja uzroka nesreće, utvrđuje se i:
1) da li je učesnicima u drumskom saobraćaju obezbeđena potrebna zona preglednosti kojom se omogućava nesmetan i neprekinut vidik na železničku prugu;
2) da li je mašinovođa blagovremeno davao signalni znak "Pazi";
3) da li na pruzi postoje pružne opomenice;
4) sve druge činjenice i radnje koje mogu biti od značaja za istragu nesreće.
4b. Nesreće na putnom prelazu koji je obezbeđen sa semaforima i saobraćajnim znacima na putu
U postupku istraživanja nesreća na putnom prelazu koji je obezbeđen sa semaforima i saobraćajnim znacima na putu, sa ciljem utvrđivanja uzroka nesreće, utvrđuje se i:
1) najmanja udaljenost između semafora i osovine koloseka;
2) da li postoje ispravni i na propisanom mestu saobraćajni znaci na putu:
1) koji označava mesto ukrštanja puta/ulice i železničkog koloseka "Andrejin krst",
2) koji najavljuju učesnicima u drumskom saobraćaju približavanje putnom prelazu opremljenim semaforima,
3) koji propisuje brzinu saobraćaja vozila preko zone putnog prelaza,
3) sve druge činjenice i radnje koje mogu biti od značaja za istragu nesreće.
4v. Nesreće na putnom prelazu koji je obezbeđen branicima ili polubranicima kojima se rukuje na licu mesta i saobraćajnim znacima na putu
U postupku istraživanja nesreća na putnom prelazu koji je obezbeđen branicima ili polubranicima kojima se rukuje na licu mesta i saobraćajnim znacima na putu, sa ciljem utvrđivanja uzroka nesreće, utvrđuje se i:
4) najmanja udaljenost između polubranika/branika i osovine koloseka;
5) udaljenost mesta posluživanja uređaja putnog prelaza od samog putnog prelaza i da li se sa mesta posluživanja vidi putni prelaz;
6) da li je branik/polubranik bio spušten;
7) šta je čuvar prelaza preduzeo da zabrani prelaz drumskim vozilima (ako je saobraćaj na putnom prelazu obezbeđen samo čuvarom prelaza), da li je bio na licu mesta i da li je blagovremeno obustavio saobraćaj drumskih vozila preko putnog prelaza;
8) da li su branici/polubranici snabdeveni reflektujućom pločicom i da li su snabdeveni crvenim svetiljkama na vrhu motke i kako su one funkcionisale;
9) da li je područje putnog prelaza osvetljen posebnim osvetljenjem (ako se događaj desio u toku noći);
10) ako se rukovalac branika/polubranika redovno nalazi na mestu odakle se ne vide branici, da li je postavljen uređaj za davanje svetlosnih i zvučnih znakova na putu kojima se učesnici u saobraćaju na putu upozoravaju o spuštanju branika i da li je isti ispravan;
11) koliko branika poslužuje odnosni poslužilac;
12) sve druge činjenice i radnje koje mogu biti od značaja za istragu nesreće.
4g. Nesreće na putnom prelazu koji je obezbeđen automatskim polubranicima sa semaforima i saobraćajnim znacima na putu
U postupku istraživanja nesreća na putnom prelazu koji je obezbeđen automatskim polubranicima sa semaforima i saobraćajnim znacima na putu, sa ciljem utvrđivanja uzroka nesreće, utvrđuje se i:
1) postojanje i ispravnost glavnih ili kontrolnih signala kojima se štiti zona prelaza;
2) da li na pruzi postoje potrebni signali uključne tačke (signalni znaci 57 odnosno 57a) i signal početak zaustavnog puta ispred putnog prelaza kod uređaja sa daljinskom kontrolom (signalni znak 58);
3) da li motke polubranika dobro naležu u otvorenom/zatvorenom položaju i da li se ispravno ostvaruje kontrola položaja motki;
4) kod uređaja koji su u međusobnoj zavisnosti sa glavnim signalima da li se u bar jednom stalno posednutom službenom mestu kontrolišu položaji motki, uključenost drumskih svetlosnih signala, stanje kontrolnog dela uređaja (redovno stanje, smetnja, kvar);
5) da li je prelaz opremljen akustičnim zvonom, stanje zvona i jačinu zvuka;
6) najmanju udaljenost između polubranika i ose koloseka;
7) kod polubranika koji se postavljaju automatski nailaskom voza ili tasterom iz posednutog službenog mesta ili ako je voz zaustavljen ispred glavnog signala zbog kvara polubranika, treba utvrditi kojom je brzinom voz išao do putnog prelaza;
8) da li semafori za drumska vozila kada je prelaz uključen pokazuju crveno svetlo i da li su ona jasno vidljiva sa puta;
9) kod uređaja sa kontrolnim svetlosnim signalima na koloseku (za kontrolu ispravnosti automatskog uređaja) da li su ispravno funkcionisali kontrolni svetlosni signali za železnička vozila, da li je mašinovođa od neosvetljenog kontrolnog svetlosnog signala ili kontrolnog signala koji pokazuje da je uređaj putnog prelaza na kvaru do putnog prelaza davao signalni znak "Pazi" i da li je ispred putnog prelaza postupio u skladu sa odredbama propisa kojim se uređuju način ukrštanja železničke pruge i puta, pešačke ili biciklističke staze, mesto na kojem se može izvesti ukrštanje i mere za osiguranje bezbednog saobraćaja, kao i kako je postupio vozač drumskog vozila;
10) kod uređaja sa glavnim signalima za regulisanje železničkog saobraćaja kojima se štiti zona putnog prelaza da li su ispravno funkcionisali glavni svetlosni signali za železnička vozila, da li je mašinovođa od glavnog signala kojim se štiti zona prelaza i koji pokazuje signalni znak "Stoj" ili je neosvetljen do putnog prelaza davao signalni znak "Pazi" i da li je ispred putnog prelaza postupio u skladu sa odredbama propisa kojim se uređuju način ukrštanja železničke pruge i puta, pešačke ili biciklističke staze, mesto na kojem se može izvesti ukrštanje i mere za osiguranje bezbednog saobraćaja, kao i kako je postupio vozač drumskog vozila;
11) analizirati stanje i funkcionisanje uređaja pre nastanka nesreće i ako je moguće u zavisnosti od oštećenja nastalih u nesreći izvršiti dodatno funkcionalno i tehničko ispitivanje rada uređaja radi utvrđivanja eventualno mogućih grešaka u konstrukciji, manipulaciji ili održavanju;
12) stanje SS postrojenja pre nastanka nesreće, a na osnovu beležnika o smetnjama na signalno-sigurnosnim uređajima, kao i na osnovu podataka iz saobraćajnog dnevnika o prijavljenim smetnjama pri primopredaji službe saobraćajnog osoblja;
13) detaljno analizirati situacije u kojima se sumnja da je železničko osoblje eventualno pogrešno rukovalo uređajima;
14) sve druge činjenice i radnje koje mogu biti od značaja za istragu nesreće.
5. Požar na železničkim vozilima, objektima, instalacijama i železničkom području
U postupku istraživanja nesreća požara na železničkim vozilima, objektima, instalacijama i železničkom području, sa ciljem utvrđivanja uzroka nesreće, utvrđuje se:
1) kod požara u vozu utvrditi vrstu i položaj požarom zahvaćenih vozila, da li se zapalilo vučno vozilo, kola ili roba i kakva je roba u vozilo utovarena;
2) da li su se osovinska ležišta grejala;
3) stanje motora kod dizel vozila, da li iz rezervoara curi gorivo, da li je do požara došlo zbog neispravnosti dizel vozila;
4) sve okolnosti koje su uticale na izbacivanje varnica iz lokomotive za vreme prolaza voza ili manevre;
5) veličina i vrsta požara;
6) kakve su bile vremenske prilike i geografske karakteristike terena;
7) proceniti štetu na vozilima, objektima, instalacijama i drugoj opremi, železničkom materijalu i robi korisnika prevoza;
8) da li su preduzete sve mere za sprečavanje požara po propisima;
9) ustanoviti brojeve vozova i vreme njihovog prolaska koji su prošli pored vozila u požaru neposredno pre pojave ovog požara;
10) da li je požar izazvalo varničenje pritegnute kočnice i da li iznad postoji zaštitni lim protiv varnica;
11) stanje termičke izolacije električnih grejnih tela u zapaljenim vozilima;
12) temeljno pregledati celu električnu instalaciju i konstatovati nađeno stanje;
13) ustanoviti stanje električnog kontaktnog voda i tovara na zapaljenim kolima radi proveravanja eventualne mogućnosti dodira i izazivanja elektrovarnice koja bi mogla da prouzrokuje požar;
14) proveriti da li su postojala protivpožarna sredstva na zapaljenim vozilima i objektima i da li su korišćena;
15) da li su pri tipskim ispitivanjima ili pri rekonstrukciji izvršene kontrole ugrađenih materijala, opreme i instalacija prema tada važećim propisima;
16) sve druge činjenice i radnje koje mogu biti od značaja za istragu nesreće.
U postupku istraživanja nesreća povrede ili usmrćenja lica, sa ciljem utvrđivanja uzroka nesreće, utvrđuje se:
1) starost i pol, svojstvo (putnik, treće lice, izvođači radova ili zaposleni kod upravljača/prevoznika) povređenog (usmrćenog) lica, vrsta i posledice povrede, po lekarskom nalazu;
2) tačan nalaz o stanju stvari, stanju pruge i vozila;
3) povređena lica i svedoke treba saslušati i utvrditi način i uzrok povrede, kao i čijom krivicom je došlo do povrede, odnosno pod kakvim okolnostima;
4) sve druge činjenice i radnje koje mogu biti od značaja za istragu nesreće.