PRAVILNIKO USLOVIMA I ZAHTEVIMA ZA ŽIČARE ZA TRANSPORT LICA("Sl. glasnik RS", br. 58/2019) |
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi za postrojenja žičare, stanice, stubove, temelje i drugu infrastrukturu, zahtevi za trasu žičare, širinu i visinu bezbednosnog pojasa žičare s obzirom na tehničke karakteristike uređaja i druge zahteve, uslovi za užad, vozila, vučne uređaje i zahtevi za vrstu opreme stanica.
Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom pravilnika imaju sledeće značenje:
1) prelom je mesto na liniji žičare na kome, kao temenu, osa žičare pravi ugao;
2) polje žičare je prostor između dve susedne potporne konstrukcije (stuba) na trasi žičare;
3) raspon pruge je poprečni razmak noseće užadi;
4) nagib linije je nagib tangente na liniju na mestu neposredno ispod potporne konstrukcije;
5) raspon polja je udaljenost između dve susedne potporne konstrukcije;
6) donja (polazna) stanica vučnice je celina koja po pravilu sadrži građevinske objekte i postrojenje sa tehničkom opremom smeštenom u donjem delu trase vučnice na kojoj se:
(1) obavlja automatski polazak lica, bez obzira da li nose skije ili su opremljena odgovarajućom opremom, a
(2) kod visokoužetnih vučnica se prikupljaju i vraćeni vučni uređaji i smeštaju u spremište;
7) vučnica sa nisko vođenim užetom je žičara koja vuče lica na skijama ili drugoj odgovarajućoj opremi koristeći vučne uređaje po vučnoj trasi, a čije se vučno uže nalazi ispod glave skijaša;
8) gornja okretna (povratna) stanica je mesto koja sadrži infrastrukturne delove i postrojenje sa tehničkom opremom ili povratna užnica, je mesto na kome se odnosno oko koga se zatvara krug vučnog užeta i vraćaju prazni vučni uređaji silaznim krakom do pogonske (polazne) stanice;
9) zatezni uređaj je komponenta koja se koristi za održanje naprezanja vučnog užeta u okviru utvrđenih granica, a sastoji se od zateznog kotura sa potpornom konstrukcijom i protivtega;
10) povratna i pogonska užnica su rotacioni oslonci, koji su kod visokoužetnih vučnica postavljeni vodoravno na krajevima vučnice, sa žlebom ispunjenim elastičnim uloškom, a kod niskoužetnih skijaških vučnica koji su postavljeni vodoravno ili koso na krajevima vučnice, sa žlebom, oko kojih se ostvaruje prenos pogona i promena smera kretanja vučnog užeta;
11) koturna baterija je sklop kotura sa nosećom konstrukcijom, gde su koturovi postavljeni u niz, jedan iza drugog, kako bi usmerili kretanje vučnog užeta;
12) vagon uspinjače je komponenta konstruisana za transport lica;
13) trasa uspinjače je prostor između stanica po visini i u poprečnom smeru prostor između spoljnih ivica profila vagona uvećanog za bezbednosnu udaljenost.
Za objašnjenje izraza koji nisu gore navedeni, a koriste se u ovom pravilniku, koristi se srpski standard SRPS EN 1907 Bezbednosni zahtevi za žičare za prevoz osoba - Terminologija.
II OPŠTI USLOVI ZA VISEĆE ŽIČARE
Teren na kojem se nalazi građevinska infrastruktura viseće žičare (noseća konstrukcija, stanice) ne sme da bude na zemljištu na kome ima vodotokova (šuma i šumskog zemljišta za zaštitu voda I stepena) ili vododerina (šuma i šumskog zemljišta u prvom stepenu zaštite od erozije) i na kom postoji mogućnost pada okolnog drveća.
Geološki profil tla mora biti stabilan, bez klizišta i erozije okolnih padina i ne sme biti izložen lavinama.
Osa viseće žičare između stanica mora biti pravolinijska. Najveći dozvoljeni horizontalni prelom ose nosećeg odnosno transportnog užeta na potpornoj konstrukciji iznosi 1%, uz uslov da je obezbeđeno sigurno vođenje užadi.
Za veće horizontalne prelome užeta potrebna je međustanica.
Raspon pruge mora biti u okviru projektovanih poprečnih otklona užadi i vozila, prouzrokovanim vetrom. Za kontrolu raspona pruge treba se pridržavati sledećih veličina prikazanih na Slici 1:
1) B0 - osnovni raspon dobijen otklonom vozila jednog prema drugome za 20% prema vertikali (tgα = 0,20; α = 11,310);
2) Bmin - minimalni raspon dobijen iz osnovnog raspona povećanog za bezbednosni razmak BS : Bmin = B0 + BS;
3) B - raspon u poljima većih dužina između potpornih konstrukcija, koji se sastoji od polovine osnovnog raspona B0/2 i horizontalne projekcije otklonjene povratne linije.
BL : B = B0/2 + BL. Vrednosti BL date su u Tabeli 1.
Rasponi pruge, pri najvećim dozvoljenim brzinama vetra kada su žičare u radu su:
1) raspon pruge u neposrednoj blizini stanica iznosi najmanje B0;
2) raspon pruge u poljima kružnih žičara iznosi Bmin, sa bezbednosnim razmakom
BS = 1 + 0,05 ∙ f, m, gde f predstavlja maksimalni ugib nosećeg ili transportnog užeta;
3) raspon pruge u polju, kod povratnih žičara sa većim rasponima polja, iznosi B.
Slika 1.
Tabela 1.
RASPON PRUGE |
BL |
|
l |
I |
II |
500 m |
2,5 3,0 |
2.0 2.5 |
gde je: |
||
Bočna udaljenost viseće žičare od prepreka na pruzi (građevine, prirodne prepreke) mora iznositi najmanje 3 m u svim slučajevima otklona vozila ili užadi određenim u članu 6. ovog pravilnika.
Širina i visina bezbednosnog pojasa viseće žičare, bočni otklon vozila viseće žičare u stanicama i na potpornoj konstrukciji
Širina i visina bezbednosnog pojasa viseće žičare u smislu ovog pravilnika su širina i visina prostora iznad, ispod ili pored viseće žičare sa obe strane u odnosu na osu žičare koje odgovaraju maksimalnom otklonu delova viseće žičare prema tehničko-tehnološkom karakteristikama određene viseće žičare.
Ako ne postoje vođice mora biti obezbeđen 35% poprečni otklon vozila prema vertikali, uz istovremeni najveći mogući dozvoljeni uzdužni otklon određen u članu 10. ovog pravilnika.
Kod kružnih žičara, pri poprečnom otklonu vozila od 20%, mora se obezbediti bezbednosni razmak od 0,5 m do spoljnih ivica potporne konstrukcije ili stanice.
Ako je zbog drugih razloga otklon ograničen, moraju postojati vođice.
Za konstrukcijske elemente nosača užeta ili delove instalacija koje se moraju urediti iz funkcionalnih razloga (npr. servisne platforme, sigurnosni uređaji) nisu potrebne sigurnosne udaljenosti. U suprotnom, poštuju se sledeće bezbednosne udaljenosti:
1) za zemlju, za građevinske radove - uzimajući u obzir pokrivanje snega - kao i za fiksne konstrukcije: najmanje 1,5 m;
2) za područja koja su dostupna osobama koje nisu deo izvršnih radnika žičare, - uzimajući u obzir pokrivanje snega; najmanje 2,5 m;
3) za drveće:
(1) u radu: najmanje 1,5 m;
(2) van pogona: nije potrebna sigurnosna udaljenost;
4) za skijaške staze kojima se voze mašine za uređenje staza - uzimajući u obzir pokrivanje snega: najmanje 4,0 m;
5) za zemlju po kojoj se kreću poljoprivredna komercijalna vozila: najmanje 4,0 m;
6) za profile nadvisivanja prolaza (npr. putevi, parkirališta): najmanje 1,0 m;
7) za granične profile žičara: najmanje 1,5 m;
8) za fiksne komponente žičara u područjima bez vođica nosača bočno prema spoljnoj strani pruge - najmanje 0,5 m;
9) za fiksne komponente u stanicama žičara sa sedištima na visini sedišta slobodno visećeg praznog nosača:
(1) bočno od ose linije u oblastima bez vođica koje ograničavaju poprečni otklon nosača: najmanje 0,8 m;
(2) bočno od ose linije u oblastima sa vođicama koje ograničavaju poprečni otklon nosača: najmanje 0,6 m;
(3) bočno prema spoljašnjoj strani liniji: najmanje 1,0 m.
Sve prethodno navedene sigurnosne udaljenosti u ovom članu, mogu se smanjiti za 0,5 m u vertikalnom smeru u slučaju potpunog gubitka pritiska hidrauličnog sistema uređaja za napinjanje ako se to ne može strukturno sprečiti.
Odredbe navedene u stavu 1. tač. 1) i 2) ovog člana se ne odnose na područja unutar stanica.
Ako zahtevi iz stava 1. tač. 2), 4) i 7) ovog člana nisu ispunjeni, mora se sprečiti postizanje graničnog profila žičare, pri čemu se moraju osigurati zaštitne konstrukcije (na primer, ograde) na bočnoj udaljenosti od najmanje 1,5 m od graničnog profila.
Za ski-liftove, na svakom užetu namenjenom za prevoz skijaša, ove sigurnosne udaljenosti se povećavaju vertikalno za 0,5 m.
U području potporne konstrukcije, vođice moraju obezbediti sledeće otklone vozila:
1) pri upotrebi nisko postavljenih vođica koje dodiruju vozila ispod vešanja, otklon ≥ 20%;
2) pri upotrebi nisko postavljenih vođica i vozila sa kočnicom sa užetom i pratnjom, otklon ≥ 10%;
Razmak između kabine kada je kabina u vertikalnom položaju i nisko postavljenih vođica ne sme biti manji od 0,5 m.
Za kružne žičare na području potporne konstrukcije dozvoljene su visoke postavljene vođice koje dodiruju vešanje vozila, ali moraju obezbediti poprečne otklone vozila > 15%.
Za uzdužno kretanje vozila u stanicama, na potpornoj konstrukciji i na trasi žičare, mora biti obezbeđen otklon u oba smera od 35%.
Iznad fiksnih prepreka (građevinskih objekata) - minimalna sigurnosna udaljenost mora biti 1,5 m mereno od donje ivice dela konstrukcije opterećenog dela vozila, do gornje ivice konsturkcije objekata na zemlji iznad koje prelazi vozilo žičare.
Upravljač žičare propisuje potrebne zaštitne mere sa uređajima;
1) iznad puteva - minimalna sigurnosna udaljenost 6,0 m.
Pri određivanju linije i minimalne udaljenosti iz stava 1. ovog člana, računski dobijen ugib noseće i transportne užadi povećava se za 10%, a ugib vučne užadi i kontraužadi za 15%.
Na postojećim visećim žičarama je dozvoljena promena raspona polja.
Ako se viseća žičara ukršta ili je paralelna sa železničkom prugom, putevima, dalekovodima ili drugim žičarama ili vučnicama moraju se preduzeti odgovarajuće tehničke mere kako bi se sprečile međusobne smetnje, izbegle opasnosti koje mogu nastati zbog takvog položaja i omogućila evakuacija putnika.
Na područjima na kojima postoji opasnost od lavina ili drugih prirodnih prepreka moraju se preduzeti tehničke mere zaštite infrastrukture žičare.
Najmanji dozvoljeni vremenski razmaci između vozila za žičare sa neodvojivom hvataljkom i otvorenim vozilima za dva ili više lica pri istovremenom ukrcaju i iskrcaju moraju iznositi 4v (s), a najmanje 8 s, gde je: v - brzina žičare u m/s.
Za transport lica sa pričvršćenim skijama ili drugom odgovarajućom opremom i za transport samo uzbrdo, ako su ukrcajno-iskrcajne staze u pravcu užadi, navedene vrednosti vremenskih razmaka se mogu smanjiti na:
1) 6 s za žičare za dva lica;
2) 8 s za žičare za tri lica ili više lica.
Pri posebno pogodnim lokalnim prilikama i ako time ne bi bila ugrožena bezbednost putnika, navedeni vremenski razmaci se mogu smanjiti.
Viseća žičara mora biti opremljena opremom koja je namenjena za evakuaciju i mora biti predviđen postupak evakuacije lica iz vozila na sigurno. Oprema i postupak evakuacije moraju biti prilagođeni konfiguraciji terena, žičari, visini iznad terena i ostalom, i to tako da evakuacija zimi ne traje duže od dva sata, a leti duže od četiri sata.
Ako je viseća žičara predviđena za rad noću, stanica i trasa žičare mora biti dovoljno osvetljena.
U slučaju pražnjenja viseće žičare pri radu sa pomoćnim pogonom neophodno je predvideti dovoljan broj akumulatorskih svetiljki.
1) Kabina i vešanje
Vozila moraju imati takav oblik koji omogućava uzdužne i poprečne otklone prema članu 8. ovog pravilnika, s tim da pri tome vozilo ne sme nasedati na vođice.
Noseća konstrukcija vozila i njihovih komponenata mora biti takvog oblika koji omogućava brze vizuelne preglede njihovog stanja.
Ako je predviđen pristup za evakuaciju po užetu viseće žičare, unutrašnjost kabine ili sedišta moraju biti izvedeni tako da članovi ekipe za evakuaciju mogu neometano ući i izaći. Na nosećoj konstrukciji kabine ili vešanja moraju se predvideti mesta za pričvršćivanje uređaja za evakuaciju.
Za ugrađene komponente vozila (hvataljke, vozna kolica, vešanje i kabina) upotrebljava se samo materijal sa ispitanim mehaničkim karakteristikama i otporan na krti lom pri niskim temperaturama.
2) Hvataljke
Hvataljke moraju biti takve da se u radu ne mogu nenamerno odvojiti ili proklizavati na užetu.
Hvataljke moraju biti označene brojem.
Sila otpora protiv proklizavanja hvataljke mora biti postignuta isključivo pomoću sile trenja između čeljusti hvataljke i užeta.
Veličina sile otpora protiv proklizavanja mora biti jednaka težini opterećenog vozila ili, u najnepovoljnijem slučaju, mora imati stepen sigurnosti prema proklizavanju najmanje 3. Pri kontrolnom obračunu faktor trenja između čeljusti hvataljke i užeta uzima se μ = 0,13. Konstrukcija mehanizma za spajanje, odnosno čeljusti hvataljke, i pri smanjenom prečniku užeta za 15%, mora garantovati dovoljnu zaštitu od proklizavanja.
Horizontalni otklon transportnog užeta na hvataljki pri prolazu preko pogonske ili povratne užnice ne sme biti veći od 16%. Krajevi čeljusti hvataljke moraju imati odgovarajuća izlazna zaobljenja.
3) Vozna kolica
Vozna kolica moraju biti takva da svi točkovi budu podjednako opterećeni. Točkovi moraju imati profilisanu elastičnu oblogu, sa žlebom. Najveći očekivani otkloni u radu, u poprečnom i uzdužnom smeru, prolaz preko oslonaca i najveća moguća usporenja i ubrzanja, ne smeju prouzrokovati podizanje ili iskliznuće točkova.
Vozna kolica moraju biti opremljena uređajem koji sprečava iskliznuće i uređajem za uklanjanje snega i leda.
Transportno uže, vučno uže i protivuže pri ujednačenom pogonu ne smeju vibrirati.
Za sprečavanje prenosa uzdužnih i poprečnih vibracija užeta na užetnu vezu na voznim kolicima, moraju se postaviti uređaji za prigušivanje (amortizeri) i za osiguravanje dozvoljenog savijanja vučnog užeta odnosno protivužeta.
Vozila predviđena za više od šest lica moraju biti opremljena kočnicom koja deluje direktno na noseće uže. Kočnica se mora aktivirati u ovim slučajevima:
1) ako se prekine vučno uže, ili protivuže ili njihova užetna veza;
2) ako zatezna sila protivužeta padne na polovinu normalne sile zatezanja;
3) ako se namerno aktivira iz vozila.
Obloge kočnica moraju biti takve da preuzmu za 50% povećanu stvarnu kinetičku energiju pokretnih delova žičare.
Sila kočenja ne sme biti manja od najveće vučne sile u vučnom užetu iznad vozila.
5. Bezbednosni zahtevi za užad
Noseće uže mora biti iz jednog komada, i izrađeno od čeličnih žica prema srpskim standardima za čeličnu užad SRPS EN 12385-8, SRPS EN 12385-9 i SRPS EN 12927-1 koje se može koristiti u žičarama.
Noseće uže može biti otvorenog ili zatvorenog tipa najmanje sa dva sloja profilnih žica, prema srpskim standardima za čeličnu užad SRPS EN 12385-8 i SRPS EN 12385-9, koje se može koristiti u žičarama.
Za transportno uže, vučno uže i protivuže može se upotrebiti samo neraspletivo i paralelno pleteno uže. Obično se upotrebljava istosmerno pleteno uže.
Kvalitet materijala žica koja se može koristiti u žičarama određena je srpskim standardima za čeličnu užad SRPS EN 12385-8 i SRPS EN 12385-9, koje se može koristiti u žičarama.
Jezgro užeta može biti od prirodnih ili veštačkih vlakana, dovoljno da obezbedi poprečnu stabilnost užeta.
Za zateznu užad se po pravilu upotrebljava ukršteno pleteno uže prema srpskim standardima za čeličnu užad SRPS EN 12385-8 i SRPS EN 12385-9, koje se može koristiti u žičarama. Kvalitet materijala žica određen je prema istim standardima. Zatezno uže može imati i čelično jezgro.
Uže sa pramenovima se može nastavljati dugim upletanjem, prema srpskim standardima za upletanje krajeva čelične užadi SRPS EN 12385-8, SRPS EN 12385-9 i SRPS EN 12927-3. Nova, beskonačno dugačka užad mogu imati najviše dva upleta, a nova konačno dugačka užad - jedan uplet. Broj upleta može se povećati najviše za dva, uz uslov da je svetli raspon između dva upleta najmanje dva i po puta veći od dužine upleta.
Veza užadi sa zalivenom glavom može biti upotrebljena uz uslov da na razmaku od zalivene glave 80 d za zatvorenu užad, odnosno 60 d za spiralnu užad sa pramenovima, uže nije opterećeno na savijanje (gde je "dˮ prečnik užeta).
Sve zalivene veze moraju imati kazaljku kojom se može kontrolisati eventualno izvlačenje žica.
Za veze užadi mogu se upotrebiti i stezaljke sa vijcima. Za kontrolu pritiska spojnih ploča moraju se odrediti granice dozvoljenog obrtnog momenta za stezanje vijaka.
Kratke stezaljke (žabice) za stalne veze užadi nisu dozvoljene.
Stabilnost potporne konstrukcije u celosti i u pojedinim konstrukcionim elementima mora odgovarati srpskim standardima za stabilnost nosećih čeličnih konstrukcija SRPS EN 12930 i SRPS EN 13107.
Zavareni spojevi i vijčane veze moraju zadovoljavati važeće propise i standarde za noseće čelične konstrukcije SRPS EN 12930 i SRPS EN 13107. Vijci opterećeni na smicanje moraju biti bez navoja u celom području spojnih elemenata i imati odgovarajuće podložne pločice.
Sve dinamički opterećene vijčane veze treba osigurati tako da se ne mogu odviti.
Za temelje potpornih konstrukcija mora biti obezbeđeno odvođenje atmosferskih voda i podzemnih voda, u skladu sa uslovima na terenu. Gornje ivice betonskih konstrukcija temelja moraju biti iznad terena.
Temelji se moraju ukopati na dubinama većim od dubine na kojima se tlo smrzava u skladu sa proračunom.
Potporna konstrukcija (stub) mora biti obeležena dobro vidljivim brojem.
Na potpornoj konstrukciji se moraju nalaziti fiksirane penjalice za pristup do koturnih baterija, za održavanje koturnih baterija ili papuča kao i u slučaju spašavanja putnika sa trase. Na potporne konstrukcije se moraju postaviti radne platforme. Konstrukcija radne platforme mora biti nezavisna od konstrukcije koturne baterije.
Svaka potporna konstrukcija mora imati pomoćnu konstrukciju za dizalicu, koja služi dizanju odnosno spuštanju užadi iz koturnih baterija i papuča.
7. Elementi za vođenje užadi - koturne baterije
Da bi se održala stabilnost noseće užadi, pritisak na koturne baterije za vođenje mora postojati i u slučajevima:
1) ako se sila u užetu poveća za 40%;
2) ako na uže sa donje strane deluje vetar sa opterećenjem q = 0,5 kN/m2.
Najmanji pritisak užeta na koturnu bateriju jednoužetne žičare mora iznositi:
1) 2,0 kN ukupna sila na potpornu koturnu bateriju;
2) 0,4 kN sila na kotur potporne koturne baterije.
Sila na potpornu koturnu bateriju ne sme menjati predznak ako se zatezna sila u užetu poveća za 40%.
Ukupna sila na potisnu koturnu bateriju mora biti takva da uže ne ispada iz kotura i kada se korisno opterećenje vozila dvostruko poveća.
Koturi baterija za vođenje užadi moraju imati elastičnu oblogu sa žlebom dubine najmanje 1/3 prečnika užeta "dˮ i metalne bočne prirubnice.
Projektovana sila pritiska užeta na koturne baterije se ne sme menjati.
Najveći dozvoljeni otklon užeta u koturu ne sme biti veći od 8%.
Koturna baterija jednoužetne žičare mora biti takva da omogući ujednačeno opterećenje svih kotura i mora imati mogućnost podešavanja u svim pravcima i uglovima.
Ugao nagiba nosača kotura se mora ograničiti tako da hvataljka i vozilo mogu proći i u slučaju:
1) ako kotur otpadne ili se blokira;
2) ako uže upadne u papuču za hvatanje iskliznutog užeta.
U slučaju pod tačkom 1) ovog člana umesto mehaničkog ograničenja može postojati električni prekid pogona.
Konstrukcija baterija mora omogućavati prelaz uzdužno i poprečno otklonjenih vozila prema članu 8. ovog pravilnika.
Koturne baterije jednoužetnih žičara moraju imati ove komponente:
1) hvatač užeta na potpornim baterijama, koji spoljnim ivicom mora zatvarati ugao od 45° sa osom užeta. Hvatači užeta moraju omogućiti prolaz hvataljke takođe i kad isklizne uže;
2) uređaj protiv iskliznuća užeta na unutrašnju stranu, a ako to nije izvodljivo, stavlja se hvatač užeta iz tačke 1) ovog člana, na obe strane.
Na potisnim baterijama koturna baterija mora da se opremi hvatačkom rukom za iskliznuto uže, koje je iskliznulo prema gore, a koje hvatač užeta nije uhvatio, koje mogu biti u obliku poluge, u obliku cevi i moraju zadovoljavati ove uslove:
1) da je konstrukcija nezavisna od glavne osovine baterije;
2) da se omogući prelaz hvataljke;
3) da bude dimenzionisana sa stepenom sigurnosti 2.
Ako uže isklizne i padne u hvatač užeta naveden u članu 63. ovog pravilnika, pogon žičare se mora automatski zaustaviti.
Za koture za vučnu užad i protivužad dvoužetnih žičara mora postojati mogućnost podešavanja da bi se postiglo centrično i ujednačeno opterećenje svih koturova.
Elementi za sprečavanje iskliznuća ili za ponovno spuštanje užadi na koture moraju ispunjavati sledeće uslove:
1) vođice užadi se moraju nalaziti sa obe strane koturova i moraju obezbediti hvatanje maksimalno otklonjenog vučnog užeta ili protivužeta;
2) moraju sprečiti zapinjanje za vođice ili za druge delove potporne konstrukcije i omogućiti ponovno spuštanje i podizanje užeta iz kotura.
Sedla (papuče) za užad na potpornim konstrukcijama i u stanicama moraju zadovoljavati sledeće uslove:
1) tehničko rešenje mora da omogući regulaciju smera i nagiba i da ima sistem za podmazivanje dodirnih površina;
2) obloge moraju da budu od materijala koji ne oštećuje uže;
3) projektovana zakrivljenost sedla se ne sme menjati;
4) da donji delovi sedla ne prouzrokuju zapinjanje maksimalno uzdužno otklonjene kabine;
5) da je sedlo izvedeno tako da omogući nesmetani prolaz zatvorene kočnice sa užetom.
1) Opšti uslovi za stanice visećih žičare i zahtevi za vrstu opreme stanica
Svi prilazi i prostorije za putnike moraju biti dimenzionisani prema očekivanom broju putnika. Ogradama ili drugim sredstvima putnici moraju biti potpuno zaštićeni od viseće žičare.
Prilazni i izlazni putevi do viseće žičare i od viseće žičare moraju biti dobro označeni i ne smeju se ukrštati sa vozilima žičare u pogonu.
Oko ulaza i izlaza iz kabine ili sedišta mora biti obezbeđen prostor širok najmanje 1,5 m.
Ako vozilo automatski startuje, putnicima mora biti zabranjen prilaz mestu starta.
U zgradama stanica visećih žičare ili u njihovoj neposrednoj blizini mora se predvideti prostorija za izvršne radnike koji opslužuju viseći žičaru, a po potrebi upravljača i druge celine u sklopu objekta.
Poprečni i uzdužni nagib ukrcajno/iskrcajnog prostora kod kružnih žičara sa neodvojivom hvataljkom ne sme biti veći od 10%. Konstrukcije ukrcajno/iskrcajnog prostora i staza moraju biti sačinjene od čvrstog materijala.
Dužine ukrcajno/iskrcajnog prostora moraju iznositi za otvorena vozila za jedno lice 4 v (m), a za dva ili više lica ako izlaze istovremeno 5 v (m), gde je: v brzina žičare (m/s).
Ukrcajno/iskrcajni prostor žičare sa neodvojivom hvataljkom i otvorenim vozilima u kojima se voze isključivo skijaši moraju imati sledeće dužine:
1) za otvorena vozila za jedno lice:
(1) za ukrcajni prostor 4 v (m);
(2) za iskrcajni prostor 2 v (m);
2) za otvorena vozila za dva ili više lica:
(1) za ukrcajni prostor 5 v (m);
(2) za iskrcajni prostor 2 v (m).
Nagib izlazne staze iznosi približno 20% odnosno toliko da skijaši mogu brzo izaći iz područja gabarita vozila.
Putevi kojima se kreću putnici se ne smeju ukrštati sa gabaritima vozila žičara kada su u pokretu. Zabrana se mora označiti putokazima i preprekama.
Završetak ukrcajne staze mora biti obezbeđen kosinom ili mrežama za slučaj da putnik padne sa visine veće od 1 m.
Mere koje se odnose na rizik od požara primenjuju se na stanice integrisane u zgradu, kao i okruženje stanice i trasu.
Za stanice integrisane u zgradu, rizikom od požara se upravlja u skladu sa sledećim građevinskim uslovima:
1) delovi prostorija stanice u kojima postoji povećan rizik u pogledu požara moraju biti izolovani materijalima otpornim na vatru;
2) prostorija stanice mora biti opremljena uređajima za detekciju požara i ukoliko je potrebno uređajima za otkrivanje dima.
Za područje na kome se nalazi žičara za transport lica, upravljač mora da poseduje plan zaštite od požara, a posebno ako je žičara izrađena u šumi ili u blizini šume.
Osim glavnog, viseće žičare moraju imati i pogon koji je u snabdevanju energijom potpuno nezavisan od glavnog pogona, a može biti izveden kao pomoćni ili kao pogon za slučaj opasnosti.
Glavni pogon viseće žičare mora ispunjavati sledeće uslove:
1) brzina mora biti nezavisna od smera i veličine opterećenja u granicama 5% nominalne brzine;
2) pokretanje mora biti dimenzionisano za ubrzanja a ≤ 0,5 m/s2 i u najnepovoljnijim uslovima opterećenja;
3) kružne žičare brže od 2 m/s kod kojih se putnici ukrcavaju/iskrcavaju (ulaze/izlaze) iz vozila i pri normalnoj brzini moraju imati mogućnost stalnog ili kratkotrajnog smanjenja brzine;
4) pri opterećenju nadole pogon mora biti u stanju da preuzme potencijalnu i kinetičku energiju bez delovanja mehaničkih kočnica.
Pomoćni pogon mora zadovoljavati sledeće uslove:
1) pri svim opterećenjima mora obezbediti, u oba smera, brzinu žičare koja nije veća od 1,2 m/s;
2) preuzeti potencijalnu i kinetičku energiju;
3) mora biti blokiran kod rada glavnog pogona;
4) svi bezbednosni uređaji moraju delovati kao kod glavnog pogona.
Pogon za slučaj opasnosti mora zadovoljavati sledeće uslove:
1) mora biti blokiran dok rade drugi pogoni;
2) uključenje na pogonsku užnicu mora biti nezavisno od mehanizma glavnog pogona;
3) mora biti dimenzionisan za brzinu do 1 m/s;
4) mora se opsluživati ili sa mesta pogona, ili u direktnoj ili indirektnoj - vizuelnoj vezi sa linijom;
5) za vreme rada mora postojati stalna veza (akustička ili vizuelna) sa suprotnom stanicom;
6) mora biti dimenzionisan za transport svih opterećenja u oba smera;
Pogon za slučaj opasnosti nije obavezan ako pomoćni pogon deluje, nezavisno od mehanizma glavnog pogona, direktno na pogonsku užnicu ili ako zbog pogodne konfiguracije terena spašavanje sa trase nije otežano.
Svaki pogon mora imati najmanje dva međusobno nezavisna kočna sistema, od kojih jedan mora delovati direktno na pogonsku užnicu. Jedan od kočnih sistema mora biti izveden kao regulaciona kočnica sa ručnim i automatskim upravljanjem.
Radna kočnica mora biti izvedena kao automatska kočnica koja deluje nakon prekida strujnog kola u kočnim uređajima (elektromagnetski, elektrohidraulički). Radna kočnica mora delovati pri 10% prekoračenoj brzini žičare i za sva zaustavljanja u nuždi.
Radna kočnica mora biti dimenzionisana za usporenja od 0,5 m/s2 do 1,2 m/s2, zavisno od smera opterećenja žičare.
Sigurnosna kočnica mora delovati direktno na pogonsku užnicu žičare.
Istovremeno sa aktiviranjem sigurnosne kočnice, mora se prekinuti rad pogonskog motora. Pri prekidu električne energije sigurnosna kočnica mora delovati sa određenim zakašnjenjem kako ne bi došlo do prekomernog usporenja zbog istovremenog delovanja sa radnom kočnicom. Najveće usporavanje istovremenog delovanja svih kočnica ne sme biti veće od 2 m/s2.
Kad sigurnosna kočnica deluje samostalno, ona mora biti dimenzionisana za usporavanje od 0,5 m/s2 do 1,2 m/s2 zavisno od smera opterećenja žičare.
Sigurnosna kočnica se mora automatski aktivirati ako se prekorači propisana brzina za 15% i u svim ostalim slučajevima zaustavljanja u opasnosti. Mora postojati i mogućnost ručnog aktiviranja sigurnosne kočnice.
Kočnice moraju biti izvedene sa podesivom silom kočenja.
Za sve dinamički opterećene mašinske delove pogona potreban je računski dokaz o stepenu sigurnosti prema lomu na zamor. Stepen sigurnosti mora biti 1,5 za najnepovoljniji slučaj redovnog opterećenja.
U slučaju da sve kočne sile deluju istovremeno, potreban je računski dokaz da naprezanja u elementima pogona ne prekoračuju 65% granice razvlačenja Re (Rp 0,2).
Noseća, transportna i vučna užad natežu se tegom ili hidrauličkim uređajem.
Noseća užad se mogu sidriti na oba kraja ako postoji mogućnost stalnog kontrolisanja i regulisanja zatezne sile.
U svim uslovima rada i u svim klimatskim uslovima mora biti obezbeđen slobodan hod tega i celokupnog zateznog uređaja. Položaj tega, prema donjem i gornjem graničniku hoda, mora biti obeležen dobro vidljivom spoljnom kazaljkom. Graničnici hoda moraju biti opremljeni elastičnim odbojnicima.
Noseća konstrukcija tega i njegova veza sa zateznom užadi mora biti pristupačna.
Pri zatezanju hidrauličnim uređajem moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) mora biti obezbeđena stalna zatezna sila;
2) stalno mora biti omogućena kontrola zatezne sile odnosno hidrauličnog pritiska u zateznom cilindru;
3) krajnjim prekidačima moraju se obezbediti granični položaji zateznih cilindara;
4) osim motorne pumpe mora postojati i ručna pumpa;
5) hidraulički sistem mora biti obezbeđen nepovratnim ventilom.
12. Električni i signalno-sigurnosni uređaji
Za komunikaciju između stanica i vozila sa kapacitetom za više od dvanaest lica mora postojati stalna telefonska veza. U slučaju kvara telefonske veze, mora postojati rezervna veza pomoću bežičnih primopredajnika.
Za obaveštavanje putnika na trasi (u slučaju spasavanja) na žičari mora postojati dovoljno prenosivih megafona ili sličnih sredstava.
U jednoj od stanica ili u njenoj neposrednoj blizini mora postojati stalna veza sa javnom telefonskom mrežom.
Svi sigurnosni uređaji moraju zadovoljavati ove uslove:
1) moraju biti spojeni u stalno kontrolisanim strujnim kolima na načelu mirne struje. Kratki spojevi ili spoj vodova sa zemljom (uzemljenje) kao i aktiviranje sigurnosnih uređaja moraju zaustaviti pogon žičare. Načelo mirne struje primenjuje se analogno i kod uređaja sa nosećim frekvencijama;
2) napon linijskih sigurnosnih strujnih kola ne sme biti veći od 60 V;
3) u sigurnosna strujna kola moraju biti vezani svi prekidači za zaustavljanje u nuždi i uređaji za automatsko zaustavljanje u slučaju nepravilnog rada žičare;
4) moraju biti otporni na klimatske uslove (led, kiša, sneg, promene temperature od -30 ºC do +50 ºC);
5) krajnji prekidači moraju biti izvedeni tako da se mogu ručno premostiti;
6) mora biti sprečen svaki međusobni uticaj signalno-sigurnosnih i telefonskih veza ukoliko idu unutar istog voda.
Zaštita od dodirnog napona mora biti izvedena u skladu sa propisom kojim se uređuje oblast zaštite od strujnog napona.
Sva strujna kola moraju biti zaštićena od preopterećenja i struje kratkog spoja (osigurači ili prekidači).
Sva strujna kola moraju biti zaštićena od prenapona (prenaponski odvodnici). Odvodnici prenapona uzemljuju se najkraćim putem. Električni otpor uzemljivača odvodnika ne sme biti veći od 5 Ω.
Zaustavljanje u slučaju opasnosti se aktivira pomoću prekidača za zaustavljanje u slučaju opasnosti, koji moraju biti postavljeni:
1) na pogodnim mestima prostora ukrcaja i iskrcaja putnika;
2) u neposrednoj blizini pogona žičare;
3) na upravljački pult.
Zaustavljanje u slučaju opasnosti aktivira se u slučaju:
1) prekoračenja radne brzine za 10% u oba smera. Brzina žičare meri se direktno sa užeta ili pogonske užnice;
2) kvara merača brzine;
3) prelaza prednjeg položaja zateznog uređaja (zateznog mosta, zateznih kolica) pri zatezanju sa protivtegom;
4) prelaza prednjeg ili zadnjeg položaja zateznog uređaja (zateznog mosta, zateznih kolica) pri hidrauličkom zatezanju;
5) brzog porasta opterećenja žičare (0,2∙PN/0,2 s) i stalnog preopterećenju (> 5%), osim u fazi pokretanja;
6) delovanja radne kočnice;
7) nestanka električne energije;
8) iskliznuća ili ispada užeta iz kotura koturnih baterija jednoužetnih žičara;
9) ukoliko kod odvojivih veza sila kopče nije u projektovanom opsegu;
10) kod odvojivih žičara ukoliko je rastojanje između sedišta isuviše kratko.
Smanjenje brzine viseće žičare tj. usporavanje se mora obezbediti kad se kod jednoužetne žičare sa kružnim tokom sa neodvojivim hvataljkama i brzinom većom od 2 m/s predviđa istovremeni transport putnika sa skijama i bez skija, prekidač za zaustavljanje u slučaju opasnosti mora biti u svim prostorima i platformama za ukrcaj i iskrcaj.
Na upravljačkom pultu mora postojati uređaj za praćenje:
1) stanja i rada pogona;
2) signalizacija pogrešnog ili ispravnog stanja sigurnosnih uređaja;
3) brzine žičare;
4) brzine vetra, sa akustičkim signalom prekoračenja najveće dozvoljene brzine. Jačina vetra se mora meriti na mestu na kome se očekuje najveći udar vetra u najnepovoljnijem smeru;
5) prekoračenja krajnjeg dozvoljenog položaja zateznog uređaja ili protivtega.
Povratne žičare, osim uređaja i signalizacije iz čl. 91, 92, i 93. ovog pravilnika, moraju imati:
1) uređaj za pokazivanje položaja vozila na trasi;
2) uređaj za kontrolu smanjenja brzine pri ulazu u stanice.
Za brzine manje od 7 m/s moraju postojati najmanje dve tačke, a za brzine veće od 7 m/s, najmanje tri tačke za kontrolu brzine.
Pri prekoračenju dozvoljene brzine ulaza vozila mora se aktivirati radna kočnica. Razmak pojedinih kontrolnih tačaka brzine do graničnika hoda vozila u stanicama mora odgovarati najmanje 1,5 dužini kočenja pri usporavanju 0,5 m/s2.
3) krajnje prekidače za aktiviranje sigurnosne kočnice na krajnjim položajima vozila u stanicama. Aktiviranje kočnice na noseće uže mora prethoditi aktiviranju radne kočnice;
4) za vozila sa pratnjom u kabinama - prekidač za zaustavljanje u nuždi, a kod potpuno automatizovanih žičara i prekidač za normalno zaustavljanje;
5) signal u vozilima kojim se označava da su vozila spremna za vožnju ili na vratima vozila krajnje prekidače za kontrolu zatvorenog položaja.
1. Opšti uslovi za trasu vučnice
1) Geološko-klimatski uslovi
Trasa vučnice ne sme biti na terenu na kom postoje suprotno usmereni nagibi, vodotokovi ili vododerini i na kom postoji mogućnost pada okolnog drveća. Trasa vučnice mora biti izvedena (i zatravljena) bez većih poprečnih nagiba, a ispod nje moraju biti izvedeni propusti za vodotokove koji je presecaju.
Trasa vučnice ne sme biti na terenu na kom ima vodotokova (šuma i šumskog zemljišta za zaštitu voda I stepena) ili vododerina (šuma i šumskog zemljišta u prvom stepenu zaštite od erozije) i na kom postoji mogućnost pada okolnog drveća.
Geološki profil tla mora biti stabilan, bez klizišta i erozije okolnih padina i ne sme biti izložen lavinama.
2) Režim rada
Širina trake za vuču mora biti najmanje:
1) sa šipkama za dve osobe: 2,5 m;
2) sa šipkama za jednu osobu: 2,0 m.
Ova minimalna širina se povećava za 0,50 m na mostovima i u usecima.
Poprečni razmak između vučne užadi mora zadovoljavati projektne uslove:
1) da pri poprečnom otklonu od 20% vučni uređaji i skijaši ne udaraju u potpornu konstrukciju;
2) da pri poprečnom otklonu od 35% jedan prema drugome vučni uređaji ne zapinju jedan o drugi;
3) da u područjima stanica pri poprečnom otklonu vučnog uređaja od 20% ostane još 0,5 m slobodnog prostora.
Visina slobodnog gabarita vučnice u stanicama i kod potpornih konstrukcija mora za silazni krak biti tolika da uvučeni vučni uređaji ne mogu povrediti skijaše.
Za vučne uređaje sa dugim izvlačenjem razmak između najviše poprečno otklonjenog vučnog uređaja i prepreke ne sme biti manji od 5 m uz uzlazni krak, odnosno od 3 m uz silazni krak.
Maksimalna dozvoljena radna brzina je:
1) 2,0 m/s za skijaške vučnice na niskom nivou;
2) 3,5 m/s za skijaške vučnice na visokom nivou, pod uslovom da je prigušenje startera predviđeno za radne brzine veće od 2,0 m/s.
Neka sportska oprema koje osobe nose mogu zahtevati smanjenje ovih radnih brzina.
Razmak između dve uzastopne šipke za vuču ne sme biti manji od sledećih vrednosti, pod uslovom da karakteristike staze i raspored područja utovara i istovara dopuštaju:
1) za skijaške vučnice sa šipkama za dve osobe: 6,0 s;
2) za skijaške vučnice sa šipkama za jednu osobu: 4,0 s;
3) u slučaju skijaških vučnica niskih nivoa: 5,0 s.
Odgovarajući razmak između dve uzastopne šipke za vuču će u svim slučajevima biti najmanje 10% duži od ukupne dužine potpuno izvučene šipke za vuču ili 30% duže od dužine potpuno ispružene šipke.
U samouslužnim instalacijama interval se može smanjiti na 3,4 s za skijaške vučnice sa šipkama i do 5,0 s za skijaške vučnice sa oprugama i dvostrukim šipkama, pod uslovom da:
1) uslovi pristupa su povoljni i nema većih promena u smeru pristupa (pristup pod uglom manjim od 30° u odnosu na područje utovara), i;
2) prostor za utovar je slobodan nakon otprilike pola intervala, i;
3) područja istovara ima pad nizbrdo i uslovi za odlazak nakon istovara su povoljni.
Za rad vučnica noću potrebno je osvetljenje cele trase vučnice.
1) Vučni uređaji
Vučni uređaj se može sastojati od hvataljke, teleskopske motke, J ili T-prihvatnika ili tanjira, vučnog bubnja i vučnog konopca.
Izvedeni oblik i funkcionalnost vučnog uređaja mora zadovoljavati uslov da vučni uređaj u startu amortizuje vučnu silu ne ugrožavajući stabilnost skijaša ni pri najvećem dozvoljenom ubrzanju iz člana 115. ovog pravilnika.
Tanjir i J ili T - prihvatnik vučnog uređaja vučnice mora biti takav da se može, ne zapinjući za odeću ni opremu skijaša, lako uhvatiti i lako pustiti.
Hvataljka mora obezbediti stepen sigurnosti protiv proklizavanja S ≥ 2 odnosno pri svakoj promeni prečnika vučnog užeta 2 < S ≤ 3. Za ispitivanje stepena sigurnosti protiv proklizavanja hvataljke mora se izraditi izveštaj o ispitivanju, a za vučne uređaje sa neodvojivim hvataljkama mora se omogućiti merenje momenta pritezanja odnosno sile proklizavanja uz lako premeštanje vučnog uređaja duž užeta.
2) Vučno uže
Vučno uže mora biti pleteno od čeličnih žica najmanje nominalne čvrstoće Rm = 1.570 N/mm2, prema srpskim standardima za čeličnu užad SRPS EN 12385-8 i SRPS EN 12385-9, čija je upotreba dozvoljena u vučnicama.
Računska sila kidanja vučnog užeta izračunava se prema srpskim standardima za čeličnu užad SRPS EN 12385-8 i SRPS EN 12385-9.
Vučno uže mora biti istosmerno pleteno i umireno i mora imati vlaknasto jezgro, prema srpskim standardima za čeličnu užad SRPS EN 12385-8 i SRPS EN 12385-9.
Da bi se formiralo beskonačno uže, vučno se uže upliće dugim upletom prema srpskim standardima za čeličnu užad. Dužina upleta lu = 1.200 d (d = prečnik užeta).
Vučno uže se sme nastaviti najviše sa četiri upleta, na najmanjem međusobnom razmaku od 2,5 lu.
Odnos savijanja D/d vučnog užeta oko pogonske ili povratne užnice i skretne užnice ne sme biti manji od 60 (D = prečnik užnice, d = prečnik vučnog užeta).
3) Zatezno uže i zatezni uređaj
Zatezno uže mora biti pleteno od čeličnih žica najmanje nominalne čvrstoće Rm = 1570 N/mm2, prema srpskim standardima za čeličnu užad SRPS EN 12385-8 i SRPS EN 12385-9.
Računska prekidna sila zateznog užeta izračunava se prema srpskim standardima za čeličnu užad SRPS EN 12385-8 i SRPS EN 12385-9.
Zatezno uže mora biti ukršteno pleteno i umireno i mora imati vlaknasto jezgro, prema srpskim standardima za čeličnu užad SRPS EN 12385-8 i SRPS EN 12385-9.
Odnos savijanja D/d zateznog užeta oko skretne užnice ne sme biti manji od 40, a oko sidrenog bubnja od 20 (D = prečnik užnice ili bubnja, d = prečnik zateznog užeta).
Vučno uže se po pravilu nateže protivtegom ili hidraulično. Izuzetno, za vučnice snage pogonskog motora manje od 11 kW i trase kraće od 300 m, je dozvoljeno da se čvrsto sidre oba kraja zateznog užeta, uz uslov da je omogućena stalna kontrola i regulacija zatezne sile.
Pri zatezanju hidrauličnim uređajem moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) mora biti obezbeđena stalna zatezna sila;
2) stalno mora biti omogućena kontrola zatezne sile odnosno hidrauličnog pritiska u zateznom cilindru;
3) krajnjim prekidačima moraju se obezbediti granični položaji zateznih cilindara;
4) osim motorne pumpe mora postojati i ručna pumpa;
5) hidraulički sistem mora biti obezbeđen nepovratnim ventilom.
Zatezni uređaj mora obezbediti slobodan hod protivtega u svim klimatskim uslovima.
Krajnji položaj protivtega zateznog uređaja se može ograničiti elastičnim odbojnicima. Za postizanje osnovne zatezne sile u vučnom užetu potrebna je određena masa protivtega o kojoj mora postojati dokaz.
Za kontrolu komponenata zateznog uređaja zatezna sila se povećava 100%, a dobijena naprezanja noseće konstrukcije ne smeju preći granicu razvlačenja Re (Rp0,2) upotrebljenog materijala.
4) Stepen sigurnosti
Stepen sigurnosti S, vučnog užeta je:
1) S ≥ 4,5 za vučno uže nategnuto protivtegom;
2) S ≥ 5,5 za vučno uže čvrsto usidreno.
Stepen sigurnosti S, zateznog užeta je:
1) S ≥ 5,0 za zatezno uže nategnuto protivtegom;
2) S ≥ 6,0 za zatezno uže čvrsto usidreno.
5) Užnice, vodeći koturovi i koturne baterije
Pogonska i povratna užnica kao i skretne užnice kada je reč o trasi vučnice koja skreće, moraju biti opremljene hvatačem užeta, ako ono isklizne ili ispadne iz žleba. Hvatač užeta mora biti izveden tako da se uže, dok se vučnica ne zaustavi, ne ošteti.
Užnice moraju biti izvedene tako da omogućavaju bezbedan prolaz hvataljkama vučnog uređaja i kada one ulaze u poprečno otklonjenim položajima.
Na potpornoj konstrukciji vučnice postavljaju se vodeći koturovi i koturne baterije, koje moraju omogućiti bezbedno vođenje vučnog užeta i poprečno otklonjenih vučnih uređaja.
Svi koturovi i užnice moraju imati elastičnu oblogu sa žlebom za uže dubine najmanje 0,33 d (d = prečnik vučnog užeta).
Radi bezbednog vođenja užeta u koturnim baterijama ili vodećim koturima, moraju se obezbediti sledeći uslovi:
1) da najmanja dozvoljena radijalna sila iznosi:
(1) na potpornu koturnu bateriju FRmin = 1,00 kN;
(2) na potisnu koturnu bateriju FRmin = 2,00 kN;
(3) na pojedini kotur koturne baterije - FR1min = 0,40 kN.
Kad navedene sile, u svim slučajevima radnog opterećenja nije moguće ostvariti, postavljaju se potporno-potisne koturne baterije.
2) Konstrukcija, odnosno tehničko rešenje koturne baterije mora biti takva da dozvoljava ugao loma užeta od najviše 6° što je 10% po jednom koturu. Prečnik kotura koturne baterije mora biti najmanje 12 d (d = prečnik vučnog užeta).
Ako osobina elastične obloge dozvoljava, ugao loma užeta oko pojedinog kotura može biti i veći, uz uslov da se svaki idući stepen povećanja ugla loma užeta i najmanji dozvoljeni prečnik kotura povećava za 3 d:
1) 7° ili 12% - D = 15 d;
2) 8° ili 14% - D = 18 d;
3) 9° ili 16% - D = 21 d itd.
gde je D - najmanji dozvoljeni prečnik kotura.
Koturne baterije moraju biti pristupačne za održavanje i preglede.
Izvedba koturne baterije i pojedinačnih vodećih kotura mora:
1) obezbediti slobodan prolaz vučnih uređaja poprečno otklonjenih do 20%;
2) obezbediti ravnomerno opterećenje svih kotura;
3) omogućiti nameštanje u svim smerovima;
4) sprečiti iskliznuće vučnog užeta na unutrašnju stranu;
5) obezbediti prihvat iskliznutog užeta sa spoljne strane.
6) Komponente
Potporna konstrukcija vučnice može biti čelična ili armirano-betonska.
Deformacije potporne konstrukcije trase vučnica i konzola u visini užeta ne smeju, uz uslove opterećenja vučnice u pogonu, da pređu sledeće vrednosti:
1) u poprečnom smeru 0,5 d;
2) u uzdužnom smeru h/250 pri potpornim opterećenjima;
3) u uzdužnom smeru h/500 pri potisnim opterećenjima.
gde je:
d - prečnik vučnog užeta;
h - visina potporne konstrukcije do vučnog užeta.
Komponente vučnice (sidreni vijci, potporna konstrukcija, noseća konstrukcija pogonske i zatezne stanice, konzole i osovine vodećih kotura odnosno koturnih baterija) moraju biti izrađene samo od čelika udarne žilavosti najmanje 43 J/cm2 pri temperaturi 0 °C, a spojni elementi - vijci samo od čelika udarne žilavosti najmanje 25 J/cm2 pri temperaturi -20°C.
Delovanje vetra i leda se, za lokacije vučnica koje su izloženije vetru ili za lokacije na kojima je statistički praćeno delovanje vetra odnosno leda, može povećati odnosno smanjiti.
Položaj polazne stanice vučnice mora biti takav da mesto polaska odnosno ukrcaja skijaša na trasu vučnice mora da bude dužine najmanje 2 v (m) dugačko, ali ne manje od 4 m, vodoravno ili sa blagim padom do 10% u uzdužnom smeru i vodoravno u poprečnom smeru, gde je v brzina vučnice.
Konstrukcija pogonske i zatezne stanice mora biti stabilna, a obezbeđenje stabilnosti sidrenim užadima dozvoljeno je samo za vučnice snage pogona ≤ 11 kW. U slučaju ostalih vučnica, dozvoljeno je obezbediti stabilnost konstrukcije zatezne stanice sidrenim užadima, ako je lokacija te stanice nepristupačna skijašu ili ako je ograđena zaštitnom ogradom.
Za iskrcaj skijaša sa vučnica mora se obezbediti prostor za iskrcaj dužine najmanje 2 v (m), ali ne manje od 4 m, sa uzdužnim padom od najmanje 10%, bez početnog poprečnog pada i sa zavojitom poprečnom strminom prema izlaznoj strani.
Mesto iskrcaja skijaša sa vučnice po pravilu će biti neposredno iza poslednje potporne konstrukcije.
Radi bezbednosti skijaša i sprečavanja da budu vučeni dalje od iskrcajnog mesta, postavlja se na udaljenosti 4 v (m) od iskrcajne potporne konstrukcije, sigurnosni prekidač rada vučnice - za kraj staze, gde je v brzina vučnice.
Za vučne uređaje sa dugim izvlačenjem najmanja udaljenost od iskrcajne potporne konstrukcije do povratne stanice sa zatezanjem iznosi: Ls = 12 v (m).
Za vučnice sa lebdećom povratnom užnicom i sa vučnim uređajem sa teleskopskom motkom najmanja udaljenost između mesta iskrcaja, povratne užnice i zatezne konstrukcije mora iznositi: Ls = 10 v (m) + 5,0 m.
Zaštitnim ogradama ili drugim zaštitnim sredstvima mora se potpuno sprečiti opasnost od povrede skijaša ili drugih lica komponentama vučnice.
Vučnica se po svojoj nameni i funkciji ne sme ukrštati sa drugim objektima u nivou, osim sa putevima lokalnog značaja koji se ne upotrebljavaju u skijaškoj sezoni.
Na mestima ukrštanja sa dalekovodima vučnica se mora obezbediti od delovanja visokog napona, prema propisima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova.
Pogonski motor vučnice mora biti izveden tako da stalnim ubrzanjem može povući potpuno opterećen uzlazni krak vučnice, računajući da je faktor trenja između skija i snega μ = 0,1.
Pogon vučnice mora biti opremljen protivpovratnim uređajem koji sprečava kretanje unazad kad se vučnica pri punom opterećenju iznenada zaustavi. Ako zbog male strmine staze hod unazad nije moguć, nije potrebno obezbediti protivpovratni uređaj. Faktor trenja između skijaša i snega iznosi μ = 0,06.
Za vučnice sa odvojivim hvataljkama kad je uzlazni krak prazan, a na silaznom kraku su prazni vučni uređaji, mora se voditi računa o generatorskom opterećenju. Ako takvo opterećenje uslovljava ubrzanje vučnice, pogon mora biti opremljen automatskom kočnicom, koja deluje čim se brzina poveća iznad njene nominalne vrednosti.
Obimna sila na pogonskoj užnici preuzima se sa obezbeđivnjem zaštite protiv proklizavanja od najmanje 1,25.
5. Električni i signalno-sigurnosni uređaji vučnice
Radi zaštite vučnog užeta od groma, kada vučnica izvan sezone nije u pogonu, potrebno je da se vučno uže poveže spojnicama na uzemljivače konstrukcije stanica čak i ako u pogonskoj i povratnoj užnici postoje odvodni segmenti.
Stanice moraju biti međusobno povezane telefonskom vezom. Za vučnice pogonske snage ≤ 11 kW nije potrebno obezbediti telefonsku vezu. U slučaju kvara telefonske veze mora postojati rezervna veza pomoću bežičnih primopredajnika.
Sigurnosni uređaji moraju zaustaviti pogon vučnice aktiviranjem prekidača za zaustavljanje u nuždi, koji moraju biti u svakoj stanici i na upravljačkom pultu.
Prekidač za zaustavljanje u nuždi na ukrcajno/iskrcajnom mestu vučnice, namenjen je i skijašima u slučaju opasnosti i mora biti na pristupačnom i vidljivom mestu sa čitljivim natpisom.
Pogon vučnice se zaustavlja:
1) ako vučno uže isklizne/ispadne iz koturnih baterija ili povratne užnice;
2) ako lice koje koristi vučnicu aktivira sigurnosni prekidač na iskrcajnom mestu prema članu 145. ovog pravilnika;
3) ako komponenta vučnog uređaja koja je u neposrednom dodiru sa skijašem nije dovoljno uvučena.
Svi sigurnosni uređaji moraju zadovoljavati sledeće uslove:
1) moraju biti spojeni u stalno kontrolisanim strujnim kolima na načelu mirne struje. Kratki spojevi ili spoj vodova sa zemljom (uzemljenje) kao i aktiviranje sigurnosnih uređaja moraju zaustaviti pogon žičare. Načelo mirne struje primenjuje se analogno i kod uređaja sa nosećim frekvencijama;
2) napon linijskih sigurnosnih strujnih kola ne sme biti veći od 60 V;
3) u sigurnosna strujna kola moraju biti vezani svi prekidači za zaustavljanje u nuždi i uređaji za automatsko zaustavljanje u slučaju nepravilnog rada žičare;
4) moraju biti otporni na klimatske uslove (led, kiša, sneg, promene temperature od -30 ºC do +50 ºC);
5) krajnji prekidači moraju biti izvedeni tako da se mogu ručno premostiti;
6) mora biti sprečen svaki međusobni uticaj signalno-sigurnosnih i telefonskih veza ukoliko idu unutar istog voda.
Zaštita od dodirnog napona mora biti izvedena prema važećem pravilniku za oblast zaštite od strujnog napona.
Sva strujna kola moraju biti zaštićena od preopterećenja i struje kratkog spoja (osigurači ili prekidači).
Sva strujna kola moraju biti zaštićena od prenapona (prenaponski odvodnici). Odvodnici prenapona uzemljuju se najkraćim putem. Električni otpor uzemljivača odvodnika ne sme biti veći od 5 Ω.
Na upravljačkom pultu mora postojati signalizacija za pokazivanje greške rada pogonskih, električnih i sigurnosnih uređaja.
1. Opšti uslovi za trasu uspinjače
1) Geološko-klimatski uslovi
Građevinska infrastruktura uspinjače (noseća konstrukcija, stanice) ne sme biti na zemljištu na kojem ima vodotokova ili vododerina.
Geološki profil tla mora biti stabilan, bez klizišta i erozije.
Trasa uspinjače mora biti izvedena tako da:
1) obezbedi sigurno vođenje vagona na šinama, uzimajući u obzir svako smanjenje opterećenja na točkove;
2) sigurno naleganje vučnog užeta na vodeće užnice;
3) obezbedi sigurno funkcionisanje šinske kočnice (potrebnu silu kočenja);
4) uzima u obzir konstrukciju vagona;
5) poprečno ubrzanje koje deluje na putnike bude u okviru dozvoljenih granica udobnosti.
Slobodni profil trase određen je stvarnim profilom vagona i njegovim kinematičkim zahtevima. Pri tome je potrebno voditi računa o:
1) bočnom pomeranju vagona;
2) bočnim pomacima točkova u odnosu na šinu;
3) mogućim pomacima vagona na vešanju;
4) mogućim tolerancijama dimenzija;
5) minimalnim kinematičkim prostornim zahtevima od 0,5 m sa obe strane;
6) prostoru za ruke u slučaju držanja za rukohvat.
2) Režim rada
Maksimalna brzina uspinjače koja je određena projektom ne sme se povećavati i mora ispuniti sledeće uslove:
1) sigurno vođenje pomičnog užeta po svim osloncima i užnicama;
2) efikasno usporavanje tokom očekivanih uključenja kočnice ili u slučaju vanrednog događaja;
3) dinamičko ponašanje pomičnog užeta, vagona, točkova i užnica mora biti u okviru/projektovanih vrednosti.
Pri ulasku u stanicu najveća dozvoljena brzina je 1 m/s.
2. Noseća konstrukcija i oprema
1) Vagoni
Na osnovu projektovanog broja putnika vagon mora imati odgovarajući broj mesta za sedenje i rukohvata za držanje.
Na vidljivom mestu mora biti istaknuta oznaka kapaciteta transporta lica tj. broj lica koja sede i broj lica koja stoje.
Za transport invalidskih lica u kolicima mora biti obezbeđeno odgovarajuće mesto za prihvat.
Vrata vagona uspinjače moraju biti izvedena tako da nije moguće otvaranje vrata iznutra kao i da vožnja sa nepropisno zatvorenim vratima nije moguća.
Kočioni sistemi moraju biti sposobni da zaustave i drže u stanju mirovanja vagon/e pod najnepovoljnijim uslovima radnog opterećenja i adhezije, pri čemu se mora obezbediti ispravno ponašanje užadi vagona i ostalih komponenata, kako bi se izbegao ili sprečio nastanak opasne situacije.
Zaustavni put mora biti toliko kratak koliko dozvoljava bezbednost postrojenja.
Osim kod uspinjača kod kojih je sigurnosno zaustavljanje nezavisno od pomičnog užeta, moraju postojati dva nezavisna kočna sistema u upravljačnici. Uključuju se automatski ukoliko drugi kočni sistemi nisu dovoljni i moraju delovati direktno na pogonsku užnicu.
Povratne uspinjače moraju imati i kočnicu u vozilu.
Svi kočni sistemi moraju biti dostupni i jednostavni za održavanje.
Noseća konstrukcija stanica mora biti stabilna, a dodatno obezbeđenje stabilnosti je dozvoljeno uz posebno propisane postupke u skladu sa važećim propisima. Stabilnost pojedinih komponenata stanica kao i čitavog postrojenja dokazuje se prema srpskim standardima za noseće konstrukcije SRPS EN 12930 i SRPS EN 13107 prema projektnim opterećenjima.
Za ulaz/izlaz putnika moraju se obezbediti sigurni prostori, čiji nagib ne sme biti veći od 1 : 12 (8%) u skladu sa zahtevima pristupačnosti za putnike sa ograničenom mobilnošću.
Udaljenost između ukrcajno/iskrcajne platforme i ivice vagona u stanici ne sme biti veća od 0,05 m.
Komponente uspinjače se moraju u potpunosti zaštititi zaštitnim ogradama ili drugim zaštitnim sredstvima kako bi se izbeglo i sprečilo dovođenje u opasnost zdravlja i života putnika ili drugih lica.
Osim prostora za ulaz/izlaz, svi prolazi moraju biti izvan slobodnog profila vagona. Minimalna sigurnosna udaljenost mora iznositi 0,5 m od prostorne krive kretanja vagona.
Za prolaze putnika minimalna visina prolaza mora biti 2,5 m.
Ako je evakuacija putnika iz uspinjače predviđena stepenicama koje idu uz uspinjaču, one moraju biti minimalne širine 0,6 m, a u slučaju mogućnosti bočnog pada sa visine veće od 0,5 m mora biti postavljen rukohvat.
Pogon uspinjače mora omogućiti:
1) pokretanje u oba smera u svim radnim uslovima;
2) sposobnost promene zahtevane brzine u okviru celog raspona bez obzira na opterećenje;
3) pristupačnost za poslove održavanja.
6. Električni i signalno-sigurnosni uređaji uspinjače
Svi sigurnosni uređaji moraju zadovoljavati sledeće uslove:
1) moraju biti spojeni u stalno kontrolisanim strujnim kolima na načelu mirne struje. Kratki spojevi ili spoj vodova sa zemljom (uzemljenje) kao i aktiviranje sigurnosnih uređaja moraju zaustaviti pogon žičare. Načelo mirne struje primenjuje se analogno i kod uređaja sa nosećim frekvencijama;
2) napon linijskih sigurnosnih strujnih kola ne sme biti veći od 60 V;
3) u sigurnosna strujna kola moraju biti vezani svi prekidači za zaustavljanje u nuždi i uređaji za automatsko zaustavljanje u slučaju nepravilnog rada žičare;
4) moraju biti otporni na klimatske uslove (led, kiša, sneg, promene temperature od -30 ºC do +50 ºC);
5) krajnji prekidači moraju biti izvedeni tako da se mogu ručno premostiti;
6) sva strujna kola moraju biti zaštićena od prenapona i prevelikih struja (prenaponski odvodnici i osigurači);
7) mora biti sprečen svaki međusobni uticaj signalno-sigurnosnih i telefonskih veza ukoliko idu unutar istog voda.
Zaštita od dodirnog napona mora biti izvedena u skladu sa propisom kojim se uređuje oblast zaštite od strujnog napona.
Sva strujna kola moraju biti zaštićena od preopterećenja i struje kratkog spoja (osigurači ili prekidači).
Sva strujna kola moraju biti zaštićena od prenapona (prenaponski odvodnici). Odvodnici prenapona uzemljuju se najkraćim putem. Električni otpor uzemljivača odvodnika ne sme biti veći od 5 Ω.
Zaustavljanje u slučaju opasnosti aktivira se pomoću prekidača za zaustavljanje u slučaju opasnosti, koji moraju biti postavljeni:
1) na pogodnim mestima prostora ukrcaja i iskrcaja putnika;
2) u neposrednoj blizini pogona uspinjače;
3) na upravljački pult.
Zaustavljanje u slučaju opasnosti aktivira se u slučaju:
1) prekoračenja radne brzine za 20% u oba smera. Brzina uspinjače meri se direktno sa užeta ili pogonske užnice;
2) kvara merača brzine;
3) brzog porasta opterećenja uspinjače (0,2∙PN/0,2 s) i stalnog preopterećenja (≥ 5%), osim u fazi pokretanja;
4) delovanja radne kočnice;
5) nestanka električne energije.
Na upravljačkom pultu mora postojati uređaj za praćenje:
1) stanja i rada pogona;
2) signalizacije pogrešnog ili ispravnog stanja sigurnosnih uređaja;
3) brzine uspinjače.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".