O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU ZA UČENIKE SEDMOG I OSMOG RAZREDA OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA OBDARENE ZA MATEMATIKU
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 2/2013
i 12/2019)
Član 1
Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program za učenike sedmog i osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja obdarene za matematiku.
Član 2
Nastavni plan i program za učenike sedmog i osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja obdarene za matematiku odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Član 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o nastavnom planu i programu za učenike sedmog i osmog razreda osnovnog obrazovanja
i vaspitanja obdarene za matematiku
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom
glasniku RS - Prosvetnom glasniku", a primenjuje se počev od školske 2019/2020. godine
za učenike sedmog razreda.
NASTAVNI PLAN I PROGRAM
ZA UČENIKE SEDMOG I OSMOG RAZREDA OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA OBDARENE ZA MATEMATIKU
NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA UČENIKE SEDMOG I OSMOG RAZREDA OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA OBDARENE ZA MATEMATIKU
A. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
SEDMI RAZRED
OSMI RAZRED
ned.
god.
ned.
god.
1.
Srpski jezik
4
144
4
136
2.
Strani jezik
2
72
2
68
3.
Likovna kultura
0,5*
18
0,5
17
4.
Muzička kultura
0,5*
18
0,5
17
5.
Istorija
1,5*
54
1,5
51
6.
Geografija
1,5*
54
1,5
51
7.
Fizika
3
108
3
102
8.
Matematika
6
216
6
204
9.
Biologija
2
72
2
68
10.
Hemija
2
72
2
68
11.
Tehničko i informatičko obrazovanje
1
36
1
34
12.
Fizičko vaspitanje
2
72
2
68
UKUPNO: A
26
936
26
884
* Broj časova prikazan u tabeli predstavlja prosek na nedeljnom nivou.
B. OBAVEZNI IZBORNI NASTAVNI PREDMETI
SEDMI RAZRED
OSMI RAZRED
ned.
god.
ned.
god.
1.
Verska nastava/Građansko vaspitanje1
1
36
1
34
2.
Strani jezik2
2
72
2
68
3.
Fizičko vaspitanje - izabrani sport3
1
36
1
34
UKUPNO: B
4
144
4
136
UKUPNO: A+B
30
1080
30
1020
V. IZBORNI NASTAVNI PREDMETI
SEDMI RAZRED
OSMI RAZRED
ned.
god.
ned.
god.
1.
Informatika i računarstvo
1
36
1
34
2.
Svakodnevni život u prošlosti
1
36
1
34
3.
Crtanje, slikanje i vajanje
1
36
1
34
4.
Hor i orkestar
1
36
1
34
5.
Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture
2
72
2
68
6.
Šah
1
36
1
34
7.
Domaćinstvo
1
36
1
34
UKUPNO: V
1
36
1
34
UKUPNO: A+B+V
31
1116
31
1054
1. Učenik bira jedan od ponuđenih obaveznih izbornih nastavnih predmeta verska nastava/građansko vaspitanje.
2. Učenik bira strani jezik sa liste stranih jezika koju nudi škola u skladu sa svojim kadrovskim mogućnostima i izučava ga do kraja drugog ciklusa.
3. Učenik bira sportsku granu koju nudi škola na početku školske godine.
4. Škola može da za svaki razred ponudi izborne predmete sa liste V, od kojih, na početku školske godine, učenik može da bira jedan predmet prema svojim sklonostima.
Oblici obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni nastavni predmeti
Red. broj
OBLIK OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
SEDMI RAZRED
OSMI RAZRED
ned.
god.
ned.
god.
1.
Redovna nastava
31
1116
31
1054
2.
Dopunska nastava
1
36
1
34
3.
Dodatni rad
1
36
1
34
Red. broj
OSTALI OBLICI
OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
SEDMI RAZRED
OSMI RAZRED
ned.
god.
ned.
god.
1.
Čas odeljenjskog starešine
1
36
1
34
2.
Društvene, tehničke, humanitarne, sportske i kulturne aktivnosti
1-2
36-72
1-2
34-68
3.
Ekskurzija
do 2 dana godišnje
do 3 dana godišnje
NASTAVNI PROGRAM ZA UČENIKE SEDMOG I OSMOG RAZREDA OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA OBDARENE ZA MATEMATIKU
1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Svrha programa obrazovanja
- Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omogućava sticanje jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, zdravstvene, ekološke i informatičke pismenosti, neophodne za život u savremenom i složenom društvu.
- Razvijanje znanja, veština, stavova i vrednosti koje osposobljavaju učenika da uspešno zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu ličnost i potencijale, poštuje druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i doprinosi demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva.
- Pružanje mogućnosti učenicima obdarenim za matematiku da dobiju znanje adekvatno njihovim sposobnostima kao osnovu za dalje školovanje.
Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su:
- sticanje znanja o jeziku, književnosti i medijima relevantnim za buduće obrazovanje i profesionalni razvoj;
- osposobljavanje učenika da koristi standardni maternji jezik, efikasno komunicira u usmenom i pisanom obliku u različite svrhe;
- osposobljavanje učenika da komuniciraju u usmenom i pisanom obliku na teme iz svakodnevnog života na stranom jeziku;
- razvijanje svesti o značaju višejezičnosti u savremenoj višekulturnoj zajednici;
- razumevanje povezanosti različitih naučnih disciplina;
- razvoj logičkog i apstraktnog mišljenja;
- razumevanje i snalaženje u sadašnjosti i povezanosti društvenih pojava i procesa u prostoru i vremenu (Srbija, Evropa, svet);
- prihvatanje i uvažavanje drugog/druge bez obzira na nacionalnu, versku, rodnu i druge razlike;
- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu znanja fizičkih, hemijskih i bioloških zakona, modela i teorija;
- pravilno formiranje matematičkih pojmova i sticanje osnovnih matematičkih znanja i veština;
- razvijanje sposobnosti jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog jezika;
- sticanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema;
- ovladavanje informaciono-komunikacionim tehnologijama i upotrebom računara;
- razvijanje znanja i umenja u vezi sa računarskim sistemom i njegovom ulogom, kao i osnovama programiranja;
- bolje razumevanje pojava i procesa u prirodi na bazi fizičkih zakona;
- razvijanje veština i tehnika umetničkog izražavanja;
- poznavanje različitih tehnika, stilova i medija umetničkog izražavanja;
- poznavanje vrednosti sopstvenog kulturnog nasleđa i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama;
- razvijanje odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih;
- osposobljavanje za samostalno korišćenje literature i različitih izvora informacija;
- osposobljavanje za primenu stečenog teorijskog znanja u rešavanju različitih kvalitativnih problema iz prakse;
- osposobljavanje za primenu ličnog znanja u različitim naučnim disciplinama.
NAČIN I USLOVI OSTVARIVANJA PROGRAMA
Ostvarivanje navedenih ciljeva i zadataka omogućeno je:
- pojačanom nastavom matematike u ukupnom nedeljnom fondu od 6 časova. U okviru tog fonda realizuje se algebra sa 3 časa i geometrija sa 3 časa;
- pojačanom nastavom fizike sa 3 časa nedeljno, tako što se osim sadržaja redovnog programa fizike za sedmi i osmi razred realizuju i sadržaji programom predviđene dodatne nastave;
- pojačanom nastavom tehničkog i informatičkog obrazovanja tako što se osim sadržaja redovnog programa dodaju pojačani sadržaji iz računarstva i informatike.
Način ostvarivanja programa za nastavne predmete istorija, geografija, likovna kultura i muzička kultura za učenike sedmog i osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja obdarene za matematiku, zbog redukovanog broja časova, zahteva da se sa manje vremena u neposrednoj nastavi stvore uslovi u kojima će učenici ostvariti predviđena postignuća i ispuniti obrazovne standarde predviđene za kraj obaveznog obrazovanja.
2. OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA
Nastavni program za učenike sedmog odnosno osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja obdarene za matematiku, ostvaruje se u skladu sa Pravilnikom o nastavnom programu za sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Prosvetni glasnik", broj 6/2009) i Pravilnikom o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Prosvetni glasnik", broj 2/2010), u delu koji se odnosi na nastavne programe svih predmeta osim nastavnih programa za predmete fizika, matematika, tehničko i informatičko obrazovanje i informatika i računarstvo.
A. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
FIZIKA
Cilj i zadaci
Cilj nastave fizike jeste da učenici sistematski stiču znanja o prirodnim pojavama i osnovnim fizičkim zakonima, da se osposobljavaju za uočavanje i raspoznavanje fizičkih pojava u svakodnevnom životu i za primenu znanja u rešavanju problema i zadataka u novim i nepoznatim situacijama, da se osposobljavaju za istraživački pristup u učenju, da razvijaju radne navike, odgovornost i sposobnost za samostalni i timski rad, da doprinese razvijanju naučnog interesovanja i formiranju naučnog pogleda na svet kod učenika, kao i svestranom razvoju ličnosti i formiranju dobre osnove za dalje obrazovanje.
Ostali ciljevi i zadaci nastave fizike su da učenici:
- razvijaju funkcionalnu pismenost (prirodno-naučnu, matematičku i tehničku);
- upoznaju osnovne načine mišljenja i rasuđivanja u fizici;
- razumeju pojave, procese i odnose u prirodi na osnovu fizičkih zakona;
- razvijaju sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizičkim pojavama kroz istraživanje;
- razvijaju radoznalost, sposobnost racionalnog rasuđivanja, samostalnost i kritičnost u mišljenju;
- razvijaju veštinu jasnog i preciznog izražavanja;
- razvijaju logičko i apstraktno mišljenje;
- shvataju smisao, metode i značaj eksperimenta i merenja u fizici;
- razvijaju sposobnost za primenu znanja iz fizike;
- shvataju povezanost fizičkih pojava i ekologije i razvijaju svest o potrebi zaštite, obnove i unapređivanja životne sredine;
- razvijaju interesovanje, motivisanost i sklonost ka proučavanju prirode;
- izgrađuju i razvijaju sistematičnost, upornost, urednost, objektivnost i radne navike;
- razvijaju svest o sopstvenim znanjima i sposobnostima u cilju svog svestranog razvoja i dalje profesionalne orijentacije.
Sedmi razred
(3 časa nedeljno, 108 časova godišnje)
Operativni zadaci
Učenika treba osposobiti da:
- izražava precizno i jasno svoje mišljenje i zaključke;
- prikazuje jednostavne relacije formulama i grafikom i ume da koristi dijagram i skicu;
- razume ulogu modela i eksperimenta u prikazivanju fizičkih pojava, procesa i zakona;
- koristi različite izvore informacija;
- razume nastajanje i značaj naučnih otkrića, kao i doprinos nekih naučnika;
- zna da primenjuje stečena znanja i veštine iz matematike i prirodnih nauka;
- zna da fizika proučava osnovne zakone po kojima se dešavaju sve pojave u prirodi;
- zna da je fizika eksperimentalna nauka i da se pojave opisuju zakonima i odgovarajućim fizičkim veličinama koje se mogu meriti;
- razume i uočava da je uzajamno delovanje (mehaničko, gravitaciono...) uzrok promena i pojava u prirodi i prepozna uzrok neke konkretne promene ili pojave;
- zna i razume osnovne pojmove i veličine kojima se opisuje kretanje tela, kao i veze između tih veličina kod ravnomernog i ravnomerno-promenljivog kretanja;
- zna da grafički predstavi zavisnosti između veličina (brzina, ubrzanje, put u zavisnosti od vremena);
- zna osnovne zakone dinamike (prvi, drugi i treći Njutnov zakon) i ume da ih primenjuje;
- zna da razlikuje skalarne i vektorske veličine i ume da slaže i razlaže vektore;
- razume trenje i razlikuje oblike sile trenja (mirovanja, klizanja, kotrljanja) i otpora sredine;
- zna Njutnov zakon gravitacije, razume razliku između težine tela i sile Zemljine teže;
- zna da opiše kretanje tela pod dejstvom sile Zemljine teže;
- ume da opiše kružno kretanje i razume neophodnost postojanja centripetalne sile za takvo kretanje;
- poznaje uslove i oblike mehaničke ravnoteže;
- zna i razume pojmove rada, kinetičke i potencijalne energije i snage i razume veze između njih;
- zna zakone održanja mehaničke energije i impulsa i ume da ih primenjuje u nekim konkretnim situacijama;
- razume osnovne karakteristike tečnosti i gasova i zna osnovne pojmove i zakone statike fluida;
- zna osnovne razlike između čvrstih tela, tečnosti i gasova i shvati da osobine supstancije zavise njene unutrašnje strukture;
- zna pojmove molekula i atoma i razume osnovne razlike između njih;
- razume razliku između temperature i toplote i zna vezu između količine toplote i promene temperature tela;
- razume šta je unutrašnja energija i vezu između toplote, rada i promene unutrašnje energije u toplotnim pojavama; razume mogućnost korišćenja toplote za vršenje mehaničkog rada;
- zna načine prenošenja toplote;
- zna šta su fazni prelazi i razume kakve se promene dešavaju u njima i kakve su odgovarajuće energetske transformacije;
- ume da, samostalno i uz pomoć nastavnika, izvede demonstracioni ogled i jednostavan eksperiment;
- ume da prikupi podatke merenjem i obradi ih na odgovarajući način (srednja vrednost, apsolutna i relativna greška);
- ume da rukuje laboratorijskim priborom i jednostavnijim mernim instrumentima;
- koristi jedinice Međunarodnog sistema jedinica (SI) za odgovarajuće fizičke veličine;
- ume da na osnovu primera (iz udžbenika ili druge literature, navedenih od strane nastavnika, prikazanih demonstracionim ogledima ili animacijom, uočenih u okruženju) izvede odgovarajući zaključak;
- ume da povezuje znanje iz različitih oblasti;
- koristi različite načine u rešavanju problem-situacija;
- postavlja pitanja i pokazuje inicijativu u traženju odgovora;
- samostalno obrazlaže i prikazuje svoje viđenje i rešenje nekog problema, zadatka i slično;
- zna da primeni stečena znanja u svakodnevnom životu;
- zna da postavi problem (zadatak) i reši ga kvantitativno;
- zna da prepozna fizičke procese i zakone u drugim naučnim disciplinama (hemija, biologija, geografija...) i shvati da znanja iz fizike omogućavaju tehnološki napredak.
SADRŽAJI PROGRAMA
KRETANJE I SILA
Obnavljanje dela gradiva iz šestog razreda koje se odnosi na ravnomerno pravolinijsko kretanje, silu kao uzrok promene stanja tela i inertnost tela.
Pojmovi i veličine kojima se opisuje kretanje (referentno telo, putanja, put, pomeraj, brzina, translatorno i rotaciono kretanje, relativnost kretanja). Slaganje brzina.
Sila kao uzrok promene brzine tela. Pojam ubrzanja. Uspostavljanje veze između sile, mase tela i ubrzanja. Drugi Njutnov zakon. Slaganje i razlaganje sile1. Eventualno definisanje pojma impulsa2.
Zakoni ravnomerno promenljivog pravolinijskog kretanja. Grafičko prikazivanje zavisnosti brzine i puta od vremena kod ravnomernog pravolinijskog kretanja, kao i zavisnosti brzine od vremena kod ravnomerno promenljivog kretanja3.
Kretanje tela u polju Zemljine teže (vertikalni hitac i slobodni pad sa formulama, horizontalni i kosi hitac samo opisno)4.
Međusobno delovanje dva tela - sile akcije i reakcije. Treći Njutnov zakon.
Trenje (trenje mirovanja, trenje klizanja, trenje kotrljanja; sila otpora).
Ravnomerno kružno kretanje (pojam centripetalnog ubrzanja i centripetalne sile - bez formula; period i frekvencija)5.
Demonstracioni ogledi:
- Ilustrovanje inercije tela pomoću papira i tega.
- Kretanje kuglice niz Galilejev žljeb.
- Kretanje tela pod dejstvom stalne sile.
- Merenje sile dinamometrom.
- Ilustrovanje zakona akcije i reakcije pomoću dinamometara i kolica, kolica sa oprugom i drugih ogleda (reaktivno kretanje balona i plastične boce).
Laboratorijske vežbe
1. Određivanje stalnog ubrzanja pri kretanju kuglice niz žljeb.
2. Provera Drugog Njutnovog zakona pomoću pokretnog tela (kolica) ili pomoću Atvudove mašine.
3. Određivanje koeficijenta trenja klizanja.
__________ 1 Slaganjei razlaganje sile raditi nakon što učenici steknu neophodna predznanja iz matematike. 2 Impuls raditi ako nastavnik ima dovoljno vremena i proceni da učenici mogu da usvoje to gradivo bez teškoća. 3 Grafike raditi nakon što se u matematici obradi koordinatni sistem. 4 Horizontalni i kosi hitac raditi nakon što se u matematici obradi koordinatni sistem. 5 Kružno kretanje raditi ako nastavnik ima vremena i ako smatra da učenici mogu razumeti osnovne karakteristike tog kretanja.
RAVNOTEŽA TELA
Moment sile (kao proizvod sile i kraka sile); pojam težišta tela; uslovi i vrste ravnoteže; ravnoteža okačenog tela i tela na podlozi.
Poluga i njene primene. Strma ravan kao prosta mašina.
Demonstracioni ogledi:
- Vrste ravnoteže pomoću lenjira ili štapa.
- Ravnoteža poluge.
TEČNOSTI I GASOVI
Obnavljanje i proširivanje sadržaja o pritisku i zakonima hidrostatike iz gradiva 6. razreda.
Sila potiska i Arhimedov zakon. Ponašanje tela pod dejstvom sile teže i sile potiska (plivanje).
Osnovni pojmovi dinamike fluida (protok fluida, jednačina kontinuiteta i Bernulijeva jednačina na informativnom nivou uz ilustraciju na jednostavnijim primerima i ogledima).
Demonstracioni ogledi:
- Uslovi plivanja tela (tegovi i staklena posuda na vodi, Kartezijanski gnjurac, suvo grožđe u mineralnoj vodi, sveže jaje u vodi i vodenom rastvoru soli, mandarina sa korom i bez kore u vodi, plivanje kocke leda na vodi…).
- Ping-pong loptica u vazdušnoj struji iz fena, privlačenje komada hartije kada se duva između njih i sl.
Laboratorijska vežba
1. Određivanje gustine čvrstog tela primenom Arhimedovog zakona.
GRAVITACIJA
Njutnov zakon gravitacije. Zemljina teža i ubrzanje slobodnog pada. Težina tela (beztežinsko stanje).
Pojam gravitacionog polja. Jačina polja.
Demonstracioni ogledi:
- Njutnova cev za demonstriranje slobodnog pada raznih tela u vakuumu.
- Promena težine pri spuštanju i podizanju na vagi; beztežinsko stanje tela.
MEHANIČKI RAD I ENERGIJA
Mehanički rad. Snaga.
Pojam mehaničke energije tela. Kinetička energija tela. Potencijalna energija (pojam). Gravitaciona potencijalna energija tela.
Veza između promene mehaničke energije tela i izvršenog rada. Zakon o održanju mehaničke energije.
Koeficijent korisnog dejstva mašine.
Zakon održanja impulsa6.
Demonstracioni ogledi:
- Ilustrovanje rada utrošenog na savladavanje sile trenja pri klizanju tela po različitim podlogama uz korišćenje dinamometra.
- Korišćenje potencijalne energije vode ili energije naduvanog balona za vršenje mehaničkog rada.
- Zakon održanja mehaničke energije (Maksvelov točak).
Laboratorijske vežbe
1. Određivanje rada sile pod čijim dejstvom se telo kreće po različitim podlogama.
2. Provera zakona održanja mehaničke energije pomoću kolica.
__________ 6 Raditi ako nastavnik ima vremena i smatra da ga učenici mogu razumeti i usvojiti, i u tom slučaju objasniti ga samo kvalitativno (na primeru uzmaka i reaktivnog kretanja).
TOPLOTNE POJAVE
Molekuli i atomi; kretanje molekula; osnovne karakteristike čvrstog, tečnog i gasnog stanja.
Toplotno širenje. Pojam i merenje temperature.
Unutrašnja energija. Količina toplote. Specifična toplotna kapacitivnost. Toplotna ravnoteža.
Fazni prelazi (osnovne karakteristike topljenja i očvršćavanja, isparavanja i kondenzovanja i sublimacije, temperatura faznog prelaza, latentna toplota faznog prelaza).
Demonstracioni ogledi:
- Difuzija i Braunovo kretanje.
- Širenje čvrstih tela, tečnosti i gasova (naduvani balon na staklenoj posudi - flaši i dve posude sa hladnom i toplom vodom, Gravesandov prsten, izduženje žice, kapilara...).
Laboratorijska vežba
1. Merenje temperature mešavine tople i hladne vode posle uspostavljanja toplotne ravnoteže.
Osmi razred
(3 časa nedeljno, 102 časa godišnje)
Operativni zadaci
Uz operativne zadatke iz sedmog razreda, učenik još treba da:
- ume da prikaže jednostavne relacije formulama, shemama i graficima i da objasni dijagram, shemu i skicu;
- razume ulogu modela i eksperimenta u prikazivanju fizičkih pojava, procesa i zakona;
- ume da koristi računar za prikupljanje informacija i podataka, obradu rezultata i prikaz jednostavnijih modela i pojava;
- razume i uočava da je uzajamno delovanje (mehaničko, gravitaciono, električno, magnetno...) uzrok promena i pojava u prirodi i prepoznaje uzrok neke konkretne promene ili pojave;
- razume najvažnije karakteristike talasnog kretanja i zvuka;
- zna da brzina prostiranja svetlosti zavisi od osobina sredine i da je brzina svetlosti u vakuumu najveća moguća brzina;
- zna osnovne zakone geometrijske optike;
- zna kako se odbija svetlost od ravnih i sfernih ogledala i razume primene ogledala;
- zna kako se prelama svetlost pri prolasku kroz ploče, prizme i razna sočiva i razume primenu ovih elemenata u optičkim instrumentima;
- razume pojam naelektrisanog tela i načine na koje se telo može naelektrisati i razume zakon održanja naelektrisanja;
- razume pojam električnog polja i zna osnovne karakteristike sile koja deluje između nepokretnih naelektrisanja;
- zna najvažnije veličine u elektrostatici (količina naelektrisanja, potencijal električnog polja, električni napon, kapacitet provodnika i kondenzatora) i veze između njih;
- zna da električno polje i naelektrisano telo imaju odgovarajuće energije;
- razume neke električne pojave u atmosferi, funkcionisanje gromobrana i mogućnost elektrostatičke zaštite;
- zna osnovne karakteristike električne struje i razume veličine koje se koriste za njeno opisivanje (jačina struje, elektromotorna sila izvora struje, pad napona na provodniku, električna otpornost provodnika);
- zna kako se vezuju provodnici, izvor struje i merni instrumenti u strujno kolo;
- zna osnovne zakone električne struje (Omov zakon za provodnik, Omov zakon za strujno kolo, Kirhofova pravila);
- razume toplotno dejstvo električne struje;
- zna osnovne karakteristike magnetnog polja i veličine kojima se ono opisuje (indukcija magnetnog polja, jačina magnetnog polja, magnetni fluks);
- zna osnovne karakteristike magnetnog polja stalnih magneta i magnetnog polja provodnika kroz koji teče struja;
- zna osobine sile kojom magnetno polje deluje na provodnik sa strujom;
- zna zakone elektromagnetne indukcije;
- ima predstavu o naizmeničnoj struji i principu rada generatora struje, elektromotora i transformatora;
- ima predstavu o elektromagnetnim talasima i talasnoj prirodi svetlosti;
- zna osnovnu strukturu atoma i jezgra;
- ima predstavu o radioaktivnom raspadu i nuklearnim reakcijama;
- zna za mogućnost dobijanja energije nuklearnim reakcijama;
- zna za opasnost od radioaktivnog zračenja i potrebu zaštite od njega;
- razume univerzalnost zakona održanja energije i povezanost fizičkih pojava i procesa;
- ume da rukuje laboratorijskim priborom i mernim instrumentima (metar, hronometar, terazije, dinamometar, termometar, barometar, voltmetar, amper-metar, ommetar, itd.).
SADRŽAJI PROGRAMA
OSCILATORNO KRETANJE
Obnavljanje dela gradiva iz sedmog razreda koje se odnosi na zakon održanja mehaničke energije. Pojmovi i veličine kojima se opisuje oscilovanje tela (povratna sila, amplituda, period, frekvencija). Matematičko klatno.
Zakon o održanju mehaničke energije pri oscilovanju tela. Prigušene i neprigušene oscilacije.
Pojam o prinudnim oscilacijama i rezonanciji.
Demonstracioni ogledi:
- Oscilovanje tela na opruzi i matematičkog klatna (u vazduhu i u vodi).
- Klatna za demonstraciju rezonancije.
Laboratorijska vežba
1. Određivanje gravitacionog ubrzanja pomoću matematičkog klatna.
MEHANIČKI TALASI I ZVUK
Talasno kretanje (mehanički talas). Osnovni parametri kojima se opisuje talasno kretanje (talasna dužina, frekvencija, brzina). Odbijanje i prelamanje talasa (kvalitativno).
Zvuk. Karakteristike zvuka i zvučna rezonancija. Ultrazvuk.
Demonstracioni ogledi:
- Oscilovanje žica i vazdušnih stubova (frula zaronjena u vodu, ksilofon, različite zategnute žice, jednake staklene flaše sa različitim nivoima vode).
- Odakle dolazi zvuk (gumeno crevo sa dva levka, kanap i dve plastične čaše...)?
- Talasi (talasna mašina ili kada).
SVETLOSNE POJAVE
Svetlost (osnovni pojmovi). Pravolinijsko prostiranje svetlosti (senka i polusenka, pomračenje Sunca i Meseca).
Zakon odbijanja svetlosti. Ravna i sferna ogledala i konstrukcija likova predmeta. Jednačina ogledala.
Brzina svetlosti u različitim sredinama. Indeks prelamanja i zakon prelamanja svetlosti. Totalna refleksija.
Prelamanje svetlosti kroz prizmu i sočiva. Određivanje položaja likova kod sočiva. Jednačina sočiva.
Optički instrumenti (osnovni optički sistem oka, princip lupe, mikroskopa i durbina).
Demonstracioni ogledi:
- Senke.
- Hartlijeva ploča za ilustrovanje zakona o odbijanju i prelamanju svetlosti.
- Prelamanje svetlosti (štapić delimično uronjen u čašu s vodom, novčić u čaši sa vodom i ispod nje).
- Prelamanje bele svetlosti pri prolazu kroz prizmu.
- Prelamanje svetlosti kroz sočivo, oko i korekcija vida (optička klupa, geometrijska optika na magnetnoj tabli, staklena flaša sa vodom kao sočivo).
- Lupa i mikroskop.
Laboratorijske vežbe
1. Provera zakona odbijanja svetlosti korišćenjem ravnog ogledala.
2. Određivanje žižne daljine sabirnog sočiva.
ELEKTRIČNO POLJE
Naelektrisavanje tela. Elementarno naelektrisanje - elektron. Zakon održanja naelektrisanja. Uzajamno delovanje naelektrisanih tela. Kulonov zakon.
Električno polje (linije sile, homogeno i nehomogeno polje). Rad sile električnog polja. Potencijal polja i napon. Veza napona i jačine homogenog električnog polja.
Osnovne osobine provodnika u električnom polju (raspodela naelektrisanja u provodniku, jačina polja u provodniku, elektrostatička zaštita).
Električna kapacitivnost provodnika i kondenzatora; redna i paralelna veza kondenzatora.
Električne pojave u atmosferi.
Demonstracioni ogledi:
- Naelektrisavanje čvrstih izolatora i provodnika.
- Elektrofor, električno klatno i elektroskop.
- Linije sila električnog polja (perjanice, griz u ricinusovom ulju i jakom električnom polju).
- Faradejev kavez. Antistatičke podloge.
- Influentna mašina.
- Mehuri sapunice u električnom polju.
- Model gromobrana.
ELEKTRIČNA STRUJA
Pojam električne struje (jednosmerna, naizmenična). Jačina struje.
Uslovi za nastajanje električne struje, izvori struje i elektromotorna sila. Merenje električne struje i napona.
Električna otpornost provodnika. Provodnici i izolatori. Omov zakon za deo strujnog kola.
Rad i snaga električne struje. Džul-Lencov zakon. Omov zakon za celo strujno kolo. Vezivanje otpornika. Kirhofova pravila.
Električna struja u tečnostima i gasovima.
Demonstracioni ogledi:
- Demonstracioni ampermetar i voltmetar u strujnom kolu.
- Regulisanje električne struje u kolu reostatom i potenciometrom. Grafitna mina (olovke) kao potenciometar.
- Merenje električne otpornosti ommetrom. Zagrevanje provodnika pri proticanju električne struje.
- Proticanje električne struje u vodenom rastvoru kuhinjske soli. Limun kao baterija.
- Pražnjenje u Gajslerovim cevima pomoću Teslinog transformatora.
Laboratorijske vežbe
1. Zavisnost električne struje od napona na provodniku (tablični i grafički prikaz zavisnosti).
2. Određivanje električne otpornosti u kolu pomoću ampermetra i voltmetra.
3. Merenje električne struje i napona u kolu sa serijski i paralelno povezanim otpornicima i određivanje ekvivalentne otpornosti.
4. Provera Kirhofovih pravila.
MAGNETNO POLJE
Pojam magnetnog polja, magnetna indukcija, linije magnetne indukcije. Magnetno polje stalnih magneta. Magnetno polje Zemlje.
Magnetno polje električne struje. Dejstvo magnetnog polja na magnetnu iglu i na strujni provodnik.
Amperova sila. Princip rada elektromotora.
Doprinos Nikole Tesle i Mihajla Pupina razvoju nauke o elektromagnetnim pojavama i njihovoj primeni.
Demonstracioni ogledi:
- Linije magnetnog polja potkovičastog magneta i magnetne šipke.
- Magnetna igla i školski kompas.
- Erstedov ogled.
- Elektromagnet.
- Uzajamno delovanje dva paralelna provodnika kroz koje protiče struja.
ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA
Fluks magnetnog polja. Pojava elektromagnetne indukcije. Faradejev zakon i Lencovo pravilo.
Međusobna indukcija i samoindukcija.
Pojam elektromagnetnih talasa.
Demonstracioni ogled:
- Demonstracija elektromagnetne indukcije pomoću strujnog kola sa solenoidom i stalnog magneta.
ELEMENTI ATOMSKE I NUKLEARNE FIZIKE
Struktura atoma (jezgro, elektronski omotač). Nuklearne sile.
Prirodna radioaktivnost. Radioaktivno zračenje (alfa, beta i gama zraci) i njihovo biološko dejstvo na biljni i životinjski svet. Zaštita od radioaktivnog zračenja.
Veštačka radioaktivnost. Fisija i fuzija. Primena nuklearne energije i radioaktivnog zračenja.
Uticaj fizike na razvoj drugih prirodnih nauka, medicine i tehnologije.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nastavnici mogu sami birati i planirati redosled po kojem će izlagati pojedine teme vodeći računa o kontinuitetu učenja i saznavanja, kao i o usklađenosti tog redosleda sa programima drugih predmeta (pre svih matematike). I broj časova po nastavnoj temi je slobodan izbor nastavnika, ali radi lakšeg planiranja predlažu se sledeći orijentacioni brojevi:
Sedmi razred
1. Kretanje i sila - 35 časova (16 za obradu novog gradiva, 19 za obnavljanje, utvrđivanje, računske zadatke, analiziranje primera iz prirode i prakse, samostalan rad učenika i slično)
2. Ravnoteža tela - 6 časova (3+3)
3. Tečnosti i gasovi - 11 časova (5+6)
4. Gravitacija - 7 časova (4+3)
5. Mehanički rad i energija - 23 časa (10+13)
6. Toplotne pojave - 11 časova (6+5)
7. Laboratorijske vežbe - 15 časova
Osmi razred
1. Oscilatorno kretanje - 7 časova (4+3)
2. Mehanički talasi i zvuk - 5 časova (3+2)
3. Svetlosne pojave - 15 časova (7+8)
4. Električno polje - 20 časova (9+11)
5. Električna struja - 16 časova (8+8)
6. Magnetno polje - 11 časova (5+6)
7. Elektromagnetna indukcija - 8 časova (4+4)
8. Elementi atomske i nuklearne fizike - 5 časova (3+2)
9. Fizika i savremeni svet - 1 čas (0+1)
10. Laboratorijske vežbe - 14 časova
1. Izbor programskih sadržaja
Iz fizike kao naučne discipline odabrani su oni sadržaji koje mogu da usvoje učenici osnovne škole koji su nadareni za matematiku i prirodne nauke. To su nešto prošireni i produbljeni sadržaji iz programa fizike za redovnu osnovnu školu. Pri ovom proširivanju i produbljivanju gradiva imali smo u vidu povećan broj časova i sposobnosti učenika koji se upisuju u specijalizovana odeljenja. Na ovakvim sadržajima učenici mogu da upoznaju egzaktnost fizičkih zakona i raznovrsnost fizičkih pojava u makrosvetu, ali i u mikrosvetu koji nije direktno dostupan našim čulima.
2. Izbor metoda logičkog zaključivanja
Program pretpostavlja korišćenje raznih metoda logičkog zaključivanja koji su inače prisutni u fizici kao naučnoj disciplini (induktivni, deduktivni, zaključivanje po analogiji, itd). Nastavnik sam treba da odabere najpogodniji pristup u obradi svake konkretne teme u skladu sa potrebama i mogućnostima učenika, kao i nastavnim sredstvima kojima raspolaže.
Od svih metoda logičkog zaključivanja koje se koriste u fizici kao naučnoj disciplini (induktivni, deduktivni, zaključivanje po analogiji, itd.), učenicima osnovne škole najpristupačniji je induktivni metod (od pojedinačnog ka opštem) pri pronalaženju i formulisanju osnovnih zakona fizike. Zato program predviđa da se pri proučavanju makrofizičkih pojava pretežno koristi induktivni metod. Neke nastavne teme mogu se obraditi i drugačijim metodama, prema slobodnom izboru nastavnika.
3. Demonstracioni ogledi
Demonstracioni ogledi čine sastavni deo redovne nastave fizike i posebno su značajni i neophodni u osnovnoj školi.
Uz nastavna sredstva koja su posebno pravljena za takve namene, treba koristiti i jednostavne eksperimente. Osim što dobro ilustruju fizičke pojave i zakone, ovi eksperimenti razvijaju radoznalost i interes za fiziku i istraživački pristup prirodnim naukama. Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami učenici na času, ili da ih ponove kod kuće koristeći predmete i materijale iz svakodnevnog života.
U nastavi treba koristiti i računare (simulacije eksperimenata i pojava, obrada rezultata merenja, samostalni projekti učenika u obliku seminarskih radova i sl.).
4. Način prezentovanja programa
Programski sadržaji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodske zahteve nastave fizike:
- Postupnost (od prostijeg ka složenijem) pri upoznavanju novih pojmova i formulisanju zakona.
- Očiglednost pri izlaganju nastavnih sadržaja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je više demonstracionih ogleda).
- Induktivni pristup (od pojedinačnog ka opštem) pri uvođenju osnovnih fizičkih pojmova i zakona.
- Povezanost nastavnih sadržaja (horizontalna i vertikalna).
Stoga, prilikom ostvarivanja ovog programa bilo bi poželjno da se svaka tematska celina obrađuje onim redosledom koji je naznačen u programu. Time se omogućava da učenik lakše usvaja nove pojmove i spontano razvija sposobnost za logičko mišljenje. Nastavnik može izabrati i drugačiji redosled, ali mora voditi računa o postupnosti i povezanosti sadržaja i potrebama i mogućnostima učenika da ih prihvate.
Program predviđa da se unutar svake veće tematske celine, posle postupnog i analitičnog izlaganja pojedinačnih nastavnih sadržaja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloženog gradiva, izvrši sinteza bitnih činjenica i zaključaka i da se kroz njihovo obnavljanje omogući da ih učenici u potpunosti razumeju i trajno usvoje. Pored toga, program predviđa da svaka tematska celina, na primer u sedmom razredu, počinje obnavljanjem dela gradiva iz šestog razreda koje se na nju odnosi. Time se postiže i vertikalno povezivanje nastavnih sadržaja. Veoma je važno da se kroz rad u razredu ispoštuje ovaj zahtev programa, jer se time naglašava činjenica da su u fizici sve oblasti međusobno povezane tako da učenik sagledava fiziku kao koherentnu naučnu disciplinu u kojoj se početak proučavanja nove pojave naslanja na rezultate proučavanja nekih prethodnih.
5. Osnovni oblici nastave i metodska uputstva za njihovo izvođenje
Ciljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se kroz sledeće osnovne oblike:
1. izlaganje sadržaja teme uz odgovarajuće demonstracione oglede;
2. rešavanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka;
3. laboratorijske vežbe;
4. korišćenje i drugih načina rada koji doprinose boljem razumevanju sadržaja teme (domaći zadaci, čitanje popularne literature iz istorije fizike i sl.);
5. sistematsko praćenje rada svakog pojedinačnog učenika.
Veoma je važno da nastavnik pri izvođenju prva tri oblika nastave naglašava njihovu objedinjenost u jedinstvenom cilju: otkrivanje i formulisanje fizičkih zakona i njihova primena. U protivnom, učenik će steći utisak da postoje tri različite fizike: jedna se sluša na predavanjima, druga se radi kroz računske zadatke, a treća se koristi u laboratoriji.
Metodska uputstva za predavanja
Kako uz svaku tematsku celinu idu demonstracioni ogledi, učenici će spontano pratiti tok posmatrane pojave, a na nastavniku je da navede učenika da svojim rečima, na osnovu sopstvenog rasuđivanja, opiše pojavu koju posmatra. Posle toga nastavnik, koristeći precizni jezik fizike, definiše nove pojmove (veličine) i rečima formuliše zakon pojave. Kada se prođe kroz sve etape u izlaganju sadržaja teme (ogled, učenikov opis pojave, definisanje pojmova i formulisanje zakona), prelazi se, ako je moguće, na prezentovanje zakona u matematičkoj formi. Ovakvim načinom izlaganja sadržaja teme nastavnik pomaže učeniku da potpunije razume fizičke pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne formalizovanje usvojenog znanja. Ako se insistira samo na matematičkoj formi zakona, dolazi se nekada do besmislenih zaključaka.
Veliki fizičari su naglašavali da su u makrosvetu koji nas okružuje svaka novootkrivena istina ili zakon bili prvo formulisani rečima, pa tek zatim prikazani u matematičkoj formi. Čovek, naime, svoje misli iskazuje rečima a ne formulama. Majkl Faradej, jedan od najvećih eksperimentalnih fizičara, u svom laboratorijskom dnevniku nije napisao ni jednu jedinu formulu, ali je zato sva svoja otkrića formulisao preciznim jezikom fizike. Ti zakoni i danas se iskazuju u takvoj formi, iako ih je Faradej otkrio još pre 180 godina. U predavanjima treba, kada je moguće, treba koristiti metode i oblike koji zahtevaju neposredno angažovanje učenika: problemsku nastavu, rad u grupama (radionice), samostalno prikupljanje i prezentovanje materijala iz literature ili sa interneta i slično. Ovakav način rada je učenicima znatno interesantniji, podsticajniji, omogućava ispoljavanje njihovog talenta, radoznalosti, kreativnosti, razvija im istraživački duh, sistematičnost, sposobnost izražavanja, smisao za saradnju i rad u timu i sl. Obrada gradiva na ovakav način zahteva dobru pripremu nastavnika. On treba da odabere temu koja se može tako raditi da jasno formuliše problem čijim će rešavanjem učenici (uz njegovu pomoć i usmeravanje) stići do pravilnih zaključaka i objašnjenja posmatrane pojave, da izdeli nastavnu jedinicu u zaokružene delove od kojih će svaki obrađivati po jedna grupa učenika, da podeli učenike u grupe tako da svaki pojedinac može dati odgovarajući doprinos, da pripremi neophodna uputstva, podeli zadatke koje učenici treba eventualno da urade pre tog časa u cilju prikupljanja materijala i sl.
Metodska uputstva za rešavanje zadataka
Pri rešavanju kvantitativnih (računskih) zadataka iz fizike, u zadatku prvo treba na pravi način sagledati fizičke sadržaje, pa tek posle toga preći na matematičko formulisanje i izračunavanje. Naime, rešavanje zadataka odvija se kroz tri etape: fizička analiza zadatka, matematičko izračunavanje i diskusija rezultata. U prvoj etapi uočavaju se fizičke pojave na koje se odnosi zadatak, a zatim se nabrajaju i rečima iskazuju zakoni po kojima se pojave odvijaju. U drugoj etapi se, na osnovu matematičke forme zakona, izračunava vrednost tražene veličine. U trećoj etapi traži se fizičko tumačenje dobijenog rezultata.
Uz kvantitativne zadatke, treba koristiti i kvalitativne (analiza i objašnjenje neke konkretne pojave u praksi, nekog ogleda, pogodnog teksta iz literature ili sa interneta i sl.).
Zadacima se mora posvetiti dovoljno pažnje i vremena, jer njihova pravilna izrada značajno doprinosi sticanju funkcionalnog znanja, razvijanju logičkog mišljenja, samostalnosti u radu, navikavanju na korišćenje literature... Zadaci omogućavaju učeniku da pokaže svoju darovitost i originalnost. Sa svakim samostalno rešenim zadatkom (posebno onim koji nije lak) učenik stiče samopouzdanje, i raste mu motivacija i interesovanje za fiziku.
Metodska uputstva za izvođenje laboratorijskih vežbi
Laboratorijske vežbe čine sastavni deo redovne nastave i organizuju se na sledeći način: učenici svakog odeljenja dele se u dve grupe, tako da svaka grupa ima svoj termin za laboratorijsku vežbu. Oprema za svaku laboratorijsku vežbu umnožena je u više kompleta, što omogućava da na jednoj vežbi (radnom mestu) rade dva do tri učenika. Vežbe se rade frontalno.
Čas eksperimentalnih vežbi sastoji se iz uvodnog dela, merenja i zapisivanja rezultata merenja.
U uvodnom delu časa nastavnik:
- obnavlja delove gradiva koji su obrađeni na časovima predavanja a odnose se na datu vežbu (definicija veličine koja se određuje i metod koji se koristi da bi se veličina odredila);
- obraća pažnju na činjenicu da svako merenje prati odgovarajuća greška i, zajedno sa učenicima, ukazuje na njene moguće izvore;
- upoznaje učenike s mernim instrumentima i obučava ih da pažljivo rukuju laboratorijskim inventarom;
- ukazuje učenicima na mere predostrožnosti kojih se moraju pridržavati radi sopstvene sigurnosti, pri rukovanju aparatima, električnim izvorima, raznim uređajima i sl.
Dok učenici vrše merenja, nastavnik aktivno prati njihov rad, diskretno ih nadgleda i, kad zatreba, objašnjava i pomaže.
Pri unošenju rezultata merenja u đačku svesku, procenu greške treba vršiti samo za direktno merene veličine (dužinu, vreme, električnu struju, električni napon i sl.), a ne i za veličine koje se posredno određuju (električni otpor određen primenom Omovog zakona). Procenu greške posredno određene veličine nastavnik može da izvodi u okviru dodatne nastave.
Ako nastavnik dobro organizuje rad u laboratoriji, učenici će se ovom obliku nastave najviše radovati.
Metodska uputstva za druge oblike rada
Jedan od oblika rada sa učenicima su domaći zadaci koji sadrže kvalitativne i kvantitativne zadatke, ponekad i eksperimentalne. Takvi domaći zadaci odnose se na gradivo koje je obrađeno neposredno na času i na povezivanje ovog gradiva sa prethodnim. O rešenjima domaćih zadataka diskutuje se na sledećem času, kako bi učenici dobili povratnu informaciju o uspešnosti svog samostalnog rada.
Za domaći zadatak mogu se davati i seminarski radovi i manji projekti, koje bi učenici radili individualno ili u grupama.
6. Praćenje rada učenika
Nastavnik je dužan da kontinuirano prati rad svakog učenika kroz neprekidnu kontrolu njegovih usvojenih znanja, stečenih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda, predavanja, rešavanja kvantitativnih i kvalitativnih zadataka i laboratorijskih vežbi. Ocenjivanje učenika samo na osnovu rezultata koje je on postigao na pismenim vežbama neprimereno je učeničkom uzrastu i fizici kao naučnoj disciplini. Nedopustivo je da nastavnik od učenika, koji se prvi put sreće s fizikom, traži samo formalno znanje umesto da ga podstiče na razmišljanje i logičko zaključivanje. Učenik se kroz usmene odgovore navikava da koristi preciznu terminologiju, razvija sposobnost da svoje misli jasno i tečno formuliše i ne doživljava fiziku kao naučnu disciplinu u kojoj su jedino formule važne.
U svakom razredu treba kontinuirano proveravati i ocenjivati znanje učenika pomoću usmenog ispitivanja, kratkih (15-minutnih) pismenih provera, testova na kraju većih celina (recimo, po jednom u svakom klasifikacionom periodu), kontrolnih računskih vežbi (po jednom u polugodištu), proverom eksperimentalnih veština. Takođe, dobro bi bilo raditi testove sistematizacije gradiva na kraju školske godine, možda i polugodišta. Priprema za ovaj test, kao i sam test, trebalo bi da osiguraju trajno usvajanje najvažnijih znanja iz prethodno obrađenih oblasti.
U cilju podsticanja i podržavanja kreativnosti, radoznalosti, samostalnosti učenika i podizanju njihovog samopouzdanja, nastavnik treba da nagradi odličnom ocenom i originalno i smisleno učeničko pitanje, zapažanje, primedbu. Takvo pitanje (zapažanje, primedba i sl.) pokazuje da je učenik zainteresovan, duboko razmišlja i razume pojam ili pojavu o kojoj se priča.
Budući da je program, kako po sadržaju tako i po obimu, prilagođen psihofizičkim mogućnostima učenika osnovne škole, stalnim obnavljanjem najvažnijih delova iz celokupnog gradiva postiže se da stečeno znanje bude trajnije i da učenik bolje uočava povezanost raznih oblasti fizike. Istovremeno se obezbeđuje da učenik po završetku osnovne škole ovlada osnovnim pojmovima i zakonima fizike, da poznaje logiku i metodologiju koja se koristi u fizici pri proučavanju fizičkih pojava u prirodi i da ih primenjuje u svakodnevnom životu.
7. Dodatna i dopunska nastava
Dodatni rad namenjen je posebno zainteresovanim učenicima i treba da zadovolji njihovu želju da saznaju više, da iskažu svoju darovitost, da se pripremaju za takmičenja. Organizuje se prema potrebi, sa jednim ili dva časa nedeljno (ne mora svake nedelje, u vreme takmičenja može i više od jednom nedeljno). U okviru ove nastave mogu se produbljivati i proširivati sadržaji iz redovne nastave, raditi novi sadržaji, teži zadaci, i složeniji eksperimenti od onih u redovnoj nastavi. Učenici se slobodno opredeljuju pri izboru sadržaja programa. Zato je nužno sačiniti individualne programe rada sa učenicima na osnovu njihovih prethodnih znanja, interesovanja i sposobnosti. Korisno je da nastavnik pozove istaknute stručnjake da u okviru dodatne nastave održe popularna predavanja kao i da omogući učenicima posete raznim naučnim ustanovama i manifestacijama.
Dopunska nastava se organizuje po potrebi. Nju pohađaju učenici koji u redovnoj nastavi nisu bili uspešni. Cilj dopunske nastave je da učenik, uz dodatnu pomoć nastavnika, stekne neophodna znanja i umenja kako bi mogao da bez poteškoća prati redovnu nastavu i zadovolji svoje ambicije.
Slobodne aktivnosti učenika, koji su posebno zainteresovani za fiziku, mogu se organizovati kroz razne sekcije mladih fizičara.
Konkretne planove za ove oblike rada nastavnici prave prema potrebama i mogućnostima učenika (poštujući i njihove eventualne želje i zahteve), u skladu sa opremom koju imaju u školi i mogućnostima uspostavljanja odgovarajuće saradnje sa drugim institucijama (drugom školom, fakultetom, institutom...).
MATEMATIKA
Cilj i zadaci
Cilj nastave matematike u osnovnoj školi jeste da učenici usvoje elementarna matematička znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zakonitosti u prirodi i društvu, da osposobi učenike za primenu usvojenih matematičkih znanja u rešavanju raznovrsnih zadataka iz životne prakse, da predstavlja osnovu za uspešno nastavljanje matematičkog obrazovanja i za samoobrazovanje, kao i da doprinese razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naučnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika.
Zadaci nastave matematike jesu:
- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim pojavama u prirodi, društvu i svakodnevnom životu;
- sticanje osnovne matematičke kulture potrebne za sagledavanje uloge i primene matematike u različitim područjima čovekove delatnosti (matematičko modelovanje), za uspešno nastavljanje obrazovanja i uključivanje u rad;
- razvijanje učenikovih sposobnosti posmatranja, opažanja i logičkog, kritičkog, analitičkog i apstraktnog mišljenja;
- razvijanje kulturnih, radnih, etičkih i estetskih navika učenika, kao i pobuđivanje matematičke radoznalosti;
- sticanje sposobnosti izražavanja matematičkim jezikom, jasnost i preciznost izražavanja u pismenom i usmenom obliku;
- usvajanje osnovnih činjenica o skupovima, relacijama i preslikavanjima;
- savlađivanje osnovnih operacija s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i usvajanje osnovnih svojstava tih operacija;
- upoznavanje najvažnijih geometrijskih objekata: linija, figura i tela, i razumevanje njihovih uzajamnih odnosa;
- osposobljavanje učenika za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama;
- priprema učenika za razumevanje odgovarajućih sadržaja prirodnih i tehničkih nauka;
- izgrađivanje pozitivnih osobina učenikove ličnosti, kao što su: sistematičnost, upornost, tačnost, urednost, objektivnost, samokontrola i smisao za samostalni rad;
- sticanje navika i umešnosti u korišćenju raznovrsnih izvora znanja.
Sedmi razred
(6 časova nedeljno, 216 časova godišnje)
Operativni zadaci
Učenike treba osposobiti da:
- shvate pojam kvadrata racionalnog broja i kvadratnog korena;
- umeju da odrede približnu vrednost broja √a(a Î Q, a > 0);
- shvataju realne brojeve kao dužinske mere, odnosno kao tačke na brojevnoj pravoj određene dužima koje predstavljaju takvu meru;
- razumeju potrebu korišćenja različitih pozicionih brojevnih sistema i umeju da prevode jedan zapis broja u drugi;
- upoznaju pojam stepena i operacije sa stepenima (izložilac stepena prirodan broj, izložilac stepena ceo broj);
- umeju da izvode osnovne računske operacije s polinomima, kao i druge identične transformacije ovih izraza (naznačene u programu);
- umeju da rastavljaju polinome na činioce koristeći formule za razliku kvadrata, zbir i razliku kubova, kvadrat i kub zbira i razlike;
- primenjuju svojstva polinoma na jednakosti i jednačine, nejednakosti i nejednačine, deljivost celih brojeva;
- upoznaju pravougli koordinatni sistem i njegovu primenu;
- dobro upoznaju direktnu i obrnutu proporcionalnost i praktične primene;
- upoznaju pojam relacije i funkcije i njihova osnovna svojstva;
- znaju Pitagorinu teoremu i umeju da je primene kod izučavanih geometrijskih figura u kojima se može uočiti pravougli trougao;
- dobro upoznaju geometriju trougla i njegove značajne tačke, prave i kružnice;
- znaju važnije teoreme planimetrije;
- poznaju najvažnija svojstva mnogougla i kruga; umeju da konstruišu pojedine pravilne mnogouglove (sa 3, 4, 6, 8 i 12 stranica) i da crtaju druge pravilne mnogouglove računajući centralni ugao i prenoseći ga uglomerom;
- znaju najvažnije obrasce u vezi s mnogouglom i krugom i da umeju da ih primene u odgovarajućim zadacima;
- upoznaju pojmove tetivnog i tangentnog četvorougla i njihove osobine;
- shvate pojam razmere duži i svojstva proporcije;
- znaju Euklidov algoritam za nalaženje najvećeg zajedničkog delioca brojeva;
- znaju da rešavaju zadatke iz elementarne teorije brojeva u vezi sa deljivošću, prostim brojevima, kao i jednostavnije Diofantove jednačine;
- znaju da rešavaju jednostavnije logičko-kombinatorne probleme, kao i elementarnije kombinatorne zadatke, korišćenjem pravila zbira i proizvoda;
- umeju da prevedu na matematički jezik i reše tekstualne zadatke;
- koriste elemente deduktivnog zaključivanja (i izvode jednostavnije dokaze u okviru izučavanih sadržaja).
SADRŽAJI PROGRAMA
Program nastave matematike realizuje se sa 6 časova nedeljno (ukupno 216), pri čemu je 3 časa namenjeno nastavi algebre, a 3 časa nastavi geometrije.
Napomena: Obavezna su četiri jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama 8 časova).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Radi lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja časova po temama po modelu: ukupan broj časova za temu (broj časova za obradu + broj časova za ponavljanje i uvežbavanje).
ALGEBRA
Realni brojevi - 20 (10 + 10) časova
Celi i racionalni algebarski izrazi - 42 (14 + 28) časa
Zavisne veličine i njihovo grafičko predstavljanje - 23 (8 + 15) časa
Elementarni zadaci iz teorije brojeva - 10 (5 + 5) časova
Logičko-kombinatorni zadaci - 5 (2 + 3) časova
Četiri jednočasovna pismena zadatka sa ispravkama - 8 časova
GEOMETRIJA
Mnogougao - 20 (8 + 12) časova
Pitagorina teorema - 30 (14 + 16) časova
Krug - 30 (14 + 16) časova
Sličnost - 20 (10 + 10) časova
Četiri jednočasovna pismena zadatka sa ispravkama - 8 časova
Realni brojevi - Uvesti pojam kvadrata racionalnog broja i ilustrovati ga površinom kvadrata. Insistirati na tome da je i kad je . Tema Realni brojevi nastavlja se predstavljanjem mernih brojeva duži na brojevnoj pravoj. Crtanje duži čiji je merni broj dati racionalan broj. Primer duži čiji merni broj nije racionalan; npr. otvara se pitanje koliki je merni broj stranice kvadrata čija je površina 2 i dokazuje (Aristotelov dokaz) da taj broj nije racionalan. Za takve brojeve kažemo da su iracionalni, a onda za racionalne i iracionalne koristimo zajednički naziv realni brojevi. Kao rezultat prethodnog, učenici dolaze do saznanja o uzajamno jednoznačnoj vezi između tačaka na pravoj s jedne, i realnih brojeva s druge strane.
Saopštiti učenicima da racionalni brojevi imaju konačan ili periodičan decimalan zapis, i na osnovu toga videti da iracionalni brojevi moraju imati beskonačan i neperiodičan decimalni zapis. Na konkretnom primeru pokazati kako se dolazi do približnih racionalnih vrednosti za npr. √2,uobičajenim postupkom: odgovarajući odsečak brojevne prave s celobrojnim krajevima podeliti na deset jednakih delova (dati geometrijsku konstrukciju deljenja duži na jednake delove) i taj postupak uzastopno ponavljati. Tačka koja predstavlja taj iracionalni broj uvek ostaje unutar jednog od dobijenih intervala. Krajevi intervala su označeni decimalnim razlomcima za koje se kaže da su približne vrednosti tog iracionalnog broja. Za grešku koja se tako čini treba govoriti da je manja od jednog celog, jednog desetog, jednog stotog itd. i nikakvu drugu priču o greškama pri zaokrugljivanju ne treba uključivati. Kad se gornji postupak deljenja intervala zamisli da se neograničeno nastavlja, nastaju decimalni razlomci sa neograničenim brojem decimala koji će predstavljati izabrani iracionalni broj.
Napomenuti da računanje sa realnim brojevima ide po istim pravilima koje učenici znaju da važe u polju racionalnih brojeva.
Celi i racionalni algebarski izrazi - Osnovni cilj ove teme jeste da se kod učenika izgradi navika (na osnovu poznavanja svojstava stepena) da uspešno vrše identične transformacije polinomijalnih izraza (polinoma). Realizacija ove teme započinje se daljom izgradnjom pojma stepena: upoznavanje stepena čiji je izložilac konkretan prirodan broj i operacija sa takvim stepenima, s primerima primene u fizici i drugim oblastima. Posle toga se može preći na upoznavanje pojma algebarskog izraza, uz izračunavanje vrednosti jednostavnijih izraza. Među algebarskim izrazima posebno se obrađuju polinomi.
Računske operacije s polinomima (u sređenom obliku), odnosno identične transformacije zbira i proizvoda polinoma, vrše se na osnovu poznatih zakona računskih operacija s brojevima (a to je slučaj i s bilo kojim izrazima). Detaljno obraditi rastavljanje na činioce primenom razlike kvadrata i kvadrata binoma; obraditi rastavljanje polinoma primenom razlike i zbira kubova i kuba binoma, korišćenjem jednostavnijih primera. Rastavljanje na činioce treba iskoristiti za rešavanje jednačina i nejednačina, dokazivanje jednostavnijih algebarskih jednakosti i nejednakosti, rešavanje zadataka u vezi sa deljivošću brojeva i primenu u geometriji.
Zavisneveličine i njihovo grafičko predstavljanje - Koordinatni sistem, koordinate tačke i rastojanje dve tačke izraženo preko njihovih koordinata. Primeri zavisnih veličina (vreme i temperatura, vreme punjenja bazena vodom i dubina vode, itd.) i njihovo grafičko predstavljanje. Čitanje svojstava sa grafika.
Uvodi se pojam funkcije i grafika funkcije. Ističu se osnovne osobine relacije i funkcije.
Definisati direktnu (i obrnutu) proporcionalnost, obraditi odgovarajuće funkcije i njihove grafike.
Obraditi proporciju i njene primene - proporcionalna podela, račun smeše, procentni račun, itd.
Elementarni zadaci iz teorije brojeva - Iako su učenici u prethodnim razredima obrađivali deljivost celih brojeva, treba poći od definisanja pojma deljivosti i osnovnih osobina deljivosti. Dokazuje se teorema o deljivosti sa ostatkom.
Obraditi pojmove NZD i NZS. Euklidov algoritam pokazati na primerima, a zatim i izvesti dokaz.
Upoznati učenike sa kanonskom faktorizacijom prirodnog broja uz naglašavanje jedinstvenosti takvog predstavljanja.
Zatim se može preći na Diofantove jednačine i njihovo rešavanje metodama poslednje cifre i algebarskih transformacija.
Logičko-kombinatorni zadaci - U okviru ove oblasti treba najpre obraditi problem prebrojavanja konačnih skupova, pravila zbira i proizvoda.
Centralna tema je Dirihleov princip i njegova primena.
Mnogougao - Polazeći od ranije stečenih znanja o pojedinim geometrijskim figurama (oblast, izlomljena linija, konveksna oblast, trougao, četvorougao), mnogougao treba definisati kao deo ravni ograničen mnogougaonom linijom. Treba obraditi zavisnost zbira uglova i broja dijagonala ma kog mnogougla od broja njegovih stranica, a zatim zavisnost među elementima pravilnog mnogougla kao i njegovu simetriju. Osim konstrukcija nekih pravilnih mnogouglova (sa 3, 4, 6, 8, 12 stranica), mogu se crtati i drugi pravilni mnogouglovi (sa 7, 9, 10,... stranica) uz korišćenje uglomera, ali se oni ne mogu konstruisati (skrenuti pažnju na takve pravilne n-touglove gde je n prost broj oblika 2p+1, p=2k, k=0,1.2). Pri tome treba jasno razlikovati konstrukciju od približnog crtanja.
Pitagorina teorema - Ova teorema izražava jednu značajnu vezu između stranica pravouglog trougla i ima široke primene u računskim i konstruktivnim zadacima, pa joj treba posvetiti odgovarajuću pažnju (nekoliko dokaza Pitagorine teoreme). Treba postići uvežbanost u njenoj primeni kod raznih figura u kojima se pojavljuje pravougli trougao. Takođe treba učenike uvežbati da neke trouglove s celobrojnim stranicama (na primer 3, 4, 5 i 5, 12, 13) prepoznaju kao pravougle (Pitagorine trojke). Korisno je navesti i neke primere praktične primene (recimo da provere da li su dva susedna zida prostorije ortogonalna ili da pomoću konopca sa čvorovima na 3., 7. i 12. metru iscrtaju na tlu prav ugao). Heronov obrazac za površinu trougla uraditi sa dokazima. Učenici takođe treba da nauče da konstruišu tačke brojevne prave koje odgovaraju brojevima √2, √3, √4, √5, 2√3 ...kao i duži koje su podudarne sa dužima za neke date duži a, b, c, d, k, i sl.
Krug - Osim uvođenja pojmova centralnog i periferijskog ugla kruga i uočavanja i dokazivanja njihovog odnosa, centralna tema treba da bude određivanje obima i površine kruga. To treba započeti kroz praktične aspekte problema (put koji pređe točak,...). Dobro je da se eksperimentalnim putem oseti, odnosno konstatuje, stalnost odnosa obima i prečnika kruga uz uvođenje broja π i informativno upoznavanje učenika s njegovom (iracionalnom) prirodom. Po obradi obima i površine kruga izvesti obrasce za dužinu kružnog luka, površinu kružnog isečka i površinu kružnog prstena.
U praktičnim izračunavanjima za π ne treba uvek uzimati približnu vrednost 3,14, nego povremeno raditi i s drugim približnim vrednostima (3,142; 3,1427; 22/7 ili manje tačnim 3,1). Dati informaciju o broju poznatih decimala za broj π i navesti njegovu približnu vrednost sa, recimo, 10 decimala. Posvetiti pažnju tangentnim i tetivnim četvorouglovima. Osposobiti učenike da deduktivnim načinom razmišljanja dolaze do rešavanja složenijih zadataka (primena podudarnosti trouglova, Ojlerova prava i Ojlerov krug,...)
Sličnost - Dva niza realnih brojeva a, b, c,... i a′, b′, c′,... su proporcionalni ako je Trouglovi sa jednakim uglovima se definišu kao slični. Kod sličnih trouglova analogne stranice su proporcionalne. Primene: priča o Talesu i faraonu, određivanje visine drveta merenjem uglova i dužine njegove senke, merenje rastojanja do nepristupačnih mesta, itd. Stavovi sličnosti, konstrukcije primenom sličnosti. Rešavati složenije zadatke u kojima kroz primenu sličnosti učenik mora da primeni prethodno stečeno znanje iz geometrije (mnogougao, krug,...). Izvesti Pitagorinu teoremu primenom sličnosti. Učenik bi trebalo da nauči osnovna svojstva potencije tačke u odnosu na krug i shvati zlatni presek. Napraviti korelaciju između zlatnog preseka u okviru matematike i njegovog pojavljivanja u prirodi, arhitekturi, i sl.
Dodatna nastava
Sadržaji dodatne nastave moraju, pre svega, biti u vezi sa sadržajima programa za 7. razred i na taj način biti njihova intenzivnija obrada. Uz to, mogu da se obrađuju i zanimljive teme u skladu sa interesovanjima učenika.
Osmi razred
(6 časova nedeljno, 204 časa godišnje)
Operativni zadaci
Učenike treba osposobiti da:
- umeju da rešavaju linearne jednačine (nejednačine) i sisteme linearnih jednačina s jednom i dve nepoznate na osnovu ekvivalentnih transformacija, kao i da rešenja tumače grafički;
- odgovarajuće tekstualne zadatke izraze matematičkim jezikom i reše ih koristeći jednačine;
- znaju da rešavaju linearne jednačine, nejednačine i njihove sisteme koji, osim nepoznatih, sadrže i parametre i da vrše odgovarajuću diskusiju;
- umeju da rešavaju jednačine i nejednačine sa racionalnim izrazima svodeći ih na linearne;
- savladaju pojam linearne funkcije i njenih svojstava, tako da mogu da crtaju i čitaju razne grafike linearnih funkcija;
- umeju da sastavljaju tabele i crtaju odgovarajuće grafikone-dijagrame raznih stanja, pojava i procesa; umeju da izračunaju medijanu i da je koriste;
- znaju i umeju da primene trigonometrijske funkcije ugla, sinusnu i kosinusnu teoremu;
- shvate međusobne odnose tačaka, pravih i ravni u prostoru;
- razumeju potrebu za deduktivnim prilazom Euklidskoj geometriji i znaju da izvedu osnovne stavove iz njenih aksioma;
- nauče elemente i svojstva geometrijskih tela (prizma, piramida, valjak, kupa i lopta); umeju da crtaju mreže i da računaju površinu i zapreminu tela; umeju da rešavaju složenije probleme u vezi sa površinom i zapreminom tela;
- primenjuju znanja o geometrijskim telima u praksi, povezujući sadržaje matematike i drugih oblasti;
- znaju da koriste i dokažu jednostavnije nejednakosti (posebno nejednakost između sredina za dva i tri broja);
- umeju da rešavaju elementarne probleme sa ekstremnim vrednostima;
- umeju da rešavaju zadatke iz teorije brojeva korišćenjem kongruencija;
- razumeju pojam opšteg rešenja i umeju da rešavaju linearnu Diofantovu jednačinu;
- primenjuju elemente deduktivnog zaključivanja.
SADRŽAJI PROGRAMA
Program nastave matematike realizuje se sa 6 časova nedeljno (ukupno 204), pri čemu je 3 časa namenjeno nastavi algebre, a 3 časa nastavi geometrije.
ALGEBRA
(3 časa nedeljno)
LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE S JEDNOM NEPOZNATOM
Osnovna svojstva jednakosti.
Ekvivalentnost jednačina; rešavanje linearne jednačine sa jednom nepoznatom.
Osnovna svojstva nejednakosti.
Ekvivalentnost nejednačina; rešavanje linearnih nejednačina s jednom nepoznatom.
Primeri primena.
LINEARNA FUNKCIJA
Linearna funkcija (y=ax+b); implicitni oblik.
Grafik linearne funkcije; nula i znak funkcije; tok linearne funkcije.
Jednačine i nejednačine sa apsolutnim vrednostima.
GRAFIČKO PREDSTAVLJANJE STATISTIČKIH PODATAKA
Predstavljanje zavisnih veličina tabelarno i u koordinatnom sistemu. Grafičko predstavljanje statističkih podataka u obliku dijagrama.
Računanje srednje vrednosti i medijane. Poređenje vrednosti uzorka sa srednjom vrednošću.
SISTEMI LINEARNIH JEDNAČINA S DVE NEPOZNATE
Linearna jednačina s dve nepoznate i pojam rešenja.
Pojam sistema linearnih jednačina s dve nepoznate; ekvivalentnost sistema linearnih jednačina.
Rešavanje sistema metodom zamene i metodom suprotnih koeficijenata.
Grafički prikaz rešavanja.
Primeri primene.
ELEMENTARNA TEORIJA BROJEVA
Kongruencije po modulu.
Linearne Diofantove jednačine.
NEJEDNAKOSTI
Jednostavnije nejednakosti. Osnovne nejednakosti između sredina.
Elementarni problemi s ekstremnim vrednostima.
Napomena: Obavezna su četiri jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama 8 časova).
Sličnost i površine (obnavljanje i utvrđivanje gradiva sedmog razreda).
Trigonometrijske funkcije oštrog ugla; osnovne trigonometrijske identičnosti.
Trigonometrijski krug. Trigonometrijske funkcije tupog ugla i veza sa oštrim uglom.
Sinusna teorema. Kosinusna teorema. Poluprečnik opisanog kruga trougla. Izračunavanje težišne duži preko stranica trougla. Primene sinusne i kosinusne teoreme.
Rešavanje pravouglog trougla.
TAČKA, PRAVA I RAVAN
Međusobni odnos tačke i prave, tačke i ravni. Kratak pregled aksioma i istorijski osvrt na razvoj (Euklidske) geometrije.
Određenost prave i ravni.
Prave u prostoru; mimoilazne prave.
Međusobni odnos prave i ravni. Normala iz tačke na ravan i normalna ravan iz tačke na pravu. Rastojanje tačke i ravni.
Međusobni odnos dveju ravni; paralelne i normalne ravni.
Diedar.
Ortogonalna projekcija na ravan (tačke, duži i prave). Nagibni ugao prave prema ravni. Površina projektovane figure.
Rogalj.
Poliedar. Jednostavnija kombinatorna svojstva poliedra. Pravilni poliedri. Oktaedar, dodekaedar i ikosaedar. Ojlerova teorema za poliedre.
PRIZMA
Prizma: pojam, vrste, elementi.
Mreža prizme.
Površina prizme (pravilna trostrana, četvorostrana i šestostrana prizma).
Zapremina prizme. Masa tela.
PIRAMIDA
Piramida; pojam, vrste, elementi.
Mreža piramide.
Površina piramide (pravilna trostrana, četvorostrana i šestostrana piramida).
Zapremina piramide.
VALJAK
Pojam, vrste i elementi valjka. Valjak kao obrtno telo. Prav valjak.
Cilindrična (valjkasta) površ. Mreža valjka.
Površina valjka.
Zapremina valjka. Složena tela, tela upisana i opisana oko drugih tela.
KUPA
Pojam, vrste i elementi kupe. Kupa kao obrtno telo. Prava kupa.
Konusna površ. Mreža kupe.
Površina kupe.
Zapremina kupe.
LOPTA
Pojam i elementi lopte.
Lopta kao obrtno telo.
Površina lopte.
Zapremina lopte.
Napomena: Obavezna su četiri jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama 8 časova).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Radi lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja časova po temama po modelu - ukupan broj časova za temu (časovi za obradu + časovi za ponavljanje i uvežbavanje).
ALGEBRA
Linearne jednačine i nejednačine s jednom nepoznatom - 28 (10 + 18) časova
Linearna funkcija. Grafičko predstavljanje statističkih podataka - 24 (10 + 14) časa
Sistemi linearnih jednačina s dve nepoznate - 22 (8 + 14) časa
Elementarna teorija brojeva - 10 (4 + 6) časova
Nejednakosti - 10 (4 + 6) časova
Četiri jednočasovna pismena zadatka sa ispravkama - 8 časova
Četiri jednočasovna pismena zadatka sa ispravkama - 8 časova
Linearne jednačine i nejednačine - U okviru ove teme rešavaju se složeniji primeri primenom pravila kojima se jednačine i nejednačine transformišu u njima ekvivalentne (potrebno je obnoviti pojam algebarskog izraza sa promenljivom i osnovna pravila računanja s brojevima).
Istaći činjenicu da su vrednosti dva ekvivalantna izraza (tj. izraza koji se jedan od drugog mogu dobiti primenom osobina računskih operacija i pravila računanja) jednake za sve dopustive vrednosti promenljivih. Iz ovoga, na primer, sledi da su linearne jednačine ¦(x)=g(x) i ¦(x)=h(x) (ili npr. nejednačine ¦(x)>g(x) i ¦(x)>h(x), tj. ¦(x)<g(x) i ¦(x)<h(x)) ekvivalentne ako je izraz g(x) ekvivalentan izrazu h(x).
Treba naglasiti da je algebarski izraz s promenljivom x linearan ako je ekvivalentan izrazu oblika ax+b, a jednačina (nejednačina) je linearna ako je ekvivalentna jednačini (nejednačini) oblika ax+b=0 (ax+b>0, ax+b<0, ax+b≥0, ax+b≤0).
Birati primere koji će zahtevati jednostavnije, ali i nešto složenije transformacije algebarskih izraza i tako iskoristiti ovu temu i za obnavljanje gradiva sedmog razreda.
Detaljno obraditi jednačine i nejednačine sa apsolutnim vrednostima.
Posebnu pažnju posvetiti primerima primene linearnih jednačina i nejednačina (problemi kretanja, geometrija, problemi mešanja, i sl.).
Linearna funkcija - O pojmu funkcije bilo je reči u sedmom razredu. Obnoviti pojmove i osnovne osobine relacije i funkcije.
Detaljno obraditi linearnu funkciju i njena svojstva i naučiti učenike da crtaju grafik linearne funkcije i čitaju njena svojstva.
Obraditi funkciju y = |x|, njene osobine i grafik.
Ukazati na primenu linearnih jednačina i jednačina sa apsolutnim vrednostima (posebno kod diskusije broja rešenja jednačine sa parametrom).
Grafičko predstavljanje statističkih podataka - Za primere statističkih podataka pomenutih u sadržaju programa birati podatke koje učenici ovog uzrasta razumeju i koji za njih imaju relevantno značenje: školske ocene i proseci, rezultati medicinskih merenja i slične podatke iz svakodnevnog života.
Sistemi linearnih jednačina s dve nepoznate - Učenici treba da upoznaju linearnu jednačinu s dve nepoznate, grafik jednačine s dve nepoznate (prava) i pojam sistema jednačina; oni treba da znaju da je grafik jednačine ax + by + c =0 (a ≠ 0 ili b ≠0) prava, kao i da umeju da nacrtaju taj grafik. Rešavati sisteme grafičkim metodom, metodom zamene i suprotnih koeficijenata.
Obraditi rešavanje sistema linearnih jednačina Gausovim metodom eliminacije, kao i diskusiju rešenja sistema sa parametrima.
Značajnu pažnju treba posvetiti primeni sistema linearnih jednačina.
Elementarna teorija brojeva - Uvesti pojam relacije kongruencije po modulu i obraditi njene osobine. Upoznati učenike sa pojmom potpunog sistema ostataka. Produbljivanje teme (Ojlerova funkcija, Ojlerova teorema, mala Fermaova teorema, Vilsonova teorema) ostaviti za časove dodatne nastave.
Definisati linearnu Diofantovu jednačinu i motivisati učenike da razmisle kada takva jednačina ima, a kada nema rešenja. Osim linearnih Diofantovih jednačina, treba birati primere nelinearnih jednačina čije rešavanje se svodi na linearnu.
Nejednakosti - Podsećanje na osnovne osobine nejednakosti i nejednakost a2≥0. Centralna tema su nejednakosti između sredina (aritmetička, geometrijska, harmonijska, kvadratna).
Sličnost i trigonometrija pravouglog trougla - Obnoviti gradivo sedmog razreda. Učenici treba da savladaju osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija, odnos stranica i uglova, da dokazuju osnovne trigonometrijske identičnosti kao i da razumeju trigonometrijski krug. Sinusnu i kosinusnu teoremu uraditi sa dokazima. Na kraju ovog poglavlja učenici treba da znaju da primene osnovna trigonometrijska svojstva pravouglog trougla u složenijim zadacima.
Tačka, prava, ravan - Učenike upoznati s međusobnim odnosima tačaka, pravih i ravni u prostoru i korišćenjem modela i objekata u realnom okruženju i na slikama (crtežima) kojima se predstavljaju. Oprezno uvesti aksiomatsko zasnivanje Euklidske geometrije - bez preterivanja (cilj je da učenici shvate potpunost geometrije, a samim tim matematike kao nauke). Elemente koji određuju ravan (tri nekolinearne tačke, dve prave koje se seku ili su paralelne), odnos dveju ravni, diedar i njegov ugao, mimoilazne prave i zajednička normala istih, predstavljati slikama i tako razvijati tu vrstu prostornog sagledavanja.
Posebno posvetiti pažnju odnosu između ravni i na njoj normalne prave. Ortogonalna projekcija tačke na ravan i ortogonalno projektovanje (tačka-po-tačka) duži, trouglova i četvorouglova. Uočavati dve, tri, odnosno četiri tačke ovih objekata koje potpuno određuju tu projekciju i zapažati kad i koja od njihovih svojstava se čuvaju pri tom projektovanju, a koja ne. Nastavnik treba da demonstrira ova svojstva koristeći pripremljeni materijal.
Obraditi triedar i odnos njegovih uglova, kao i konveksni rogalj (korišćenjem jednostavnog papirnog modela može se demonstrirati da je zbir njegovih ivičnih uglova manji od 360°).
Poliedar kao telo ograničeno konačnim brojem poligona. Neki osnovni poliedri će se detaljnije obrađivati.
Geometrijska tela - Da bi učenici što lakše upoznali geometrijska tela (prizmu, piramidu, valjak, kupu i loptu) i njihove elemente i svojstva, kao i naučili da izračunavaju površine i zapremine ovih tela, treba koristiti njihove modele, mreže, skice i slike. Preporučljivo je da i sami učenici crtaju mreže i izrađuju modele proučavanih tela. Izvođenje formule za zapreminu vezivati za prihvaćenu formulu za zapreminu kvadra. Pogodnim primerima iz fizike pokazati vezu između zapremine, mase i gustine tela.
Računati površine i zapremine preko osnovnih elemenata (datih odgovarajućim formulama) kao i s njima zavisnih elemenata (dužine ivica, bočne visine, poluprečnika opisanog ili upisanog kruga, itd.). Praktično primenjivati ova znanja kroz različite konkretne primere računanja površina i zapremina objekata iz okruženja. Računati površine i zapremine složenijih tela uz primenu stečenog znanja.
Poželjno je da se smišljenim planiranjem nastave izvrši neophodno ponavljanje i povezivanje gradiva iz prethodnih razreda i tekućeg gradiva, što bi doprinelo da učenici na kraju osnovne škole imaju zaokružena i sistematizovana matematička znanja.
Dodatna nastava
Sadržaji dodatne nastave moraju, pre svega, biti u vezi sa sadržajima programa za 8. razred i na taj način biti njihova intenzivnija obrada. Uz to, mogu da se obrađuju i zanimljive teme u skladu sa interesovanjima učenika.
TEHNIČKO I INFORMATIČKO OBRAZOVANJE
Cilj i zadaci
Cilj nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja jeste da svi učenici steknu bazičnu jezičku, tehničku i informatičku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da se upoznaju sa tehničko-tehnološki razvijenim okruženjem, razviju tehničko mišljenje, tehničku kulturu, radne veštine i kulturu rada.
Zadaci nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja su:
- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja budu u punoj meri realizovani;
- sticanje osnovnog tehničkog i informatičkog obrazovanja i vaspitanja;
- sticanje osnovnih tehničko-tehnoloških znanja, umenja, veština i osposobljavanje učenika za njihovu primenu u učenju, radu i svakodnevnom životu;
- shvatanje zakonitosti prirodnih i tehničkih nauka;
- saznavanje osnovnog koncepta informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i uloge IKT u različitim strukama i sferama života;
- osposobljavanje učenika da rade na jednom od operativnih sistema i nekoliko najčešće korišćenih korisničkih programa, kao i sticanje navike da ih učenik koristi u svakodnevnim aktivnostima;
- da učenik savlada upotrebu računara sa gotovim programima za obradu teksta, prezentacije, grafičke prikaze i komunikaciju putem interneta;
- osposobljavanje učenika za optimalno prilagođavanje računarskog okruženja sopstvenim potrebama;
- obučiti učenika za rukovanje računarom koje obezbeđuje sigurnost u radu i dugotrajniju ispravnost računara;
- razvoj stvaralačkog i kritičkog mišljenja kod učenika;
- razvoj sposobnosti praktičnog stvaranja kod učenika, odnosno realizacije sopstvenih ideja prema sopstvenom planu rada kao i afirmacija kreativnosti i originalnosti;
- razvoj psihomotornih sposobnosti;
- usvajanje pretpostavki za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima društveno korisnog rada;
- savladavanje osnovnih principa rukovanja različitim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanja tehnološkim procesima;
- razvijanje preciznosti u radu, kao i upornosti i istrajnosti prilikom rešavanja zadataka;
- sticanje radnih navika i osposobljavanje za saradnju i timski rad;
- savladavanje raznih oblika tehničke komunikacije (tehnička terminologija, crtež);
- sticanje znanja za korišćenje mernih instrumenata;
- prepoznavanje elemenata (komponenata) iz oblasti građevinarstva, mašinstva, elektrotehnike, elektronike i njihovo komponovanje u jednostavnije funkcionalne celine (grafički i kroz modele, makete ili predmete);
- razumevanje tehnoloških procesa i proizvoda različitih tehnologija;
- prepoznavanje prirodnih resursa i njihove ograničenosti u korišćenju;
- odabiranje optimalnih sistema upravljanja za dinamičke konstrukcije (modele);
- izrada ili primena jednostavnijih programa za upravljanje preko računara;
- upoznavanje ekonomskih, tehničko-tehnoloških, ekoloških i etičkih aspekata rada i proizvodnje i njihov značaj za razvoj društva;
- upoznavanje sa merama i sredstvima za ličnu zaštitu pri radu;
- poznavanje mera zaštite i unapređenja životnog okruženja kao i potrebe za njegovu obnovu;
- da učenici na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja pravilno odaberu svoju buduću profesiju i dr.
Naziv predmeta
TEHNIKA I TEHNOLOGIJA
Cilj
Cilj nastave i učenja tehnike i tehnologije je
da učenik razvije tehničko-tehnološku pismenost, da izgradi odgovoran odnos prema radu i
proizvodnji, životnom i radnom okruženju, korišćenju tehničkih i tehnoloških resursa, stekne
bolji uvid u sopstvena profesionalna interesovanja i postupa preduzimljivo i inicijativno.
Razred
Sedmi
Godišnji fond časova
36 časova
ISHODI Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:
OBLAST/TEMA
SADRŽAJI
- poveže razvoj mašina i njihov doprinos podizanju kvaliteta
života i rada;
- poveže ergonomiju sa zdravljem i komforom ljudi pri upotrebi tehničkih sredstava;
- analizira da li je korišćenje određene poznate tehnike i tehnologije u skladu sa očuvanjem
životne sredine;
- istraži mogućnosti smanjenja troškova energije u domaćinstvu;
ŽIVOTNO I RADNO OKRUŽENJE
Pojam, uloga i razvoj mašina i mehanizama.
Potrošnja energije u domaćinstvu i mogućnosti uštede.
Uticaj dizajna i pravilne upotrebe tehničkih sredstava na zdravlje ljudi.
Zavisnost očuvanja životne sredine od tehnologije.
Profesije (zanimanja) u oblasti proizvodnih tehnika i tehnologija.
- poveže zanimanja u oblasti proizvodnih tehnika
i tehnologija sa sopstvenim interesovanjem;
- samostalno crta skicom i tehničkim crtežom predmete koristeći ortogonalno i prostorno prikazivanje;
- koristi CAD tehnologiju za kreiranje tehničke dokumentacije;
- upravlja modelima koristeći računar;
- objasni ulogu osnovnih komponenti računara, tableta, pametnih telefona i ostalih savremenih
IKT uređaja;
- argumentuje značaj racionalnog korišćenja raspoloživih resursa na Zemlji;
- obrazloži značaj primene savremenih mašina u mašinskoj industriji i prednosti robotizacije
proizvodnih procesa;
- objasni osnove konstrukcije robota;
- samostalno/timski istraži i reši zadati problem u okviru projekta;
- izradi proizvod u skladu sa principima bezbednosti na radu;
- timski predstavi ideju, postupak izrade i proizvod;
- kreira reklamu za izrađen proizvod;
- vrši e-korespodenciju u skladu sa pravilima i preporukama sa ciljem unapređenja prodaje;
- procenjuje svoj rad i rad drugih na osnovu postavljenih kriterijuma (preciznost, pedantnost
i sl.).
TEHNIČKA I DIGITALNA PISMENOST
Specifičnosti tehničkih crteža u mašinstvu.
Ortogonalno i prostorno prikazivanje predmeta.
Korišćenje funkcija i alata programa za CAD.
Osnovne komponente IKT uređaja.
Upravljanje i kontrola korišćenjem računarske tehnike i interfejsa.
RESURSI I PROIZVODNJA
Racionalno korišćenje resursa na Zemlji i očuvanje i zaštita
životne sredine.
Proizvodne mašine: vrste, princip rada, pojedinačna i serijska proizvodnja.
Pojam, vrste, namena i konstrukcija robota (mehanika, pogon i upravljanje).
KONSTRUKTORSKO MODELOVANJE
Pronalaženje informacija, stvaranje ideje i definisanje
zadatka.
Samostalan/timski rad na projektu.
Izrada tehničke dokumentacije izabranog modela ručno ili uz pomoć računarskih aplikacija.
Realizacija projekta - izrada modela korišćenjem alata i mašina u skladu sa principima bezbednosti
na radu.
Predstavljanje ideje, postupaka izrade i proizvoda.
Procena sopstvenog rada i rada drugih na osnovu postavljenih kriterijuma.
Upotreba elektronske korespodencije sa ciljem unapređenja proizvoda.
Određivanje okvirne cene troškova i vrednost izrađenog modela.
Kreiranje reklame za izrađen proizvod.
Ključni pojmovi sadržaja: mašinstvo, tehnička dokumentacija, energetika,
zaštita lične bezbednosti i životne sredine, preduzimljivost i inicijativa.
UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA
Nastavni predmet tehnika i tehnologija namenjen je razvoju osnovnih
tehničkih kompetencija učenika radi njegovog osposobljavanja za život i rad u svetu koji
se tehnički i tehnološki brzo menja. Jedan od najvažnijih zadataka je da kod učenika razvija
svest o tome da primena stečenih znanja i veština u realnom okruženju podrazumeva stalno
stručno usavršavanje i celoživotno učenje, kao i da je razvijanje preduzimljivosti jedan
od važnih preduslova ličnog i profesionalnog razvoja.
Program nastave i učenja za sedmi razred orijentisan je na ostvarivanje
ishoda.
Ishodi su iskazi o tome šta učenici umeju da urade na osnovu znanja koja
su stekli učeći predmet tehnika i tehnologija. Predstavljaju opis integrisanih znanja,
veština, stavova i vrednosti učenika u četiri nastavne teme: životno i radno okruženje,
tehnička i digitalna pismenost, resursi i proizvodnja i konstruktorsko modelovanje.
I. PLANIRANJE NASTAVE I UČENJA
Polazeći od datih ishoda i sadržaja nastavnik najpre kreira svoj godišnji-globalni
plan rada iz koga će kasnije razvijati svoje operativne planove. Definisani ishodi olakšavaju
nastavniku dalju operacionalizaciju ishoda na nivo konkretne nastavne jedinice. Pri planiranju
treba, takođe, imati u vidu da se ishodi razlikuju, da se neki lakše i brže mogu ostvariti,
ali je za većinu ishoda potrebno više vremena i više različitih aktivnosti. Nastava se ne
planira prema strukturi udžbenika, jer učenici ne treba da uče lekcije po redu, već da istražuju
udžbenik kao jedan od izvora podataka i informacija kako bi razvijali međupredmetne kompetencije.
Pored udžbenika, kao jednog od izvora znanja, na nastavniku je da učenicima omogući uvid
i iskustvo korišćenja i drugih izvora saznavanja.
Nastavnik je u planiranju, pripremi i ostvarivanju nastave i učenja autonoman.
Za svaki čas treba planirati i pripremiti sredstva i načine provere ostvarenosti projektovanih
ishoda.
Posete muzejima tehnike, sajmovima i obilaske proizvodnih i tehničkih objekata
treba ostvarivati uvek kada za to postoje uslovi, radi pokazivanja savremenih tehničkih dostignuća,
savremenih uređaja, tehnoloških procesa, radnih operacija i dr. Kada za to ne postoje odgovarajući
uslovi, učenicima treba obezbediti multimedijalne programe u kojima je zastupljena ova tematika.
S obzirom da je nastava tehnike i tehnologije teorijsko-praktičnog karaktera,
časove treba realizovati podelom odeljenja na 2 (dve) grupe, sa najviše 20 učenika.
II. OSTVARIVANJE NASTAVE I UČENJA
Učenici u sedmom razred dolaze sa izvesnim znanjem iz oblasti tehnike i
tehnologije koja su stekli u prethodnim razredima, kao i sa određenim životnim iskustvima
u korišćenju različitih uređaja. Na tome treba graditi dalje sticanje znanja, ovladavanje
veštinama vodeći računa da su izuzetno važni ishodi ovog predmeta formiranje pravilnih stavova
prema tehnici i tehnologiji gde je čovek lično odgovoran za njihovu upotrebu i zloupotrebu,
kao i za zaštitu životne sredine. Realizacijom vežbi učenici otkrivaju i rešavaju jednostavne
tehničke i tehnološke probleme, upoznaju primenu prirodnih zakonitosti u praksi, formiraju
svest o tome kako se primenom tehnike i tehnologije menja svet u kome žive. Oni uočavaju
kako na okolinu tehnika utiče pozitivno, a kako ponekad narušava prirodni sklad i kako se
mogu smanjiti štetni uticaji na prirodno okruženje čime razvijaju svest o potrebi, značaju
i načinima zaštite životne sredine.
Životno i radno okruženje
Da bi se dostigli ishodi za ovu oblast potrebno je povezivati sadržaje
ostalih oblasti sa primerima sa kojima se učenici gotovo svakodnevno sreću, stimulisati ih
da prepoznaju uticaj tehnologije na život i rad u svom okruženju kao i da steknu znanja o
tome kako su ljudi do sada rešavali probleme u borbi za preživljavanje.
Potrebno je uputiti učenike da pronalaze i otkrivaju prednosti i protivrečnosti
ubrzanog razvoja tehnologije metodom istraživačkog rada u grupama.
Posebnu pažnju treba obratiti uticaju tehnologije na životnu sredinu, a
naročito na eksploataciju sirovina, zagađenje vazduha proizvodnju toksičnih otpada i njihov
uticaj na klimatske promene. Preporuka je da se što više koriste multimedijalni materijali,
kako gotovi, tako i oni koje su učenici izradili.
Na životnu sredinu veoma utiče i energetska efikasnost. Da bi učenici što
lakše usvojili pojam uštede energije, potrebno je uputiti ih da na primeru svog domaćinstva
istraže kolika je potrošnja energije, koji su najveći potrošači i šta bi bilo najbolje učiniti
da bi se potrošnja smanjila. Ovo je potrebno ostvariti zadajući učenicima da prikupe i obrade
podatke o potrošnji pojedinih dostupnih uređaja i ukupnoj količini potrošene energije na
mesečnom nivou. U zavisnosti od sredine, može se istraživati i potrošnja goriva (grejanje,
samostalni prevoz) i mogućnosti uštede.
U okviru aktivnosti u kojima koriste mašine i alate učenici su gotovo svakodnevno
izloženi uticaju dizajna na komforno i bezbedno rukovanje mašinama i uređajima. Bez dubljeg
zadiranja u pojam ergonomije objasniti učenicima kako je dobar dizajn preduslov za kvalitetniji
i bezbedniji rad, kao i na koji način se treba prilagoditi (stav, pravilno držanje, bezbedna
rastojanja od mašina, ekrana) radi postizanja komfora i očuvanja zdravlja.
Preporučeni broj časova je četiri.
Tehnička i digitalna pismenost
Ova oblast se oslanja na usvojena znanja učenika iz tehničkog crtanja u
prethodnim razredima. Potrebno je upoznati i osposobiti učenike za ortogonalno i prostorno
predstavljanje predmeta i korišćenje računarskih aplikacija za CAD. U okviru aplikacije učenici
najpre kreiraju model koristeći 2D prikaz na osnovu podataka koje čitaju sa tehničkog crteža.
Korišćenjem 3D modela učenici aktiviraju osnovne tehnike dizajna sa ciljem samostalnog kreiranja
tehničkog crteža u skladu sa standardima. Kreirati vežbu u okviru koje učenici analiziraju
element složenije geometrije, izrađuju model koristeći CAD i renderuju ga.
Učenike treba upoznati sa namenom osnovnih elektronskih komponenti računara
i ostalih IKT uređaja. Ukoliko vremenski okvir dozvoljava, učenike upoznati i sa načinom
funkcionisanja pojedinih komponenti, ali na elementarnom nivou korišćenjem računarskih simulacija
i animacija. Kod učenika treba razviti svest o značaju korišćenja računarske tehnike u aparatima,
uređajima i proizvodnim procesima i objasniti pojam i ulogu interfejsa u upravljanju i kontroli.
Ukoliko škola poseduje odgovarajuću opremu, realizovati vežbe u kojima će učenici upravljati
modelom koristeći računar i interfejs ili istu aktivnost realizujte korišćenjem računarskih
simulacija.
Preporučen broj časova za realizaciju ove oblasti je 16.
Resursi i proizvodnja
Upoznati učenike sa značajem racionalnog korišćenja resursa i principima
očuvanja životne sredine. Ukoliko ima mogućnosti, organizovati posetu ustanovi ili pogonu
čija je delatnost direktno ili indirektno vezana za navedene principe. Postaviti učenicima
zadatak za samostalan rad u okviru koga će u svom domaćinstvu istražiti u kojoj meri i na
koji način se oni ostvaruju.
Učenike upoznati sa savremenim proizvodnim mašinama u mašinskoj industriji
i značajem njihove primene u pojedinačnoj i serijskoj proizvodnji.
Uvesti pojam robotike i objasniti njen značaj u savremenoj industriji.
Ukoliko postoji mogućnost, demonstrirati rad školskog robota ili koristiti računarsku simulaciju.
Upoznati učenike sa osnovama konstrukcije robota i ulogom pojedinih delova.
Preporučen broj časova za realizaciju ove oblasti je osam.
Konstruktorsko modelovanje
U ovom delu programa učenici kroz praktičan rad primenjuju prethodno stečena
znanja i veštine. Sadržaje treba realizovati kroz učeničke projekte, od grafičkog predstavljanja
zamisli, preko planiranja, izvršavanja radnih operacija, marketinga do procene i vrednovanja.
Nastaviti sa algoritamskim pristupom u konstruktorskom modelovanju posebno u pristupu razvoja
tehničkog stvaralaštva - od ideje do realizacije.
Jedan od aspekta upotrebe računara i perifernih uređaja je i u funkciji
upravljanja tehničkim sistemima i procesima (interfejs - sistem veza sa računarom) i konstrukcijom
robota.
Pošto se učenici slobodno opredeljuju za određenu aktivnost u okviru date
teme, jedan od koraka ka definisanju svoga projekta, je pronalaženje informacija, stvaranje
ideje i definisanje zadatka. Potrebno je da učenici koriste podatke iz različitih izvora,
samostalno pronalaze informacije o uslovima, potrebama i načinu realizacije makete/modela
koristeći IKT i adekvatnu literaturu. Isto tako, mora se voditi računa o principu ekonomičnog
iskorišćenja materijala i racionalnog odabira alata i mašina primenjujući procedure u skladu
sa principima bezbednosti na radu. U projekat se može uključiti i više učenika (timski rad)
ukoliko je rad složeniji, odnosno ako se učenici za takav vid saradnje odluče. U svrhu bolje
koordinacije članova tima treba uputiti učenike na upotrebu elektronske korespodencije sa
ciljem unapređenja rada na realizaciji projekta.
Izbor modula aktivnosti prilagoditi postojećim uslovima rada tj. opremljenosti
kabineta za tehniku i tehnologiju alatima i materijalom.
Prilikom izrade tehničke dokumentacije izabranog modela, ručno ili uz pomoć
računarskih aplikacija, primenjivati naučeno: prostorno prikazivanje predmeta, ortogonalno
projektovanje kao i specifičnosti tehničkog crtanja u oblasti mašinstva. Treba nastojati
da se ostvaruje kontinuitet informatičke pismenosti s ciljem da učenici nauče da koriste
računar za crtanje i izradu prezentacija.
Po završetku radova treba organizovati predstavljanje ideje od koje se
pošlo, postupaka izrade i gotovog proizvoda. U ovoj etapi se vrši i procena sopstvenog rada
i rada drugih na osnovu postavljenih kriterijuma (urednost, sistematičnost, zalaganje, samoinicijativnost,
kreativnost i dr.).
Na osnovu utrošenog materijala, energije i rada realizatori (pojedinac
ili tim) treba da iskažu okvirne cene troškova i vrednost izrađenog modela. U skladu sa preduzetničkim
aspektima, realizatori treba da izrade i odgovarajuće materijale za reklame za izrađeni proizvod.
Preporučen broj časova za realizaciju ove oblasti je osam.
III. PRAĆENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I UČENJA
U nastavi orijentisanoj na dostizanje ishoda vrednuju se proces i produkti
učenja.
U procesu ocenjivanja potrebno je uzeti u obzir sve aktivnosti učenika
(urednost, sistematičnost, zalaganje, samoinicijativnost, kreativnost i dr.).
Vrednovanje aktivnosti, naročito ako je timski rad u pitanju, potrebno
je obaviti sa grupom tako da se od svakog člana traži mišljenje o sopstvenom radu i o radu
svakog člana ponaosob (tzv. vršnjačko ocenjivanje).
Prilikom svakog vrednovanja postignuća potrebno je da nastavnik sa učenicima
dogovori pokazatelje na osnovu kojih svi mogu da prate napredak u učenju. Na taj način učenici
će biti podstaknuti da promišljaju o kvalitetu svog rada i načinima kako ga unaprediti. Ocenjivanje
tako postaje instrument za napredovanje u učenju. Na osnovu rezultata praćenja i vrednovanja,
zajedno sa učenicima treba planirati proces učenja i birati pogodne strategije učenja.
Naziv predmeta
INFORMATIKA I RAČUNARSTVO
Cilj
Cilj učenja Informatike i računarstva je osposobljavanje
učenika za upravljanje informacijama, bezbednu komunikaciju u digitalnom okruženju, kreiranje
digitalnih sadržaja i računarskih programa za rešavanje različitih problema u društvu koje
se razvojem digitalnih tehnologija brzo menja.
Razred
sedmi
Godišnji fond časova
36 časova
ISHODI Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:
OBLAST/TEMA
SADRŽAJI
- razlikuje vizuelnu prezentaciju i logičku
strukturu teksta;
- koristi alate za stilsko oblikovanje dokumenta i kreiranje pregleda sadržaja u programu
za obradu teksta;
- objasni principe rasterske i vektorske grafike i modela prikaza boja;
- kreira rastersku sliku u izabranom programu;
- kreira vektorsku sliku u izabranom programu;
- koristi alate za uređivanje i transformaciju slike;
- kreira gif animaciju;
- kreira video-zapis korišćenjem alata za snimanje ekrana;
- razlikuje pojmove URL, DNS, IP adresa;
- objasni pojmove hiperveza i hipertekst;
- kreira, formatira i šalje elektronsku poštu;
- obavlja elektronsku komunikaciju na siguran, etički odgovoran i bezbedan način vodeći računa
o privatnosti;
- prepozna neprimereni sadržaj, neželjene kontakte i adekvatno se zaštiti;
- saradnički kreira i deli dokumente u oblaku vodeći računa o odgovarajućim nivoima pristupa;
- podešava hiperveze prema delu sadržaja, drugom dokumentu ili veb lokaciji;
- uz pomoć programske biblioteke tekstualnog programskog jezika iscrtava elemente 2D grafike;
- upotrebljava petlje i generator nasumičnih brojeva za iscrtavanje složenijih oblika;
- planira, opiše i implementira rešenje jednostavnog problema;
- pronalazi i otklanja greške u programu;
- sarađuje sa ostalim članovima grupe u svim fazama projektnog zadatka:
- kreira, uređuje i strukturira digitalne sadržaje koji kombinuju tekst, slike, linkove,
tabele i animacije;
- kreira računarske programe koji doprinose rešavanju projektnog zadatka;
- postavlja rezultat svog rada na Internet radi deljenja sa drugima uz pomoć nastavnika;
- vrednuje svoju ulogu u grupi pri izradi projektnog zadatka i aktivnosti za koje je bio
zadužen.
IKT
Obeležavanje logičke strukture i generisanje pregleda sadržaja
tekstualnog dokumenta.
Karakteristike računarske grafike (piksel, rezolucija, RGB i CMYK modeli prikaza boja, rasterska
i vektorska grafika).
Rad u programu za rastersku grafiku.
Rad u programu za vektorsku grafiku.
Izrada gif animacija.
Korišćenje alata za snimanje ekrana.
DIGITALNA PISMENOST
URL, DNS, IP adresa.
Hiperveza i hipertekst.
Elektronska pošta, kreiranje naloga, slanje i prijem pošte.
Elektronska pošta (kontakti, bezbednost, neželjena pošta).
Rad na deljenim dokumentima (tekstualnim dokumentima/prezentacijama /upitnicima...) u oblaku.
RAČUNARSTVO
Rad sa izabranim tekstualnim programskim jezikom u oblasti
2D grafike.
Osnovne karakteristike izabrane grafičke biblioteke.
Metode za iscrtavanje osnovnih geometrijskih oblika.
Podešavanje boja i položaja objekata.
Primena petlji i slučajno generisanih vrednosti na iscrtavanje geometrijskih oblika.
PROJEKTNI ZADATAK
Faze projektnog zadatka od izrade plana do predstavljanja
rešenja.
Izrada projektnog zadatka u korelaciji sa drugim predmetima.
Vrednovanje rezultata projektnog zadatka.
Ključni pojmovi sadržaja: logička struktura i sadržaj dokumenta,
piksel, rezolucija, rasterska i vektorska grafika, RGB i CMYK palete boja, gif animacija,
hiperveza, URL, elektronska pošta, tekstualni programski jezik, 2D grafika.
UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA
Program nastave i učenja informatike i računarstva, u drugom ciklusu osnovnog
obrazovanja i vaspitanja, organizovan je po spiralnom modelu i orijentisan je na ostvarivanje
ishoda. Ishodi su jasni i precizni iskazi o tome šta učenik zna da uradi i vrednosno proceni
po završetku procesa učenja. Nastavni program predmeta informatika i računarstvo se sastoji
iz tri tematske celine: Informaciono-komunikacione tehnologije (skr. IKT), Digitalna pismenost
i Računarstvo.
Da bi svi učenici ostvarili predviđene ishode, potrebno je da nastavnik
upozna specifičnosti načina učenja svojih učenika i prema njima planira i prilagođava nastavne
aktivnosti. Nastavnik treba da osmisli aktivnosti tako da uključuju praktičan rad uz primenu
IKT-a, povezivanje različitih sadržaja iz drugih tema unutar samog predmeta, kao i drugih
predmeta. Poželjno je da planirane aktivnosti učenika na času prati sažeto i jasno uputstvo
za realizaciju zadatka, uz eventualnu prethodnu demonstraciju postupka od strane nastavnika.
Ostaviti prostor za učeničku inicijativu i kreativnost - kroz diskusiju sa učenicima odabirati
adekvatne alate, koncepte i strategije za realizaciju određenih aktivnosti. U toku realizacije
planiranih aktivnosti raditi na uspostavljanju i negovanju navika i ponašanja kao što su
postupnost, analitičnost, istrajnost, samostalnost u radu, ali i spremnost na saradnju i
odgovoran pristup timskom radu.
Dostizanje definisanih ishoda može se ostvariti uz određeni stepen slobode
nastavnika kako u izboru metoda rada, programskih alata i tehnologija (računar, digitalni
uređaj...), tako i u redosledu i dinamici realizacije elemenata različitih tematskih oblasti.
Na internetu i u literaturi se mogu se naći primeri dobre prakse koje, uz prilagođavanje
uslovima rada i poštovanje autorskih prava, treba koristiti u nastavi i učenju.
S obzirom na to da je nastava ovog predmeta teorijsko-praktičnog karaktera
časove treba ostvarivati sa odeljenjem podeljenim na grupe. Podsetiti učenike na značaj poštovanja
pravila koja važe u kabinetu i u radu sa računarima i opremom, kroz demonstraciju i ličnu
aktivnost učenika (pravilno uključivanje, prijavljivanje, korišćenje, odjavljivanje i isključivanje
računara).
Nastavnicima se preporučuje da u toku sedmog razreda, radi razvijanja međupredmetnih
kompetencija i ostvarivanja korelacije sa drugim predmetima, realizuju sa učenicima najmanje
dva projektna zadatka koji obuhvataju teme i iz drugih predmeta. Vreme realizacije projektnih
zadataka (jednog iz oblasti IKT i Digitalna pismenost i drugog iz oblasti Računarstvo) određuje
nastavnik u dogovoru sa učenicima i sa nastavnicima drugih predmeta, koji obuhvataju oblast
izabrane teme. Pri izboru tema, ponuditi nekoliko projektnih tema i omogućiti timovima učenika
da odaberu onu koja najviše odgovara njihovim interesovanjima.
Predlog za realizaciju programa
Radi lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja časova
po temama (ukupan broj časova za temu, broj časova za obradu novog gradiva, plus broj časova
za utvrđivanje i sistematizaciju gradiva).
Informaciono-komunikacione tehnologije (10)
Digitalna pismenost (4)
Računarstvo (14)
Projektni zadatak za teme IKT i Digitalna pismenost (4)
Projektni zadatak za teme Računarstvo (4)
Prilikom izrade operativnih planova nastavnik raspoređuje ukupan broj časova
predviđen za pojedine teme po tipovima časova (obrada novog gradiva, utvrđivanje i uvežbavanje,
ponavljanje, proveravanje i sistematizacija znanja), vodeći računa o cilju predmeta i ishodima.
I. PLANIRANJE NASTAVE I UČENJA
Nastavni program usmerava nastavnika da nastavni proces koncipira u skladu
sa definisanim ishodima, odnosno da planira kako da ostvari ishode, koje metode i tehnike
da primeni, kao i koje aktivnosti će za to odabrati. Definisani ishodi pokazuju nastavniku
i koja su to specifična znanja i veštine koja su učeniku potrebna za dalje učenje i svakodnevni
život. Prilikom planiranja časa, ishode predviđene programom treba razložiti na manje koji
odgovaraju aktivnostima planiranim za konkretan čas. Treba imati u vidu da se ishodi u programu
razlikuju, da se neki mogu lakše i brže ostvariti, dok je za druge potrebno više vremena,
više različitih aktivnosti i rad na različitim sadržajima. Ishode treba posmatrati kao cilj
kome se teži tokom jedne školske godine. Nastavu u tom smislu treba usmeriti na razvijanje
kompetencija, i ne treba je usmeriti samo na ostvarivanje pojedinačnih ishoda.
Pri obradi novih sadržaja treba se oslanjati na postojeće iskustvo i znanje
učenika, i nastojati, gde god je to moguće, da učenici samostalno izvode zaključke. Osnovna
uloga nastavnika je da bude organizator nastavnog procesa, da podstiče, organizuje i usmerava
aktivnost učenika. Učenike treba upućivati da, osim udžbenika, koriste i druge izvore znanja,
kako bi usvojena znanja bila trajnija i šira, a učenici osposobljeni za primenu u rešavanju
raznovrsnih zadataka.
Na časovima treba kombinovati različite metode i oblike rada, što doprinosi
većoj racionalizaciji nastavnog procesa, podstiče intelektualnu aktivnost učenika i nastavu
čini interesantnijom i efikasnijom. Izbor metoda i oblika rada zavisi od nastavnih sadržaja
koje treba realizovati na času i predviđenih ishoda, ali i od specifičnosti određenog odeljenja
i individualnih karakteristika učenika.
II. OSTVARIVANJE NASTAVE I UČENJA
Informaciono-komunikacione tehnologije
Nastavnu temu Informaciono-komunikacione tehnologije započeti radom na
dokumentu koji predstavlja svojevrsnu rekapitulaciju onoga što su učenici učili u prethodna
dva razreda. Nastavnik priprema tekstualni dokument, daje instrukcije o daljem radu i lokaciji
na kojoj je dokument postavljen (Pripremljeni dokument treba da se sastoji od naslovne i
najviše još pet stranica teksta sa slikama i tabelama i treba da sadrži najvažnije pojmove
i tehnike izučavane u prethodna dva razreda.). Učenici treba da pronađu i otvore ovaj dokument
u izabranom tekst procesoru, da pročitaju tekst i logički ga urede, dodele mu odgovarajuće
stilove, idealno do tri nivoa dubine (npr. Heading 1, Heading 2, Heading
3). Nastavnik treba da predstavi tehniku izrade pregleda sadržaja tekstualnog dokumenta,
a učenici da je primene na dokumentu koji su logički strukturirali. Na ovaj način, učenici
se osvrću na ranije naučeno smisleno koristeći novu tehniku izrade pregleda sadržaja tekstualnog
dokumenta.
U segmentu kreiranja i obrade digitalne slike, učenicima treba objasniti
karakteristike vektorskog i rasterskog predstavljanja slike na računaru. Predstaviti RGB i CMYK palete
boja, ukazati na vezu izbora palete u odnosu na namenu: RGB - za prikazivanje na digitalnom
uređaju ili na internetu, odnosno CMYK palete boja za pripremu za štampanje. Na ovom
mestu pogodno je uvesti i pitanje odgovarajuće rezolucije (kvaliteta) grafičke datoteke u
kontekstu konkretne potrebe - štampanje ili korišćenje na digitalnom uređaju, odnosno postavljanje
na internet. Kod pominjanja rezolucije slike, još jednom podsetiti učenike na pojam piksel,
te odnos kvaliteta slike i rezolucije. Komentarisati količinu memorijskog prostora koji zauzima
ista digitalna slika pripremljena za štampu i pripremljena za prikazivanje na vebu ili slanje
elektronskom poštom. Povezati sa pretragom slika u okviru internet pregledača (pretraga po "veličini" slike).
Objasniti pojam bitmape i najčešće tehnike kompresije podataka (kompresija redukovanjem veličine,
kompresija bez gubitka podataka i kompresija sa gubitkom kvaliteta slike), bez ulaska u tehničke
detalje samih algoritama kompresije.
Nastaviti rad na kreiranju rasterske grafike u programu koji su učenici
koristili u prethodnim razredima. Uvesti pojam i svrhu slojeva. Prikazati sliku koja sadrži
više slojeva, od kojih je jedan tekst. Objasniti da je u nekim programima za rastersku grafiku
tekst vektorski sloj u rasterskoj slici. Demonstrirati uvećavanje slova dok je sloj vektorski.
Transformisati sloj sa tekstom u raster i uvećati ga. Tražiti od učenika da uoče razlike.
Pokazati tehnike: dodavanja i brisanja sloja, vidljivosti i sakrivanja sloja, podešavanja
providnosti, zaključavanja sloja za izmenu i stapanja slojeva…
Predstaviti alate za selekciju i osnovne korekcije digitalnih slika i fotografija
kao što su promena nivoa osvetljenosti, kontrasta i obojenosti. Uvesti mogućnost primene Filtera.
Izdvojiti filtere popot Blur (zamućenost) i Sharpen (oštrina) i pozvati učenike
da osmisle situacije u kojima je poželjno koristiti jedan, odnosno drugi filter (npr. poštovanje
prava privatnosti osoba koje slikamo...). Pokazati osnovne geometrijske transformacije nad
slikom (opsecanje, rotiranje, smicanje i prevratanje slike u celini...). Učenici mogu na
svojim fotografijama da uvežbavaju tehnike osnovnih korekcija i obrade fotografije. Prikazati
mogućnosti automatske obrade većeg broja digitalnih slika (npr. automatsko smanjenje veličine
svih slika preuzetih sa digitalnog foto-aparata).
Upoznati učenike sa karakteristikama radnog okruženja odabranog programa
(instaliranog lokalno na računaru ili u "oblaku") za kreiranje i obradu vektorske
grafike. Posebnu pažnju posvetiti: alatima za selekciju, projektovanju crteža (podeli na
nivoe, uočavanju simetrije, objekata koji se dobijaju pomeranjem, rotacijom, transformacijom
ili modifikacijom i kombinovanjem drugih objekata...), kao i pripremi za crtanje (izbor veličine
i orijentacije papira, postavljanje jedinica mere, razmere, pomoćnih linija i mreže...).
Kod crtanja osnovnih grafičkih elemenata (duž, izlomljena linija, pravougaonik,
kvadrat, krug, elipsa) objasniti princip korišćenja osnovnih alata (označavanje, brisanje,
kopiranje, grupisanje i razlaganje, premeštanje, rotiranje, simetrično preslikavanje, poravnanje…).
Ponoviti postupak vektorizacije, primeniti ga na izabranu rastersku sliku.
U dogovoru sa nastavnikom likovne kulture, kreirati tekstualne zadatke koji će navesti učenike
da tragaju za umetnikom, pronađu opisano delo i vektorizuju ga.
Razgovarati sa učenicima o pojmu "pokretna slika". Naglasiti
da pokret zaista ne postoji. Objasniti da je filmska umetnost nastala zahvaljujući nedostatku "sporosti
ljudskog oka". Uvesti pojam "frejm" i definisati potreban broj frejmova koji
se smenjuju u jednoj sekundi za stvaranje iluzije neprekidnog kretanja. Razgovarati sa učenicima
o video kameri - da li kamera snima pokret ili je u pitanju izuzeto brz foto-aparat. Uporediti
tradicionalan način kreiranja animiranih slika sa računarskom animacijom. U odabranom programu,
demonstrirati postupak izrade 2D animacije. Predstaviti karakteristike formata slike gif.
Objasniti postupak čuvanja i prikaza animacija (nije ih moguće pregledati u tradicionalnim
programima za pregled slika). Demonstrirati njihovo ugrađivanje u multimedijalnu prezentaciju.
U odabranom alatu za izradu 2D animacija, na već pripremljenoj grupi slika
sačuvanoj u gif formatu, omogućiti učenicima da naprave animiranu sliku.
Razgovarati sa učenicima o izvorima informacija koje koriste dok uče. Pored
udžbenika, ohrabriti ih da ispričaju lična iskustva vezana za internet kao izvor informacija,
video-tutorijale, razgovore sa odraslim osobama... Utvrditi kakva su iskustva učenika kada
je učenje korišćenjem video-tutorijala u pitanju (formalno i neformalno). Korišćenjem odabranog
programa za snimanje ekrana demonstrirati snimanje kratkog video-tutorijala, prikazati rezultat
ove aktivnosti i zadati smernice za izradu kratkog video-tutorijala, koji učenici treba samostalno
da snime i sačuvaju (na primer: prikazati postupak umetanja pregleda sadržaja u tekstualni
dokument ili kreiranja rasterske ili vektorske slike). Ukoliko uslovi u učionici (šum, buka,
slaba čujnost) utiču na kvalitet snimljenog zvuka, moguće je uz pomoć programa za obradu
zvuka otkloniti nedostatke (na primer, preuzeti program Audacity i prikazati tehnike uklanjanja
nedostataka) ili organizovati snimanje zvuka u boljim uslovima. Naglasiti učenicima da zvuk
može biti dodat u video-tutorijal naknadno ili čak zamenjen odgovarajućim titlom.
Digitalna pismenost
Podsetiti učenike na značenje pojmova koji su u prethodnim razredima predstavljeni
skraćenicama URL i IP adresa, zatim pojmova klijent i server u mrežnom okruženju,
kao i na značenje pojmova: domen, naziv internet domena, veb-adresa i
njihovu uzajamnu vezu. Ukratko predstaviti značenje pojmova: DNS servis (na primer DNS - Domain
Name System - kao bazni internet servis, koji omogućava prevođenje tekstualnih u numeričke
oznake i obratno) i DNS server (na primer DNS Server - uređaj koji omogućava
da se za tražene usluge na određenom internet domenu dobiju odgovarajuće IP adrese
neophodne za komunikaciju i razmenu podataka u mreži) i objasniti njihovu ulogu u komunikaciji
između klijenta i servera u mrežnom okruženju (na primer u kom su odnosu DNS servis, URL i IP adresa
u okviru veb servisa (World Wide Web). Objasniti pojam hiperveze (hyperlink)
i hiperteksta (hypertext). Prikazati hipertekst i hiperlink u internet pregledaču,
a zatim, u programima za obradu teksta i izradu multimedijalnih prezentacija demonstrirati
dodavanje i podešavanje hiperveze prema delu teksta u dokumentu, drugom dokumentu ili prema
nekom sadržaju na internetu.
Predstaviti internet servis elektronska pošta (e-mail). Objasniti
značenje pojma adresa elektronske pošte, opisati i po potrebi demonstrirati postupak kreiranja
naloga za elektronsku poštu. Predstaviti postupak kreiranja i formatiranja elektronske pošte,
postupak umetanja priloga i hiperveza. Naglasiti važnost forme same poruke, proveru pravopisa
i sadržaja poruke pre slanja. Objasniti odeljke koji se odnose na: naslov poruke, adrese
primaoca (kome, kopija, skrivena kopija). Objasniti značenje funkcija: prosledi, odgovori i odgovori
svima na već primljenu poruku, naglasiti dejstvo svake od njih. Predstaviti organizaciju
i način skladištenja poruka za izabrani servis u vidu fascikli (ako se radi o Gmail-u,
napomenuti da nema fascikle, nego oznake - labele) u kojima se čuvaju primljene poruke,
poslate poruke, nedovršene, neželjena pošta, otpad, kao i mogućnosti izabranog servisa za
elektronsku poštu za arhiviranje, označavanje poruka po važnosti i sl. Posebnu pažnju posvetiti
pravilima koja važe u pisanoj elektronskoj komunikaciji a koja podstiču sticanje dobrih navika
kod učenika, kao što su: pravilna primena tradicionalnog i digitalnog pravopisa i formi koje
važe u pisanoj komunikaciji, podsetiti na pravila netikecije u pisanoj elektronskoj komunikaciji
(na primer da ne treba pisati sve velikim slovima, da ne treba prosleđivati primljenu poruku
bez dozvole autora, da treba voditi računa o veličini i broju priloga koje šaljemo i sl.),
na važnost zaštite ličnih podataka i kontakata, pitanja bezbednosti, načinima zaštite od
neželjene pošte i uobičajenih postupaka koje treba primeniti u te svrhe.
Podsetiti učenike na primere deljenja sadržaja koji su opisani i primenjivani
u prethodnim razredima i predstaviti mogućnosti koje nudi računarstvo u oblaku (Cloud
Computing) putem deljenog diska za čuvanje podataka, upotrebu aplikacija i alata dostupnih
uz izabrani e-mail nalog. Predstaviti koncept rada izabranog deljenog diska (na primer: OneDrive, Google
Drive...) za organizaciju podataka, demonstrirati rad u aplikacijama i napraviti analogiju
sa oflajn aplikacijama iste namene (procesor teksta, program za rad sa slajd-prezentacijama…).
Predstaviti postupak deljenja i podešavanje opcija deljenja sadržaja (na primer, putem linka
na konkretne mejl adrese). Opisati i demonstrirati rad na deljenom tekstu, prezentaciji ili
upitniku kroz aktivnosti na konkretnom sadržaju. Ukazati na brojne prednosti i moguće nedostatke
saradničkog rada. Opisati i prikazati postupke rada na dokumentu, preuzimanje i čuvanje u
odgovarajućim formatima namenjenim za dalji rad, štampanje ili druge potrebe. Objasniti postupak
kreiranja, dodavanja (otpremanja sa uređaja na deljeni disk) i preuzimanja sadržaja (sa deljenog
dika na uređaj). Prilikom predstavljanja koncepta pristupa deljenim sadržajima po nivoima
(uređivanje, pregled i komentarisanje) ukazati na važnost poštovanja pravila bezbednosti,
zaštite podataka i autorskih prava, koja članovi grupe treba da usvoje tokom rada na zajedničkom
dokumentu.
Učenicima zadati da isprobaju kreiranje, deljenje i saradnički rad na smislenim
dokumentima - tekstovima, grafici, prezentacijama, upitnicima. Inicirati diskusiju o sličnostima
i razlikama, prednostima i nedostacima u radu sa aplikacijama u oflajn u odnosu na onlajn
varijantu (diskusija o ovim pitanjima može se voditi i u odnosu na organizaciju podataka
i njihovu bezbednost na deljenom, prenosivom i čvrstom disku.
Projektni zadatak za temeIKT i Digitalna pismenost
Pri realizaciji prvog projektnog zadatka, nastavnik planira faze projektnog
zadatka u skladu sa vremenom, složenošću teme, raspoloživim resursima (znanja, veštine i
stavovi koje su učenici usvojili nakon tematskih celina IKT i Digitalna pismenost,
tehničke opremljenosti škole i drugih relevantnih faktora). Učenici zajedno sa nastavnikom
prolaze kroz sve faze rada na projektnom zadatku, pri čemu nastavnik naglašava svaki korak,
objašnjava, inicira diskusiju i predlaže rešenja.
Posebnu pažnju posvetiti razvoju međupredmetnih kompetencija, podsticanju
inicijative i kreativnosti, uspostavljanju saradničkih i vrednosnih stavova kod učenika.
Pri predstavljanju faza projekta (na način već opisan u prethodnim razredima)
ponuditi učenicima projektne zadatke koji se bave realnim temama iz školskog ili svakodnevnog
života. Cilj projektnog zadatka je razvijanje i negovanje: postupnosti, povezivanja i izgradnje
sopstvenih strategija učenja, vršnjačkog učenja, vrednovanja i samovrednovanja postignuća.
Projektni zadaci podrazumevaju korelaciju i saradnju sa nastavnicima ostalih
predmeta, koja se može ostvariti na ovakvim i sličnim primerima:
- Objasniću ti (Istraživanje potreba vršnjaka kada je vršnjačko
učenje u pitanju (onlajn upitnik) i analiza rezultata; U skladu sa rezultatima istraživanja,
izrada video-uputstava kojima se demonstrira rešavanje zadataka (matematika, fizika, hemija),
objašnjavaju naučni principi, predstavljaju umetnički pravci (književnost, muzika, slikarstvo,
dizajn) demonstrira pravilno izvođenje vežbi (kolut, špaga, trokorak...), pojašnjava programiranje
u tekstualnom programskom jeziku, opisuju postupci rada u izabranim aplikacijama...; Postavljanje
kreiranih video-uputstava na youtube kanal škole, obezbeđivanje vidljivosti na školskom sajtu
i promocija urađenog kao autentičnog didaktičkog sredstva namenjenog svim učenicima škole);
- Škola je naša (Istraživanje potreba vršnjaka kada je školski život
u pitanju - šta nam nedostaje: učenički klub za vršnjačko učenje, sekcija, interno takmičenje…
(onlajn upitnik) i analiza rezultata; U skladu sa rezultatima istraživanja, saradnički rad
na definisanju cilja nedostajuće školske aktivnosti, definisanje godišnjeg programa rada,
kao i mesečnih aktivnosti, kreiranje logoa, izbor potencijalnog prostora u okviru škole za
realizaciju predviđenog programa, mapiranje nastavnika-saradnika; Predstavljanje idejnog
rešenja Učeničkom parlamentu i upravi škole);
- Muzej koji nedostaje (Škola je deo šire društvene zajednice i
kao takva može da doprinese njenoj naučno-kulturnoj sceni. Saradnički rad na definisanju
cilja projekta; Ispitivanje potreba učenika i meštana (onlajn anketa objavljena na sajtu
škole i sajtu lokalne samouprave; Analiza rezultata ankete; Definisanje godišnjeg programa
rada, kao i mesečnih aktivnosti (učenici opisuju aktivnosti detaljno - ako je tema hemija
navode naučnike, naučne koncepte…), kreiranje logoa, izbor potencijalnog prostora u okviru
škole za realizaciju predviđenog programa, mapiranje nastavnika-saradnika; Izrada grafičkog
reklamnog materijala; Predstavljanje idejnog rešenja Učeničkom parlamentu i upravi škole;
Komunikacija sa lokalnom zajednicom u cilju zajedničke promocije škole kao naučno-kulturnog
čvorišta);
- Zato što smo odgovorni (Istraživanje o stavovima vršnjaka kada
je kvalitet života u lokalnoj sredini u pitanju (onlajn upitnik o ekološkim, kulturnim, obrazovnim
potrebama), analiza rezultata i odabir problema koji vršnjaci najčešće navode; Saradnički
rad na izradi predloga rešenja odabranog problema, definisanje plana akcije; Predstavljanje
plana akcije na nivou škola (izrađena multimedijalna prezentacija, poster i logo) i odabir
osoba (učenika i nastavnika) koje će biti zadužene za njegovo sprovođenje; Predstavljanje
plana akcije na nivou lokalne zajednice (komunikacija putem elektronske pošte sa jedinicom
lokalne samouprave, domom kulture…); Sprovođenje akcije.
Dobar primer sumiranja naučenih postupaka je izrada prateće dokumentacije
u vidu fajlova različitog tipa, kao što su: tekstualni fajlovi, slike, video materijali i
sl. koji su nastali saradničkim radom u oblaku.
U saradnji sa administratorom školskog sajta, ideje i produkte radove projektnih
aktivnosti promovisati na sajtu škole. Razmotriti mogućnost učešća na nacionalnim i međunarodnim
konkursima.
Računarstvo
Kreiranje programa koji koriste grafiku obrađivati u istom programskom
jeziku i okruženju koje je korišćeno za učenje programiranja tokom 6. razreda. Pre prelaska
na obradu novih tema obnoviti tehnike programiranja u tekstualnom programskom jeziku u 6.
razredu (bar četiri školska časa).
Ukratko upoznati učenike sa bibliotekom za 2D grafiku koja će biti korišćena
u nastavi i, ako je to potrebno, sa načinom njene instalacije. Podcrtati vezu između programiranja
grafičkih aplikacija i programa za vektorsku grafiku (svaki crtež se sastoji od skupa geometrijskih
oblika opisanih svojim numeričkim parametrima).
Opisati osnovnu strukturu grafičkog programa i potruditi se da se tokom
nastave ta struktura što manje varira. Ukoliko grafička biblioteka zahteva netrivijalan programski
kod za inicijalizaciju i deinicijalizaciju, učenicima ponuditi gotovu mustru od koje mogu
da krenu programiranje svojih aplikacija, sa što manje kognitivnog opterećenja u vezi sa
tehničkim detaljima odabrane grafičke biblioteke i sa centralnim fokusom na tehnike zajedničke
većini grafičkih biblioteka.
Uvesti pojam koordinatnog sistema prozora, opisati sličnosti i razlike
u odnosu na tradicionalni koordinatni sistem koji se koristi u matematici. Uvesti načine
zadavanja boja (imenovane boje, boje zadate pomoću tri broja u RGB sistemu).
Objasniti i demonstrirati iscrtavanje sledećih osnovnih primitiva:
- duž,
- ispunjen i uokviren pravougaonik,
- krug i kružnica.
Opisati i demonstrirati postupak crtanja složenijih oblika sastavljenih
od ovih primitiva (npr. kućica, glava robota, čiča Gliša, sladoled,...). Objasniti pojmove
apsolutne i relativne vrednosti koordinata. Opisati i prikazati postupak crtanja pomoću zadavanja
apsolutnih vrednosti koordinata, ali i pomoću zadavanja relativnih koordinata u odnosu na
neku istaknutu tačku i veličine određene u razmeri prema nekoj datoj meri (na primer nacrtati
čiča Glišu, ako mi se centar glave nalazi u tački čije su koordinate (x, y) i poluprečnik
joj je r, pri čemu se veličina i položaj tela određuju u proporciji sa datim veličinama).
U korelaciji sa nastavom matematike crtati oblike sa interesantnim matematičkim svojstvima
(npr. jednakostranični i jednakokraki trougao, srednja linija trougla, težište trougla, opisana
kružnica oko trougla, krugovi koji se dodiruju spolja i iznutra, koncentrične kružnice, cvetovi
od šest krugova, itd.).
Ukoliko ih odabrana grafička biblioteka podržava, prikazati i sledeće,
malo komplikovanije primitive:
- ispunjena i uokvirena elipsa,
- kružni luk,
- ispunjeni i uokvireni mnogougao (poligon).
Opisati i demonstrirati postupak primene ovih oblika u crtanju malo složenijih
crteža, kao i tehniku ispisa teksta na ekranu, na datoj poziciji i sa odabranim slovnim likom
(fontom).
Prikazati tehnike učitavanja i prikaza slika, ako ih odabrana grafička
biblioteka podržava i ilustrovati ih kroz niz primera (slike mogu da budu unapred pripremljene
od strane nastavnika, a učenicima se može zadati da sa interneta preuzmu odgovarajuće slike,
obrade ih u programu za obradu slika i onda ih uvezu u svoju aplikaciju).
Moguće je učenicima prikazati i uvoz i puštanje zvuka korišćenjem odabrane
biblioteke.
Ostaviti učenicima dozu kreativne slobode prilikom izbora crteža koji se
programski generiše.
U cilju vežbanja iteracije i algoritamskog načina razmišljanja prikazati
učenicima niz zadataka u kojima se crtaju pravilni oblici uz pomoć petlji (niz podjednako
razmaknutih koncentričnih kružnica, niz podjednako razmaknutih paralelnih linija, niz kružnica
istog prečnika koje se dodiruju, gradijent boja, itd.). Podcrtati korelaciju sa pojmom linearne
funkcije koji se obrađuje u matematici.
Prikazati generisanje nasumičnih brojeva i upotrebu nasumično generisanih
brojeva na crtanje nasumično raspoređenih oblika i nasumični izbor boja.
Ako nastavnik proceni da je moguće sa određenim učenicima uraditi ambicioznije
projekte (poput programiranja animacija i jednostavnih računarskih igara), to može uraditi
bilo tokom dodatne, projektne nastave ili redovne nastave tako da ti talentovani učenici
rade grupno ili samostalno po prilagođenom programu.
Prikazati učenicima mogućnost upotrebe referentnih priručnika, tutorijala,
video-tutorijala i internet foruma u cilju nalaženja potrebnih informacija o primeni bibliotečkih
funkcija, algoritama i relevantnih delova programskog koda.
Projektni zadatak iz oblasti Računarstvo
Projektna nastava u oblasti Računarstva je kompleksan pristup nastavi i
učenju koji najčešće koristi metode kao što su problemska nastava i učenje zasnovano na istrazi
(pitanjima).
Problemska nastava postavlja pred učenike stvarni problem iz života koji
treba istražiti i za koji treba predložiti moguća rešenja. Sve vrste realnih životnih problema
mogu biti povod za problemsku nastavu. Pronađena rešenja se mogu testirati i o njima se može
raspravljati.
Istragu možemo da definišemo kao "potragu za istinom, informacijama
ili znanjem". Učenje zasnovano na istrazi počinje postavljanjem pitanja, nastavlja sa
istraživanjem i završava se pronalaženjem rešenja, donošenjem razumnih zaključaka, odgovarajućih
odluka, ili primenom novih znanja ili veština.
Obe nastavne metode se fokusiraju na razvijanje veština za rešavanja problema,
kritičko mišljenje i obradu informacija. One daju najbolje rezultate kada su početna pitanja/problemi
dovoljno otvoreni (odgovor nije moguće naći jednostavnim ukucavanjem u pretraživač) i kada
učenici rade u malim timovima ili grupama. Ove dve metode su usko povezane i često se preklapaju.
Izuzetno je važno imati na umu da u oba pristupa nema nužno tačnih i netačnih odgovora. Svako
rešenje može imati mane i vrline, a učenici moraju da ih analiziraju i procenjuju.
Nastavni projekat podrazumeva programiranje u tekstualnom programskom jeziku
ili adaptaciju unapred datog programa u cilju rešavanja projektnog zadatka. Za realizaciju
nastavnog projekta moguće je koristiti računar ili drugi programabilni fizički uređaj.
Teme nastavnog projekta treba osmisliti tako da podržavaju funkcionalizaciju
znanja učenika stečenih učenjem različitih predmeta.
Moguće teme nastavnog projekta:
-Da li živim zdravo? (Istraživanje koncepta "zdrav način
života", utvrđivanje u kojoj meri lični način života učenika odgovara ovom konceptu
na osnovu podataka dobijenih programiranjem fizičkog uređaja da vrši funkciju brojača koraka,
kreiranjem programa za izračunavanje indeksa telesne mase...);
- Digitalna bašta (Istraživanje uslova za uzgoj začinskog bilja
u zatvorenom prostoru, kreiranje digitalizovane bašte - programiranje fizičkog uređaja da
meri vlažnost zemljišta i signalizira da li je zalivanje potrebno ili programiranje fizičkog
uređaja da, na osnovu očitane vlažnosti zemljišta, pokreće motor koji omogućava automatsko
zalivanje; programiranje fizičkog uređaja da meri nivo osvetljenosti mesta na kome se bašta
nalazi i signalizira da baštu treba postaviti na drugo mesto...);
- Bicikl sa signalizacijom (Istraživanje koncepta "bezbednost
u saobraćaju" u kontekstu vizuelne signalizacije, programiranje fizičkog uređaja da
simulira rad migavaca i drugih vizuelnih obeležja bicikla);
- Interaktivni album (izrada programa u vidu albuma sa: delima poznatog
umetnika, arhitekture jedne epohe, sedam čuda Antičkog sveta... koje se nakon klika uveličavaju,
neko vreme ostaju uvećane a zatim smanjuju na svoje početne dimenzije);
- Ovo je kretanje (kreiranje animiranih modela koji prikazuju promene
fizičkih veličina, kao na primer: brzina, ubrzanje, potencijalna i kinetička energija, a
pri zadatom kretanju objekta - vertikalni hitac, kretanje tela niz strmu ravan).
Svi elementi projektnog zadatka moraju biti realni.
Napomena: Na prvom času, zajedno sa učenicima, formirati listu kriterijuma
na osnovu kojih će se procenjivati kvalitet rešenja problemskih zadataka. Na ovaj način,
učenicima će biti potpuno jasno šta kvalitetno rešenje podrazumeva. Lista mora biti sveobuhvatna
- ne sme da se odnosi samo na kvalitet kreiranih programa, već i na kvalitet predstavljanja
i obrazlaganja predloženih rešenja.
III. PRAĆENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I UČENJA
U procesu vrednovanja potrebno je kontinuirano pratiti rad učenika. U nastavi
orijentisanoj na dostizanje ishoda vrednuju se i proces i produkti učenja.
Budući da predmet informatika i računarstvo u sedmom razredu treba,
prvenstveno da razvije veštine, navike, vrednosne stavove i stilove ponašanja, trebalo bi
i vrednovanje više usmeriti ka praćenju i vrednovanju praktičnih radova i vežbanja, a manje
ka testovima znanja.
Vrednovanje aktivnosti, naročito ako je timski rad u pitanju, se može obaviti
sa grupom tako da se od svakog člana traži mišljenje o sopstvenom radu i o radu svakog člana
ponaosob (tzv. vršnjačko ocenjivanje). Preporučuje se da nastavnik sa učenicima dogovori
pokazatelje na osnovu kojih svi mogu da prate napredak u učenju, učenici se uče da razmišljaju
o kvalitetu svog rada i o tome šta treba da preduzmu da bi svoj rad unapredili. Ocenjivanje
tako postaje instrument za napredovanje u učenju. Na osnovu rezultata praćenja i vrednovanja,
zajedno sa učenicima treba planirati proces učenja i birati pogodne strategije učenja.
U procesu ocenjivanja dobro je koristiti portfolio (elektronska zbirka
dokumenata i evidencija o procesu i produktima rada učenika, uz komentare i preporuke) kao
izvor podataka i pokazatelja o napredovanju učenika. Prednosti korišćenja potrfolija su višestruke:
omogućava kontinuirano i sistematično praćenje napredovanja, podstiče razvoj učenika, predstavlja
uvid u praćenje različitih aspekata učenja i razvoja, predstavlja, podršku u osposobljavanju
učenika za samoprocenu, pruža precizniji uvid u različite oblasti postignuća (jake i slabe
strane) učenika. Upotrebu portfolija otežavaju nedostatak kriterijuma za odabir produkata
učenja, materijalno-fizički problemi, vreme, finansijska sredstva i veliki broj učenika.
Veći broj ometajućih faktora, u prikupljanju priloga i uspostavljanju kriterijuma ocenjivanja,
je rešiv uspostavljanjem saradnje nastavnika sa stručnim saradnikom, uz korišćenje Blumove
taksonomije.
Preporučuje se i ocenjivanje bazirano na praktičnim radovima i vežbanjima.
Kvizove, testove znanja i slično koristiti prvenstveno za uvežbavanje i utvrđivanje pojmova
i činjeničnih znanja, a manje za formiranje konačnih ocena. Kreiranje takvih instrumenata
za utvrđivanje gradiva, kad god je moguće, prepustiti samim učenicima, čime se postiže višestruki
efekat na usvajanje znanja i veština.
Preporučeno je kombinovanje različitih načina ocenjivanja da bi se sagledale
slabe i jake strane svakog svog učenika. Prilikom svakog vrednovanja postignuća potrebno
je učeniku dati povratnu informaciju koja pomaže da razume greške i poboljša svoj rezultat
i učenje. Potrebno je da nastavnik rezultate vrednovanja postignuća svojih učenika kontinuirano
analizira i koristi tako da promeni deo svoje nastavne prakse. Kada je promeni, potrebno
je da prikupi nove podatke da bi mogao da vidi koliko su te promene efikasne.
U okviru plana rada nastavnika, u delu vannastavnih aktivnosti, pored dodatne
i dopunske nastave, planirati sekciju i vreme za mentorski rad sa učenicima koji učestvuju
na takmičenjima iz ovog predmeta. Preporučuje se da se izbor tema za rad na sekciji izvrši
u saradnji sa drugim nastavnicima, a da se početna inicijativa prepusti učenicima i njihovim
interesovanjima. Teme kao što su izrada i održavanje školskog sajta, bloga ili neke druge
školske veb stranice, kreiranje i izrada školskog elektronskog časopisa ili letopisa škole
mogu biti dobre početne ideje koje će povezati znanja i veštine stečene u ovom predmetu sa
drugim znanjima, uz aktivno učešće u životu škole.
Naziv predmeta
FIZIČKO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE
Cilj
Cilj učenja Fizičkog i zdravstvenog vaspitanja je
da učenik unapređuje fizičke sposobnosti, motoričke veštine i znanja iz oblasti fizičke i
zdravstvene kulture, radi očuvanja zdravlja i primene pravilnog i redovnog fizičkog vežbanja
u savremenim uslovima života i rada.
Razred
Sedmi
Godišnji fond časova
108 časova
ISHODI
Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:
OBLAST/TEMA
SADRŽAJI
- primeni komplekse prostih i opštepripremnih
vežbi odgovarajućeg obima i intenziteta u samostalnom vežbanju;
- svrsishodno koristi naučene vežbe u sportu, rekreaciji i različitim situacijama;
- upoređuje i analizira sopstvene rezultate sa testiranja uz pomoć nastavnika sa vrednostima
za svoj uzrast;
- primeni dostignuti nivo usvojene tehnike kretanja u igri, sportu i svakodnevnom životu;
- primeni atletske discipline u skladu sa pravilima;
- razvija svoje motoričke sposobnosti primenom vežbanja iz atletike;
- održava ravnotežu u različitim kretanjima, izvodi rotacije tela;
- primeni vežbanja iz gimnastike za razvoj motoričkih sposobnosti;
- izvede elemente odbojkaške tehnike;
- primeni osnovna pravila odbojke;
- koristi elemente tehnike u igri;
- primeni osnovne taktičke elemente sportskih igara;
- učestvuje na takmičenjima između odeljenja;
- izvede kretanja u različitom ritmu;
- igra narodno kolo;
- izvede osnovne korake plesa iz narodne tradicije drugih kultura;
- izvede kretanja, vežbe i sastave uz muzičku pratnju;
- prepliva 25 m tehnikom kraula, leđnog kraula i prsnom tehnikom;
- proceni svoje sposobnosti i veštine u vodi;
- skoči u vodu na noge i na glavu;
- roni u dužinu u skladu sa svojim mogućnostima;
- poštuje pravila ponašanja u vodi, i oko vodene sredine;
- uoči rizične situacije u vodi i oko nje;
- vrednuje uticaj primenjenih vežbi na organizam;
- proceni nivo sopstvene dnevne fizičke aktivnosti;
- koristi različite vežbe za poboljšanje svojih fizičkih sposobnosti;
- proceni posledice nedovoljne fizičke aktivnosti;
- primeni mere bezbednosti u vežbanju u školi i van nje;
- odgovorno se odnosi prema objektima, spravama i rekvizitima;
- primeni i poštuje pravila igara u skladu sa etičkim normama;
- primereno se ponaša kao učesnik ili posmatrač na takmičenjima;
- rešava konflikte na društveno prihvatljiv način;
- pronađe i koristi različite izvore informacija za upoznavanje sa raznovrsnim oblicima fizičkih
i sportsko-rekreativnih aktivnosti;
- prihvati pobedu i poraz;
- uvaži različite sportove bez obzira na lično interesovanje;
- primeni usvojene motoričke veštine u vanrednim situacijama;
- poveže značaj vežbanja za određene profesije;
- vrednuje lepotu pokreta u fizičkom vežbanju i sportu;
- podstiče porodicu na redovno vežbanje;
- poveže vrste vežbi, igara i sporta sa njihovim uticajem na zdravlje;
- koriguje dnevni ritam rada, ishrane i odmora u skladu sa svojim potrebama;
- koristi zdrave namirnice u ishrani;
- razlikuje korisne i štetne dodatke ishrani;
- primenjuje zdravstveno-higijenske mere u vežbanju;
- pravilno reaguje i pruži osnovnu prvu pomoć prilikom povreda;
- čuva životnu sredinu tokom vežbanja;
- prepozna posledice konzumiranja duvana, alkohola i štetnih energetskih napitaka;
- vodi računa o reproduktivnim organima prilikom vežbanja.
FIZIČKE
SPOSOBNOSTI
Osnovni sadržaji
Vežbe za razvoj snage.
Vežbe za razvoj gipkosti.
Vežbe za razvoj aerobne izdržljivosti.
Vežbe za razvoj brzine.
Vežbe za razvoj koordinacije.
Primena nacionalne baterije testova za praćenje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti.
MOTORIČKE VEŠTINE SPORT I SPORTSKE DISCIPLINE
Atletika
Osnovni sadržaji
Tehnika sprinterskog trčanja.
Istrajno trčanje - priprema za kros.
Tehnika štafetnog trčanja
Skok udalj.
Bacanja kugle.
Skok uvis.
Bacanje "vorteks-a". Prošireni sadržaji
Skok uvis (leđna tehnika).
Troboj.
Sportska
gimnastika
Osnovni sadržaji:
Vežbe i kombinacije vežbi karakterističnih za pojedine sprave:
Tlo
Preskok
Trampolina
Vratilo
Dvovisinski razboj
Paralelni razboj
Krugovi
Konj sa hvataljkama
Greda. Prošireni sadržaji:
Na tlu i spravama složenije vežbe i kombinacije vežbi.
Osnove timskih i sportskih igara
Odbojka:
Osnovni elementi tehnike, taktike i pravila igre. Futsal:
Igra uz primenu pravila. Rukomet:
Igra uz primenu pravila. Košarka:
Složeniji elementi tehnike, taktike i pravila igre. Aktivnost po izboru.
Ples i ritimika
Osnovni sadržaji
Vežbe sa vijačom.
Vežbe sa obručem.
Vežbe sa loptom.
Narodno kolo "Moravac".
Narodno kolo iz kraja u kojem se škola nalazi.
Engleski valcer. Prošireni sadržaji
Sastav sa obručem.
Sastav sa loptom.
Sastav sa vijačom.
Osnovni koraci rock n roll.
Plivanje i vaterpolo
Osnovni sadržaji Plivanje
Tehnika kraula.
Tehnika prsnog plivanja.
Održavanje na vodi na razne načine i samopomoć.
Ronjenje u dužinu do 10 m.
Plivanje 25 m odabranom tehnikom na vreme. Prošireni sadržaji
Mešovito plivanje (dve tehnike). Vaterpolo
Plivanje sa loptom.
Hvatanje i dodavanje.
Šut na gol. Prošireni sadržaji Plivanje
Mešovito plivanje.
Igre u vodi. Vaterpolo
Osnovni elementi taktike i igra.
Poligoni
Poligon u skladu sa realizovanim motoričkim sadržajima
FIZIČKA I ZDRAVSTVENA KULTURA
Fizičko
vežbanje i sport
Osnovni sadržaji
Osnovna podela vežbi.
Funkcija skeletno-mišićnog sistema.
Osnovna pravila odbojke.
Ponašanje prema ostalim subjektima u igri (prema sudiji, igračima suprotne i sopstvene ekipe).
Čuvanje i održavanje materijalnih dobara koja se koriste u vežbanju.
Oblici nasilja u fizičkom vaspitanju i sportu.
Navijanje, pobeda, poraz rešavanje spornih situacija.
Pisani i elektronski izvori informacija iz oblasti fizičkog vaspitanja i sporta.
Vežbanje u funkciji snalaženja u vanrednim situacijama.
Značaj vežbanja za odbrambeno-bezbednosne potrebe.
Povezanost fizičkog vežbanja i estetike.
Porodica i vežbanje
Planiranje vežbanja.
Zdravstveno vaspitanje
Osnovni sadržaji
Uticaj aerobnog vežbanja (hodanja, trčanja i dr.) na kardio-respiratorni sistem.
Zdravstveno-higijenske mere pre i posle vežbanja.
Značaj upotrebe voća i povrća i gradivnih materija (proteini i belančevine) u ishrani.
Podela energetskih napitaka i posledice njihovog prekomernog konzumiranja.
Prva pomoć nakon površinskih povreda (posekotina i oderotina).
Vežbanje u različitim vremenskim uslovima.
Čuvanje okoline pri vežbanju.
Posledice konzumiranja duvana i alkohola.
Dodaci ishrani - suplementi.
Vežbanje i menstrualni ciklus.
Značaj zaštite reproduktivnih organa prilikom vežbanja.
UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA
Cilj i ishodi predmeta se ostvaruju kroz jedinstvo nastave Fizičkog
i zdravstvenog vaspitanja, vannastavnih i vanškolskih aktivnosti u skladu sa programom. Program
sedmog razreda baziran je na kontinuitetu usvojenih znanja, veština, stavova i vrednosti
iz prethodnih razreda.
Nastava Fizičkog i zdravstvenog vaspitanja usmerena je prema individualnim
razlikama učenika, koje se uzimaju kao kriterijum u diferenciranom pristupu, pa samim tim
neophodno je uputiti učenika ili grupu učenika, na olakšane ili proširene sadržaje u časovnoj,
vannastavnoj i vanškolskoj organizaciji rada.
Gde je neophodno, programske sadržaje je potrebno realizovati prema polu.
Organizacioni oblici rada
Koncepcija Fizičkog i zdravstvenog vaspitanja zasniva se na jedinstvu nastavnih
i vannastavnih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja
kroz dostizanje ishoda i standarda ovog vaspitno-obrazovnog područja.
A. Časovi fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.
B. Sekcije.
V. Nedelja školskog sporta.
G. Aktivnosti u prirodi (krosevi, zimovanje, letovanje - kampovanje...).
D. Školska i vanškolska takmičenja.
Đ. Korektivno-pedagoški rad.
NASTAVNE AKTIVNOSTI
A. Časovi fizičkog i zdravstvenog vaspitanja
Nastavne oblasti:
I. Fizičke sposobnosti
Na svim časovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, poseban
akcenat se stavlja na:
- razvijanje fizičkih sposobnosti koje se kontinuirano realizuje u uvodnom
i pripremnom delu časa putem vežbi oblikovanja. Deo glavne faze časa koristi se za razvoj
osnovnih fizičkih sposobnosti uzimajući u obzir uticaj koji nastavna tema ima na njihov razvoj.
Metode i oblike rada nastavnik bira u skladu sa potrebama i mogućnostima učenika i materijalno-tehničkim
uslovima za rad;
- podsticanje učenika na samostalno vežbanje;
- pravilno držanja tela.
Program razvoja fizičkih sposobnosti je sastavni deo godišnjeg plana rada
nastavnika.
Praćenje, vrednovanje i evidentiranje fizičkih sposobnosti učenika sprovodi
se na osnovu Priručnika za praćenje fizičkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti
učenika u nastavi fizičkog vaspitanja, (Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja
i vaspitanja, 2016).
II. Motoričke veštine, sport i sportske discipline
Usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika, ostvaruje se kroz primenu
osnovnih i proširenih programskih sadržaja atletike, gimnastike, sportskih igara, plesa,
ritmičke gimnastike, plivanja i vaterpola, primenjujući osnovne didaktičko-metodičke principe
i metode rada neophodne za dostizanje postavljenih ishoda.
Usvojena znanja, umenja i navika treba da omoguće učenicima njihovu primenu
u sportu, rekreaciji, svakodnevnim i specifičnim situacijama.
Sticanje znanja, umenja i navika je kontinuirani proces individualnog napredovanja
učenika u skladu sa njihovim psihofizičkim sposobnostima.
Učenicima koji nisu u stanju da usvoje neke od sadržaja, zadaju se vežbanja
slična ali lakša od predviđenih ili predvežbe.
Ukoliko učenik ne dostigne predviđeni ishod, ostavlja se mogućnost da isti
dostigne u narednom periodu.
Usavršavanje nekih motoričkih zadataka je kontinuirani proces bez obzira
na sadržaje programa (tehnika hodanja, trčanja, primena naučene igre itd.).
U radu sa naprednijim učenicima realizuju se prošireni sadržaji ili sadržaji
iz narednih razreda. Kroz proces realizacije programa neophodno je pratiti sposobnosti učenika
za pojedine sportove.
III. Fizička i zdravstvena kultura
Dostizanjem ishoda ove nastavne oblasti, učenici stiču znanja, veštine,
stavove i vrednosti o vežbanju (osnovnim pojmovima o vežbi, kako se neko vežbanje izvodi
i čemu konkretna vežba i vežbanje služi), fizičkom vaspitanju, sportu, rekreaciji i zdravlju.
Posebno planirane i osmišljene informacije o vežbanju i zdravlju prenose
se neposredno pre, tokom i nakon vežbanja na času.
Ova nastavna oblast ostvaruje se kroz sve organizacione oblike rada u Fizičkom
i zdravstvenom vaspitanju uz praktičan rad i obuhvata: formiranje pravilnog odnosa prema
fizičkom vežbanju, zdravlju i radu; razvijanje i negovanje fer-pleja; prepoznavanje negativnih
oblika ponašanja u sportu i navijanju; vrednovanje estetskih vrednosti u fizičkom vežbanju,
rekreaciji i sportu; razvijanje kreativnosti u vežbanju; očuvanje životne sredine, kao i
razvijanje i negovanje zdravstvene kulture učenika.
Pored navedenog u ovoj oblasti potrebno je raditi na: negovanju patriotskih
vrednosti (narodne tradicije i multikulturalnosti); formiranju pravilnog odnosa prema različitostima,
čuvanju materijalnih dobara, negovanju društvenih vrednosti itd.
I. PLANIRANJE NASTAVE I UČENJA
Definisani ishodi su osnovni i nezaobilazni elementi procesa planiranja
nastave i učenja. Definisani kao rezultati učenja na kraju svakog razreda, tokom planiranja
rada potrebno je odrediti vremensku dinamiku u odnosu na bavljenje pojedinim ishodima tokom
školske godine. Neophodno je posebnu pažnju obratiti na ishode koje nije moguće dostići tokom
jednog ili više časova, već je u tu svrhu potrebno realizovati različite aktivnosti tokom
školske godine.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
- teorijska nastava (do 5 časova);
- praktična nastava (103-108 časova).
Teorijska nastava
Posebni teorijski časovi mogu se organizovati samo u onim situacijama kada
ne postoje uslovi za realizaciju nastave u prostorima za vežbanje ili alternativnim objektima
i kao prvi čas u polugodištu. Na tim časovima detaljnije se obrađuju sadržaji predviđeni
temama Fizičko vežbanje i sport i Zdravstveno vaspitanje uz mogući praktičan rad u skladu
sa uslovima.
Pri planiranju teorijskih sadržaja neophodno je uzeti u obzir: sadržaj
programa, prethodna iskustva učenika, sadržaje drugih predmeta (korelaciju - međupredmetne
kompetencije).
Praktična nastava
Broj časova po temama planira se na osnovu: procene složenosti sadržaja
za učenike i uslova za realizaciju nastave. Nastavne teme ili pojedini sadržaji za koje ne
postoje uslovi za realizaciju mogu biti zamenjeni odgovarajućim temama ili sadržajima programa
za koje postoje odgovarajući uslovi. Okvirni broj časova po temama:
1. Atletika (14);
2. Gimnastika (14);
3. Osnove timskih i sportskih igara:
Odbojka; (16)
Futsal (10)
Rukomet (10)
Košarka (10)
Aktivnost po izboru učenika (10);
4. Ritmika i ples (4);
5. Plivanje i vaterpolo (10);
6. Poligoni (5);
7. Testiranje i merenje (5).
Program Fizičkog i zdravstvenog vaspitanja ostvaruje se dostizanjem predviđenih
ishoda realizacijom osnovnih i proširenih sadržaja.
Osnovni sadržaji su oni koje je neophodno sprovesti u radu sa učenicima
uzimajući u obzir sposobnosti učenika, materijalno-tehničke i prostorne uslove.
Prošireni sadržaji su oni koji se biraju i realizuju u radu sa učenicima
(grupama ili pojedincima), koji su savladali obavezne sadržaje, uzimajući u obzir nivo dostignutosti
ishoda, potrebe učenika i uslove za rad.
II. OSTVARIVANJE NASTAVE I UČENJA
Fizičke sposobnosti
Pri planiranju kondicionog vežbanja u glavnoj fazi časa, treba uzeti u
obzir uticaj nastavne teme na fizičke sposobnosti učenika i primeniti vežbe čiji delovi biomehaničke
strukture odgovaraju osnovnom zadatku glavne faze časa i služe za obučavanje i uvežbavanje
(obradu i utvrđivanje) konkretnog zadatka. Metode vežbanja koje se primenjuju u nastavi su
trenažne metode (kontinuirani, ponavljajući i intervalni metod, kružni trening, i dr.), prilagođene
uzrasnim karakteristikama učenika. U radu sa učenicima primenjivati diferencirane oblike
rada, dozirati vežbanja u skladu sa njihovim mogućnostima i primenjivati odgovrajuću terminologiju
vežbi. Vreme izvođenja vežbi i broj ponavljanja zadaju se grupama učenika ili pojedincima
u skladu sa njihovim sposobnostima, vodeći računa o postizanju što veće radne efikasnosti
i intenziteta rada. Akcenat se stavlja na one motoričke aktivnosti kojima se najuspešnije
suprotstavlja posledicama hipokinezije.
Preporučeni načini rada za razvoj fizičkih sposobnosti učenika.
1. Razvoj snage:
- bez i sa rekvizitima,
- na spravama i uz pomoć sprava.
2. Razvoj pokretljivosti:
- bez i sa rekvizitima,
- uz korišćenje sprava,
- uz pomoć suvežbača.
3. Razvoj aerobne izdržljivosti:
- istrajno i intervalno trčanje,
- vežbanje uz muziku - aerobik,
- timske i sportske igre,
- pešačenje u dužini od 10 km (organizovati u okviru nedelje školskog sporta
ili aktivnosti u prirodi - izlet);
- drugi modeli vežbanja.
4. Razvoj koordinacije:
- izvođenje koordinacionih vežbi u različitom ritmu i promenljivim uslovima
(kretanje ekstremitetima u više ravni).
5. Razvoj brzine i eksplozivne snage:
- jednostavne i složene kretne strukture izvoditi maksimalnim intenzitetom
iz različitih početnih položaja, izazvane različitim čulnim nadražajima (start iz različitih
položaja itd.),
- štafetne igre,
- izvođenje vežbi različitom maksimalnom brzinom (bacanja, skokovi, akrobatika,
šutiranja, udarci kroz atletiku, gimnastiku, timske i sportske igre).
Za učenike koji iz zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane vežbe,
potrebno je obezbediti posebno mesto za vežbanje, a za one sa kojima se program realizuje
po individualno obrazovnom programu (IOP-u), neophodno je obezbediti odgovarajuće uslove,
uzimajući u obzir njihove mogućnosti.
Motoričke veštine, sportovi i sportske discipline
1. Atletika
Preporuka je da se sadržaji atletike realizuju u jesenjem i prolećnom periodu,
u skladu sa uslovima.
Osnovni sadržaji
- Usavršavanje tehnike sprinterskog trčanja i niskog starta. Trčanje deonica
do 60 m. Tehnika štafetnog trčanja (4 x 60 m).
- Usavršavanje tehnike istrajnog trčanja i visokog starta.
- Skok udalj tehnika "uvinuće" i predvežbe za koračnu tehniku.
- Skok uvis opkoračnom tehnikom.
- Bacanja kugle 3 kg devojčice, 4 kg dečaci - bočna tehnika.
- Bacanje "vorteks-a" u dalj.
Prošireni sadržaji:
Četvoroboj - kroz unutarodeljensko takmičenje primeniti četiri discipline
koje su učenici savladali (sprintersko trčanje 60 m, bacanje vorteksa ili kugle, skokovi
uvis ili udalj, istrajno trčanje 600 m učenice, 800 m učenici).
2. Sportska gimnastika
Preporuka je da se sadržaji realizuju u oba polugodišta.
Osnovni sadržaji
Učenike je neophodno podeliti u radne grupe prema polu, prema nivou usvojenosti
vežbi iz prethodnih razreda i njihovim sposobnostima. Sa učenicima, koji nisu savladali pojedine
vežbe iz programa do šestog razreda, rade se one predvežbe i vežbe koje će im omogućiti njihovo
usvajanje. Usvojene vežbe iz šestog razreda nadograđuju se novim sadržajima predviđenim ovim
programom. Postaviti više radnih mesta. Na svakom času uvesti novi zadatak uz ponavljanje
prethodnih. Dok jedna grupa obrađuje novi sadržaj, ostale grupe ponavljaju usvojene sadržaje,
pri čemu je moguće organizovati čuvanje i pomaganje angažovanjem učenika. Promena radih mesta
vrši se nakon određenog broja ponavljanja. Grupa koje nije prošla neki zadatak na času, isti
će realizovati na sledećem času. Učeniku koji ne može da izvede zadatu vežbu daje se olakšani
zadatak.
Prošireni sadržaji
Mogu se realizovati kroz časove na kojima se realizuju osnovni sadržaji
programom koji je diferenciran prema sposobnostima učenika - za napredne učenike. Ovakve
modele moguće je primeniti na sve sadržaje sportske gimnastike. Gimnastički poligon osmisliti
prema stepenu usvojenosti obrađenih sadržaja i prethodih znanja.
1. Tlo (učenice i učenici):
Osnovni sadržaji
- stav na šakama, kolut napred uz pomoć,
- dva povezana premeta strance uporom ("zvezde"),
- prednoženjem premet strance uporom sa okretom za 180º do stava na jednoj
nozi, drugom zanožiti,
- kolut leteći iz mesta i zaletom.
Sastav na tlu kombinovan od vežbi iz petog, šestog i usvojenih vežbi iz
sedmog razreda. Za učenice uneti vežbe iz ritmike (vidi vežbe na gredi).
Prošireni sadržaji
- stav na šakama, kolut napred,
- zaletom premet strance uporom sa okretom za 180º do stava na jednoj nozi
i pripremne vežbe za rondat.
2. Preskok (učenice i učenici):
Osnovni sadržaji
konj u širinu visine 110 cm (uz kvalitetnu dasku visina konja 120 cm):
- zgrčka i raznoška - usavršavanje faze prvog i faze drugog leta.
Prošireni sadržaaji
konj u širinu (120 za učenice i 125 cm za učenike);
- pripremne vežbe za preskoke sa zanoženjem.
3. Trampolina ili odskočna daska (učenice i učenici):
Osnovni sadržaji
- skokovi: pruženim telom; skok sa zgrčenim prednoženjem.
Prošireni sadržaji
- skokovi pruženim telom sa okretom oko uzdužne ose za 180º; skok sa prednožnim
raznoženjem.
- dohvatno vratilo: iz upora prednjeg saskok podmetno,
- doskočno vratilo: njihanje u visu prednjem sa povećavanjem amplitude,
u zanjihu saskok.
Prošireni sadržaji
- kombinacija: uzmak iz visa stojećeg, kovrtljaj nazad u uporu, saskok
iz upora prednjeg zamahom nogama unazad (zanjihom) do stava na tlu.
5. Dvovisinski razboj
Osnovni sadržaji
- kombinacija: licem prema n/p - sunožnim odskokom naskok u upor prednji,
premah odnožno desnom, premah odnožno levom - naglasiti upor stražnji, prehvat na v/p, prednjih
i spojeno saskok u prednjihu.
Prošireni sadržaji
- kombinacija: uzmak iz visa stojećeg, kovrtljaj nazad u uporu, saskok
zamahom nogama unazad (zanjihom), do stava na tlu.
6. Paralelni razboj
Osnovni sadržaji
- kombinacija: (iz položaja bočno): naskok u upor, prednjih, zanjih, prednjihom
prednoška sa okretom (180º) prema pritci do stava na tlu.
Prošireni sadržaji
- kombinacija: iz položaja bočno naskok u upor i spojeno prednjih i zanjih
u uporu; prednjihom upor sedeći raznožno pred rukama, prehvat kroz uzručenje do upora sedećeg
za rukama, zanoženjem snožiti; njihanje i saskok prednjihom prednoška sa okretom za 180º
ili zanjihom zanoška.
7. Krugovi
Osnovni sadržaji
dohvatni krugovi (učenici i učenice):
- kombinacija: iz visa stojećeg zgibom vis uzneto, vis strmoglavi, vis
uzneto, saskok kroz zgib u visu prednjem (uz pomoć).
Prošireni sadržaji
doskočni krugovi (učenici):
- kombinacija: vis, iz zamaha prednjihom vis uzneto, vis strmoglavi - izdržaj,
vis uzneto, vis stražnji i sp. saskok (uz pomoć).
8. Konj sa hvataljkama
Osnovni sadržaji
- kombinacija: iz upora prednjeg na hvataljkama, premah odnožno desnom
napred van, premah odnožno desnom nazad i spojeno premah odnožno levom napred van, premah
odnožno levom nazad, saskok nazad ili provlakom nogu između hvataljki saskok napred.
Prošireni sadržaji
- metanja: premasi odnožno u sva tri upora: prednji, jašući, stražnji,
kolo odnožno, saskok: odnoška premahom odnožno iz upora jašućeg; zanoška (ili odbočka) iz
upora jašućeg van.
9. Greda
Vežbe prvo naučiti na tlu, švedskoj klupi i niskoj gredi i na kraju na
visokoj gredi.
Osnovni sadržaji
niska greda - ponoviti i dopuniti sadržaje iz prethodnog razreda (niska
greda):
- bokom pored grede; sunožnim odskokom naskok na gredu sunožno (jedna noga
malo ispred druge),
- različiti načini hodanja: u usponu, sa zgrčenim prednoženjem, sa zanoženjem,
sa odnoženjem, sa visokim prednoženjem,
- okret u usponu na sredini grede;
- sunožnim odskokom skok pruženo i doskok na jednu nogu, druga je u prednoženju,
- vaga pretklonom i zanoženjem,
- saskok zgrčeno.
Visoka greda - kombinacija vežbi: (čeono prema gredi): iz mesta ili zaletom
naskok u upor odnožno, okret za 90º u upor klečeći na odnožnoj nozi, zanožiti slobodnom nogom
(vaga u uporu klečećem "mala vaga"); klek iskorakom zanožne i spojeno usprav, odručiti,
lagano trčanje ili hodanje na prstima, hodanje dokoracima, skok sunožnim odskokom i doskokom
na jednu nogu; saskok pruženim telom sa okretom 90º ili 180º.
Prošireni sadržaji
Visoka greda:
- naskoci (u upor čučeći; u upor prednji odnožno; sed "amazon");
- različiti načini hodanja i trčanja;
- "galop"; "dečiji" poskoci, "mačiji" skok;
- okreti za 180º na jednoj nozi;
- saskoci (prednožno raznožni; sa okretom za 360º);
- kombinacije vežbi najmanje dve dužine grede.
3. Osnove timskih i sportskih igara
Sadržaji odbojke, futsala, rukometa, košarke i aktivnosti po izboru učenika
realizuju se na časovima Fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.
3.1. Odbojka
Usvojene elemente tehnike treba primeniti u igri na času. Kontinuitet u
usvajanju sadržaja moguće je postići tako što se prethodno usvojeni sadržaji koriste kao
uvodni ili specifično pripremni na narednom času.
Osnovni sadržaji
- osnovni položaj - tehnika odigravanja lopte prstima,
- osnovni položaj - tehnika odigravanja lopte "čekićem",
- igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "čekićem",
- donji (školski) servis,
- tehnika smečiranja u olakšanim uslovima (niža mreža, podbacivanje lopte
i sl.),
- individualni blok,
- gornji servis,
- elementi odbojkaške igre.
Prošireni sadržaji
- "lelujavi" servis,
- grupni blok (dvojni i trojni),
- igra sa zadatkom - taktika.
3.2. Futsal
- Sa učenicima ponoviti usvojene elemente tehnike i taktike.
- Primena usvojenih elemenata u dirigovanoj i situacionoj igri.
- Igra uz primenu pravila.
3.3. Rukomet
- Sa učenicima ponoviti usvojene elemente tehnike i taktike.
- Primena usvojenih elemenata u dirigovanoj i situacionoj igri.
- Igra uz primenu pravila.
3.4. Košarka
Sa učenicima ponoviti usvojene osnovne elemente tehnike i taktike i realizovati
neke od navedenih elemenata, kao i njihovu primenu u dirigovanoj igri i igri uz primenu pravila:
- dribling (složenije varijante);
- povezivanje elemenata tehnike u akcione celine (hvatanje lopte, dribling,
šutiranje i dr.);
- fintiranje;
- demarkiranje;
- situaciona igra 1:1;
- saradnja dva i tri igrača u pozicionoj igri i kontranapadu (obuka kroz
igru);
- igra 3:3; 4:4 (igra na jedan koš);
- finte (prodor, šut);
- igra "2:2 - pick and roll";
- igra "2:2" po na principu "dodaj i utrči - back door";
- poziciona igra 3:3 i 5:5;
- igra sa primenom pravila.
3.5. Aktivnosti po izboru
U skladu sa prostorno-tehničkim mogućnostima škole nastavnik u dogovoru
sa učenicima realizuje neke od navedenih aktivnosti:
- kondiciono vežbanje (kružni trening, aerobik, elementi fitnesa i dr.);
- obučavanje, uvežbavanje i usavršavanje elemenata predviđenih proširenim
nastavnim sadržajima;
- plivanje i vaterpolo;
- skijanje;
- klizanje;
- badminton;
- stoni tenis;
- orijentiring;
- jadžent;
- osnovni elementi borilačkih sportova i samoodbrane;
- druge aktivnosti po izboru Stručnog veća škole;
- aktivnosti od značaja za lokalnu zajednicu.
4. Ples i ritmika
Osnovni sadržaji
Njihanja i kruženja sa vijačom u frontalnoj i sagitalnoj ravni u mestu
i kretanju (vežbe po izboru nastavnika). Dupli provak kruženjem vijače unapred.
Kolo "Moravac" četiri varijante, savladati 5. varijantu. Osnovni
koraci engleskog valcera.
Prošireni sadržaji
- Sastav sa vijačom.
- Dupli provlak kruženjem vijače unazad.
- Sastav sa obručem sastavljen od elemenata obrađenih u petom i šestom
razredu.
- Sastav sa loptom sastavljen od elemenata obrađenih u petom i šestom razredu.
- Usavršiti kolo iz kraja u kome se škola nalazi, usvojeno u prethodnom
razredu.
- Engleski valcer - mešoviti parovi.
5. Plivanje i vaterpolo
Nastavna tema Plivanje i vaterpolo realizuje se u školama u kojima za to
postoje uslovi, u okviru redovne nastave.
Škole koje se opredele za realizaciju programskih sadržaja plivanja i vaterpola
na objektima izvan škole, časove organizuju po posebnom rasporedu.
Ukoliko ne postoji mogućnost realizacije nastave plivanja u ovom razredu,
broj časova namenjen ovoj nastavnoj temi raspoređuje se drugim nastavnim temama predviđenih
programom, pa se samim tim ishodi za ovu temu ne mogu dostići u ovom razredu.
5.1. Plivanje
Prilikom realizacije sadržaja Plivanja formirati grupe plivača i neplivača.
Osnovni sadržaji
Vežbe disanja, rad nogu, plovak, održavanje u mestu, zaveslaji (kraul i
leđni kraul), tehnika prsnog plivanja, skok na glavu i izron.
Plivanje tehnikom kraula ili leđnog kraula; Plivanje 25 m na vreme odabranom
tehnikom; Ronjenje po dužini u skladu sa sposobnostima učenika do 10 m.
Prošireni sadržaji
Mešovito plivanje tehnikama prsnog i kraul plivanja
5.2. Vaterpolo
Sadržaji vaterpola realizuju se sa učenicima koji pripadaju grupi "plivača":
- plivanje sa loptom;
- hvatanje i dodavanje;
- šut na gol.
Osnovni sadržaji
- održavanje na vodi;
- plivanje sa loptom (vođenje lopte);
- hvatanje i dodavanje lopte.
Prošireni sadržaji
- osnovni elementi taktike;
- dirigovana igra.
6. Poligoni
Nastavnik nakon jedne ili više obrađenih nastavnih tema može realizovati
poligon u skladu sa usvojenim motoričkim sadržajima iz:
- sportskih igara;
- gimnastike i
- poligon sa preprekama koji sadrži:
kolutanja i puzanja, provlačenja, promene pravca, savladavanja prepreke
odbočkom, preskakanja prepreka uvis i udalj, prelaženje visoke grede, uzmak na vratilu, penjanje
na švedske lestve i saskok, penjanje uz šipku ili konopac.
7. Testiranje i merenje
Praćenje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti sprovodi se na početku
i kraju školske godine, iz prostora kardio-respiratorne izdržljivosti (procena aerobnog kapaciteta),
telesnog sastava (posebno telesne masnoće), mišićne snage, izdržljivosti u mišićnoj snazi,
gipkosti i agilnosti. Model kontinuiranog praćenja fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti
u nastavi Fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, baterija testova, kriterijumske referentne
vrednosti i način njihovog tumačenja, organizacija i protokol testiranja kao pedagoške implikacije
detaljno su objašnjeni u navedenom priručniku.
Fizička i zdravstvena kultura
Ova nastavna oblast realizuje se kroz sve druge nastavne oblasti i teme
uz praktičan rad i sastoji se od dve nastavne teme Fizičko vežbanje i sport i Zdravstveno
vaspitanje.
Didaktičko-metodički elementi
Osnovne karakteristike časova:
- jasnoća nastavnog procesa;
- optimalno korišćenje raspoloživog prostora, sprava i rekvizita;
- izbor racionalnih oblika i metoda rada;
- izbor vežbi optimalne obrazovne vrednosti;
- funkcionalna povezanost svih delova časa - unutar jednog i više uzastopnih
časova jedne nastavne teme.
Ukoliko na času istovremeno vežbaju dva odeljenja, nastava se sprovodi
odvojeno za učenike i učenice.
Prilikom izbora oblika rada neophodno je uzeti u obzir prostorne uslove
rada, broj učenika na času, broj sprava i rekvizita i dinamiku obučavanja i uvežbavanja nastavnog
zadatka.
Izbor didaktičih oblika rada treba da bude funkciji racionalne organizacije
i intenzifikacije časa, kao i dostizanja postavljenih ishoda.
Oslobađanje učenika od nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja
Učenik može biti oslobođen samo od praktičnog dela programa nastave za
određeni period, polugodište ili celu školsku godinu na osnovu preporuke izabranog lekara.
Učenik oslobođen praktičnog dela u obavezi je da prisustvuje časovima.
Za rad sa oslobođenim učenicima nastavnik sačinjava poseban program rada baziran na usvajanju
teorijskih i vaspitnih sadržaja u skladu sa programom i korelaciji sa sadržajima drugih predmeta.
Oslobođenim učenicima treba pružiti mogućnost da:
- sude, vode statistiku, registruju rezultat ili prate nivo aktivnosti
učenika na času ili školskom takmičenju;
- naprave edukativni poster ili elektronsku prezentaciju, pripreme reportažu
sa sportskog događaja;
- prate i evidentiraju aktivnost učenika na času uz pomoć nastavnika i
na drugi način pomažu u organizaciji časovnih, vannastavnih i vanškolskih aktivnosti.
Neki od ishoda za učenike oslobođene od praktičnog dela nastave
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
- navede osnovna pravila, gimnastike, atletike, sportske igre, plivanja;
- definiše osnovna zdravstveno-higijenska pravila vežbanja;
- prezentuje i analizira informacije o fizičkom vežbanju, sportu, zdravlju,
istoriji fizičke kulture, aktuelnim sportskim podacima itd.);
- učestvuje u organizaciji Nedelje školskog sporta i školskih takmičenja.
Učenicima sa invaliditetom nastava se prilagođava u skladu sa njihovim
mogućnostima i vrstom invaliditeta.
III. PRAĆENJE I VREDNOVANJE
Ishodi predstavljaju dobru osnovu za praćenje i procenu postignuća učenika,
odnosno kreiranje zahteva kojima se može utvrditi da li su učenici dostigli ono što je opisano
određenim ishodom. Ishodi pomažu nastavnicima u praćenju, prikupljanju i beleženju postignuća
učenika. Kako će u procesu vrednovanja iskoristiti ishode nastavnik, sam osmišljava u odnosu
na to koji se način praćenja i procene njemu čini najracionalnijim i najkorisnijim. Pored
toga, postojanje ishoda olakšava i izveštavanje roditelja o radu i napredovanju učenika.
U procesu praćenja i ocenjivanja poželjno je koristiti lični karton učenika
(evidencija o procesu i produktima rada učenika, uz komentare i preporuke) kao izvor podataka
i pokazatelja o napredovanju učenika. Prednosti korišćenja ličnog kartona učenika su višestruke:
omogućava kontinuirano i sistematično praćenje napredovanja, predstavlja uvid u praćenje
različitih aspekata učenja i razvoja, predstavlja, podršku u osposobljavanju učenika za samoprocenu,
pruža precizniji uvid u različite oblasti postignuća (jake i slabe strane) učenika.
U cilju sagledavanja i analiziranja efekata nastave Fizičkog i zdravstvenog
vaspitanja, preporučuje se da nastavnik podjednako, kontinuirano prati i vrednuje:
1. Aktivnost i odnos učenika prema fizičkom i zdravstvenom vaspitanju
koji obuhvata:
- vežbanje u adekvatnoj sportskoj opremi;
- redovno prisustvovanje časovima Fizičkog i zdravstvenog vaspitanja;
- učestvovanje u vannastavnim i vanškolskim aktivnostima i dr.
2. Prikaz tri kompleksa usvojenih opštepripremnih vežbi (vežbi oblikovanja),
sa i bez rekvizita.
3.Dostignut nivo postignuća motoričkih znanja, umenja i navika (napredak
u usavršavanju tehnike):
Atletika:
Tehnika izmene štafete; skoka uvis opkoračna tehnika;
Sprintersko trčanje 60 m na vreme, bacanje vorteksa. Istrajno trčanje u
trajanju od osam minuta. Tehnika bacanja "vorteksa".
Trčanje školskog krosa.
Sportska gimnastika:
Vežbe na tlu:
- stav na šakama, kolut napred uz pomoć,
- leteći kolut,
- dva premeta strance "zvezde" spojeno,
- most zaklonom (učenice); most iz ležanja na leđima (učenici).
Sastav na tlu kombinovan od elemenata iz petog, šestog i usvojenih elemenata
iz sedmog razreda.
Preskok:
- raznoška, zgrčka (visina sprave do 120 cm).
Trampolina ili odskočna daska (učenice i učenici):
- skokovi: pruženim telom; skok sa zgrčenim prednoženjem.
- kombinacija: uzmak iz visa stojećeg, kovrtljaj nazad u uporu, saskok
iz upora prednjeg zamahom nogama unazad (zanjihom) do stava na tlu;
- doskočno vratilo: njihanje u visu prednjem sa povećavanjem amplitude,
u zanjihu saskok.
Dvovisinski razboj
- kombinacija: licem prema n/p - sunožnim odskokom naskok u upor prednji,
premah odnožno desnom, premah odnožno levom - naglasiti upor stražnji, prehvat na v/p, prednjih
i spojeno saskok u prednjihu (ukoliko nema dvovisinskog razboja saskok zamahom nogama unapred
- prednoška).
Paralelni razboj
- kombinacija: (iz položaja bočno): naskok u upor, prednjih, zanjih,
prednjihom prednoška sa okretom (180º) prema pritci do stava na tlu.
Krugovi
dohvatni krugovi (učenici i učenice):
- kombinacija: iz visa stojećeg zgibom vis uzneto, vis strmoglavi, vis
uzneto, saskok kroz zgib u visu prednjem (uz pomoć).
Konj sa hvataljkama
- kombinacija: iz upora prednjeg na hvataljkama, premah odnožno desnom
napred van, premah odnožno desnom nazad i spojeno premah odnožno levom napred van, premah
odnožno levom nazad, saskok nazad ili provlakom nogu između hvataljki saskok napred.
Greda
Niska greda - ponoviti i dopuniti sadržaje iz prethodnog razreda (niska
greda):
kombinacija vežbi iz osnovnog programa (učenice same kombinuju dve dužine
niske grede - obavezno sa naskokom i saskokom).
Visoka greda - kombinacija vežbi: (čeono prema gredi): iz mesta ili zaletom
naskok u upor odnožno, okret za 90º u upor klečeći na odnožnoj nozi, zanožiti slobodnom
nogom (vaga u uporu klečećem "mala vaga"); klek iskorakom zanožne i spojeno usprav,
odručiti, lagano trčanje ili hodanje na prstima, hodanje dokoracima, skok sunožnim odskokom
i doskokom na jednu nogu; saskok pruženim telom sa okretom 90º ili 180º.
Odbojka:
- odigravanje lopte tehnikama prstima i "čekićem";
- donji servis;
- smečiranje u olakšanim uslovima;
- individualni blok;
- igra preko mreže.
Rukomet:
Primena elemenata tehnike u igri. Pridržavanje taktičkih uputstava i kretanje
u igri.
Košarka:
Primena elemenata tehnike u igri. Pridržavanje taktičkih uputstava i kretanje
u igri.
Ples i ritimka:
- Vežba sa vijačom, loptom ili obručem. Dupli provak kruženjem vijače unapred;
- narodno "Moravac" kolo uz muziku (treća, četvrta i peta varijanta);
- engleski valcer.
Plivanje i vaterpolo:
- tehnika prsnog plivanja;
- plivanje sa loptom.
4. Individualni napredak motoričkih sposobnosti
Individualni napredak motoričkih sposobnosti svakog učenika procenjuje
se u odnosu na prethodno provereno stanje. Prilikom ocenjivanja neophodno je uzeti u obzir
sposobnosti učenika, stepen spretnosti i umešnosti. Ukoliko učenik nema razvijene posebne
sposobnosti, prilikom ocenjivanja uzima se u obzir njegov idnividualni napredak u odnosu
na prethodna dostugnuća i mogućnosti kao i angažovanje učenika u nastavnom procesu.
Kod učenika oslobođenih od praktičnog dela nastave, nastavnik prati i vrednuje:
- poznavanje osnovnih pravila, gimnastike, atletike, sportske igre, plivanja,
vaterpola i osnovnih zdravstveno-higijenskih pravila vežbanja;
- učešće u organizaciji vannastavnih aktivnosti.
Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje učenika oslobođenih od praktičnog dela
nastave, nastavnik može izvršiti usmenim ili pismenim putem.
Praćenje vrednovanje i ocenjivanje učenika sa invaliditetom vrši se na
osnovu njihovog individualnog napretka.
VANNASTAVNE AKTIVNOSTI
Plan i program ovih aktivnosti predlaže Stručno veće i sastavni je deo
godišnjeg plana rada škole i školskog programa.
B. Sekcije
Formiraju se prema interesovanju učenika. Nastavnik sačinjava poseban program
uzimajući u obzir materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti
učenika. Ukoliko je neophodno, sekcije se mogu formirati prema polu učenika. Učenik se u
svakom trenutku može se uključiti u rad sekcije.
V. Nedelja školskog sporta
Radi razvoja i praktikovanja zdravog načina života, razvoja svesti o važnosti
sopstvenog zdravlja i bezbednosti, o potrebi negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti, kao
i prevencije nasilja, narkomanije, maloletničke delinkvencije, škola u okviru Školskog programa
realizuje nedelju školskog sporta.
Nedelja školskog sporta obuhvata:
- takmičenja u sportskim disciplinama prilagođenim uzrastu i mogućnostima
učenika;
- kulturne manifestacije sa ciljem promocije fizičkog vežbanja, sporta
i zdravlja (likovne i druge izložbe, folklor, ples, muzičko-sportske radionice, slet...);
- đačke tribine i radionice (o zdravlju, istoriji fizičke kulture, sportu,
rekreaciji, "ferpleju", posledicama nasilja u sportu, tehnološka dostignuća u vežbanju
i sportu i dr.).
Plan i program Nedelje školskog sporta sačinjava Stručno veće Fizičkog
i zdravstvenog vaspitanja u saradnji sa drugim stručnim većima (likovne kulture, muzičke
kulture, istorije, informatike...) i stručnim saradnicima u školi, vodeći računa da i učenici
koji su oslobođeni od praktičnog dela nastave Fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, budu uključeni
u organizaciju ovih aktivnosti.
G. Aktivnosti u prirodi (krosevi, zimovanje, letovanje)
Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje
aktivnosti u prirodi:
- prolećni kros (dužinu staze određuje stručno veće);
- izlet sa pešačenjem (7 km)
- zimovanje - organizuje se u toku zimskog perioda u trajanju od sedam
dana. Aktivnosti na zimovanju obuhvataju obuka skijanja, klizanja, kraće izlete sa pešačenjem
ili na sankama, i druge aktivnosti;
- letovanje - organizuje se za vreme letnjeg raspusta u trajanju od najmanje
sedam dana i obuhvata boravak u prirodi sa organizovanim obrazovnim i fizičkim aktivnostima).
D. Školska i vanškolska takmičenja
Škola organizuje i sprovodi obavezna unutarškolska sportska takmičenja,
kao integralni deo procesa fizičkog vaspitanja prema planu Stručnog veća i to u:
- sportskoj gimnastici (u zimskom periodu),
- atletici (u prolećnom periodu),
- najmanje jednoj sportskoj igri (u toku godine).
Škola može planirati takmičenja iz drugih sportskih grana ili igara ukoliko
za to postoje uslovi i interesovanje učenika (ples, orijentiring, badminton, između dve ili
četiri vatre, poligoni itd.).
Učenici mogu da učestvuju i na takmičenjima u sistemu školskih sportskih
takmičenja Republike Srbije, koja su u skladu sa planom nastave i učenja Kako bi što veći
broj učenika bio obuhvaćen sistemom takmičenja, na vanškolskim takmičenjima jedan učenik
može predstavljati školu samo u jednom sportu ili sportskoj disciplini tokom školske godine.
Đ. Korektivno-pedagoški rad i dopunska nastava
Ove aktivnosti organizuju se sa učenicima koji imaju:
- poteškoće u savladavanju gradiva;
- smanjene fizičke sposobnosti;
- loše držanje tela;
- zdravstvene poteškoće koje onemogućavaju redovno pohađanje nastave.
Za učenike koji imaju poteškoće u savladavanju gradiva i učenike sa smanjenim
fizičkim sposobnostima organizuje se dopunska nastava koja podrazumeva savladavanje onih
obaveznih programskih sadržaja, koje učenici nisu uspeli da savladaju na redovnoj nastavi,
kao i razvijanje njihovih fizičkih sposobnosti;
Rad sa učenicima koji imaju loše držanje tela podrazumeva:
- uočavanje posturalnih poremećaja kod učenika;
- savetovanje učenika i roditelja;
- organizovanje dodatnog preventivnog vežbanja u trajanju od jednog školskog
časa nedeljno;
- organizovanje korektivnog vežbanja u saradnji sa odgovarajućom zdravstvenom
ustanovom.
Rad sa učenicima sa zdravstvenim poteškoćama organizuje se isključivo u
saradnji sa lekarom specijalistom, koji određuje vrstu vežbi i stepen opterećenja.
Pedagoška dokumentacija
- Dnevnik rada za Fizičko i zdravstveno vaspitanje.
- Planovi rada Fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i obaveznih fizičkih
aktivnosti učenika: plan rada stručnog veća, godišnji plan (po temama sa brojem časova),
mesečni operativni plan, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.
- Pisane pripreme: formu i izgled pripreme sačinjava sam nastavnik uvažavajući:
vremensku artikulaciju ostvarivanja, cilj časa, ishode koji se realizuju, konzistentnu didaktičku
strukturu časova, zapažanja nakon časa.
- Radni karton: nastavnik vodi za svakog učenika. Radni karton sadrži:
podatke o stanju fizičkih sposobnosti sa testiranja, osposobljenosti u veštinama napomene
o specifičnostima učenika i ostale podatke neophodne nastavniku.
Pedagošku dokumentaciju nastavnik sačinjava u elektronskoj ili pisanoj
formi.
Osmi razred
(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)
Cilj nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja u osnovnoj školi jeste da se osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku, tehničku i informatičku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da se učenici upoznaju sa tehničko-tehnološki razvijenim okruženjem, steknu osnovnu tehničku i informatičku pismenost, razviju tehničko mišljenje, tehničku kulturu rada.
Zadaci predmeta su stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja budu u punoj meri realizovani, kao i da učenici:
- steknu osnovno tehničko i informatičko obrazovanje i vaspitanje;
- steknu osnovna tehničko-tehnološka znanja, umenja, veštine i osposobljavaju se za njihovu primenu u učenju, radu i svakodnevnom životu;
- saznaju osnovni koncept informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT);
- saznaju uloge IKT u različitim strukama i sferama života;
- upoznaju rad na računaru;
- korišćenjem računara ovladaju gotovim programima za obradu teksta i za grafičke prikaze;
- steknu znanja neophodna za formiranje, korišćenje i održavanje kućne lokalne mreže;
- znaju da putem interneta pristupaju svim raspoloživim obrazovnim informacionim resursima;
- razvijaju stvaralačko i kritičko mišljenje;
- razvijaju sposobnost praktičnog stvaranja, odnosno da realizuju sopstvene ideje prema sopstvenom planu rada i afirmišu kreativnost i originalnost;
- razvijaju psihomotorne sposobnosti;
- usvoje pretpostavke za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima društveno korisnog rada;
- savladavaju osnovne principe rukovanja različitim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanja tehnološkim procesima;
- razvijaju preciznost u radu, upornost i istrajnost prilikom rešavanja zadataka;
- stiču radne navike i osposobljavaju se za saradnju i timski rad;
- komuniciraju na jeziku tehnike (tehnička terminologija, crteži);
- steknu znanja za korišćenje mernih instrumenata;
- razumeju tehnološke procese i proizvode različitih tehnologija;
- odaberu optimalni sistem upravljanja za dinamičke konstrukcije (modele);
- izrade ili primene jednostavniji program za upravljanje preko računara;
- upoznaju ekonomske, tehničko-tehnološke, ekološke i etičke aspekte rada i proizvodnje i njihov značaj na razvoj društva;
- primenjuju mere i sredstva za ličnu zaštitu pri radu;
- znaju mere zaštite i potrebu za obnovu i unapređivanje životnog okruženja;
- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja pravilno odaberu svoju buduću profesiju.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- prošire znanja o osnovnim komandama operativnog sistema;
- prošire znanja iz računarskih mreža;
- prošire znanja o korišćenju interneta;
- prošire znanja o korišćenju osnovnih programa za obradu teksta;
- se obuče za izradu prezentacija;
- upoznaju podsisteme elektroenergetskog sistema;
- steknu pojam o distribuciji električne energije;
- upoznaju elektroinstalacioni materijal i elemente prema standardima navedenih elektromaterijala;
- upoznaju osnovne elektrotehničke simbole;
- nauče da čitaju elektrotehničke šeme, a jednostavnije da koriste u praktičnom radu;
- upoznaju osnovne delove elektrotermičkih i elektrodinamičkih aparata i uređaja u domaćinstvu;
- nauče da pravilno koriste električne uređaje i aparate;
- upoznaju osnovne elektronske elemente;
- nauče simbole i šeme u elektronici;
- shvate principe rada telekomunikacionih i audiovizuelnih uređaja u domaćinstvu;
- razvijaju konstruktorske sposobnosti izradom i sklapanjem modela elektrotehničkih i elektronskih uređaja i aparata prema odgovarajućim šemama.
SADRŽAJI PROGRAMA
INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE (16)
Mrežne informacione tehnologije. Lokalne mreže. Povezivanje čvorova mreže. Računari-serveri i računari-klijenti. Internet-provajderi i njihove mreže. Tehnologije pristupa Internetu. Globalne mreže. Internet protokol. IP šema adresiranja. Ruteri i rutiranje. Organizacija domena i domenih imena. Sistem domenskih imena DNS (Domain Name System). Formiranje lokalne mreže. Deljenje resursa lokalne mreže. Navigacija kroz lokalnu mrežu. Povezivanje lokalne mreže sa globalnom mrežom.
Upravljanje okruženjem pomoću personalnih računara.
Napredne mogućnosti tekst procesora. Kreiranje i korišćenje stilova. Pisanje matematičko-tehničkih formula. Generisanje sadržaja i indeksa pojmova. Korišćenje gotovih šablona i izrada šablona. Izrada tehničke dokumentacije i prezentacije u elektrotehnici korišćenjem odabranih programa.
ELEKTROTEHNIČKI MATERIJALI I INSTALACIJE (6)
Elektroinstalacioni materijali i pribor - svojstva i primena (provodnici, superprovodnici, izolatori, prekidači, utikači, sijalična grla, osigurači, grejna tela, termostati).
Kućne električne instalacije.
Opasnosti i zaštita od strujnog udara.
ELEKTRIČNE MAŠINE I UREĐAJI (4)
Proizvodnja, transformacija i prenos električne energije.
Alternativni izvori električne energije.
Elektrotehnički aparati i uređaji u domaćinstvu.
DIGITALNA ELEKTRONIKA (4)
Osnovi analogne i digitalne tehnologije.
Osnovni elektronski elementi.
Telekomunikacije i audiovizuelna sredstva: mobilna telefonija, GPS sistemi, internet i kablovska televizija.
OD IDEJE DO REALIZACIJE - MODULI (4)
Praktična izrada električnih kola - eksperiment, istraživanje od konstruktorskog materijala i simulacija korišćenjem računarskog softvera prema sklonostima učenika. Praktični primeri upravljanja pomoću računara.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Informatičke tehnologije - Nastavni sadržaji ove teme realizuju se u kontinuitetu sa prethodnim godinama.
Mrežne informacione tehnologije. Izučavajući mrežne informacione tehnologije učenici treba da steknu znanja neophodna za formiranje, korišćenje i održavanje kućne lokalne mreže i efikasno korišćenje informacionih resursa u školi i na budućem poslu. Važno je istaći da su mrežne informacione tehnologije jedan od najvažnijih infrastrukturnih elemenata informacionog društva i da informaciona kultura podrazumeva solidno poznavanje te oblasti.
Polazna tačka pri upoznavanju lokalnih mreža treba da bude školska mreža na kojoj se mogu ilustrovati njene sastavne komponente, topologija, resursi, klijent-server, itd. Učenike treba upoznati sa postupkom formiranja lokalne mreže.
Lokalne mreže, nakon upoznavanja, treba staviti u kontekst interneta (mreže svih mreža) i kooperativnog korišćenja raspoloživih informacionih resursa.
Vežbe surfovanja i pretraživanja trebalo bi da su u funkciji ovog, ali i drugih predmeta, kako bi se kod učenika razvijala navika korišćenja interneta za prikupljanje informacija za potrebe nastave.
Za realizaciju sadržaja vezanih za upravljanje pomoću personalnih računara (serijski i paralelni ulaz, izlaz, komunikacija personalnih računara sa okruženjem), neophodno je obezbediti odgovarajuće modele.
Napredne mogućnosti tekst procesora. U okviru ove teme učenike treba upoznati sa strukturom tipičnih dokumenata (molbi, obaveštenja, itd.) i školskih referata. Na primeru izrade takvih dokumenata ukazati na značaj:
- stilova i šablona za stilski dosledno formatiranje dokumenata;
- mogućnosti tekst procesora da automatski generiše sadržaj i indeks pojmova.
Upoznati simbole koji se koriste pri izradi crteža i električnih šema, kao najosnovnije crteže i šeme električnih strujnih kola. Pored upotrebe pribora, učenike upoznati sa mogućnostima upotrebe jednostavnijih softvera za izradu tehničkih crteža i šema.
Elektrotehnički materijali i instalacije - Elektrotehnički materijali i instalacije predstavljaju praktičnu primenu prethodnih sadržaja o grafičkim komunikacijama. Upoznavanje elektroinstalacionog materijala i pribora najefikasnije se može ostvariti primenom u različitim konstrukcijama strujnih kola. Sadržaje vezane za elektroinstalacione materijale i pribor - svojstva i primena (provodnici, superprovodnici, izolatori, prekidači, utikači, sijalična grla, osigurači, električno brojilo, uklopni sat), realizovati tako da se ostvari logična i funkcionalna celina sa sadržajima koji su izučavani prethodnih godina. Voditi računa da se radi samo sa naponima do 24V. Posebne mogućnosti pružaju adekvatni softveri koji omogućavaju konstrukciju različitih strujnih kola u virtuelnom obliku. Upoznati učenike sa mogućim neželjenim posledicama dejstva struje, načinom zaštite od strujnog udara i pružanje prve pomoći.
Električne mašine i uređaji - Kao oblast realizuje se u tesnoj korelaciji sa nastavnim sadržajima fizike, posebno sa aspekta zakona elektrotehnike na kojima su zasnovani razni uređaji na elektrotermičkom ili elektromagnetnom dejstvu električne struje. Težište je na proizvodnji, transformaciji i prenosu električne energije. Deo sadržaja posvetiti alternativnim izvorima električne energije Upoznavanje elektrotermičkih aparata i uređaja u domaćinstvu početi od jednostavnijih kao što su rešo, pegla, grejalice, a zatim upoznati i složenije kao što su šporet, peć, bojler. Upoznavanjem konstrukcije relea upoznati primenu elektromagneta i u drugim uređajima koji rade na sličnom principu kao što je električno zvonce, dizalica i dr. Upoznavanje električnih mašina (generator, elektromotor) i njihove primene kod automobila i aparata za domaćinstvo zahteva odgovarajuće tehničke uslove za realizaciju. Tu se pre svega misli na razne crteže, šeme, modele, uzorke, preseke kao i na multimedijalne prezentacije.
Elektrotehnički aparati i uređaji u domaćinstvu. Upoznati osnovne delove i principe rada elektromehaničkih (ventilator, bušilica,...) i elektrotermičko-mehaničkih uređaja u domaćinstvu (fen za kosu, kalorifer, klima uređaj,...).
Digitalna elektronika - Upoznati učenike sa osnovama na kojima je zasnovana analogna tehnologija, koja je na zalasku primene, i uvesti ih u osnove digitalne tehnologije koja je u sve većoj primeni. Objasniti prednosti digitalne tehnologije nad analognom. Upoznati osnovne elektronske elemente, logička kola, integrisana elektronska kola. U tom svetlu predstaviti osnovne delove računara: matična ploča, procesor, memorija, interfejs, modem. Elektronski uređaji u domaćinstvu - prelazak analogne na digitalnu tehniku, telekomunikacije i audiovizuelna sredstva (radio i TV), mobilna telefonija, GPS sistemi, internet i kablovska televizija.
Od ideje do realizacije - Moduli - Realizacija modula je zasnovana na primeni konstruktorskih elemenata i samostalnoj izradi nekih delova konstrukcije na osnovu projekta. Učenici se po sopstvenom izboru mogu opredeliti za različite module. Za svaku aktivnost za koju se učenici opredele, rade po algoritmu od ideje do realizacije. Realizacijom ove oblasti ostvaruje se diferencijacija i individualizacija učenika prema sposobnostima, interesovanju i polu.
U osmom razredu učenik treba da:
- samostalno koristi gotove programe u rešavanju jednostavnih problema pomoću računara;
- ume da formira, održava i koristi kućnu računarsku mrežu;
- ume da čita jednostavnije šeme kod kojih su primenjeni osnovni elektrotehnički i elektronski simboli;
- zna namenu tehničko-tehnološke dokumentacije u elektrotehnici i elektronici;
- zna sastav električne kućne instalacije i sve značajne elemente u njoj, kvarove koji se mogu dogoditi;
- pravilno koristi električne i elektronske uređaje u domaćinstvu.
V. IZBORNI NASTAVNI PREDMETI
INFORMATIKA I RAČUNARSTVO
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave informatike i računarstva jeste da se osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku i informatičku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da se učenici osposobe za korišćenje računara i steknu veštine u njihovoj primeni u svakodnevnom životu.
Zadaci nastave informatike i računarstva su:
- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave informatike i računarstva svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave informatike i računarstva budu u punoj meri realizovani;
- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i računarstva;
- razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu;
- podsticanje kreativnog rada na računaru;
- osposobljavanje za rad na računaru;
- razvijanje sposobnosti za potpuno, precizno i koncizno definisanje problema i mogućih postupaka za njihovo rešavanje;
- upoznavanje sa algoritamskim načinom rešavanja problema i osnovnim algoritmima;
- razvijanje sposobnosti pisanja programa vođenih događajima.
Osmi razred
(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)
Cilj i zadaci
Opšti cilj nastave informatike i računarstva jeste da se učenici osposobe za korišćenje računara i steknu veštine u primeni računara u svakodnevnom životu.
Ostali ciljevi i zadaci nastave informatike i računarstva su:
- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i računarstva;
- razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu;
- osposobljavanje za rad na računaru;
- podsticanje kreativnog rada na računaru.
Operativni zadaci
- upoznavanje učenika sa primenom računara u oblasti tabelarnih proračuna i izradi grafikona;
- upoznavanje učenika sa fazama izrade problemskih zadataka na računaru;
- upoznavanje učenika sa osnovama jezika za izradu jednostavnih prezentacija na mreži;
- upoznavanje učenika sa mogućnostima specijalizovanih programa za izradu prezentacija na mreži;
- osposobljavanje učenika za samostalnu izradu projekta primenom računarskih tehnologija.
SADRŽAJI PROGRAMA
PROGRAMIRANJE (14)
Rešavanje problema pomoću računara. Uvod u razvojno okruženje programskog jezika. Tipovi podataka. Unošenje i prikazivanje podataka. Naredbe i izrazi. Naredba grananja. Naredbe za organizaciju ciklusa.
TABELARNI PROCESOR (10)
Radna sveska i radni list. Unos podataka. Formatiranje ćelija. Rad sa formulama. Korišćenje ugrađenih funkcija. Rad sa grafičkim objektima. Izrada grafikona. Štampanje.
PREZENTACIJE NA MREŽI (10)
Osnovni elementi jezika HTML. Boja i slika za pozadinu. Rad sa tekstom. Rad sa slikom. Hiperlink. Rad sa tabelama. Specijalizovani programi za izradu veb stranica.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/učenja, te kroz sve programske celine dosledno osigurati da najmanje jedna trećina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trećini slučajeva, zadatke koji zahtevaju primenu naučenog u razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporučenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su učenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Ocena iz predmeta je brojčana i ne ulazi u prosek.
Nastava se odvija u grupama od najviše 15 učenika.
Preporučuje se da po jednom računaru budu najviše dva učenika.
Potrebno je da učenički računari imaju zvučnike ili slušalice sa mikrofonom (zbog obrade multimedijalnih sadržaja) a poželjna je i kamera.
U učionici je neophodno da se nalazi i jedan računar za nastavnika, uspostavljena veza sa internetom, skener, štampač i zvučnici. Preporučuje se da svi računari u učionici budu povezani u mrežu i da učionica ima računarski projektor.
Programske sadržaje treba ostvarivati prvenstveno kroz vežbe i praktičan rad na računaru. U cilju što boljeg usvajanja znanja, preporuka je da učenici imaju po jedan čas vežbi svake nedelje ili da se realizuje dvočas svake druge nedelje.
Rešavanje problema pomoću računara - Kako je informatika jedan od baznih instrumenata za razvoj intelektualnih sposobnosti učenika, nezavisno od bilo kog drugog predmeta, kroz nastavu ovog predmeta se očekuje da se učenici upute u tehniku rešavanja problema polazeći od prikupljanja bitnih informacija, njihovog sistematizovanja, čuvanja, obrade pomoću računara i prezentiranja dobijenih rezultata. Posebnu pažnju pokloniti algoritmizaciji - disciplini kroz koju učenici treba da steknu navike i veštine u rešavanju raznovrsnih problema (ne samo matematičkih) na sistematičan i precizan način. Programski jezik se ovde koristi samo kao sredstvo za realizaciju algoritma na računaru.
Uvod u razvojno okruženje programskog jezika - Pri realizaciji ove tematske celine treba objasniti najvažnije komande za rukovanje okruženjem, a zatim izloženu materiju uvežbavati na elementarnim primerima. Poželjno je da se prvi primeri, dok učenici ne steknu osnovne navike za rad u integrisanom razvojnom okruženju, demonstriraju metodom "korak po korak" tako da učenici mogu detaljno da isprate sve etape u izradi aplikacije.
Tipovi podataka - Pri realizaciji ove tematske celine treba poći od matematičkog pojma celog i realnog broja, intervala njihovih vrednosti pri registrovanju u računaru i operacija koje se mogu primenjivati. Objasniti zašto se sužava interval vrednosti kada se određeni tipovi podataka registruju u računaru i šta se dešava kada se u toku izračunavanja izraza dobije vrednost van dozvoljenog opsega. Ukazati da ono što je tačno u matematici, ne mora biti tačno i u programiranju, na primer da (1/3)*3 nije jednako 1.
Pojam promenljiva treba tretirati kao "crnu kutiju" u kojoj se mogu čuvati podaci, bez upuštanja u njenu binarnu reprezentaciju. Za neke jednostavne primere tražiti od učenika da promenljivoj pridruže najpogodniji tip.
Insistirati da se učenici od prvih programa, radi njihove bolje čitljivosti, navikavaju da za imena promenljivih koriste osmišljena imena, odnosno imena koja asociraju na vrstu informacije koja se u njima čuva.
Unošenje i prikazivanje podataka - Ukoliko je programski jezik takav da omogućava učitavanje i prikazivanje podataka samo u formi stringa, učenicima ukazati kada je neophodno realizovati konverziju ulaznih podataka iz tipa string u odgovarajući tip i obratno (kada je potrebno da se prikažu).
Naredbe i izrazi - Pri upoznavanju sa naredbom dodele važno je objasniti dodelu oblika: A:=A+1; koja je za učenike zbunjujuća zbog zbog sličnosti sa matematičkom jednačinom koja nema rešenje. Ukazati na razliku između znaka jednakosti koji se koristi u sastavu naredbe "dodele" vrednosti, za razliku od znaka jednakosti koji se koristi za označavanje relacije "jednako". Istaći da promenljiva može čuvati samo jednu vrednost, i da svaka dodela vrednosti promenljivoj poništava njen prethodni sadržaj.
Vrlo je važno objasniti šta je nedefinisana promenljiva i posledice njenog korišćenja.
Već od prvih primera programa treba izbegavati matematičke formulacije problema koji se rešavaju, kako učenici ovaj predmet ne bi doživljavali kao dodatnu nastavu iz matematike. Težiti da formulacija problema bude takva da se njom traži rešavanje problema iz drugih nastavnih oblasti i svakodnevnog života.
Naredba grananja - U ovoj nastavnoj jedinici posebnu pažnju posvetiti algoritmu kojim se izračunava maksimum/minimum dva (tri) broja i ukazati zašto je za ulazne podatke a i b bolje primeniti postupak:
max:=a;
if max<b then max:=b;
umesto:
if a<b
then max:=b
else max:=a;
Tražiti od učenika da sami izračunaju maksimum/minimum četiri broja kako bi se uverili u opravdanost preporučenog načina razmišljanja koji će posebno doći do izražaja pri izračunavanju maksimuma/minimuma jedno ili dvodimenzionalnog niza.
Naredbe za organizaciju ciklusa - Kako pri realizaciji ove nastavne oblasti algoritmi postaju složeniji, vrlo je bitno da nastavnik na uvodnim primerima osim prezentiranja programa izvrši njegovo "ručno" testiranje popunjavanjem tablice vrednosti promenljivih posle izvršavanja svake naredbe programa. Ovo pomaže razumevanju logike izvršavanja programa, pa bi učenici bar kod prvih samostalno urađenih programa trebalo da obave ovakva testiranja.
Kod algoritma sumiranja (ili prebrojavanja) ukazati na posledice izostavljanja inicijalizacije promenljive za određivanje sume (broja pojavljivanja) pre ulaska u ciklus, ili, što se učenicima često dešava, umetanja inicijalizacije u telo cilusa.
TABELARNI PROCESOR
Radna sveska i radni list. Objasniti radno okruženje i osnovne elemente prozora. Objasniti pojmove: radna sveska, radni list, ćelija, redovi, kolone, adresa ćelije. Obraditi kroz vežbu rad u radnoj svesci (čuvanje, brisanje, premeštanje i kopiranje, otvaranje nove i postojeće radne sveske), kretanje kroz radni list (pomoću miša i tastature), ubacivanje novog radnog lista, brisanje radnog lista, promenu imena, kopiranje i pomeranje radnih listova. Pokazati selekciju ćelije, reda, kolone i celog radnog lista. Vežbati selekciju susednih i nesusednih ćelija, redova i kolona. Vežbati promenu širine redova i kolona.
Unos podataka u ćeliju. Objasniti koji se tipovi podataka mogu unositi u ćeliju. Vežbati unos tekstualnih, brojčanih i datumskih podataka, njihovo brisanje, izmenu, kopiranje i premeštanje.
Formatiranje ćelija. Objasniti kako se formatom ćelije određuju načini prikaza podataka u obliku teksta, broja, datuma i vremena. Vežbati formatiranje podataka (vrsta, veličina, stil i boja slova). Pokazati kako se mogu bojiti pozadina i okviri ćelije.
Rad sa formulama. Objasniti pojam formule, način njenog unosa, koncept povezivanja ćelija unutar formula preko adresa ćelija. Vežbati na jednostavnim primerima.
Korišćenje ugrađenih funkcija. Objasniti pojam funkcije i način njenog unosa. Obavezno obraditi osnovne funkcije za sabiranje, prosek, minimum i maksimum. Pokazati mogućnost "pametnog" kopiranja formula. Vežbati na jednostavnim primerima. Pokazati da jedna formula može da se sastoji od više ugrađenih operacija.
Rad sa grafičkim objektima. Pokazati mogućnosti rada sa gotovim grafičkim objektima, njihovo umetanje na radni list i formatiranje (slike, dijagrami, gotovi oblici, okviri za tekst, ukrasna slova, simboli i drugi objekti). Povezati sa stečenim znanjima.
Izrada grafikona. Objasniti način izrade grafikona na osnovu unetih podataka. Pokazati i preporučiti određene tipove grafikona. Vežbati izradu grafikona, izmenu podataka i formatiranja na izrađenom grafikonu kao i umetanje grafikona na isti i na poseban radni list.
Štampanje. Objasniti postupak pregledanja radnog lista pre štampe i postupak štampanja. Takođe, objasniti mogućnosti formatiranja stranica za štampu, tj. određivanja veličine i orijentacije papira, kao i podešavanje margina. Skrenuti pažnju na mogućnosti odabira štampača, štampanja određene stranice i određenog broja kopija, kao i na mogućnost štampanja cele radne sveske.
PREZENTACIJE NA MREŽI
Obnoviti sa učenicima pojmove kao što su servisi interneta, prezentacije na internetu, mapa i struktura prezentacija na mreži, pojam sajta, preuzimanje materijala sa drugih prezentacija, autorska prava na internetu i drugo. Izradu prezentacija na mreži započeti radom sa jezikom HTML. Objasniti osnove jezika HTML. U okviru nastavnih jedinica koje slede napraviti jednostavnu prezentaciju na mreži.
Obradu jezika HTML i izradu jednostavne prezentacije na mreži podeliti na sledeće celine:
- Osnovni elementi jezika HTML (pojam tagova sa primerima osnovnog kostura programa, koncept kreiranja strane, pogled iz veb čitača).
- Boja i slika za pozadinu.
- Rad na tekstu (unos teksta, izmena, brisanje, prelazak u novi red, razmak između reči, specijalni znaci, centriranje, font, veličina, boja, stil).
- Rad na slici (umetanje slike na stranu, promena dimenzije slike, pozicioniranje na ekranu, postavljanje i pozivanje izvora slika).
- Hiperlink (tekst, slika, e-mail).
- Kreiranje tabela (definisanje tabela, redova i kolona, spajanje redova, spajanje kolona, okviri za tabelu, rad sa tekstom i slikama).
Na kraju demonstrirati mogućnosti specijalizovanih programa za izradu prezentacija na mreži (MS Publisher, Dreamweaver, Joomla, itd.). Pričati sa učenicima o kriterijumima za vrednovanje veb stranica.
Podsticati učenike na kritičko vrednovanje informacija dostupnih na mrežnim prezentacijama. Pričati sa učenicima o utvrđivanju vrednosti prezentacije postavljanjem sledećih pitanja: da li je sadržaj korektan i aktuelan; da li je sadržaj prezentacije u skladu sa uzrastom učenika; da li su kvalitetni tekstualni, grafički i multimedijalni elementi (ako postoje); da li postoji preporuka neke relevantne ustanove za korišćenje prezentacije; da li je lako kretanje (navigacija) kroz prezentaciju; da li svi linkovi u prezentaciji funkcionišu; da li prezentacija sadrži biografiju autora i njegovu elektronsku adresu; da li je autor veb prezentacije poznato ime u svojoj oblasti; da li postoji link do posmatrane prezentacije sa neke prezentacije u koju već imamo poverenja; da li se navode potpuni bibliografski podaci u citatima, kako bi se mogli pronaći originalni izvori; da li posmatrana prezentacija ima obeležen datum postavljanja i datum poslednjeg ažuriranja; da li je to bitna karakteristika kvalitetne prezentacije.
Broj časova koji je predviđen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 časa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja programskih sadržaja.
i ilustrovati ga površinom kvadrata. Insistirati na tome da je 
i kad je 
. Tema Realni brojevi nastavlja se predstavljanjem mernih brojeva duži na brojevnoj pravoj. Crtanje duži čiji je merni broj dati racionalan broj. Primer duži čiji merni broj nije racionalan; npr. otvara se pitanje koliki je merni broj stranice kvadrata čija je površina 2 i dokazuje (Aristotelov dokaz) da taj broj nije racionalan. Za takve brojeve kažemo da su iracionalni, a onda za racionalne i iracionalne koristimo zajednički naziv realni brojevi. Kao rezultat prethodnog, učenici dolaze do saznanja o uzajamno jednoznačnoj vezi između tačaka na pravoj s jedne, i realnih brojeva s druge strane. 
za neke date duži a, b, c, d, k, i sl. 
Trouglovi sa jednakim uglovima se definišu kao slični. Kod sličnih trouglova analogne stranice su proporcionalne. Primene: priča o Talesu i faraonu, određivanje visine drveta merenjem uglova i dužine njegove senke, merenje rastojanja do nepristupačnih mesta, itd. Stavovi sličnosti, konstrukcije primenom sličnosti. Rešavati složenije zadatke u kojima kroz primenu sličnosti učenik mora da primeni prethodno stečeno znanje iz geometrije (mnogougao, krug,...). Izvesti Pitagorinu teoremu primenom sličnosti. Učenik bi trebalo da nauči osnovna svojstva potencije tačke u odnosu na krug i shvati zlatni presek. Napraviti korelaciju između zlatnog preseka u okviru matematike i njegovog pojavljivanja u prirodi, arhitekturi, i sl.