UREDBAO NAČINU OSTVARIVANJA SARADNJE U POGLEDU USPOSTAVLJANJA I ORGANIZACIJE MEĐUNARODNIH TERETNIH KORIDORA ZA KONKURENTNI PREVOZ ROBE I UTVRĐIVANJE PRAVILA ZA ODABIR, ORGANIZACIJU, UPRAVLJANJE I INDIKATIVNO PLANIRANJE ULAGANJA U TERETNE KORIDORE("Sl. glasnik RS", br. 63/2019) |
Ovom uredbom bliže se uređuje način ostvarivanja saradnje Republike Srbije u pogledu uspostavljanja i organizacije međunarodnih teretnih koridora za konkurentni prevoz robe i utvrđivanja pravila za odabir, organizaciju, upravljanje i indikativno planiranje ulaganja u teretne koridore.
Odredbe ove uredbe se primenjuju na upravljanje i korišćenje železničke infrastrukture uključene u teretne koridore.
Usklađenost sa propisima Evropske unije
Ova uredba je usklađena sa svim načelima iz Uredbe (EU) br. 913/2010 Evropskog parlamenta i Saveta od 22. septembra 2010. godine o evropskoj železničkoj mreži za konkurentan teretni prevoz izmenjene Uredbom (EU) br. 1316/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. decembra 2013. godine.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:
1) implementacioni plan je dokument u kome su predstavljena sredstva i strategija koju države članice teretnog koridora imaju nameru da primene u toku određenog vremenskog okvira, a koji su potrebni i dovoljni za uspostavljanje teretnog koridora;
2) terminal je objekat duž teretnog koridora koji je posebno uređen kako bi se omogućio utovar robe na teretne vozove i/ili istovar robe sa njih, kao i integracija usluga železničkog teretnog transporta sa uslugama drumskog, pomorskog, rečnog i vazdušnog transporta, odnosno formiranje ili promena sastava teretnih vozova i, po potrebi, služi za sprovođenje graničnih postupaka na granicama sa evropskim trećim zemljama.
Mere radi učešća u uspostavljanju teretnih koridora
Vlada preduzima mere radi učešća u uspostavljanju međunarodnih železničkih koridora za konkurentni prevoz robe, na kojima bi teretni vozovi mogli obavljati prevoz pod povoljnijim uslovima i bez većih zadržavanja prelaziti iz jedne nacionalne mreže u drugu, kako bi se omogućilo poboljšanje u pogledu uslova korišćenja železničke infrastrukture, u skladu sa zakonom kojim se uređuje železnica (u daljem tekstu: Zakon).
Radi obezbeđivanja konkurentnosti železničkog prevoza robe u odnosu na druge vidove transporta, međunarodne i nacionalne usluge železničkog teretnog transporta moraju da imaju na raspolaganju železničku infrastrukturu koja je dobrog kvaliteta i koja je u dovoljnoj meri finansirana, tj. železničku infrastrukturu koja omogućava pružanje pouzdanih usluga teretnog transporta pod dobrim uslovima u pogledu komercijalne brzine i trajanja putovanja, odnosno da usluge koje data infrastruktura pruža zaista odgovaraju zaključenim ugovorima sa prevoznicima u železničkom saobraćaju.
Poboljšanje uslova korišćenja nacionalne železničke infrastrukture obezbeđuje se uspostavljanjem međunarodnih teretnih koridora za evropsku železničku mrežu za konkurentan teretni transport, koji ispunjavaju posebne potrebe jednog ili više jasno identifikovanih segmenata tržišta teretnog transporta, na kojima bi teretni vozovi mogli saobraćati u dobrim uslovima i lako prolaziti iz jedne nacionalne mreže u drugu.
Učešće Republike Srbije u uspostavljanju teretnog koridora
Republika Srbija učestvuje u uspostavljanju i organizaciji teretnih koridora sa državama članicama Evropske unije, a po potrebi i sa drugim susednim državama, sa kojima je povezana železničkom infrastrukturom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Republika Srbija može da učestvuje u uspostavljanju teretnog koridora na zahtev samo jedne države članice Evropske unije, odnosno potpisnice Ugovora o osnivanju Transportne zajednice ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 11/17), sa kojom je povezana železničkom prugom, kako bi se omogućilo da ta susedna država Evropske unije ispuni svoju obavezu u pogledu uspostavljanja, odnosno produženja postojećeg koridora i obezbedila povezanost i razvoj železničkih infrastruktura te države i Republike Srbije.
Republika Srbija nije dužna da učestvuje u uspostavljanju teretnog koridora ili proširenju postojećeg, kako je to navedeno u st. 1. i 2. ovog člana, ako, nakon što obavi socio-ekonomske analize, oceni da uspostavljanje teretnog koridora ili proširenje postojećeg nije u interesu podnosilaca zahteva za korišćenje teretnog koridora ili da ne bi donelo značajnu socio-ekonomsku korist ili bi izazvalo nesrazmerno opterećenje, u skladu sa odlukom Evropske komisije koja postupa u skladu sa savetodavnim postupkom koji je utvrđen propisima Evropske unije, odnosno odlukom nadležnog tela Transportne zajednice.
Vlada odlučuje o učešću ili uskraćivanju učešća Republike Srbije u uspostavljanju i organizaciji teretnog koridora, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo), koje odgovarajući predlog priprema u saradnji sa upravljačem železničke infrastrukture Republike Srbije, a po prethodno izvršenim konsultacijama sa ostalim učesnicima u uspostavljanju teretnog koridora, njihovim upravljačima železničke infrastrukture i podnosiocima zahteva za korišćenje usluga teretnog koridora.
Način predlaganja i izbor teretnog koridora
Republika Srbija učestvuje u postupku predlaganja međunarodnog teretnog koridora Evropskoj komisiji zajedno sa državama članicama Evropske unije, odnosno sa potpisnicama Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, sa kojima ima zajedničku železničku vezu, uzimajući u obzir i potrebu za boljim uzajamnim povezivanjem sa železničkom infrastrukturom drugih evropskih zemalja.
Postupak predlaganja iz stava 1. ovog člana sprovodi se kroz zajedničku pripremu pisma o namerama od strane država članica i slanja Evropskoj komisiji, pri čemu se uzima u obzir i odluka Vlade, sa predlogom izrađenim nakon konsultacija sa zainteresovanim upravljačima infrastrukture, uključujući i upravljača infrastrukture Republike Srbije i podnosiocima zahteva za korišćenje železničkih usluga na predloženom koridoru.
Svi učesnici u postupku predlaganja iz stava 1. ovog člana uspostavljaju teretni koridor najkasnije dve godine od dana donošenja odluke Evropske komisije o usaglašenosti predloga sa propisanim pravilima, odnosno o izboru teretnog koridora.
Način izmene teretnog koridora
Teretni koridor uspostavljen u skladu sa ovom uredbom, može se izmeniti na način i po postupku koji je propisan za njegovo uspostavljanje.
Pravila za donošenje odluke o učestvovanju i o izboru teretnog koridora
Pravila na kojima se zasniva odluka o učestvovanju u postupku iz člana 7. ove uredbe, kao i odluka o izboru teretnog koridora, su:
1) prelazak teretnog koridora preko teritorije najmanje tri države članice Evropske unije ili dve države članice Evropske unije, ako je rastojanje između terminala koje opslužuje teretni koridor veće od 500 km;
2) konzistentnost teretnog koridora sa Trans-evropskom transportnom mrežom (TEN-T), koridorima sa evropskim sistemom za upravljanje saobraćajem (ERTMS) i koridorima koje definiše Železnička mreža Evrope (RNE);
3) integracija prioritetnih projekata u okviru Trans-evropske transportne mreže (TEN-T) u teretni koridor;
4) ravnoteža između socio-ekonomskih troškova i koristi koje proizlaze iz uspostavljanja teretnog koridora;
5) konzistentnost svih teretnih koridora koje su predložile države članice Evropske unije kako bi se uspostavila evropska železnička mreža za konkurentan teretni transport;
6) razvoj železničkog teretnog saobraćaja i glavnih trgovinskih tokova i transporta robe duž teretnog koridora;
7) bolja uzajamna povezanost između država članica Evropske unije i Republike Srbije;
8) interes podnosilaca zahteva u pogledu teretnog koridora;
9) postojanje dobre uzajamne povezanosti sa drugim vidovima saobraćaja, naročito zbog odgovarajuće mreže terminala, uključujući pomorske i luke na unutrašnjim plovnim putevima.
Faze uspostavljanja i organizacije teretnog koridora
Uspostavljanje, odnosno organizovanje izabranog teretnog koridora je proces koji traje dve godine od dana donošenja odluke o izboru teretnog koridora i zasniva se na sledećim pravilima:
1) uspostavljanje upravljačke strukture teretnog koridora koju čine Izvršni odbor, Upravni odbor i savetodavne grupe;
2) izrada implementacionog plana;
3) uspostavljanje ili određivanje Jednog prodajnog šaltera (One-Stop-Shop) za podnošenje zahteva za dodelu trase voza;
4) razvijanje usklađenih procesa i pravila za rukovanje zahtevima za dodelu kapaciteta infrastrukture na teretnom koridoru, dodelu tih kapaciteta i upravljanje saobraćajem;
5) drugim povezanim pravilima sadržanim u ovoj uredbi.
Uspostavljanje upravljačke strukture teretnog koridora
Upravljačku strukturu izabranog teretnog koridora čine:
1) Izvršni odbor;
2) Upravni odbor;
3) savetodavne grupe.
Države članice teretnog koridora i upravljači infrastrukture sarađuju u okviru Izvršnog odbora i Upravnog odbora, kako bi se obezbedio razvoj teretnog koridora u skladu sa njegovim implementacionim planom.
Odgovornost Izvršnog odbora i Upravnog odbora ne dovodi u pitanje nezavisnost upravljača infrastrukture predviđenu nacionalnim zakonima kojima se uređuje železnica.
Sastav i delokrug Izvršnog odbora
Za izabrani teretni koridor države članice tog koridora uspostavljaju Izvršni odbor, koji je sastavljen od predstavnika državnih organa članica tog teretnog koridora. Članove Izvršnog odbora iz Republike Srbije imenuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Izvršni odbor je odgovoran za:
1) definisanje opštih ciljeva teretnog koridora;
2) nadzor;
3) preduzimanje mera koje se odnose na:
(1) usvajanje investicionog plana i revidiranog investicionog plana, na predlog Upravnog odbora,
(2) odobravanje implementacionog plana teretnog koridora, na predlog Upravnog odbora,
(3) davanje mišljenja u slučaju neslaganja Upravnog odbora i Savetodavne grupe,
(4) definisanje okvira za dodelu kapaciteta infrastrukture na teretnom koridoru,
(5) pripremanje i dostavljanje izveštaja Evropskoj komisiji o rezultatima implementacionog plana svake druge godine počevši od dana uspostavljanja teretnog koridora;
4) obavljanje i drugih poslova u skladu sa ovom uredbom.
Izvršni odbor donosi odluke na način utvrđen Poslovnikom o radu Izvršnog odbora.
Sastav i delokrug Upravnog odbora
Za izabrani teretni koridor, upravljači infrastrukture i, po potrebi, tela za dodelu kapaciteta država članica teretnog koridora, uspostavljaju Upravni odbor, koji je sastavljen od predstavnika upravljača infrastrukture. Članove Upravnog odbora imenuje direktor upravljača infrastrukture.
Upravni odbor donosi odluke, uključujući i odluke o svom pravnom statusu, uspostavljanju svoje organizacione strukture, resursima i osoblju, na osnovu zajedničke saglasnosti predstavnika upravljača infrastrukture tog teretnog koridora, a obavlja i sledeće poslove:
1) obrazuje savetodavne grupe;
2) usklađuje korišćenje aplikacija informacione tehnologije ili alternativnih rešenja koja mogu biti dostupna u budućnosti za obradu zahteva za međunarodne trase vozova i funkcionisanje međunarodnog saobraćaja na teretnom koridoru, uzimajući u obzir nacionalne i evropske implementacione planove;
3) izrađuje predlog implementacionog plana, najkasnije šest meseci pre stavljanja teretnog koridora u upotrebu i dostavlja ga Izvršnom odboru radi usvajanja;
4) uvodi mehanizme za konsultacije kako bi se omogućilo pravilno učešće podnosilaca zahteva koji će koristiti teretni koridor, pre podnošenja implementacionog plana Izvršnom odboru;
5) izrađuje predlog investicionog plana, periodično ga revidira i dostavlja Izvršnom odboru na usvajanje;
6) određuje ili uspostavlja Jedan prodajni šalter (One-Stop-Shop) za podnošenje zahteva za dodelu trase voza kao zajedničko telo za teretni koridor;
7) ocenjuje potrebu za dodelu kapaciteta teretnim vozovima koji saobraćaju na teretnom koridoru, uzimajući u obzir studiju o transportnom tržištu iz člana 15. stav 3. ove uredbe, zahteve za dodelu trase u kontekstu prethodnih i važećih redova vožnje i okvirnih sporazuma;
8) promoviše koordinaciju pravila prioriteta koja se odnose na dodelu kapaciteta na teretnom koridoru;
9) uspostavlja postupke za koordinaciju upravljanja saobraćajem duž teretnog koridora;
10) usvaja zajedničke ciljeve u vezi sa tačnošću vozova i smernice za upravljanje saobraćajem u slučaju poremećaja saobraćaja vozova na teretnom koridoru;
11) stara se o obezbeđivanju kvaliteta usluga na teretnom koridoru;
12) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovom uredbom.
Sastav i delokrug savetodavnih grupa
Savetodavna grupa upravljača i vlasnika terminala sastavljena je od predstavnika upravljača i vlasnika terminala teretnog koridora, uključujući, po potrebi, morske luke i luke na unutrašnjim plovnim putevima.
Savetodavna grupa iz stava 1. ovog člana može dati mišljenje o predlozima Upravnog odbora koje ima direktne posledice na investiranje i upravljanje terminalima i može davati mišljenja na sopstvenu inicijativu. Upravni odbor prilikom donošenja odluka uzima u obzir ova mišljenja. U slučaju neslaganja između Upravnog odbora i Savetodavne grupe, Savetodavna grupa može uputiti pitanje Izvršnom odboru, koji deluje kao posrednik i blagovremeno obezbeđuje svoje mišljenje. Konačnu odluku donosi Upravni odbor.
Savetodavna grupa železničkih prevoznika, sastavljena je od predstavnika železničkih prevoznika koji su zainteresovani za korišćenje teretnog koridora. Ova Savetodavna grupa može dati mišljenje o svakom predlogu Upravnog odbora koje ima posledice na date železničke prevoznike. Savetodavna grupa takođe može davati mišljenja na sopstvenu inicijativu. Upravni odbor prilikom donošenja odluka uzima u obzir ova mišljenja.
Implementacioni plan teretnog koridora
Implementacioni plan sadrži:
1) opis karakteristika teretnog koridora, uključujući uska grla i program mera koje su neophodne za uspostavljanje teretnog koridora;
2) osnovne elemente studije iz stava 3. ovog člana;
3) ciljeve koje teretni koridor treba da ispuni, naročito u pogledu učinka teretnog koridora koji je izražen u vidu kvaliteta usluga i kapaciteta teretnog koridora u skladu sa odredbama člana 21. ove uredbe;
4) investicioni plan iz člana 25. ove uredbe;
5) mere za sprovođenje odredaba čl. 17-23. ove uredbe i člana 26. ove uredbe;
6) plan izgradnje, odnosno razvoja terminala kako bi se zadovoljile potrebe železničkog teretnog saobraćaja na teretnom koridoru, koji posebno deluju kao čvorišta kombinovanog transporta duž teretnih koridora.
Upravni odbor prati primenu implementacionog plana uzimajući u obzir napredak ostvaren tokom njegovog sprovođenja, razvoj tržišta železničkog teretnog saobraćaja na teretnom koridoru i njegov učinak koji je određen u skladu sa ciljevima iz stava 1. tačka 3) ovog člana.
Upravni odbor sprovodi i periodično menja i dopunjuje studiju o transportnom tržištu u pogledu zapaženih i očekivanih promena u saobraćaju na teretnom koridoru, koje su posledica njegovog uspostavljanja, obuhvatajući različite vidove prevoza, kako u pogledu prevoza robe, tako i u pogledu prevoza putnika. Ova studija takođe može obuhvatiti, kada je potrebno i socio-ekonomske troškove i koristi koje proizilaze iz uspostavljanja teretnog koridora.
Upravni odbor, po potrebi, usvaja mere u svrhu saradnje sa regionalnim i lokalnim upravama u pogledu implementacionog plana.
Praćenje rezultata implementacionog plana
Svake dve godine, počevši od trenutka uspostavljanja teretnog koridora, Izvršni odbor dostavlja Evropskoj komisiji rezultate implementacionog plana za dati koridor.
Jedan prodajni šalter (One-Stop-Shop) za podnošenje zahteva za dodelu trase voza
Jedan prodajni šalter (One-Stop-Shop) je zajedničko telo, koje određuje ili uspostavlja Upravni odbor, za teretni koridor koje omogućava podnosiocima zahteva da traže i dobiju odgovore na jednom mestu i jedinstvenim postupkom, u pogledu dodele kapaciteta infrastrukture za teretne vozove koji prelaze bar jednu državnu granicu duž teretnog koridora.
Jedan prodajni šalter (One-Stop-Shop) kao sredstvo koordinacije pruža osnovne informacije o dodeli kapaciteta infrastrukture, uključujući i informacije o uslovima korišćenja teretnog koridora iz člana 22. ove uredbe. Putem datog sistema podnosilac zahteva se obaveštava o kapacitetu infrastrukture koji je raspoloživ u vreme zahteva i njegovim karakteristikama u skladu sa unapred definisanim parametrima, kao što su brzina, dužina voza, tovarni profil i dozvoljeno osovinsko opterećenje odobreno za vozove koji saobraćaju na teretnom koridoru.
Jedan prodajni šalter (One-Stop-Shop) donosi odluku o zahtevima za dodelu prethodno utvrđenih trasa i rezervnih kapaciteta iz člana 18. st. 1. i 4. ove uredbe. Ovo telo dodeljuje kapacitete u skladu sa pravilima o dodeli kapaciteta utvrđenim Zakonom. Ovo telo bez odlaganja obaveštava nadležne upravljače infrastrukture o ovim zahtevima i donetim odlukama.
Za sve zahteve za dodelu kapaciteta infrastrukture koji se ne mogu ispuniti u skladu sa stavom 3. ovog člana, Jedan prodajni šalter (One-Stop-Shop) bez odlaganja prosleđuje zahtev za kapacitete infrastrukture nadležnim upravljačima infrastrukture i, gde je primenljivo, telima za dodelu kapaciteta, koji donose odluku o datom zahtevu u skladu sa nacionalnim zakonom kojim se uređuje železnica i dostavljaju je Jednom prodajnom šalteru (One-Stop-Shop) na dalju obradu.
Aktivnosti Jednog prodajnog šaltera (One-Stop-Shop) se vrše na transparentan i nediskriminatorski način i predmet su kontrole regulatornih tela, što uključuje i Direkciju za železnice, u skladu sa članom 24. ove uredbe.
U svrhu aktivnosti Jednog prodajnog šaltera (One-Stop-Shop) vodi se registar koji je dostupan svim zainteresovanim stranama.
Registar iz stava 6. ovog člana sadrži datume zahteva, imena podnosilaca zahteva, detalje o dostavljenoj dokumentaciji i o poteškoćama koje su se desile.
Dodela kapaciteta teretnim vozovima
Na osnovu ocene potrebe za dodelu kapaciteta teretnim vozovima koju vrši Upravni odbor, upravljači infrastrukture na teretnom koridoru zajedno definišu i organizuju međunarodne prethodno utvrđene trase za teretne vozove (u daljem tekstu: prethodno utvrđene trase), u skladu sa nacionalnim zakonom kojim se uređuje železnica, prepoznajući potrebu za kapacitetom drugih vrsta transporta. Upravljači infrastrukture na teretnom koridoru prilagođavaju trajanje putovanja, učestalost, vreme polaska i dolaska i smerove koji su pogodni za usluge teretnog transporta sa ciljem povećanja transporta robe teretnim vozovima koji saobraćaju na teretnom koridoru.
Prethodno utvrđene trase se objavljuju najkasnije tri meseca pre isteka roka za prijem zahteva za dodelu trase utvrđenog nacionalnim zakonom kojim se uređuje železnica. Upravljači infrastrukture nekoliko teretnih koridora mogu, ako je potrebno, koordinisati prethodno utvrđene trase vozova nudeći kapacitet na teretnim koridorima o kojima je reč.
Prethodno utvrđene trase se dodeljuju prvo teretnim vozovima koji prelaze najmanje jednu granicu.
Upravljači infrastrukture, ako je opravdano potrebama tržišta i ocenom Upravnog odbora, zajednički definišu rezervne kapacitete za međunarodne teretne vozove koji saobraćaju na teretnim koridorima, prepoznajući potrebu za kapacitetima drugih vrsta transporta i zadržavaju ovu rezervu dostupnom u okviru svojih konačnih redova vožnje kako bi se omogućio brz i adekvatan odgovor na ad hoc zahteve za dodelu trase u skladu sa nacionalnim zakonom kojim se uređuje železnica. Ovaj kapacitet se zadržava u rezervi do isteka roka, utvrđenog prema odluci upravnog odbora, koji ne može biti duži od 60 dana.
Upravni odbor promoviše koordinaciju pravila prioriteta koja se odnose na dodelu kapaciteta na teretnom koridoru.
Upravljači infrastrukture mogu uključiti u svoje uslove korišćenja naknadu za trase vozova koje se ne iskoriste. Iznos ove naknade mora biti odgovarajući i efektivan.
Osim u slučajevima više sile, uključujući hitne i nepredvidljive radove u cilju očuvanja bezbednosti, trasa voza dodeljena teretnom vozu u skladu sa ovim članom se ne može otkazati manje od dva meseca pre njenog utvrđenog vremena u važećem redu vožnje, ukoliko podnosilac zahteva ne da svoju saglasnost za dato otkazivanje.
U slučaju iz stava 7. ovog člana, upravljač infrastrukture ulaže napor da podnosiocu zahteva predloži trasu voza ekvivalentnog kvaliteta i pouzdanosti, koju podnosilac zahteva ima pravo da prihvati ili odbije.
Podnosilac zahteva iz stava 8. ovog člana može se obratiti nadležnom regulatornom telu radi zaštite svojih prava koja ima na osnovu sporazuma koji je zaključio u skladu sa nacionalnim zakonom kojim se uređuje železnica.
Upravni odbor teretnog koridora i Savetodavna grupa upravljača infrastrukture i vlasnika terminala, uspostavljaju postupke kako bi se obezbedila optimalna koordinacija raspodele kapaciteta između upravljača infrastrukture, kako za zahteve koji se podnose preko Jednog prodajnog šaltera (One-Stop-Shop), tako i za zahteve koje primaju dati upravljači infrastrukture. Prilikom uspostavljanja postupaka Upravni odbor teretnog koridora i Savetodavna grupa dužni su da vode računa o pristupu terminalima.
Upućivanje na upravljače infrastrukture u st. 4. i 9. ovog člana, obuhvata, gde postoje i tela za dodelu kapaciteta.
Izuzetno od odredaba člana 32. stav 1. Zakona, podnosioci zahteva, osim železničkih prevoznika ili međunarodnih grupacija koje oni formiraju, kao što su pošiljaoci, špediteri i operatori u kombinovanom transportu, mogu da podnesu zahtev za međunarodne prethodno utvrđene trase i za rezervisane kapacitete iz člana 18. st. 1. i 4. ove uredbe. Da bi se data trasa voza koristila za železnički teretni saobraćaj na teretnom koridoru, podnosioci zahteva imenuju železničkog prevoznika koji zaključuje ugovor sa upravljačima infrastrukture u skladu sa nacionalnim zakonom kojim se uređuje železnica.
Postupke za koordinaciju upravljanja saobraćajem duž teretnog koridora uspostavlja Upravni odbor.
Postupke za koordinaciju saobraćaja duž povezanih teretnih koridora uspostavljaju upravni odbori datih teretnih koridora.
Upravljači infrastrukture teretnog koridora i savetodavna grupa iz člana 14. stav 1. ove uredbe uspostavljaju postupke kako bi se obezbedila optimalna koordinacija između rada železničke infrastrukture i terminala.
Upravljanje saobraćajem u slučaju poremećaja
Zajedničke ciljeve u vezi sa tačnošću vozova i smernice za upravljanje saobraćajem u slučaju poremećaja saobraćaja vozova na teretnom koridoru, usvaja Upravni odbor.
Svi zainteresovani upravljači infrastrukture sastavljaju načela za utvrđivanje pravila prioriteta za upravljanje između različitih vrsta saobraćaja na delu teretnih koridora u okviru odgovornosti datog upravljača infrastrukture u skladu sa zajedničkim ciljevima i/ili smernicama iz stava 1. ovog člana. Pravila prioriteta se objavljuju u Izjavi o mreži koja se sastavlja u skladu sa nacionalnim zakonom kojim se uređuje železnica.
Načela za utvrđivanje pravila prioriteta moraju osigurati da se trasa voza iz člana 18. stav 3. ove uredbe, dodeljena teretnim vozovima koji se pridržavaju vremena utvrđenog u redu vožnje, ne menja u meri u kojoj je to moguće. Načela za utvrđivanje pravila prioriteta imaju za cilj smanjenje ukupnog vremena potrebnog za ponovno korišćenje mreže uzimajući u obzir potrebe svih vrsta saobraćaja. U tom cilju, upravljači infrastrukture mogu koordinisati upravljanje između različitih vrsta saobraćaja duž nekoliko teretnih koridora.
Informacije o uslovima korišćenja teretnog koridora
Upravni odbor sastavlja, redovno menja i/ili dopunjuje i objavljuje dokument koji sadrži:
1) sve informacije sadržane u Izjavi o mreži za nacionalne mreže, a u vezi sa teretnim koridorom, koja je sastavljena u skladu sa postupkom utvrđenim nacionalnim zakonom kojim se uređuje železnica;
2) spisak i karakteristike terminala, naročito informacije u vezi sa uslovima i postupcima za pristup terminalima;
3) informacije u vezi sa postupcima za pristup terminalima, postupcima koji se sprovode pred Jednim prodajnim šalterom (One-Stop-Shop), postupcima o dodeli kapaciteta teretnom vozu, kao i podacima o ovlašćenim podnosiocima zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, o upravljanju saobraćajem i o upravljanju saobraćajem u slučaju poremećaja;
4) implementacioni plan.
Kvalitet usluga na teretnom koridoru
Kvalitet usluga na teretnom koridoru obezbeđuje se promocijom kompatibilnosti između sistema učinka upravljača infrastrukture duž teretnog koridora u skladu sa nacionalnim zakonom kojim se uređuje železnica, praćenjem učinka usluga železničkog prevoza robe na teretnom koridoru i anketiranjem korisnika teretnog koridora o njihovom iskustvu u korišćenju teretnog koridora i objavljivanjem rezultata praćenja i anketiranja jednom godišnje.
Upravni odbor se stara o obezbeđivanju kvaliteta usluga na teretnom koridoru.
Saradnja regulatornih tela država članica teretnog koridora
Direkcija za železnice sarađuje sa regulatornim telima iz drugih država članica teretnog koridora u praćenju konkurencije na železničkom teretnom koridoru. Direkcija za železnice, naročito, obezbeđuje nediskriminatorski pristup koridoru i odlučuje po zahtevima za pokretanje postupka u skladu sa članom 121. Zakona. Direkcija za železnice razmenjuje neophodne informacije sa regulatornim telima drugih država članica teretnog koridora, koje su dobijene od upravljača infrastrukture i drugih relevantnih strana učesnica na tržištu.
U cilju podsticanja slobodne i lojalne konkurencije na teretnim koridorima, države članice teretnog koridora nastoje da uspostave uporediv regulatorni nivo. Direkcija za železnice je dostupna svim učesnicima na tržištu i samostalna u donošenju odluka.
U slučaju da podnosilac zahteva za dodelu kapaciteta podnese zahtev za pokretanje postupka Direkciji za železnice u vezi sa uslugama međunarodnog železničkog prevoza robe ili u okviru samoinicijativnog postupka koji sprovodi Direkcija za železnice na sopstvenu inicijativu, Direkcija za železnice konsultuje se sa regulatornim telima svih država kroz koje prolaze međunarodne trase voza za dotične teretne vozove i ima pravo da zahteva sve potrebne informacije od njih pre donošenja svoje odluke.
Direkcija za železnice kada je konsultovana u smislu stava 3. ovog člana, kao i druga regulatorna tela država članica odnosnog teretnog koridora koja su konsultovana u smislu stava 3. ovog člana, pružaju regulatornom telu koje im se obratilo sve informacije koje Direkcija za železnice, odnosno druga konsultovana regulatorna tela, imaju pravo da traže u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom. Date informacije se mogu koristiti samo u svrhu rešavanja po zahtevu za pokretanje postupka ili za vođenje postupka na sopstvenu inicijativu iz stava 3. ovog člana.
Direkcija za železnice, ukoliko primi zahtev za pokretanje postupka ili pokrene postupak na sopstvenu inicijativu, prenosi relevantne informacije nadležnom regulatornom telu države članice teretnog koridora kako bi dato telo preduzelo mere u pogledu zainteresovanih strana.
Upravljači infrastrukture iz člana 30. Zakona prilikom organizovanja trasa vozova koji prelaze više od jedne železničke mreže dužni su da osiguraju, bez odlaganja, davanje informacija potrebnih za rešavanje po zahtevu za pokretanje postupka ili sprovođenje postupka na sopstvenu inicijativu iz stava 3. ovog člana, a koje traži regulatorno telo države članice teretnog koridora u kojoj se nalazi povezani predstavnik. Direkcija za železnice ima pravo da prenese informacije o međunarodnoj trasi voza regulatornim telima iz stava 3. ovog člana.
Planiranje investicija obezbeđuje se donošenjem investicionog plana, koji obuhvata detalje o indikativnim srednjoročnim i dugoročnim investicijama u železničku infrastrukturu teretnog koridora, i koji naročito sadrži:
1) spisak projekata predviđenih za izgradnju, obnovu ili modernizaciju železničke infrastrukture i pripadajućih objekata i postrojenja na teretnom koridoru i relevantne finansijske zahteve i izvore finansiranja;
2) plan razvoja koji se odnosi na interoperabilne sisteme duž teretnog koridora i koji ispunjavaju osnovne zahteve i tehničke specifikacije za interoperabilnost primenljive na mrežu u smislu zakona kojim se uređuje interoperabilnost železničkog sistema. Plan razvoja se zasniva na analizi troškova i koristi upotrebe interoperabilnih sistema;
3) plan za upravljanje kapacitetom teretnih vozova koji mogu da saobraćaju na teretnom koridoru, uključujući uklanjanje identifikovanih uskih grla. Dati plan se može zasnivati na povećanju komercijalne brzine teretnih vozova i povećanju njihove dužine, tovarnog profila i vučene mase ili osovinskog opterećenja za vozove koji saobraćaju na teretnom koridoru.
Primena ove uredbe ne dovodi u pitanje nadležnost država u pogledu planiranja i finansiranja železničke infrastrukture.
Koordinacija radova koji se izvode na teretnom koridoru obezbeđuje se donošenjem plana za izvođenje svih radova na železničkoj infrastrukturi i pripadajućih objekata i postrojenja koji mogu ograničiti raspoložive kapacitete na teretnom koridoru.
Izradu plana iz stava 1. ovog člana koordinira Upravni odbor, koji obezbeđuje i njegovo objavljivanje na jednom mestu, na odgovarajući način i u određenom roku.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".