UREDBAO UTVRĐIVANJU PROGRAMA MERA U SLUČAJU KADA JE UGROŽENA SIGURNOST SNABDEVANJA ENERGIJOM I ENERGENTIMA - KRIZNI PLAN("Sl. glasnik RS", br. 63/2019) |
Ovom uredbom utvrđuje se Program mera u slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima - Krizni plan, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PROGRAM MERA
U SLUČAJU KADA JE UGROŽENA SIGURNOST SNABDEVANJA ENERGIJOM I ENERGENTIMA - KRIZNI PLAN
Program mera u slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima - Krizni plan (u daljem tekstu: Program) sadrži postupke i kriterijume za utvrđivanje poremećaja u snabdevanju, nadležnosti i odgovornosti radi otklanjanja poremećaja u snabdevanju i postupke za normalizaciju snabdevanja tržišta Republike Srbije. Program sadrži i postupanje u slučaju donošenja međunarodne odluke o puštanju obaveznih rezervi na tržište.
Cilj Programa je da uspostavi procedure i postupke koji će biti preduzeti od strane glavnih učesnika u Republici Srbiji tokom krize u snabdevanju naftom i derivatima nafte, odnosno energijom i energentima. Program doprinosi da se uspostavi zajedničko razumevanje nadležnosti i odgovornosti svih učesnika.
Krizna situacija u smislu ovog programa odnosi se na situaciju koja je nastala isključivo usled poremećaja u lancu snabdevanja tržišta naftom i derivatima nafte, a ne odnosi se na situacije koje uređuju posebni propisi o vanrednim situacijama, u širem smislu, poput katastrofa, tehničko-tehnoloških nesreća i elementarnih nepogoda, u kontekstu ugrožavanja bezbednosti, života i zdravlja većeg broja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara ili životne sredine.
3. Osnovni principi postupanja u kriznoj situaciji
Osnovni principi za donošenje odluke Vlade o aktiviranju mera za krizne situacije su sledeći:
- krizne mere sadržane u Programu razmatraće se jedino u slučaju ozbiljnog poremećaja u snabdevanju naftom i derivatima nafte;
- krizne mere se neće razmatrati u situacijama kada je osnovna svrha da se utiče na cene derivata nafte ili da se pruži podrška određenom snabdevaču da stekne prednost na tržištu;
- odgovornost za snabdevanje tržišta u slučaju krize ostaje na privrednim društvima koja su licencirana za obavljanje energetskih delatnosti iz oblasti nafte i koji posluju na tržištu Republike Srbije;
- mere koje preduzima Vlada u kriznim situacijama imaju za cilj da pomognu da se održi ili obnovi nivo snabdevanja naftom i derivatima nafte, odnosno energijom i energentima tokom privremenog perioda, dok se ponovo ne uspostavi normalno funkcionisanje tržišta;
- mere koje će se preduzimati tokom krize treba da budu srazmerne nivou poremećaja;
- sva privredna društva koja su licencirana za obavljanje energetskih delatnosti iz oblasti nafte imaće ravnopravan tretman u odnosu na prava i obaveze koje proizlaze iz Programa;
- potrošači treba da budu opterećeni u najmanjoj mogućoj meri prilikom sprovođenja kriznih mera;
- prioritetni sektori čije normalno funkcionisanje utiče na vitalne delove društva treba da budu određeni;
- mere koje preduzima Vlada treba da budu potpuno transparentne, pri čemu će se uzeti u obzir moguća potreba za poverljivošću informacija tokom sprovođenja mera.
4. Pregled glavnih subjekata - nosioca aktivnosti, energenata i infrastrukture
Program se odnosi na događaje koji utiču na snabdevanje naftom i derivatima nafte i/ili objekte i/ili druga sredstva koja doprinose snabdevanju tržišta derivata nafte u Republici Srbiji.
4.1. Glavni subjekti - nosioci aktivnosti
Glavni subjekti - nosioci aktivnosti u kriznim situacijama koje obuhvata Program uključuju javne i privatne subjekte.
Javni subjekti su ministarstvo nadležno za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo) koje obavlja poslove državne uprave koji se odnose na, između ostalog, energetiku, energetsku politiku i planiranje razvoja energetike u oblasti električne energije, prirodnog gasa, nafte i derivata nafte, energetski bilans Republike Srbije, kao i naftnu i gasnu privredu, kao i drugi državni organi koji postupaju u kriznim situacijama u skladu sa zakonom utvrđenim nadležnostima.
Privatni subjekti su sva privredna društva koja posluju na tržištu Republike Srbije i licencirani su za energetske delatnosti iz oblasti nafte.
Ministarstvo vodi i periodično ažurira spisak kontakt informacija privatnih subjekata.
Program obuhvata sledeće energente:
- sirovu naftu;
- goriva za motorni pogon (bezolovni benzin, gasno ulje, mlazno gorivo, tečni naftni gas (TNG));
- gasno ulje ekstra lako;
- ulja za loženje.
Program ne obuhvata ostale proizvode kao što su gorivo za bunkerisanje, primarni benzin, maziva, itd.
Bitna naftna postrojenja i infrastruktura za snabdevanje Republike Srbije sirovom naftom i derivatima nafte uključuju:
- regionalnu luku za snabdevanje sirovom naftom (Omišalj u Republici Hrvatskoj);
- regionalne luke za snabdevanje derivatima nafte (Konstanca, Midija i Severin u Rumuniji i Ruse u Republici Bugarskoj);
- regionalne rafinerije (Szazhalombata u Mađarskoj, Švehat u Republici Austriji, Ploešti, Pitešti i Navodari u Rumuniji, Burgas u Republici Bugarskoj i Bratislava u Slovačkoj Republici);
- regionalne cevovode za transport sirove nafte (JANAF, CONPET, Družba, ADRIA);
- domaće rafinerije (Pančevo (sirova nafta) i Odžaci (proizvodnja TNG));
- domaće cevovode za transport sirove nafte (TRANSNAFTA, sistem NIS za transport sirove nafte proizvedene u Republici Srbiji);
- domaća skladišta u sklopu rafinerija (Pančevo i Novi Sad), luke na Dunavu (Ada Huja, Ledinci, Novi Sad, Prahovo, Smederevo i Sremski Karlovci) i Savi (Barič i Ostružnica), kao i u unutrašnjosti (Doljevac, Jakovo, Niš, Požega, Prokuplje i Surčin);
- magistralne puteve, železnički i rečni saobraćaj;
- stanice za snabdevanje gorivom.
Ministarstvo vodi i periodično ažurira detaljnu listu koja uključuje tehničke specifikacije bitne naftne infrastrukture u Republici Srbiji koja se odnosi na proizvodnju, preradu, uvoz i distribuciju sirove nafte i derivata nafte, kao i mapu Republike Srbije, odnosno regionalne mape, sa označenom bitnom naftnom infrastrukturom.
5. Kriterijumi za utvrđivanje poremećaja u snabdevanju
Poremećaj u snabdevanju koji zahteva sprovođenje kriznih mera može da nastane ukoliko je nastupila jedna od sledećih okolnosti:
- prekid ili nagli pad u snabdevanju sirovom naftom i/ili derivatima nafte zbog međunarodnih ekonomskih ili političkih tenzija;
- lokalni ili regionalni prekid u logističkom lancu snabdevanja sirovom naftom i derivatima nafte zbog elementarnih nepogoda, velikih industrijskih nesreća ili građanskih nemira;
- nagli skok potražnje za derivatima nafte usled supstitucije energenata izazvane poremećajem u snabdevanju prirodnim gasom ili električnom energijom;
- učešće u međunarodnim koordinisanim akcijama reagovanja u kriznim situacijama;
- neplanirani prekid rada Rafinerije Pančevo;
- neplanirani prekid protoka nafte kroz naftovode JANAF i Javnog preduzeća Transnafta;
- izuzetno visok/nizak nivo Dunava koji ograničava isporuku goriva baržama.
Neplanirani prekid rada Rafinerije Pančevo predstavlja najozbiljniju pretnju sigurnosti snabdevanja srpskog naftnog tržišta. Međutim, bilo koja kombinacija gore pomenutih okolnosti bi gotovo sigurno dovela do aktiviranja mera za hitno postupanje u Srbiji, posebno ako poremećaj utiče i na susedne zemlje sa značajnim kapacitetima za preradu nafte i izvoz derivata nafte (npr. Republika Austrija, Republika Bugarska, Mađarska i Rumunija).
6. Postupci za normalizaciju snabdevanja u kriznim situacijama
Ministar nadležan za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministar) u slučaju poremećaja u snabdevanju naftom i derivatima nafte, može aktom da odobri upotrebu operativnih rezervi saglasno propisu kojim se uređuju operativne rezerve. Takva aktivnost predstavlja prvi korak za ublažavanje poremećaja ponude/potražnje, dok se razmatra potreba za dodatnim merama za postupanje u kriznim situacijama.
Ukoliko Ministar proceni da su potrebne dodatne mere, biće izrađen poseban Akcioni plan za ublažavanje i otklanjanje posledica poremećaja u snabdevanju naftom i derivatima nafte, odnosno energijom i energentima (u daljem tekstu: Akcioni plan) i predložen Vladi.
Vlada donosi Akcioni plan koji sadrži krizne mere koje se preduzimaju u slučaju kada se reagovanje privrednih društava koja su licencirana za obavljanje energetskih delatnosti iz oblasti nafte i koja posluju na tržištu Republike Srbije bude smatralo nedovoljnim, kada je potrebno umanjiti efekte poremećaja u snabdevanju u Republici Srbiji ili kada se učestvuje u međunarodno koordinisanoj akciji, a koje uključuju i korišćenje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte.
Predviđenim kriznim merama može da se poveća raspoloživo snabdevanje ili da se smanji potražnja. Mere imaju za cilj da obezbede dodatne količine derivata nafte na tržištu, tako da se, u najvećoj meri, omogući normalna, tržišno zasnovana raspodela raspoloživih količina derivata nafte. Ako je neophodno, Akcionim planom može da se omogući dodatno snabdevanje povlačenjem obaveznih rezervi na određene lokacije ili da raspodelom određenim grupama korisnika na osnovu prioriteta. Mere opšte ili posebne restrikcije potrošnje derivata nafte mogu se preduzeti za određene svrhe ili u pojedinim sektorima.
7. Pregled relevantnih zakona i drugih akata
Sledeći zakoni i podzakonski akti čine osnovu pravnog sistema za reagovanje u kriznoj situaciji u Republici Srbiji:
- Zakon o robnim rezervama ("Službeni glasnik RS", br. 104/13, 145/14 - dr. zakon i 95/18 - dr. zakon);
- Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 145/14 i 95/18 - dr. zakon);
- Uredba o metodologiji prikupljanja i obrade podataka i obračunu prosečnog dnevnog neto uvoza, prosečne dnevne potrošnje i količina obaveznih rezervi nafte i derivata nafte ("Službeni glasnik RS", broj 108/14);
- Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Službeni glasnik RS", br. 95/18 i 49/19);
- Pravilnik o utvrđivanju godišnjeg programa formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte za 2019. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 33/19);
- Pravilnik o vođenju registra obaveznih rezervi nafte i derivata nafte i sastavljanju mesečnih statističkih izveštaja o količini, kvalitetu, strukturi i razmeštaju obaveznih i drugih rezervi nafte i derivata nafte ("Službeni glasnik RS", broj 38/15);
- Dugoročni plan postepenog formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte za period od 10 kalendarskih godina;
- Srednjoročni program formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte za period od tri kalendarske godine;
- Pravilnik o rokovima, sadržaju i načinu dostavljanje podataka o nabavci i prodaji nafte, derivata nafte, biogoriva i komprimovanog prirodnog gasa ("Službeni glasnik RS", broj 35/19);
- Pravilnik o podacima koji se dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove energetike u vezi sa razvojem i investicijama, remontom i prekidom rada postrojenja ("Službeni glasnik RS", broj 88/17);
- Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice iz oktobra 2012. godine (Odluka D/2012/03/MC-EnC).
Informacije sadržane u Programu biće periodično revidirane kako bi bile ažurne. Informacije o bitnoj naftnoj infrastrukturi i glavnim subjektima će se stalno ažurirati i biće proverena njihova tačnost najmanje jednom godišnje od strane Ministarstva. Svi glavni subjekti navedeni u ovom programu imaju obavezu da blagovremeno izveštavaju Ministarstvo o svim relevantnim promenama (npr. kontakt podatke, poslovne aktivnosti, tehničke mogućnosti).
9. Nosioci aktivnosti za reagovanje u kriznim situacijama i osnovne uloge
Nosioci aktivnosti u Republici Srbiji odgovorni za postupanje u slučaju poremećaja u snabdevanju naftom i derivatima nafte i njihove osnovne uloge i odgovornosti u slučaju krizne situacije su sledeći:
NESO (Organizacija za nacionalnu strategiju za krizne situacije) predstavlja opšti okvir za postupanje u kriznim situacijama u naftnom sektoru. Najveći broj članova stalnog tela NESO se nalazi u delu za naftu Ministarstva, i njime predsedava državni sekretar Ministarstva, a uključuje i predstavnike iz Republičke direkcije za robne rezerve, Republičkog zavoda za statistiku, ministarstva nadležnog za poslove trgovine, ministarstva nadležnog za poslove finansija s pripadajućim upravama (poreska i carina), ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ministarstva nadležnog za saobraćaj i naftnih kompanija koje posluju na tržištu Republike Srbije; prošireni NESO, prema potrebi, obuhvata sva druga relevantna ministarstva i tela koja u slučaju krize koordinirano rade sa Ministarstvom i predstavnicima naftne industrije.
NESO je od ključnog značaja za pružanje ključnih informacija i pomoć pri reagovanju Vlade na poremećaj u snabdevanju naftom i derivatima nafte. U toku poremećaja u snabdevanju NESO će služiti kao radno telo za reagovanje u kriznim situacijama; centralni deo NESO će pripremiti, na osnovu inputa učesnika proširenog NESO, konkretan predlog (Akcioni plan) za reagovanje na određenu krizu; taj Akcioni plan biće dostavljen Ministru, koji će ga ukoliko je saglasan, dostaviti Vladi na usvajanje.
Slika 1 - Struktura postupanja u slučaju krize u naftnom sektoru (NESO)
9.2.1. Vlada
Odlučuje o donošenju Akcionog plana koji je predložio Ministar. Vlada, takođe, donosi odluke o izmenama, proširenju i ukidanju Akcionog plana.
9.2.2. Ministarstvo
Ministarstvo ima ključnu ulogu u reagovanju u kriznim situacijama. Ministarstvo u kriznoj situaciji koordinira rad i aktivnosti svih nadležnih organa i relevantnih subjekata, od procene krizne situacije, preko davanja predloga Vladi, pa sve do aktiviranja kriznih mera i nadzora tokom primena takvih mera.
U Ministarstvu postoje detaljnije nadležnosti na različitim nivoima, prikazane u nastavku:
Ministar
Ministar može da predloži konkretan Akcioni plan za krizne situacije Vladi. Nakon donošenja Akcionog plana, Ministar je odgovoran za njegovo sprovođenje. Na osnovu kontinuiranog praćenja, Ministar dostavlja predloge Vladi u vezi sa svim neophodnim dopunama ili izmenama Akcionog plana, kao i konačno ukidanje mera za reagovanje.
U slučaju međunarodno koordinisane akcije, Ministar predstavlja Republiku Srbiju u razgovorima na visokom nivou i odlukama Međunarodnog koordinacionog tela/koordinacionih tela u koji je Republika Srbija uključena, u vezi sa celishodnošću takvog kolektivnog delovanja. Akcioni plan u tom slučaju predstavlja konkretan doprinos Republike Srbije koordinisanoj akciji.
Državni sekretar u Ministarstvu
Državni sekretar predsedava NESO; nadležan je za sprovođenje aktivnosti NESO, i u kriznim i ne-kriznim periodima; nadležan je za kontinuirano sprovođenje Akcionog plana.
Tokom krize, Predsedavajući NESO određuje koliko često će se održavati sastanci na temu kriznih situacija, određuje odgovarajući nivo proširenja liste učesnika NESO (npr. uključivanje drugih ministarstava, predstavnika industrije, itd.) i sarađuje sa Ministrom. Predsedavajući je nadležan i za nadzor celokupne komunikacione strategije (izjave za medije, određivanje perioda obaveštavanja javnosti, kao i za intervjue).
U ne-kriznim periodima, Predsedavajući NESO je nadležan za vođenje rada NESO tokom planiranja i pripreme za krizne situacije.
U slučaju međunarodno koordinisane akcije, Predsedavajući NESO predstavlja Republiku Srbiju u razgovorima na visokom nivou u vezi sa celishodnošću takvog kolektivnog delovanja.
U slučaju odluke da se povuku obavezne rezerve nafte koja nije povezana sa međunarodno koordinisanom akcijom, Predsedavajući NESO je nadležan za informisanje međunarodnog tela/međunarodnih tela pred kojima se Republika Srbija obavezala da će održavati obavezne rezerve nafte.
Sektor za naftu i gas
Sektor za naftu i gas je nadležan za kontinuirano praćenje, kroz blisku saradnju sa privrednim društvima koja su licencirana za obavljanje energetskih delatnosti iz oblasti nafte stanja ponude i tražnje na tržištu derivata nafte u Republici Srbiji, kao i za prepoznavanje i procenu mogućih rizika za bezbedno snabdevanje naftom i derivatima nafte u Republici Srbiji. Zaposleni u Sektoru za naftu i gas su deo užeg NESO. U kriznoj situaciji (koja je započela ili je izvesna), Sektor za naftu i gas priprema, u saradnji sa članovima NESO grupe, Akcioni plan koji je usklađen sa konkretnim uslovima izbijanja krize. Akcioni plan koji se odnosi na konkretnu kriznu situaciju predstavlja osnov za davanje preporuka i smernica Ministru o daljim koracima i merama koje treba preduzeti.
Glavne aktivnosti Sektora za naftu i gas su:
- obavlja funkciju stalnog sekretarijata NESO;
- održava vezu s međunarodnim organizacijama (po potrebi);
- konsultuje se sa relevantnim organima državne uprave i telima Vlade;
- prikuplja dodatne podatke od predstavnika naftnih kompanija koji se odnose na nivo rezervi, tokove snabdevanja, naftnu infrastrukturu i cene nafte i derivata nafte;
- priprema preporuke i smernice za odlučivanje Ministra;
- nadgleda primenu kriznih mera.
U slučaju međunarodno koordinisane akcije, Sektor za naftu i gas je nadležan za pripremu predloga o tome na koji način bi Republika Srbija mogla da ispuni svoj deo zajedničke akcije i da komunicira sa Međunarodnim koordinacionim telom kako bi se osiguralo da Republika Srbija ispunjava sve uslove u vezi sa izveštavanjem o krizi.
Osim ako nije drugačije navedeno u ovom dokumentu, pozivanje na radnje preduzete od strane NESO ili komunikacija sa NESO mogu se shvatiti kao Sektor za naftu i gas.
Uprava za rezerve energenata (u daljem tekstu: Uprava)
Uprava, koja je u sastavu Ministarstva, ima zadatak da pribavi, održava i obezbedi raspoloživost i fizičku dostupnost obaveznih rezervi nafte. U kontekstu Akcionog plana koji usvaja Vlada, Uprava je nadležna za sprovođenje neophodnih procedura za puštanje na tržište obaveznih rezervi i obezbeđivanje uslova za njihovo ponovno formiranje nakon ukidanja kriznih mera, odnosno okončanja krizne situacije. U sprovođenju svojih nadležnosti, Uprava usklađuje svoje aktivnosti sa Republičkom direkcijom za robne rezerve i relevantnim privrednim društvima koja su licencirana za obavljanje energetskih delatnosti iz oblasti nafte U svrhu puštanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte na tržište, Uprava vodi evidenciju o obračunima neophodnim za utvrđivanje prava na srazmerni udeo u kupovini obaveznih rezervi svake od naftnih kompanija, i to za svaku kategoriju derivata nafte.
Uprava i Sektor za naftu i gas neposredno sarađuje u sprovođenju svih aktivnosti vezanih za krizne situacije.
Radna grupa za sigurnost snabdevanja
Radna grupa je formirana od strane Ministra sa funkcijom nadgledanja pitanja vezanih za sigurnost snabdevanja energijom i energentima. Radna grupa je u kontaktu sa NESO grupom, pogotovo u slučaju da poremećaj u snabdevanju električnom energijom i prirodnim gasom zahteva njihovu zamenu derivatima nafte što može da dovede do povećane potrošnje tečnih goriva (npr. prekid u snabdevanju prirodnim gasom dovodi do porasta potražnje za derivatima nafte).
9.2.3. Republička direkcija za robne rezerve (u daljem tekstu: RDRR)
RDRR održava rezerve derivata nafte koje nisu integralni deo obaveznih rezervi u kontekstu ovog programa. RDRR, s druge strane, obezbeđuje skladišne kapacitete za Upravu i pruža tehničku pomoć u slučaju povlačenja i punjenja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte kojima raspolaže Uprava. U kriznoj situaciji, kao podrška Akcionom planu, može se razmotriti koordinacija sa aktivnostima RDRR vezano za povlačenje rezervi derivata nafte koje nisu deo obaveznih rezervi.
9.2.4. Republički zavod za statistiku
Republički zavod za statistiku od Ministarstva preuzima podatke o rezervama nafte i derivata nafte, koje u formi obrazaca dostavljaju energetski subjekti koji obavljaju energetsku delatnost proizvodnje derivata nafte i delatnost trgovine naftom, derivatima nafte, biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom, a koji uvoze i/ili izvoze naftu i derivate nafte, i na osnovu tih podataka izrađuje zbirni mesečni Izveštaj o snabdevanju sirovom naftom, tečnostima prirodnog gasa, rafinerijskim sirovinama, aditivima i ostalim ugljovodonicima, kao i Izveštaj o snabdevanju gotovim proizvodima na nivou Republike Srbije.
Kao deo NESO učestvuje u praćenju i analizi poremećaja u snabdevanju naftom i derivatima nafte i pripremi Akcionog plana za krizne situacije, kao i sprovođenju poslova iz svoje nadležnosti.
9.2.5. Ministarstvo nadležno za poslove trgovine
Ministarstvo nadležno za poslove trgovine, obavlja poslove državne uprave koji se, između ostalog, odnose na funkcionisanje tržišta; strategiju i politiku razvoja trgovine; unutrašnju trgovinu; promet robe i usluga; praćenje ukupnih trgovinskih tokova i predlaganje odgovarajućih mera; snabdevenost tržišta i cene; sprečavanje monopolskog delovanja i nelojalne konkurencije; zaštitu potrošača; inspekcijski nadzor u oblasti trgovine, kao i druge poslove određene zakonom.
Kao deo NESO učestvuje u praćenju i analizi poremećaja u snabdevanju naftom i derivatima nafte i pripremi Akcionog plana za krizne situacije, kao i sprovođenju utvrđenih mera iz svoje nadležnosti.
9.2.6. Ministarstvo nadležno za poslove finansija i odgovarajući organi uprave (Poreska uprava i Uprava carina)
Ministarstvo nadležno za poslove finansija obavlja poslove državne uprave koji se, između ostalog, odnose na sistem i politiku poreza, taksi, naknada i drugih javnih prihoda; javne nabavke; carinski sistem, carinsku tarifu, mere vancarinske zaštite i slobodne zone; kao i druge poslove određene zakonom. Organi uprave u sastavu Ministarstva finansija značajni za rad NESO su Poreska uprava i Uprava carina.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija učestvuje u praćenju i analizi poremećaja u snabdevanju naftom i derivatima nafte i pripremi Akcionog plana za krizne situacije, kao i sprovođenju utvrđenih mera iz svoje nadležnosti.
9.2.7. Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove
Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove obavlja poslove državne uprave koji se, između ostalog, odnose na zaštitu života, lične i imovinske bezbednosti građana; održavanje javnog reda i mira; pružanje pomoći u slučaju opasnosti; skloništa; bezbednost, regulisanje i kontrolu saobraćaja na putevima; bezbednost državne granice i kontrolu prelaska granice i kretanja i boravka u graničnom pojasu; kao i druge poslove određene zakonom.
Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove učestvuje u praćenju i analizi poremećaja u snabdevanju naftom i derivatima nafte i pripremi Akcionog plana za krizne situacije, kao i sprovođenju utvrđenih mera iz svoje nadležnosti.
9.2.8. Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja obavlja poslove državne uprave obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog saobraćaja.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja učestvuje u praćenju i analizi poremećaja u snabdevanju naftom i derivatima nafte i pripremi Akcionog plana za krizne situacije, kao i sprovođenju utvrđenih mera iz svoje nadležnosti.
Industrijski subjekti imaju značajnu ulogu u odgovoru na krizu situaciju, jer primarna odgovornost za snabdevanje tržišta naftom i derivatima nafte tokom krize ostaje na privrednim društvima koja su licencirana za obavljanje energetskih delatnosti iz oblasti nafte koje posluju na tržištu Republike Srbije.
Svi subjekti u naftnoj industriji imaju obavezu da odmah izveštavaju NESO o bilo kakvom poremećaju ili mogućem poremećaju, bilo da se radi o nepredviđenim događajima ili planiranim poslovnim operacijama (npr. poremećaji zbog obnove/održavanja), koje potencijalno mogu negativno uticati na isporuke nafte i derivata nafte u Republici Srbiji.
Dostavljanje upozoravajućeg obaveštenja NESO grupi: Kako bi se NESO grupi pružila pomoć u prepoznavanju moguće ili tekuće krizne situacije u snabdevanju naftom i derivatima nafte u Republici Srbiji (čime bi se, ukoliko je potrebno, na vreme pripremio efikasan Akcioni plan postupanja u kriznoj situaciji), očekuje se da svi industrijski subjekti održavaju aktivnu komunikaciju sa NESO. Obaveštavanje NESO grupe treba da bude posredstvom elektronske pošte, a samo obaveštenje treba da sadrži izveštaj o vrsti i količini nafte ili derivata nafte čije je snabdevanje ugroženo, procenu o mogućnostima alternativnog snabdevanja (pokrenute ili planirane aktivnosti), kao i očekivani razvoj situacije. |
Operateri bitne naftne infrastrukture u Republici Srbiji (Rafinerija, skladišni kapaciteti, naftovodi, luke) su dužni da održavaju infrastrukturu u skladu sa propisanom namenom i definisanim parametrima, koji omogućavaju da se u slučaju krizne situacije njihovi kapaciteti u potpunosti stave u funkciju.
Korisnici bitne naftne infrastrukture u Republici Srbiji odgovorni su da na skladištenje, prevoz i preradu daju isključivo takvu naftu i derivate nafte koji u svakom trenutku (uključujući i kriznu situaciju) u potpunosti odgovaraju tehničkim, operativnim i bezbednosnim zahtevima operatera.
9.3.1. Proizvođači nafte
Privredna društva koja vrše eksploataciju nafte treba da na godišnjem nivou dostavljaju svoje planove proizvodnje (izražene u tonama po danu) i podatke o mogućnosti da primene kratkoročna povećanja proizvodnje u okviru 30 dana (takođe izražene u tonama po danu). Privredna društva treba da u najkraćem roku obaveste Ministarstvo ukoliko dođe do bilo kakvih promena koje bi mogle da utiču na promenu postojećih planova.
9.3.2. Proizvođači derivata nafte
Energetski subjekti licencirani za proizvodnju derivata nafte (proizvođači derivata nafte) treba da na teritoriji Republike Srbije obezbedi operativne rezerve u skladu sa Zakonom o energetici i odgovarajućim podzakonskim aktima i treba da zaključe ugovor o preradi sa Upravom za rezerve energenata, kojim se uspostavljaju pravila i uslovi za preradu sirove nafte koja se nalazi u obaveznim rezervama u derivate nafte. Od proizvođača derivata nafte se u kriznoj situaciji može zahtevati da povećaju obim prerade kroz maksimizaciju proizvodnje određenih vrsta goriva. U slučaju odustajanja od standardnih specifikacija derivata nafte, proizvođači derivata nafte NESO grupi dostavljaju procenu uticaja na proizvodnju derivata, koji su posledica takvih naročitih promena u specifikaciji.
9.3.3. Trgovci naftom i derivatima nafte
Energetski subjekti licencirani za trgovinu naftom i derivatima nafte, koji uvoze derivate nafte (uvoznici derivata nafte) treba da obezbede operativne rezerve u skladu sa Zakonom o energetici i odgovarajućim podzakonskim aktima. Operativne rezerve se moraju skladištiti na teritoriji Republike Srbije i služe kao prvi stepen odbrane u slučaju krizne situacije u snabdevanju naftom i derivatima nafte. Od uvoznika nafte se očekuje da preduzmu sve moguće korake da osiguraju alternativne vidove snabdevanja kojima bi se nadoknadile količine koje su smanjene usled poremećaja. NESO može zahtevati od uvoznika izveštavanje o stopi iskorišćenosti skladišnih kapaciteta koje koriste (u vlasništvu ili u zakupu), a može i dati instrukcije uvoznicima da određene skladišne kapacitete stave na raspolaganje kako bi se pratili tokovi celokupnog uvoza.
9.3.4. Udruženja u okviru naftne industrije
Uloga udruženja naftnih kompanija važna je u smislu pripravnosti za krizne situacije i reagovanje u kriznim situacijama, uključujući održavanje ažuriranih informacija o kompanijama članicama, koje su neophodne za krizne situacije; koordinacija/praćenje pred-kriznog planiranja kompanija članica. U slučaju krizne situacije, udruženje zastupa članice u razgovorima u okviru NESO koji se odnose na krizne mere i korake koji se preduzimaju za njihovu primenu, kao i prikupljanje podataka. Udruženje, takođe, preuzima vodeću ulogu u komunikaciji sa širom javnosti kada je reč o naporima koje naftne kompanije preduzimaju da bi se osiguralo snabdevanje tržišta derivatima nafte, uz usaglašavanje u okviru NESO.
9.3.5. Skladištari
Energetski subjekti licencirani za skladištenje derivata nafte (skladištari) Skladištar je dužan da, na osnovu podataka koje mu dostavi korisnik skladišta, dostavi NESO telu sve tražene informacije i podatke koje se odnose na kapacitete za pretakanje i skladištenje, a tokom trajanja krizne situacije da na dnevnom nivou dostavlja podatke o rezervama, dostupnim skladišnim kapacitetima, kao i dnevnom kapacitetu. U zavisnosti od mera koje propisuje Akcioni plan, od skladištara se može očekivati da produži radno vreme ili da na drugačiji način usaglasi svoj rad sa merama koje sadrži Akcioni plan.
9.3.6. Operateri naftovoda
U slučaju nepredviđenog poremećaja u toku naftovoda, energetski subjekt licenciran za transport nafte naftovodom (operator naftovoda) je dužan da izveštava NESO telo o razvoju situacije na dnevnom nivou, kao i o trenutnim merama koje se preduzimaju kojima se može prevazići problem koji je nastao i procenu vremenskog okvira za uspostavljanje normalnih operacija. Operater naftovoda je odgovoran za vođenje komunikacije sa međunarodnim partnerima, kao i da informiše NESO o toku razgovora koji se odnosi na operacije, u slučaju da do prekida u toku naftovoda dođe izvan granica Republike Srbije.
9.3.7. Stanice za snabdevanje gorivom
Uloga energetskih subjekata licencirani za trgovinu motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava u okviru mere ograničavanja potražnje je važna sa aspekta komunikacije sa krajnjim potrošačima.
NESO će uspostaviti i održavati, u bliskoj saradnji sa energetskim subjektima licenciranim za trgovinu motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava, listu određenih stanica za snabdevanje gorivom u kriznim situacijama. Energetski subjekti koji obavljaju delatnost na ovim stanicama za snabdevanje gorivom, odgovorni su za sprovođenje posebnih smernica u okviru aktiviranja Akcionog plana koji uključuje ograničavanje potražnje.
Energetskim subjektima koji obavljaju delatnost na stanicama za snabdevanje gorivom u kriznim situacijama sa liste može se naložiti da preduzmu aktivnosti u skladu sa merama za ograničavanje potražnje iz Akcionog plana, kao: zabrana stvaranja ličnih zaliha (primena ograničenja na kanistre za punjenje); maksimalne isporuke goriva (ograničavanje iznosa po korisniku); sledovanje goriva (snabdevanje samo kupcima sa specifičnim dozvolama); ograničavanje radnog vremena stanica za snabdevanje gorivom.
Energetskim subjektima koji obavljaju delatnost na stanicama za snabdevanje gorivom sa liste u kriznim slučajevima može se zahtevati da postavljaju određena obaveštenja i/ili da distribuiraju informativne brošure u skladu sa sledećim merama za ograničavanje potražnje (pored mera navedenih u prethodnom stavu): smanjenje ograničenja brzine; promovisanje tehnika vožnje koje su efikasnije u potrošnji goriva ("eko-vožnja"); ograničenja/zabrana vožnje.
Energetskih subjekti licencirani za trgovinu motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava su odgovorni za direktno komuniciranje sa energetskim subjektima koji obavljaju delatnost na stanicama za snabdevanje gorivom u kriznim slučajevima sa liste, u vezi sa pripremama koje se preduzimaju pre krize i dostavljanje smernica koje je usvojio NESO aktiviranjem Akcionog plana.
9.3.8. Privredna društva za transport goriva
Privrednim društvima za transport goriva koje pružaju usluge na rekama, putevima i železnici u slučaju prekida u snabdevanju naftom i derivatima nafte Akcionim planom mogu biti utvrđena posebna uputstva za rad. Takva uputstva mogu uključivati produženje radnog vremena ili drugačije ograničavanje operacija isporuke na destinacije izvan Republike Srbije; isporuku količina na određene lokacije ili preko određenih ruta; ili izveštavanje o raspoloživim kapacitetima za dodatni transport goriva.
9.3.9. Najvažniji potrošači (npr. proizvođači toplotne i električne energije)
Energetski subjekti licencirani za proizvodnju toplotne i/ili električne energije, koji imaju mogućnosti supstitucije pogonskog goriva (na derivate nafte) u slučaju poremećaja u njihovim normalnim izvorima snabdevanja gorivom moraju da pruže NESO informacije o specifičnim derivatima nafte potrebnim za prevazilaženje određenog poremećaja. Operativne rezerve koje se drže u rezervi za takve poremećaje treba prijaviti NESO. Takvi veliki potrošači su odgovorni da održavaju svoju infrastrukturu neophodnu za rad sa derivatima nafte, uključujući i kapacitete za prijem i skladištenje tečnih goriva u potrebnim količinama.
10. Procedure za postupanje u kriznim situacijama
Procedure za postupanje u kriznim situacijama, odnosno krizne mere, mogu se aktivirati u dva slučaja:
1) u slučaju poremećaja koji direktno utiče na domaće snabdevanje naftom i derivatima nafte u Republici Srbiji (bez obzira da li je izvor poremećaja lokalnog, regionalnog ili globalnog karaktera), a kada privredna društva koja obavljaju energetske delatnosti iz oblati nafte nisu u mogućnosti da obezbede dovoljne količine alternativnim vidovima snabdevanja (detaljnije u Tabeli 1);
2) u slučaju međunarodno koordinisane kolektivne akcije (detaljnije u Tabeli 2).
U prvom slučaju odluka o aktiviranju kriznih mera se donosi na osnovu procene NESO, dok se u drugom slučaju mere aktiviraju na osnovu kolektivne odluke članica međunarodnog koordinacionog tela, čiji je Republika Srbija član.
10.1. Odlučivanje o proglašenju krizne situacije i faze krizne situacije
10.1.1. Proglašenje krizne situacije/aktiviranje kriznih mera
Proglašenje krizne situacije zasnovano je na odluci koja je doneta na osnovu procene situacije, NESO razmatra postojeće okolnosti i podatke dostupne u trenutku izbijanja, odnosno najave krize i na osnovu procene svih činilaca donosi odluku da li i na koji način treba reagovati kriznim merama.
10.1.2. Faze krizne situacije
Procedure za postupanje u oba slučaja se sprovode u sledećim fazama poremećaja u snabdevanju naftom i derivatima nafte:
- preliminarno upozorenje (izveštava se, odnosno istražuju se okolnosti ili konkretan događaj koji mogu uticati na poremećaje naftnog tržišta u Republici Srbiji);
- upozorenje (prikupljaju se dodatni podaci i informacije i razmatraju se mogućnosti naftnih kompanija za alternativnim vidovima snabdevanja, kao i potreba za usvajanjem Akcionog plana);
- krizna situacija (aktivira se poseban Akcioni plan);
- ukidanje krizne situacije (period uspostavljanja stanja pre krize).
Pregled ključnih faza krize i aktivnosti i mera kojima se reaguje na poremećaj(e) u snabdevanju na domaćem tržištu nafte i derivata nafte može se naći u Tabeli 1, procedure za postupanje u slučaju međunarodno koordinisane akcije prikazane su u Tabeli 2, dok se u Prilogu 2 nalaze procedure za generalne scenarije reagovanja.
10.2. Poremećaj na domaćem tržištu
10.2.1. Kontinuirano praćenje
Sektor za naftu i gas sa Upravom za rezerve energenata konstantno prati stanje ponude i potražnje na tržištu derivata nafte Republike Srbije i status funkcionisanja ključne naftne infrastrukture.
Svaki subjekt naftne industrije dužan je da odmah obavesti Sektor za naftu i gas o bilo kakvim poremećajima normalnog toka snabdevanja (koji su prisutni ili se neposredno prete) koji mogu da ugroze tržište nafte i derivata nafte u Republici Srbiji. NESO razmatra događaje koji neposredno mogu da dovedu do poremećaja snabdevanja naftom i derivatima naftom u Republici Srbiji, poput nenajavljenog prekida rada Rafinerije nafte Pančevo ili poremećaja snabdevanja Dunavom, naftovodom kojim upravlja JANAF, odnosno Javno preduzeće Transnafta, i donosi procenu ozbiljnosti moguće krizne situacije i potrebnih kriznih mera za otklanjanje ili ublažavanje posledica krizne situacije.
Konkretno, faza poremećaja u snabdevanju - preliminarno upozorenje postoji u slučaju da dođe do situacije koja uključuje, ali se ne ograničava na sledeće situacije:
- obaveštenje o najavljenom prekidu snabdevanja naftom sistemom naftovoda kojim upravlja Javno preduzeće Transnafta;
- obaveštenje o najavljenom prekidu snabdevanja naftom sistemom naftovoda kojim upravlja JANAF;
- obaveštenje o najavljenom prekidu snabdevanja naftom sistemom naftovoda Družba;
- obaveštenje o zastoju u Bosforu usled dužeg perioda loših vremenskih prilika na Crnom moru i lukama u Novorosijsku;
- obaveštenje o najavljenom prekidu rada (celokupnog ili delimičnog) Rafinerije nafte Pančevo radi redovnog održavanja;
- obaveštenje o najavljenom prekidu rada (celokupnog ili delimičnog) nekog od postrojenja za skladištenje navedenih na spisku ključne naftne infrastrukture koji vodi Ministarstvo;
- prognoza koja najavljuje pojavu leda na reci Dunav;
- prognoza koja najavljuje nizak nivo vodostaja reke Dunav kod Dunafeldvara (Mađarska);
- prognoza koja najavljuje visok nivo vodostaja reke Dunav kod Baje (Mađarska);
- prognoza koja najavljuje nizak nivo vodostaja reke Dunav kod Dunavca (Republika Bugarska);
- pad komercijalnih rezervi sirove nafte na manje od 10 dana prosečne prerade u prethodnoj godini;
- pad komercijalnih rezervi derivata nafte na manje od sedam dana prosečne prodaje u prethodnoj godini;
- značajan pad uvoza sirove nafte preko naftovoda;
- značajan pad uvoza derivata nafte baržama koje plove rekom Dunav;
- iznenadni i značajan skok nabavnih cena derivata nafte koji se uvoze u Republiku Srbiju.
Faza poremećaja u snabdevanju - Upozorenje postoji u slučaju da dođe do situacije koja uključuje, ali se ne ograničava na sledeće situacije (pri čemu su brojčani pokazatelji isključivo indikativne namene i ne znače automatsko aktiviranje mera za otklanjanje ili ublažavanje posledica krizne situacije):
- nenajavljen poremećaj ili obustava toka nafte na sistemu naftovoda kojim upravlja Javno preduzeće Transnafta;
- nenajavljen poremećaj ili obustava toka nafte na sistemu naftovoda kojim upravlja JANAF;
- nenajavljen prekid u radu (potpun ili delimičan) Rafinerije nafte Pančevo;
- nenajavljen poremećaj prerade nafte u Rafineriji nafte Pančevo;
- nenajavljen poremećaj ili obustava toka nafte u skladišnim postrojenjima koja pripadaju Rafineriji nafte Pančevo;
- nenajavljen poremećaj ili obustava toka nafte u skladišnim postrojenjima navedenim na spisku ključne naftne infrastrukture koji vodi Ministarstvo;
- najavljen prekid toka nafte na deonici naftovoda Sisak - Sotin - Novi Sad, u trajanju dužem od pet dana;
- najavljen prekid toka nafte u luci Omišalj i deonici naftovoda Omišalj-Sisak, u trajanju dužem od sedam dana;
- odlaganje završetka najavljenog prekida u radu Rafinerije nafte Pančevo, za više od sedam dana u odnosu na prvobitnu najavu;
- uvođenje ograničenja tereta barži koje plove rekom Dunav;
- zamrznuta reka Dunav na teritoriji Republike Srbije, Mađarske ili Rumunije;
- nizak vodostaj na reci Dunav kod Dunafeldvara (Mađarska);
- visok vodostaj na reci Dunav kod Baje (Mađarska);
- nizak vodostaj na reci Dunav kod Dunavca (Republika Bugarska);
- pad komercijalnih rezervi sirove nafte na ispod pet dana prosečne prerade u prethodnoj godini;
- pad komercijalnih rezervi derivata nafte na ispod pet dana prosečne prodaje u prethodnoj godini;
- značajan pad uvoza sirove nafte naftovodom u odnosu na operativni plan prerađivača nafte, najmanje dve sedmice za redom;
- pad uvoza ULSD baržama na reci Dunav na manje od 1.000 tona po danu, najmanje dve sedmice za redom.
U fazama poremećaja u snabdevanju preliminarno upozorenje i upozorenje Sektor za naftu i gas prikuplja neophodne informacije i podatke od relevantnih aktera naftne industrije o postojećem stanju zaliha, tokovima snabdevanja, naftnoj infrastrukturi, cenama i alternativnim vidovima snabdevanja. Ovi podaci i informacije uključuju, ali se ne ograničavaju na sledeće:
- trenutno stanje: a) komercijalnih rezervi sirove nafte koje su uvezene u Republiku Srbiju, b) komercijalnih rezervi sirove nafte iz domaćih izvora, i c) operativnih rezervi sirove nafte; izraženo u tonama, po lokaciji gde su rezerve uskladištene;
- koji derivati nafte i u kojim količinama se mogu dobiti preradom nafte koja je u dostupnim rezervama, uključujući i obavezne rezerve sirove nafte (izražene u tonama i danima prosečne potrošnje u Republici Srbiji);
- trenutno stanje komercijalnih rezervi sirove nafte u vlasništvu operatera rafinerije u Republici Srbiji, a koje se nalaze u sistemima naftovoda izvan teritorije Republike Srbije; količina izražena u tonama i danima prosečne prerade u prethodnom mesecu, odnosno kvartalu, po lokaciji i deonici naftovoda gde se zalihe skladište ili upumpavaju, kao i vreme potrebno za dopremanje na teritoriju Republike Srbije;
- količine sirove nafte koje je operater rafinerije u Republici Srbiji nabavio i koje su trenutno na tankerima na putu za luku Omišalj; očekivano vreme prispeća u luku Omišalj;
- dostupnost sirove nafte iz domaćih izvora za prevoz i preradu u slučajevima kada sirova nafta iz uvoza nije dostupna za prevoz;
- trenutno stanje: a) komercijalnih rezervi i b) operativnih rezervi derivata nafte u Republici Srbiji; izraženo u tonama i danima prosečne prodaje u prethodnoj godini mesecu, po lokaciji gde su rezerve uskladištene;
- dnevne količine komercijalnih rezervi derivata nafte u Republici Srbiji u prethodnih 30 dana; izraženo u tonama i danima prosečne prodaje u prethodnoj godini mesecu, po lokaciji gde su rezerve uskladištene;
- količine derivata nafte za komercijalnu upotrebu namenjenih tržištu Republike Srbije, ali koje su trenutno uskladištene van teritorije Republike Srbiji ili su na putu ka Republici Srbiji; očekivano vreme prispeća i mesto ulaska u Republiku Srbiju;
- prosečno trajanje povratnog putovanja kojim se derivati nafte dopremaju baržama sa severa (Bata, Mađarska) i istoka (Konstanca, Rumunija); trenutno i u prethodnih 30 dana;
- prosečna težina tovara na baržama kojima se derivati nafte dopremaju u Republiku Srbiju, trenutno i u prethodnih 30 dana;
- prosečno trajanje povratnog putovanja kojim se derivati nafte dopremaju u Republiku Srbiju železnicom ili auto cisternama iz rafinerija u Mađarskoj, Rumuniji, Republici Bugarskoj ili luka u Republici Hrvatskoj, Republici Sloveniji, Rumuniji i Republici Grčkoj;
- količina derivata nafta uvezenih u Republiku Srbiju na sedmičnom nivou u periodu od prethodnih 30 dana, po poreklu i vrsti prevoznog sredstva; poređenje sa prethodnom godinom;
- količina derivata nafte prodatih u Republici Srbiji na sedmičnom nivou u prethodnih 30 dana; poređenje sa prethodnom godinom;
- postojeće ugovorne obaveze prema trećim licima u Republici Srbiji koji se odnose na isporuku derivata nafte u narednih 7, 15, odnosno 30 dana (zbirni podatak, za svaku vrstu derivata);
- postojeće ugovorne obaveze prema trećim licima u inostranstvu koji se odnose na isporuku derivata nafte u narednih 7, 15, odnosno 30 dana (zbirni podatak, za svaku vrstu derivata);
- procenjena količina derivata nafte neophodnih za sopstvene potrebe (maloprodajna mreža) u narednih 7, 15, odnosno 30 dana (zbirni podatak, za svaku vrstu derivata);
- trenutno stanje popunjenosti skladišnih kapaciteta za sirovu naftu i dostupni slobodni kapaciteti, u m³ i prema lokaciji;
- trenutno stanje popunjenosti skladišnih kapaciteta za svaku vrstu derivata nafte i dostupni slobodni kapaciteti, u m³ i prema lokaciji;
- primljene i isporučene količine derivata nafta uvezenih na dnevnom nivou u Republiku Srbiju u poslednjih sedam dana i mogućnosti za povećanjem propusnosti;
- trenutna nabavna cena derivata nafte uvezenih u Republiku Srbiju (Platts FOB Genova/Lavera + premium u USD po toni), bez carina, naknada, akciza i poreza na dodatu vrednost, kao i nabavne cene u prethodne četiri sedmice;
- trenutna nabavna cena derivata nafte kupljenih kod domaćih prerađivača nafte (Platts FOB Genova/Lavera + premium u USD po toni), bez naknada, akciza i poreza na dodatu vrednost, kao i nabavne cene u prethodne četiri sedmice;
- trenutna prodajna cena derivata nafte uvezenih u Republiku Srbiju (Platts FOB Genova/Lavera + premium u USD po toni), bez carina, naknada, akciza i poreza na dodatu vrednost, kao i prodajne cene u prethodne četiri sedmice;
- trenutna prodajna cena derivata nafte proizvedenih u Republici Srbiji (Platts FOB Genova/Lavera + premium u USD po toni), bez carina, naknada, akciza i poreza na dodatu vrednost, kao i prodajne cene u prethodne četiri sedmice;
- trenutne prosečne maloprodajne cene derivata nafte u Republici Srbiji, kao i maloprodajne cene u prethodne četiri sedmice.
10.2.2. Analiza uticaja
Na osnovu prikupljenih informacija, predsedavajući NESO određuje da li je potrebno preduzeti preliminarne korake, odnosno, moguće mere (npr. obavestiti Ministra; odrediti svrsishodno proširenje sastava NESO tela - uključiti u rad druga ministarstva, policiju, itd.; održati sastanak NESO tela).
NESO se sastaje u najkraćem mogućem roku, u skladu sa potrebama koje nalaže data situacija (od 24 do 48 časova), u slučajevima kada se očekuje da dođe do krize na tržištu nafte i derivata nafte. U tim situacijama NESO treba da uradi procenu date situacije, uradi analizu (projekciju) uticaja krizne situacije i da, ukoliko postoji potreba za tim, pristupi izradi nacrta Akcionog plana za konkretnu situaciju, koji se može proslediti Ministru na razmatranje.
Moguće rano reagovanje: kao početni korak u obezbeđivanju dodatnog snabdevanja derivatima nafte pojedinačnim privrednim subjektima koji obavljaju energetske delatnosti iz oblasti nafte, dok procena potreba za uvođenjem kriznih mera još uvek traje, Ministar može da odobri upotrebu operativnih rezervi (koje se održavaju u skladu sa Zakonom o energetici i odgovarajućim podzakonskim aktima i koje se moraju uskladištiti isključivo na teritoriji Republike Srbije), na osnovu njihovog zahteva. Operativne rezerve bi trebalo da služe kao prva linija odbrane i stoga će Ministarstvo intenzivno zahtevati od proizvođača i uvoznika derivata nafte da ispunjavaju ovu zakonsku obavezu. |
NESO će dati procenu ozbiljnosti krizne situacije u kontekstu postojećih alternativnih vidova snabdevanja u okviru uobičajenih tržišnih operacija (npr. iz komercijalnih zaliha, alternativnim izvorima snabdevanja koji su dostupni na tržištu, itd.) i davanja saglasnosti za korišćenje operativnih rezervi.
Odobrenje za upotrebu operativnih rezervi moguće je u sledećim slučajevima (pri čemu su brojčani pokazatelji isključivo indikativne namene i ne znače automatsko aktiviranje mera za otklanjanje ili ublažavanje posledica krizne situacije):
- nenajavljen prekid u toku nafte na deonici naftovoda Novi Sad - Pančevo u trajanju dužem od sedam dana;
- nenajavljen prekid u toku nafte na deonici naftovoda Sisak - Sotin - Novi Sad u trajanju dužem od 10 dana;
- nenajavljen prekid u toku nafte na deonici naftovoda Omišalj-Sisak u trajanju dužem od 15 dana;
- nenajavljen prekid u radu (potpun ili delimičan) Rafinerije nafte Pančevo u trajanju dužem od pet dana;
- obustava plovidbe (zaleđen tok, nizak vodostaj) rekom Dunav u trajanju dužem od pet dana;
- uvođenje ograničenja tereta na baržama koje plove rekom Dunav u trajanju dužem od 15 dana.
Odobrenje za upotrebu operativnih i obaveznih rezervi moguće je u sledećim slučajevima (pri čemu su brojčani pokazatelji isključivo indikativne namene i ne znače automatsko aktiviranje mera za otklanjanje ili ublažavanje posledica krizne situacije):
- nenajavljen prekid u radu (potpun ili delimičan) Rafinerije nafte Pančevo u trajanju dužem od sedam dana;
- nenajavljen prekid u toku nafte na deonici naftovoda Novi Sad - Pančevo u trajanju dužem od 10 dana;
- nenajavljen prekid u toku nafte na deonici naftovoda Sisak - Sotin - Novi Sad u trajanju dužem od 15 dana;
- nenajavljen prekid u toku nafte na deonici naftovoda Omišalj-Sisak u trajanju dužem od 20 dana;
- obustava plovidbe (zaleđen tok, nizak vodostaj) rekom Dunav u trajanju dužem od 10 dana;
- uvođenje ograničenja tereta na baržama koje plove rekom Dunav u trajanju dužem od 20 dana.
Odobrenje za upotrebu obaveznih rezervi moguće je u slučaju nenajavljenog prekida u radu naftnih tokova kroz naftne terminale koji se koriste za skladištenje i komercijalnih i operativnih rezervi.
10.2.3. Određivanje kriznih mera
Intenzitet primene mera treba da bude srazmeran ozbiljnosti krizne situacije. Geografska rasprostranjenost krizne situacije, odnosno da li je ona lokalnog ili regionalnog karaktera, takođe se uzima u obzir prilikom određivanja mera.
Prilikom određivanja kriznih mera treba da se uzmu u obzir prioritetni korisnici navedeni u Prilogu 1.
10.2.4. Vremenski okvir kriznih mera
Program polazi od toga da će mere koje će biti sprovedene radi stabilizacije tržišnih uslova obezbeđivanjem dodatnih rezervi nafte i derivata nafte (bilo dodatnim izvorima snabdevanja, bilo smanjenom potražnjom) trajati 30 dana. Potreba za produženjem primene kriznih mera nakon ovog perioda biće razmatrana u skladu sa razvojem situacije.
S druge strane, specifično vreme trajanja pojedinačnih mera koje predviđa Akcioni plan zavisiće od prirode same mere i okolnosti krizne situacije.
10.2.5. Odluka Vlade o primeni Plana
Akcioni plan koji predlaže Ministar i prosleđuje Vladi na usvajanje treba da sadrži sve neophodne detalje primene (npr. količine i strukturu obaveznih rezervi koje se puštaju u promet, primena ograničenja potražnje ili drugih mera).
10.2.6. Praćenje/ažuriranje
NESO će kontinuirano da prati sprovođenje kriznih mera i procenjuje potrebu za daljim merama pored mera aktiviranih Akcionim planom. Tim povodom, NESO treba da se redovno sastaje (npr. dnevno ili nedeljno), u skladu sa okolnostima i da savetuje Ministra. Ukoliko Ministar utvrdi da su neophodne dodatne mere, ili na osnovu kolektivne odluke u kontekstu međunarodno koordinirane akcije, Vladi će biti dostavljen na usvajanje ažurirani Akcioni plan koji detaljno opisuje dodatne mere za sprovođenje.
10.2.7. Ukidanje
Ukoliko Ministar utvrdi da ne postoji dalja potreba za kriznim merama, na osnovu redovnih procena koje dostavlja NESO ili u skladu sa informacijama Međunarodnog koordinacionog tela, predlog za okončanje Akcionog plana će biti dostavljen na usvajanje Vladi. Predlog za okončanje će uključivati preporuke za korake koje treba preduzeti kako bi se stepen pripravnosti Republike Srbije za krizne situacije obnovio na nivo pre krize.
Tabela 1 - Glavne faze krize i aktivnosti koje se sprovode tokom poremećaja snabdevanja na domaćem tržištu nafte i derivata nafte
Faza kriza: |
Glavne aktivnosti: |
Preliminarno upozorenje |
- Svaka naftna kompanija koja je pogođena ili očekuje da bude pogođena značajnim poremećajem svog normalnog poslovanja i koja bi mogla da utiče na snabdevanje nafte na srpskom tržištu odmah obaveštava NESO o takvoj okolnosti, o očekivanim efektima tih okolnosti na normalne nivoe snabdevanja i preduzete akcije. |
Upozorenje |
- Nakon odluke NESO da je kriza izgledna ili neizbežna: |
Krizna situacija |
- Nakon donošenja Akcionog plana: |
Ukidanje |
- Ministar predlaže Vladi ukidanje Akcionog plana. |
10.3. Odluka na osnovu međunarodne koordinisane akcije
U slučaju međunarodno koordinisane akcije, Ministar, odnosno državni sekretar će predstavljati Republiku Srbiju u razgovorima na visokom nivou i odlučivanju koordinacionog tela u vezi sa svrsishodnošću takve kolektivne akcije. U slučaju da je postignut dogovor o reagovanju putem međunarodno koordinirane akcije u kriznim situacijama, Ministar će dostaviti Vladi na usvajanje konkretan Akcioni plan u vezi sa načinom na koji će Republika Srbija realizovati svoj doprinos kolektivnoj akciji.
10.3.1. Metodologija za međunarodno koordinisane akcije
U slučaju međunarodno koordinirane akcije, cilj je da se obezbede dodatne količine nafte i derivata nafte na globalnom tržištu nafte i derivata nafte, bilo kroz povećanje isporuka nafte i derivata nafte ili smanjenje potražnje za naftom i derivatima nafte, i oslanjanje na tržišne mehanizme za efikasnu raspodelu nafte i derivata nafte. Udeo Republike Srbije u akciji treba da bude srazmeran potrošnji nafte i derivata nafte u Republici Srbiji. Čvrsta posvećenost učešću u akciji može biti zahtevana u kratkom periodu od 48 sati (sa dodatnim vremenom u okviru koga se može odlučiti koje konkretne mere je moguće koristiti).
10.3.2. Doprinos kolektivnoj akciji
Od Republike Srbije se očekuje da doprinese međunarodno koordinisanoj zajedničkoj akciji tako što će staviti na raspolaganje količine obaveznih rezervi nafte i derivata nafte na tržište putem prodaje. Udeo svake zemlje u međunarodno koordinisanoj akciji se izražava u barelima nafte, i može biti ispunjen bilo kojom kombinacijom sirove nafte i derivata nafte.
Konkretan Akcioni plan o tome kako će Republika Srbija ispuniti svoj doprinos kolektivnoj akciji treba da navede konkretne načine (npr. konkretnu strukturu i količine obaveznih rezervi nafte koje će biti puštene na tržište).
Pregled glavnih faza krize i procedure za međunarodno koordinisanu akciju date su u Tabeli 2.
Tabela 2 - Procedure za međunarodno koordinisanu akciju
Faza krize: |
Glavne aktivnosti: |
Preliminarna procena |
- U ranoj fazi poremećaja u snabdevanju na tržištu nafte i derivata nafte koji preti da postane prekid u snabdevanju (npr. povećane geopolitičke tenzije, uragan koji preti da ugrozi naftnu infrastrukturu, itd.) međunarodno koordinaciono telo šalje preliminarnu procenu. |
Procena kojom se predlaže kolektivna akcija |
- Poziv za kolektivnom akcijom je u formi procene od strane koordinacionog tela kojom se opravdava potreba za aktivnostima i predlaže ukupna količina nafte i derivata nafte koju je potrebno da sve zemlje stave na raspolaganje, sa predloženim udelom svake od zemalja. |
Kolektivna akcija |
- Ukoliko ne postoji negativan odgovor nijedne od zemalja članica, kolektivna akcija se pokreće (koordinaciono telo dostavlja Notu o aktivaciji). |
Izveštavanje o planiranom doprinosu |
Neposredno nakon slanja Note o aktivaciji, koordinaciono telo šalje NESO upitnik koji se odnosi na način na koji Republika Srbija planira da doprinese kolektivnoj akciji. NESO odgovara u datom roku precizirajući mere i količinu (i vrstu) nafte i derivata nafte koje će učiniti dostupnim tržištu za svaku od mera pojedinačno. |
Podaci o kriznoj situaciji (Upitnik) |
- Ukoliko nije prethodno već urađeno, u periodu pre procene, neposredno nakon prijema Note o aktivaciji koordinaciono telo obaveštava sve subjekte koji dostavljaju podatke o potrebi prikupljanja podataka tokom trajanja krizne situacije (npr. vrsti podataka koje je potrebno prikupljati, rokovima za dostavljanje podataka). |
Napredak primene |
- U nedeljama koje slede nakon Note o aktivaciji, od NESO će se zahtevati izveštavanje o napretku u primeni kriznih mera kojima se doprinosi kolektivnoj akciji. |
Ažuriranje procene |
- Koordinaciono telo redovno dostavlja ažuriranu procenu stanja i uslova na tržištu nafte i derivata nafte i o preduzetim merama i aktivnostima u svakoj od zemalja. Ažurirana procena uključuje smernice o sadržaju saopštenja za javnost za domaće javno mnjenje. |
Predlog za ukidanje kolektivne akcije |
- Na osnovu Ažurirane procene i konsultacija sa svim zemljama članicama, koordinaciono telo dostavlja predlog za ukidanje kolektivne akcije od određenog časa i dana. Predlog uključuje i predloženi vremenski okvir za obnavljanje obaveznih rezervi, a očekuje se da to bude duže od perioda trajanja kolektivne akcije. |
11. Puštanje obaveznih rezervi
Puštanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte je primarna krizna mera kako bi se izbegli ili umanjili negativni efekti poremećaja uobičajenog snabdevanja naftom i derivatima nafte. Svrha puštanja na tržište obaveznih rezervi je da se održe, u meri u kojoj je to moguće, normalni tokovi snabdevanja privrednih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti u oblasti nafte. Zbog toga je neophodno da sve količine obaveznih rezervi koje se puštaju na tržište u slučaju krizne situacije direktno i brzo uđu u lanac snabdevanja.
Puštanje u promet obaveznih rezervi može biti aktivirano usled domaćeg poremećaja u snabdevanju ili učešća u međunarodno koordinisanoj akciji. Akcioni plan razvijen na osnovu analize NESO tela, definiše količinu i strukturu obaveznih rezervi koje se puštaju u promet.
I kod domaćih i kod međunarodnih poremećaja koji zahtevaju puštanje obaveznih rezervi na tržište neophodna je odluka Vlade. Nakon usvajanja oduke, potrebno je ispoštovati sledeće principe i procedure:
11.1. Poremećaj na domaćem tržištu nafte i derivata nafte
11.1.1 Vodeći princip za puštanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte
Prilikom puštanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte u slučaju poremećaja na tržištu, vodeći princip treba da bude pravičan i jednak odnos prema svim privrednim subjektima koji obavljaju energetske delatnosti u oblasti nafte koji su plaćali naknadu za obavezne rezerve. Količine rezervi za krizne situacije koje će se pustiti na tržište, za svaku vrstu derivata nafte, biće ponuđene za kupovinu svim navedenim privrednim subjektima srazmerno ukupnom iznosu naknade koja je plaćena za taj određeni proizvod (uzimajući u obzir ceo period za koji je naplaćena naknada). U slučaju TNG, usled odsustva rezervi za ovu vrstu goriva, ponudiće se ekvivalentna količina obaveznih rezervi motornog benzina. Količine koje pojedini privredni subjekti ne preuzmu biće ponuđene drugim privrednim subjektima, na osnovu istog principa proporcionalnosti.
Uprava održava sve potrebne obračune, kako bi se odredio proporcionalni udeo prava svakog privrednog subjekta za kupovinu obaveznih rezervi nafte i derivata nafte, za svaku vrstu derivata. Pritom, svaki privredni subjekt koji je uplatio i/ili plaća naknadu za obavezne rezerve ima pravo da na zahtev bude obavešten o tome koliko je naknade ukupno uplatio i koliki mu je srazmerni udeo u kupovini obaveznih rezervi pripada, za svaku kategoriju derivata nafte.
11.1.2. Pojedinačna pomoć privrednim subjektima koji obavljaju energetske delatnosti u oblasti nafte
Pojedini privredni subjekti koji obavljaju energetske delatnosti u oblasti nafte koji se suočavaju sa trenutnim poremećajima u svom uobičajenom lancu snabdevanja mogu da podnesu zahtev NESO za pomoć u vidu otkupa obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Ukupna količina koja se može zahtevati ne sme da prevaziđe srazmerni udeo pojedinog privrednog subjekta u plaćenoj naknadi za formiranje obaveznih rezervi, za svaki od derivata.
11.1.3. Uslovi za puštanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte
Primarni način puštanja u promet obaveznih rezervi nafte i derivata nafte treba da bude ponuda ugovora za jedinstvenu kupovinu/otkup (prodaja i ponovna kupovina). Privrednim subjektima koji obavljaju energetske delatnosti u oblasti nafte će biti ponuđen otkup rezervi, ali sa ugovornom obavezom da se ista količina rezervi proda nazad Upravi određenog datuma u budućnosti po istim tržišnim uslovima. Uprava može zahtevati od privrednih subjekata koje kupuju obavezne rezerve da dostave finansijske garancije.
Rezerve će se razmeniti između kupca i prodavca u istom skladišnom objektu, a privredni subjekt može zahtevati tačno određenu lokaciju na kojoj želi da obavi nabavku traženih količina, o čemu odlučuje Uprava za rezerve energenata.
Rok povratne isporuke obaveznih rezervi, preciziran ugovorom, biće određen kao datum u budućnosti. Potrebno je da ovaj datum bude utvrđen dovoljno dugo nakon očekivanog završetka krize.
11.1.4. Puštanje obaveznih rezervi sirove nafte
Obavezne rezerve sirove nafte koje se puštaju na tržište biće pretvorene u derivate nafte na osnovu uslova iz ugovora o preradi nafte u derivate ili ugovora o zameni sirove nafte za derivate nafte koji treba da bude zaključen između Uprave za rezerve energenata i prerađivača nafte. Dobijene količine derivata biće ponuđene privrednim subjektima koji obavljaju energetske delatnosti u oblasti nafte na osnovu istog principa srazmernosti koji je prethodno naveden.
Ukoliko se ugovor o obaveznim rezervama nafte i derivata nafte ne zaključi između Uprave i prerađivača, Vlada, Akcionim planom za krizne situacije, može naložiti rafineriji da preradi obavezne rezerve sirove nafte. Takva, hitna, prerada sirove nafte po nalogu Vlade biće pravedno nadoknađena rafineriji od strane Uprave, a nadoknada će uključivati i plaćanje u naturi (bilo koji derivati nafte proizvedeni iz obaveznih rezervi sirove nafte, ali koji nisu uključeni u program za skladištenje obaveznih rezervi ostaju prerađivaču).
Prerađivač može zatražiti puštanje u promet obaveznih rezervi sirove nafte isključivo za sopstvene potrebe u slučaju da nijedan drugi privredni subjekat ne zahteva puštanje u promet obaveznih rezervi ili kada je količina obaveznih rezervi derivata nafte dostupna u dovoljnoj meri svim privrednim subjektima, pored prerađivača.
U cilju održavanja obaveznih rezervi sirove nafte spremnih za upotrebu u svako doba, Uprava i prerađivač treba da zaključe ugovore o razmeni sirove nafte. Rafineriji je dozvoljeno da preuzme sirovu naftu u vlasništvu Uprave kada se u skladište u okviru sistema naftovoda kojim upravlja Javno preduzeće Transnafta, dopremi ekvivalentna količina sirove nafte.
11.1.5. Uloga ugovora o opcijskoj kupovini u puštanju u promet obaveznih rezervi nafte i derivata nafte
Deo obaveznih rezervi nafte i derivata nafte Uprava poseduje i u formi ugovora o pravu na opcijsku kupovinu ("tiketi"). Ovi konkretni ugovori predviđaju da Uprava, u slučaju poremećaja na tržištu, ima ugovorno pravo kupovine ugovorenih količina i po unapred ugovorenoj ceni, a koje će biti isporučene na predviđenu lokaciju u Republici Srbiji. Ova vrsta obaveznih rezervi se pušta na način što se prava kupovine prenose na pojedine privredne subjekte koji obavljaju energetske delatnosti u oblasti nafte, koje potom koriste pravo opcijske kupovine. Moguće je i da Uprava samostalno izvrši kupovinu derivata nafte u skladu sa ugovorima o opcijskoj kupovini.
11.1.6. Obnavljanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte nakon ukidanja krizne situacije
Ukoliko nisu usaglašeni uslovi o ponovnom otkupu nafte i derivata nafte tokom puštanja u promet, prihod od prodaje obaveznih rezervi treba da bude namenjen isključivo za nabavku količine obaveznih rezervi koja je ranije puštena u promet.
11.2. Međunarodno koordinisana akcija
Prilikom puštanja na tržište obaveznih rezervi nafte i derivata nafte tokom međunarodno koordinisane akcije i kada je do poremećaja na tržištu u Republici Srbiji došlo usled te akcije, ponavlja se postupak opisan u prethodnom odeljku 4.1. Ukoliko, s druge strane, Republika Srbija učestvuje u međunarodno koordinisanoj akciji, a domaće tržište nije ugroženo, pored procedura opisanih u prethodnom odeljku, potrebno je primeniti i sledeće procedure:
11.2.1. Uslovi za puštanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte
Primarni način puštanja u promet obaveznih rezervi nafte i derivata nafte treba da bude ponuda ugovora za jedinstvenu kupovinu/otkup (prodaja i ponovna kupovina). Privrednim subjektima koji obavljaju energetske delatnosti u oblasti nafte će biti ponuđen otkup rezervi, ali sa ugovornom obavezom da se ista količina istog kvaliteta rezervi proda nazad Upravi određenog datuma u budućnosti po istim tržišnim uslovima. Količine koje nisu otkupljene od strane domaćih privrednih subjekata, tj., biće ponuđene na prodaju u otvorenom javnom postupku.
11.2.2. Prioritetni redosled puštanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte
Obavezne rezerve nafte i derivata nafte puštaju se u promet tokom međunarodno koordinisane akcije po sledećem redosledu:
- obavezne rezerve koje se nalaze izvan teritorije Republike Srbije u formi ugovora o opcijskoj kupovini,
- obavezne rezerve koje se nalaze izvan teritorije Republike Srbije u fizičkoj formi,
- obavezne rezerve koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije u formi ugovora o opcijskoj kupovini,
- obavezne rezerve koje se nalaze na teritorije Republike Srbije u fizičkoj formi.
Pored korišćenja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte, Akcionim planom mogu biti predviđene i druge mere za postupanje u kriznim situacijama. Ove ostale mere imaju za cilj da se dodatne količine nafte i derivata nafte učine dostupnim na tržištu, bilo povećanjem snabdevanja ili smanjenjem potražnje, kako bi se izbegli ili smanjili negativni uticaji poremećaja na tržištu nafte i derivata nafte. Lista mera navedenih u ovom poglavlju nije konačna lista svih mogućih ostalih mera koje bi se mogle primeniti u kriznoj situaciji poremećaja u snabdevanju naftom i derivatima nafte u Republici Srbiji.
12.1. Ostale mere za povećanje snabdevanja naftom
12.1.1. Povećanje domaće proizvodnje nafte
Mogućnost povećanja proizvodnje nafte, kao krizne mere u Republici Srbiji, razmatra se u bliskoj saradnji sa proizvođačima nafte u Republici Srbiji. Ovakva krizna mera predviđa se u slučaju neplaniranog prekida u naftovodima kojima se uvozi sirova nafta u Republiku Srbiju. Proizvođači nafte treba da dostave svoje planove proizvodnje na godišnjem nivou (prikazane u tonama po danu) i podatke o mogućnosti za kratkotrajno povećanje kapaciteta proizvodnje u trajanju od ne više od 30 dana (u tonama po danu). Proizvođači nafte treba u najkraćem mogućem roku da obaveste Ministarstvo ukoliko dođe do bilo kakvih promena kojima se menja prvobitni plan.
12.1.2. Smanjenje standarda kvaliteta
U slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja kupaca zbog nedovoljne ponude na tržištu energije i energenata ili nastupanja drugih vanrednih okolnosti, Vlada može aktom odobriti izmenu graničnih vrednosti određenih karakteristika kvaliteta derivata nafte koji se mogu staviti na tržište Republike Srbije za period od najviše šest meseci, u skladu sa zakonom.
12.1.3. Poboljšanje uslova za uvoz derivata nafte
Ministarstvo u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima treba da utvrdi koji zakonski uslovi, ako postoje, mogu da ograniče uvoz derivata nafte u Republiku Srbiju, odnosno kako bolje iskoristiti infrastrukturu za snabdevanje naftom i derivatima nafte. Ovo može uključivati, na primer, dozvolu da se akcizni skladišni objekti koriste kao carinska skladišta (i obrnuto), dopuštanje mešanja komercijalnih rezervi derivata nafte koje su u svojini različitih vlasnika u jednom istom rezervoaru, ili produženje radnog vremena skladišnih objekata. Akcioni plan treba da odredi koje su zakonske promene neophodne kako bi se poboljšali uslovi za uvoz.
12.2. Mere za smanjenje korišćenja derivata nafte (kontrolisanje potrošnje)
Mere za smanjenje, ograničenje ili kontrolisanje korišćenja derivata nafte opisane su u Prilogu 3.
Pri formulisanju i razmatranju mera kontrolisanja potražnje, NESO prilikom izrade Akcionog plana mora da:
- Postavi jasne ciljeve za sprovođenje mera kontrolisanja potražnje;
- Identifikuje i odredi prioritete za uštedu derivata nafte po sektorima, s obzirom na sledeće:
- Ciljeve,
- Prioritetne korisnike navedene u Prilogu 1,
- Potrošnju derivata nafte po sektorima,
- Dostupnost efikasnih mera u odgovarajućim sektorima,
- Uticaj koji potencijalne mere mogu imati na privredu.
Izbor adekvatnih mera za kontrolisanje potrošnje u Republici Srbiji ima za cilj maksimalizaciju sveukupnih efekata Akcionog plana za specifičnu situaciju, kompenzujući puštanje u promet obaveznih rezervi nafte i derivata nafte.
Prilikom određivanja mera, NESO telo treba da se usredsredi na mere koje su preporuka potrošačima, a ne obaveza. Primenu obaveznih mera treba da prate mere koje mogu biti alternativa krajnjim korisnicima (npr. zabrana vožnje praćena merama za promociju javnog prevoza).
U slučaju primene bilo koje mere koja kontroliše potrošnju derivata nafte, visok stepen pažnje biće posvećen strategiji komunikacije sa javnim mnjenjem, kako bi se izbeglo panično ponašanje populacije.
Regionalna koordinacija aktivnosti i deljenje informacija o merama između susednih zemalja, takođe može biti ključno, ukoliko je primenljivo, naročito kada je reč o sprečavanju krijumčarenja goriva.
Mere koje su opisane u Tabeli 3 podeljene su po glavnim sektorima potrošnje (saobraćaj, industrija i stanovništvo/potrošači), uz korišćene niza postavljenih ciljeva U zavisnosti od okolnosti date krize, jedna ili kombinacija više mera može biti primenjena. U Prilogu 3 u daljem tekstu opisane su individualne mere za smanjenje korišćenja derivata nafte u kriznoj situaciji.
Tabela 3 - Pregled kriznih mera za smanjenje korišćenja derivata nafte u kriznoj situaciji
Sektor |
Politika |
Mera |
Saobraćaj |
Promovisanje alternativnih vidova prevoza (smanjena upotreba automobile) |
Promovisanje javnog prevoza |
Deljenje vožnje |
||
Smanjenje putovanja na posao |
Rad od kuće |
|
Fleksibilno/Skraćeno radno vreme |
||
Smanjenje potrošnje vozila |
Ograničenje brzine |
|
Promocija "EKO-vožnje" |
||
Ograničenje upotrebe vozila |
Ograničenje/zabrana vožnje |
|
Ograničenje snabdevanja |
Ograničen rad stanica za snabdevanje vozila |
|
Zabrana pravljenja rezervi |
||
Maksimalna isporuka goriva |
||
Uvođenje sledovanja |
||
Industrija |
Ograničenje snabdevanja |
Uvođenje sledovanja |
Stanovništvo/ |
Promocija smanjenja potrošnje goriva i električne energije |
Smanjenje temperature grejanja u zgradama |
Smanjenje osvetljenja i struje u domaćinstvima |
13. Komunikacija u kriznim situacijama/izveštavanje
Komunikacija je kritična komponenta svakog postupanja u kriznim situacijama. Komunikacijom će prvenstveno rukovoditi državni sekretar Ministarstva (Predsedavajući NESO).
Blagovremena i tačna komunikacija sa medijima, lokalnim vlastima, industrijom i drugim ključnim zainteresovanim stranama važna je tokom trajanja poremećaja u snabdevanju kako bi se osiguralo da svi akteri imaju tačne informacije o obimu i vrsti poremećaja u snabdevanju naftom i derivatima nafte, mogućim implikacijama, i kako bi bili upoznati šta Vlada i privredni subjekti koji obavljaju energetske delatnosti u oblasti nafte preduzimaju kako bi upravljali situacijom.
Mere koje se fokusiraju na ograničavanje potražnje nužno zahtevaju intenzivniju komunikaciju sa javnošću jer će to zahtevati promenu ponašanja da bi se postigao uspeh. Strategija komunikacije biće prilagođena u zavisnosti od ozbiljnosti krizne situacije i posebnih potreba za primenom mera ograničenja potrošnje.
Tabela 4 - Strategija komunikacije tokom primene mera za ograničenje potrošnje
Vrsta mere |
Cilj |
Pristup |
Mera kojima se stimuliše smanjenje korišćenja nafte i derivata nafte |
• Podsticanje korisnika da samostalno smanje korišćenje goriva |
- Vođenje integrisane reklamne kampanje i kampanje komunikacije sa javnošću kojom se javnost podstiče na smanjenje potrošnje goriva |
Obavezujuće mere za smanjenje potrošnje |
• Stimulisanje krajnjih korisnika da nastave sa naporima da smanje potrošnju gorivo u što većoj meri |
- Objasniti svrhu uvođenja obavezujućih mera; dostaviti jasne podatke o posledicama za prosečnog potrošača |
Prilozi
1. Spisak prioritetnih korisnika
2. Krizni scenariji - Procedure za generalne scenarije reagovanja
3. Individualne mere za smanjenje korišćenja derivata nafte u kriznoj situaciji
SPISAK PRIORITETNIH KORISNIKA
Sektor |
Ključne usluge/ključno osoblje |
Unutrašnji poslovi |
- Policijske službe |
|
- Zatvorske službe |
|
- Službe za uslovni otpust |
|
- Pravosuđe i pravosudna administracija |
|
- Državni patolozi/Islednici |
|
- Forenzičke službe |
Energetika |
- Popravka elektro-instalacija, održavanje i bezbednost |
|
- Energetski subjekti za proizvodnju struje |
|
- Popravka gasnih instalacija, održavanje i bezbednost |
|
- Energetski subjekti iz oblasti gasa (transport, distribucija i snabdevanje) |
|
- Snabdevanje, distribucija i prevoz svih domaćih goriva, uključujući i pružanje vanrednih usluga korisnicima |
Komunikacije |
- Telekomunikacione usluge |
|
- Poštanske usluge |
|
- TV, radio i izdavači javnih glasila za obaveštavanje javnosti o radu Vlade |
Saobraćaj |
- Upravljanje železnicom, tramvajskom mrežom, autobuskim prevozom (bez ekskurzija i turističkih putovanja) |
|
- Taksi usluge |
|
- Usluge koje koriste poslodavci za prevoz zaposlenih od/do posla u vozilima za prevoz devet ili više lica |
|
- Upravljanje državnim ili regionalnim aerodromima, kontrolom letenja, navigacijom vazduhoplovstva i usluge civilnog vazduhoplovstva za vanredne letove |
|
- Navigacija, brodski saobraćaj |
|
- Upravljanje lukama/pristaništima (bez ribarskih luka) |
|
- Upravljanje uslugama drumskog transporta za prevoz neophodnih roba uključujući hranu i lekove |
|
- Kretanje ili isporuka gotovine ili čekova |
Deca i obrazovanje |
- Određene škole, univerziteti i ostale obrazovne institucije trećeg stepena i neophodne vaspitno-obrazovne usluge |
|
- Školski prevoz |
Društvene delatnosti i porodica |
- Određene socijalne službe |
|
- Prenos novca za socijalno blagostanje i druga neophodna plaćanja ili dokumentacija |
|
- Aktivnosti osoba sa invaliditetom koje poseduje motorno vozilo |
|
- Aktivnosti motornog vozila namenjenog osobi sa invaliditetom |
Bezbednost i životna sredina |
- Vatrogasne službe |
|
- Gorska služba spasavanja |
|
- Hitne komunalne usluge (voda, kanalizacija) |
|
- Hitne službe neophodne za održavanje bezbednosti životne sredine i srodnih hitnih službi |
|
- Održavanje vodosnabdevanja ili aktivnosti na kanalizacijskim i sistemima otpadnih voda |
Zdravstvo |
- Služba hitne pomoći |
|
- Bolnice i centri za negu lica |
|
- Medicinske službe |
|
- Održavanje bolničke opreme/veša itd. |
|
- Službe mrtvozornika i pogrebne usluge |
Poljoprivreda i hrana |
- Veterinarske usluge |
|
- Poljoprivredna inspekcija |
|
- Proizvodnja, prerada, skladištenje, pakovanje, prikupljanje, distribucija ili prodaja hrane za ljudsku i životinjsku ishranu |
|
- Pomeranje ili klanje stoke za proizvodnju hrane ili prehranu životinja ili veterinarsku svrhu ili uklanjanje otpada iz klanica |
Finansije |
- Uprava carina i Poreska uprava |
Vlada |
- Članovi Vlade |
Kabinet predsednika |
- Predsednik/Kabinet predsednika |
Narodna skupština |
- Vođe partija |
|
- Neophodno osoblje za rad Narodne skupštine |
Spoljni poslovi |
- Diplomatske misije u inostranstvu |
KRIZNI SCENARIJI - PROCEDURE ZA GENERALNE SCENARIJE REAGOVANJA
U ovom prilogu razrađuju se elementi potencijalnog postupanja u okviru generalnog scenarija za krizne situacije, i služiće kao referentna tačka pri donošenju odluka koje su relevantne za aktiviranje kriznih mera.
Potencijalni scenariji za postupanje Republike Srbije u slučaju naftne krize mogu se svrstati u tri opšte grupe: domaći, regionalni i međunarodno koordinisane akcije. Karakteristike svake od ovih kategorija utiče na prirodu onoga što bi se moglo smatrati kao prikladnije mere za reagovanje Vlade.
Domaći - Domaća naftna kriza se može okarakterisati kao kriza koja je koncentrisana na lanac snabdevanja Republike Srbije naftom i derivatima nafte, izazvana bilo događajem koji se odvio u Republici Srbiji ili u njenoj neposrednoj blizini. Mogući scenariji iz ove kategorije će uključivati prirodne katastrofe ili događaje usled kojih je onesposobljena važna infrastrukturna tačka snabdevanja. U takvim slučajevima domaće krize, regionalno tržište nije ugroženo ili je pretrpelo samo marginalan uticaj i stoga se može koristiti za dopunu (tj. alternativni izvori snabdevanja/pravci isporuke). Potencijalno, logistički problemi (prevoz goriva do neophodnih mesta za distribuciju u zemlji) može predstavljati veći izazov nego snabdevanje iz alternativnih pravaca.
Regionalni - Regionalnu naftnu krizu odlikuje šire rasprostranjena nestašice goriva koja utiče ne samo na normalan tok snabdevanja naftom i derivatima nafte Republike Srbije, već i na alternativne puteve snabdevanja/izvore koji bi u suprotnom bili dostupni kao izvori rezervnog snabdevanja. U slučaju regionalne krize, potražnja na tržištu Republike Srbije mora da se takmiči sa regionalnim tržištima koji se oslanjaju na iste (ograničene) količine iz komercijalnih izvora snabdevanja.
Međunarodni - scenariji za međunarodno koordinisane akcije se zasnivaju na svetskom tržištu nafte, a moguće je da će Republika Srbija biti pozvana da doprinese kolektivnoj akciji sve dok se ne suoči sa poremećajima uobičajenih uslova na domaćem tržištu.
|
Domaći |
Regionalni |
Međunarodni |
Signal preliminarnog upozorenja koji se dostavlja NESO putem: |
Lokalni operator/ domaća naftna industrija |
Uvoznici nafte |
Evropska komisija |
Glavni izvor alternativnog snabdevanja na tržišnim osnovama |
Domaće i regionalno komercijalno skladište, uvoz iz alternativnih izvora/ruta |
Domaća komercijalna skladišta |
Globalna tržišta |
Najrelevantnije rezerve nafte iz kojih je moguće povlačenje |
Operativne rezerve nafte; obavezne rezerve nafte koje se čuvaju na teritoriji države ili u neposrednoj blizini |
Obavezne rezerve nafte koje se čuvaju na teritoriji države ili u neposrednoj blizini |
Obavezne rezerve nafte koje se čuvaju u inostranstvu (tiketi) |
Primarne mere kontrole potražnje |
Promovisanje dobrovoljnog smanjenja; smanjenje maksimalne dozvoljene brzine na autoputevima |
Promovisanje smanjenja upotrebe goriva; promovisanje ili obaveza smanjene upotrebe vozila |
Nema |
Kategorija kriznog scenarija: Domaći
Događaj: celokupna proizvodnja iz Rafinerije Pančevo je zaustavljena na neodređeni vremenski period.
Primarni cilj reagovanja u kriznoj situaciji: preduzeti brzu akciju kako bi se izbegao fizički nedostatak snabdevanja na domaćem tržištu omogućavanjem fleksibilnosti snabdevanja (pristup operativnim rezervama i obaveznim rezervama) i privremeno smanjenje domaće potrošnje derivata nafte.
Akcioni plan za krizne situacije: odobreno korišćenje operativnih rezervi; smanjenje maksimalno dozvoljene brzine kretanja auto-putevima; puštanje na tržište obaveznih rezervi derivata nafte koji se čuvaju na nacionalnom i regionalnom nivou.
Faze krize: |
Glavne akcije: |
Preliminarno upozorenje |
- Rafinerija obaveštava NESO o očekivanom zastoju proizvodnje i potencijalnim efektima. |
Upozorenje |
- Rafinerija obaveštava NESO o zastoju u poslovanju i dostavlja sve poznate činjenice (vrste goriva i obuhvaćene količine, započete ili planirane mere otklanjanja problema) i očekivani razvoj rešenja. |
Krizna situacija |
- Ministar utvrđuje da li da odobri korišćenje operativnih rezervi; obaveštava rafineriju i /ili druge kompanije o odobrenju. |
Implementacija |
- Relevantni organi postavljaju signalizaciju sa nižom dozvoljenom brzinom kretanja, pokretanje komunikacione kampanje za informisanje javnosti o razlogu za promenu, kazne za prekoračenje brzine, pojačana policijska kontrola brzine kretanja. |
Nastavak/Ukidanje |
- Ministar, na osnov preporuke NESO, odlučuje o potrebi za proširenjem /nastavkom (npr. manja dozvoljena brzina kretanja, dodatno puštanje zaliha na tržište) ili ukidanje kriznih mera. |
Kategorija kriznog scenarija: Regionalni
Događaj: [scenario koji je doveo do smanjenja snabdevanja u Republici Srbiji i okolnim zemljama].
Primarni cilj reagovanja u kriznoj situaciji: svođenje na minimum negativnih ekonomskih efekata smanjenog snabdevanja omogućavanjem fleksibilnosti u snabdevanju (pristup obaveznim rezervama) i smanjenje diskrecione domaće potražnje za naftom.
Akcioni plan za Krizne situacije: korišćenje obaveznih rezervi koje se čuvaju u zemlji; implementacija mera za kontrolu potražnje radi smanjenja korišćenja automobila i promovisanje manje potrošnje goriva (zajednički prevoz, javni prevoz, kampanje eko-vožnje); istraživanje dodatnih mera tražnje.
Faze krize: |
Glavne akcije: |
Preliminarno upozorenje |
- Uvoznik/Energetska zajednica/Evropska komisija obaveštava NESO o očekivanom zastoju normalnih tokova snabdevanja i potencijalnim efektima. |
Upozorenje |
- Uvoznici obaveštavaju NESO o prekidu u uobičajenim tokovima snabdevanja (vrste goriva i obuhvaćene količine, očekivanim mogućnostima da se pronađe alternativno snabdevanje (započete ili planirane mere) i očekivani razvoj situacije. |
krizna situacija |
- Ministar utvrđuje potrebu/stepen odobrenja korišćenja operativnih rezervi. |
Implementacija |
- NESO inicira planiranu medijsku kampanju za promovisanje ekoloških tehnika vožnje, dobrovoljne napore za smanje korišćenja nafte putem zajedničkog prevoza automobilima i prelaska na javni saobraćaj. |
|
- NESO anketira sve najvažnije aktere u industriji (putem imejla ili telefonom prema potrebi), onoliko često koliko se smatra potrebnim (npr. dnevno) u vezi sa razvojem postojećih zaliha. |
Nastavak/Ukidanje |
- Ministar, na osnovu preporuke NESO, odlučuje o potrebi za izmenom, proširenjem ili ukidanjem kriznih mera. |
Kategorija kriznog scenarija: Međunarodni
Događaj: Prekid u snabdevanju iz najvažnijih zemalja proizvođača nafte na bliskom istoku dovodi do međunarodno koordinirane kolektivne akcije.
Primarni cilj reagovanja u kriznoj situaciji: doprinos kolektivnoj akciji stavljanjem na raspolaganje obaveznih rezervi na međunarodno tržište u količini koja je jednaka doprinosu Republike Srbije kolektivnoj akciji.
Akcioni plan za krizne situacije: upotreba obaveznih rezervi nafte i derivata nafte koji se čuvaju na evropskim nivoima.
Faze krize: |
Glavne akcije: |
Preliminarno upozorenje |
- Evropska komisija obaveštava NESO o mogućem ili očekivanom pozivu za kolektivnu akciju (Preliminarna procena). |
Upozorenje |
- Evropska komisija obaveštava Ministra i NESO o svojoj proceni da je neophodna kolektivna akcija (Inicijalna procena) i predlaže Plan inicijalne procene za krizne situacije, uključujući predložene udele svake zemlje u celokupnoj akciji. |
Krizna situacija |
- Evropska komisija dostavlja obaveštenje Ministru i NESO da je pokrenuta kolektivna akcija. |
Implementacija |
- Uprava za rezerve energenata pokreće proces za povlačenje obaveznih rezervi, u količinama u skladu sa Akcionim planom i u skladu sa ustanovljenim planom povlačenja rezervi. |
Nastavak/Ukidanje |
- Evropska komisija /IEA Sekretarijat dostavljaju procene situacije na svetskom tržištu, uključujući preporuke, prema potrebi, za proširenje, izmene ili ukidanje akcije. |
INDIVIDUALNE MERE ZA SMANJENJE KORIŠĆENJA DERIVATA NAFTE U KRIZNOJ SITUACIJI
1 - Sektor saobraćaja |
||
Najveći deo potrošnje derivata nafte se odvija u saobraćaju, dakle privremene mere za smanjenje upotrebe derivata nafte u ovom sektoru pružaju najveći potencijal za efikasan odgovor na krizu. |
||
Politika |
Mera |
Opis; planiranje i priprema neophodni pre nastupanja krizne situacije |
Promovisanje alternativnog transporta (smanjenje upotreba automobila) |
Promovisanje korišćenja javnog prevoza |
Mere za promovisanje javnog prevoza u krizi treba da se fokusiraju na naporima da se javni prevoz predstavi kao atraktivnija alternativa prevozu privatnim automobilima (npr. smanjuje vreme putovanja) i da se koristi u kombinaciji sa drugim merama u cilju smanjenja upotrebe vozila. |
Zajednički prevoz automobilima |
Podsticanje zajedničke vožnje automobila da bi se smanjila privatna upotreba vozila (vožnja automobilom za samo jednu osobu). |
|
Smanjenje puta do posla |
Rad na daljinu |
Ova opcija politike se fokusira na smanjenje broja redovnih putovanja koja su pojedincima neophodna da bi se uključili u radne aktivnosti podsticanjem više poslova koji se rade od kuće. |
Fleksibilno/sabijanje radnog vremena |
Smanjiti broj redovnih putovanja u svrhu odlaska na postao tako što se zaposlenima omogućava da rade puno radno vreme po radnom vremenu koje se razlikuje od konvencionalnih pet dana rada u nedelji. To bi se sprovelo ili preko sabijanja radne sedmice u manje dana (čime se eliminišu neka putovanja do posla) ili nuđenjem fleksibilnijeg radnog vremena i omogućavanjem korišćenja drugih mera za kontrolu potrošnje (npr. vreme putovanja van špica javnim prevozom). |
|
Smanjenje potrošnje goriva za vozila |
Smanjenje ograničenja brzine |
Smanjenje ograničenja brzine na autoputevima može biti vrlo efektivan način uštede goriva, budući da automobili i kamioni koriste mnogo više goriva po kilometru kada se brzina poveća iznad 90 kilometara na sat. Međutim, uspeh zavisi od adekvatnog režima sprovođenja: |
Promocija "eko vožnje" |
Eko vožnje obuhvata širok spektar promena u ponašanju kako bi se smanjila potrošnja goriva tokom vožnje. Agresivna i sveobuhvatna kampanja javnog informisanja o prednostima eko vožnje, naročito tokom krize kada je javnost svesnija potrebe za očuvanjem energije, mogla bi dovesti do značajne uštede goriva (procenjen red veličine oko 5% od ukupne potrošnje goriva u drumskom saobraćaju). |
|
Ograničenja upotrebe vozila |
Ograničenja vožnje/zabrane |
Ograničenja vožnje (kao što su zabrana vožnje parnim/neparnim danima ili zabrane saobraćaja u određenim područjima ili u doba dana) može potencijalno obezbediti veoma velike uštede nafte. Međutim, ove mere mogu biti nepopularne i ograničiti mobilnost mnogo više nego neke druge mere; takva ograničenja treba da budu u kombinaciji sa politikom promovisanja alternativnih mogućnosti, kao što su javni prevoz, zajednička vožnja automobila i / ili rad na daljinu. |
Ograničenja snabdevanja |
Ograničeno radno vreme benzinskih stanica |
Neposredna reakcija javnosti na smanjenje zaliha goriva može biti panika i gomilanje zaliha, što dovodi do velikog rasta potražnje i poremećaja u lancu snabdevanja. Tokom takve situacije, može biti potrebno da se upravlja raspoloživim postojećim zalihama nafte. |
Ograničenja snabdevanja |
Mere protiv stvaranja zaliha/nepotrebnog punjenja rezervoara |
S obzirom da ponašanje šire javnosti pod uslovima nestašica derivata nafte može da se razlikuje od ponašanja pod normalnim okolnostima, mogu bit neophodne mere za izbegavanje negativnih efekata potrošača koji žure da napune svoje rezervoare kada to inače ne bi radili (nepotrebno punjenje) ili stvaranja zaliha goriva punjenjem kanistera. Takve aktivnosti mogu da izazovu skok potražnje koji potom dovode do regionalne nestašice goriva do koje u protivnom ne bi došlo. |
Maksimalne isporuke goriva |
Utvrđivanje maksimalne isporuke po vozilu u maloprodajnim objektima može da se koristi kao mera za smanjenje stvaranja zaliha i za bolju raspodelu postojećih zaliha potrošačima, kao i da pomogne da se podigne nivo svesti potrošača o potrebi da se ograniči potrošnja. |
|
Racionalizacija goriva |
Druge mere za smanjenje upotrebe goriva kroz napore da se ograniči snabdevanje bi, u slučaju teškog prekida u snabdevanju, uključivale raspodelu isporuka goriva kroz sistem racionalizacije na osnovu prioriteta potrošača ili pojedinim segmentima društva (npr. vitalne funkcije, kao što su policija, vatrogasci i zdravstvene usluge). |
|
2 - Industrijski sektor |
||
Ograničenja isporuke derivata nafte industrijskom sektoru utiču na različite pod-sektore, uključujući hemijsku, petrohemijsku, građevinsku industriju, proizvodnju hrane, industrije gvožđa i čelika. Ukoliko ne postoji zamena za derivate, takve mere mogu dovesti do ekonomske štete i treba ih smatrati za krajnju mogućnost. |
||
Politika |
Mera |
Opis; planiranje i priprema neophodni pre nastupanja krizne situacije |
Ograničeno snabdevanje nafte |
Racionalizacija goriva |
Rasporediti snabdevanje velikim industrijskim potrošačima. |
3 - Sektor stanovništva/komercijalni sektor |
||
Kada se derivati nafte koriste za proizvodnju toplotne i električne energije, mere za smanjenje njene upotrebe mogu da se sprovode u slučajevima prekida u snabdevanju derivatima nafte. Ovo se najbolje može primeniti u kombinaciji sa merama za smanjenje upotrebe derivata nafte u sektoru transformacije/energetskom sektoru, gde se proizvodi električna energija. |
||
Politika |
Mera |
Opis; planiranje i priprema neophodni pre nastupanja krizne situacije |
Promovisanje smanjenja upotrebe goriva i električne energije |
Smanjenje temperature grejanja u objektima |
U zavisnosti od upotrebe derivata nafte za grejanje ili proizvodnju električne energije, snižavanje temperature u zgradama može doprineti uštedi derivata nafte. Ovo će biti promovisano putem kampanja javnog informisanja. |
Manja upotreba osvetljenja i električne energije u domaćinstvima |
Smanjenje upotrebe osvetljenja, naročito u urbanim sredinama, može da omogući relativno male uštede derivata nafte, ali promocija takvih mera može da podigne nivo svesti javnosti o važnosti da se uzdrže od potrošnje električne energije koja nije neophodna. |
|