PRAVILNIKO RADNIM ODNOSIMA, DISCIPLINSKOJ I MATERIJALNOJ ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH U PRAVOBRANILAŠTVU GRADA BORA("Sl. list grada Bora", br. 27/2019) |
Ovim pravilnikom o radnim odnosima, disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih (u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuju prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada zaposlenih i postavljenih lica u Pravobranilaštvu grada Bora (u daljem tekstu: Pravobranilaštvo).
Na pitanja koja nisu obuhvaćena ovim pravilnikom neposredno se primenjuje Zakon o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave, Zakon o pravobranilaštvu, Odluka o pravobranilaštvu grada Bora, Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Pravobranilaštvu odlučuje pravobranilac grada Bora u skladu sa Zakonom i Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Radi ostvarivanja svojih prava zaposleni se pismeno obraćaju pravobraniocu koji odlučuje o njihovim pravima shodno odredbama zakona.
Zaštita prava pred nadležnim sudom ne može se tražiti ukoliko prethodno zaposleni nije tražio zaštitu kao u stavu 1. ovog člana.
Sticanjem svojstva zaposlenog u organu, zaposleni stiču prava po osnovu rada i preuzimaju obaveze na radu a sve u skladu sa zakonom i Pravilnikom u organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Gradskoj upravi, Pravobranilaštvu grada Bora, stručnim službama i posebnim organizacijama grada Bora "Službeni list grada Bora", br. 12/19 i 16/19).
III ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA I RADNO VREME
Zasnivanje radnog odnosa u Pravobranilaštvu vrši se u skladu sa zakonom, ovim pravilnikom i Zakonom o pravobranilaštvu.
Radna mesta u Pravobranilaštvu popunjavaju se postavljenjem i raspoređivanjem radnika.
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako zakonom nije drugačije određeno.
Radni dan traje 8 (osam) časova.
Zaposleni i postavljena lica imaju pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta, a koji ne može koristiti na početku i na kraju radnog vremena.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se prema prirodi posla koji organ obavlja na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida.
Zaposlenom se ne može uskratiti pravo na odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva uzastopna radna dana od 8 časova i nedeljni odmor.
Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom.
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela, i ne može trajati duže od 30 radnih dana. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine (15 dana), a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Za vreme korišćenja godišnjeg odmora, zaposleni i postavljeno lice ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario za mesec u kojem koristi godišnji odmor.
Zaposleni i postavljeno lice ima pravo u toku kalendarske godine na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo), najviše do 7 radnih dana u sledećim slučajevima:
1. Smrti roditelja, bračnog druga ili usvojioca zaposlenog |
5 radnih dana |
2. Smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana |
3. Smrti brata ili sestre bračnog druga ili smrti lica koje živi u zajedničkom porodičnom domaćinstvu |
2 radna dana |
4. Stupanja zaposlenog u brak |
5 radnih dana |
5. Porođaja supruge |
3 radna dana |
6. Porođaja člana uže porodice |
1 radni dan |
7. Zaštite i otklanjanja štetnih posledica u Domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom |
3 radna dana |
8. Polaganja stručnog ispita |
1 radni dan |
9. Pripreme za polaganje stručnog ispita |
5 radnih dana |
10. Selidbe sopstvenog domaćinstva na području istog naseljenog mesta |
1 radni dan |
11. Selidbe sopstvenog domać. iz jednog u drugo naseljeno mesto |
3 radna dana |
12. Negovanja teže obolelog člana uže porodice, roditelja, Odnosno usvojioca |
5 radnih dana |
13. Usvajanja deteta |
3 radna dana |
14. Ispraćaja sina u vojsku |
2 radna dana |
15. Polaska deteta u 1. razred OŠ |
2 radna dana |
16. Učešća na radničko-sportskim igrama koje organizuje sindikat |
5 radnih dana |
Odsustvo za slučaj sklapanja braka zaposlenog i postavljenog lica, porođaja supruge, smrti člana uže porodice zaposlenog i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojenici, staraoci i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
Lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim su srodnici između kojih postoji obaveza izdržavanja, a žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Zaposleni i postavljeno lice ima pravo na neplaćeno odsustvo za vreme i u slučajevima:
1. Negovanja bolesnog člana uže porodice |
5 radnih dana |
2. Smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 9. ovog pravilnika |
2 radna dana |
3. Specijalizacije u zemlji i inostranstvu za potrebe organa do |
30 radnih dana |
4. Za obavljanje neodložnih ličnih poslova do |
7 radnih dana |
Zaposlenom može da se omogući korišćenje neplaćenog odsustva u maksimalnom trajanju od šest (6) meseci, pod uslovom da se time ne remeti proces rada.
Pravobranilac rešenjem odobrava korišćenje i dužinu neplaćenog odsustva.
Za vreme trajanja neplaćenog odsustva obaveze zaposlenog miruju.
V ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu.
Koeficijent zarada zaposlenih u Pravobranilaštvu izražava složenost, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu.
Zarada se isplaćuje u dva dela.
Zaposleni i postavljena lica imaju pravo na uvećanu zaradu od 0.4% cene rada za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu.
Zaposleni i postavljena lica imaju pravo na naknadu zarade i u ostalim slučajevima koje predviđa zakon i Kolektivni ugovor, i to:
- naknada za vreme odsustvovanja ili sprečenosti za rad,
- naknada za otpremninu povodom penzionisanja,
- naknada za slučaj neraspoređenosti na poslu,
- naknada u vidu poklona deci zaposlenog,
- naknada za obavljanje određenih poslova (rad u komisijama)
- naknada za odvojen život od porodice,
- naknada selidbenih troškova,
- naknada u vidu solidarne pomoći zaposlenih,
- naknada na ime jubilarnih nagrada,
- naknada na ime godišnje nagrade kao i nagrade za posebne praznike.
Zaposleni i postavljena lica imaju pravo na naknadu troškova i to:
- za prevoz na rad i sa rada
- za korišćenje telefona
- za vreme provedeno na službenom putu kao i noćenje
- za prevoz u obavljanju službenog putovanja u visini realne cene prevoza i prtljaga
- za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu
- za povećane troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu
- za korišćenje sopstvenog automobila za obavljanje službenog posla u visini 10% propisane cene za 1/lit goriva po pređenom kilometru.
VI OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Zaposleni ima pravo i obavezu da se obrazuje i stručno osposobljava i usavršava u skladu sa potrebama procesa rada, promenama i organizaciji rada.
Zaposleni i postavljena lica u Pravobranilaštvu imaju pravo uživanja zaštite na radu kao i pravo na kolektivno osiguranje u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
VIII DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST
Stupanjem na rad u Pravobranilaštvu grada Bora, zaposleni preuzima obaveze i odgovornosti na radu i u vezi sa radom.
Za svoj rad zaposleni odgovara disciplinski i materijalno.
Krivična odnosno prekršajna odgovornost ne isključuje disciplinsko kažnjavanje za isto delo.
Zaposleni u organu disciplinski odgovaraju za povrede radnih obaveza i dužnosti.
Povrede radnih obaveza mogu biti lakše i teže.
Lakše povrede radnih obaveza i dužnosti jesu:
- neopravdano zakašnjenje na posao i odlazak sa posla pre isteka radnog vremena ili odsustvovanje sa posla u toku radnog vremena,
- neopravdani izostanak jedan radni dan,
- nanošenje i prikrivanje materijalne štete male vrednosti.
Za povrede iz stava 1.ovog člana može se izreći novčana kazna u visini od 20% od jednomesečnog iznosa plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta.
Teže povrede radnih obaveza i dužnosti jesu:
1. Neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno vršenje radnih i drugih obaveza.
2. Izražavanje i zastupanje političkih opredeljenja u obavljanju poslova.
3. Nedostojno i uvredljivo ili na drugi način neprimereno ponašanje prema građanima, pravnim licima, strankama u postupku, kao i prema rukovodiocima.
4. Odbijanje davanja podataka ili davanje netačnih podataka državnim organima, drugim organizacijama i građanima ako je davanje podataka propisano zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.
5. Zloupotreba službenog položaja ili prekoračenja ovlašćenja.
6. Nezakonito raspolaganje materijalnim sredstvima.
7. Radnje koje ometaju građane, pravna lica i druge stranke u ostvarivanju njihovih prava i interesa.
8. Neopravdani izostanak s posla najmanje dva uzastopna radna dana.
9. Zloupotreba prava odsustvovanja u slučaju bolesti.
10. Odbijanje stručnog usavršavanja na koje se zaposleni upućuje.
11. Dolazak na rad u pijanom stanju ili uživanje alkohola ili drugih opojnih sredstava koji smanjuju radnu sposobnost u toku radnog vremena.
12. Odbijanje propisanog zdravstvenog pregleda.
13. Nesavesno čuvanje pečata, službenih spisa ili podataka.
14. Ponavljanje lakših povreda radnih obaveza.
15. Neizvršavanje radne i druge obaveze u smislu propisa o štrajku.
Za povrede iz stava 1. ovog člana mogu se izreći disciplinske mere novčana kazna u visini od 20% do 35% od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od 3 do 6 meseci ili disciplinska mera prestanak radnog odnosa.
Disciplinski postupak protiv zaposlenog vodi starešina organa ili lice koje on ovlasti.
Ovlašćeno lice za vođenje disciplinskog postupka i izricanje disciplinske mere mora biti po struci diplomirani pravnik.
Disciplinski postupak se vodi u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom kao i načelima postupka.
Disciplinski postupak je javan, s tim što se javnost može isključiti ako to zahteva potreba čuvanja državne ili propisane tajne.
Zaposleni čija se disciplinska odgovornost utvrđuje mora biri saslušan i mora mu se omogućiti odbrana ako on to zahteva.
Postojanje štete, okolnost pod kojom je ona nastala, njenu visinu odnosno paušalni iznos štete, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje posebna komisija.
Ako je zaposleni u takvom materijalnom položaju da bi isplata naknade štete dovela njega i njegovu porodicu ispod egzistencijalnog minimuma, visina naknade štete se smanjuje do nivoa prema kome isplata štete ne bi ugrozila egzistencijalni minimum.
Egzistencijalni minimum nastupa kada zaposleni i članovi njegove porodice imaju po članu domaćinstva mesečno prihod koji je manji od garantovane zarade.
Zaposlenom u Pravobranilaštvu prestaje radni odnos pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o zaposlenima u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave, Zakonom o radu, Zakonom o pravobranilaštvu i Odlukom o Pravobranilaštvu grada Bora ("Službeni list grada Bora" br. 14/19).
Ako u Pravobranilaštvu dođe do smanjenja broja zaposlenih, usled promena u organizaciji i metodu rada, odnosno usled smanjenja obima i ukidanja poslova, zaposleni se raspoređuju na radna mesta koja odgovaraju njihovoj stručnoj spremi.
Ukoliko zaposleni ne prihvata radno mesto na koje je raspoređen u skladu sa stavom 1. ovog člana, prestaje mu radni odnos.
Ukoliko se zaposleni ne može rasporediti u skladu sa stavom 1. ovog člana, utvrđuje se da je zaposleni ostao neraspoređen.
Zaposleni koji su ostali neraspoređeni na način utvrđen u članu 21. ovog pravilnika imaju ista prava i obaveze kao i zaposleni za čijim je radom prestala potreba kod drugih poslodavaca, utvrđena zakonom.
XI ZAŠTITA OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU (MOBING)
Zaposlena i postavljena lica imaju pravo na zaštitu od zlostavljanja u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu i u skladu sa podzakonskim propisima koji su doneti na osnovu tog zakona
Zaposlenima se jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja, shodno odredbama Zakona o radu.
Ako nastane spor u postupku primene ovog pravilnika spor se rešava mirnim putem.
Postupak mirnog rešavanja spora sprovodi se u skladu sa Zakonom o mirnom rešavanju sporova i Opštim i Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe.
XIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Stupanjem na snagu ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o radnim odnosima, disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih u Pravobranilaštvu opštine Bor, broj JP. 28/16 od 05.04.2016. godine
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Bora".
Redakcija je zadržala numeraciju članova kako je objavljeno u "Sl. listu grada Bora", br. 27/2019.