PRAVILNIK O NAČINU UTVRĐIVANJA DEONICA NAJVEĆEG RIZIKA I IDENTIFIKACIJE I RANGIRANJA OPASNIH MESTA, SASTAVU STRUČNOG TIMA ZA MAPIRANJE RIZIKA I USLOVIMA ZA ČLANOVE TOG TIMA ("Sl. glasnik RS", br. 68/2019)

Predmet

Član 1

Ovim pravilnikom propisuje se način utvrđivanja deonica najvećeg rizika, identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crnih tačaka), sastav stručnog tima za mapiranje rizika i identifikaciju i rangiranje opasnih mesta i uslovi koje moraju da ispune članovi tog tima.

Način utvrđivanja deonica najvećeg rizika

Član 2

Utvrđivanje deonica najvećeg rizika (u daljem tekstu: Mapiranje rizika) sprovodi se na osnovu:

1) podataka o saobraćajnim nezgodama i posledicama saobraćajnih nezgoda po deonicama puteva ili

2) analize ocene bezbednosnih karakteristika puta po deonicama puteva.

Predmet mapiranja rizika su saobraćajne nezgode koje su se dogodile na putevima ili ulicama, osim saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile na raskrsnicama koje su obuhvaćene identifikacijom opasnih mesta (crne tačke).

Mapiranje rizika na osnovu podataka o saobraćajnim nezgodama i posledicama saobraćajnih nezgoda po deonicama puteva

Član 3

Za potrebe Mapiranja rizika na osnovu podataka o saobraćajnim nezgodama i posledicama saobraćajnih nezgoda po deonicama puteva, koristi se evidencija upravljača puta o saobraćajnim deonicama puteva i saobraćajnim čvorovima na putnoj ili uličnoj mreži, sa podacima o prosečnom godišnjem dnevnom saobraćaju u toku kalendarske godine.

Mapiranje iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu najmanje dva rizika, i to:

1) kolektivnog rizika koji obuhvata rizik stradanja u odnosu na dužinu posmatrane deonice;

2) individualnog rizika koji obuhvata rizik stradanja u odnosu na broj pređenih vozilo kilometara na posmatranoj deonici puta.

Kolektivni rizik po deonicama puteva (KRd) izračunava se po sledećoj formuli:

	KRd =	(SNPOG + SNTTP) /3
		Ld

gde je:

KRd - kolektivni rizik;

SNPOG - ukupan broj saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima na posmatranoj deonici, u prethodne tri kalendarske godine;

SNTTP - ukupan broj saobraćajnih nezgoda sa teško povređenim licima na posmatranoj deonici, u prethodne tri kalendarske godine;

Ld - dužina posmatrane deonice puta u kilometrima (km).

Individualni rizik po deonicama puteva (IRd) izračunava se po sledećoj formuli:

	IRd =	(SNPOG + SNTTP)
		Ld ∙ PGDS ∙ 365 ∙ 3
		109

gde je:

IRd - individualni rizik;

SNPOG - ukupan broj saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima na posmatranoj deonici, u prethodne tri kalendarske godine;

SNTTP - ukupan broj saobraćajnih nezgoda sa teško povređenim licima na posmatranoj deonici, u prethodne tri kalendarske godine;

Ld - dužina posmatrane deonice puta u kilometrima (km);

PGDS - prosečan godišnji dnevni saobraćaj na posmatranoj deonici (vozila/dan).

Vrednost PGDS-a se izračunava kao prosek vrednosti PGDS-a u prethodne tri kalendarske godine, koji se koristi i za podatke o saobraćajnim nezgodama i posledicama saobraćajnih nezgoda.

Za potrebe Mapiranja rizika iz stava 1. ovog člana koriste se, pre svega, podaci o saobraćajnim nezgodama i posledicama saobraćajnih nezgoda na putnoj ili uličnoj mreži iz jedinstvene baze podataka od značaja za bezbednost saobraćaja (u daljem tekstu: Baza podataka o saobraćajnim nezgodama).

Član 4

U slučaju malog broja saobraćajnih nezgoda sa poginulim i teško povređenim licima na posmatranoj putnoj ili uličnoj mreži za koju se vrši mapiranje rizika, za izračunavanje kolektivnog i individualnog rizika koriste se podaci o posledicama saobraćajnih nezgoda, odnosno o nastradalim licima.

Za izračunavanje rizika u slučaju iz stava 1. ovog člana koristi se ponderisani broj nastradalih lica, koji se izračunava po formuli:

PBNL = LTP∙P1+TTP∙P2+POG∙P3

gde je:

PBNL - ponderisani broj nastradalih lica;

LTP - broj lica sa lakim telesnim povredama, u prethodne tri kalendarske godine;

TTP - broj lica sa teškim telesnim povredama, u prethodne tri kalendarske godine;

POG - poginula lica, u prethodne tri kalendarske godine;

P1 - vrednost pondera = 1;

P2 - vrednost pondera = 13;

P3 - vrednost pondera = 99.

Ponderisani broj nastradalih lica se koristi za izračunavanje kolektivnog rizika po sledećoj formuli:

	KRd =	PBNL /3
		Ld

gde je:

KRd - kolektivni rizik;

PBNL - ponderisani broj nastradalih lica na posmatranoj deonici;

Ld - dužina posmatrane deonice puta u kilometrima (km).

Ponderisani broj nastradalih lica se koristi za izračunavanje individualnog rizika po sledećoj formuli:

	IRd =	PBNL
		Ld ∙ PGDS ∙ 365 ∙ 3
		109

gde je:

IRd - individualni rizik;

PBNL - ponderisani broj nastradalih lica na posmatranoj deonici;

Ld - dužina posmatrane deonice puta u kilometrima (km);

PGDS - prosečan godišnji dnevni saobraćaj na posmatranoj deonici (vozila/dan).

Član 5

Rangiranje dobijenih vrednosti kolektivnog i individualnog rizika po deonicama puteva i njihova klasifikacija u grupe, odnosno klase, sprovodi se u skladu sa međunarodno priznatim metodologijama klasiranja odnosno naučnim pristupom podele dobijenih rezultata na klase rizika (npr. utvrđivanje početnog praga i eliminacija ekstremnih vrednosti).

Izabranim modelom klasiranja vrši se smeštanje izračunatih vrednosti kolektivnog i individualnog rizika u pet klasa, prema stepenu rizika, koje su međusobno diferencirane različitim bojama.

Klase rizika u odnosu na nivo rizika i boje kojima se označavaju su:

1) vrlo nizak (zelena boja);

2) nizak (žuta boja);

3) srednji (narandžasta boja);

4) visok (crvena boja);

5) vrlo visok (crna boja).

Na osnovu rezultata klasiranja izrađuju se mape rizika, odnosno pregledne karte za mrežu puteva i ulica za koju se vrši mapiranje rizika.

Mapiranje rizika na osnovu analize ocene bezbednosnih karakteristika puta po deonicama puteva

Član 6

Za potrebe Mapiranja rizika na osnovu analize ocene bezbednosnih karakteristika puta, koristi se evidencija upravljača javnog puta o putnim pravcima, odnosno ulicama.

Mapiranje rizika na osnovu analize ocene bezbednosnih karakteristika puta vrši se i na osnovu snimaka puta specijalizovanim vozilom sa odgovarajućim GPS uređajima i kamerama, naknadnom analizom i ocenom snimljenih karakteristika puta u digitalnom obliku.

Proces ocenjivanja sastoji se od snimanja puta, kodiranja i analiziranja podataka od strane stručnog tima za sprovođenje mapiranja rizika, pripreme podataka, računanja rizika, ocene rizika, predlaganja i prilagođavanja mera.

Bezbednost puta se ocenjuje sa aspekta bezbednosti svih korisnika puteva (vozača i putnika u putničkim vozilima, pešaka, motociklista i biciklista).

Najbezbednije deonice puteva označavaju se sa pet zvezdica, a najmanje bezbedne sa jednom zvezdicom. Ocenjivanje se vrši na svakih 100 m deonice.

Način identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crnih tačaka)

Član 7

Za potrebe identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crnih tačaka) koriste se podaci o saobraćajnim nezgodama i posledicama saobraćajnih nezgoda na putnoj ili uličnoj mreži iz Baze podataka o saobraćajnim nezgodama.

Neophodni podaci iz stava 1. ovog člana su podaci o:

1) vrsti saobraćajne nezgode;

2) koordinatama, odnosno tačnoj lokaciji saobraćajne nezgode;

3) uticajnim faktorima koji su doprineli nastanku saobraćajne nezgode;

4) tipu saobraćajne nezgode;

5) specifičnom mestu saobraćajne nezgode;

6) mestu događanja saobraćajne nezgode (naselje ili van naselja).

Član 8

Za identifikaciju opasnih mesta (crnih tačaka) određuju se potencijalno opasna mesta (potencijalne crne tačke).

Potencijalno opasno mesto (potencijalna crna tačka) je svako mesto na putu dužine od najviše 300 m u naselju, odnosno od najviše 1.000 m na putu van naselja na kojem se u prethodne tri kalendarske godine dogodila najmanje jedna saobraćajna nezgoda sa poginulim licem i na kojem je ponderisan broj saobraćajnih nezgoda (u daljem tekstu: PBSN) u prethodne tri kalendarske godine veći od granične vrednosti ponderisanog broja saobraćajnih nezgoda - k. 

PBSN za potencijalno opasno mesto (potencijalnu crnu tačku) izračunava se množenjem broja saobraćajnih nezgoda sa ponderima težine posledica saobraćajnih nezgoda koji se određuju vrednostima pondera 1, 10 i 85.

Vrednost pondera 1 imaju saobraćajne nezgode kod kojih je najteži stepen posledica laka telesna povreda, vrednost pondera 10 imaju saobraćajne nezgode kod kojih je najteži stepen posledica teška telesna povreda i vrednost pondera 85 imaju saobraćajne nezgode sa smrtnim posledicama.

Graničnu vrednost ponderisanog broja saobraćajnih nezgoda k definiše upravljač puta na kome se vrši identifikacija i rangiranje opasnih mesta (crnih tačaka).

Član 9

Identifikacija opasnih mesta (crnih tačaka) sprovodi se na osnovu utvrđenih potencijalno opasnih mesta (potencijalne crne tačke).

Maksimalna dužina poteza (deonice puta ili ulice) koji se može smatrati opasnim mestom (crnom tačkom) iznosi 500 m.

Oko saobraćajne nezgode sa poginulim licima na posmatranom putu odnosno ulici formira se krug prečnika 500 m. U slučaju da na posmatranoj putnoj ili uličnoj mreži ne postoje saobraćajne nezgode sa poginulim licima kod kojih je utvrđen doprinos puta nastanku ili posledicama saobraćajne nezgode, krug se može formirati oko saobraćajne nezgode sa teškim telesnim povredama.

Da bi se na putu odnosno ulici identifikovalo opasno mesto (crna tačka), potrebno je da se u krugu na posmatranom putu odnosno ulici identifikuju najmanje dve saobraćajne nezgode sa povređenim odnosno poginulim licima u kojima je prepoznat doprinos puta nastanku ili posledicama saobraćajne nezgode.

Doprinos puta nastanku ili posledicama saobraćajne nezgode identifikuje se na osnovu podataka iz odgovarajućih karakteristika saobraćajnih nezgoda iz Baze podataka o saobraćajnim nezgodama, koji se odnose na:

1) grupu uticajnih faktora "uticaj puta i putne okoline", odnosno uticajnih faktora iz drugih grupa koji se mogu dovesti u vezu sa uticajem puta i putne okoline;

2) specifično mesto saobraćajne nezgode;

3) grupu tipova "saobraćajne nezgode sa jednim vozilom";

4) saobraćajne nezgode sa poginulim licima koje su se dogodile na raskrsnicama, i sl.

Identifikacija opasnih mesta (crnih tačaka) vrši se na osnovu izračunavanja PBSN u krugu na posmatranom putu odnosno ulici u kojoj su identifikovane najmanje dve saobraćajne nezgode sa doprinosom puta. PBSN se izračunava na način da se broj najtežih saobraćajnih nezgoda množi ponderom 85, broj saobraćajnih nezgoda sa teškim telesnim povredama množi se ponderom 10, dok se broj saobraćajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama množi ponderom 1.

Izračunate vrednosti ponderisanog broja saobraćajnih nezgoda u krugu na posmatranom putu odnosno ulici porede se sa postavljenom kritičnom vrednošću ponderisanog broja saobraćajnih nezgoda - k. Vrednost granične vrednosti k nije fiksna, odnosno, podleže promeni koju može načiniti upravljač puta koji obezbeđuje projekat Identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crnih tačaka).

U slučaju da je vrednost PBSN veća ili jednaka graničnoj vrednosti k, krug prečnika 500 m se identifikuje kao opasno mesto (crna tačka). U suprotnom, krug se ne formira, odnosno ta lokacija na posmatranom putu ne identifikuje se kao opasno mesto (crna tačka).

Stručni tim koji sprovodi identifikaciju i rangiranje opasnih mesta (crnih tačaka) nakon analize i terenskog obilaska svake potencijalne lokacije koja je zadovoljila kriterijume doprinosa puta, daje konačnu ocenu o tome da li je lokacija konačno opasno mesto (crna tačka).

Član 10

Rangiranje opasnih mesta (crnih tačaka) vrši se na osnovu vrednosti ponderisanog broja saobraćajnih nezgoda, odnosno rangiranjem vrednosti PBSN u opadajućem nizu, od najveće vrednosti PBSN do najniže vrednosti.

Član 11

Podaci o identifikovanim i rangiranim opasnim mestima (crnim tačkama), čuvaju se u bazi podataka upravljača puta. Podaci o opasnim mestima (crnim tačkama) mogu se predstaviti na mapi, kao i u vidu tabela i grafikona.

Izveštaj o rizicima

Član 12

Upravljač javnog puta, u Zakonom definisanim periodima, obezbeđuje projekte Mapiranja rizika odnosno Identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crnih tačaka).

Na osnovu rezultata Mapiranja rizika odnosno Identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crnih tačaka) upravljač javnog puta sačinjava Izveštaj o rizicima na putevima kojima upravlja.

Izveštaj iz stava 2. ovog člana sadrži plan realizacije aktivnosti, odnosno pregled realizovanih aktivnosti u cilju smanjenja rizika, odnosno otklanjanja opasnih mesta (crnih tačaka).

Sastav stručnog tima za mapiranje rizika i identifikaciju i rangiranje opasnih mesta i uslovi koje moraju da ispune članovi tog tima

Član 13

Stručni tim za sprovođenje Mapiranja rizika odnosno Identifikacije i rangiranje opasnih mesta (crnih tačaka) se sastoji od najmanje dva člana, od kojih je jedan rukovodilac.

Najmanje jedan član stručnog tima je revizor, odnosno proveravač.

Rukovodilac i drugi član stručnog tima je lice sa najmanje stečenim visokim obrazovanjem na master akademskim studijama, odnosno osnovnim studijama na fakultetu u trajanju od najmanje četiri godine iz oblasti saobraćajnog inženjerstva drumskog saobraćaja.

Rukovodilac stručnog tima mora da ima iskustvo u izradi najmanje tri projekta Mapiranja rizika ili Identifikacije crnih tačaka.

Rukovodilac i članovi stručnog tima, pre odluke o imenovanju, dostavljaju upravljaču puta izjavu o nezavisnosti u kojoj se izjašnjavaju da nisu bili uključeni u postupke projektovanja ili izgradnje puteva, niti u proces održavanja mreže puteva koji je predmet Mapiranja rizika i identifikacije i rangiranja opasnih mesta.

Član 14

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".