PRAVILAO RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA JKP "GRADSKA TOPLANA" - PIROT("Sl. list grada Niša", br. 75/2019) |
1.01. Pravila o radu distributivnog sistema JKP "Gradska toplana" Pirot (u daljem tekstu: Pravila o radu) koje donosi Nadzorni odbor JKP "Gradska toplana" Pirot (u daljem tekstu: Toplana) uz saglasnost Gradskog veća Grada Pirota, sadrže: tehničke i druge uslove za priključenje kupca i proizvođača toplotne energije na distributivni sistem, mesta razgraničenja proizvođača toplotne energije, distributivnog sistema i krajnjih kupaca, tehničke i druge uslove za bezbedan pogon distributivnog sistema i obezbeđivanje pouzdane i kontinuirane isporuke toplotne energije kupcima, postupke u kriznim situacijama i pravila o merenju, obračunu i naplati isporučene količine toplotne energije.
1.02. Tehnički zahtevi definisani Pravilima o radu sastavni su deo ugovornog odnosa između krajnjeg kupca i Toplane. Snabdevanje toplotnom energijom, prava, obaveze i odgovornosti energetskog subjekta i krajnjeg kupca toplotne energije su uređeni Odlukom kojom se regulišu uslovi i način proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom (u daljem tekstu: Odluka).
Osnovni elementi za obračunavanje cene toplotne energije određeni su u skladu sa Metodologijom za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom koju donosi Vlada RS.
1.03. Toplana može obezbediti nesmetan rad toplotnih uređaja krajnjeg kupca, ako su izvedeni i rade u skladu sa ovim Pravilima o radu. Takođe, može i obustaviti isporuku toplotne energije kupcu do otklanjanja nedostataka, ako toplotni uređaji krajnjeg kupca ne ispunjavaju uslove Pravila o radu i nisu sigurni za rad.
1.04. Nejasnoće u pogledu primene Pravila o radu, koje bi se pojavile pre početka projektovanja i pre izvođenja toplotnih uređaja, potrebno je razrešiti zajedno sa nadležnom službom Toplane.
1.05. Tehnika daljinskog grejanja se neprekidno razvija, prilagođava razvoju i opštim stremljenjima u energetskom sektoru, kao i konkurentnosti različitih izvora energije. Toplana zadržava pravo na izmenu nekih tehničkih rešenja, ako bi se pokazalo da su nova rešenja objektivno bolja.
2.01. Grejna površina je celokupna zatvorena površina stambene ili poslovne jedinice (bez balkona, terasa i lođa) koja je određena Glavnim projektom ili Projektom izvedenih radova ili merenjem na licu mesta, a koja je i sastavni deo ugovora o snabdevanju toplotnom energijom. Po standardima za projektovanje hodnici, sanitarni čvorovi (ređe kupatila) spadaju u grejni prostor. U slučaju proračunatih malih gubitaka toplote za te prostorije (obično kod slučaja kada su predmetne prostorije okružene prostorijama koje se greju), taj gubitak toplote se priključuje susednim prostorijama (povećavaju se grejna tela). Tako da bez obzira da li ima grejno telo, ta površina se računa u grejnu površinu.
2.02. Delovnik troškova je dokument kojim se određuju udeli krajnjih kupaca toplotne energije u troškovima isporučene toplotne energije, a koja je isporučena preko zajedničkog merača utroška toplotne energije. Zbir svih udela mora biti 100%;
2.03. Direktna toplotna podstanica je toplotna podstanica kod koje priključni toplovod nije fizički odvojen od unutrašnje grejne instalacije i uređaja kupaca (voda iz distributivnog sistema je prisutna u unutrašnjoj grejnoj instalaciji i uređajima);
2.04. Distributer je energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije toplotne energije i dužan je da vrši tu delatnost svim kupcima toplotne energije na području na kojem je obavlja na principima jednakosti i nediskriminacije.
2.05. Distributivni sistem je deo sistema daljinskog grejanja koji čini toplovodna mreža za distribuciju toplotne energije krajnjim kupcima: toplovodi (magistralni i priključni) i uređaji i postrojenja koji su njihov sastavni deo.
2.06. Distribucija toplotne energije je prenošenje toplotne energije za daljinsko grejanje za više objekata.
2.07. Drugi nivo raspodele isporučene toplotne energije predstavlja raspodelu isporučene toplotne energije utvrđene za zasebnu granu u toplotnoj podstanici preko koje se snabdeva svaka zasebna zgrada, odnosno deo zgrade koji predstavlja nezavisnu funkcionalnu celinu (poseban ulaz, lamela i slično), utvrđene na prvom nivou raspodele na svaku stambenu ili poslovnu jedinicu pojedinačno;
Troškove na ugradnji kontrolnih merača za svaku zasebnu granu u toplotnoj podstanici iz prethodnog stava snosi stambena zajednica, odnosno kupci toplotne energije ili investitor.
2.08. Energetski subjekt je pravno lice koji je upisano u registar za obavljanje jedne ili više energetskih delatnosti;
2.09. Zajednički kontrolni merač utroška toplotne energije je uređaj kojim se registruje količina utrošene toplotne energije svake zgrade, odnosno svakog dela zgrade koji predstavlja nezavisnu funkcionalnu celinu (poseban ulaz, lamela i slično), u slučaju kada se sa jedne podstanice toplotnom energijom snabdeva više zgrada, odnosno više nezavisnih funkcionalnih celina zgrade (posebni ulazi, lamele i slično). Ovako registrovana količina toplotne energije služi za preraspodelu ukupno isporučene količine toplotne energije izmerene na meraču utroška toplotne energije;
2.10. Zajednička potrošnja toplotne energije je količina toplotne energije koja se potroši u toplotnoj podstanici i kroz unutrašnje grejne instalacije od merača utroška toplotne energije do posebnih delova zgrade i količina toplotne energije koja je isporučena zajedničkim delovima zgrade;
2.11. Zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrešnice), kao i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni ispod površine zemlje (skloništa, podzemne garaže i sl.);
2.12. Indirektna toplotna podstanica je toplotna podstanica kod koje je priključni toplovod fizički odvojen od unutrašnje grejne instalacije i uređaja kupaca (voda u distributivnom sistemu je fizički odvojena izmenjivačem toplote od unutrašnje grejne instalacije i uređaja);
2.13. Instalisana toplotna snaga je toplotna snaga zgrade, dobijena kao zbir nazivnih snaga ugrađenih unutrašnjih toplotnih uređaja;
2.14. Kontrolor je pravno lice ili preduzetnik koji očitava podatke sa uređaja za utvrđivanje sopstvene potrošnje toplotne energije i/ili kontrolnog merača utroška toplotne energije i sa kojim krajnji kupac ugovara kontrolu, merenje i preraspodelu isporučene količine toplotne energije; Kontrolor može biti i energetski subjekt;
2.15. Krajnji kupac toplotne energije je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik koji kupuje toplotnu energiju za sopstvene potrebe.
2.16. Kontrolni merač utroška toplotne energije - kontrolni kalorimetar je uređaj kojim se registruje količina utrošene toplotne energije svake stambene ili poslovne jedinice pojedinačno. Ovako registrovana količina toplotne energije služi za preraspodelu ukupno isporučene količine toplotne energije koja je utvrđena na prvom nivou raspodele isporučene toplotne energije, za svaki posebni deo zgrade.
2.17. Licenca je akt kojim se utvrđuje ispunjenost uslova propisanih zakonom za obavljanje energetskih delatnosti i to za proizvodnju toplotne energije, distribuciju toplotne energije i snabdevanje toplotnom energijom, tako i za projektovanje i izvođenje termotehničkih instalacija.
2.18. Magistralni toplovod je toplovod koji povezuje toplotne izvore i toplovodne priključke.
2.19. Merni uređaj - kalorimetar je uređaj kojim se neposredno meri količina isporučene toplotne energije na mestu predaje toplotne energije u toplotnoj podstanici koja je osnov za obračun toplotne energije kupcu.
2.20. Merno mesto - mesto predaje toplotne energije je mesto u toplotnoj podstanici gde je postavljen merni uređaj (kalorimetar);
2.21. Naknada za grejnu površinu (fiksni deo) je naknada koja se izračunava tako što se obračunska grejna površina objekta kupca toplotne energije izražena u m2, pomnoži sa odgovarajućom cenom za jedinicu grejne površine (din/m2) koja se određuje u skladu sa odredbama Uredbe o utvrđivanju Metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, koju donosi Vlada RS i usvojenim Cenovnikom od strane nadležnih organa osnivača Grada Pirota. Obračunava se i fakturiše svakog meseca tokom obračunske grejne sezone i predstavlja 1/12 godišnjeg iznosa naknade.
2.22. Naknada za isporučenu toplotnu energiju (varijabilni deo) je naknada koja se izračunava tako što se isporučena količina toplotne energije (kWh) očitana na meraču utroška toplotne energije, odnosno dobijena obračunom udela količine toplotne energije za svaki posebni deo zgrade, pomnoži sa odgovarajućom cenom za jedinicu isporučene količine toplotne energije (din/kWh) koja se određuje u skladu sa odredbama Uredbe o utvrđivanju Metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, koju donosi Vlada RS i usvojenim Cenovnikom od strane nadležnih organa osnivača Grada Pirota;
2.23. Obračunska grejna površina je grejna površina na osnovu koje se obračunava naknada za daljinsko grejanje. U zavisnosti od visine prostorija, grejna površina se koriguje "koeficijentom za visinu prostorije" koje je utvrđena važećim Odlukama;
2.24. Obračunski period - obračunska grejna sezona predstavlja period od 01. oktobra tekuće godine do 30. septembra sledeće godine u kome energetski subjekt obračunava i fakturiše uslugu grejanja za tu grejnu sezonu;
2.25. Uporedni mesečni obračunski period je period u kojem su postojali slični uslovi preuzimanja toplotne energije, a merni uređaji i delitelji toplote ispravno radili.
2.26. Objekat jeste građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko - tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.);
2.27. Objekat kupca toplotne energije je objekat koji je priključen na distributivni sistem, a za koji je izdato Rešenje o odobrenju za priključenje, odnosno drugi odgovarajući akt kojim je odobreno priključenje objekta na sistem daljinskog grejanja;
2.28. Prvi nivo raspodele isporučene toplotne energije predstavlja raspodelu isporučene toplotne energije očitane na centralnom mernom uređaju utroška toplotne energije u toplotnoj podstanici.
2.29. Predajno mesto je merno mesto gde jedan energetski subjekt predaje toplotnu energiju drugom energetskom subjektu, odnosno kupcu;
2.30. Priključna podstanica je deo toplotne podstanice sastavljena od zapornih, regulacionih i mernih elemenata,kao i izmenjivača toplote (kod indirektnih podstanica);
2.31. Priključak na toplovodnu mrežu čine priključni toplovod i priključna podstanica kojima se termoenergetska oprema krajnjeg kupca toplotne energije fizički povezuje sa distributivnim sistemom;
2.32. Priključna snaga je instalisana snaga unutrašnjih grejnih instalacija i uređaja, a određena je Projektom za izgradnju, odnosno Projektom izvedenih radova;
2.33. Priključni toplovod je toplovod koji spaja magistralni toplovod sa toplotnom podstanicom;
2.34. Kućna podstanica objekta je deo toplotne podstanice koji se sastoji od razvodnih sistema, regulacionih i sigurnosnih uređaja i opreme za raspodelu toplotne energije za različite sisteme unutrašnjih tolotnih uređaja;
2.35. Potvrdu da toplotna oprema kupca ispunjava tehničke uslove izdaje Energetski subjekt nakon izlaska na licu mesta i provere toplotne opreme kupca i nakon dostavljanja upotrebne dozvole od strane kupca zaključuje se ugovor o snabdevanju toplotnom energijom sa kupcem.
2.36. Rešenje o odobrenju za priključenje je pisani dokument koji izdaje Toplana, a koji sadrži mesto priključenja na distributivni sistem, način i tehničke uslove priključenja, mesto i način merenja isporučene toplotne energije i period u kome se planira priključenje;
2.37. Sistem daljinskog grejanja je jedinstven tehničko - tehnološki sistem međusobno povezanih energetskih objekata, koji služi za obavljanje delatnosti proizvodnje, distribucije toplotne energije o snabdevanja toplotnom energijom, a sastoji se od toplotnog izvora, distributivnog sistema i toplopredajnih podstanica;
2.38. Snabdevanje toplotnom energijom je prodaja toplotne energije krajnjim kupcima;
2.39. Snabdevač toplotnom energijom je energetski subjekt koji obavlja delatnost snabdevanja toplotnom energijom. Odgovoran je za obezbeđivanje dovoljnih količina toplotne energije potrebne za snabdevanje krajnjih kupaca. Dužan je da: prikuplja podatke o količini isporučene toplotne energije krajnjim kupcima, druge potrebne podatke za izradu obračuna isporučene količine toplotne energije, obezbedi dostavu računa i naplatu toplotne energije krajnjim kupcima;
2.40. Toplovod je energetski objekat namenjen distribuciji toplotne energije do priključne podstanice. Toplovod može biti magistralni i priključni;
2.41. Toplovodna mreža je deo distributivnog sistema koju čini mreža magistralnih i priključnih toplovoda;
2.42. Toplotna podstanica je postrojenje koje služi za merenje i predaju toplotne energije od priključnog toplovoda do kućnih grejnih instalacija i sastoji se od priključne podstanice i kućne podstanice;
2.43. Toplotni izvori su postrojenja koja pretvaraju primarnu energiju goriva u toplotnu energiju radnog medijuma-vode;
2.44. Unutrašnja (kućna) grejna instalacija i uređaji predstavljaju skup opreme koja se upotrebljava za različite vrste grejanja : radijatorsko, konvektorsko i podno grejanje, grejanje toplim vazduhom i dr. i unutrašnja horizontalna i vertikalna cevna mreža;
2.45. Termostatski ventil grejnog tela - uređaj za individualnu regulaciju temperature - je uređaj kojim se može podešavati (regulisati) potrošnja toplotne energije;
2.46. Delitelj troškova toplote je uređaj (kalorimetar ili delitelj toplote) čijim se očitavanjem i stavljanjem u odnos sa zbirom očitanih vrednosti na svim deliteljima priključenim na isto predajno mesto, određuje srazmerno učešće svakog pojedinačnog potrošača u ukupno isporučenoj količini toplotne energije, koja je utvrđena na zejedničkom predajnom mestu sa zajedničkim mernim uređajem;
2.47. Sekundarni toplovod je deo toplovoda u sekundarnom delu instalacije koji povezuje zonsku toplotnu podstanicu sa individualnim toplovodom pojedinih potrošača i spada u toplotnu opremu energetskog subjekta;
2.48. Individualni toplovod je deo toplovoda koji povezuje sekundarni toplovod sa pojedinim potrošačima i spada u toplotnu opremu kupca.
2.49. Zonska toplotna podstanica je postrojenje (kao privremeno tehničko rešenje) koje služi za predaju toplotne energije za više stambeno- poslovnih objekata u pojedinim naseljima u gradu.
3.01. Prilikom projektovanja postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne energije (proizvodnih izvora, distributivnog sistema i unutrašnje grejne instalacije), potrebno je pridržavati se važećih standarda i propisa iz ove oblasti. Dozvoljava se korišćenje i međunarodnih standarda i propisa za oblasti koje nisu definisane domaćim standardima i propisima.
4. PRIKLJUČENJE OBJEKTA NA SISTEM DALJINSKOG GREJANJA
4.01. Priključenje objekta (podstanice objekta i unutrašnje grejne instalacije) radi se prema usvojenoj Proceduri za priključenje objekata budućih korisnika, koja se sastoji iz sledećih koraka:
Podnošenje Zahteva za odobrenje za priključenje sa tehničkim uslovima za projektovanje (u daljem tekstu: Odobrenje). Uz zahtev se dostavlja sledeća dokumentacija:
• podaci o vlasniku/investitoru, (naziv, adresa, PIB, matični broj za Pravna lica i
• podaci o objektu za koji se traže Uslovi (namena, orjentaciona grejna površina, lokacija, broj katastarske parcele sa nazivom katastarske opštine i dr.),
• kopija lokacijskih uslova i situacioni plan (za objekte u izgradnji),
• kopija upotrebne dozvole sa situacionim planom (za postojeće objekte),
• podaci o načinu predaje toplotne energije (radijatorsko, kalorifersko, i sl.).
4.02. Izdavanje odobrenja za priključenje vlasniku/investitoru se dostavlja informacija o tome da li postoji ili ne postoji mogućnost priključenja na distributivni sistem, kako bi vlasnik/investitor mogao da planira drugi vid zagrevanja objekta.
Izdato Odobrenje za priključenje važi 2 godine, a može se produžiti na opravdan zahtev vlasnika/investitora.
Ako su izdati Uslovi uvršteni u neki dokument višeg reda (lokacijski uslovi, građevinska dozvola i sl.), onda Uslovi važe dok važi dokument višeg reda.
4.03. Vlasnik/Investitor, na tržištu, ugovara izradu projektne dokumentacije za podstanicu objekta i unutrašnju grejnu instalaciju (projekat za građevinsku dozvolu ili projekat za izvođenje), sprovodi kod nadležnog organa lokalne samouprave proceduru dobijanja građevinske dozvole, odnosno odgovarajućeg akta predviđenog posebnim zakonom kojim je definisana oblast planiranja i izgradnje, izgrađuje - gradi priključni toplovod, podstanicu objekta i unutrašnju grejnu instalaciju (UGRI).
4.04. Podnošenje Prijave radova na izgradnji priključnog toplovoda i podstanice se vrši prema dobijenoj pravosnažnoj građevinskoj dozvoli, odn. odgovarajućem aktu predviđenog posebnim zakonom kojim je regulisana oblast izgradnje a najranije 7 (sedam) dana pre početka radova. Uz zahtev se dostavlja dokumentacija:
• Kopija pravosnažne građevinske dozvole odnosno odgovarajućeg akta predviđenog posebnim zakonom kojim je definisana oblast planiranja i izgradnje
• PZI - Projekat za izvođenje mašinskih instalacija grejanja.
4.05. Izrada Ugovora o prenosu prava svojine na priključnom toplovodu, podstanici i mernim uređajima za merenje utrošene toplotne i električne energije, kao i utroška vode, se vrši na osnovu podnetog zahteva Investitora nakon dobijanja Pravosnažne upotrebne dozvole za predmetni objekat. Sve prethodne radnje pre prenosa vlasništva nad mernim uređajima je u obavezi da obavi vlasnik/investitor. Sastavni deo ovog Ugovora je i trajna službenost prolaza priključnog toplovoda preko katastarske parcele vlasnika/investitora, kao i pravo na besplatno korišćenje prostorije za smeštaj toplotne podstanice, kao i regulisanje obaveze za tekuće investiciono održavanje prostorije u kojoj je smeštena toplotna podstanica u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima.
4.06. Visina troškova priključenja utvrđena je važećim Pravilnikom o načinu raspodele i obračunu troškova za isporučenu toplotnu energiju u delu određivanja visine naknade za priključak na toplovodnu mrežu.
4.07. Podnošenje Zahteva za privremenu isporuku toplotne energije radi probnog rada unutrašnje grejne instalacije i podstanice objekta (u daljem tekstu Probni rad) se vrši nakon završetka izgradnje uz uslov da vlasnik/investitor ne poseduje upotrebnu dozvolu. Uz zahtev se dostavlja : Rešenje o probnom radu od strane nadležnog organa kao i Izveštaj sa mišljenjem članova komisije za tehnički pregled.
4.08. Merenje grejne površine vrši se u skladu sa važećim propisima i usvojenim Cenovnikom Toplane.
4.09. Sklapanje Ugovora o privremenom priključenju se vrši nakon podnošenja Zahteva za privremeno priključenje. Naknadu za probni rad plaća Investitor prema važećoj Odluci i usvojenoj Odluci o ceni grejanja od strane nadležnog organa osnivača.
Privremeno priključenje počinje otvaranjem ventila na priključnom toplovodu i u toplotnoj podstanici u prisustvu Toplane, Vlasnika/Investitora i odgovornog izvođača radova, o čemu se sačinjava Zapisnik o privremenom priključenju.
4.10. Nakon završetka probnog rada, predstavnik Toplane i vlasnik/investitor sačinjavaju Zapisnik o probnom radu. Ukoliko Investitor ne želi da nastavi sa procedurom priključenja, zatvaraju se ventili na priključnom toplovodu, čime se vrši prekid isporuke toplotne energije radi probnog rada.
Ukoliko su, u toku probnog rada, ustanovljene nepravilnosti koje nije moguće iz opravdanih razloga otkloniti u predviđenom roku, probni rad se može produžiti o čemu se izrađuje Aneks Ugovora o privremenom priključenju.
4.11. Zahtev za sklapanje Ugovora o snabdevanju toplotnom energijom se može podneti u toku probnog rada, a nakon izlaska komisije Toplane i izdavanja potvrde da toplotna oprema kupca ispunjava tehničke uslove.
Raskid Ugovora o snabdevanju toplotnom energijom
(u daljem tekstu poglavlja "raskid Ugovora")
4.12. Raskid Ugovora može se izvršiti pod uslovima koji su definisani važećom Odlukom o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom (Sl. list grada Niša br. 40/19 od 04.06.2019. g.) i Pravilnikom o uslovima za podnošenje i rešavanje zahteva krajnjeg kupca za obustavu isporuke toplotne energije (Sl. list grada Niša br. 56/19 od 11.07.2019. g.) Krajnji kupac može preuzeti Zahtev za raskid Ugovora o snabdevanju toplotnom energijom u prostorijama Toplane ili na portalu www.toplanapirot.rs.
4.13. Ugovor se smatra raskinutim danom donošenja Rešenja o odobrenju izvođenja radova na obustavi isporuke toplotne energije i potpisivanjem Zapisnika o obustavi isporuke toplotne energije od strane energetskog subjekta i kupca.
4.14. Ukoliko raskid Ugovora zahteva krajnji kupac kao vlasnik porodične kuće ili svi vlasnici porodične kuće ili svi vlasnici posebnih delova objekta kupca toplotne energije, Ugovor se raskida pod uslovom da su izvršeni radovi na fizičkom odvajanju unutrašnje grejne instalacije objekta kupca/kupaca toplotne energije od distributivnog sistema daljinskog grejanja i pod uslovima preciziranim Odlukama i Pravilnicima iz tačke 4.11.
4.15. U slučaju raskida Ugovora od strane krajnjeg kupca kao vlasnika porodične kuće ili svih vlasnika porodične kuće ili svih vlasnika posebnih delova objekta kupca toplotne energije, troškove snosi krajnji kupac/vlasnik objekta.
4.16. Radove na isključenju može obavljati isključivo Toplana. Troškovi se obračunavaju prema važećem cenovniku Toplane u zavisnosti od načina, vrste i obima radova.
Ponovno priključenje objekta na sistem daljinskog grejanja
4.17. Ponovno priključenje na SDG (shodno važećoj Odluci), moguće je:
1. Ukoliko su se promenili energetski uslovi Toplana će na zahtev vlasnika/organa upravljanja objektom izdati nove energetske uslove za izradu projektne dokumentacije i priključenje objekta sa kojim je izvršen raskid ugovora, kao i novo Rešenje o odobrenju za priključenje.
2. Ukoliko se novi energetski uslovi za izradu projektne dokumentacije ne razlikuju od već izdatih energetskih uslova, Toplana će ponovo priključiti objekat pod uslovom da postoje kapaciteti na toplotnom izvoru i distributivnoj mreži i da su ispunjeni svi tehnički uslovi.
4.18.Troškove ponovnog priključenja snosi kupac toplotne energije u skladu sa važećim Pravilnikom o načinu raspodele i obračunu troškova za isporučenu toplotnu energiju (Sl. list grada Niša br. 101 od 06.10.2017. g.) i Izmene Pravilnika o načinu raspodele i obračunu troškova za isporučenu toplotnu energiju (Sl. list grada Niša br. 55 od 04.07.2019. g.).
5. DISTRIBUTIVNI (VRELOVODNI I TOPLOVODNI) SISTEM
5.01. Nosilac toplotne energije u distributivnom sistemu Toplane je vrela ili topla voda, koja se od proizvodnog toplotnog izvora ili zonske podstanice, preko distributivnog sistema, neposredno ili posredno isporučuje kupcima.
5.02. Distributivni sistem radi sa centralnom kvalitativnom regulacijom. Reguliše se temperatura vode u dovodnom vodu u zavisnosti od spoljne temperature vazduha.
5.03. Temperaturni režim rada proizvodnog toplotnog izvora kotlarnice "SENJAK" u sistemu Toplane, u zavisnosti od spoljne projektne temperature koja je -15°C za područje Pirota, je 130/75°C.
5.04. Održavanje potrebnog pritiska u distributivnom sistemu obezbeđuju uređaji u proizvodnim toplotnim izvorima. Maksimalni radni pritisak u distributivnoj mreži je 16 bar. U unutrašnjoj (kućnoj) grejnoj instalaciji maksimalni radni pritisak zavisi od statičkog pritiska za otvorene sisteme. Za zatvorene sisteme uvećan je za 0,5 bar preko statičkog pritiska.
5.05. Preko distributivnog sistema, distributer isporučuje kupcu toplotnu energiju, shodno Odluci. Distributer obezbeđuje kupcu, na mestu preuzimanja, potrebnu količinu toplotne energije za rad toplotnih uređaja kupca.
5.06. Distributivni sistem mora biti izveden tako, da se uvažavaju sva mehanička opterećenja i temperaturne dilatacije u skladu sa predviđenim tehničkim rešenjem po projektnoj dokumentaciji.
5.07. Kompenzacija toplovoda vrši se kompenzacionim lirama, samokompenzacijom i aksijalnim kompenzatorima (tamo gde nije moguće primeniti samokompenzaciju). Poluprečnici krivina (lukova) kod kompenzacionih lira ili samokompenzacije moraju biti R=(3+4)D.
5.08. Toplana zadržava pravo da propiše dimenzije toplovoda u pogledu hidraulike mreže i planiranog proširenja snabdevanja toplotnom energijom.
5.09. Izgradnju šahti treba predvideti:
• na mestima promene pravca toplovoda po vertikali (odmuljivanje ili odvazdušenje)
• na mestima gde se vrši ugradnja armature
• na mestima ugradnje aksijalnih kompenzatora i
• na krajevima toplovoda (izgradnja obilaza sa zapornim ventilom i ventilima za odmuljivanje).
5.10. Dimenzije šahti uslovljene su mašinskim delom projekta i iste moraju da omoguće adekvatan smeštaj zapornih i kompenzacionih elemenata, kao i nesmetan pristup radi intervencije.
5.11. Na najnižim tačkama sekcije toplovoda treba predvideti mesta za odmuljivanje, a na najvišim mesta za ispust vazduha iz cevovoda (zaporna armatura - kugla ventili - postavljeni na oba voda - napojni i povratni). Dimenzije armature za odmuljivanje i odvazdušenje dati su u sledećim tabelama:
ARMATURA ZA ODMULJIVANJE / PN16 |
|||||||
Prečnik cevi (DN) |
Do 65 |
od 80 do 125 |
od 150 do 200 |
od 250 do 300 |
od 350 do 400 |
od 450 do 500 |
Preko 500 |
Odmuljna armatura (DN) |
25 |
32 |
40 |
40 |
50 |
50 |
50 |
ARMATURA ZA ISPUST VAZDUHA / PN16 |
|||||
Prečnik cevi (DN) |
od 25 do 80 |
od 100 do 150 |
od 200 do 300 |
od 350 do 450 |
preko 450 |
Armatura za ispust vazduha (DN) |
15 |
15 |
20 |
20 |
20 |
5.12. Na krajevima magistralnih toplovoda treba predvideti obilazni vod sa zapornom armaturom i odmuljnim ventilom, radi obezbeđenja cirkulacije i eventualnog sprečavanja taloženja mulja. Minimalni prečnik baj-pasa je DN32.
5.13. Kod projektovanja zgrade ili drugog građevinskog objekta, čija je ivica ili gabarit građevinske jame u neposrednoj blizini postojećeg toplovoda, potrebno je projektom predvideti mere koje će obezbediti nesmetano funkcionisanje distributivnog sistema za vreme gradnje. Radovi moraju biti izvedeni tako, da ne prouzrokuju mehanička oštećenja na postojećem toplovodu. U slučaju prouzrokovanog oštećenja toplovoda, investitor građevinskog objekta je dužan da obezbedi sanaciju toplovoda, koja se sprovodi pod nadzorom Toplane. Projektno rešenje mora potvrditi nadležna služba Toplane.
5.14. Pri projektovanju distributivne mreže moraju biti uzeti u obzir svi uticaji okoline, kao što su drugi položeni vodovi, pomeranje/klizanje zemlje, drveće, zgrade ili saobraćaj i svedeni na najniži mogući prihvatljiv nivo. Kod ukrštanja i uporednog vođenja toplovoda sa drugim komunalnim vodovima potrebno je poštovanje važećih propisa te zahteve isporučioca toplotne energije i operatora drugih komunalnih vodova. Izuzetno, rastojanje između vodova se može smanjiti u odnosu na propisano, posebnim sigurnosnim merama i uz saglasnost sa operatorom komunalnih vodova.
Zahtevana odstojanja su data u sledećoj tabeli:
Zgrada / komunalni vod |
Čisto odstojanje ( cm) |
|
|
Ukrštanje/uporedno vođenje do 5 m |
Uporedno vođenje preko 5 m |
Gasovod do 5 bar |
Po odredbama pravilnika o tehničkim zahtevima za izgradnju, rad i održavanje gasovoda sa radnim pritiskom do i uključujući 16 bar |
|
Gasovod preko 5 bar |
||
Vodovod |
30 |
40 |
Drugi toplovod |
30 |
40 |
Kanalizacija |
30 |
50 |
Signalni kabl, Telekom, kabl do 1 kV |
30 |
30 |
10 kV kablovi ili jedan 30 kV kabl |
60 |
70 |
Preko 30 kV kablovi ili kabl preko 60 kV |
100 |
150 |
Minimalno odstojanje zgrade od postojećeg toplovoda |
100 |
|
Minimalno odstojanje toplovoda od postojeće zgrade |
50 |
|
5.15. Ispitivanje cevovoda se vrši prema propisima za ispitivanje u skladu sa važećim standardima
- ispitivanje na čvrstoću vodenim pritiskom od 24 bar u trajanju od 1h i nakon tog perioda spuštanjem pritiska na 16 bar u trajanju od 24h
- ispitivanje na nepropusnost vazdušnog pritiska od 0,2 bar i sapunicom u trajanju od 2h.
U skladu sa načinom i dinamikom izvođenja radova, ispitivanje se može vršiti i parcijalno, po deonicama, ali se završno ispitivanje sprovodi nakon završetka kompletne trase projektovanog toplovoda.
5.16. Za sučeono zavarene spojeve cevi toplovoda magistralnog i priključnih vodova, Toplana može po potrebi da zatraži radiografsko ispitivanje 100% po obimu zavara, a najmanje 10% od ukupnog broja. Ovo ispitivanje može da izvrši samo ovlašćena institucija shodno važećem standardu. Izveštaj kontrole kvaliteta je sastavni deo dokumentacije izvedenih radova.
5.17. Kriterijum prihvatljivosti grešaka zavarenih spojeva, kao i obezbeđenje sistema "C" kvaliteta definisani su važećim standardima.
5.18. Geodetski snimak toplovodne mreže vrši se po izvedenim montažnim radovima i pre zasipanja kanala. Snimanje vrši ovlašćena geodetska firma i snimak predaje katastru nepokretnosti radi uvođenja u datoteku komunalne infrastrukture (katastar vodova). Geodetski snimak sadrži: trasu toplovoda, kote terena, kote vrha cevi i prečnik cevi. Toplana iste geodetske snimke može koristiti za formiranje sopstvene datoteke toplovodne mreže.
5.19. Za toplovodnu mrežu, ukoliko je potrebno, predvideti uzemljenje u skladu sa propisima.
5.20. Pri proračunu i dimenzionisanju cevi priključnog toplovoda, posebno voditi računa da linijski pad pritiska bude oko 100Pa/m. Proračun dilatacije toplovoda i proračun sila mora biti urađen za maksimalne radne uslove (temperatura vode 130°C i pritisak 16 bar).
5.21. Sve ono što nije predviđeno ovim Pravilima o radu, predvideće se projektnom dokumentacijom u skladu sa važećim tehničkim propisima i normativima za ovakvu vrstu objekata, a u skladu sa Zakonom kojim se uređuje oblast planiranja i izgradnje i Zakonom o energetici i podzakonskim propisima.
5.22. TRASIRANJE TOPLOVODNE MREŽE
5.22.1. Trasa toplovodne mreže, bira se na osnovu raspoloživih podataka iz Plana generalne regulacije (PGR) Grada Pirota ili Plana detaljne regulacije (PDR) neke lokacije, kao i prema zakonskim zahtevima i zahtevima u pogledu na lokaciju i odstojanje, po odredbama ovih Pravila o radu. Kapacitet se bira na osnovu toplotnih gubitaka stambenih i poslovnih objekata duž trase, uz odgovarajuću rezervu za nepredviđene izmene i dopune PGR-a ili PDR-a.
5.22.2. Toplovod se polaže na javnom zemljištu (kolovoz i trotoar). Izuzetno, ukoliko se toplovod polaže na privatnom posedu, pre početka gradnje potrebno je sa vlasnikom zemljišta sklopiti Ugovor o službenosti prolaza toplovoda i utvrđivanje uslova izgradnje, rada, održavanja i nadzora nad toplovodom. U Ugovoru je potrebno odrediti mere sigurnosti za nesmetan rad toplovoda, te omogućiti distributeru prilaz do zemljišta za potrebe rukovanja i održavanja. Ugovor mora osigurati da na sigurnosnom pojasu zemljišta oko toplovoda ne bude drugih intervencija/radnji koje bi mogle ugroziti distributivnu mrežu. Ugovor mora sadržati i prava vlasnika zemljišta, način nadoknade štete u slučaju vršenja rada, održavanja i nadzora, kao i prava po osnovu korišćenja zemljišta vlasnika i nametnutih ograničenja vlasniku.
5.22.3. Nadzemno vođen toplovod treba prepoznatljivo postaviti i na odgovarajući način zaštititi od spoljnih uticaja (termički i statički).
5.22.4. U zaštićenom području podzemnih i nadzemno vođenih cevovoda (2 m od ose cevovoda) nisu dozvoljeni nadgradnja, zaziđivanje i sađenje drveća.
5.23. TEHNIČKI PODACI
5.23.1. Tehnički podaci Toplane su:
- Nazivni pritisak
- Nazivna temperatura
- Min pad pritiska na mestu preuzimanja
5.23.2. Pad pritiska na mestu preuzimanja je različit i zavisi od dimenzija priključnog toplovoda, opterećenja distributivne mreže i udaljenosti mesta preuzimanja od proizvodnog izvora, odnosno pumpne stanice. Distributer obezbeđuje kupcu pad pritiska minimum 50kPa (0,5 bar). Suma padova pritiska priključnog toplovoda i elemenata priključne podstanice ne sme prelaziti navedene vrednosti.
5.23.3. Računska temperatura za proračun čvrstoće cevi distributivne mreže, armature i uređaja je 130°C.
5.23.4. Toplana može zbog izmenjenih uslova rada promeniti temperaturu dovodne vode u distributivnom sistemu.
5.24. TOPLOVODI OD PREDIZOLOVANIH CEVI
(MAŠINSKI DEO)
5.24.1. Imajući u vidu stanje tehnike, distributivna mreža van zgrada se prvenstveno izgrađuje od predizolovanih cevi i fazonskih komada. Ugrađeni materijali moraju biti u skladu sa važećim standardima.
5.24.2. Toplovod se projektuje i izvodi od bešavnih cevi (preporuka do DN100) sa fabričkom predizolacijom i ugrađenim indikatorima curenja, a u skladu sa važećim standardima. Cevi moraju biti umirene, dobro zavarljive, sa maksimalnim procentom ugljenika 0,2%.
Dozvoljava se ugradnja i šavnih cevi (preporuka preko DN100), u skladu sa važećim standardima, sa odgovarajućim atestom zavara šava u skladu sa uslovima za kontrolu kvaliteta zavarenih spojeva. Toplana zadržava pravo određivanja vrste cevi i kvaliteta materijala.
5.24.3. Cevovodi od predizolovanih cevi se polažu neposredno u zemlju u već iskopani rov. (Opširnije u delu - Građevinski deo)
5.24.4. U toku izgradnje, indikatore curenja treba pravilno povezati, proveriti uspostavljenost provodnog kruga i izmeriti početnu vrednost otpornosti - snimanje nultog dijagrama, koja je referentni podatak za kasnije kontrole curenja. Svaki priključni toplovod treba da bude posebna sekcija za povezivanje žica za detekciju curenja.
p naz = 16 bar
t naz = 130°C
min Δp = 0,50 bar
O snimanjima žica za indikaciju curenja treba izraditi zapisnik, kojeg potvrđuje i arhivira nadzorna služba Toplane.
5.24.5. Na predizolovanim toplovodima obavezna je ugradnja predizolovane zaporne armature PN16 za temperaturu do 130°C. Vreteno ventila mora biti zaštićeno uličnim poklopcem (saobraćajno opterećenje do 40 t), na armirano-betonskoj temeljnoj ploči. Za ventile dimenzije DN400 i veće treba predvideti pogon sa dograđenim reduktorom. Kraj vretena sa nastavkom za ključ može biti najviše 30 cm ispod nivoa uličnog poklopca. Ako ne postoji mogućnost ugradnje predizolovanih ventila, u šahti mogu biti montirani zaporni loptasti ventili. Toplana zadržava pravo izmene izabrane armature.
Ventile montirati na javnoj površini, što bliže magistralnom toplovodu i van zone dilatacije.
5.24.6. Zaporna armatura predizolovanog sistema, shodno važećim standardima, je predviđena na svim cevovodima na izlazu mreže iz toplotnog izvora, na deonicama ne dužim od 500 m (sekcioni zatvarači), kao i na svim priključnim granama.
5.24.7. Priključci za sve objekte moraju biti obezbeđeni zapornom armaturom.
5.24.8. Predizolovana zaporna armatura izvodi se, kao i predizolovani cevovod, u pesku sa ugrađenom hidrantskom kapom u odgovarajućoj zaštiti i odgovarajuće veličine, radi lakšeg pristupa shodno važećem standardu.
5.24.9. U slučaju promene pravca toplovoda po vertikali, mesta odvazdušenja i odmuljivanja se mogu odrediti na licu mesta, pri izvođenju radova, po geodetskom snimanju trase, uz saglasnost odgovornog projektanta i ovlašćenog nadzornog organa Toplane.
5.24.10. Zahtevi za upotrebu, montažu, skladištenje i transport su navedeni u uputstvu proizvođača predizolovanih cevovoda i treba ih se dosledno pridržavati.
5.24.11. Spojeve cevi i fazonskih komada predizolovanog toplovoda obavezno je izvesti sa termoskupljajućim spojnicama, pripremljenim za zalivanje sa poliuretanskom izolacijskom penom. Spojnica mora biti termoskupljajuća po celoj dužini. U slučaju vođenja toplovoda po vlažnom terenu obavezno je postavljanje treće spojnice preko čepa otvora za nalivanje izolacijske mase.
5.24.12. Izolacija spojeva mora da zadovolji tehničke karakteristike prema važećem standardu. Izolater mora da ima sertifikat firme proizvođača predizolovane opreme.
Na predizolovanim lukovima, lirama, predizolovanim ventilima, paralelnim i T- račvama i reducirima obavezna je ugradnja kompenzacionih jastuka u skladu sa projektnom dokumentacijom.
Pri montaži, kompenzacioni jastuci se obavezno umotavaju u sunđerasti laminat da ne bi došlo do pomeranja jastuka prilikom zatrpavanja rova peskom. Nije dozvoljeno koristiti druge materijale umesto kompenzacionih jastuka (stiropor ili sl.).
5.24.13. Izolacija cevi u kanalima ili šahtama koje nisu u sastavu predizolovanih cevi i armatura vrši se mineralnom vunom prošivenom na terisanoj hartiji, odnosno Al limom u skladu sa zahtevima i tehničkim uslovima naručioca.
5.25. TOPLOVODI OD PREDIZOLOVANIH CEVI
(GRAĐEVINSKI DEO)
5.25.1. Građevinske radove treba izvoditi po propisima za tu vrstu radova i uputstava proizvođača cevi.
5.25.2. Predizolovane cevi polažu se u zemljani rov na sloj nabijenog separisanog peska krupnoće zrna do 4 mm ili na gredicama dimenzija 100x100 mm. Cevi se zatrpavaju separisanim peskom krupnoće zrna do 4 mm, debljine sloja 10 cm u zbijenom stanju, a zatim šljunkom u slojevima od po 30 cm, sa kvašenjem po potrebi i nabijanjem do potpune zbijenosti. Sabijanje se vrši pažljivo, ručnim alatom, a tek nakon ugradnje pokrivnog sloja od 30 cm iznad cevi, moguća je upotreba vibracionih i drugih uređaja za sabijanje. Zatrpavanje rova materijalom iz iskopa, posle ugradnje posteljice od peska, moguće je samo uz saglasnost nadzornog organa Toplane. Veće komade zemlje i kamenje oštrih ivica u ovom slučaju obavezno izbacivati. Na 30 cm iznad vrha cevi postavlja se traka za upozorenje. Detalji polaganja cevi u zemljani rov dati su u Prilogu.
5.25.3. Čvrste tačke su izvedene iz predfabrikovanih elemenata u armiranobetonskom temelju odgovarajućih dimenzija, koje daje proizvođač pri određenim pretpostavkama vezanim za karakteristike zemlje. Ako karakteristike u konkretnom slučaju bitno odstupaju od ovih pretpostavki, potrebno je dimenzije temelja proveriti. Kvalitet betona treba da bude MB25 i armatura GA 240/360 u zavisnosti od statičkog proračuna, što se dokazuje atestom proizvođača.
5.25.4. Na mestima prolaza predizolovanih cevi kroz zidove obavezna je ugradnja hilzni. Zidni prolaz mora biti odgovarajuće obetoniran, da je obezbeđena zaptivnost prolaza.
5.26. TOPLOVODI U BETONSKIM KANALIMA
(MAŠINSKI DEO)
5.26.1. Gde izvođenje predizolovanim cevima nije moguće, toplovodna mreža se može izvesti čeličnim cevima položenim u betonske kanale.
Izolacija cevovoda se vrši izolacionim materijalima garantovanih hemijskih i fizičkih osobina. U šahtama se zaštita izolacionog materijala od mehaničkih oštećenja vrši mineralnom vunom prošivenom na terisanoj hartiji, odnosno Al limom u skladu sa zahtevima i tehničkim uslovima naručioca.
5.26.2. Pri izvođenju toplotne izolacije cevovoda i armature, potrebno je uvažavati odgovarajuće standarde i normative za tu vrstu instalacije. Toplotna izolacija se izvodi po završenoj montaži i uspešno obavljenim ispitivanjima na pritisak, te dvostrukom bojenju osnovnom bojom, postojanom do temperature od 150°C.
5.26.3. Toplotna provodljivost izolacionog materijala mora na 25°C iznositi najviše 0,040 W/mK.
5.26.4. Izolacione ploče (staklena vuna - mineralna vuna) na cevima moraju biti obavijene - stegnute pocinkovanom žicom ili plastičnim trakama minimalne debljine 4 mm, na međusobnom rastojanju ne većem od 0,3 m. Pri izolaciji debljine od 50 do 100 mm potrebno je izvesti izolaciju duplim pločama. Uzdužni i poprečni spojevi prvog sloja moraju biti prekriveni drugim slojem ploče. Moguće je ugraditi i druge materijale u skladu sa preporukama proizvođača.
5.26.5. Potrebna minimalna debljina izolacije je data u Prilogu (dato kao primer za mineralnu vunu).
5.26.6. Za sve cevovode i ostale metalne delove (čelični oslonci, armatura i sl.) predvideti čišćenje do metalnog sjaja, odnosno do kvaliteta SA 2.5 po važećem standardu. Antikorozivnu zaštitu predvideti premazivanjem očišćenih površina osnovnom zaštitnom bojom na bazi olovo cinka u dvostrukom premazu. Za sve elemente na kojima se ne postavlja izolacija, osim zaštite osnovnom bojom predvideti i zaštitu metalnih površina bojom otpornom na povišene temperature i vlagu.
5.27. TOPLOVODI U BETONSKIM KANALIMA
(GRAĐEVINSKI DEO)
5.27.1. U pogledu na način izgradnje, toplovodne kanale delimo na:
- Tipizirane armirano - betonske (AB) kanale sa pokrivačem - Industrijski izrađeni elementi koji se transportuju na mesto ugradnje. Tipizacija obuhvata sve sastavne konstrukcijske elemente kao što su npr. lire, čvrste i pomične tačke, te bočna vođenja. Statički proračun, koji je takođe tipski, pokriva svaku veličinu kanala posebno, pridodato opterećenje je isto kao i za prometne/putne mostove.
Visina nanete zemlje na pokrivaču mora biti veća od 50 cm i manja od 200 cm. Proizvođač elemenata pri isporuci mora priložiti sve zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.
- Klasično građeni kanali - Kada nije moguće upotrebiti tipski kanal, treba ga izvesti na klasičan način na gradilištu. Posebno je važno da ugrađeni beton u potrebnom vremenu, koje je propisano za izabranu marku betona (MB), pre zasipa, dostigne propisanu tvrdoću. Ovakav kanal zahteva statički proračun i plan armature. Izvođač radova po izradi mora priložiti sve zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.
Izrada kanala - Na nabijenu površinu iskopa ugrađuje se podložni beton MB 10 u debljini 7-10 cm. Sledi izrada (ili montaža) korita kanala. Pri spajanju novog kanala na otcepnom mestu na postojećem kanalu ili postojećoj zgradi potrebno je oblikovati spojni deo kojim se sprečava pojava različitih sleganja terena.
5.27.2. Po završenim montažnim i mašinskim radovima sledi pokrivanje kanala AB pokrivačem. Sledi izvođenje hidroizolacije, koja može biti izrađena na polimernoj ili bitumenskoj osnovi - pri ovom je potrebno pridržavanje uputstva proizvođača hidroizolacije. Hidroizolacija, koja je nanesena na osnovni premaz - ovo obezbeđuje lepljivost između izolacije i betona - mora biti čvrsto spojena sa podlagom pokrivača. Horizontalni pokrivač takođe mora po celoj dužini pokrivati, gde pokrivači naležu na korita (cca. 15-20 cm kao spojna ravnina). Hidroizolaciju je potrebno polagati bez oštrih rubova i preloma, a što se postiže odgovarajućom pripremom podloge. Za zaštitu izolacije od mehaničkih oštećenja najbolje je koristiti tačkasto profilisane folije sa spojnim komadima po dužini. Na nju se nanese nekoliko cm debela naslaga okruglozrnatog peska granulacije Ø8-16 mm za lakše odvodnjavanje gornje površine (površinske vode). Sledi zasipanje, pri čemu prvi sloj zasipnog materijala mora biti bez većeg kamenja. Početno zasipanje je potrebno izvesti vrlo pažljivo.
Svi građevinski radovi na izradi kanala, šahti i završnih radova, moraju se izvesti prema Glavnom projektu, detaljima i statičkom proračunu uz nadzor. Sav upotrebljeni materijal mora da odgovara tehničkim uslovima za beton i armirani beton shodno propisima BAB87. Izvođač radova je dužan da podnese dokaze o kvalitetu ugrađenog materijala.
5.28. VOĐENJE TOPLOVODA PO ZGRADAMA
5.28.1. Zbog procene izgradnje, kao i iz drugih tehničkih razloga, a gde je to neophodno i ne predstavlja opasnost da se cevovodi oštete, toplovodnu mrežu (čelične cevi ili predizolovane spirofalc cevi) je moguće voditi kroz zgrade (podrumi, hodnici, podzemne garaže i sl.) ili kroz druge zajedničke nestambene prostore uz prethodnu saglasnost vlasnika zgrade i dobijanja prava korišćenja, odnosno službenosti prolaza.
5.28.2. Cevovode vođene po zgradama (na otvorenom i u kanalima), treba izolovati odvojeno (napojna i povratna cev) izolacionim materijalom u skladu sa važećim standardima kojima se reguliše ta oblast.
5.28.3. Izolacioni sloj cevovoda, vođenih po zgradama ili na otvorenom, mora biti zaštićen plaštom Al lima. Debljina Al lima, u zavisnosti od prečnika cevovoda, mora iznositi između 0,8 i 1 mm. Lim mora biti učvršćen minimalno 6 puta po dužnom metru nerđajućim vijcima ili nitnama. Izolaciju je potrebno odgovarajuće prilagoditi u području vešanja, armature i drugih elemenata cevnih vodova. U području Al završnih kapa izolacije (Al kupa), potrebno je namestiti izolacionu traku širine 20 mm između čelične cevi i Al završne kape, koja sprečava prelazak toplote iz cevi na Al plašt.
5.28.4. Zbog mogućnosti pregleda, održavanja i sanacija, cevovodi moraju biti lako dostupni. Ukoliko već postojeći toplovodi po zgradama nisu lako dostupni, treba predvideti njihovo izmeštanje preko javne površine, u razumnom roku.
6.1.1. Toplotna podstanica se sastoji iz priključne (primarna, PN16 bar) i kućne (sekundarne, PN6 bar). Svojim delovanjem obezbeđuje predaju toplotne energije na unutrašnju grejnu instalaciju.
6.1.2. Na magistralni distributivni sistem Toplane (Tr/Tp=130/75°C, PN16 bar) moguće je priključivati objekte isključivo preko indirektnih toplotnih podstanica.
6.1.3. Kod stambenih zgrada sa više ulaza, podstanice objekta mogu biti smeštene u svakom od ulaza, a moguće je njihovo smeštanje u zajedničku prostoriju sa priključnom podstanicom, ali pod uslovom da imaju od strane tehničke kontrole overenu projektnu dokumentaciju, na osnovu koje je pribavljen akt nadležne uprave za izvođenje radova. Ukoliko su podstanice objekta smeštene u zajedničkoj prostoriji sa priključnom podstanicom, obavezno je međusobno ugovorno regulisanje obaveza svih ulaza za tu zajedničku prostoriju.
6.1.4. U podstanici objekta jedne zgrade ili dela zgrade moraju biti razdvojene instalacije za:
- različite vrste grejanja (radijatorsko, vazdušno, panelno..)
- različite načine razvođenja unutrašnje grejne instalacije (jednocevno, dvocevno..)
- slučajeve gde su uslovi za korišćenje toplotne energije različiti (npr. poslovno-stambeni objekat).
6.1.5. U slučaju, da se za postojeću zgradu, koja se priključuje na distributivni sistem, ostavlja sopstveni energetski izvor kao rezervni izvor ili se kod novih zgrada projektuje dodatni rezervni izvor, ovaj mora biti priključen na unutrašnju grejnu instalaciju kupca paralelno, i to sa podstanicom objekta, kao i sa blokadnom armaturom odvojen od elemenata i funkcionalnih veza toplotne podstanice.
6.1.6. Konstrukcijski, toplotne podstanice mogu da budu izvedene kao kompaktne jedinice, montirane na čelično postolje i sa izvedenim električnim povezivanjima. Elementi i cevna povezivanja moraju biti izolovani mineralnom vunom u aluminijumskom limu. Za debljinu izolacije koristiti preporuke iz Priloga.
6.1.7. Izbor opreme izvršiti prema temperaturnom režimu na sekundaru.
6.1.8. Elementi toplotne podstanice na primaru moraju biti izvedeni za temperaturu do 130°C i PN16, odnosno na sekundaru za temperaturu od 90°C i PN6 (PN 10).
6.2. Prostor i postavljanje toplotne podstanice
6.2.1. Toplotna podstanica se, po pravilu, postavlja u zajednički nestambeni prostor (podrum ili prizemlje) sa direktnim spoljnim pristupom. Investitor odnosno kupac je dužan da obezbedi prostor bez prava naknade za korišćenje. Sa lokacijom i veličinom prostora za postavljanje toplotne podstanice mora se saglasiti Toplana. Korišćenje prostora za druge namene, osim za toplotnu podstanicu, nije dozvoljeno.
Ako je direktan pristup podstanici onemogućen, već se do nje dolazi kroz prostorije u objektu (kao što je to slučaj sa starim objektima), potrebno je obezbediti slobodan pristup podstanici, kao i odgovarajuće osvetljenje.
6.2.2. Prostor toplotne podstanice mora biti zatvoren, što bliži ulasku priključnog toplovoda u zgradu i dostupan za ovlašćene radnike Toplane u svakom trenutku bez smetnje. Minimalne dimenzije prostorije za smeštaj toplotne podstanice moraju iznositi:
- za toplotne podstanice kapaciteta do 150 kW - 2 x 2 m
- za toplotne podstanice kapaciteta veće od 150 kW - 2,5 x 3,5 m
- svetla visina 2,2 m i bez kosina.
U slučajevima gde je, iz objektivnih razloga, potrebno izvesti složenije toplotne podstanice, dimenzije prostorije prilagoditi uslovima normalnog pristupa elementima podstanice prilikom remonta i regulacije rada podstanice. Prostorija za smeštaj podstanice objekta, za slučaj da se on ne nalazi u prostoriji u kojoj je priključna podstanica, mora biti minimalnih dimenzija u osnovi 2x1,5 m i visine 2 m i bez kosina.
6.2.3. Vrata podstanice, izrađena od metala i odgovarajuće označena, se moraju otvarati u smeru izlaza.
Pod prostora mora biti čvrst, vodonepropustan i neklizajući.
6.2.4. Potrebno je pridržavati se važećih propisa o toplotnoj izolaciji uređaja i zaštiti od buke.
6.2.5. Prostor mora imati izveden slivnik sa priključkom na kanalizacionu mrežu, ili ukoliko to nije moguće, u prostoriji predvideti jamu (dubine najmanje 30 cm) za otpadnu vodu sa odgovarajućom pumpom povezanom sa kanalizacijom. Dimenzije jame i karakteristike pumpe za otpadnu vodu određuje projektant toplotne podstanice u okviru projekta. Na ulaznim vratima izvodi se prag koji osigurava ostale prostore od nekontrolisanog izliva vode.
6.2.6. Uputstvo za rukovanje i održavanje, šeme i trajne oznake uređaja moraju biti postavljeni na vidnom mestu.
6.2.7. Izuzeci u pogledu građevinsko-tehničkih zahteva za prostore toplotne podstanice su kompaktne toplotne podstanice kojima se snabdevaju porodične kuće. One se smeštaju u posebne ormariće i treba da budu odvojene od ostalog prostora posebnim pregradama (pregradni zid, knauf...). Preporuka je da se u prostoru podstanice nalazi kanalizacioni sifon.
6.2.8. Ukoliko je toplotna podstanica kojom se snabdevaju ostali objekti (koji nisu porodične kuće) u postojećem objektu postavljena u višenamenskom dostupnom prostoru (podrumi, vešernice za pranje i sušenje i sl.), mora biti odvojena od ostalog prostora (žičanom ogradom, pregradnim zidom i sl.), uz poštovanje svih propisa zaštite od požara. Lokacija toplotne podstanice mora da bude takva da omogući neometano opsluživanje i održavanje. Podstanica ne sme biti postavljena u zajedničkim prostorijama gde bi mogla ugrožavati evakuaciju iz objekta.
6.3.1. Armaturu u toplotnoj podstanici čine: elementi za otvaranje i zatvaranje (kugla ventili), hvatači nečistoće, nepovratni ventili, elementi za pražnjenje i odvazdušenje toplotne podstanice i kućne instalacije. Materijal armature je sivi liv, čelični liv ili obojena legura.
6.3.2. Armatura u priključnoj podstanici mora biti izabrana za nazivni pritisak PN16 i temperaturu 130°C, a u podstanici objekta za nazivne pritiske PN6 bar i temperaturu do 90°C. Priključci armature su sa prirubnicama ili sa nastavcima za zavarivanje. Za dimenzije ≤ DN40 dozvoljena je ugradnja armature sa navojnim spojevima u toplotnoj podstanici.
6.3.3. Kvalitet zavarenog spoja mora biti u skladu sa važećim standardom.
6.3.4. Kod spajanja prirubničkim spojem zaptivanje se obavezno izvodi zaptivnim elementima-klingeritom ili njemu odgovarajućim materijalom, uz obavezno pridržavanje propisa koji važe za ovu vrstu spoja.
6.3.5. Veze između elemenata toplotne podstanice ne smeju biti napregnute, već moraju biti izvedene tako da je omogućeno lako sastavljanje i rastavljanje.
6.3.6. Ventili za pražnjenje treba da budu minimalnih dimenzija DN25, a za odvazdušenje DN15.
6.4.1. Obavezna kontrolno-merna oprema u toplotnoj podstanici su termometri i manometri. Izabrana kontrolno-merna oprema mora biti unificirana, kao i redovno overavana od strane ovlašćene laboratorije.
6.4.2. Za svu kontrolno-mernu opremu potrebno je obezbediti odgovarajuće fabričke sertifikate.
6.4.3. Manometri u toplotnoj podstanici treba da su industrijske klase tačnosti 1,0 EN837-1/6:1996, sa priključkom R1/2". Merni opseg manometra u priključnoj podstanici je od 0-16 bar, a u podstanici objekta prema visini vodenog stuba uvećanog za 25-30% (merena veličina u drugoj trećini opsega). Obavezna je ugradnja trokrake manometarske slavine.
6.4.4. Termometri mogu da budu živini ili bimetalni sa podelom u celzijusovim stepenima i postavljeni u zaštitnim čaurama. Merni opseg termometra na priključnoj podstanici mora biti od 0-150°C, a u kućnoj podstanici objekta od 0 - 120°C. Vrh termometra u čauri mora biti postavljen u osi cevi.
6.4.5. Za sve dimenzije cevi manje od DN50 obavezno napraviti proširenje na minimum DN80x500 mm. Na proširenju predvideti priključke za sledeće merne uređaje:
- Pt (100, 500, 1000) senzor temperature merača utroška toplotne energije R 1/2"
- Trokraka manometarska slavina R 1/2"
- Termometar R 1/2"
Ugrađivati termometre sa dužinom pipaka od 60 mm.
6.5. Ispitivanje toplotne podstanice
6.5.1. Pre ispitivanja na pritisak svi elementi u toplotnoj podstanici i unutrašnjoj grejnoj instalaciji moraju biti montirani. Pre postavljanja izolacije neophodno je izvršiti kontrolu zaptivenosti spojeva elemenata u toplotnoj podstanici.
6.5.2. Ispitivanje priključne podstanice (hladna proba) vrši se probnim pritiskom od 16 bar u trajanju najmanje 24 sata. Proba se smatra uspelom ako za ovaj period pritisak ne opadne više od 0,2 bar. O uspešno sprovedenoj probi sačinjava se zapisnik koji potpisuju predstavnik investitora, nadzorni organ i odgovorni izvođač radova. Zapisnik se dostavlja Toplani.
6.5.3. Ispitivanje kućne podstanice objekta i unutrašnje grejne instalacije i uređaja vrši se probnim pritiskom od 6 bar u trajanju od najmanje 24 sata. Proba se smatra uspelom ako za ovaj period pritisak ne padne više od 0,2 bar.
O uspešno sprovedenoj probi sačinjava se zapisnik koji potpisuju predstavnik investitora, nadzorni organ i odgovorni izvođač radova. Zapisnik se dostavlja Toplani.
6.6. Antikoroziona zaštita i izolacija
6.6.1. Antikoroziona zaštita se nanosi u dva sloja. Ostali uslovi nanošenja definisani su u uputstvu proizvođača premaza. Za osnovnu antikorozivnu zaštitu mogu se koristiti premazi koji imaju ateste izdate od ovlašćenih institucija, za napred navedene radne temperature. Osnovni antikorozivni premaz mora biti otporan na temperature do 150°C.
6.6.2. Nakon uspešno izvršene probe na pritisak, sve spoljašnje površine cevi i ostali delovi podstanice obavezno se čiste od svih stranih materijala (prašine, korozije, ulja, vlage i sl.). Spoljašnje površine moraju, pre nanošenja, antikorozivne zaštite biti čiste, glatke i odmašćene.
6.6.3. Cevovodi, razdelnici i sabirnici, izmenjivači toplote i drugi delovi toplotne podstanice, zaštićeni osnovnim antikorozivnim premazom, obavezno se oblažu toplotnom izolacijom.
6.6.4. Izolacioni materijali moraju biti:
- hemijski neutralni prema okolini i materijalima na koje se postavljaju,
- postojani u trajnoj eksploataciji na temperaturama do 150°C,
- otporni na štetno dejstvo glodara,
- zaštićeni od prodiranja vlage u toku montaže i eksploatacije,
- propisno postavljeni i bandažirani.
6.6.5. Prilikom određivanja optimalne debljine izolacije treba imati na umu projektne temperature vode i usvajati materijale koji imaju pri +10°C.
6.6.6. Elemente u priključnoj podstanici treba izolovati mineralnom vunom, koja se oblaže aluminijumskim limom minimalne debljine 0,55 mm, a preporučene debljine izolacije za cevovode date su u Prilogu 2. Debljina izolacije na izmenjivačima toplote mora biti minimalno 70 mm. Elementi u kućnoj podstanici mogu se izolovati i drugim materijalima koji trpe temperaturu do 100°C. Debljina izolacije za podstanice je data u sledećoj tabeli:
Nazivni prečnik |
POTREBNE DEBLJINE IZOLACIJE |
|
na vodovima |
||
|
Priključne podstanice |
Kućne podstanice |
DN |
◻[ mm] |
◻[ mm] |
≤25 |
30 |
30 |
32 |
40 |
30 |
40 |
50 |
30 |
50 |
50 |
40 |
65 |
60 |
40 |
80 |
70 |
40 |
100 |
70 |
50 |
125 |
80 |
50 |
150 |
80 |
50 |
200 |
90 |
60 |
250 |
90 |
60 |
≥300 |
100 |
70 |
6.6.7. Izolaciju oko čvrstih tačaka, armature i drugih ugrađenih delova treba na odgovarajući način prilagoditi obliku ovih elemenata, a kod prolaza kroz zid, zadržati, po mogućnosti, ukupnu debljinu izolacije. Na ovim mestima posebno obratiti pažnju na kvalitet antikorozione zaštite.
6.6.8. Na svim izolovanim cevovodima obavezno je, strelicama odgovarajuće boje, trajno obeležiti smer strujanja (napojna cev crvenom bojom, povratna cev plavom bojom). Istim bojama moraju biti obeležene oznake ogranaka instalacija, točkovi (ručice) ventila za zatvaranje na odgovarajućim cevovodima i dr.
(MAŠINSKI DEO)
6.7.1. OPŠTE ODREDBE
6.7.1.1. Priključna podstanica je mesto preuzimanja grejne vode odnosno toplotne energije. Ugrađeni elementi moraju biti izabrani u skladu sa ovim Pravilima o radu, odnosno preporukama proizvođača opreme.
6.7.1.2. Na jednu priključnu podstanicu je moguće povezati više kućnih podstanica. Priključna podstanica je sastavljena iz sledećih elemenata (prema Prilogu):
- izmenjivača toplote kroz koji protiče vrela/topla voda iz vrelovodne/toplovodne mreže (kod indirektnih podstanica)
- hvatača nečistoće (na napojnoj i povratnoj grani)
- zaporne armature
- mernog mesta sa uređajima za merenje pritiska i temperature
- regulatora protoka (kombinovani ventil) i to:
- za podstanice kojima se napajaju porodične kuće - mehanički bez pomoćne energije
- za podstanice kojima se napajaju ostali objekti - kombinovani ventil sa elektromotornim pogonom
- merača utroška toplotne energije
- ventila za dopunu, punjenje i pražnjenje sistema.
6.7.2. DIREKTNA KUĆNA PODSTANICA OBJEKTA
6.7.2.1. Direktna podstanica objekta je ona, kod koje unutrašnja grejna instalacija korisnika i distributivni sistem nisu razdvojeni izmenjivačem toplote.
6.7.2.2. Unutrašnja grejna instalacija korisnika mora biti atestirana za pritisak definisan režimom kućne podstanice, izrađena od materijala postojanog na hemijski sastav zagrevane vode iz toplovodne mreže. Korišćenje automatskih ventila za odvazdušenje nije dozvoljeno.
6.7.3. INDIREKTNA PODSTANICA OBJEKTA
6.7.3.1. Indirektna podstanica objekta je ona, kod koje je voda distributivnog sistema na priključnoj podstanici razdvojena izmenjivačem toplote od vode u podstanici objekta.
A. Izmenjivač toplote
6.7.3.2. U toplotnim podstanicama obavezna je ugradnja pločastih izmenjivača toplote. Za toplotne podstanice kapaciteta do 200kW dozvoljena je ugradnja lemljenih, odnosno za veće kapacitete rastavljivih pločastih izmenjivača sa zaptivačima. Izmenjivač mora da ima potvrdu o termičkim i hidrauličkim karakteristikama.
6.7.3.3. Kapacitet izmenjivača toplote je potrebno dimenzionisati prema ukupnom kapacitetu unutrašnje grejne instalacije, uvećan za koeficijent zaprljanosti i obavezne rezerve (15%÷20%), a u skladu sa proračunskim temperaturnim režimom (npr. 130/75°C - 70/90°C), i padom pritiska sa primarne/sekundarne strane dPpr/dPsek=5/15kPa.
6.7.3.4. Na izmenjivačima toplote mora biti vidno postavljena pločica sa naznačenim podacima: proizvođač/tip, godina proizvodnje, kapacitet, radni pritisak, temperaturni parametri i pad pritiska na primarnoj i sekundarnoj strani izmenjivača.
B. Prolazni kombinovani regulacioni ventil
6.7.3.5. Podesivi regulator protoka se primenjuje kao izvršni element za promenu protoka radnog fluida. Montaža regulatora se vrši na osnovu preporuka proizvođača. On se bira iz kataloga, poštujući uslove koje daje proizvođač vodeći računa da vrednost izračunate protočne karakteristike kvs bude maksimalno 0,8 od kmax : kvs ◻ 0.8 ◻ kmax
6.7.3.6. Podesivi regulator protoka se plombira na definisani protok. Plombiranje vrši isključivo nadležna služba Toplane i plombe se ne smeju oštećivati ili odstranjivati. Svako neovlašćeno menjanje protoka povlači kaznene mere u smislu obračuna troškova, obustavu isporuke ili raskid ugovora.
6.7.3.7. Za podstanice kojima se napajaju porodične kuće ugrađuje se podesivi regulator protoka bez pomoćne energije tj. mehanički. Dozvoljava se ugradnja elektromotornog ventila sa automatskom regulacijom u cilju poboljšanja energetske efikasnosti.
6.7.3.8. Za podstanice kojima se napajaju ostali objekti (koji nisu porodične kuće), predviđa se kontroler (mikroprocesorski regulator) koji elektronskom obradom podataka vrši upravljanje elektromotornim pogonom regulatora protoka, pomoću senzora spoljne temperature i cevnog temperaturnog senzora, kao i uključivanje/isključivanje cirkulacionih pumpi. Opciono predvideti mogućnost da mikroprocesorski regulator vrši otvaranje/zatvaranje elektromotornog pogona regulatora protoka preko senzora pritiska na napojnom vodu primara.
6.7.3.9. Materijal ventila mora imati stabilne mehaničke karakteristike i biti otporan na koroziju u normalnim radnim uslovima. Materijal tela ventila: bronza, mesing, liveno gvožđe, čelični liv ili bolji. Materijal sedišta ventila: nerđajući čelik Č.4573 ili bolji.
Materijal pečurke ventila: mesing, nerđajući čelik ili bolji. Ventili od DN15 do DN32 mogu biti sa prirubnicama ili navojem. Ventili dimenzija DN40 i veći moraju biti sa prirubnicom.
Prirubnice moraju biti u skladu sa važećim standardom. Navojni spojevi moraju biti u skladu sa važećim standardom.
Maksimalni procenat curenja mora biti manji od 0,05% od Kvs vrednosti.
6.7.3.10. Zahtevi za regulacioni ventil (kombinovani regulator protoka): Vreme puta za puni hod: t ≤ 240s;
Regulator diferencijalnog pritiska mora biti sa ugrađenom membranom. Materijal membrane mora biti EPDM ili bolji.
Unutrašnji pad pritiska ventila mora biti maksimalno 0,2 bar.
Materijal kućišta ventila: kovano gvožđe (u skladu sa važećim standardom) Materijal sedišta nerđajući čelik M.No.1457.
Maksimalna temperatura 150°C, stepen zaštite: IP54 ili bolje.
6.7.3.11. Elektromotorni pogon ventila (aktuator) mora imati sigurnosnu funkciju za maksimalni moment, koja sprečava oštećenje pogona, kao i varijante rada sa i bez sigurnosne funkcije.
C. Merač utroška toplotne energije
6.7.3.12. Merač utroška toplotne energije je jedino obračunsko merilo za utvrđivanje predate količine toplotne energije u toplotnoj podstanici (ili objektu). Obavezna je ugradnja merača sa ultrazvučnim principom merenja protoka odgovarajuće klase tačnosti.
6.7.3.13. Merač utroška toplotne energije se sastoji od: ultrazvučnog merača protoka, računske jedinice i para temperaturnih senzora (Pt500 ili Pt1000) - sa sledećim karakteristikama: senzori za direktnu montažu ili sa čaurama temperatura medijuma 0-150°C, materijal čaura - nerđajući čelik ili mesing, klasa zaštite IP65/IP67, nazivni pritisak PN16, dužine kablova od senzora temperature do računske jedinice najmanje 3 m.
6.7.3.14. Toplana vrši izbor i ugradnju merača, kao i njegovo održavanje u toku eksploatacije. Svi merači utroška toplotne energije moraju imati rešenje o odobrenju tipa merila i žig Direkcije za mere i dragocene metale kao potvrdu o izvršenom prvom pregledu u Srbiji. Žig ili nalepnica mora biti sa rokom trajanja najmanje tri godine od datuma tehničkog prijema objekta.
6.7.3.15. Merač se bira na osnovu nominalnog protoka i maksimalnog pada pritiska. Ugrađuje se na osnovu preporuka proizvođača. Ugradnju plombi, radi zaštite uređaja, vrši isključivo Toplana i one se ne smeju oštećivati ili odstranjivati. O plombiranju se pravi zapisnik sa ovlašćenim predstavnikom kupaca koji su povezani na toplotnu podstanicu. Osnovni parametri neophodni za praćenje utroška toplotne energije na meraču utroška toplotne energije su: trenutni i maksimalni protok i kumulativno očitavanje potrošnje, temperatura napojne i povratne vode i zapremina vode. Računska jedinica merača mora omogućavati daljinski prenos podataka.
6.7.3.16. Računska jedinica merača mora biti isporučena sa M-bus interfejsom prema važećem standardu za komunikaciju sa kontrolerom (za podstanice kojima se napajaju porodične kuće sa kapacitetom preko 40kW i ostali objekti koji nisu porodične kuće). Takođe, zahteva se da računska jedinica poseduje mogućnost memorisanja podataka o energiji i kumulativnom protoku za prethodna 24 meseca.
6.7.3.17. Obavezno je baterijsko napajanje računske jedinice. Kapacitet baterije mora omogućavati neprekidan rad u trajanju od 5 godina. Računska jedinica montira se na vratima razvodnog ormana ili na zidu podstanice na visini od 1,5-1,7 m.
6.7.3.18. Merni uređaji u podstanici objekta ili unutrašnjoj grejnoj instalaciji u sklopu unutrašnjih toplotnih uređaja potrošača su od internog značaja i služe međusobnim podelama potrošene toplotne energije očitane na meraču utroška toplotne energije u priključnoj podstanici. U slučaju da potrošači žele da ugrade kontrolne merače preporučuje se ugradnja istog tipa merača kod svih potrošača priključenih na istu toplotnu podstanicu.
6.7.3.19. U sistemima gde postoji više krugova regulacije (sistem grejanja, sistem za pripremu potrošne tople vode, sistem za vazdušno grejanje i klimatizaciju), preporučuje se postavljanje odgovarajućih posebnih merača (ultrazvučni merači sa M-bus interfejsom) na unutrašnju grejnu instalaciju, a naročito kod poslovnih prostorija i u stambeno-poslovnim objektima gde je potrebno razgraničiti troškove grejanja po korisnicima.
6.7.3.20. Ugradnja kontrolnih merača utroška toplotne energije po stambenom jedinicama regulisana je Tehničkim uslovima.
(MAŠINSKI DEO)
6.8.1. OPŠTE ODREDBE
6.8.1.1. Kućna podstanica objekta je deo toplotne podstanice između priključne podstanice i unutrašnje grejne instalacije potrošača i služi za prenos toplotne energije. Sastoji se od: armature (sigurnosna, zaporna i regulaciona), hvatača nečistoće, cirkulacione pumpe, razdelnika i sabirnika, ekspanzione posude, mernih instrumenata, električnih vodova i ostalog što je prikazano na šemi veze.
6.8.1.2. Po načinu priključivanja na toplovodnu mrežu, podstanice se dele na direktne i indirektne. Po funkciji unutrašnje grejne instalacije, podstanica može biti za grejanje, klimatizaciju, pripremu potrošne tople vode i drugo.
6.8.2. CIRKULACIONE PUMPE
6.8.2.1. Izbor cirkulacione pumpe se vrši na osnovu potrebnog protoka i pada pritiska u mreži. Napor pumpe utvrđuje se na osnovu pada pritiska u unutrašnjoj grejnoj instalaciji i uređajima Hinst uvećanog za 20% zbog nepredviđenih otpora prilikom izvođenja radova na instalaciji i pada pritiska u unutrašnjoj grejnoj instalaciji.
6.8.2.2. Cirkulacione pumpe moraju biti nazivnog pritiska minimalno PN6 (PN10), za radne temperature do 100°C, najmanjih dimenzija DN25. Za dimenzije do DN32 može sa holenderskim vezama, a za veće dimenzije obavezan je prirubnički spoj. Pri izboru pumpe obavezno se moraju poštovati uputstva od strane proizvođača vodeći računa o stepenu korisnosti i ekonomičnosti rada pumpe.
6.8.2.3. Za kapacitete podstanica kojima se napajaju porodične kuće dozvoljena je ugradnja jedne pumpe. Za toplotne podstanice kojima se napajaju ostali objekti (koji nisu porodične kuće), ugrađuje se frekventno regulisana cirkulaciona pumpa i to, preporuka je, u kombinaciji sa termostatskim ventilima na grejnim telima. Za podstanice kojima se napajaju porodične kuće pumpa mora da ima mogućnost odabira najmanje 3 (tri) brzine obrtanja radnog kola, svaka sa odgovarajućom radnom krivom. U postojećim objektima u kojima se naknadno ugrađuju termostatski ventili na grejnim telima, treba predvideti ugradnju frekventno regulisanih cirkulacionih pumpi (ukoliko to već nije slučaj), u razumnom roku.
6.8.2.4. Ukoliko u podstanici objekta, postoje dva ili više cirkulaciona kruga (sa jednom ili više cirkulacionih pumpi na razdelniku), obavezna je ugradnja balansnih ventila i termometara na povratnim granama.
6.8.2.5. Izbor pumpi i odgovornost za njihovo ispravno funkcionisanje snose projektant i izvođač radova. Cirkulacione pumpe sa snagom motora preko 1kW povezuju se cevnom mrežom preko elastične veze zbog smanjenja buke (granica 60 db) i vibracije.
6.9.1 Izvršni element glavne temperaturne regulacije na primaru je regulator protoka sa elektromotornim pogonom (ili bez pogona za porodične kuće), a ugrađen je u povratnom vodu priključne podstanice.
6.9.2. U kućnoj podstanici je moguće izvesti dodatnu regulaciju pojedinačnih krugova unutrašnje grejne instalacije u skladu sa različitim radnim režimima, koji se pojavljuju kod sistema za snabdevanje zgrada toplotnom energijom.
6.10. Osiguranje toplotnih uređaja potrošača od previsokog pritiska
6.10.1. U cilju održavanja pritiska, u unutrašnjoj grejnoj instalaciji, za podstanice kojima se snabdevaju objekti kapaciteta ≤350 kW i statičke visine objekta ≤15m, se ugrađuje zatvorena ekspanziona (mogućnost zamene membrane) sa sigurnosnim ventilom i sistemom za automatsku dopunu vode, u skladu sa postojećim standardima i propisima.
6.10.2. U skladu sa važećim normativima i propisima, za podstanice kojima se snabdevaju objekti kapaciteta
≥ 350kW i statičke visine objekta ≥15m, predviđa se ugradnja diktir sistema - sistem za automatsko održavanje pritiska i dopunu unutrašnje grejne instalacije.
6.10.3. Za podstanice kojima se snabdevaju objekti kapaciteta ≥500 kW i bez obzira na statičku visinu objekta, obavezna je upotreba sistema za automatsko održavanje pritiska (radna i rezervna pumpa za povišenje pritiska) u kombinaciji sa odvazdušenjem i automatskim kontrolisanim punjenjem grejne instalacije. Sistem za automatsko održavanje pritiska i dopunu unutrašnje grejne instalacije se sastoji od ekspanzione posude, pumpe za povišenje pritiska, transmitera pritiska u posudi i instalaciji grejanja, prolaznog elektromotornog prestrujnog ventila, elektromagnetnog ventila za dopunu i elektro ormana za smeštaj mikroprocesorskog regulatora i opreme za elektro napajanje.
7.1. Napajanje toplotne podstanice električnom energijom
7.1.1. Napojni vod je tipa PP00-Y ili PP-Y, a presek provodnika se određuje u odnosu na jednovremeno maksimalno opterećenje za konačno stanje podstanice sa 25% rezerve, a minimalnog preseka 5x4 mm2.
7.1.2. Potrošnju električne energije, u toplotnoj podstanici za stambene, stambeno-poslovne i poslovne zgrade, registruje posebno brojilo ili merna grupa. Napojni vodovi do razvodnih ormara u prostoriji toplotne podstanica sa pripadajućim brojilima električne energije i glavnim osiguračima u MRM ormaru u zgradi, moraju biti sastavni deo tehničke dokumentacije električne instalacije zgrade ili delova zgrade koji se priključuju na toplotnu podstanicu.
7.1.3. Svi prijemnici električne energije u toplotnoj podstanici se napajaju električnom energijom iz posebnog razvodnog ormara (ili više razvodnih ormara), postavljenih u prostoriji podstanice.
7.1.4. Sistem zaštite od opasnog napona dodira (indirektni dodir) u podstanici treba predvideti u skladu sa elektroenergetskim uslovima za zgradu, prema dokumentu nadležnog elektrodistributivnog preduzeća i u skladu sa standardima SRPS HD 60364-4-... (sr), (ranije JUS N.B2.741 i Tehničkom preporukom 13). Instalaciju projektovati za sistem TN-C-S, a ako ne postoje uslovi pri izradi instalacije za sprovođenje ove vrste zaštite, primeniti zaštitu TT sa strujnom zaštitnom diferencijalnom sklopkom.
7.2. Instalacioni vodovi u toplotnoj podstanici
7.2.1. Svi instalacioni napojni vodovi u energetskom delu instalacije treba da budu tipa PP00-Y ili slično, odgovarajućeg preseka. U celoj instalaciji podstanice moraju biti razdvojeni neutralni provodnik N (plave boje) i zaštitni provodnik PE (žuto-zeleni).
7.2.2. Svi elementi instalacije u podstanici moraju biti u zaštiti najmanje IP54. Instalacioni vodovi se uvode u razvodni ormar i elemente instalacije preko kablovskih uvodnica, a na mestima grananja primeniće se instalacione razvodne kutije sa uvodnicama.
7.2.3. Instalacioni vodovi se postavljaju na zid pomoću odstojnih obujmica po najpovoljnijoj trasi, u pravilu na 30-50 cm od tavanice.
7.2.4. Dopušta se polaganje instalacionih vodova za merne i regulacione krugove po istim trasama sa energetskim vodovima, s tim da vodovi za merne i regulacione krugove moraju biti sa zajedničkim zaštitnim ekranom (IY(st)Y, LIYCY i sl.).
7.2.5. Do prijemnika električne energije ili do priključka na uređaju za upravljanje ili merenje, signalni i energetski vodovi se provlače kroz metalne gibljive cevi pričvršćene na metalnu konstrukciju podstanice.
7.3.1. Razvodni orman u toplotnoj podstanici mora biti izrađen od samogasive plastične mase ili od dva puta dekapiranog lima debljine ≈2 mm zaštićenog od korozije sa dva premaza temeljnom bojom i završnim premazom ili plastificiran, sa tipskom bravom, u stepenu mehaničke zaštite najmanje IP54.
7.3.2. Razvodni orman se postavlja na unutrašnji zid toplotne podstanice, donja linija min 0,8 m a gornja max 1,8 m od poda, a u izboru mesta treba obezbediti:
• nesmetan pristup do razvodnog ormana,
• dobra osvetljenost unutrašnjosti razvodnog ormana,
• min. 0,8 m slobodnog prostora ispred ormara za nesmetan rad na opremi,
• izbegavati postavljanje razvodnog ormana neposredno ispod cevi vodovoda ili kanalizacije, ili toplovoda, a naročito ne ispod ventila, prirubnica i sličnih elemenata,
• razvodni orman ne sme da ometa pristup drugim podstaničnim elementima.
7.3.3. Na unutrašnjoj strani vrata podstaničnog razvodnog ormana mora biti postavljena šema veze, a može i jednopolna šema instalacije, sa jasno naznačenim mestom gde je priključen napojni vod i gde su osigurači napojnog voda u glavnom razvodnom ormanu u zgradi (ako ih ima više). U ormanu mora da stoji i uputstvo za rad sa kontrolerom. Kada se na postojeću podstanicu priključuju novi potrošači postojeća šema se zamenjuje novom. Svaka promena mora se obavezno prijaviti i registrovati i u bazi podataka Toplane.
7.3.4. Oprema u razvodnom ormanu i/ili na vratima razvodnog ormana mora biti označena oznakama koje su primenjene na elektro šemama. Oznake moraju biti jasno ispisane natpisima koji se postavljaju ispod ili na odgovarajućim elementima. Na vratima ormana i na ormanu mora da budu ispisane funkcionalne komande, a na unutrašnjoj strani ormana (takođe i na unutrašnjosti vrata ormana) mora da budu ispisane oznake sa šeme.
7.3.5. Na vratima razvodnog ormana ili sa njegove bočne strane, treba ugraditi glavni prekidač sa ručicom na spoljnoj strani vrata ili ormana, radi isključenja celokupne instalacije u toplotnoj podstanici (osim kola osvetljenja toplotne podstanice i osvetljenja u samom ormanu).
7.3.6. Oprema na vratima bloka povezuje se pomoću finožičnih provodnika (P/F) odgovarajućeg preseka. Ukoliko je razvodni blok izrađen od lima, vrata se moraju povezati metalnom masom razvodnog bloka preko zavrtnja sa podloškom i finožičnim provodnikom, preseka najmanje 6 mm2.
7.3.7. Za podstanice sa trofaznim potrošačima obavezna je ugradnja DAF-a (detektora asimetrije faza) u razvodne ormane.
7.3.8. Priključenje energetskih instalacionih i signalnih vodova merno-regulacionih kola u razvodnom ormanu vrši se isključivo korišćenjem odgovarajućih VS stezaljki, pri čemu se moraju predvideti posebni slogovi rednih stezaljki za energetske i za signalne vodove.
7.3.9. Prateća oprema pumpe (osigurači, bimetali i slično) mora zadovoljiti zahteve važećih standarda i propisa.
7.3.10. Predvideti termičku zaštitu od preopterećenja prema pozitivnom standardu, kao i zaštitu od kratkog spoja na liniji električnog napajanja pumpe ili integrisano na samoj pumpi. Ukoliko je pumpa sa termičkim prekidačima i njih uključiti u komandno kolo pumpe.
7.3.11. Za toplotne podstanice kojima se napajaju ostali objekti koji nisu porodične kuće:
- Predvideti i signalizaciju za prisustvo napona za sve faze: signalna svetiljka bele boje i natpis "PRISUTAN NAPON"
- Kontroler se montira u razvodni orman ili na vratima ormana, na propisnoj udaljenosti od energetske opreme (kontaktora i slično). Osvetljeni LCD displej kontrolera poželjno je da se montira na vratima razvodnog ormana.
- Unutar razvodnog ormana predvideti svetiljku za osvetljenje unutrašnjosti istog. Svetiljku vezati ispred glavnog prekidača razvodnog bloka.
- Na bočnoj strani razvodnog ormana postaviti monofaznu priključnicu sa zaštitnim kontaktom za 250V, 16A. Priključnica mora biti u stepenu mehaničke zaštite najmanje IP54 i sa poklopcem. Dozvoljeno je postavljanje priključnice i u unutrašnjosti ormana.
- Za upravljanje elektromotornim pogonom regulacionog ventila kod trotačkaste regulacije, predvideti dva jednopolna prekidača, sa ručicom na vratima razvodnog bloka i sa natpisnim pločicama. Jedan prekidač će služiti za izbor ručnog ili automatskog rada, dok će drugi služiti za zadavanje komande otvaranja / 0 / zatvaranja u ručnom režimu rada.
7.3.12. Za toplotne podstanice kojima se napajaju ostali objekti koji nisu porodične kuće - posebni slučajevi
- sistem radna i rezervna pumpa - treba predvideti posebno komandno kolo za upravljanje i signalizaciju rada elektromotora. Na vratima razvodnog ormana predvideti prekidače za biranje radna/0/rezervna i ručnog/automatskog režima rada. Za svaku pumpu predvideti i odgovarajuću signalizaciju: signalna svetiljka zelene boje i natpisom "Pumpa br. … u radu" i signalna svetiljka crvene boje i natpisom "Pumpa br. … u kvaru".
- gde postoji jedna radna pumpa sa frekventnom regulacijom - treba predvideti posebno komandno kolo za upravljanje i signalizaciju rada elektromotora. Na vratima razvodnog ormana predvideti prekidač za biranje ručno/0/automatski rad pumpe i odgovarajuću signalizaciju: signalna svetiljka zelene boje i natpisom "Rad" i signalna svetiljka crvene boje i natpisom "Kvar".
7.3.13. Prekidači postavljeni na vratima ormana su primarni za uključivanje/isključivanje i definisanje režima rada elemenata (pumpe i ventil).
7.3.14. Za slučaj kada se predviđa zaštita od podzemnih ili otpadnih voda u toplotnoj podstanici, obavezno se ugrađuje drenažna pumpa i odgovarajuća automatika za njen rad.
7.4.1. Za toplotne podstanice kojima se napajaju porodične kuće - potrebno je predvideti uključenje/isključenje pumpe preko termostata (preporučuje se za postavljanje granične temperature 30oC).
7.4.2. Za toplotne podstanice kojima se napajaju ostali objekti koji nisu porodične kuće - potrebno je predvideti automatiku za regulisanje rada podstanice. Elementi automatike su: kontroler, senzori i izvršni organi - pumpe i ventili. Sva oprema mora biti usaglašena međusobno.
7.5. Kontroler (mikroprocesorski regulator)
7.5.1. Kontroler (mikroprocesorski regulator) je specijalizovan elektronski uređaj za regulaciju temperature u podstanicama za daljinsko grejanje. Kontroler treba da bude isporučen predprogramiran sa ugrađenim svim funkcijama i karakteristikama odmah spreman za upotrebu. Preporuka je da se LCD displej kontrolera postavi na spoljnoj strani vrata ormana. Osnovna konfiguracija mora da podržava jedan krug grejanja. Zahtevi preko toga tretiraće se kao specijalni zahtevi vezani za konfiguraciju podstanice.
7.5.2. Kontroler treba da upravlja radom cirkulacionih pumpi i regulacionih ventila u podstanici, a na osnovu spoljne temperature i temperature napojne vode podstanice objekta i unutrašnje grejne instalacije.
Osnovna funkcija kontrolera je da upravlja radom cirkulacione pumpe za grejanje prema sledećim kriterijumima:
- Cirkulacione pumpe se u automatskom režimu uključuju kada su zadovoljena sledeća dva uslova:
1. Spoljna temperatura je niža od zadate startne temperature (podešava se u programu kontrolera)
2. Temperatura vode u napojnom vodu podstanice objekta i unutrašnjoj grejnoj instalaciji je iznad zadate startne vrednosti (podešava se u programu kontrolera)
- Cirkulacione pumpe se u automatskom režimu isključuju kada je zadovoljen jedan od sledeća dva uslova:
1. Spoljna temperatura je iznad zadate najviše temperature (podešava se u programu kontrolera)
2. Temperatura vode u napojnom vodu podstanice objekta je niža od zadate najniže vrednosti (podešava se u programu kontrolera).
Osim ove osnovne funkcije, kontroler može ispunjavati i druge uslove karakteristične za upravljanje ovakvom vrstom instalacija (npr. upravljanje radom cirkulacionih pumpi na osnovu protoka u primarnom delu instalacije).
- Regulacioni ventil:
kontroler u automatskom režimu upravlja otvorenost/zatvorenost ventila zavisno od uslova (spoljna temperatura i temperatura vode), prema zadatoj funkcionalnoj zavisnosti, uz moguće softversko ograničenje maksimalno dozvoljenog protoka.
Regulacioni ventil predvideti sa elektromotornim pogonom, sa napajanjem 220V/50Hz ili 24V DC/ 24V AC. Ulazni signal elektromotornog pogona je impulsni (trotačkasta regulacija) ili modelisani (kontinualna regulacija). Stepen mehaničke zaštite je IP54. Preporučuje se opremanje elektromotornog pogona krajnjim prekidačima i/ili davačem položaja. Ukoliko elektromotorni pogon ima krajnje prekidače i davač položaja i njih treba prikazati na SDNU.
7.5.3. Kontroler treba da omogući prihvatanje svih relevantnih analognih i digitalnih ulaza u skladu sa projektom mašinskih instalacija i da omogući prikazivanje svih merenih veličina, kao i prikazivanje i podešavanje svih parametara regulacije na osvetljenom LCD displeju. Ako je predviđeno povezivanje toplotne podstanice na SDNU kontroler treba da poseduje odgovarajući komunikacioni interfejs sa odgovarajućim protokolom.
7.5.4. Kontroler treba da ima mogućnost vremenskog programiranja rada pojedinačnih sistema (vremensko podešavanje rada cirkulacione pumpe, mogućnost zadavanja procenta redukcije grejanja i to sedmično upravljanje i najmanje 2 do 3 perioda redukcije u toku grejnog dana) kao i funkciju zaštite od smrzavanja.
7.5.5. Kontroler može biti zajednički (za dva ili više regulaciona kruga - primer: za grejanje, za sanitarnu vodu itd.) ukoliko podržava zahteve za regulacijom, pojedinačno za svaki sistem.
7.5.6. Svi relevantni parametri moraju biti zaštićeni lozinkom i dostupni ovlašćenim predstavnicima Toplane. Moraju postojati dva stepena pristupa kontroleru - prvi, lozinkom zaštićeni nivo (administrator) i drugi, slobodni nivo (korisnik).
7.5.7. Parametre u toplotnoj podstanici regulišu ovlašćeni radnici Toplane. Svako neovlašćeno menjanje parametara ili menjanje regulacije toplotne podstanice, povlači kaznene mere u smislu obračuna troškova ili isključenja sa distributivnog sistema.
7.6.1. Osnovni senzori koji se ugrađuju u toplotne podstanice su temperaturni i senzori pritiska. Senzori mogu biti direktno povezani na kontroler, preko konekcione kutije ili preko konvertora strujnog izlaza (4-20mA).
7.6.2. Temperaturni senzori mogu biti Pt, Ni ili sličnog tipa, stepena mehaničke zaštite najmanje IP54, najmanje klase B u skladu sa EN60751.
7.6.3. Senzor za merenje spoljašnje temperature postavlja se na severnoj strani objekta, zaštićen od uticaja sunca (mehanički i termički) i lokalnih uticaja na minimalnoj visini 3 m. Senzor se postavlja tako da je van dohvata ruke i što manje upadljiv. Kablovi kojima se povezuje treba da su, po mogućstvu, takođe van dohvata ruke i mehanički zaštićeni. Opseg merenja je -30°C +50°C. Tip senzora se određuje prema kontroleru. Povezuje se direktno na kontroler.
7.6.4. Senzor za merenje temperature napojnog voda podstanice objekta (cevni temperaturni senzor) montirati što bliže izlazu iz izmenjivača toplote. Opseg merenja je 0°C-100°C. Stepen mehaničke zaštite je najmanje IP54. Tip senzora se određuje prema kontroleru i povezuje se direktno na kontroler.
7.6.5. Senzori pritiska moraju biti: za primarni deo (0-16 bar) i za sekundarni deo (0-10 bar). Tip senzora se određuje prema kontroleru i povezuje se direktno na kontroler sa preporučenim strujnim izlaznim signalom 4-20mA. Senzor pritiska se montira na trokraku manometarsku slavinu.
7.6.6. Za svu opremu potrebno je obezbediti odgovarajuće fabričke sertifikate.
7.7. Osvetljenje toplotne podstanice
7.7.1. Toplotna podstanica treba da bude osvetljenja saglasno važećim propisima za ovu vrstu prostorija, uzimajući u obzir isparavanja, zaprljanost svetiljke i sl. Raspored svetiljki treba da omogućava nesmetano očitavanje mernih instrumenata i rad na elementima u podstanici. Potreban osvetljaj u podstanici je najmanje 120 Lux. Svetiljke treba da su u stepenu zaštite najmanje IP54 sa mehaničkom zaštitom (preporuka je ugradnja brodske svetiljke).
7.7.2. Ukoliko se radi o novoizgrađenom objektu, za prostoriju toplotne podstanice projektovati samo jedan razvodni orman. Osvetljenje toplotne podstanice se napaja iz podstaničnog razvodnog ormana, tako što se kolo za osvetljenje vezuje ispred glavnog prekidača i osigurava topljivim osiguračem.
7.7.3. Uključenje osvetljenja se vrši instalacionim prekidačem u prostoriji toplotne podstanice, na zidu pored ulaznih vrata (suprotno od otvaranja vrata), na visini 1,50 m od poda.
7.8. Instalacija izjednačenja potencijala
7.8.1. Kao obavezni deo projekta je i instalacija izjednačenja potencijala (opis, predmer i predračun i odgovarajući crteži). Instalaciju izjednačenja potencijala predvideti u skladu sa važećim standardima i propisima i konkretnom situacijom, a vezano za građevinski i mašinski deo projekta.
7.8.2. Cevovode, sudove pod pritiskom i metalne konstrukcije treba povezati na sabirnicu u kutiji za lokalno izjednačavanje potencijala pomoću provodnika P-Y, odgovarajućeg preseka. Ova sabirnica se povezuje na sabirnicu zaštitnog voda (PE) u razvodnom bloku toplotne podstanice pomoću instalacionog voda P-Y odgovarajućeg preseka.
7.8.3. Prirubnice na cevovodima moraju biti premošćene vodom P-Y 16 mm2, uz korišćenje odgovarajućih kalajisanih kablovskih papučica ili toplom pocinkovanom čeličnom trakom 20x3 mm. Sva mesta mehaničke obrade na traci moraju se zaštititi antikorozivnim premazom.
7.8.4. Između svih instalacionih vodova u toplotnoj podstanici i između delova pod naponom i metalnih masa mora postojati otpor izolacije min. 1000 Ω/V, što se dokazuje atestom ovlašćene organizacije za ovu vrstu merenja.
8. TEHNIČKI USLOVI ZA UGRADNJU, ODRŽAVANJE I OČITAVANJE UREĐAJA ZA REGISTROVANJE UDELA SOPSTVENE POTROŠNJE I IZRADU DELOVNIKA TROŠKOVA
- Osnovni pojmovi
- Opšti uslovi za ugradnju uređaja
- Tehnički uslovi za uređaje
- Posebni uslovi
- Uslovi za kontrolore
- Uslovi za očitavanje
- Ukidanje statusa kontrolora
Ovim Tehničkim uslovima utvrđuju se: osnovni pojmovi, opšti uslovi za ugradnju uređaja, tehnički uslovi za uređaje za registrovanje sopstvene potrošnje, posebni uslovi, uslovi za kontrolore, uslovi za očitavanje uređaja i uslovi u pogledu ukidanja statusa kontrolora.
• delitelj troškova je uređaj (kalorimetar ili delitelj toplote) čijim se očitavanjem i stavljanjem u odnos sa zbirom očitanih vrednosti na svim deliteljima priključenim na isto predajno mesto, određuje srazmerno učešće svakog pojedinačnog potrošača u ukupno isporučenoj količini toplotne energije, koja je utvrđena na zajedničkom predajnom mestu sa zajedničkim mernim uređajem (u daljem tekstu "delitelj");
• oprema za termoregulaciju je uređaj kojim se može podešavati (regulisati) potrošnja toplotne energije (u daljem tekstu "termostatski ventil");
• proizvođač opreme je pravno lice, odnosno preduzetnik koji proizvodi mernu i/ili regulacionu opremu, predstavništvo stranog proizvođača merne i/ili regulacione opreme za teritoriju Republike Srbije, odnosno ovlašćeni zastupnik stranog proizvođača merne i/ili regulacione opreme za teritoriju Republike Srbije (delitelja, kontrolnih kalorimetara i termostatskih ventila);
• kontrolor je pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan za obavljanje delatnosti kontrole, očitavanja i preraspodele isporučene količine toplotne energije, sa kojim krajnji kupci toplotne energije ugovaraju ove usluge. Kontrolor može biti i energetski subjekat;
• delovnik troškova je dokument kojim se određuju udeli krajnjih kupaca toplotne energije u isporučenoj količini toplotne energije koja je utvrđena na zajedničkom predajnom mestu sa zajedničkim mernim uređajima. Zbir svih udela mora biti 100%;
• trošak toplotne energije (trošak) je količina toplotne energije koja je isporučena svakom pojedinačnom kupcu u obračunskom periodu, a koja je obračunata u skladu sa Pravilnikom o načinu raspodele o načinu raspodele i obračunu troškova za isporučenu toplotnu energiju.
• merni uređaj - kalorimetar je uređaj kojim se neposredno meri količina isporučene toplotne energije na mestu predaje toplotne energije u toplotnoj podstanici koja je osnov za obračun toplotne energije kupcu.
• Individualno predajno mesto je merno mesto na kome je postavljen merni uređaj i na kome toplotnu energiju preuzima jedan kupac;
• zajedničko predajno mesto je merno mesto na koje je postavljen merni uređaj i na kome toplotnu energiju preuzima više kupaca;
• uporedni mesečni obračunski period je period u koje su postojali slični uslovi preuzimanja toplotne energije, a merni uređaji a delitelji toplote ispravno radili;
Napomena: Jedno pravno lice, odnosno preduzetnik može istovremeno biti i proizvođač opreme i kontrolor.
8.2. Opšti uslovi za ugradnju uređaja
1. Uslov za priključenje objekata na sistem daljinskog grejanja je ugradnja uređaja za registrovanje udela sopstvene potrošnje (kontrolni kalorimetri ili delitelji) u svim posebnim delovima stambene zgrade.
2. Kod objekata koji su ranije već priključeni na sistem daljinskog grejanja, odluku o ugradnji uređaja donose krajnji kupci (Stambena zajednica, odnosno organ upravljanja Stambenom zajednicom).
3. Kod objekata koji su već priključeni na sistem daljinskog grejanja, a već imaju ranije ugrađene uređaje, odluku o aktiviranju uređaja donose krajnji kupci (Stambena zajednica, odnosno organ upravljanja Stambenom zajednicom).
4. Kod objekata sa sistemom horizontalnog razvoda (jednocevni i dvocevni), kod podnog i zidnog grejanja i ventilatorsko konvektorskog grejanja ugrađuju se kontrolni kalorimetri.
5. Kod objekata sa sistemom vertikalnog razvoda ugrađuju se delitelji.
6. U zgradama odnosno delovima zgrada koji predstavljaju nezavisnu funkcionalnu celinu (poseban ulaz, lamela i slično) moguća je ugradnja samo istog tipa delitelja.
7. Kod objekata sa kombinacijom sistema vertikalnog i horizontalnog razvoda za raspodelu troškova na zajedničkom predajnom mestu moraju se koristiti jednoobrazni delitelji troškova (ili delitelji toplote ili kalorimetri).
8. Uređaji moraju da imaju garantni rok u skladu sa zakonom kojim se reguliše ova oblast.
8.3. Tehnički uslovi za uređaje za registrovanje udela sopstvene potrošnje
(u daljem tekstu "TEHNIČKI USLOVI ZA UREĐAJE")
8.3.1. Tehnički uslovi koje uređaji moraju da ispune:
1. Uređaji moraju da poseduju dokaz o ispunjenju tehničkih karakteristika u skladu sa sledećim normama:
- EN 834 za delitelje,
- EN 1434 za kontrolne kalorimetre
- EN 215 za termostatske ventile.
2. Delitelji moraju da rade na najmanje dvosenzorskom principu i da vrše alokaciju na osnovu razlike temperature grejnog tela i zagrevanog prostora (Δt˚).
3. Delitelji moraju da budu snabdeveni baterijskim napajanjem, koje omogućava radni vek od najmanje 10 godina.
4. Kontrolni kalorimetri moraju da budu snabdeveni baterijskim napajanjem, koje omogućava radni vek od najmanje 5 godina.
5. Delitelji i kontrolni kalorimetri moraju da podržavaju daljinsko očitavanje podataka pomoću radio signala, "M-bus" komunikacije i/ili puls/radio komunikacije, omogućavajući očitavanje bez ulaska u prostorije korisnika, odnosno bez direktnog pristupa uređaju. Ukoliko ne podržavaju prihvatanje radio signala direktno sa uređaja, ili se koristi "M-bus"/puls komunikacija, neophodno je ugraditi kompletnu infrastrukturu potrebnu radi daljinskog očitavanja (spratni kolektori podataka i druga neophodna oprema).
6. Delitelji i kontrolni kalorimetri moraju da podržavaju opciju programiranja datuma preseka i da prikazuju minimalno sledeće podatke na LCD ekranu: trenutnu vrednost, akumuliranu vrednost, info kod o stanju greške, zapamćenu vrednost za presečni datum.
7. Delitelji i kontrolni kalorimetri moraju da poseduju softversku podršku za prepoznavanje manipulacije i pokušaja skidanja uređaja. Enkripcija radio signala mora da bude omogućena.
8. Delitelji moraju da zadovolje standarde za klasu zaštite IP31.
9. Kontrolni kalorimetri moraju da zadovolje standarde za klasu zaštite IP54.
10. Uređaji moraju da budu ugrađeni na osnovu tehničke dokumentacije sačinjene u skladu sa tehničkom dokumentacijom proizvođača.
11. Delitelji moraju da podržavaju programiranje snage i koeficijenata vrednovanja različitih tipova radijatora, a u skladu sa normom EN 834.
12. Kontrolni kalorimetri moraju da poseduju važeće Uverenje o odobrenju tipa merila koje izdaje Direkcija za mere i dragocene metale, odnosno Rešenje kojim se priznaje važenje inostranog uverenja ili Izvod iz registra inostranih isprava o usaglašenosti i znakova usaglašenosti, koje izdaje resorno ministarstvo Republike Srbije.
13. Proizvođač opreme mora da izda Izjavu o ovlašćenju (jednog ili više) kontrolora za teritoriju grada Pirota, odnosno Izjavu da je proizvođač opreme ujedno i kontrolor za teritoriju grada Pirota, za određeni tip uređaja.
Nakon ispunjenja navedenih tehničkih uslova, JKP "Gradska toplana" ima obavezu izdavanja Potvrde o usaglašenosti sa Tehničkim uslovima za uređaje, podnosiocu zahteva.
8.4. Posebni uslovi za ugradnju i održavanje uređaja za registrovanje udela sopstvene potrošnje
1. Pre ugradnje uređaja za koji je izdata od strane Toplane Potvrda o usaglašenosti sa Tehničkim uslovima za uređaje, Stambena zajednica mora da dostavi Odluku o izboru kontrolora, o čemu pisanim putem izveštavaju energetski subjekat. U slučaju da vlasnici objekta ne izveste pisanim putem energetski subjekt o izboru kontrolora, poslove kontrolora će obavljati energetski subjekt u skladu sa važećim cenovnikom.
2. Ukoliko su u objektu već ugrađeni uređaji koji nisu u skladu sa navedenim Tehničkim uslovima za uređaje i Posebnim uslovima, potrebno je da krajnji kupci (odnosno Stambena zajednica) daju Izjavu kojom su saglasni da raspodela potrošnje bude vršena na osnovu već postojeće opreme. Toplana će u tom slučaju, a nakon uveravanja da na taj način može da se obezbedi verodostojna raspodela ukupno isporučene toplotne energije, izdati Potvrdu o prihvatanju tih uređaja.
8.5. Očitavanje mernog uređaja i delitelja troškova
Očitavanje mernog uređaja i delitelja troškova vršiće se u skladu sa važećim Pravilnikom o načinu raspodele i obračunu troškova za isporučenu toplotnu energiju.
8.6.1. U skladu sa važećim Pravilnikom o načinu raspodele i obračunu troškova za isporučenu toplotnu energiju.
Toplana vrši merenje isporučene toplotne energije u priključnoj podstanici.
8.6.2. Očitavanje se beleži u blok izveštaja. U izveštaj se upisuje stanje na meraču (kWh, MWh), datum i vreme očitavanja i napomena. Eventualno prisustvo predstavnika vlasnika/investitora/stambene zajednice, evidentira se u napomeni, uz njegov potpis.
8.6.3. Bilo koja promena na unutrašnjoj grejnoj instalaciji, koja može uticati na raspodelu toplotne energije, zahteva očitavanje i evidentiranje trenutnog stanja merača utroška toplotne energije.
8.6.4. Zaštita merača se vrši plombiranjem računske jedinice (dve plombe), temperaturnih sondi (dve plombe). Provera ispravnosti plombi se vrši prilikom svakog obilaska.
8.6.5. Toplana zadržava pravo vanrednih obilazaka toplotnih podstanica i evidentiranja stanja opreme.
8.6.6. Za period kada je merač utroška toplotne energije neispravan, a vrši se isporuka toplotne energije, isporučena količina toplotne energije se određuje na osnovu potrošnje u uporednom mesečnom obračunskom periodu. U slučaju da nije moguće pregledom statističkih podataka odrediti uporedne klimatske uslove, alternativa je definisanje potrošnje za period kada merač nije merio u odnosu na objekat iste građevinske strukture i grejne površine čiji je merač ispravan.
9. UNUTRAŠNJA GREJNA INSTALACIJA
9.1.1. Unutrašnja grejna instalacija je u nadležnosti i odgovornosti vlasnika zgrade, pa se ovim Pravilima o radu propisuju samo osnovni uslovi i preporuke za projektovanje, izbor i montažu unutrašnje grejne instalacije.
9.1.2. Kod prekida grejanja, zbog neispravnosti unutrašnje grejne instalacije, bez krivice i volje kupca, ne postoji osnov za umanjenje računa za daljinsko grejanje, već je pravno lice, odnosno preduzetnik, koji je odgovoran za održavanje termoenergetske opreme kupca dužno da izvrši nadoknadu troškova kupca prouzrokovanih prekidom.
Pravno lice, odnosno preduzetnik, koji je odgovoran za održavanje termoenergetske opreme kupca može izvršiti merenje temperatura u prostorijama kupca, i ukoliko utvrdi svoju odgovornost za poremećaj u grejanju izvrši neophodne radnje na otklanjanju poremećaja, kao i da izvrši nadoknadu troškova kupca prouzrokovanih poremećajem.
9.1.3. Unutrašnja grejna instalacija, po pravilu, treba da se puni vodom iz distributivnog sistema Toplane iz povratnog voda priključne podstanice.
9.2.1. Tehnička dokumentacija za termotehničke instalacije (vrelovod/toplovod, podstanica, unutrašnja grejna instalacija) se radi prema važećem pravilniku kojim je regulisana sadržina, izrada i kontrola tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta.
9.2.2. Izrada tehničke dokumentacije je potrebna, kako za izradu novih delova distributivnog sistema, tako i za rekonstrukciju postojećih. Ukoliko je tokom izgradnje unutrašnje grejne instalacije došlo do odstupanja od projekta, Investitor je dužan da dostavi jedan primerak Projekta izvedenog stanja koji zadržava Toplana.
9.2.3. Tehnička dokumentacija podleže kontroli u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim je regulisana oblast planiranja i izgradnje. U slučaju da se u periodu od izvršene kontrole tehničke dokumentacije do početka građenja promene tehnički propisi, standardi i norme kvaliteta, tehnička dokumentacija se usaglašava sa tim promenama i podleže ponovnoj kontroli.
9.3.1. U stambeno-poslovnim zgradama preporuka je da unutrašnja grejna instalacija stambenog i poslovnog dela zgrade budu odvojene.
9.3.2. Zbog stvaranja uslova za raspodelu troškova za isporučenu toplotnu energiju:
• usponske vodove obavezno voditi kroz hodnik objekta, van stanova ili poslovnih prostora
• grejni krugovi za svaki stan ili poslovni prostor, moraju da imaju posebnu mogućnost regulacije protoka vode, zatvaranja i pražnjenja. Ove elemente smestiti u posebne ormane sa mogućnošću zaključavanja. U ormanima ugraditi kontrolne merače utroška toplotne energije (istog tipa za ceo objekat).
• na svim mestima za zatvaranje i pražnjenje instalacije, na pločici, traci ili nalepnici treba obeležiti broj stana ili poslovnog prostora.
9.3.3. Cevna mreža može biti izvedena kao dvocevni i jednocevni sistem. Toplana preporučuje izvođenje dvocevnog sistema.
9.3.4. Cevna mreža mora biti očišćena i zaštićena od uticaja korozije i nakon toga izolovana odgovarajućim materijalima za ovu vrstu instalacije.
9.4. Unutrašnji toplotni uređaji za vazdušne sisteme
9.4.1. Za vazdušno grejanje obavezno je projektovati i izvesti zasebne cirkulacione krugove ili podstanice objekta odvojeno od kruga radijatorskog grejanja.
9.4.2. Kod izbora grejnih tela sa prinudnom cirkulacijom vazduha treba uzeti u obzir klizanje temperature vode u unutrašnjoj grejnoj instalaciji i prema njoj određivati temperaturu izlaznog vazduha iz ovih toplotnih uređaja.
OBUSTAVA ISPORUKE TOPLOTNE ENERGIJE
Obustava isporuke toplotne energije
Toplana može obustaviti isporuku toplotne energije u slučajevima postojanja nepravilnosti i nedostataka predviđenih važećom Odlukom.
Troškovi obustave isporuke toplotne energije, kao i troškovi realizacije ponovne isporuke toplotne energije padaju na teret krajnjeg kupca, ukoliko je do obustave došlo zbog kvara ili nepravilnosti u radu na delu instalacije koja je u nadležnosti krajnjeg kupca.
Toplana može sklopiti Ugovor o održavanju unutrašnjih grejnih instalacija sa Stambenom zajednicom.
Navedeni radovi se moraju u izvršiti u roku najduže od 3 (tri) dana od dana pražnjenja vode iz instalacija izuzetno se ovaj rok može produžiti ukoliko se radovi izvode za kompletan stambeno/poslovni objekat.
Toplana se obavezuje da izvrši pražnjenje instalacije u roku od 3 (tri) dana od dana uplate troškova pražnjenja i ponovnog punjenja instalacija.
Troškovi pražnjenja i ponovnog punjenja instalacija se plaćaju na račun Toplane nakon izvršenog fakturisanja usluge u skladu sa važećim Cenovnikom. U slučaju obustava kod više korisnika u istoj stambeno-poslovnoj zgradi, korisnici mogu da (pisanim putem) dogovore podelu troškova pražnjenja i/ili ponovnog punjenja instalacija pri čemu podnose jedan zajednički zahtev.
U slučaju havarije i curenja na unutrašnjim instalacijama zbog kojih je izvršena obustava isporuke toplotne energije, troškovi sanacije nastale štete ne padaju na teret Toplane kao energetskog subjekta.
Nakon radova na obustavi isporuke toplotne energije sačinjava se Zapisnik o izvršenim radovima na propisanom obrascu.
Kontrolu objekta kome je obustavljena isporuka toplotne energije.
Ukoliko se radi o neovlašćenom i bespravnom preuzimanju toplotne energije sa toplotne podstanice ili unutrašnje grejne instalacije, ili se utvrdi da je korisnik ugradio cirkulacionu pumpu ili drugu opremu koja remeti isporuku toplotne energije u priključnoj podstanici, Toplana bez odlaganja preduzima sve neophodne radnje na sprečavanju neovlašćenog preuzimanja toplotne energije. Sve troškove nastale tom prilikom, snosi vlasnik/investitor objekta, odnosno posebnog dela zgrade za koji se vršilo neovlašćeno preuzimanje toplotne energije suprotno važećim propisima.
Svako neovlašćeno uklanjanje i/ili oštećenje plombi sa uređaja distributivnog sistema ili unutrašnje grejne instalacije tretiraće se kao neovlašćeno preuzimanje i kažnjivo je u skladu sa važećom Odlukom. Obračun potrošene toplotne energije se u tom slučaju preračunava u skladu sa važećom Odlukom.
U toku trajanja grejnog dana toplotni izvori rade tako da krajnjem kupcu učine dostupnom za preuzimanje količinu toplotne energije neophodne za postizanje i održavanje propisane temperature u grejnim prostorijama krajnjeg kupca, a u skladu sa važećom Odlukom.
Pri niskim spoljnim temperaturama, u cilju tehničke zaštite sistema ili postizanja temperatura propisanih važećom Odlukom, Toplana može produžiti grejni dan ili vršiti neprekidnu isporuku toplotne energije i da pri tome racionalno gazduje energijom. Toplana može u toku grejnog dana prekinuti isporuku toplotne energije usled povoljne spoljne temperature, pod uslovom da u objektima održava temperature propisane važećom Odlukom.
Intezitet rada toplotnih izvora vrši se prema kliznom dijagramu i zavisi od spoljnih uslova:
- spoljne temperature
- brzine vetra
- hidrometeoroloških uslova (vlažnost vazduha, kiša...)
POSTUPCI U KRIZNIM SITUACIJAMA
Krizna situacija je okolnost u kojoj korisnik toplotne energije nema isporuku toplotne energije u grejnoj sezoni zbog otkaza ili poremećaja procesa rada toplotnih izvora, distributivnog sistema i poremećaja u radu usled više sile ili nedostatka energenata.
U slučaju nastupanja neplaniranih ili neočekivanih poremećaja ili prekida u pružanju komunalnih usluga, Toplana je dužna da odmah o tome obavesti upravu nadležnu za komunalne delatnosti i da istovremeno preduzme mere za otklanjanje uzroka poremećaja.
Tokom kriznih situacija obavezno je maksimalno angažovanje zaposlenih u skladu sa važećim zakonskim propisima i odlukama nadležnih organa osnivača.
U slučaju poremećaja ili prekida u isporuci toplotne energije usled više sile ili drugih razloga koji se nisu mogli sprečiti, Toplana mora bez odlaganja preduzeti sledeće operativne mere na otklanjanju uzroka poremećaja ili prekida, i to:
- radno angažovanje zaposlenih na otklanjanju uzroka poremećaja, odnosno prekida;
- angažovanje trećih lica u obezbeđivanju uslova za isporuku toplotne energije;
- hitnu popravku i zamenu instalacija i uređaja kojima se obavlja delatnost;
- zaštitu objekata, uređaja i instalacija od daljih havarija;
- druge neophodne mere.
Ako je na delu toplovodne mreže došlo do havarije, Toplana zadržava pravo prekida isporuke toplotne energije određenim korisnicima, kako bi preostali deo konzuma imao redovnu isporuku.
a. Ova Pravila o radu, nakon stupanja na snagu, se primenjuju za sve novoizgrađene i rekonstruisane objekte, a koje se odnose na distributivni sistem toplotne energije, podstanice, kao i unutrašnje grejne instalacije.
b. Svaka tehnička izmena grejne instalacije podrazumeva pridržavanje aktuelnih tehničkih propisa i ovih Pravila o radu.
Izgradnja priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnje grejne instalacije, kao i odgovarajuće rekonstrukcije, za koje je izdato Odobrenje za priključenje sa tehničkim uslovima za projektovanje po važećim propisima, a pre stupanja na snagu ovih Pravila o radu, izvršiće se i priključiti na distributivni sistem pod pomenutim Uslovima.
c. Sastavni deo Pravila o radu su i Prilozi.
d. Nadzorni odbor JKP "Gradska toplana" Pirote donosi Pravila o radu distributivnog sistema, saglasnost na Pravila o radu distributivnog sistema daje Gradsko veće Grada Pirota.
e. Pravila o radu distributivnog sistema stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Niša".
Danom stupanja na snagu ovih Pravila prestaju da važe Pravila o radu distributivnog sistema ("Sl. list grada Niša", br. 1. od 09.01.2009.g.) kao i sve dopune i izmene istih.
Sve što nije sadržano u ovim Pravilima o radu, definisano je Odlukom o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom ("Sl. list Grada Niša", br. 40/19 od 04.06.2019. godine) i u svim pravilnicima usvojenim od strane nadležnih organa osnivača Grada Pirota i od strane Nadzornog odbora JKP "Gradska toplana" Pirot.
Dimenzije rova za predizolovane toplovode
Dimenzije kanala i oslonaca
Šahta za toplovodnu instalaciju
Rastojanja kliznih oslonaca i debljina izolacije
Priprema spojeva, zavareni spojevi
