ZAKONO REVIZIJI("Sl. glasnik RS", br. 73/2019) |
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obavljanja revizije finansijskih izveštaja, obaveznost revizije, stručna osposobljenost lica i licence za obavljanje revizije, kontrola kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora, davanje i oduzimanje dozvole za rad društvima za reviziju i samostalnim revizorima, nadzor nad obavljanjem revizije, Komora ovlašćenih revizora (u daljem tekstu: Komora) i nadzor nad njenim radom, međunarodna saradnja sa nadležnim telima u oblasti nadzora, kao i druga pitanja u vezi sa revizijom.
Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:
1) revizija finansijskih izveštaja (u daljem tekstu: revizija) je postupak provere i ocene finansijskih izveštaja, kao i podataka i metoda koji se primenjuju pri sastavljanju finansijskih izveštaja na osnovu kojih se daje nezavisno stručno mišljenje o tome da li finansijski izveštaji u svim materijalno značajnim aspektima daju istinit i objektivan prikaz finansijskog stanja i rezultata poslovanja pravnog lica u skladu sa odgovarajućom regulativom za izradu finansijskih izveštaja;
2) subjekat revizije je pravno lice odnosno preduzetnik, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo, a čiji su finansijski izveštaji predmet zakonske revizije, u skladu sa ovim zakonom;
3) zakonska revizija označava reviziju redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja, sastavljenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, a koja je po ovom zakonu obavezna, kao i onih subjekata revizije za koje revizija, u skladu sa ovim zakonom, nije obavezna, već se obavlja dobrovoljno;
4) društvo za reviziju je privredno društvo sa sedištem u Republici Srbiji, osnovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i koje u skladu sa ovim zakonom ima važeću dozvolu za obavljanje revizije;
5) društvo za reviziju države članice je pravno lice, bez obzira na njegovu pravnu formu, koje ima dozvolu nadležnog organa države članice Evropske unije (u daljem tekstu: država članica) za obavljanje zakonske revizije;
6) društvo za reviziju treće zemlje je pravno lice, bez obzira na njegovu pravnu formu, koje ima dozvolu nadležnog organa treće zemlje za obavljanje zakonske revizije, osim pravnog lica koje je registrovano kao društvo za reviziju u bilo kojoj državi članici na osnovu važeće dozvole za obavljanje zakonske revizije izdate u državi članici;
7) ovlašćeni revizor je fizičko lice koje je, u skladu sa ovim zakonom, položilo ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor, a koje nema važeću licencu za obavljanje revizije;
8) licencirani ovlašćeni revizor je fizičko lice koje je, u skladu sa ovim zakonom, položilo ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor i ima važeću licencu za obavljanje revizije;
9) samostalni revizor je licencirani ovlašćeni revizor koji, u skladu sa ovim zakonom, ima važeću dozvolu da obavlja reviziju kao preduzetnik;
10) revizor države članice je fizičko lice koje ima važeću ispravu nadležnog organa države članice za obavljanje zakonske revizije;
11) revizor treće zemlje je fizičko lice koje ima važeću ispravu nadležnog organa treće zemlje za obavljanje zakonske revizije, isključujući državljane Republike Srbije koji su tu ispravu stekli u bivšim članicama SFRJ, a koje nisu članice Evropske unije, osim fizičkog lica koje je registrovano za obavljanje zakonske revizije u bilo kojoj državi članici na osnovu važeće isprave za obavljanje revizije;
12) revizor grupe je društvo za reviziju koje vrši zakonsku reviziju konsolidovanih finansijskih izveštaja;
13) mreža označava organizaciju koja:
(1) za cilj ima međusobnu saradnju i kojoj pripadaju društva za reviziju, odnosno samostalni revizori, i
(2) koja za cilj ima raspodelu dobiti ili troškova, ili ima zajedničko vlasništvo, kontrolu ili upravu, zajedničku politiku i procedure kontrole kvaliteta obavljanja revizije, zajedničku poslovnu strategiju, korišćenje zajedničkog imena ili značajnog dela stručnih resursa;
14) povezano društvo za reviziju sa društvom države članice je društvo za reviziju koje je sa društvom za reviziju države članice povezano zajedničkim vlasništvom, kontrolom ili upravljanjem;
15) revizorski izveštaj je izveštaj o obavljenoj reviziji koji izdaje društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor u skladu sa ovim zakonom i Međunarodnim standardima revizije;
16) nadležni organi su ovlašćeni organi ili tela država članica i trećih zemalja za uređivanje revizije i/ili za nadzor revizora i revizorskih društava, kao i za saradnju sa nadležnim organima drugih država u oblasti revizije;
17) Međunarodni standardi revizije i Međunarodni standard kontrole kvaliteta (u daljem tekstu: MSR) su Međunarodni standardi revizije (International Standards on Auditing - ISA) i Međunarodni standard kontrole kvaliteta (International Standard on Quality Controle - ISQC) i sa njima povezani stavovi i standardi koje je objavio Odbor za međunarodne standarde revizije i usluga uveravanja (International Auditing and Assurance Standards Board - IAASB) Međunarodne federacije računovođa (International Federation of Accountants - IFAC), izmene ovih standarda, kao i budući standardi izdati ili prihvaćeni od strane ovog tela, čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo);
18) Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI) su Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI) i Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP), bliže definisani zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
19) Kodeks profesionalne etike revizora je akt koji donosi Komora na osnovu Kodeksa etike za profesionalne računovođe Međunarodne federacije računovođa (IFAC Code of Ethics for Professional Accountants), pri čemu Komora može doneti i odluku o neposrednoj primeni Kodeksa etike za profesionalne računovođe Međunarodne federacije računovođa;
20) Međunarodni standardi edukacije su Međunarodni standardi edukacije za profesionalne računovođe (International Education Standards - IES) koje je usvojila Međunarodna federacija računovođa;
21) profesionalni skepticizam je stav koji podrazumeva kritičko razmišljanje, sposobnost prepoznavanja okolnosti koje mogu ukazati na moguće netačno prikazivanje činjenica zbog greške ili prevare i kritičku ocenu revizorskih dokaza;
22) društvima od javnog interesa smatraju se:
(1) velika pravna lica razvrstana u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
(2) pravna lica koja se smatraju javnim društvima u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;
(3) sva pravna lica koje Vlada na predlog nadležnog ministarstva proglasi pravnim licima od javnog interesa za Republiku Srbiju, nezavisno od njihove veličine;
23) nepraktičar je fizičko lice, koje za vreme trajanja članstva u telu koje obavlja poslove javnog nadzora nad obavljanjem revizije i najmanje tri godine pre članstva u tom telu, nije vršilo revizije, nije imalo pravo glasa u društvu za reviziju, nije bilo direktor, odnosno član organa upravljanja ili nadzora društva za reviziju i nije bilo zaposleno u društvu za reviziju ili na bilo koji drugi način bilo povezano sa društvom za reviziju;
24) ključni revizorski partner je:
(1) licencirani ovlašćeni revizor kojeg društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor imenuje za određeni revizorski posao kao glavno i odgovorno lice za vršenje zakonske revizije u ime društva za reviziju, odnosno u ime samostalnog revizora;
(2) u slučaju revizije grupe - licencirani ovlašćeni revizor kojeg društvo za reviziju imenuje kao glavno i odgovorno lice za vršenje zakonske revizije na nivou grupe i koji potpisuje izveštaj o reviziji grupe,
(3) licencirani ovlašćeni revizor, koji potpisuje revizorski izveštaj;
25) treća zemlja je država koja nije članica Evropske unije;
26) povezana lica su povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;
27) filijala društva za reviziju predstavlja organizacionu jedinicu društva za reviziju bez svojstva pravnog lica;
28) ovlašćeni interni revizor je fizičko lice koje ima odgovarajuće stručno zvanje stečeno u skladu sa ovim zakonom;
29) Komisija za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija) je organ koji sprovodi javni nadzor nad obavljanjem revizije i kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora u skladu sa ovim zakonom;
30) srednje pravno lice je ono pravno lice koje je razvrstano u srednje pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
31) malo pravno lice je ono pravno lice koje je razvrstano u malo pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
32) matična država članica je država članica koja je konkretnom društvu za reviziju ili revizoru, izdala dozvolu za obavljanje revizije;
33) država članica domaćin je država članica u kojoj revizor koji ima važeću ispravu nadležnog organa njegove matične države članice za obavljanje zakonske revizije, traži da mu se izda isprava za obavljanje zakonske revizije, ili država članica u kojoj društvo za reviziju koje ima dozvolu za obavljanje zakonske revizije njegove matične države članice, traži registraciju ili je već registrovano za obavljanje zakonske revizije.
Utvrđivanje i objavljivanje prevoda MSR
Prevode MSR rešenjem utvrđuje Ministarstvo.
Rešenje iz stava 1. ovog člana, kojim se određuje i datum početka primene MSR, zajedno sa tekstom prevoda MSR, Ministarstvo objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Ministarstva.
Reviziju može da obavlja:
1) društvo za reviziju iz člana 2. tačka 4) ovog zakona koje ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom zaposlenog najmanje jednog licenciranog ovlašćenog revizora i ispunjava druge uslove utvrđene ovim zakonom;
2) društvo za reviziju države članice koje je za obavljanje revizije dobilo dozvolu u skladu sa ovim zakonom, odnosno koje je registrovano za obavljanje revizije u smislu ovog zakona;
3) društvo za reviziju treće zemlje koje je za obavljanje revizije dobilo dozvolu u skladu sa ovim zakonom;
4) samostalni revizor iz člana 2. tačka 9) ovog zakona;
5) revizor države članice koji ima važeću licencu i dozvolu za obavljanje revizije, koje su izdate od nadležnog organa u Republici Srbiji, a koji je registrovan kao samostalni revizor u skladu sa ovim zakonom;
6) revizor treće zemlje koji ima važeću licencu i dozvolu za obavljanje revizije, koje su izdate od nadležnog organa u Republici Srbiji, a koji je registrovan kao samostalni revizor u skladu sa ovim zakonom;
Društva za reviziju iz stava 1. ovog člana obavljaju reviziju preko licenciranih ovlašćenih revizora.
Nedostojnost za obavljanje revizije, sticanje licenci i obavljanje drugih poslova u oblasti revizije
Lice koje je pravnosnažno osuđeno na kaznu zatvora za krivično delo u Republici Srbiji ili stranoj državi ne može da obavlja reviziju, stiče licence i zvanja u skladu sa ovim zakonom i obavlja druge poslove u oblasti revizije, utvrđene ovim zakonom.
Uslovi za izdavanje licence za obavljanje revizije
Licenca za obavljanje revizije (u daljem tekstu: licenca) je javna isprava koju, u skladu sa ovim zakonom, izdaje Ministarstvo.
Licenca se izdaje licu koje ispunjava sledeće uslove:
1) da ima položen ispit za zvanje ovlašćeni revizor;
2) da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;
3) da ima najmanje tri godine praktičnog radnog iskustva na zakonskim revizijama, od kojih najmanje dve godine uz nadzor licenciranog ovlašćenog revizora. Pod praktičnim radnim iskustvom na zakonskim revizijama smatra se radno iskustvo, na neodređeno ili na određeno vreme, stečeno u radnom odnosu u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora na poslovima zakonske revizije;
4) da, u skladu sa ovim zakonom ne postoji zabrana izdavanja nove licence, u slučaju ako mu je licenca ranije oduzeta - do isteka perioda u kome postoji zabrana izdavanja nove licence;
5) da nije pravosnažno osuđivano za krivična dela u smislu člana 5. ovog zakona.
Licenca iz stava 1. ovog člana može biti izdata revizoru države članice koji ima važeću ispravu nadležnog organa države članice za obavljanje zakonske revizije, koja po sadržaju odgovara licenci (licenca, sertifikat i sl.) i ispunjava uslove iz stava 2. tač. 2)-5) ovog člana.
Licenca iz stava 1. ovog člana može, pod uslovima reciprociteta, biti izdata revizoru treće zemlje koji ima važeću ispravu nadležnog organa treće zemlje za obavljanje zakonske revizije, koja po sadržaju odgovara licenci (licenca, sertifikat i sl.) i ispunjava uslove iz stava 2. tač. 2)-5) ovog člana.
Za dobijanje licence revizor države članice, odnosno revizor treće zemlje dužan je da položi dopunski ispit iz poznavanja propisa Republike Srbije iz oblasti navedenih u članu 9. stav 4. tačka 1) ovog zakona, a koje su obuhvaćene programom Komore iz stava 5. tog člana.
Izdavanje, produženje i oduzimanje licence
Zahtev za izdavanje licence podnosi se Ministarstvu.
Uz zahtev za izdavanje licence podnosi se:
1) uverenje o položenom ispitu za zvanje ovlašćeni revizor;
2) dokaz o stečenom obrazovanju iz člana 6. stav 2. tačka 2) ovog zakona;
3) dokaz o radnom iskustvu iz člana 6. stav 2. tačka 3) ovog zakona;
4) potvrda nadležnog organa o neosuđivanosti iz člana 6. stav 2. tačka 5) ovog zakona.
Po zahtevu za izdavanje licence Ministarstvo donosi rešenje, kojim se izdaje licenca ili se zahtev za izdavanje licence odbija.
Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
Licenca se izdaje na period od tri godine i produžava se na zahtev licenciranog ovlašćenog revizora, uz dokaz da je obavio kontinuirano profesionalno usavršavanje, u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev za produženje licence može se podneti najranije tri meseca pre isteka roka važenja licence.
Ako se zahtev za produženje licence podnese po isteku roka važenja licence, smatraće se da je podnet zahtev za izdavanje nove licence.
Ako licencirani ovlašćeni revizor ne obavi kontinuirano profesionalno usavršavanje u skladu sa članom 11. ovog zakona, odnosno ne podnese zahtev za produženje licence, licenca prestaje da važi, istekom tri godine od dana izdavanja.
Pri podnošenju zahteva za produženje licence, kandidat mora da ispuni uslove iz člana 6. stav 2. tač. 4) i 5) ovog zakona i da podnese dokaz da je obavio kontinuirano profesionalno usavršavanje u skladu sa ovim zakonom.
Po zahtevu za produženje licence odlučuje Ministarstvo, shodnom primenom st. 3. i 4. ovog člana.
Licenca se može oduzeti ili staviti van snage u slučajevima, na način i po postupku utvrđenim ovim zakonom.
Rešenjem o oduzimanju licence utvrđuje se i period u kome se licu kome se oduzima licenca ne može izdati nova licenca, a koji ne može biti duži od pet godina od dana donošenja tog rešenja.
Ministarstvo je dužno da po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavi Komori primerak rešenja o izdavanju, odnosno produženju licence radi upisa u odgovarajući registar.
Komisija je dužna da po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavi Komori primerak rešenja o oduzimanju licence za obavljanje revizije radi upisa u odgovarajući registar.
Komora je dužna da, po službenoj dužnosti, bez odlaganja upiše rešenje o oduzimanju licence, u odgovarajući registar.
U slučaju oduzimanja licence ovlašćenim revizorima država članica, Komisija je obavezna da, po službenoj dužnosti, dostavi informaciju o sprovedenom postupku oduzimanja licence relevantnim nadležnim organima država članica.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, ovlašćeni revizor koji nije u roku podneo zahtev za produženje licence, odnosno kome je licenca rešenjem oduzeta ili stavljena van snage, prilikom podnošenja zahteva za izdavanje licence dužan je da priloži i dokaz da je obavio kontinuirano profesionalno usavršavanje, u skladu sa ovim zakonom.
U postupku odlučivanja primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Ministarstvo po službenoj dužnosti pribavlja dokaze iz stava 2. tač. 1) i 4) ovog člana, u skladu sa zakonom, osim ako se podnosilac zahteva izričito izjasni da će sam podneti te dokaze.
Ministarstvo će staviti van snage rešenje o izdavanju licence:
1) na lični zahtev licenciranog ovlašćenog revizora;
2) u slučaju gubitka poslovne sposobnosti.
Rešenje o izdavanju licence ne može biti stavljeno van snage na lični zahtev licenciranog ovlašćenog revizora ukoliko je započet postupak kontrole nad tim licenciranim ovlašćenim revizorom, do okončanja istog.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
Kad rešenje o stavljanju licence van snage postane izvršno, Ministarstvo dostavlja primerak rešenja Komisiji, kao i Komori radi evidentiranja u registru licenciranih ovlašćenih revizora.
U postupku odlučivanja primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor
Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor polaže se u Komori, u skladu sa ovim zakonom.
Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor obuhvata potreban nivo teorijskog znanja iz predmeta relevantnih za zakonsku reviziju i sposobnost da se takvo znanje primeni u praksi.
Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor iz stava 2. ovog člana obuhvata sledeće oblasti u celini:
1) opšta teorija i principi računovodstva;
2) zakonski okvir u vezi sa pripremanjem godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja;
3) MSFI;
4) finansijska analiza;
5) upravljačko računovodstvo;
6) upravljanje rizicima i interna kontrola;
7) revizija i profesionalne veštine;
8) MSR;
9) profesionalna etika i nezavisnost.
Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor iz stava 2. ovog člana obuhvata i sledeće oblasti u delu koji je relevantan za zakonsku reviziju:
1) poznavanje propisa Republike Srbije, i to:
(1) pravo privrednih društava i korporativno upravljanje,
(2) obligaciono pravo,
(3) propisi koji regulišu vršenje domaćeg i međunarodnog platnog prometa i prenosa kapitala,
(4) propisi koji uređuju tržište kapitala i hartija od vrednosti,
(5) stečaj i likvidacija,
(6) poreski sistem,
(7) građansko i trgovinsko pravo, kao i propisi koji regulišu poslovanje banaka, društava za osiguranje i ostalih finansijskih institucija,
(8) radno pravo;
2) informacione tehnologije i računarski sistemi;
3) mikroekonomija, opšta i finansijska ekonomija;
4) finansijska matematika i statistika;
5) osnovni principi finansijskog menadžmenta privrednih društava.
Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor polaže se prema programu koji donosi Komora u skladu sa ovim zakonom, a koji obuhvata oblasti iz st. 3. i 4. ovog člana, uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije i saglasnost Ministarstva.
Oslobođenje od teorijskog dela ispita - izuzeci
Lice, koje ima diplomu univerziteta u skladu sa članom 6. stav 2. tačka 2) ovog zakona, odnosno sertifikat profesionalnog tela koje je član Međunarodne federacije računovođa, kojim dokazuje da je položilo jedan ili više predmeta utvrđenih u programu iz člana 9. stav 5. ovog zakona, može da bude oslobođeno polaganja teorijskog ispita, odnosno dela ispita.
Bliže uslove i postupak za oslobađanje polaganja ispita, odnosno dela ispita iz stava 1. ovog člana propisuje Komora, uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije i saglasnost Ministarstva.
Kontinuirano profesionalno usavršavanje
Licencirani ovlašćeni revizor je dužan da obavlja kontinuirano profesionalno usavršavanje u cilju održavanja i unapređenja teorijskog znanja, profesionalnih veština i profesionalnih vrednosti u skladu sa zahtevima Međunarodnih standarda edukacije.
Program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja iz stava 1. ovog člana donosi Komora, u skladu sa ovim zakonom.
Obuku u cilju sprovođenja kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, pored Komore, mogu, uz prethodno pribavljenu saglasnost Komisije, da organizuju i:
1) visokoškolske ustanove;
2) profesionalna tela, odnosno organizacije, kao i druga pravna lica, koja poseduju odgovarajuće tehničke, organizacione i administrativne kapacitete, tako da obezbeđuju kvalitet obuke koji je u skladu sa programom kontinuiranog profesionalnog usavršavanja iz stava 2. ovog člana;
3) društva za reviziju, koja poseduju odgovarajuće tehničke, organizacione i administrativne kapacitete za organizaciju obuke.
Po završetku svake pojedinačne obuke u vezi sa kontinuiranim profesionalnim usavršavanjem, licenciranom ovlašćenom revizoru se izdaje potvrda. Licencirani ovlašćeni revizor je dužan da potvrde čuva najmanje tri godine.
Potvrda iz stava 4. ovog člana sadrži naziv oblasti koje su bile predmet obuke, kao i broj časova trajanja obuke.
II DRUŠTVO ZA REVIZIJU I SAMOSTALNI REVIZOR
Uslovi u pogledu učešća u kapitalu i sastav organa upravljanja
Reviziju mogu da obavljaju društva za reviziju u kojima:
1) većinu glasačkih prava imaju društva za reviziju, odnosno licencirani ovlašćeni revizori ili društva za reviziju država članica, odnosno revizori država članica;
2) većina, a najviše do tri četvrtine članova organa upravljanja moraju da budu licencirani ovlašćeni revizori ili društva za reviziju, odnosno revizori ili društva za reviziju država članica.
Ako se organ upravljanja iz stava 1. tačka 2) ovog člana sastoji od dva člana, jedan od njih mora da bude licencirani ovlašćeni revizor ili društvo za reviziju, odnosno revizor ili društvo za reviziju države članice.
Ako organ upravljanja iz stava 1. tačka 2) ovog člana čini jedan član, on mora da bude licencirani ovlašćeni revizor ili društvo za reviziju, odnosno revizor ili društvo za reviziju države članice.
Osnivanje i organ upravljanja društva
Društvo za reviziju osniva se u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Osnivač, odnosno stvarni vlasnik društva za reviziju, ne može biti pravno lice koje je osuđivano pravnosnažnom presudom za krivična dela u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, niti fizičko lice koje je pravnosnažno osuđivano u smislu člana 5. ovog zakona.
Društvo za reviziju može imati jednog ili više članova organa upravljanja.
Najmanje jedan član organa upravljanja društva za reviziju mora aktivno da govori srpski jezik.
Za člana organa upravljanja društva za reviziju ne može biti imenovano lice koje je pravosnažno osuđivano za krivična dela u smislu člana 5. ovog zakona.
Licencirani ovlašćeni revizori koji su članovi organa upravljanja društva za reviziju moraju da budu zaposleni u društvu za reviziju sa punim radnim vremenom i da zastupaju društvo za reviziju bez ograničenja.
Lica koja nisu članovi organa upravljanja društva za reviziju, a ovlašćena su za zastupanje društva za reviziju moraju da budu licencirani ovlašćeni revizori.
Dozvola za obavljanje revizije
Dozvolu za obavljanje revizije na osnovu koje se društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor registruje za obavljanje revizije, rešenjem izdaje Ministarstvo.
Ministarstvo je dužno da po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavi Komori primerak rešenja iz stava 1. ovog člana radi upisa u odgovarajući registar.
Pravno lice, koje nema dozvolu za obavljanje poslova revizije, u skladu sa ovim zakonom, ne može u obavljanju delatnosti koristiti naziv "revizija" ili "Audit" ili izvedenice iz ovih reči.
Dozvola za obavljanje revizije može se oduzeti, u skladu sa ovim zakonom.
Rešenjem o oduzimanju dozvole utvrđuje se i period u kome se društvu za reviziju kome se oduzima dozvola ne može izdati nova dozvola, a koji ne može biti duži od pet godina od dana donošenja tog rešenja.
U slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu za reviziju države članice, Komisija je dužna da po službenoj dužnosti i bez odlaganja, saopšti tu činjenicu i razloge za oduzimanje dozvole relevantnim nadležnim organima matične države članice u kojoj je to društvo za reviziju registrovano.
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje revizije
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje revizije, osnivač društva za reviziju, odnosno samostalni revizor podnosi Ministarstvu, posle osnivanja i upisa u odgovarajući registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:
1) statut ili osnivački akt društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;
2) dokaz o ispunjavanju uslova iz čl. 6, 12. i 13. ovog zakona, kao i stava 6. ovog člana;
3) kopija lične karte, odnosno pasoša, ako je osnivač fizičko lice, odnosno izvod iz odgovarajućeg registra, ako je osnivač pravno lice;
4) za osnivače koji su revizorska društva država članica, odnosno za revizorska društva trećih zemalja, mišljenje nadležnog organa (instituta, komore, udruženja i sl.), koje obuhvata:
(1) sadržaj propisa države članice, odnosno treće zemlje koji uređuju uslove za obavljanje revizije i proveru kvaliteta obavljanja revizije,
(2) izjavu nadležnog organa da revizorsko društvo države članice, odnosno revizorsko društvo treće zemlje, ima pravo da obavlja revizije ili da postoje moguća ograničenja u obavljanju revizije,
(3) izjavu nadležnog organa da će Ministarstvo obaveštavati o svim merama provere kvaliteta rada izrečenim revizorskom društvu države članice, odnosno revizorskom društvu treće zemlje;
5) spisak lica koja su povezana sa osnivačima sa opisom načina povezanosti;
6) podatke o licenciranim ovlašćenim revizorima koji će obavljati reviziju sa dokazima o radu na neodređeno radno vreme sa punim radnim vremenom;
7) dokaze o osiguranju od odgovornosti i plaćanju premije osiguranja;
8) opšti akt kojim se uređuje metodologija obavljanja revizije, po prethodno pribavljenom mišljenju Komore;
9) opšti akt o čuvanju dokumentacije o reviziji;
10) opšti akt o čuvanju poslovne tajne.
Dozvola za obavljanje revizije ne može se izdati privrednom društvu kome je bezuslovno bila oduzeta dozvola, za vreme trajanja zabrane iz člana 14. stav 5. ovog zakona.
U periodu važenja zabrane iz stava 3. ovog člana, dozvola za obavljanje revizije se neće izdati ni društvu za reviziju čiji je osnivač bio i osnivač društva za reviziju kome je bila oduzeta dozvola u smislu člana 14. stav 5. ovog zakona.
Dozvola za obavljanje revizije neće se izdati ni društvu za reviziju čiji je osnivač ili lice povezano sa osnivačem bilo osnivač ili lice povezano sa osnivačem društva za reviziju kome je bila oduzeta dozvola, u periodu važenja zabrane iz stava 3. ovog člana.
Ministarstvo može odbiti zahtev iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da su saradnici podnosioca zahteva iz ovog člana, odnosno stvarnog vlasnika ili člana organa upravljanja subjekta iz člana 4. ovog zakona pravnosnažno osuđeni za krivična dela u smislu člana 5. ovog zakona.
Pod saradnikom iz stava 6. ovog člana smatra se:
1) svako fizičko lice koje je na rukovodećem položaju kod privrednog društva u kojem je osnivač, vlasnik ili član organa upravljanja u subjektu iz člana 4. ovog zakona na rukovodećem položaju ili je stvarni vlasnik tog subjekta;
2) svako fizičko lice koje je stvarni vlasnik privrednog društva u kojem je osnivač, vlasnik ili član organa upravljanja u subjektu iz člana 4. ovog zakona na rukovodećem položaju;
3) svako fizičko lice koje sa osnivačem, vlasnikom i članom organa upravljanja subjekta iz člana 4. ovog zakona ima stvarno vlasništvo nad istim pravnim subjektom.
Fizičko lice ne može biti osnivač, odnosno stvarni vlasnik ili član organa upravljanja društva za reviziju, ako je teže povredilo ili ponovilo povredu propisa kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u periodu trajanja izrečene zaštitne mere zabrane vršenja određenih delatnosti koje predstavljaju pretežnu delatnost društva za reviziju ili trajanja zaštitne mere zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove koji predstavljaju pretežnu delatnost društva za reviziju, odnosno u periodu trajanja izrečene zaštitne mere zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti, koje predstavljaju pretežne dužnosti društva za reviziju.
Član organa upravljanja iz člana 13. stava 3. ovog zakona označava direktora, izvršnog direktora, odnosno člana upravnog ili nadzornog odbora u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.
Pravno lice koje podnosi zahtev za izdavanje dozvole dužno je da dokaže identitet stvarnog vlasnika tog pravnog lica, na način i u smislu zakona kojim se uređuje centralna evidencija stvarnih vlasnika.
Ako se iz opravdanih razloga ne može pribaviti dokaz o neosuđivanosti iz stava 6. ovog člana, lica iz st. 1. i 7. ovog člana mogu dostaviti i izjavu datu pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da nisu osuđivana. Ministarstvo može u bilo kom trenutku zatražiti od lica iz st. 1. i 7. ovog člana da dostave dokaze o neosuđivanosti ili neposredno od nadležnog organa zatražiti te dokaze.
Ministarstvo, radi provere ispunjenosti propisanih uslova za davanje dozvole za obavljanje revizije, može da u svakom trenutku pribavi podatke o osuđivanosti, odnosno neosuđivanosti lica iz st. 1. i 7. ovog člana u vezi s kojima se proverava ispunjenost tih uslova i njihovih saradnika iz kaznene evidencije koja se vodi u skladu sa zakonom.
Ministarstvo po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, pribavlja dokaze iz stava 2. tač. 1)-3) ukoliko je osnivač pravno lice koje je registrovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i tačka 6) ovog člana, osim ako se podnosilac zahteva izričito izjasni da će sam podneti te dokaze.
Po zahtevu za izdavanje dozvole iz člana 15. ovog zakona Ministarstvo donosi rešenje, kojim se izdaje dozvola ili se zahtev za izdavanje dozvole odbija.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
U postupku odlučivanja primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Samostalni revizor kao preduzetnik može istovremeno da ima samo jednu dozvolu za obavljanje revizije.
Samostalni revizor iz stava 1. ovog člana ne može obavljati druge delatnosti osim revizije i poslove iz člana 43. ovog zakona, niti može biti osnivač društva za reviziju ili drugog privrednog društva.
Samostalni revizor ne može biti u radnom odnosu kod drugog poslodavca, ne može imati druge registrovane samostalne delatnosti ili status zakonskog zastupnika, direktora, člana ili predsednika nadzornog odbora i izvršnog odbora u pravnom licu, odnosno povezanom pravnom licu sa pravnim licem kod koga se obavlja revizija, član ili predsednik upravnog i izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala, stečajni upravnik, prokurista i lice koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije.
Samostalni revizor ne može da obavlja zakonsku reviziju društava od javnog interesa.
Samostalni revizor ne može da obavlja reviziju konsolidovanih finansijskih izveštaja.
Shodna primena zakona na samostalne revizore
Odredbe ovog zakona koje se odnose na društva za reviziju primenjuju se i na samostalnog revizora, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Ministarstvo će staviti van snage rešenje o izdavanju dozvole ako osnivač donese odluku o prestanku obavljanja delatnosti revizije finansijskih izveštaja, kao i u slučajevima prestanka privrednog društva, odnosno preduzetnika u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Rešenje o izdavanju dozvole ne može biti stavljeno van snage u smislu stava 1. ovog člana, ako je započet postupak kontrole nad tim društvom za reviziju, odnosno samostalnim revizorom, do okončanja istog.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
Kad rešenje o stavljanju dozvole van snage postane izvršno, Ministarstvo dostavlja primerak rešenja društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru, Komisiji, Komori i Agenciji za privredne registre.
U postupku odlučivanja primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Unutrašnja organizacija društava za reviziju
Društvo za reviziju dužno je da ispuni sledeće zahteve u pogledu organizacije:
1) utvrdi odgovarajuće politike i procedure da bi se obezbedilo da se vlasnici ili akcionari društva za reviziju, kao i direktor, odnosno organi upravljanja i nadzora tog društva, ne mešaju u obavljanje zakonske revizije na bilo koji način kojim se ugrožava nezavisnost i objektivnost licenciranog ovlašćenog revizora, koji obavlja zakonsku reviziju u ime društva za reviziju;
2) ima pouzdane administrativne i računovodstvene procedure, mehanizme interne kontrole kvaliteta, delotvorne procedure za procenu rizika i delotvorne kontrolne i zaštitne mehanizme koji se odnose na sisteme za obradu informacija. Mehanizmi interne kontrole kvaliteta moraju biti osmišljeni tako da obezbede usklađenost sa odlukama i procedurama na svim nivoima tog društva za reviziju;
3) uspostavi odgovarajuće politike i procedure kojim će se obezbediti da njihovi zaposleni i sva druga fizička lica čije se usluge stavljaju na njihovo raspolaganje ili pod njihovu kontrolu i koji su direktno uključeni u aktivnosti zakonske revizije, imaju odgovarajuće znanje i iskustvo za obavljanje dužnosti koje su im poverene;
4) uspostavi odgovarajuće politike i procedure kojim će se obezbediti da se angažovanje stručnih lica iz specifičnih oblasti u smislu člana 35. ovog zakona, ne vrši na način kojim će se narušiti kvalitet interne kontrole kvaliteta kod društva za reviziju i sposobnost nadležnih organa da obavljaju nadzor nad radom društva za reviziju u pogledu ispunjavanja obaveza propisanih ovim zakonom;
5) uspostavi odgovarajuće i delotvorne organizacione i poslovne procedure radi sprečavanja, utvrđivanja, otklanjanja ili upravljanja i obelodanjivanja eventualnih pretnji po njihovu nezavisnost kao što je navedeno u čl. 44-48. i čl. 50-52. ovog zakona;
6) uspostavi odgovarajuće politike i procedure za obavljanje zakonskih revizija, obuku zaposlenih, nadzor i kontrolu njihovih aktivnosti i organizaciju strukture radne dokumentacije kako je navedeno u članu 37. ovog zakona;
7) uspostavi interni sistem kontrole kvaliteta da bi se obezbedio kvalitet zakonske revizije. Sistem kontrole kvaliteta mora da obuhvati, kao minimum, politike i procedure opisane u tački 6) ovog člana. U slučaju društva za reviziju, odgovornost za interni sistem kontrole kvaliteta je na licu koje je kvalifikovano kao licencirani ovlašćeni revizor;
8) koristi odgovarajuće sisteme, resurse i procedure da bi se obezbedio kontinuitet i redovnost u obavljanju njihovih aktivnosti u zakonskoj reviziji;
9) uspostavi odgovarajuće i delotvorne organizacione procedure za rešavanje i evidentiranje incidenata koji imaju ili mogu imati ozbiljne posledice po integritet aktivnosti društva u obavljanju zakonske revizije;
10) donese odgovarajuće politike u oblasti naknada za rad, uključujući politike za raspodelu dobiti, kojima se predviđaju dovoljni radni podsticaji zaposlenima da bi se obezbedio kvalitet revizije. Iznos prihoda koji društvo za reviziju ostvari iz pružanja nerevizorskih usluga subjektu revizije ne predstavlja sastavni deo provere rada i naknade za rad lica koje u njoj učestvuje ili je u mogućnosti da utiče na obavljanje revizije;
11) prati i proverava adekvatnost i delotvornost svojih internih sistema kontrole kvaliteta i aranžmana uspostavljenih u skladu sa ovom zakonom i da preduzima odgovarajuće mere radi otklanjanja eventualnih nedostataka. Pored toga, dužno je da obavlja godišnju proveru internih sistema kontrole kvaliteta iz tačke 7) ovog člana i da vodi evidenciju o rezultatima te provere i o predloženim merama za izmenu internog sistema kontrole kvaliteta;
12) uspostavi odgovarajuće i delotvorne organizacione i poslovne procedure za prijavljivanje eventualnih povreda odredaba ovog zakona i MSR, od strane zaposlenih u društvu za reviziju;
13) uspostavi politike, kontrole i postupke za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Angažovanje spoljnih saradnika za funkcije revizije iz stava 1. tačka 4) ovog člana ne utiče na odgovornost društva za reviziju prema subjektu revizije.
Društvo za reviziju je dužno da uzme u razmatranje obim i složenost sopstvenih aktivnosti u ispunjavanju zahteva propisanih stavom 1. ovog člana.
Društvo za reviziju mora biti u stanju da dokaže nadležnom organu da su politike i procedure utvrđene radi ispunjavanja zahteva, primerene obimu i složenosti aktivnosti tog društva.
Organizacija rada na zakonskoj reviziji
Zakonsku reviziju obavlja društvo za reviziju.
Društvo za reviziju imenuje najmanje jednog ključnog revizorskog partnera.
Društvo za reviziju je dužno da obezbedi ključnom revizorskom partneru dovoljno resursa i osoblje koje ima neophodne kompetencije i sposobnost za adekvatno obavljanje njihovih dužnosti.
Kada društvo za reviziju bira ključnog revizorskog partnera ili partnere u svrhu imenovanja, glavni kriterijumi za izbor moraju biti potreba obezbeđenja kvaliteta revizije, nezavisnost i kompetentnost.
Ključni revizorski partner aktivno učestvuje u obavljanju zakonske revizije.
Prilikom obavljanja zakonske revizije, ključni revizorski partner dužan je da posveti dovoljno vremena zakonskoj reviziji i dužan je da opredeli dovoljno resursa koji će mu omogućiti da svoje poslove obavlja u skladu sa ovim zakonom.
Društvo za reviziju dužno je da vodi evidencije o svakoj povredi odredaba ovog zakona o eventualno nastalim posledicama takvog ponašanja i merama koje su preduzete radi otklanjanja tih posledica i ispravljanja internog sistema kontrole kvaliteta.
Društvo za reviziju je dužno da pripremi godišnji izveštaj koji sadrži pregled preduzetih mera i da taj izveštaj prosledi zaposlenima.
Kada društvo za reviziju traži savete od spoljnih eksperata, dužno je da dokumentuje upućene zahteve i dobijene savete.
Društvo za reviziju dužno je da vodi evidenciju o svakom klijentu koja obuhvata sledeće podatke:
1) naziv, adresu i mesto poslovanja;
2) naziv ključnih revizorskih partnera;
3) naknade naplaćene za zakonsku reviziju;
4) naknade naplaćene za druge usluge u svakoj finansijskoj godini.
Društvo za reviziju dužno je da otvori revizorski dosije za svaku zakonsku reviziju, koji obuhvata radnu dokumentaciju u smislu člana 37. ovog zakona i kao minimum obezbedi podatke saglasno članu 52. ovog zakona.
Revizorski dosije se zatvara u roku od 60 dana od dana potpisivanja revizorskog izveštaja iz člana 39. ovog zakona.
Društvo za reviziju dužno je da vodi evidencije o eventualnim pisanim žalbama o obavljanju zakonskih revizija.
Društvo za reviziju je dužno da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štete prouzrokovane korisnicima izveštaja o reviziji usled grešaka ili propusta u vršenju profesionalne delatnosti revizora.
Obaveza zaključenja ugovora o osiguranju od odgovornosti iz stava 1. ovog člana, mora da bude ispunjena najkasnije dan pre početka obavljanja revizije finansijskih izveštaja.
Iznos najniže sume osiguranja na osnovu koje se plaća premija osiguranja za pojedinačni osigurani slučaj za svaku poslovnu godinu utvrđuje se kao veći iznos od sledećih iznosa:
1) od najviše cene za usluge revizije na osnovu pojedinačnog ugovora o reviziji zaključenog u prethodnoj godini pomnoženo sa 15;
2) od zbira cena za usluge revizije na osnovu svih ugovora o reviziji zaključenih u prethodnoj godini, pomnoženo sa 2,5.
Pojedinačni osigurani slučaj iz stava 3. ovog člana je šteta nastala u vezi sa izdatim revizorskim izveštajem.
Društvo za reviziju sa zaposlenim samo jednim licenciranim ovlašćenim revizorom, odnosno samostalni revizor dužni su da zaključe ugovor o saradnji u kojem sa drugim društvom za reviziju ili samostalnim revizorom ugovaraju da će u slučaju ako licencirani ovlašćeni revizor zaposlen u društvu za reviziju, odnosno samostalni revizor ne budu mogli zbog nesposobnosti za rad da ispune svoje obaveze iz ugovora o reviziji, to uraditi drugo društvo za reviziju ili samostalni revizor u skladu sa ovim zakonom.
Primerak ugovora o saradnji, društvo za reviziju je obavezno da dostavi Komisiji.
Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužni su da u ugovoru o reviziji koji se zaključuje sa subjektom revizije kod kojeg se obavlja revizija predvide i bliže urede mogućnost ispunjenja obaveze iz ugovora o reviziji u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Društvo za reviziju koje obavlja reviziju društava od javnog interesa u smislu ovog zakona dužno je da u roku od četiri meseca od isteka kalendarske godine objavi na svojoj internet stranici i internet stranici Komore godišnji izveštaj o transparentnosti, koji mora biti dostupan na internet stanici najmanje pet godina od dana objavljivanja.
Društvo za reviziju može izmeniti godišnji izveštaj o transparentnosti i isti objaviti uz izveštaj koji se menja, uz navođenje da se radi o izmeni tog izveštaja i dužno je da o tome obavesti Komisiju i Komoru.
Godišnji izveštaj o transparentnosti sadrži najmanje sledeće:
1) opis pravne forme i strukture vlasništva društva za reviziju;
2) kada je društvo za reviziju član mreže:
(1) opis mreže, kao i njeno pravno i strukturno uređenje,
(2) naziv svakog društva za reviziju koje je član mreže,
(3) nazive država u kojima društvo za reviziju koje je član mreže ima dozvolu ili je registrovano za obavljanje revizije ili ima registrovano sedište, glavnu upravu ili glavno mesto poslovanja,
(4) ukupan prihod koji ostvare društva za reviziju koja su članovi mreže a koji je rezultat zakonske revizije godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja;
3) opis upravljačke strukture društva za reviziju;
4) opis internog sistema kontrole kvaliteta društva za reviziju, kao i izjavu uprave o njegovoj efikasnosti;
5) datum kada je izvršena poslednja provera kvaliteta rada društva za reviziju;
6) spisak društava od javnog interesa kod kojih je to društvo za reviziju tokom prethodne poslovne godine izvršilo zakonsku reviziju;
7) izjavu koja se odnosi na procedure i nezavisnost rada društva za reviziju, kojom se potvrđuje da je obavljen interni pregled poštovanja zahteva nezavisnosti;
8) izjavu o politici društva za reviziju u vezi sa kontinuiranim profesionalnim usavršavanjem licenciranih ovlašćenih revizora;
9) informacije o parametrima za utvrđivanje zarada ključnih revizorskih partnera;
10) opis politike društva za reviziju o rotaciji ključnih revizorskih partnera;
11) finansijske informacije i podatke o ukupnom prihodu od obavljanja:
(1) zakonske revizije društava od javnog interesa i društava koja pripadaju grupi društava čije je matično društvo od javnog interesa,
(2) zakonske revizije kod subjekata revizije koji nisu društva od javnog interesa,
(3) dodatnih usluga iz člana 43. ovog zakona kod subjekata revizije koji su bili predmet revizije koja je obavezna u skladu sa ovim zakonom,
(4) dodatnih usluga iz člana 43. ovog zakona kod ostalih subjekata revizije.
Lice ovlašćeno za zastupanje društva za reviziju potpisuje izveštaj o transparentnosti.
Podaci iz stava 3. tačka 2) ovog člana odnose se na članice mreže iz država članica.
Sadržina izveštaja koji se dostavlja Komori i Komisiji
Društva za reviziju, odnosno samostalni revizori dužni su da Komori i Komisiji, najmanje jednom godišnje, do kraja novembra tekuće godine za prethodni izveštajni period, dostave izveštaj sa podacima o:
1) imaocima akcija i udela u društvu za reviziju, kao i o sticanju i promeni vlasnika akcija, odnosno udela;
2) ulaganjima na osnovu kojih su društva za reviziju, odnosno samostalni revizori direktno ili indirektno stekli učešće u drugom pravnom licu;
3) promenama statuta ili osnivačkog akta;
4) načinu izračunavanja osiguranja iz člana 22. ovog zakona i polisi osiguranja;
5) zaposlenima;
6) spisku svih ugovora o reviziji finansijskih izveštaja, po vrstama revizije, koje su društva za reviziju, odnosno samostalni revizori zaključili sa obveznicima revizije u izveštajnom periodu, kao i spisku svih ugovora o reviziji finansijskih izveštaja koji su raskinuti uz odgovarajuće obrazloženje, nezavisno od toga koja je strana raskinula ugovor;
7) broju izveštaja o reviziji koje je potpisao svaki licencirani ovlašćeni revizor;
8) drugim informacijama koje su potrebne za planiranje i sprovođenje kontrole kvaliteta i drugih aktivnosti Komore i Komisije.
U godišnji izveštaj iz stava 1. ovog člana uključuju se svi podaci za period od 1. novembra prethodne godine do 31. oktobra tekuće godine.
Zakonska revizija je obavezna za redovne godišnje finansijske izveštaje velikih i srednjih pravnih lica razvrstanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, javnih društava u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala nezavisno od njihove veličine, kao i svih pravnih lica, odnosno preduzetnika čiji ukupan prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prelazi 4.400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Zakonska revizija konsolidovanih finansijskih izveštaja obavezna je za matična pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.
Za preračunavanje deviznog iznosa iz stava 1. ovog člana u dinarsku protivvrednost primenjuje se zvaničan srednji kurs dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, a koji važi poslednjeg dana poslovne godine za koju se sastavlja finansijski izveštaj.
Revizija finansijskih izveštaja pravnih lica i drugih subjekata koji nisu navedeni u st. 1. i 2. ovog člana jeste dobrovoljna revizija.
Način obavljanja revizije i obim zakonske revizije
Zakonska revizija obavlja se u skladu sa ovim zakonom, drugim zakonima koji uređuju obaveznu reviziju finansijskih izveštaja kod pojedinih pravnih lica, MSR i Kodeksom profesionalne etike revizora.
Zakonska revizija u smislu ovog zakona ne obuhvata detaljna uveravanja u pogledu buduće održivosti subjekta revizije ili u pogledu efikasnosti ili delotvornosti kojom organi upravljanja vode ili će voditi poslove subjekta revizije.
Profesionalna etika i profesionalni skepticizam
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori dužni su da postupaju u skladu sa principima profesionalne etike, koji, kao minimum, obuhvataju njihovu ulogu od javnog interesa, njihov integritet i objektivnost, profesionalnu stručnost i dužnu pažnju.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori treba da obezbede da kada obavljaju zakonsku reviziju održavaju profesionalni skepticizam tokom obavljanja revizije, sagledavajući mogućnosti netačnog prikazivanja materijalno značajnih stavki zbog činjenica ili ponašanja koje ukazuju na nepravilnosti, uključujući prevaru ili grešku, bez obzira na prethodno iskustvo licenciranog ovlašćenog revizora ili društva za reviziju u pogledu iskrenosti i integriteta rukovodstva subjekta revizije i lica zaduženih za upravljanje tim licem.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori treba da održavaju profesionalni skepticizam naročito kada se ispituje procena rukovodstva u pogledu fer vrednosti, obezvređenja imovine, rezervisanja i budućeg novčanog toka koji je relevantan za ocenu sposobnosti subjekta revizije da nastavi sa redovnim poslovanjem.
Prilikom obavljanja zakonske revizije, društvo za reviziju, licencirani ovlašćeni revizori i svako fizičko lice koje je u položaju da direktno ili indirektno utiče na rezultat zakonske revizije, moraju da budu nezavisni od subjekta revizije i da ne učestvuju u odlučivanju kod subjekta revizije.
Nezavisnost lica iz stava 1. ovog člana je neophodno obezbediti u periodu koji obuhvataju finansijski izveštaji koji su predmet revizije i u periodu tokom kojeg se obavlja zakonska revizija do izdavanja revizorskog izveštaja.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori preduzimaju sve razumne korake kako bi se obezbedilo da, prilikom obavljanja zakonske revizije, na njihovu nezavisnost ne utiče bilo kakav postojeći ili mogući sukob interesa, poslovni ili drugi direktni ili indirektni odnos. To se odnosi i na njihovu mrežu, rukovodioce, revizore, zaposlene, druga fizička lica čije se usluge stavljaju na raspolaganje ili pod kontrolu društvu za reviziju ili licenciranom ovlašćenom revizoru ili drugom licu koje je po osnovu kontrole direktno ili indirektno povezano sa licenciranim ovlašćenim revizorom ili društvom za reviziju.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori ne mogu obavljati zakonsku reviziju ako postoji pretnja: pregleda sopstvenog rada, ličnog interesa, zagovaranja, bliskosti ili zastrašivanja koje je uzrokovano finansijskim, ličnim, poslovnim odnosima, odnosima po osnovu zaposlenja ili drugim odnosima između društva za reviziju, licenciranog ovlašćenog revizora, njegove mreže i bilo kog fizičkog lica koje je u položaju da utiče na rezultat zakonske revizije i subjekta revizije.
Društvo za reviziju, licencirani ovlašćeni revizor, njihovi ključni partneri u reviziji, njihovi zaposleni i svako drugo fizičko lice čije se usluge stavljaju na raspolaganje ili su pod kontrolom tog društva za reviziju i licenciranog ovlašćenog revizora, a koje je direktno uključeno u aktivnosti zakonske revizije, i lica koja su blisko povezana s njima ne mogu da imaju udeo, niti da imaju materijalnog interesa ili direktne koristi u bilo kom subjektu revizije u okviru njihovih aktivnosti u zakonskoj reviziji, niti da učestvuju u eventualnim transakcijama u bilo kakvom finansijskom instrumentu koji je taj subjekt izdao, garantovao ili na drugi način podržao, osim udela koji su u indirektnom vlasništvu kroz institucije kolektivnog diversifikovanog investiranja, uključujući i fondove kojima se upravlja, kao što su penzijski fondovi i životno osiguranje.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori su u obavezi da u revizorskim radnim papirima dokumentuju sve značajne pretnje po nezavisnost, kao i primenjene mere zaštite kako bi se ove pretnje ublažile.
Ako za vreme perioda obuhvaćenog finansijskim izveštajima subjekt revizije bude stečen ili se spoji ili stekne drugi subjekt, društvo za reviziju treba da utvrdi identitet i proveri eventualne postojeće interese ili odnose iz nedavne prošlosti, uključujući eventualne nerevizorske usluge pružene tom licu koji bi, uzevši u obzir raspoložive zaštitne mehanizme, mogli da dovedu u pitanje nezavisnost društva za reviziju i licenciranog ovlašćenog revizora i njegovu sposobnost da nastavi sa zakonskom revizijom posle datuma stupanja na snagu spajanja ili sticanja kod subjekta revizije.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori dužni su da najkasnije u roku od tri meseca od dana nastupanja okolnosti iz stava 7. ovog člana preduzmu sve neophodne aktivnosti da bi se raskinuli eventualni interesi ili odnosi koji bi doveli u pitanje njihovu nezavisnost i, po potrebi, da utvrde zaštitne mehanizme radi smanjivanja svake pretnje njihovoj nezavisnosti koja proističe iz ranijih i postojećih interesa ili odnosa.
Priprema za zakonsku reviziju i procena pretnji po nezavisnost
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori, pre prihvatanja ili nastavljanja angažmana na zakonskoj reviziji, treba da procene i dokumentuju sledeće:
1) da li to lice ispunjava zahteve iz člana 29. ovog zakona;
2) da li postoje pretnje po nezavisnost tog lica u skladu sa članom 29. ovog zakona i zaštitni mehanizmi koji se koriste radi smanjenja tih pretnji;
3) da li to lice ima kompetentne zaposlene, vreme i resurse potrebne za obavljanje zakonske revizije na odgovarajući način;
4) da li, u slučaju društva za reviziju, ključni partner u reviziji ima licencu za obavljanje poslova zakonske revizije.
Lica koja neposredno obavljaju reviziju
Reviziju obavljaju licencirani ovlašćeni revizori, zaposleni u društvu za reviziju, odnosno samostalni revizor pod uslovom da su članovi Komore.
Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor mogu pojedine poslove u postupku revizije da povere i drugim licima koja su zaposlena u društvu za reviziju, odnosno kod preduzetnika - samostalnog revizora, a koja nemaju licencu za rad na poslovima revizije, pod uslovom da je njihov rad planiran i nadziran od strane licenciranog ovlašćenog revizora.
Reviziju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja društava od javnog interesa i konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja velikih grupa pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo, može da obavlja društvo za reviziju koje ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom zaposlena najmanje četiri licencirana ovlašćena revizora, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Subjekat revizije kod kojeg se vrši revizija, dužan je da zaključi ugovor o obavljanju zakonske revizije s društvom za reviziju najkasnije do 30. septembra poslovne godine na koju se revizija odnosi, na osnovu odluke skupštine ili drugog nadležnog organa utvrđenog opštim aktom tog subjekta o izboru društva za reviziju.
Rok iz stava 1. ovog člana može da bude produžen najkasnije do 30. novembra poslovne godine u slučaju revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana skupština, odnosno organ utvrđen opštim aktom subjekta revizije kod kojeg se vrši revizija, a koje finansijske izveštaje sastavlja sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske, bira društvo za reviziju i zaključuje ugovor o obavljanju zakonske revizije sa društvom za reviziju najkasnije tri meseca pre isteka tako određene poslovne godine na koju se revizija odnosi.
Zabranjuje se svaka ugovorna odredba kojom se ograničava izbor skupštine akcionara ili članova subjekta revizije iz stava 1. ovog člana na određene kategorije ili liste licenciranih ovlašćenih revizora ili društava za reviziju u pogledu imenovanja određenog licenciranog revizora ili društva za reviziju radi obavljanja zakonske revizije tog subjekta.
Međusobna prava i obaveze društva za reviziju i subjekta revizije kod kojeg se vrši revizija uređuju se ugovorom o reviziji.
Ugovor o reviziji mora biti zaključen u pisanom obliku.
Ugovor o reviziji mora biti posebno zaključen za svako angažovanje društva za reviziju.
Ugovor o reviziji, pored elemenata propisanih zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, mora da sadrži:
1) strukturu revizorskog tima;
2) podatke o planiranom broju sati za obavljanje revizije, po članovima revizorskog tima;
3) odredbu da revizorsko društvo po završetku revizije sastavlja obračun potrošenih sati po članovima revizorskog tima i ispostavlja konačni račun;
4) ukupnu cenu za uslugu revizije.
Društva za reviziju ne mogu ugovorene poslove da ustupaju drugim društvima za reviziju, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Ugovor o reviziji u toku obavljanja revizije ne može se raskinuti, sem ukoliko za to ne postoje opravdani razlozi.
Razlike u mišljenjima, koje se odnose na oblast računovodstva i revizije, subjekta revizije i društva za reviziju ne mogu se smatrati opravdanim razlogom za raskid ugovora u smislu stava 6. ovog člana.
Subjekat revizije i društvo za reviziju dužni su da obaveste Komisiju o raskidu ugovora iz stava 6. ovog člana i obustavljanju revizije, uz detaljno obrazloženje razloga koji su doveli do raskida.
Društvo za reviziju dužno je da pre zaključenja ugovora o obavljanju zakonske revizije, odnosno prilikom nastavka obavljanja zakonske revizije postupa u skladu sa zahtevima iz člana 29. ovog zakona.
U slučaju zakonske revizije društava od javnog interesa, raskid ugovora o reviziji, kad za to postoje opravdani razlozi, pred nadležnim sudom mogu pokrenuti:
1) najmanje 5% akcionara ili vlasnika udela u tom društvu;
2) organi nadležni za nadzor nad poslovanjem tog društva;
3) Komisija.
Ugovaranje zakonske revizije sa više društava za reviziju kod društva od javnog interesa
Nadzorno telo koje je ovlašćeno za nadzor poslovanja društava od javnog interesa, čije je poslovanje propisano posebnim zakonom, može društvu od javnog interesa u smislu člana 2. tačka 22) ovog zakona, propisati mogućnost ugovaranja zakonske revizije sa više međusobno nezavisnih društava za reviziju, i odrediti koje uslove treba da ispune društva za reviziju, kao i uslove za uređenje odnosa između društava za reviziju koja su izabrana za obavljanje zajedničke revizije.
Za potrebe obavljanja revizije iz specifičnih oblasti društvo za reviziju može angažovati stručna lica koja nisu licencirani ovlašćeni revizori.
Kada je u obavljanju revizije za pojedine specifične oblasti potrebno stručno mišljenje i ocena stručnih lica, međusobna prava i obaveze uređuju se ugovorom.
Angažovanje stručnih lica ne umanjuje odgovornost društva za reviziju prema subjektu revizije.
Obaveze pravnog lica kod kojeg se obavlja revizija
Subjekat revizije je dužan da društvu za reviziju stavi na raspolaganje svu potrebnu dokumentaciju, isprave i izveštaje, omogući pristup svim programima i elektronskim zapisima, uključujući štampani materijal i kopije na elektronskim medijima, kao i da pruži informacije o programima i sve informacije potrebne za obavljanje revizije.
Subjekat revizije iz stava 1. ovog člana dužan je da u radno vreme obezbedi društvu za reviziju pristup i korišćenje poslovnih prostorija za obavljanje revizije, kao i da stavi na raspolaganje odgovarajuću opremu i zaposlene.
Licencirani ovlašćeni revizor je odgovoran da kompletira celokupnu radnu dokumentaciju, na osnovu koje se izdaje revizorski izveštaj.
Radnu dokumentaciju koju prikuplja i priprema licencirani ovlašćeni revizor, društvo za reviziju čuva najmanje šest godina, počevši od poslovne godine na koju se revizija odnosi.
Radna dokumentacija, odnosno kopije dokumenata prikupljenih u toku revizije vlasništvo su društva za reviziju, poverljivog su karaktera i mogu se koristiti samo za potrebe revizije, u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, radna dokumentacija, odnosno dokumenti koriste se za potrebe provere kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora, kao i za potrebe nadzora, u skladu sa ovim zakonom.
Radna dokumentacija na osnovu koje se izrađuje revizorski izveštaj sastavlja se na srpskom jeziku.
Ukoliko revizorski softver nije na srpskom jeziku, dokumentovanje revizorske aktivnosti mora biti na srpskom jeziku.
Ako je licencirani ovlašćeni revizor, odnosno društvo za reviziju koje obavlja reviziju zamenjeno drugim licenciranim ovlašćenim revizorom, odnosno društvom za reviziju, prethodni licencirani ovlašćeni revizor, odnosno društvo za reviziju dužno je da novom licenciranom ovlašćenom revizoru, odnosno društvu za reviziju omogući pristup relevantnoj dokumentaciji koja se odnosi na subjekta revizije kod kojeg se obavlja revizija uključujući i relevantnu dokumentaciju koja se odnosi na poslednju obavljenu reviziju.
Ako društvo za reviziju prestane sa radom, radnu dokumentaciju su dužni da čuvaju akcionari, odnosno članovi društva za reviziju, a ako samostalni revizor prestane sa radom dužan je da radnu dokumentaciju dostavi na čuvanje Komisiji.
Društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori, dužni su da sve informacije, dokumenta, podatke, činjenice i dokumenta, kojima imaju pristup u toku vršenja zakonske revizije, čuvaju kao poverljive.
Poslovne tajne i informacije dužna su da čuvaju i druga lica koja rade ili su radila u društvu za reviziju i kojima su na bilo koji način dostupni poverljivi podaci iz stava 1. ovog člana.
Lica iz st. 1. i 2. ovog člana ne smeju da koriste podatke iz stava 1. ovog člana, niti smeju da omoguće njihovo korišćenje trećim licima.
Poslovne tajne čuvaju se u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim propisima nije drugačije uređeno.
Izuzetno od stava 1. ovog člana:
1) kada je društvo za reviziju zamenjeno drugim društvom za reviziju, prethodno društvo za reviziju dužno je da obezbedi novom društvu za reviziju pristup svim informacijama neophodnim za reviziju subjekta revizije;
2) kada društvo za reviziju sprovodi reviziju zavisnog pravnog lica čije je matično društvo osnovano u trećoj zemlji, društvo za reviziju, može da preda relevantnu dokumentaciju u vezi revizije grupnom revizoru iz treće zemlje, na njegov zahtev, ukoliko je takva dokumentacija neophodna za sprovođenje revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja matičnog društva. Dostavljanje dokumentacije mora biti u skladu sa članom 37. ovog zakona;
3) u slučaju kontrole kvaliteta, društvo za reviziju, odnosno licencirani ovlašćeni revizor dužni su da u smislu člana 79. ovog zakona omoguće pristup podacima neophodnim za sprovođenje kontrole kvaliteta i pravnih lica povezanih sa društvom za reviziju.
Društvo za reviziju dužno je da omogući uvid u podatke u slučaju primene propisa koji regulišu sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, u pretkrivičnim ili krivičnim postupcima, kao i kada njihovo dostavljanje pisanim putem zatraži sud u krivičnom ili pretkrivičnom postupku, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Društvo za reviziju je dužno da sastavi revizorski izveštaj o izvršenoj zakonskoj reviziji u skladu sa MSR i odredbama ovog zakona.
Revizorski izveštaj, kao minimum, mora da sadrži sledeće:
1) identifikacione podatke o subjektu revizije čiji su redovni godišnji finansijski izveštaji ili konsolidovani godišnji finansijski izveštaji predmet zakonske revizije;
2) naziv redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja ili konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja sa navođenjem datuma ili perioda koji je obuhvaćen finansijskim izveštajem ili konsolidovanim finansijskim izveštajem;
3) opis relevantnog zakonskog okvira koji je primenjen prilikom sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja ili konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja;
4) opis obima zakonske revizije i MSR u skladu sa kojim je izvršena zakonska revizija;
5) mišljenje licenciranog ovlašćenog revizora može biti pozitivno, mišljenje sa rezervom ili negativno i u njemu mora biti jasno navedeno da li redovni godišnji finansijski izveštaji ili konsolidovani godišnji finansijski izveštaji pružaju istinit i objektivan pregled finansijskog položaja pravnog lica u skladu sa relevantnim zakonskim okvirom, kao i da li su godišnji finansijski izveštaji u skladu sa posebnim propisima koji uređuju poslovanje pravnog lica, ako je to predviđeno tim propisima;
6) posebna upozorenja i probleme na koje licencirani ovlašćeni revizor želi da ukaže, ali bez izražavanja mišljenja sa rezervom;
7) mišljenje i izjavu rukovodstva o usklađenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju sa redovnim godišnjim finansijskim izveštajima za istu poslovnu godinu, da li su redovni godišnji finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i da li je licencirani revizor na osnovu znanja i dokaza koje je stekao tokom obavljanja zakonske revizije u subjektu revizije, utvrdio materijalno značenje pogrešne činjenice koje su sadržane u prezentaciji finansijskih izveštaja, uz opis prirode tih činjenica;
8) izjavu o potencijalnim materijalno značajnim sumnjama u vezi sa događajima ili okolnostima koje mogu dovesti u pitanje sposobnost subjekta revizije za nastavak poslovanja;
9) podatak o sedištu društva za reviziju.
Izuzetno od stava 2. tačka 5) ovog člana, licencirani ovlašćeni revizor se može uzdržati od izražavanja mišljenja na redovne godišnje finansijske izveštaje ili konsolidovane godišnje finansijske izveštaje, ako nema adekvatne i dovoljno prikupljene revizorske dokaze i omogućen pristup informacijama zahtevane od klijenta revizije.
U slučaju da je zakonsku reviziju društva od javnog interesa vršilo više društava za reviziju u skladu sa članom 34. ovog zakona, ona su dužna da se usaglase oko rezultata zakonske revizije i da, nakon toga, izdaju usaglašeni revizorski izveštaj sa mišljenjem. U slučaju da dođe do neslaganja, svako društvo za reviziju izdaje svoje mišljenje, a u posebnom dodatku revizorskog izveštaja navode razlog neslaganja. Navedeni razlozi neslaganja se dodatno obrazlažu Komisiji za reviziju tog društva.
Revizorski izveštaj mora potpisati ključni revizorski partner koji vrši zakonsku reviziju. U slučaju da je zakonsku reviziju, u subjektu revizije, u skladu sa članom 34. ovog zakona, vršilo više društava za reviziju u isto vreme, usaglašeni revizorski izveštaj moraju potpisati svi licencirani ovlašćeni revizori koji su, ispred svog društva za reviziju, vršili zakonsku reviziju.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, potpis licenciranog ovlašćenog revizora ne mora biti dostupan javnosti, ako bi obelodanjivanje tog podatka moglo prouzrokovati neposrednu i direktnu pretnju ličnoj sigurnosti tog licenciranog ovlašćenog revizora.
U slučaju iz stava 6. ovoga člana, društvo za reviziju je u obavezi da, pre izdavanja revizorskog izveštaja, obavesti Komisiju o imenu licenciranog ovlašćenog revizora i konkretnim razlozima koji postoje da ti podaci ne budu javno objavljeni i u isto vreme dostavi predmetni revizorski izveštaj sa potpisom licenciranog ovlašćenog revizora.
Revizorski izveštaj o izvršenoj zakonskoj reviziji mora biti u skladu sa odredbama stava 2. tač. 1)-7) ovog člana. Prilikom izveštavanja o usklađenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju sa redovnim godišnjim finansijskim izveštajima za istu poslovnu godinu u smislu stava 2. tačka 7) ovoga člana, društvo za reviziju uzima u obzir konsolidovane godišnje finansijske izveštaje i konsolidovane godišnje izveštaje o poslovanju subjekta revizije. Ako su redovni godišnji finansijski izveštaji matičnog društva priloženi uz konsolidovane godišnje finansijske izveštaje, revizorski izveštaji se mogu objediniti.
Mišljenje licenciranog ovlašćenog revizora iz stava 2. tačka 5) ovog člana, odnosi se na finansijske izveštaje u celini.
Ključna revizorska pitanja u smislu MSR primenjuju se na zakonsku reviziju javnih društava u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.
Revizorski izveštaj se sastavlja i objavljuje, na srpskom jeziku.
Uz revizorski izveštaj prilažu se redovni godišnji finansijski izveštaji ili konsolidovani godišnji finansijski izveštaji koji su bili predmet zakonske revizije.
Dodatni izveštaj Komisiji za reviziju
Društva za reviziju koja obavljaju reviziju društva od javnog interesa dužna su da predaju dodatni izveštaj Komisiji za reviziju subjekta revizije, u roku za dostavljanje revizorskog izveštaja u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo. U slučaju da subjekat revizije nema Komisiju za reviziju, dodatni izveštaj se predaje organu sa ekvivalentnom funkcijom u istom društvu.
Dodatni izveštaj Komisiji za reviziju treba da bude u pisanoj formi, da objasni rezultat zakonske revizije i da sadrži minimum sledeće:
1) izjavu o nezavisnosti u skladu sa članom 29. ovog zakona;
2) ime ključnog revizorskog partnera;
3) u slučaju kada društvo za reviziju angažuje licenciranog ovlašćenog revizora ili društvo za reviziju, koji nisu deo mreže ili eksternog stručnog lica za obavljanje određenih aktivnosti tokom revizije, takva činjenica mora biti obelodanjena u dodatnom izveštaju, kao i potvrda o njihovoj nezavisnosti;
4) prirodu, učestalost i obim komunikacije sa Komisijom za reviziju, ili organom koji obavlja ekvivalentnu funkciju u subjektu revizije, upravnim ili nadzornim odborom subjekta revizije, uključujući datume sastanaka sa navedenim organima;
5) opis obima i perioda u kome je izvršena revizija;
6) kada je više društava za reviziju angažovano, opis podele zadataka između tih društava za reviziju;
7) opis korišćene metodologije, uključujući opise pozicija bilansa stanja koje su bile potvrđene kroz izabrani uzorak, uključujući objašnjenja identifikovanih značajnih razlika u primenjenoj metodologiji, u odnosu na metodologiju prethodne godine. Ovo se odnosi i na slučajeve ako je revizija prethodne godine izvršena od strane drugog društva za reviziju;
8) obelodanjivanje:
(1) kvantitativnih iznosa materijalnosti primenjenih u postupku revizije redovnih godišnjih finansijskih izveštaja,
(2) iznosa materijalnosti za pojedinačne klase transakcija, računa ili obelodanjivanja,
(3) kvalitativnih faktora razmatranih prilikom definisanja nivoa materijalnosti;
9) objašnjenje procena vezanih za događaje ili uslove identifikovane tokom revizije, a koji mogu izazvati značajnu sumnju u mogućnost nastavka poslovanja subjekta revizije. Ovo objašnjenje treba da sadrži pregled svih garancija, pisma o uveravanju, državnih intervencija i drugih mera podrške koje su bile uzete u razmatranje kada se radila procena o mogućnosti nastavka poslovanja;
10) značajne nedostatke subjekta revizije, ili u slučaju konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, značajne nedostatke sistema internih kontrola i/ili računovodstvenog sistema matičnog društva. Za svaki značajni nedostatak treba da bude konstantovano da li je nedostatak otklonjen od strane rukovodstva subjekta revizije;
11) značajne stavke u vezi sa neusaglašenošću sa zakonskom i internom regulativom subjekta revizije, identifikovane tokom obavljanja revizije, koje mogu biti značajne informacije za Komisiju za reviziju da ispuni svoje zadatke;
12) procenu korišćenih metoda za procenjivanje različitih pozicija u okviru pojedinačnih ili konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja;
13) u slučaju zakonske revizije konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, obelodanjivanje obima konsolidacije i odabranih kriterijuma koji su korišćeni za definisanje navedenog obima konsolidacije, kao i da li su navedeni kriterijumi u skladu sa okvirom za finansijsko izveštavanje;
14) napomenu da li su sva objašnjenja i dokumentacija dostavljeni od subjekta revizije;
15) da li su postojali značajni problemi u toku obavljanja revizije i činjenice koje bi bile dodatno korisne Komisiji za reviziju.
Revizija konsolidovanih finansijskih izveštaja
Ključni revizorski partner kao revizor grupe odgovoran je za obavljanje revizije konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja.
Licencirani ovlašćeni revizor, kao revizor grupe, dužan je da pripremi izveštaj o reviziji konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja u skladu sa članom 39. ovog zakona.
Mišljenje o usklađenosti izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima za istu poslovnu godinu u smislu ovog člana, izdaje se na osnovu konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju i konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja.
Licencirani ovlašćeni revizor kao revizor grupe je dužan da dokumentuje rezultate svog rada obavljenog tokom revizije konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, kao i da priprema radnu dokumentaciju u skladu sa članom 37. ovog zakona.
Za potrebe revizije konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja revizor grupe može da koristi rezultate rada vezane za reviziju godišnjih finansijskih izveštaja ili konsolidovanih izveštajnih paketa zavisnih pravnih lica grupe, od:
1) drugih angažovanih društava za reviziju;
2) društava za reviziju koja su povezana u mreži sa revizorom grupe;
3) društava za reviziju države članice;
4) licenciranog ovlašćenog revizora iz države članice;
5) društva za reviziju iz treće zemlje;
6) licenciranog ovlašćenog revizora iz treće zemlje.
Revizorski izveštaji redovnih godišnjih finansijskih izveštaja matičnog pravnog lica mogu se spojiti sa revizorskim izveštajem konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja grupe. Uz revizorski izveštaj prilažu se redovni godišnji finansijski izveštaji matičnog pravnog lica i konsolidovani godišnji finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije.
Revizor grupe, sa licima iz stava 5. ovog člana, ugovorom, odnosno izjavom ili potvrdom definiše obavezu dostavljanja radne dokumentacije vezane za reviziju zavisnih pravnih lica grupe, a radi pregleda i uveravanja o kvalitetu radne dokumentacije i oslanjanja na njihov rad osim ako napred navedenu reviziju obavljaju revizori iz mreže kojoj pripada i revizor grupe.
Revizor grupe sprovodi sledeće aktivnosti vezane za rad zavisnih pravnih lica iz stava 5. ovog člana, u vezi sa revizijom konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja grupe:
1) procenjuje njihov rad;
2) dokumentuje prirodu, vreme i obim njihovog sprovedenog posla;
3) dokumentuje pregled prikupljene radne dokumentacije od strane ovih lica za potrebe revizije konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja.
U slučaju da revizor grupe ne može da izvrši pregled iz st. 4. i 5. ovog člana, za potrebe kvalitetne revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja, dužan je da sprovede dodatne aktivnosti vezane za reviziju finansijskih izveštaja ili izveštajnih paketa zavisnih pravnih lica, direktno ili angažovanjem lica iz stava 5. ovog člana. Revizor grupe je dužan da obavesti Komisiju o sprovođenju dodatnih procedura.
Ako reviziju finansijskih izveštaja zavisnog pravnog lica u okviru ekonomske celine koju čine matična i zavisna pravna lica, obavlja licencirani revizor ili društvo za reviziju države članice, odnosno treće zemlje, ključni revizorski partner kao revizor grupe je odgovoran za dostavljanje dokumentacije o radu licenciranog revizora ili društva za reviziju treće zemlje za potrebe kontrole kvaliteta i nadzora u skladu sa ovim zakonom.
U cilju obezbeđenja dostavljanja dokumentacije iz stava 4. ovog člana, revizor grupe treba da zatraži kopije takve dokumentacije ili da se dogovori sa licenciranim revizorima ili društvima za reviziju treće zemlje o pristupu toj dokumentaciji, odnosno da preduzme neke druge odgovarajuće mere.
Ako postoje pravna ili druga ograničenja koja proizlaze iz nacionalnog zakonodavstva države članice, odnosno treće zemlje za dostavu radne dokumentacije o obavljenoj reviziji revizora te zemlje, ključni revizorski partner kao revizor grupe dužan je da u svojoj radnoj dokumentaciji o obavljenoj reviziji konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja navede dokaze o svim preduzetim neophodnim merama radi njene dostave, kao i dokaze o postojanju navedenih pravnih i drugih ograničenja.
Za obavljenu reviziju plaća se naknada.
Iznos naknade određuje se ugovorom.
Društvo za reviziju ili samostalni licencirani revizor treba da utvrde naknade za reviziju u skladu sa zahtevanim poslom, vremenom, potrebnim resursima za obavljanje revizije i ostalim predvidljivim troškovima obavljanja revizije.
Iznos naknade za reviziju iz stava 1. ovog člana:
1) ne može zavisiti i ne može da bude povezan sa pružanjem dodatnih usluga subjektu revizije;
2) ne može biti uslovljen ostvarenjem bilo kojeg potencijalnog događaja vezanog za reviziju, koji može da zahteva naknadu koja bi bila vezana za ishod ili rezultat transakcije ili rezultat obavljenog rada.
Dodatne usluge uz obavljanje revizije
Društvo za reviziju može, pored revizije, u okviru svoje registrovane delatnosti da obavlja i usluge iz oblasti finansija i računovodstva, usluge finansijskih analiza i kontrola, usluge poreskog i drugih vrsta poslovnog savetovanja, usluge procene vrednosti kapitala, imovine i obaveza, usluge sudskog veštačenja, usluge izrade i ekonomske ocene investicionih projekata i druge srodne usluge, osim ako posebnim propisom nije drukčije uređeno.
Licencirani ovlašćeni revizor ne može da obavlja reviziju kod pravnog lica:
1) u kojem je vlasnik udela ili akcija ili ima značajan finansijski uticaj kod subjekta revizije ili ima značajan interes u povezanom pravnom licu subjekta revizije;
2) u kojem je direktor, odnosno član organa upravljanja ili nadzora, prokurist i punomoćnik subjekta revizije ili pravnog lica koje poseduje značajan interes u povezanom pravnom licu subjekta revizije;
3) u kojem je direktor, odnosno član organa upravljanja ili nadzora ili prokurist njegov krvni srodnik u pravoj liniji, krvni srodnik u pobočnoj liniji zaključno sa trećim stepenom srodstva i supružnik;
4) u kojem je pružalo usluge iz člana 45. stav 1. tačka 3) ovog zakona;
5) ukoliko nastupe druge okolnosti koje mogu da utiču na nezavisnost licenciranog ovlašćenog revizora.
Zabrana obavljanja usluga navedenih u stavu 1. ovog člana se odnose i na licencirane ovlašćene revizore koji obavljaju reviziju konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja kod subjekta revizije.
Zabrane iz stava 1. odnose se na godinu za koju se obavlja revizija, kao i na godinu u kojoj se obavlja revizija.
Licencirani ovlašćeni revizor ne može da traži niti da prima novčane i nenovčane poklone ili usluge od subjekta revizije kod koga obavlja reviziju ili drugog pravnog, odnosno fizičkog lica koje je u vezi sa tim subjektom revizije, osim ako bi objektivna, razumna i obaveštena treća strana njihovu vrednost ocenila neznatnom i zanemarljivom.
Zabrane iz st. 1. i 4. ovog člana odnose se i na članove revizorskog tima i druga lica koja nisu licencirani ovlašćeni revizori, a učestvuju u reviziji.
Zabrana za društvo za reviziju
Društvo za reviziju ne može da obavlja reviziju kod subjekta revizije:
1) u kojem ima udele ili akcije, ili udele i akcije u povezanom pravnom licu sa subjektom revizije;
2) koje je vlasnik udela ili akcija društva za reviziju;
3) ako je društvo za reviziju, odnosno bilo koja organizaciona jedinica u mreži kojoj pripada, odnosno povezano lice sa društvom za reviziju pružalo pravnom licu u godini za koju se obavlja revizija, kao i u godini u kojoj se obavlja revizija sledeće usluge:
(1) pripremu i vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja,
(2) procenu vrednosti kapitala, imovine i/ili obaveza koja će biti reflektovana u finansijskim izveštajima, odnosno u kojima postoji očigledan sukob interesa,
(3) zastupanje u sudskim postupcima u vezi sa poreskim predmetima,
(4) obračun poreza i podnošenje poreskih prijava za fizička lica rukovodioce u sektoru finansija u privrednom društvu,
(5) savete u vezi sa računovodstvenim knjiženjem poreskih obaveza,
(6) dizajniranje sistema interne revizije i interne kontrole kao i njihovo sprovođenje,
(7) dizajniranje i primenu informacionih sistema u računovodstvenoj oblasti,
(8) aktuarske usluge,
(9) druge usluge koje bi, u konkretnim okolnostima, mogle da ugroze nezavisnost licenciranog ovlašćenog revizora ili društva za reviziju i/ili da utiču na vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima;
4) ako je povezano sa pravnim licem na drugi način, tako da takva povezanost može da utiče na nezavisnost i nepristrasnost obavljanja revizije.
Zabrana obavljanja usluga iz stava 1. ovog člana se odnosi i na društva za reviziju koja obavljaju reviziju konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja kod subjekta revizije.
Društvo za reviziju ne može da traži niti da prima novčane i nenovčane darove ili usluge od subjekta revizije kod koga obavlja reviziju ili drugog pravnog, odnosno fizičkog lica koje je u vezi sa tim subjektom revizije, osim ako bi objektivna, razumna i obaveštena treća strana njihovu vrednost ocenila neznatnom i zanemarljivom.
U slučaju statusne promene subjekta revizije čiji su finansijski izveštaji predmet revizije, društvo za reviziju je dužno da proveri da li postoje moguće pretnje po njegovu nezavisnost, odnosno nezavisnost licenciranog ovlašćenog revizora u smislu čl. 29. i 30. ovog zakona i da najkasnije u roku od tri meseca od nastale statusne promene raskine poslovne odnose koji mogu uticati na njihovu nezavisnost.
Obaveštavanje od strane revizora i drugih lica koja obavljaju reviziju
Licencirani ovlašćeni revizor je dužan da bez odlaganja obavesti društvo za reviziju kod kojeg je zaposlen o nastupanju okolnosti iz člana 44. ovog zakona.
Članovi revizorskog tima i druga lica koja nisu licencirani ovlašćeni revizori, a učestvuju u reviziji dužni su da bez odlaganja obaveste društvo za reviziju kod kojeg su zaposleni o nastupanju okolnosti iz člana 44. ovog zakona.
Obaveštavanje od strane društva za reviziju
Akcionar, odnosno član društva za reviziju dužan je da bez odlaganja obavesti društvo za reviziju o nastupanju okolnosti iz člana 45. ovog zakona.
Vlasnici, odnosno akcionari društva za reviziju, kao i direktor, odnosno članovi organa upravljanja i nadzora tog društva ili povezanog lica ne smeju da utiču na obavljanje revizije i izražavanje revizorskog mišljenja i time ugroze nezavisnost i objektivnost licenciranog ovlašćenog revizora koji obavlja reviziju.
Društvo za reviziju u kojem se broj licenciranih ovlašćenih revizora smanji ispod broja propisanog ovim zakonom, dužno je da o toj promeni obavesti Komoru i Komisiju u roku od osam dana od dana nastale promene.
Društvo za reviziju u kojem se u toku obavljanja revizije broj licenciranih ovlašćenih revizora smanji ispod broja propisanog članom 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona, odnosno članom 31. stav 3. ovog zakona dužno je da u roku od tri meseca obezbedi zakonom propisan broj licenciranih ovlašćenih revizora ili da prekine poslove revizije i o tome obavesti pravno lice kod kojeg se obavlja revizija, Komoru i Komisiju u roku od osam dana od dana nastanka promene, a pravno lice započetu reviziju poverava drugom društvu za reviziju.
U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, društvo za reviziju ne može da zaključuje nove ugovore o obavljanju revizije dok ponovo ne ispuni uslove iz člana 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona, odnosno člana 31. stav 3. ovog zakona i o tome obavesti Komoru i Komisiju.
Zamena društva za reviziju i revizora
Društvo za reviziju može da obavlja najviše 10 godina uzastopno reviziju kod istog društva od javnog interesa od početka obavljanja revizije, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Nakon isteka maksimalno dozvoljenog perioda iz stava 1. ovog člana društvo za reviziju ne može da obavlja reviziju kod istog društva od javnog interesa naredne četiri godine.
Društva za reviziju dužna su da najkasnije svake sedme godine od početka obavljanja revizije finansijskih izveštaja kod istog obveznika revizije izvrše zamenu licenciranog ovlašćenog revizora, potpisnika revizorskog izveštaja, odnosno ključnog revizorskog partnera.
Licencirani ovlašćeni revizor, odnosno ključni revizorski partner može ponovo da obavlja reviziju kod istog obveznika revizije tri godine od datuma potpisivanja poslednjeg revizorskog izveštaja za tog obveznika.
Ključni revizorski partner ili licencirani ovlašćeni revizor koji obavlja zakonsku reviziju u ime društva za reviziju kod subjekta revizije, pre isteka roka od najmanje jedne godine ili, u slučaju zakonske revizije društva od javnog interesa, roka od najmanje dve godine od kada je prestao da obavlja poslove licenciranog ovlašćenog revizora ili ključnog partnera u reviziji u vezi sa angažmanom na reviziji:
1) ne može da zauzme ključni položaj na izvršnim rukovodećim pozicijama kod subjekta revizije;
2) ne može da postane član Komisije za reviziju odnosno, ako takav odbor ne postoji, član tela koje obavlja funkcije koje su ekvivalentne funkcijama Komisije za reviziju;
3) ne može da postane član nadzornog organa subjekta revizije.
Zabrana iz stava 1. ovog člana odnosi se i na članove revizorskog tima i druga lica koja nisu licencirani ovlašćeni revizori, a učestvovala su u reviziji u smislu člana 1. ovog člana i primenjuje se za period od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa u društvu za reviziju.
Izveštavanje i potvrđivanje nezavisnosti društva za reviziju
Društvo za reviziju dužno je da izveštava pravno lice kod kojeg obavlja reviziju, odnosno Komisiju za reviziju koju je pravno lice dužno da obrazuje u skladu sa članom 53. ovog zakona, o ključnim pitanjima koja proizlaze iz obavljanja revizije, a posebno, i o značajnim nedostacima interne kontrole u vezi sa procesom finansijskog izveštavanja.
Društvo za reviziju dužno je da pre zaključenja ugovora o obavljanju zakonske revizije, odnosno prilikom nastavka obavljanja zakonske revizije proceni i dokumentuje sledeće:
1) da li postoje pretnje po nezavisnost u skladu sa članom 29. ovog zakona, prema pravnom licu čiju reviziju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja obavlja i zaštitni mehanizmi protiv tih pretnji;
2) da li ima kompetentne zaposlene, vreme i resurse potrebne za obavljanje zakonske revizije;
3) da ključni revizorski partner ima licencu za obavljanje revizije izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Društvo za reviziju, koje obavlja reviziju kod društava od javnog interesa dužno je da jednom godišnje, u pisanom obliku, potvrdi svoju nezavisnost prema društvu čiju reviziju finansijskih izveštaja obavlja i obavesti Komisiju za reviziju iz člana 53. ovog zakona o dodatnim uslugama kod tog društva, kao i da raspravlja o mogućim pretnjama njegovoj nezavisnosti i zaštitnim mehanizmima protiv tih pretnji.
IV KOMISIJA ZA REVIZIJU U PRIVREDNOM DRUŠTVU I INTERNI REVIZOR
Obrazovanje i sastav Komisije za reviziju
Društva od javnog interesa dužna su da imaju Komisiju za reviziju (odbor za praćenje poslovanja).
Komisija za reviziju obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Komisiju za reviziju čine najmanje tri člana koji se imenuju u skladu sa zakonom iz stava 2. ovog člana.
Komisija za reviziju je ili zasebna komisija ili komisija upravnog, odnosno nadzornog organa subjekta revizije, a čine je neizvršni članovi upravnog organa i/ili članovi nadzornog organa subjekta revizije i/ili članovi koje postavlja skupština akcionara subjekta revizije ili, za subjekte bez akcionara, postavlja je ekvivalentan organ.
Najmanje jedan član Komisije za reviziju mora biti kompetentan za oblast računovodstva i/ili revizije.
Članovi komisije, kao celina, moraju biti kompetentni za delatnost u kojoj posluje subjekat revizije.
Većina članova Komisije za reviziju mora biti nezavisna od subjekta revizije. Predsedavajućeg Komisije za reviziju postavljaju članovi ili nadzorni organ subjekta revizije i nezavisan je od subjekta revizije. Predsedavajućeg Komisije za reviziju može da bira skupština akcionara subjekta revizije na godišnjem nivou.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, društva od javnog interesa koja u skladu sa posebnim propisima imaju tela sa nadležnostima Komisije za reviziju iz stava 2. ovog člana, nisu dužna da je obrazuju u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, društva od javnog interesa koja su zavisna društva, tj. članovi grupe društava koja na nivou grupe, imaju Komisiju za reviziju i koja nadležnosti iz stava 2. ovog člana obavljaju na nivou grupe, nisu dužna da je obrazuju u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Pravno lice poverava obavljanje poslova interne revizije licu koje ima sertifikat Komore o stečenom zvanju ovlašćeni interni revizor, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Zvanje ovlašćeni interni revizor može da stekne lice koje:
1) ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;
2) ima radno iskustvo na poslovima zakonske revizije ili interne revizije, u trajanju od tri godine, odnosno radno iskustvo u trajanju od pet godina na poslovima računovodstva;
3) ima položen ispit za sticanje ovog zvanja u skladu sa programom Komore;
4) nije osuđivano za krivična dela u smislu člana 5. ovog zakona.
Pod radnim iskustvom za polaganje ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor, smatra se iskustvo stečeno u radnom odnosu na neodređeno ili na određeno vreme.
Ovlašćeni interni revizor obavezan je da u cilju kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, pohađa stručne kurseve, seminare i predavanja u minimalnom trajanju koji je definisan programom kontinuiranog profesionalnog usavršavanja ovlašćenih internih revizora Komore.
Ovlašćeni interni revizor ne može biti član uprave, niti može obavljati druge poslove u društvu.
Komora je nezavisna profesionalna organizacija licenciranih ovlašćenih revizora zaposlenih u društvima za reviziju, društava za reviziju i samostalnih revizora, koja ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i statutom Komore.
Komora ima račun.
Sedište Komore je u Beogradu.
Komora može da ima ogranke u skladu sa statutom.
Komora se registruje u Agenciji za privredne registre, u skladu sa zakonom.
Članstvo u Komori obavezno je za društva za reviziju, samostalne revizore i licencirane ovlašćene revizore zaposlene u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora.
Društvo za reviziju i samostalni revizor stiču članstvo u Komori danom upisa u Registar društava za reviziju i samostalnih revizora.
Licencirani ovlašćeni revizor stiče članstvo u Komori danom upisa u Registar licenciranih ovlašćenih revizora.
Društvu za reviziju i samostalnom revizoru prestaje članstvo u Komori danom podnošenja zahteva za brisanje iz registra iz stava 2. ovog člana, kao i u drugim slučajevima u skladu sa ovim zakonom i statutom Komore.
Licenciranom ovlašćenom revizoru prestaje članstvo u Komori danom brisanja iz registra iz stava 3. ovog člana, kao i u drugim slučajevima u skladu sa ovim zakonom.
Komora obavlja sledeće poslove kao javna ovlašćenja:
1) donosi i sprovodi program ispita za sticanje zvanja ovlašćeni revizor, organizuje ispite za sticanje zvanja ovlašćeni revizor i izdaje sertifikat za zvanje ovlašćeni revizor;
2) uređuje bliže uslove i postupak za oslobađanje polaganja ispita iz člana 9. ovog zakona;
3) donosi program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja i organizuje stručno usavršavanje licenciranih ovlašćenih revizora;
4) propisuje minimum radne dokumentacije koja čini sadržaj metodologije rada;
5) vodi Registar licenciranih ovlašćenih revizora;
6) vodi Registar društava za reviziju i samostalnih revizora;
7) vodi Registar izrečenih mera;
8) utvrđuje visinu članarine za članove Komore;
9) utvrđuje iznos nadoknade za upis u registre Komore, nadoknade za ispite koje sprovodi Komora, nadoknade za izdavanje izvoda iz registara, uverenja i potvrda o evidencijama koje Komora vodi, kao i ostale nadoknade propisane zakonom i opštim aktima Komore;
10) sprovodi istražne, disciplinske i druge postupke u skladu sa statutom i opštim aktima Komore.
Poslove iz stava 1. ovog člana Komora obavlja kao poverene poslove.
Akta iz stava 1. tač. 1)-4) i tač. 8) i 9) ovog člana donose se uz prethodnu saglasnost Ministarstva, koje pre davanja saglasnosti pribavlja mišljenje Komisije.
Pored poslova iz člana 57. ovog zakona, Komora obavlja i sledeće poslove:
1) utvrđuje primenu Kodeksa profesionalne etike revizora;
2) prati primenu MSR;
3) donosi i sprovodi program ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor, organizuje ispite za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor i izdaje sertifikat za zvanje ovlašćeni interni revizor;
4) donosi program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja i organizuje stručno usavršavanje ovlašćenih internih revizora;
5) stara se o ugledu članova Komore, odnosno o obavljanju poslova revizije u skladu sa Kodeksom profesionalne etike revizora;
6) pruža stručnu pomoć članovima Komore;
7) dostavlja Ministarstvu i Komisiji godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem revizora i godišnji izveštaj o radu;
8) sarađuje i pruža stručnu pomoć Ministarstvu i Komisiji u obavljanju poslova u skladu sa ovim zakonom;
9) sprovodi obuku i sertifikovanje za sticanje drugih zvanja u reviziji u skladu sa opštim aktima Komore;
10) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim i drugim zakonima i statutom.
Komora je dužna da čuva kao poverljive sve podatke, činjenice i okolnosti koje je pribavila u obavljanju poslova u skladu sa odredbama ovog zakona.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na članove organa Komore, zaposlene i bivše zaposlene u Komori, odnosno na druga lica kojima su prilikom rada u Komori bili dostupni poverljivi podaci.
Poslovne tajne čuvaju se u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Komora stiče sredstva za rad od:
1) članarine koju plaćaju članovi Komore;
2) nadoknade za upis u registre Komore;
3) drugih izvora, u skladu sa zakonom i aktima Komore.
Sredstva Komore vode se na računu Komore.
Za raspolaganje sredstvima Komore odgovorno je lice koje je ovlašćeno aktima Komore.
Komora odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom kojom raspolaže.
Statutom Komore bliže se uređuju: poslovi koje Komora obavlja u okviru zakonskih ovlašćenja; način obavljanja poslova Komore; unutrašnja organizacija i rad Komore; sastav, način i postupak izbora i nadležnost organa Komore; prava i dužnosti društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora kao članova Komore; kao i druga pitanja od značaja za rad i organizaciju Komore, u skladu sa ovim zakonom.
Na statut Komore u delu koji se odnosi na obavljanje javnih ovlašćenja iz člana 57. ovog zakona saglasnost daje Ministarstvo po prethodno pribavljenom mišljenju Komisije.
Komora je dužna da objavi Statut Komore u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Akti koje Komora donosi u skladu sa ovim zakonom objavljuju se na internet stranici Komore.
Organi Komore su:
1) Skupština;
2) Savet;
3) drugi organi Komore.
Nadležnost, trajanje mandata i način rada organa Komore utvrđuju se statutom.
Komora vodi:
1) Registar društava za reviziju i samostalnih revizora;
2) Registar licenciranih ovlašćenih revizora;
3) Registar izrečenih mera.
Komora je dužna da po prijemu rešenja iz člana 14. ovog zakona, bez odlaganja upiše društvo za reviziju, odnosno samostalnog revizora u registar iz stava 1. tačka 1) ovog člana.
Komora je dužna da po prijemu rešenja iz člana 7. ovog zakona bez odlaganja upiše licenciranog ovlašćenog revizora u registar iz stava 1. tačka 2) ovog člana.
Pravo da obavljaju reviziju, društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor i licencirani ovlašćeni revizor, stiču danom upisa u registre iz stava 1. tač. 1)-2) ovog člana.
Registri iz stava 1. ovog člana vode se na srpskom jeziku.
Registri iz stava 1. ovog člana redovno se ažuriraju i objavljuju na internet stranici Komore.
Registri iz stava 1. ovog člana su javne knjige.
Način vođenja registara iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Komora.
Komora može da vodi i druge registre u skladu sa zakonom, statutom ili opštim aktima.
Registar društava za reviziju i samostalnih revizora
Registar društava za reviziju i samostalnih revizora, kao minimum sadrži:
1) poslovno ime, adresu, matični broj, PIB i pravnu formu;
2) kontakt podatke i internet adresu;
3) adresu svake filijale i povezanog lica u zemlji i u inostranstvu;
4) ime i prezime i registarski broj svih licenciranih ovlašćenih revizora koji su zaposleni u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora;
5) podatke o osnivačima, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata;
6) podatke o direktoru, odnosno o članovima organa upravljanja, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata;
7) podatke o članstvu u mreži;
8) sve ostale registracije društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora kod nadležnih organa država članica i nadležnih organa trećih zemalja, uključujući naziv organa za registraciju i registarski broj ako postoji.
Društva za reviziju, odnosno samostalni revizori dužni su da obaveštavaju Komoru o promenama svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih su upisani u registar iz stava 1. ovog člana, u roku od osam dana od dana nastanka promena.
Podaci koji se dostavljaju Komori moraju da budu potpisani od strane lica ovlašćenog za zastupanje društva za reviziju, odnosno od strane samostalnog revizora.
Podaci koji se dostavljaju Komori, a koje dostavljaju revizorska društva država članica i revizorska društva trećih zemalja moraju da budu prevedeni na srpski jezik od strane ovlašćenog lica u skladu sa zakonom.
Revizorska društva trećih zemalja, koja su registrovana u skladu sa ovim zakonom, u registru iz stava 1. ovog člana moraju kao takva, posebno da budu označena.
Registracija revizorskog društva države članice
Revizorsko društvo države članice upisuje se u odgovarajući registar u smislu ovog zakona na osnovu podnetog zahtev za registraciju koji se podnosi Komori.
Uz zahtev za registraciju iz stava 1. ovog člana dužno je da dostavi i potvrdu nadležnog organa države članice u kojoj je registrovan, odnosno u kojoj je izdata dozvola za obavljanje zakonske revizije, koja ne može biti starija od tri meseca od dana podnošenja zahteva za registraciju.
Registrovano revizorsko društvo iz stava 1. ovog člana može da obavlja reviziju pod uslovom da ključni revizorski partner ima licencu za obavljanje revizije izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Uz zahtev se dostavljaju podaci i dokazi neophodni za upis u registar u skladu sa ovim zakonom.
Registar licenciranih ovlašćenih revizora
Registar licenciranih ovlašćenih revizora, kao minimum sadrži:
1) ime, prezime i registarski broj licence;
2) naziv, adresu, internet adresu i registarski broj društva za reviziju u kojem je licencirani ovlašćeni revizor zaposlen ili sa kojim je povezan kao partner ili na neki drugi način;
3) sve ostale registracije licenciranog ovlašćenog revizora kod nadležnih organa država članica i nadležnih organa trećih zemalja, uključujući naziv organa za registraciju i registarski broj ako postoji;
4) datum izdavanja, odnosno produženja licence.
Licencirani ovlašćeni revizor dužan je da obaveštava Komoru o promenama svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih je upisan u registar iz stava 1. ovog člana u roku od osam dana od dana nastanka promene.
Podaci koji se dostavljaju Komori moraju da budu potpisani od strane licenciranih ovlašćenih revizora.
Podaci koji se dostavljaju Komori, a koje dostavljaju revizori država članica i revizori trećih zemalja moraju da budu prevedeni na srpski jezik od strane ovlašćenog lica u skladu sa zakonom.
Revizori trećih zemalja, koji su registrovani u skladu sa ovim zakonom, u registru iz stava 1. ovog člana moraju kao takvi, posebno da budu označeni.
Registar izrečenih mera, kao minimum sadrži:
1) naziv pravnog lica, odnosno ime i prezime fizičkog lica kome je izrečena mera;
2) meru koja je izrečena;
3) broj i datum rešenja o izricanju mere.
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana naziv pravnog lica, odnosno ime fizičkog lica kome je izrečena mera ne mora biti objavljeno u registru iz stava 1. ovog člana:
1) kada sankcija izrečena fizičkom licu, pokaže da bi objavljivanje podataka o ličnosti bilo nesrazmerno;
2) ako bi se objavljivanjem ugrozila stabilnost finansijskih tržišta ili krivične istrage koje su u toku;
3) ako bi se objavljivanjem nanela nesrazmerna šteta institucijama ili pojedincima iz predmeta.
O izuzecima iz stava 2. ovog člana odlučuje Komisija.
Brisanje društava za reviziju i samostalnih revizora iz registra
Brisanje društava za reviziju i samostalnih revizora iz registra koji se vodi u skladu sa članom 65. stav 1. tačka 1) ovog zakona vrši se na osnovu rešenja Ministarstva o stavljanju van snage dozvole za obavljanje revizije, odnosno rešenja Komisije o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije, u skladu sa ovim zakonom.
Kad rešenje o stavljanju van snage dozvole za obavljanje revizije iz stava 1. ovog člana bude izvršno, Ministarstvo dostavlja primerak rešenja Komori, Komisiji i Agenciji za privredne registre.
Kad rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije iz stava 1. ovog člana bude izvršno, Komisija dostavlja primerak rešenja Ministarstvu, Komori i Agenciji za privredne registre.
Brisanje licenciranih ovlašćenih revizora iz registra
Brisanje licenciranih ovlašćenih revizora iz registra koji se vodi u skladu sa članom 65. stav 1. tačka 2) ovog zakona vrši se na osnovu rešenja Ministarstva o stavljanju rešenja o izdavanju licence van snage, odnosno rešenja Komisije o oduzimanju licence za obavljanje revizije, u skladu sa ovim zakonom.
Kad rešenje o stavljanju rešenja o izdavanju licence van snage, iz stava 1. ovog člana bude izvršno, Ministarstvo dostavlja primerak rešenja Komori i Komisiji.
Kad rešenje o oduzimanju licence za obavljanje revizije, iz stava 1. ovog člana bude izvršno, Komisija dostavlja primerak rešenja Ministarstvu i Komori.
Komora u slučaju smrti licenciranog ovlašćenog revizora po službenoj dužnosti briše iz registra tog licenciranog ovlašćenog revizora.
Komora po službenoj dužnosti briše iz registra licenciranog ovlašćenog revizora u roku od 30 dana od dana isteka perioda na koji je licenca izdata, ukoliko nije podnet zahtev za izdavanje licence.
Mere iz čl. 81. i 94. ovog zakona brišu se iz registra po isteku pet godina od dana donošenja rešenja o njihovom izricanju.
Izuzetno od stava 1. ovog člana mera oduzimanja dozvole društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru, kao i licence ovlašćenom revizoru za obavljanje revizije brišu se iz registra po isteku deset godina od dana donošenja rešenja o njihovom izricanju.
Komora je dužna da obaveštava javnost o svim pitanjima iz nadležnosti Komore.
Komora je dužna da obaveštava Ministarstvo i Komisiju o disciplinskim postupcima koji se vode protiv članova Komore pred nadležnim organima Komore.
Ako se u disciplinskim postupcima ustanovi da postoji sumnja da je izvršeno krivično delo, Komora je dužna da obavesti i nadležne pravosudne organe.
Komora je dužna da na zahtev organa iz st. 2. i 3. ovog člana dostavi potrebne podatke o činjenicama o kojima ima saznanje.
Nadzor nad zakonitošću rada i akata Komore, obavlja Ministarstvo.
Nadzor nad obavljanjem poslova iz člana 57. stav 1. ovog zakona, u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom, obavljaju Ministarstvo i Komisija.
U obavljanju nadzora iz st. 1. i 2. ovog člana Ministarstvo i Komisija, mogu da traže od Komore odgovarajuće izveštaje i podatke, odnosno mogu da izvrše neposredan uvid u rad Komore.
Komora je dužna da izveštaje i podatke iz stava 3. ovog člana dostavi Ministarstvu i Komisiji u roku od 30 dana od dana kada su podaci zatraženi, osim ako Ministarstvo, odnosno Komisija ne odrede kraći rok.
U obavljanju nadzora nad javnim ovlašćenjima Komore primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje državna uprava.
VI KONTROLA KVALITETA RADA DRUŠTAVA ZA REVIZIJU, SAMOSTALNIH REVIZORA I LICENCIRANIH OVLAŠĆENIH REVIZORA
Komisija obavlja kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora radi provere da li se pri obavljanju revizije postupa u skladu sa MSR i odredbama ovog zakona.
Kontrola i način obavljanja kontrole kvaliteta rada treba da bude srazmerna složenošću poslova koje obavlja društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor, što se dodatno uređuje opštim aktima Komisije.
Kontrola kvaliteta rada obavlja se na objektivan način i u postupku koji isključuje bilo kakav sukob interesa između lica koja obavljaju proveru kvaliteta rada i društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.
U postupku kontrole kvaliteta rada primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Radi obavljanja kontrole kvaliteta iz stava 1. ovog člana Komisija donosi metodologiju za proveru kvaliteta obavljenih revizija, proveru kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.
Kontrola kvaliteta rada društva za reviziju se obezbeđuje:
1) praćenjem, prikupljanjem i proverom izveštaja i obaveštenja koja Komisiji podnose društva za reviziju, samostalni revizori i licencirani ovlašćeni revizori, u skladu sa ovim zakonom;
2) obavljanjem pregleda poslovanja društava za reviziju i samostalnih revizora;
3) izricanjem mera u postupku kontrole kvaliteta, u skladu sa ovim zakonom.
Obavljanje pregleda poslovanja društava za reviziju i samostalnih revizora iz stava 1. tačka 2) ovog člana obuhvata:
1) pregled internog sistema kontrole kvaliteta;
2) proveru nezavisnosti licenciranog ovlašćenog revizora, samostalnog revizora i društva za reviziju u odnosu na subjekta revizije;
3) proveru usklađenosti postupaka revizije sa zakonom i MSR;
4) ocene kvaliteta u pogledu angažovanih resursa (sastav revizorskog tima i radni sati);
5) pregled obračunatih cena za usluge revizije;
6) neposrednu proveru kvaliteta rada licenciranog ovlašćenog revizora.
Pregledom internog sistema kontrole kvaliteta iz stava 2. tačka 1) ovog člana utvrđuje se da li društvo za reviziju i samostalni revizor ima uspostavljene odgovarajuće smernice i postupke za:
1) preuzimanje odgovornosti povezane sa kvalitetom obavljenog rada;
2) poštovanje etičkih zahteva;
3) uspostavljanje i održavanje odnosa sa obveznicima revizije finansijskih izveštaja, kao i sa korisnicima drugih usluga;
4) formiranje revizorskih timova;
5) obavljanje revizije u skladu sa zakonom i MSR;
6) obezbeđivanje da smernice i postupci povezani sa internim procedurama za kontrolu kvaliteta funkcionišu uspešno i da se poštuju u praksi.
Neposredna provera kvaliteta rada licenciranog ovlašćenog revizora iz stava 2. tačka 6) ovog člana obavlja se tako što se pregleda celokupna radna dokumentacija o obavljenoj reviziji kod najmanje jednog obveznika revizije.
Lica koja obavljaju kontrolu kvaliteta rada dužna su da obezbede potreban broj odabranih revizorskih dokumenata, odnosno uzoraka za testiranje, kako bi predmetna provera bila kvalitetna i sveobuhvatna, primenjujući MSR i zahteve vezane za nezavisnost njihovog rada, u skladu sa članom 29. ovog zakona.
Redovna kontrola kvaliteta rada društava za reviziju obavlja se u skladu sa godišnjim planom provere kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora koji donosi Komisija.
Na osnovu analize rizika Komisija obavlja redovnu kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju i samostalnih revizora najmanje jednom u šest godina, a kod društva za reviziju koje obavlja reviziju društava od javnog interesa najmanje jednom u tri godine.
Kontrola kvaliteta, iz stava 2. ovog člana, može se obavljati i češće, naročito u odnosu na društva za reviziju, odnosno samostalne revizore kojima su izricane mere u postupku kontrole, odnosno društva za reviziju kod kojih je procenjen visok stepen rizika na osnovu analize rizika iz stava 2. ovog člana.
Komisija je dužna da o kontroli kvaliteta rada društava za reviziju i samostalnih revizora, pisanim putem obavesti društvo za reviziju i samostalnog revizora pre početka kontrole.
Vanrednu kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju može da pokrene Komisija po dobijanju obaveštenja od Narodne banke Srbije, Komore, nadležnih sudova i drugih organa da postoji osnovana sumnja da društvo za reviziju ne obavlja reviziju u skladu sa ovim zakonom i MSR, odnosno ako ustanove propuste i nepravilnosti u revizorskim izveštajima i radu društava za reviziju.
Vanrednu kontrolu iz stava 5. ovog člana može da pokrene i Komisija ukoliko u okviru svojih nadležnosti uređenih zakonom, utvrdi da društvo za reviziju ne obavlja reviziju u skladu sa ovim zakonom i MSR, kao i na predlog akcionara i vlasnika udela.
Komisija propisuje procedure za prijem i postupanje po obaveštenjima iz st. 5. i 6. ovog člana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora obavljaju lica zaposlena u Komisiji na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom, licencirani ovlašćeni revizori sa najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima revizije.
Lica, koja obavljaju kontrolu kvaliteta rada iz stava 1. ovog člana, ne mogu obavljati kontrolu kvaliteta rada društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora kod kojih su najmanje tri godine pre početka kontrole kvaliteta rada imala učešća u vlasništvu, upravljanju, bila u radnom odnosu ili na drugi način bila povezana sa tim društvom za reviziju, odnosno samostalnim revizorom.
Lica, koja obavljaju kontrolu kvaliteta rada iz stava 1. ovog člana, dužna su da pre svake kontrole kvaliteta daju izjavu da ne postoji sukob interesa između njih i društva za reviziju, samostalnog revizora ili licenciranog ovlašćenog revizora koji su predmet kontrole kvaliteta rada.
Lica, koja obavljaju kontrolu kvaliteta rada iz stava 1. ovog člana, dužna su da završe dodatnu obuku prema programu koji utvrdi Komora.
Komisija može da angažuje eksperte u slučaju specifičnih zadataka ili revizija društava od javnog interesa sa visokim stepenom rizika kada je to neophodno za njihovo adekvatno ispunjenje. U takvom slučaju, eksperti ne mogu biti uključeni u donošenje odluka Komisije.
U slučaju angažovanja eksperta, Komisija treba da obezbedi da ne postoji sukob interesa između eksperta i licenciranog ovlašćenog revizora, odnosno subjekta revizije u smislu stava 3. ovog člana. Angažovani ekspert mora da potpiše izjavu o nepostojanju sukoba interesa u smislu stava 3. ovog člana i mora da ima najmanje sedam godina iskustva u reviziji finansijskih izveštaja, od čega minimum dve godine iskustva u reviziji društava od javnog interesa.
Obaveze društva za reviziju i samostalnog revizora u postupku kontrole
Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor, kod kojeg se obavlja kontrola kvaliteta rada, dužno je da omogući ovlašćenom licu Komisije pregled revizorskih izveštaja, radne dokumentacije, kao i druge dokumentacije na osnovu koje su revizorski izveštaji sastavljeni.
Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor, kod kojeg se obavlja kontrola kvaliteta rada, dužno je da, na zahtev ovlašćenog lica Komisije, omogući kontrolu kvaliteta rada u svom sedištu.
O obavljenoj kontroli kvaliteta rada sastavlja se zapisnik koji sadrži značajne nalaze i zaključke.
Zapisnik o kontroli kvaliteta rada društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora, dostavlja se društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru.
Jednom godišnje Komisija objavljuje ukupne rezultate provere kvaliteta rada društava za reviziju i samostalnih revizora na svojoj internet stranici.
Mere u postupku kontrole kvaliteta rada društava za reviziju i samostalnih revizora
Ako se u postupku kontrole kvaliteta rada utvrdi da društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i drugim pravilima revizorske struke, mogu se preduzeti sledeće mere:
1) naložiti otklanjanje utvrđenih nepravilnosti;
2) izrekne javna opomena;
3) uslovno oduzme dozvola za obavljanje revizije;
4) izda privremena zabrana u trajanju od najviše tri godine, kojom se zabranjuje društvu za reviziju i samostalnom revizoru da obavlja zakonsku reviziju;
5) izrekne privremena zabrana u trajanju od najviše tri godine kojom se zabranjuje osnivaču (članu) ili članu organa upravljanja društva za reviziju ili osnivaču (članu), odnosno članu organa upravljanja društva od javnog interesa da obavlja funkcije u društvu za reviziju, odnosno društvu od javnog interesa;
6) oduzme dozvola za obavljanje revizije;
7) izrekne novčana kazna.
Komisija rešenjem izriče mere iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 6) i 7) ovog člana.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
Rešenje o izricanju mere iz stava 2. ovog člana, Komisija dostavlja Komori, narednog dana od dana kada ovo rešenje postane izvršno.
Komora je dužna da rešenje o izricanju mere iz stava 2. ovog člana bez odlaganja upiše u Registar izrečenih mera.
Mere iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog zakona izriče sud u prekršajnom postupku, u skladu sa zakonom.
Komisija je dužna da donese smernice koje će primenjivati prilikom određivanja vrste mere koja će biti izrečena u postupku kontrole kvaliteta rada društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru, kao i licenciranom ovlašćenom revizoru i da kao minimum uzme u razmatranje sledeće činjenice i okolnosti:
1) ozbiljnost i dužinu trajanja povrede odredaba ovog zakona i drugih pravila revizorske struke;
2) stepen odgovornosti društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora, kao i licenciranog ovlašćenog revizora za izdati revizorski izveštaj;
3) finansijsku snagu društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora, kao i licenciranog ovlašćenog revizora;
4) iznos pribavljene imovinske koristi;
5) nivo saradnje kontrolisanog društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora, kao i licenciranog ovlašćenog revizora u postupku kontrole kvaliteta njihovog rada;
6) prethodne mere izrečene u skladu sa ovim zakonom.
Komisija može uzeti u obzir i druge činjenice i okolnosti koje mogu biti od uticaja na delotvornost izrečenih mera.
Komisija sprovodi mere iz čl. 81. i 94. ovog zakona, na sledeći način:
1) direktno;
2) u saradnji sa drugim organima;
3) podnošenjem zahteva nadležnim sudskim organima.
Sadržina rešenja o otklanjanju utvrđenih nepravilnosti
Rešenje kojim se nalaže otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, naročito sadrži:
1) opis nepravilnosti čije je otklanjanje utvrđeno rešenjem;
2) rok u kome je društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužan da otkloni nepravilnosti i da dostavi izveštaj o otklanjanju nepravilnosti;
3) način otklanjanja nepravilnosti;
4) dokaze o otklanjanju nepravilnosti koje je društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužan da dostavi Komisiji.
Otklanjanje utvrđenih nepravilnosti
Komisija rešenjem nalaže otklanjanje utvrđenih nepravilnosti ako:
1) vlasnička struktura i upravljanje društvom za reviziju nije u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno ako samostalni revizor postupa suprotno članu 17. ovog zakona;
2) društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne postupa u skladu sa odredbama čl. 20. i 21. ovog zakona;
3) društvo za reviziju ne objavi izveštaj o transparentnosti u skladu sa članom 24. ovog zakona;
4) društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor obavlja dodatne usluge suprotno članu 45. ovog zakona;
5) društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne dostavlja izveštaje i obaveštenja u smislu člana 25. i člana 66. stav 2. ovog zakona;
6) društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne ispunjava uslove za izdavanje dozvole za obavljanje revizije u skladu sa ovim zakonom;
7) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima koji su doneti na osnovu ovog zakona.
Izveštaj o otklanjanju utvrđenih nepravilnosti
Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužan je da u roku koji ne može biti kraći od 15 dana, niti duži od 90 dana otkloni utvrđene nepravilnosti i da Komisiji podnese izveštaj koji sadrži opis preduzetih mera, kao i da priloži dokaze o otklanjanju nepravilnosti.
Komisija rešenjem izriče javnu opomenu ako utvrdi da:
1) društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor nije postupio u skladu sa rešenjem kojim je naloženo otklanjanje utvrđenih nepravilnosti;
2) je licenciranom ovlašćenom revizoru koji u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora obavlja poslove revizije, oduzeta licenca;
3) je društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor u poslednje dve godine više od četiri puta prekršio dužnost pravovremenog i pravilnog podnošenja izveštaja, odnosno obaveštavanja, ili je na drugi način ometao obavljanje kontrole kvaliteta nad njegovim poslovanjem;
4) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne sprovede adekvatan sistem internih kontrola u skladu sa MSR, ukoliko to bitno ne utiče na rad društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora.
Privremena zabrana obavljanja zakonske revizije
Privremena zabrana obavljanja zakonske revizije izriče se ako:
1) je društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru u prethodnoj kontroli izrečena mera javne opomene, koja nije brisana iz registra u smislu ovog zakona;
2) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne otkloni utvrđene nepravilnosti, u dodatnom roku koji odredi Komisija;
3) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne sprovede adekvatan sistem internih kontrola u skladu sa MSR, ukoliko to bitno utiče na rad društva za reviziju.
Privremena zabrana iz stava 1. ovog člana može biti izrečena najduže do tri godine od dana donošenja odluke o izricanju mere.
Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor može ponovo da obavlja poslove zakonske revizije, nakon isteka perioda na koji mu je zabrana izrečena, uz prethodno obaveštenje Komisiji da počinje sa obavljanjem zakonske revizije.
Oduzimanje dozvole za obavljanje revizije
Komisija rešenjem oduzima dozvolu za obavljanje revizije:
1) ako je izdata na osnovu neistinitih podataka;
2) ako društvo za reviziju prestane da ispunjava uslove iz čl. 12, 13. i 15. ovog zakona, odnosno ako samostalni revizor izgubi licencu za obavljanje revizije a u roku od 60 dana ponovo ne ispuni te uslove;
3) ako se broj licenciranih ovlašćenih revizora smanji ispod propisanog broja, a društvo za reviziju, u roku od tri meseca od nastanka promene, ne poveća broj licenciranih ovlašćenih revizora do broja propisanog ovim zakonom i o tome ne obavesti Komoru i Komisiju;
4) ako je društvu za reviziju u prethodnoj kontroli izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti, koja nije brisana iz registra u smislu ovog zakona;
5) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa koji uređuju reviziju finansijskih izveštaja;
6) ako je društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru odlukom nadležnog suda zabranjeno obavljanje delatnosti revizije;
7) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor nema uspostavljen sistem internih kontrola u skladu sa MSR ili ga ne primenjuje;
8) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor postupa suprotno propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma - na obrazloženi predlog organa nadležnog za sprovođenje propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
Rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije Komisija dostavlja društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru, a kada postane izvršno Ministarstvu, Komori i Agenciji za privredne registre.
U slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu za reviziju države članice odnosno treće zemlje, Komisija postupa u skladu sa članom 14. stav 6. ovog zakona.
U slučaju kada ispunjenje uslova iz stava 1. tačka 2) ovog člana zavisi od okončanja postupka pred nadležnim organima rok se prekida do okončanja tog postupka.
Uslovno oduzimanje dozvole za obavljanje revizije
Komisija rešenjem o uslovnom oduzimanju dozvole za obavljanje revizije, može da odredi da dozvola neće biti oduzeta ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor, kojem je izrečena takva mera, u periodu koji ne može biti kraći od šest meseci i duži od dve godine, ne učini novu povredu ovog zakona kod obavljanja revizije.
Komisija ukida rešenje o uslovnom oduzimanju dozvole za obavljanje revizije i oduzima dozvolu ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor kojem je izrečena mera uslovnog oduzimanja dozvole u periodu određenom rešenjem iz stava 1. ovog člana učini novu povredu ovog zakona prilikom obavljanja revizije.
Zabrana za osnivače i članove organa upravljanja društva za reviziju
Osnivaču (članu) društva za reviziju ili članu organa upravljanja društva za reviziju može se, u smislu člana 81. stav 1. tačka 4) ovog zakona, privremeno zabraniti da obavlja funkciju u tom društvu ako društvo postupa suprotno članu 45. ovog zakona.
Zabrana za osnivače i članove organa upravljanja društva od javnog interesa
Osnivaču (članu) društva od javnog interesa ili članu organa upravljanja tog društva, može se, u smislu člana 81. stav 1. tačka 5) ovog zakona, privremeno zabraniti da obavlja svoju funkciju ako društvo postupa suprotno članu 36. ovog zakona, osim ukoliko posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Komisija rešenjem može izreći novčanu kaznu društvu za reviziju u iznosu do 10 procenata prihoda ostvarenog u prethodnoj poslovnoj godini od usluga revizije finansijskih izveštaja za radnje zbog kojih je moguće izreći mere iz člana 81. stav 1. tač. 1)-6) ovog zakona.
Mera iz stava 1. ovog člana može biti izrečena i zajedno sa merama iz člana 81. stav 1. tač. 1)-6) ovog zakona.
Rešenje iz stava 1. ovog člana, nakon dostavljanja društvu za reviziju, predstavlja izvršnu ispravu.
Novčana kazna iz stava 1. ovog člana uplaćuje se na račun Komisije.
Mere u postupku kontrole kvaliteta rada licenciranih ovlašćenih revizora
Ako Komisija u postupku kontrole kvaliteta rada utvrdi da licencirani ovlašćeni revizor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i drugim pravilima revizije, može da preduzme sledeće mere:
1) izda opomenu;
2) izrekne javnu opomenu;
3) uslovno oduzme licencu;
4) oduzme licencu;
5) izrekne novčanu kaznu.
Komisija rešenjem izriče mere iz stava 1. ovog člana.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
Rešenje o izricanju mere iz stava 2. ovog člana, Komisija dostavlja Komori, narednog dana od dana kada ovo rešenje postane izvršno.
Komora je dužna da rešenje o izricanju mere iz stava 2. ovog člana bez odlaganja upiše u Registar izrečenih mera.
U postupku kontrole kvaliteta rada licenciranih ovlašćenih revizora od strane Komisije shodno se primenjuju odredbe čl. 79, 80. i 89. ovog zakona.
Komisija rešenjem izriče licenciranom ovlašćenom revizoru opomenu ako licencirani ovlašćeni revizor ne postupa u skladu sa pravilima revizije ali tako da to bitno ne utiče na kvalitet revizorskog izveštaja.
Komisija rešenjem izriče licenciranom ovlašćenom revizoru javnu opomenu ako:
1) licencirani ovlašćeni revizor ne postupa u skladu sa pravilima revizije, a nema uslova za oduzimanje licence, odnosno za uslovno oduzimanje licence;
2) ako je u prethodnoj kontroli izrečena opomena, u smislu ovog zakona a ponovnom kontrolom se utvrdi da nedostaci koji su bili osnov za izricanje te mere nisu otklonjeni i opomena nije brisana iz registra iz člana 69. ovog zakona.
Komisija rešenjem o uslovnom oduzimanju licence može da odredi da licenca neće biti oduzeta ako lice, kojem je izrečena takva mera, u periodu koji je naveden u rešenju, ne učini novu povredu odredaba ovog zakona prilikom obavljanja revizije.
Komisija ukida rešenje o uslovnom oduzimanju licence i oduzima licencu ako lice kojem je izrečena mera uslovnog oduzimanja licence, u određenom periodu učini novu povredu ovog zakona prilikom obavljanja revizije zbog kojeg je moguće oduzimanje licence, odnosno izricanje opomene.
Komisija rešenjem oduzima licencu ovlašćenom revizoru:
1) ako je licenca dobijena navođenjem neistinitih podataka;
2) ako je lice pravosnažno osuđeno za krivična dela u smislu člana 5. ovog zakona.
Komisija rešenjem oduzima licencu ako licencirani ovlašćeni revizor pri obavljanju revizije:
1) postupa suprotno čl. 44. i 51. ovog zakona;
2) postupa suprotno pravilima revizije i ako zbog toga revizorski izveštaj koji je potpisao sadrži nedostatke, odnosno dovodi u zabludu korisnike revizorskog izveštaja;
3) ne poštuje obavezu zaštite poverljivih podataka;
4) ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i MSR.
Komisija rešenjem može izreći novčanu kaznu licenciranom ovlašćenom revizoru do iznosa dvanaestostrukog proseka zarada koje je taj revizor ostvario u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se izriče kazna, za radnje zbog kojih je moguće izreći mere iz člana 94. stav 1. tač. 1)-4) ovog zakona.
Mera iz stava 1. ovog člana može biti izrečena i zajedno sa merama iz člana 94. stav 1. tač. 1)-4) ovog zakona.
Rešenje iz stava 1. ovog člana, nakon dostavljanja licenciranom ovlašćenom revizoru, predstavlja izvršnu ispravu.
Novčana kazna iz stava 1. ovog člana uplaćuje se na račun Komisije.
Prijava nepravilnosti društava od javnog interesa
Kada licencirani ovlašćeni revizor, odnosno društvo za reviziju koje sprovodi reviziju društva od javnog interesa sumnja da su neregularnosti, uključujući prevaru u delu revidiranih finansijskih izveštaja subjekta revizije, nastale ili mogu nastati, dužan je da informiše subjekta revizije i zatraži da sprovedu istražne radnje po tom osnovu i preduzmu neophodne mere koje bi uticale na uočene nepravilnosti i kako bi se sprečila njihova ponovna pojava u budućnosti.
Ukoliko subjekat revizije ne istraži uočene nepravilnosti, licencirani ovlašćeni revizor, odnosno društvo za reviziju je dužno da obavesti Komisiju.
Obaveštavanje o nepravilnostima iz stava 2. ovog člana, od strane licenciranog ovlašćenog revizora, odnosno društva za reviziju, neće se smatrati povredom ugovora o poverljivosti sa subjektom revizije ili bilo kakvom drugom pravnom ograničenju za obelodanjivanje informacija.
Licencirani ovlašćeni revizor, odnosno društvo za reviziju je dužno da obavesti Komisiju za reviziju u društvu od javnog interesa, Komoru i Komisiju u sledećim slučajevima kada postoji:
1) značajna povreda zakona, regulative i administrativnih smernica koje specifično utiču na upravljanje društvom od javnog interesa;
2) značajna opasnost ili sumnja u kontinuirano poslovanje društva od javnog interesa;
3) uzdržavanja od izdavanja mišljenja o finansijskim izveštajima ili izdavanje negativnog mišljenja.
Komisija jednom godišnje informiše Komitet evropskih tela za nadzor o svim merama izrečenim društvima za reviziju, samostalnim revizorima i licenciranim ovlašćenim revizorima. Ove informacije uključuju se u godišnji izveštaj Komiteta evropskih tela za nadzor.
Komisija bez odlaganja obaveštava Komitet evropskih tela za nadzor o oduzetim dozvolama društvima za reviziju i licencama ovlašćenim revizorima za obavljanje revizije.
VII JAVNI NADZOR NAD OBAVLJANJEM REVIZIJE
Komisija sprovodi javni nadzor nad obavljanjem revizije u smislu ovog zakona u cilju zaštite javnog interesa u radu Komore, društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.
Članovi Komisije koji donose odluke u vezi sa sprovođenjem ovog zakona moraju biti nepraktičari u smislu ovog zakona.
Komisija u okviru nadležnosti utvrđenih ovim zakonom, obavlja nadzor nad:
1) sprovođenjem programa za polaganje, priznavanje i organizovanje ispita za zvanje ovlašćeni revizor;
2) utvrđivanjem i sprovođenjem programa kontinuiranog profesionalnog usavršavanja licenciranih ovlašćenih revizora;
3) izdavanjem, produženjem i stavljanjem van snage licenci ovlašćenim revizorima;
4) izdavanjem i stavljanjem van snage dozvola za obavljanje revizije društvima za reviziju i samostalnim revizorima;
5) primenom MSR;
6) primenom Kodeksa profesionalne etike revizora;
7) sprovođenjem istražnih, disciplinskih i drugih postupaka koje vodi Komora.
Komisija obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.
Komisija sarađuje sa Komorom, nadzornim organima u Republici Srbiji, nadzornim organima država članica i sa nadzornim organima trećih zemalja.
Komisija obavlja poslove iz člana 103. ovog zakona, tako što:
1) daje saglasnosti i mišljenja na opšta akta Komore u skladu sa ovim zakonom, prati sprovođenje tih akata i predlaže njihovu izmenu;
2) razmatra godišnji izveštaj o radu Komore, koji je Komora dužna da dostavi u roku od 30 dana od usvajanja na Skupštini.
Ako Komisija oceni da postoji osnovana sumnja da su učinjene određene nezakonitosti i nepravilnosti u radu Komore, može da:
1) zatraži izveštaje i druge podatke o uočenim nepravilnostima;
2) naloži mere radi njihovog otklanjanja;
3) predloži pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti organa, odnosno zaposlenih u Komori;
4) preduzme i druge mere iz svoje nadležnosti.
Finansiranje nadležnosti Komisije poverenih zakonom
Radi obavljanja poslova u skladu sa ovim zakonom, Komisija se finansira iz:
1) posebnog doprinosa za obavljanje kontrole kvaliteta rada društava za reviziju;
2) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Komisija donosi akt kojim se utvrđuje posebni doprinos iz stava 1. tačka 1) ovog člana uz prethodno pribavljenu saglasnost Ministarstva.
Poslovnik, program rada i izveštaj o radu
Komisija donosi poslovnik kojim se uređuje način rada Komisije prilikom obavljanja poslova koji su joj povereni ovom zakonom.
Komisija objavljuje godišnji program rada i godišnji izveštaj o radu na svojoj internet stranici.
Komisija dostavlja Ministarstvu godišnji izveštaj o radu, a najmanje dva puta u toku godine izveštava Ministarstvo o sprovođenju nadležnosti utvrđenih ovim zakonom.
Odbor za javni nadzor revizije
Odbor za javni nadzor revizije (u daljem tekstu: Odbor za javni nadzor) pruža stručnu pomoć u radu Komisije radi sprovođenja odredaba ovog zakona.
Odbor za javni nadzor razmatra i daje saglasnosti na opšta i pojedinačna akta koja donosi Komisija u okviru svojih nadležnosti utvrđenih ovim zakonom.
Odbor za javni nadzor ima predsednika i šest članova.
Članove Odbora za javni nadzor imenuje i razrešava Vlada, i to:
1) predsednika i četiri člana - na predlog ministra nadležnog za poslove finansija;
2) jednog člana - na predlog Narodne banke Srbije;
3) jednog člana - na predlog Komisije za hartije od vrednosti.
Za člana Odbora za javni nadzor može biti predloženo lice koje:
1) ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke na studijama drugog stepena u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;
2) ima najmanje pet godina radnog iskustva na rukovodećem položaju u oblasti računovodstva, revizije, finansija ili prava ili osam godina radnog iskustva u ovim oblastima;
3) nije osuđivano za krivična dela u smislu člana 5. ovog zakona.
Jedan član Odbora za javni nadzor iz stava 4. tačka 1) ovog člana mora da bude predstavnik Komore, ali ne može donositi odluke u skladu sa ovim zakonom.
Predsednik i članovi Odbora za javni nadzor iz stava 4. tačka 1) ovog člana mogu biti imenovani iz reda državnih službenika na položaju, odnosno postavljenih lica.
Članovi Odbora za javni nadzor biraju se na period od četiri godine, a ista lica mogu biti ponovo birana najviše još jedanput.
Članovi Odbora za javni nadzor odlučuju nezavisno i samostalno.
Visinu naknade za rad predsedniku i članovima Odbora za javni nadzor određuje Vlada na predlog Ministarstva.
Stručne i administrativne poslove za potrebe Odbora za javni nadzor obavlja Komisija.
Međusobno priznavanje regulative u pogledu javnog nadzora
Član 109
Komisija i nadležna tela za javni nadzor u državama članicama u kojima su društva za reviziju ili ovlašćeni revizori dobili dozvolu, odnosno licencu za obavljanje revizije ili su registrovani za obavljanje ovih poslova, međusobno priznaju propise kojima se uređuje način rada i nadzor nad društvima za reviziju i licenciranim ovlašćenim revizorima.
Društvo za reviziju koje je dobilo dozvolu u skladu sa ovim zakonom, a koje obavlja reviziju u drugoj državi članici (državi članici domaćinu), podleže kontroli kvaliteta internog sistema kontrole kvaliteta u skladu sa ovim zakonom, kao i kontroli kvaliteta obavljanja revizije, koji se sprovodi u državi članici domaćinu nad revizijom koja je obavljena u toj državi.
U slučaju zakonske revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja, društvu za reviziju države članice, odnosno revizoru države članice koji obavljaju zakonsku reviziju zavisnog pravnog lica koje je osnovano u državi članici, ne mogu se nametati dodatni zahtevi u pogledu zakonske revizije koji se odnose na registraciju, proveru kontrole kvaliteta, računovodstvene standarde, profesionalnu etiku i nezavisnost.
U slučaju zakonske revizije finansijskih izveštaja privrednog subjekta sa poslovnim sedištem u državi članici, čijim se hartijama od vrednosti trguje na regulisanom tržištu Republike Srbije u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala, društvu za reviziju, odnosno revizorskom društvu države članice koje je registrovano za obavljanje zakonske revizije u skladu sa ovim zakonom, koje obavlja zakonsku reviziju, ne mogu se nametati dodatni zahtevi u pogledu zakonske revizije koji se odnose na registraciju, proveru kontrole kvaliteta, standarde revizije, profesionalnu etiku i nezavisnost.
Revizorsko društvo treće zemlje ili revizor treće zemlje koji je dobio dozvolu za obavljanje revizije u skladu sa ovim zakonom, podleže sistemu kontrole kvaliteta i javnog nadzora u skladu sa ovim zakonom.
Komisija i Odbor za javni nadzor dužni su da čuvaju kao poverljive sve podatke, činjenice i okolnosti koje su pribavili u obavljanju poslova u skladu sa odredbama ovog zakona.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na zaposlene i bivše zaposlene u Komisiji, odnosno na druga lica kojima su prilikom rada u Komisiji bili dostupni poverljivi podaci.
Poslovne tajne u smislu stava 1. ovog člana čuvaju se u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na članove Komisije i Komore kada je reč o razmeni podataka i saradnji sa nadležnim organima država članica vezanih za poslove u skladu sa ovim zakonom.
Način i uslove za razmenu podataka, revizorske dokumentacije i drugih dokumenata utvrđuje Komisija svojim opštim aktima.
Odredba stava 4. ovog člana primenjuje se na razmenu podataka sa nadležnim organima trećih zemalja, ako je zaključen sporazum o međusobnoj saradnji.
Saradnja sa državama članicama
Komisija pruža pomoć, dostavlja informacije i sarađuje sa nadležnim organima država članica odgovornim za odobrenje, registraciju, proveru kvaliteta rada i nadzor revizora, odnosno društava za reviziju država članica.
Članovi Komisije su dužni da i posle prestanka članstva, kao poverljive čuvaju sve podatke dobijene iz saradnje sa nadležnim organima iz stava 1. ovog člana.
Po prijemu zahteva nadležnih organa država članica za dostavu informacija, Komisija bez odlaganja pruža sve tražene informacije.
Komisija preduzima mere neophodne za prikupljanje traženih informacija.
Ako Komisija nije u mogućnosti da pribavi tražene informacije, o tim razlozima izveštava nadležni organ koji je uputio zahtev.
Komisija može da odbije zahtev za dostavu informacija:
1) ako njihovo objavljivanje može nepovoljno da utiče na suverenitet, bezbednost ili javni poredak Republike Srbije;
2) ako su pred organima Republike Srbije već pokrenuti sudski postupci u vezi sa istim radnjama protiv društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;
3) ako su nadležni organi Republike Srbije već doneli pravosnažnu presudu protiv lica iz tačke 2) ovog stava za iste radnje.
Ako Komisija dobije podatke od drugih nadležnih organa, te podatke može da upotrebi samo za obavljanje svog rada na osnovu ovog zakona i u okviru upravnih ili sudskih postupaka koji su s tim povezani.
Ako se u postupku nadzora utvrdi da društva za reviziju, samostalni revizori i licencirani ovlašćeni revizori sprovode ili su sprovodili aktivnosti suprotne odredbama ovog zakona na teritoriji druge države članice, Komisija će obavestiti nadležni organ države članice.
Ako Komisija primi obaveštenje od nadležnog organa države članice da društva za reviziju, samostalni revizori i licencirani ovlašćeni revizori na teritoriji Republike Srbije sprovode ili su sprovodili aktivnosti suprotne odredbama ovog zakona, preduzeće mere u skladu sa ovim zakonom i o tome će obavestiti organ koji je dostavio obaveštenje.
Ako nadležni organ države članice zahteva sprovođenje kontrole kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora u Republici Srbiji, Komisija može da odbije zahtev za sprovođenje kontrole ili zahteva o učešću predstavnika nadležnog organa druge države članice u sprovođenju kontrole:
1) ako bi takva kontrola mogla nepovoljno da utiče na suverenitet, bezbednost ili javni poredak Republike Srbije;
2) ako su pred organima Republike Srbije već pokrenuti sudski postupci u vezi sa istim radnjama protiv društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;
3) ako su nadležni organi Republike Srbije već doneli pravosnažnu presudu protiv lica iz tačke 2) ovog stava za iste radnje.
U slučaju iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana Komisija o pokrenutim postupcima i pravosnažnim presudama obaveštava nadležne organe država članica.
Komisija može da dozvoli da se radna dokumentacija ili drugi dokumenti koju poseduju licencirani ovlašćeni revizori, samostalni revizori i društva za reviziju dostave nadležnim organima treće zemlje pod uslovom:
1) da se radna dokumentacija ili drugi dokumenti odnose na revizije finansijskih izveštaja i konsolidovanih finansijskih izveštaja društava koja su izdala hartije od vrednosti u trećoj zemlji ili koja čine deo grupe koja sačinjava konsolidovane finansijske izveštaje;
2) da se prenošenje radne dokumentacije odvija preko Komisije prema nadležnim organima treće zemlje samo na zahtev nadležnog organa treće zemlje;
3) da su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana;
4) da postoji zaključen sporazum o saradnji Komisije sa nadležnim organom treće zemlje;
5) da se prenos podataka o ličnosti u treću zemlju vrši shodno i u skladu sa odredbama člana 111. ovog zakona i zakona o zaštiti podataka o ličnosti;
6) da nadležni organi treće zemlje ispunjavaju uslove koje propisuje Evropska komisija radi unapređenja saradnje između nadležnih organa.
Sporazum iz stava 1. tačka 4) ovog člana obavezno sadrži:
1) obrazloženje zahteva za dostavu radne dokumentacije i drugih dokumenata;
2) odredbe o obavezi zaštite poverljivih podataka od strane lica koja su zaposlena ili su bila zaposlena u nadležnim organima treće zemlje;
3) odredbe o obavezi korišćenja radne dokumentacije i drugih dokumenata od strane nadležnih organa treće zemlje samo radi sprovođenja nadzora i provere kvaliteta rada saglasno čl. 14-16, čl. 65-72. i čl. 75-101. ovog zakona.
Komisija može da odbije zahtev nadležnog organa treće zemlje:
1) ako bi dostava radne dokumentacije, odnosno dokumenata nepovoljno uticala na suverenitet, bezbednost ili pravni poredak Republike Srbije;
2) ako su pred nadležnim organima Republike Srbije već pokrenuti sudski postupci vezani za sprovođenje javnog nadzora i kontrolu kvaliteta rada licenciranih ovlašćenih revizora, samostalnih revizora i društava za reviziju;
3) ako su nadležni organi Republike Srbije već doneli pravosnažnu presudu u sudskim postupcima vezanim za sprovođenje javnog nadzora i kontrolu kvaliteta rada.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Komisija može da dozvoli licenciranim ovlašćenim revizorima, samostalnim revizorima i društvima za reviziju, da radnu dokumentaciju i druge dokumente direktno dostavljaju nadležnim organima treće zemlje, uz uslov:
1) da se dokumentacija koristi u svrhu pokretanja postupaka od strane nadležnih organa u trećoj zemlji;
2) da dostavljanje dokumentacije nije u suprotnosti sa obavezama kojih su licencirani ovlašćeni revizori, samostalni revizori i društva za reviziju dužni da se pridržavaju;
3) da postoji sporazum o saradnji sa nadležnim organima treće zemlje koji nadležnim telima Republike Srbije omogućavaju direktan pristup radnoj dokumentaciji i drugim dokumentima;
4) da nadležni organ treće zemlje koji upućuje zahtev unapred izveštava Komisiju o svakom direktnom zahtevu za dostavu radne dokumentacije, odnosno dokumenata, sa navođenjem razloga;
5) poštovanja uslova navedenih u stavu 2. ovog člana.
Komisija obaveštava Evropsku komisiju o saradnji iz st. 1. i 4. ovog člana.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice:
1) koje postupa suprotno članu 14. stav 3. ovog zakona;
2) kod kojeg se vrši revizija, ako ne izabere društvo za reviziju na način i u roku iz člana 32. ovog zakona;
3) kod kojeg se obavlja revizija ako ne postupi u skladu sa odredbama člana 36. ovog zakona;
4) ako postupi suprotno članu 54. stav 1. ovog zakona;
5) koje kao društvo od javnog interesa nije osnovalo Komisiju za reviziju u skladu sa članom 53. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup Komora:
1) ako ne pribavi saglasnost u skladu sa odredbama člana 10. stav 2. i člana 57. stav 3. ovog zakona;
2) ako ne obavlja poslove propisane odredbama člana 57. ovog zakona;
3) ako ne dostavi godišnji finansijski izveštaj i godišnji izveštaj o radu u skladu sa članom 58. stav 1. tačka 7) ovog zakona;
4) ako ne postupi saglasno odredbama člana 59. ovog zakona;
5) ako ne objavi dokumenta na način propisan odredbama člana 63. ovog zakona;
6) ako postupi suprotno članu 65. st. 2. i 3. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup, u skladu sa odgovornostima, odgovorno lice Komore novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice iz člana 48. ovog zakona, ako postupi suprotno odredbi tog člana.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice iz člana 48. ovog zakona, kao i odgovorno lice u pravnom licu iz stava 1. ovog člana, ako postupi suprotno odredbi tog člana.
Odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije, osnovan u skladu sa Zakonom o reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 62/13 i 30/18), nastavlja sa radom kao Odbor za javni nadzor, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Komisija je dužna da donese akta i preuzme nadležnosti dodeljene odredbama ovog zakona, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Sporazumom između Komisije i Komore bliže će se urediti pitanja preuzimanja zaposlenih na poslovima kontrole kvaliteta, dokumentacije, predmeta i opreme neophodnih za sprovođenje nadležnosti utvrđenih ovim zakonom.
Komora, osnovana u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon), nastavlja sa radom u skladu sa odredbama ovog zakona.
Komora je dužna da uskladi postojeća akta i donese nova akta u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Rok važenja dozvole i usklađivanje poslovanja
Društva za reviziju dužna su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i o tome obaveste Komisiju i Komoru.
Ako društvo za reviziju ne dostavi obaveštenje iz stava 1. ovog člana u roku od 90 dana od dana isteka roka iz tog stava, Komora po službenoj dužnosti, bez odlaganja, briše to društvo iz registra.
Licima koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla sertifikat ili rešenje o zvanju ovlašćeni revizor, polaganjem po programu Savezne vlade, priznaje se profesionalno zvanje ovlašćeni revizor, u skladu sa ovim zakonom.
Licima koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla sertifikat ili imaju rešenje o zvanju ovlašćeni revizor bez polaganja ispita u skladu sa Zakonom o reviziji računovodstvenih izveštaja ("Službeni list SRJ", br. 30/96, 74/99, 1/00 i 71/01), priznaje se profesionalno zvanje ovlašćeni revizor u skladu sa ovim zakonom.
Licima, koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla profesionalno zvanje ovlašćeni revizor, odnosno ovlašćeni interni revizor u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon) i Zakonom o reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 62/13 i 30/18), priznaje se stručno zvanje ovlašćeni revizor, odnosno ovlašćeni interni revizor, u skladu sa ovim zakonom.
Licence izdate ovlašćenim revizorima u skladu sa Zakonom o reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 62/13 i 30/18) važe do dana prestanka njihovog važenja.
Lica, koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona započela polaganje ispita po programu Komore za sticanje zvanja ovlašćeni revizor i ovlašćeni interni revizor, mogu da polažu preostale ispite po programu po kojem su započela polaganje tog ispita.
Po zahtevima za izdavanje licence, odnosno dozvole za obavljanje revizije koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, rešavaće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Postupci koji se odnose na kontrolu kvaliteta obavljanja revizije i izricanje mera, koji su započeti do dana stupanja na snagu akata Komisije iz člana 118. ovog zakona, rešavaće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odredbe člana 72. ovog zakona u pogledu roka za brisanje izrečenih mera iz registra primenjivaće se i na mere izrečene do dana stupanja na snagu ovog zakona u skladu sa Zakonom o reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 62/13 i 30/18).
Računanje roka za zamenu licenciranog ovlašćenog revizora
Rok za zamenu društva za reviziju, odnosno licenciranog ovlašćenog revizora, potpisnika revizorskog izveštaja u smislu člana 50. ovog zakona, počinje da teče od prve obavljene revizije finansijskih izveštaja kod istog obveznika revizije počevši od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dejstvo prijema Republike Srbije u Evropsku uniju
Od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju prestaju da važe odredbe člana 24. člana 30, člana 33. stav 8, člana 34, člana 37. stav. 7, člana 40, člana 42. stav 4, člana 45, člana 50, člana 52. stav 3, člana 76. i člana 77. st. 2. i 3, člana 78. st. 2, 4, 5. i 6, člana 83. i člana 100. ovog zakona, koje se odnose na društva za reviziju koja obavljaju reviziju društava od javnog interesa, kao i sprovođenje kontrole kvaliteta obavljanja revizije i javnog nadzora u delu koji je regulisan Uredbom o posebnim zahtevima koji se odnose na zakonsku reviziju subjekata od javnog interesa (Regulation (EU) No 537/2014).
Od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju na društva za reviziju koja obavljaju reviziju društava od javnog interesa, kao i na sprovođenje kontrole kvaliteta obavljanja revizije i javnog nadzora nad tim društvima za reviziju primenjuje se Uredba o posebnim zahtevima koji se odnose na zakonsku reviziju subjekata od javnog interesa (Regulation (EU) No 537/2014).
Do dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju, na saradnju sa državama članicama, na revizore i društva za reviziju država članica primenjuju se odredbe koje uređuju saradnju sa trećim zemljama, odnosno odredbe koje se odnose na revizore i društva za reviziju trećih zemalja.
Odredbe člana 7. stav 16, člana 14. stav 6, člana 67, člana 101, člana 109. i člana 110. stav 4, čl. 111. i 112, kao i člana 113. stav 1. tačka 6) i stav 5. ovog zakona, primenjuju se od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju.
Primena ranije donetih podzakonskih akata
Do početka primene podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 62/13 i 30/18).
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 62/13 i 30/18).
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2020. godine.