POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA VALJEVA("Sl. glasnik grada Valjeva", br. 16/2019 - sveska 1) |
Poslovnikom Skupštine grada Valjeva uređuje se konstituisanje, organizacija, način pripreme sednica i rad Skupštine grada Valjeva (u daljem tekstu: Skupština), izbor izvršnih organa grada Valjeva, način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, javnost rada, kao i druga pitanja vezana za rad Skupštine.
Pitanja u vezi sa organizacijom i radom Skupštine koja nisu uređena Poslovnikom Skupštine grada Valjeva (u daljem tekstu: Poslovnik), uređuju se posebnom odlukom Skupštine.
Skupština je najviši organ grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom grada Valjeva (u daljem tekstu: Statut).
Skupštinu čine odbornici, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom i Statutom.
Skupštinu predstavlja predsednik Skupštine.
U Skupštini je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
Skupština ima pečat okruglog oblika koji sadrži grb Republike Srbije u sredini oko kojeg je, ćiriličnim pismom, ispisan tekst: "Republika Srbija - Grad Valjevo - Skupština grada".
Konstitutivnu sednicu Skupštine, posle završenih izbora za odbornike Skupštine, zakazuje i saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Ukoliko predsednik Skupštine iz prethodnog saziva ne sazove konstitutivnu sednicu u roku iz prethodnog stava ovog člana, sednicu će sazvati najstariji kandidat za odbornika novog saziva u roku od 15 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Do izbora predsednika Skupštine, prvu sednicu Skupštine otvara i njome predsedava najstariji kandidat za odbornika novog saziva koji je prisutan na sednici i koji se prihvata te dužnosti (u daljem tekstu: predsedavajući), kome u radu pomažu dva najmlađa odbornika sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj mandata u Skupštini, koja su prisutna na sednici i koji se prihvataju te dužnosti, kao i sekretar Skupštine prethodnog saziva.
Odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na ovlašćenja predsednika Skupštine shodno se primenjuju na ovlašćenja predsedavajućeg konstitutivne sednice.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine vrši se potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika Skupštine i postavljenje sekretara Skupštine.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
Kad se završi konstitutivna sednica, Skupština može odlučiti, na predlog predsednika Skupštine, da se istog dana održi prva radna sednica Skupštine.
2.2. Potvrđivanje mandata odbornika
Odbornici stiču prava i dužnosti odbornika danom potvrđivanja mandata.
O potvrđivanju mandata odbornika odlučuje Skupština na konstitutivnoj sednici.
Skupština donosi odluku o potvrđivanju mandata odbornika javnim glasanjem, većinom od prisutnih odbornika, na osnovu izveštaja verifikacionog odbora. U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani za odbornike Skupštine.
Skupština, na predlog predsedavajućeg, većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike, obrazuje verifikacioni odbor od tri člana, u čiji sastav ulaze po jedan predstavnik sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Verifikacionim odborom predsedava najstariji član.
Po izboru članova verifikacionog odbora, kandidati za odbornike predaju svoja uverenja o izboru, a odsutni kandidati za odbornike svoja uverenja dostavljaju poštom ili na drugi pogodan način.
Gradska izborna komisija dostavlja verifikacionom odboru izveštaj o sprovedenim izborima za odbornike u Skupštini.
Po prijemu materijala iz prethodnih stavova ovog člana, Skupština na predlog predsedavajućeg, prekida sednicu i određuje rok za podnošenje izveštaja verifikacionog odbora.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru za odbornika i izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima.
Verifikacioni odbor, na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i o tome podnosi izveštaj Skupštini.
Izveštaj verifikacionog odbora sadrži sledeće predloge:
- da se potvrde mandati odbornika,
- da se ne potvrde mandati pojedinih odbornika sa obrazloženjem,
- da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih odbornika, sa obrazloženjem.
Po prijemu pisanog izveštaja verifikacionog odbora, sednica Skupštine se nastavlja.
Na osnovu izveštaja iz prethodnog člana, Skupština može odložiti verifikaciju mandata pojedinog odbornika i obavestiti Gradsku izbornu komisiju da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru za odbornika i o tome izvesti Skupštinu najkasnije u roku od 10 dana.
Kandidat za odbornika čije je potvrđivanje mandata odloženo ima pravo da prisustvuje sednici, bez prava odlučivanja.
Po izvršenoj proveri iz stava 1. ovog člana, kandidatu za odbornika kome je potvrđivanje mandata odloženo, mandat se potvrđuje ili se mandat dodeljuje drugom kandidatu za odbornika sa izborne liste, u skladu sa zakonom.
Nakon potvrđivanja mandata, odbornici potpisuju svečanu izjavu koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada pridržavati Ustava, zakona i Statuta i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika rukovodeći se interesima građana."
Odbornik, pored svečane izjave, potpisuje i Etički kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave u Srbiji.
Danom potvrđivanja mandata većine odbornika prestaje mandat odbornika prethodnog saziva Skupštine.
2.3. Potvrđivanje mandata odbornika radi popunjavanja upražnjenog odborničkog mesta
Potvrđivanje mandata novih odbornika koji popunjavaju upražnjena odbornička mesta zbog prestanka mandata odbornika kojima je, u skladu sa zakonom, prestao mandat pre isteka vremena na koji su izabrani, vrši se po postupku koji važi za potvrđivanje mandata odbornika posle sprovedenih izbora za odbornike.
U glasanju za potvrđivanje mandata novih odbornika, pored odbornika kojima je mandat potvrđen mogu učestvovati i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani.
2.4. Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine i postavljenje sekretara Skupštine
a. Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine bira se iz reda odbornika, na predlog najmanje trećine odbornika, na mandatni period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Presednik Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Odbornik može učestvovati u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, naziv izborne liste sa koje je izabran, ime i prezime predstavnika predlagača, obrazloženje predloga sa referencama kandidata koje ga kvalifikuju za funkciju za koju se predlaže, kao i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsedavajući obaveštava odbornike o svim primljenim predlozima kandidata za predsednika Skupštine.
U ime predlagača, predstavnik predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine otvara se rasprava.
Nakon rasprave, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Postupak glasanja za izbor predsednika Skupštine sprovodi se prema odredbama ovog Poslovnika kojim je uređeno odlučivanje Skupštine tajnim glasanjem.
Tajnim glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi komisija za sprovođenje glasanja koju čine predsedavajući sednice Skupštine i po jedan najmlađi odbornik sa dve izborne liste koje su osvojile najveći broj mandata.
Podnosilac predloga kandidata za predsednika Skupštine može odrediti jednog predstavnika za člana komisije za glasanje.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da rukovodi, niti da pomaže u rukovođenju glasanjem. U slučaju da je predsedavajući kandidat za predsednika Skupštine, glasanjem rukovodi sledeći najstariji prisutni odbornik.
Odbornik može da glasa samo za jednog kandidata za predsednika Skupštine.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik za koga je glasala većina od ukupnog broja odbornika.
Ako je predložen jedan kandidat i isti nije dobio potrebnu većinu, glasanje o istom kandidatu se ponavlja.
Ako je predloženo više kandidata, a nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, ponavlja se postupak kandidovanja i izbora.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice.
Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na sednici, predsedavajući odbornik nastavlja sa predsedavanjem sednicom do izbora zamenika predsednika Skupštine.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovode se po istom postupku kojim je ovim Poslovnikom uređen izbor predsednika Skupštine.
b. Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Skupština postavlja sekretara Skupštine na konstitutivnoj sednici Skupštine, a za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Sekretar Skupštine se postavlja na predlog predsednika Skupštine na mandatni period od četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Predlog kandidata za sekretara Skupštine sadrži ime i prezime kandidata, biografiju i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Sekretar Skupštine je postavljen ako je dobio većinu glasova prisutnih odbornika.
Ako kandidat za sekretara Skupštine ne dobije potreban broj glasova za postavljenje, postupak za postavljenje se ponavlja.
Sekretar Skupštine može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine.
O radnopravnom statusu sekretara i zamenika sekretara Skupštine odlučuje Skupština posebnom odlukom.
III IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH ORGANA GRADA VALJEVA
Izvršni organi Grada su: Gradonačelnik i Gradsko veće.
Gradonačelnik predstavlja i zastupa grad.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Gradsko veće ima jedanaest članova, od kojih Skupština bira devet, dok su Gradonačelnik i zamenik Gradonačelnika članovi Gradskog veća po funkciji.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Gradonačelnik i zamenik Gradonačelnika biraju se iz reda odbornika.
Članovi Gradskog veća mogu se birati iz reda odbornika.
Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća bira Skupština na mandatni period od četiri godine, tajnim glasanjem većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Kandidata za Gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine.
Kandidat za Gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika Gradonačelnika i kandidate za članove Gradskog veća koje bira Skupština.
Predlog iz stava 1. i 2. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, obrazloženje predloga sa referencama kandidata koje ga kvalifikuju za funkciju za koju se predlaže i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Posle završenog predlaganja, predsednik Skupštine utvrđuje jedinstvenu listu predloga kandidata za Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća.
Glasanje se vrši na glasačkom listiću zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata ili zaokruživanjem imena kandidata za koga odbornik glasa.
Glasanje za izbor Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća vrši se prema odredbama ovog Poslovnika o odlučivanju Skupštine tajnim glasanjem.
Kada odlučuje o izboru Gradonačelnika, Skupština istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Za Gradonačelnika i zamenika Gradonačelnika izabran je kandidat koji je dobio većinu od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Za članove Gradskog veća izabrani su kandidati koji su dobili većinu od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Izabrani Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Gradskog veća stupaju na dužnost po objavljivanju rezultata izbora.
Ako u postupku glasanja za izbor, Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika ili članovi Gradskog veća ne dobiju potrebnu većinu, glasanje se ponavlja.
Ako ni u drugom krugu glasanja za izbor Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća predloženi kandidati ne dobiju potrebnu većinu, celokupan postupak izbora se ponavlja.
Ukoliko i posle ponovljenog postupka izbora, Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Gradskog veća nisu izabrani, zakazuje se nova sednica Skupštine u roku koji ne može biti kraći od tri, ni duži od osam dana, na kojoj se vrši izbor izvršnih organa Grada po odredbama članova 28-31. ovog Poslovnika.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika na stalnom su radu u Gradu.
Članovi Gradskog veće ne mogu istovremeno biti i odbornici, a mogu biti zaduženi za jedno ili više određenih područja iz nadležnosti Grada.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Članovi Gradskog veća mogu biti na stalnom radu u Gradu.
O radnopravnom statusu članova Gradskog veća odlučuje Skupština na predlog Gradonačelnika, posebnom odlukom.
Gradonačelniku prestaje mandat razrešenjem, prestankom mandata Skupštine i podnošenjem ostavke.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje Gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši Gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje Gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Gradonačelnik može podneti ostavku.
O podnetoj ostavci Gradonačelnika, predsednik Skupštine obaveštava odbornika na početku prve naredne sednice Skupštine.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i Gradskog veća, s tim što oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i Gradskog veća, odnosno predsednika i članova Privremenog organa ako je Skupštini mandat prestao zbog raspuštanja.
Razrešenjem, odnosno ostavkom Gradonačelnika prestaje mandat zamenika Gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik Gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka mandata, na predlog Gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, Gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog kandidata za izbor novog zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća. Skupština istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
U slučaju da Skupština razreši zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća na predlog jedne trećine odbornika, Gradonačelnik je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštine podnese predlog za izbor novog zamenika Gradonačelnika odnosno člana Gradskog Veća.
O podnetoj ostavci zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine.
U slučaju iz stava 6. ovog člana, Gradonačelnik je dužan da na narednoj sednici Skupštine podnese predlog za izbor novog zamenika Gradonačelnika, odnosno člana Gradskog veća.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Predsednik Skupštine vrši poslove utvrđene zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine:
- predstavlja Skupštinu;
- saziva sednice, predlaže dnevni red sednice i predsedava sednicama Skupštine;
- ostvaruje saradnju sa Gradonačelnikom i Gradskim većem;
- stara se o primeni Poslovnika Skupštine i održavanju reda na sednicama Skupštine;
- stara se o ostvarivanju javnosti rada Skupštine;
- potpisuje akta koje donosi Skupština;
- stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Skupštine;
- vrši i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika.
Ako je ostavka podneta usmeno ili u pisanoj formi na sednici Skupštine, Skupština na istoj sednici utvrđuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
Između dve sednice, predsednik Skupštine podnosi ostavku u pisanoj formi. O ostavci predsednika Skupštine odmah se obaveštavaju odbornici a Skupština, na prvoj narednoj sednici utvrđuje da mu je danom podnošenja ostavke prestala funkcija.
O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije predsednika po ovom osnovu samo konstatuje.
Predsednik Skupštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji je biran, shodnom primenom odredbi ovog Poslovnika kojim je uređen postupak njegovog izbora.
U slučaju prestanka mandata odbornika nastupanjem slučaja iz člana 177. stav 1. tačke 3. do 8. ovog Poslovnika, predsedniku Skupštine prestaje funkcija predsednika danom održavanja sednice na kojoj je utvrđeno da mu je mandat prestao.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, dužnost predsednika Skupštine do izbora novog predsednika, vrši zamenik predsednika Skupštine.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine, Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici započeti postupak izbora predsednika Skupštine u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi komisija za sprovođenje glasanja, koju čine zamenik predsednika Skupštine i po jedan najmlađi odbornik sa dve izborne liste koje su osvojile najveći broj mandata.
4.2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti, sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika Skupštine pomaže predsedniku Skupštine u vršenju poslova iz njegove nadležnosti.
Zameniku predsednika Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika, po postupku i na način predviđenim za prestanak funkcije predsednika Skupštine.
Ako zameniku predsednika Skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu.
O radnopravnom statusu predsednika i zamenika predsednika Skupštine odlučuje Skupština posebnom odlukom.
4.3. Sekretar i zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine stara se obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela, rukovodi stručnim i administrativno- tehničkim poslovima vezanim za njihov rad i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i ovim Poslovnikom.
Sekretar Skupštine se stara o ostvarivanju prava odbornika Skupštine, javnosti rada Skupštine i vrši druge poslove koje mu poveri Skupština i predsednik Skupštine.
Sekretar Skupštine je odgovoran za blagovremeno dostavljanje podataka, spisa i isprava, kada to zahteva nadležni organ Republike koji vrši nadzor nad radom i aktima Skupštine.
Sekretaru Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je postavljen, razrešenjem ili ostavkom.
Skupština može razrešiti dužnosti sekretara Skupštine pre isteka vremena na koje je postavljen, po obrazloženom predlogu, na način i po postupku predviđenom za njegovo postavljenje.
U slučaju podnošenja ostavke, sekretaru Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
Zameniku sekretara Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je postavljen ostavkom ili razrešenjem, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika koji se odnosi na prestanak funkcije sekretara Skupštine pre isteka vremena na koje je postavljen.
U Skupštini se obrazuju odborničke grupe, po pravilu najkasnije deset dana od dana konstituisanja Skupštine.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, druge političke organizacije ili grupe građana koja ima najmanje tri odbornika.
Odborničku grupu od najmanje tri člana mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političkih stranaka, drugih političkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od tri odbornika.
Odbornička grupa se obrazuje tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe. Na spisku se posebno navodi predsednik i zamenik predsednika odborničke grupe.
Odbornik može da bude član samo jedne odborničke grupe.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim Poslovnikom.
Odbornička grupa zauzima zajedničke stavove o pitanjima koja razmatra Skupština, pokreće inicijative za razmatranje pojedinih pitanja i predlaže donošenje opštih akata Skupštine.
Odborničku grupu predstavlja šef odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika šefa odborničke grupe koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu šef odborničke grupe u pisanom obliku obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja pretresa po toj tački dnevnog reda.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik šefa, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja šefa odborničke grupe.
Šef odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, šef odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
U slučaju da odbornik istupa iz sastava odborničke grupe, o tome pisanim putem obaveštava predsednika Skupštine.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na prvoj narednoj sednici.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja odeljenje Gradske uprave grada Valjeva nadležno za skupštinske poslove.
Za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine, davanje mišljenja na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština i vršenje drugih poslova u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom, obrazuju se stalna radna tela Skupštine.
Stalna radna tela imaju ukupno sedam članova i to: predsednika, zamenika predsednika i pet članova.
Članovi stalnog radnog tela biraju se na mandatni period od četiri godine odnosno do isteka mandata Skupštine.
Kandidate za članove stalnih radnih tela predlažu političke stranke, koalicije političkih stranaka, političke organizacije ili grupe građana koje imaju odbornike u Skupštini.
Odbornik može biti član samo dva stalna radna tela Skupštine.
Članovi Gradskog veća ne mogu biti članovi stalnih radnih tela Skupštine.
Za članove stalnih radnih tela, pored odbornika, Skupština bira i određeni broj građana koji ne može biti veći od broja odbornika u radnom telu.
Na osnovu predloga iz člana 52. stav 1. ovog Poslovnika, predsednik Skupštine utvrđuje predlog rešenja o obrazovanju stalnog radnog tela.
Predsednika i članove stalnih radnih tela bira i razrešava Skupština.
Predsednik stalnog radnog tela bira se iz reda odbornika.
Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva i predsedava sednicama stalnog radnog tela, formuliše zaključke i o tome obaveštava predsednika i sekretara Skupštine.
Zamenik predsednika stalnog radnog tela zamenjuje predsednika stalnog radnog tela u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti.
Mandat člana stalnog radnog tela može prestati i pre isteka mandata na koji je izabran, razrešenjem ili ostavkom.
Skupština može razrešiti člana stalnog radnog tela na predlog predsednika Skupštine ili političke stranke, koalicije stranaka, političke organizacije ili grupe građana na čiji predlog je isti izabran i izabrati novog, na način i po postupku propisanom članovima 52. i 53. ovog Poslovnika.
Član stalnog radnog tela može podneti ostavku.
O ostavci koju je član stalnog radnog tela podneo između dve sednice Skupštine, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, već se prestanak mandata člana stalnog radnog tela samo konstatuje.
Prestanak mandata utvrđuje se sa danom podnošenja ostavke.
Stalna radna tela rade i odlučuju na sednicama.
Sednice stalnih radnih tela održavaju se po potrebi, a saziva ih predsednik stalnog radnog tela po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu najmanje tri člana stalnog radnog tela, predsednika Skupštine ili sekretara Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela predlaže dnevni red sednice i rukovodi njenim radom.
U slučaju sprečenosti predsednika stalnog radnog tela, sednicu saziva i njenim radom predsedava zamenik predsednika stalnog radnog tela.
Pisani poziv za sednicu stalnog radnog tela sa materijalom dostavlja se predsedniku Skupštine i članovima stalnog radnog tela najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Kada postoje opravdani razlozi rok iz stava 5. ovog člana može biti i kraći.
Stalna radna tela odlučuju na sednicama na kojima je prisutna većina članova, a odluke se donose većinom glasova prisutnih članova.
Sednicama stalnih radnih tela obavezno prisustvuje, sa pravom učestvovanja u radu, bez prava glasa, predstavnik predlagača akta čiji predlog stalno radno telo razmatra i predstavnik odeljenja gradske uprave u čijem delokrugu je pitanje koje se razmatra na sednici stalnog radnog tela.
Sednicama stalnih radnih tela mogu prisustvovati i učestvovati u radu, bez prava glasa odbornici Skupštine koji nisu članovi stalnog radnog tela.
Predstavnici predlagača i stručna lica koja prisustvuju sednicama mogu, na zahtev stalnog radnog tela, podnositi izveštaje, davati mišljenja po pojedinim pitanjima i učestvovati u pretresanju pitanja koja se nalaze na dnevnom redu.
Kada su predmet razmatranja u stalnim radnim telima pitanja iz delokruga dva ili više stalnih radnih tela, mogu se održati zajedničke sednice dva ili više stalnih radnih tela, ili jedno stalno radno telo može tražiti da mu drugo stalno radno telo dostavi svoje mišljenje.
Zajedničkim sednicama dva ili više stalnih radnih tela naizmenično predsedavaju predsednici tih stalnih radnih tela.
Nakon razmatranja predloga akta ili pitanja iz nadležnosti stalnog radnog tela, stalno radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenja i predloge stalnog radnog tela.
Stalno radno telo određuje svog predstavnika koji na sednici Skupštine obrazlaže izveštaj istog.
Na zahtev člana stalnog radnog tela njegovo izdvojeno mišljenje izloženo na sednici stalnog radnog tela navodi se u izveštaju stalnog radnog tela i on ima pravo da ga obrazloži na početku pretresa o predlogu odgovarajućeg akta na sednici Skupštine.
O radu na sednicama stalnog radnog tela vodi se zapisnik.
Zapisnik vodi lice koje odredi sekretar Skupštine.
U zapisnik sa sednice stalnog radnog tela obavezno se unose: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, imena prisutnih, predlozi izneti na sednici, mišljenje stalnog radnog tela i svako izdvojeno mišljenje.
Zapisnik sa sednice stalnog radnog tela potpisuje predsednik stalnog radnog tela i lice koje vodi zapisnik.
Stalna radna tela su:
1) Komisija za budžet i finansije,
2) Komisija za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine,
3) Komisija za statutarna pitanja, organizaciju i normativna akta Skupštine,
4) Komisija za kadrovska i administrativna pitanja i radne odnose,
5) Mandatno-imunitetska komisija,
6) Komisija za predstavke i žalbe,
7) Komisija za društvene delatnosti i obrazovanje,
8) Komisija za selo i poljoprivredu,
9) Komisija za privredu.
a) Komisija za budžet i finansije
Komisija za budžet i finansije razmatra:
- predlog odluke o budžetu Grada,
- predloge odluke o raspolaganju prihodima i rashodima budžeta Grada,
- predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova Grada, takse, naknade i druge izvorne prihode, završni račun, zajmove Grada, zaduživanje i imovinu Grada,
- predloge drugih odluka iz oblasti finansija, kao i druga pitanja iz oblasti imovinsko pravnih odnosa i investicija Grada.
b) Komisija za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine
Komisija za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine razmatra:
- predlog odluke o usvajanju urbanističkog plana i drugih odluka iz oblasti prostornog planiranja i urbanizma,
- predloge odluka i drugih akata koji se odnose na obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti,
- predloge akata iz oblasti stambene i poslovne izgradnje i stambenih odnosa, uređivanja i korišćenja građevinskog zemljišta, korišćenja poslovnog prostora, saobraćaja i zaštite životne sredine.
v) Komisija za statutarna pitanja, organizaciju i normativna akta Skupštine
Komisija za statutarna pitanja, organizaciju i normativna akta Skupštine:
- razmatra predloge normativnih akata koje donosi Skupština, usklađenost istih sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima,
- predlaže Skupštini autentična tumačenja Statuta i odluka Skupštine,
- i utvrđuje prečišćen tekst odluka i drugih opštih akata.
g) Komisija za kadrovska i administrativna pitanja i radne odnose
Komisija za kadrovska i administrativna pitanja i radne odnose:
- priprema predloge rešenja o imenovanju i razrešenju članova organa u javnim preduzećima, ustanovama, organizacijama i službama koje osniva Grad kao i drugim organima u skladu sa zakonom i propisima Grada, kada nije određen drugi predlagač,
- priprema predloge rešenja o imenovanju i razrešenju lica, kao i obrazovanju komisija iz nadležnosti Skupštine a za koja nisu određeni drugi predlagači,
- raspisuje konkurse za imenovanje direktora ustanova čiji je osnivač Grad i priprema predlog rešenja o imenovanju po sprovedenom konkursu, osim kada je drugačije određeno osnivačkim aktima ili statutima ustanova,
- razmatra predloge odluka o naknadama troškova i dnevnica odbornika i lica angažovanih na poslovima iz nadležnosti Skupštine,
- odlučuje o pravima iz radnog odnosa izabranih, imenovanih i postavljenih lica.
d) Mandatno-imunitetska komisija
Mandatno-imunitetska komisija:
- stara se o primeni odredaba Statuta o mandatno-imunitetskim pravima odbornika,
- predlaže pojedinačna akta o statusnim pitanjima lica koja bira i postavlja Skupština,
- predlaže verifikaciju mandata odbornika kojima mandati nisu verifikovani na konstitutivnoj sednici Skupštine,
- utvrđuje da li su nastupili zakonom propisani razlozi za prestanak mandata odbornika na osnovu obaveštenja dostavljenog od strane sekretara Skupštine i o tome pismenim putem obaveštava Skupštinu,
- predlaže verifikaciju mandata novih odbornika koji popunjavaju upražnjena odbornička mesta, a na osnovu akata dostavljenih od strane Gradske izborne komisije.
U postupku verifikacije mandata novih odbornika, komisija radi na način utvrđen ovim Poslovnikom za rad verifikacionog odbora.
đ) Komisija za predstavke i žalbe
Komisija za predstavke i žalbe:
- razmatra predstavke i žalbe koje su upućene organima Grada i Komisiji za predstavke i žalbe,
- dostavlja preporuke, mišljenja i konstatacije nadležnim organima i službama,
- dostavlja obaveštenja podnosiocima predstavki i žalbi.
e) Komisija za društvene delatnosti i obrazovanje
Komisija za društvene delatnosti i obrazovanje razmatra:
- pitanja zadovoljavanja određenih potreba građana u oblastima kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, društvene brige o deci, fizičke kulture i javnog obaveštavanja,
- pitanja vezana za odnose sa verskim zajednicama i predlaže mere za unapređenje i razvoj saradnje i odnosa sa verskim zajednicama,
- pitanja u oblasti obrazovanja i vaspitanja i drugim oblastima društvenih delatnosti.
ž) Komisija za selo i poljoprivredu
Komisija za selo i poljoprivredu:
- razmatra pitanja iz oblasti poljoprivrede,
- prati sprovođenje utvrđene politike razvoja sela,
- prati pojavu biljnih i stočnih bolesti i predlaže preduzimanje mera za njihovo suzbijanje,
- razmatra i prati pitanja koja se odnose na robne rezerve,
- prati funkcionisanje protivgradne zaštite i druga pitanja iz ove oblasti.
z) Komisija za privredu
Komisija za privredu prati i razmatra pitanja koja se odnose na razvoj: industrije, zanatstva, turizma, ugostiteljstva, trgovine, privatnog preduzetništva, kao i druga pitanja od značaja za razvoj privrednih grana.
5.1.1. Javna slušanja
Stalno radno telo može organizovati javno slušanje o predlozima opštih akata koje donosi Skupština.
Javno slušanje iz stava 1. ovog člana organizuje se radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu opšteg akta koji je u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg opšteg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga opšteg akta ili drugog pitanja koje je u nadležnosti stalnog radnog tela, kao i radi praćenja sprovođenja i primene važećeg opšteg akta.
Predlog za organizovanje javnog slušanja može da podnese svaki član stalnog radnog tela.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana.
Odluku o organizovanju javnog slušanja donosi stalno radno telo.
O odluci iz stava 3. ovog člana, predsednik stalnog radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela na javno slušanje poziva članove stalnog radnog tela, odbornike i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja.
Poziv iz stava 5. ovog člana sadrži temu, vreme i mesto održavanja javnog slušanja, kao i obaveštenje o pozvanim učesnicima.
Javno slušanje se održava bez obzira na broj prisutnih članova stalnog radnog tela.
Nakon javnog slušanja, predsednik stalnog radnog tela dostavlja informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine, članovima stalnog radnog tela i učesnicima javnog slušanja. Informacija sadrži imena učesnika na javnom slušanju, kratak pregled izlaganja, stavova i predloga iznetih na javnom slušanju.
Članovi stalnog radnog tela i učesnici javnog slušanja mogu da podnesu pisane primedbe na informaciju o javnom slušanju predsedniku stalnog radnog tela, koji ih dostavlja licima iz stava 8. ovog člana.
Za razmatranje pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti koja nisu u delokrugu stalnih radnih tela Skupština obrazuje povremena radna tela.
Kandidate za članove povremenih radnih tela predlažu političke stranke, koalicije političkih stranaka, političke organizacije ili grupe građana koje imaju odbornike u Skupštini.
Na osnovu predloga iz stava 2. ovog člana, predsednik Skupštine utvrđuje predlog rešenja o obrazovanju povremenog radnog tela.
Za članove povremenih radnih tela mogu se birati odbornici, stručna lica za određene oblasti i građani.
Odbornik može biti član najviše dva povremena radna tela.
Aktom o obrazovanju povremenog radnog tela utvrđuje se: delokrug, sastav i vreme na koje se obrazuje.
Na prestanak mandata člana povremenog radnog tela shodno se primenjuju odredbe člana 55. ovog Poslovnika.
Pored stalnih radnih tela predviđenih ovim Poslovnikom, Skupština osniva posebna radna tela Skupštine, u skladu sa zakonom i Statutom, i to:
1. Gradsku izbornu komisiju za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine,
2. Savet za mlade,
3. Komisiju za rodnu ravnopravnost,
4. Savet za zdravlje,
5. Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa,
6. Odbor za stanovništvo, porodicu i decu.
a) Gradska izborna komisija za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine
Gradsku izbornu komisiju za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine (u daljem tekstu: Komisija) čine članovi u stalnom i proširenom sastavu.
Komisiju u stalnom sastavu čine predsednik i devet članova koje imenuje Skupština, a u proširenom sastavu i po jedan opunomoćeni član - predstavnik podnosioca izborne liste, u skladu sa zakonom.
Komisija ima sekretara koga imenuje Skupština, koji učestvuje u radu Komisije bez prava odlučivanja.
Predsednik i članovi Komisije i njen sekretar imaju zamenike.
Za predsednika, zamenika predsednika, sekretara i zamenika sekretara Komisije imenuje se lice koje je diplomirani pravnik.
Članovima Komisije i njihovim zamenicima prestaje funkcija u Komisiji kad prihvate kandidaturu za odbornika, što se konstatuje na sednici Komisije.
Komisija u okviru nadležnosti utvrđene Zakonom o lokalnim izborima, Zakonom o izboru narodnih poslanika i drugim propisima:
1) stara se o zakonitosti sprovođenja izbora odbornika;
2) donosi rešenje kojim utvrđuje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za određivanje svojih predstavnika u prošireni sastav Komisije;
3) rešenjem utvrđuje prošireni sastav Komisije;
4) određuje biračka mesta, pri čemu naročito vodi računa o ravnomernoj raspoređenosti birača na biračkim mestima i o dostupnosti biračkog mesta biračima;
5) određuje biračke odbore i imenuje njihove članove;
6) daje uputstva biračkim odborima u pogledu sprovođenja postupka izbora odbornika;
7) donosi rešenje o biračkim odborima u proširenom sastavu;
8) određuje bliža pravila o radu biračkog odbora;
9) propisuje obrasce i organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora za odbornike;
10) utvrđuje da li su izborne liste sačinjene i podnete u skladu sa propisima o izboru odbornika;
11) proglašava izbornu listu rešenjem;
12) donosi zaključak kojim podnosiocu izborne liste određuje rok za otklanjanje nedostataka i ukazuje na radnje koje treba obaviti radi otklanjanja nedostataka;
13) donosi rešenje o odbacivanju izborne liste zbog neblagovremenosti;
14) rešenjem utvrđuje zbirnu izbornu listu i objavljuje je;
15) određuje broj glasačkih listića i broj rezervnih glasačkih listića;
16) utvrđuje sadržinu, oblik i izgled glasačkih listića, određuje štampara, način i kontrolu njihovog štampanja i dostavljanje i rukovanje glasačkim listićima;
17) utvrđuje i objavljuje ukupne rezultate izbora odbornika;
18) raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika;
19) izdaje odborniku uverenje da je izabran;
20) raspisuje ponovne izbore;
21) rešava po prigovorima podnetim zbog nepravilnosti u postupku kandidovanja, sprovođenja, utvrđivanja i objavljivanja rezultata izbora;
22) podnosi izveštaj Skupštini o sprovedenim izborima za odbornike;
23) dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove lokalne samouprave i republičkom organu nadležnom za poslove statistike podatke o sprovođenju i rezultatima izbora za odbornike, neposredno po završetku izbora;
24) donosi poslovnik o svom radu;
25) obavlja i druge poslove određene propisima o izboru odbornika.
U svom radu Komisija shodno primenjuje uputstva i druge akte Republičke izborne komisije koji se odnose na sprovođenje izbora za narodne poslanike.
Organizacija, način rada i odlučivanje Komisije uređuju se Poslovnikom Gradske izborne komisije.
b) Savet za mlade
Savet za mlade podstiče i usklađuje aktivnosti u vezi sa razvojem, ostvarivanjem i sprovođenjem omladinske politike, predlaže mere za unapređivanje omladinske politike na teritoriji grada Valjeva, predlaže mere za usklađivanje i koordinisanje aktivnosti organa grada i službi čiji je grad osnivač nadležnih za posebne oblasti u omladinskom sektoru i svih drugih subjekata omladinske politike, u skladu sa strateškim i zakonskim aktima iz ove oblasti i drugo.
Savet ima predsednika, zamenika predsednika i 9 članova.
Aktom o obrazovanju Saveta uređuje se sastav i nadležnost Saveta i druga pitanja od značaja za rad Saveta, u skladu sa zakonom.
v) Komisija za rodnu ravnopravnost
Komisija za rodnu ravnopravnost prati unapređivanje, osnaživanje i afirmaciju ravnopravnosti polova, predlaže aktivnosti i preduzima mere, posebno one kojima se ostvaruje politika jednakih mogućnosti na nivou grada, kroz institucionalne mehanizme integriše rodni aspekt u javnu politiku kao strategiju za (postizanje ravnopravnosti polova - Gender mainstreaming) integracija načela rodne ravnopravnosti, razmatra predloge odluka i drugih opštih akata kao i druga pitanja iz nadležnosti grada sa aspekta ravnopravnosti i jednakih mogućnosti muškaraca i žena i da s tim u vezi podstiče razvojne aktivnosti u oblasti ravnopravnosti polova u svim oblastima javnog, društvenog i privrednog života i predlaže mere koje doprinose rodnoj ravnopravnosti i drugo.
Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i 3 člana.
Aktom o obrazovanju Komisije uređuje se sastav i nadležnost Komisije i druga pitanja od značaja za rad Komisije, u skladu sa zakonom.
g) Savet za zdravlje
Savet za zdravlje inicira donošenje akata od strane organa Grada za unapređivanje zdravlja na lokalnom nivou i stvaranje jednakih mogućnosti za dostupnost svih socijalnih komponenti zdravlja (obrazovanje, zapošljavanje, uslovi stanovanja, bezbednost, usluge socijalne zaštite, uslovi zaštite životne sredine i sl.) za sve građane, sa akcentom na žene i ugrožene grupe, inicira donošenje i, u saradnji sa drugim subjektima, učestvuje u izradi lokalne strategije za javno zdravlje, inicira ustanovljenje baze podataka indikatora zdravstvenog stanja i socijalnih komponenti zdravlja stanovništva, prati njihovo kretanje i predlaže mere za njihovo unapređivanje, procenjuju potrebu za pokretanjem novih projekata u cilju unapređenja zdravlja i predlaže nadležnim organima modele finansiranja istih, priprema i organizuje promotivne manifestacije i distribuciju promotivnih materijala vezanih za zdravlje i socijalne komponente zdravlja, održava i unapređuje odnose sa nadležnim republičkim i regionalnim institucijama iz oblasti zdravstva i drugo.
Savet za zdravlje obavlja i određene zadatke iz oblasti zaštite prava pacijenata, i to:
- podstiče osnivanje udruženja pacijenata,
- razmatra prigovore o povredi pojedinačnih prava pacijenata na osnovu dostavljenih i prikupljenih dokaza i utvrđenih činjenica,
- o utvrđenim činjenicama obaveštava podnosioca prigovora i direktora zdravstvene ustanove odnosno osnivača privatne prakse na koju se prigovor odnosi i daje odgovarajuće preporuke,
- razmatra izveštaje savetnika za zaštitu prava pacijenata, prati ostvarivanje prava pacijenata na teritoriji grada Valjeva i predlaže mere za zaštitu i promociju prava pacijenata,
- podnosi godišnji izveštaj o svom radu i preduzetim merama za zaštitu prava pacijenata Skupštini grada Valjeva i Ministarstvu zdravlja.
Savet ima predsednika, zamenika predsednika i 7 članova.
Aktom o obrazovanju Saveta uređuje se sastav i nadležnost Saveta i druga pitanja od značaja za rad Saveta, u skladu sa zakonom.
d) Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa
Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa prati primenu Etičkog kodeksa ponašanja funkcionera lokalne samouprave u Srbiji, pruža objašnjenja i daje mišljenja u vezi sa njegovom sadržinom, prati da li se funkcioneri Grada pridržavaju odredaba Etičkog kodeksa, analizira događaje i pojave od značaja za uspešnu primenu Etičkog kodeksa, promoviše njegovu primenu preko sredstava javnog informisanja i daje preporuke funkcionerima, građanima i medijima.
Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa daje savete i smernice u vezi sa prijavljivanjem privatnog interesa odbornika, vodi evidenciju o prijavama privatnog interesa, prati izvršavanje obaveze prijavljivanja privatnih interesa odbornika i o tome sačinjava izveštaj.
Savet ima predsednika, zamenika predsednika i 5 članova.
Aktom o obrazovanju Saveta uređuje se sastav i nadležnost Saveta i druga pitanja od značaja za rad Saveta, u skladu sa zakonom.
đ) Odbor za stanovništvo, porodicu i decu
Odbor za stanovništvo, porodicu i decu usklađuje aktivnosti u vezi sa ostvarivanjem ciljeva populacione politike na teritoriji grada Valjeva, razmatra i predlaže mere za unapređenje populacione politike kao i mere za unapređenje međuresorske saradnje u ovoj oblasti, daje inicijative za preduzimanje kratkoročnih mera koje doprinose doslednom sprovođenju populacione politike i drugo.
Odbor ima predsednika, zamenika predsednika i 5 članova.
Aktom o obrazovanju Odbora uređuje se sastav i nadležnost Odbora i druga pitanja od značaja za rad Odbora, u skladu sa zakonom.
6.1. Pripremanje i sazivanje sednice
Skupština radi i odlučuje u sednicama.
Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Sednice Skupštine se po pravilu održavaju radnim danom.
O pripremanju sednice stara se predsednik Skupštine uz pomoć sekretara Skupštine.
Predloge primljene od predlagača predsednik Skupštine uvrstiće u predlog dnevnog reda naredne sednice Skupštine.
Predsednik Skupštine se stara da sva pitanja koja su uneta u predlog dnevnog reda budu prethodno raspravljena u nadležnom radnom telu.
U postupku pripreme sednice Skupštine, predsednik Skupštine sarađuje sa šefovima odborničkih grupa i sa odbornicima koji ne pripadaju ni jednoj odborničkoj grupi i upoznaje ih sa predlogom dnevnog reda i drugim pitanjima od značaja za održavanje sednice.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi, na zahtev Gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje jedne trećine odbornika Skupštine.
Kada sednicu Skupštine saziva na zahtev Gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje jedne trećine odbornika, predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
U situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice, predsednik Skupštine može zakazati sednicu u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 3. ovog člana mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledica koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Minimalan rok za sazivanje sednice Skupštine iz stava 3. ovog člana, ne odnosi se na sazivanje sednice Skupštine u uslovima proglašene vanredne situacije.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, koji predlaže dnevni red sednice a sednicom predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva. Podnosilac zahteva može povodom istog zahteva samo jednom zakazati sednicu, a na sednici se razmatraju samo pitanja koja su bila povod za sazivanje ove sednice.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za odlučivanje, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Sednica Skupštine saziva se pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži mesto i vreme održavanja sednice, sa predlogom dnevnog reda.
Poziv za sednicu dostavlja se odbornicima najkasnije sedam dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Izuzetno, kada postoje opravdani razlozi, koje je predsednik Skupštine dužan da obrazloži na početku sednice, rok za dostavljanje poziva iz prethodnog stava može biti i kraći.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine mogu se uvrstiti predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom i koji su predsedniku Skupštine dostavljeni najkasnije sedam dana pre dana određenog za održavanje sednice. Predlagač dostavlja predlog akta u štampanom i elektronskom obliku.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine mogu se uvrstiti materijali koje podnose Gradsko veće, odbornik Skupštine, odbornička grupa, građani putem građanske inicijative, odnosno drugi predlagač u skladu sa opštim aktima Skupštine.
Predsednik Skupštine neće uvrstiti u predlog dnevnog reda predloge i pitanja:
- koja nisu iz nadležnosti Skupštine,
- koja nisu dovoljno pripremljena da bi se o njima moglo raspravljati i odlučivati na sednici,
- koja nisu dostavljena u obliku propisanom u stavu 1. ovog člana.
Predsednik Skupštine obavestiće, u roku od 7 dana od dana prijema predloga, podnosioca predloga o nedostacima iz stava 3. ovog člana.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red, kao i zapisnik sa prethodne sednice.
Materijal za sednicu kao i zapisnik sa prethodne sednice može se dostaviti odbornicima u elektronskom obliku ili putem elektronske pošte, po prethodnom dogovoru sa šefovima odborničkih grupa ili pojedinim odbornicima.
Izuzeto, materijal za sednicu može se uručiti odbornicima najkasnije do početka sednice, kad postoje opravdani razlozi (izveštaji i predlozi radnih tela koja zasedaju posle dostavljanja poziva i materijala za sednicu, materijali čije se kašnjenje nije moglo predvideti i drugo).
Materijal, koji je sastavni deo akta koji se razmatra, a koji se iz tehničkih razloga ne može na ekonomičan i celishodan način umnožiti i dostaviti odbornicima uz poziv za sednicu (urbanistički planovi sa grafičkim prilozima, skice u većoj razmeri, obimnije studije i izveštaji, i slično) stavlja se na raspolaganje odbornicima kod sekretara Skupštine, najkasnije četiri dana pre dana određenog za održavanje sednice. Kada je to tehnički moguće, ovaj materijal se može dostaviti u elektronskom obliku.
Poziv za sednicu dostavlja se odbornicima, Gradonačelniku, zameniku Gradonačelnika, članovima Gradskog veća, pomoćnicima Gradonačelnika, načelniku i zameniku načelnika Gradske uprave grada Valjeva.
Poziv i materijal za sednicu dostavlja se rukovodiocima organizacionih jedinica Gradske uprave grada Valjeva i predstavnicima javnog informisanja.
Predstavnici preduzeća, organizacija i ustanova čiji je osnivač Grad pozivaju se na sednicu kad se razmatraju pitanja iz njihovog delokruga.
Na sednicu Skupštine mogu se pozvati narodni poslanici, načelnik upravnog okruga, predstavnici drugih državnih organa i organizacija i druga lica za koja predsednik Skupštine proceni da je potrebno njihovo prisustvo ili učešće u radu Skupštine.
Licima iz stavova 2. do 4. ovog člana, materijal za sednicu može se dostaviti u štampanom ili elektronskom obliku ili putem elektronske pošte. O načinu dostave materijala za sednicu ovim licima odlučuje predsednik Skupštine, rukovodeći se načelima celishodnosti i ekonomičnosti u radu Skupštine.
Predlog dnevnog reda utvrđuje predsednik Skupštine.
U predlogu dnevnog reda posebno se grupišu predlozi o kojima se odlučuje po hitnom postupku i predlozi o kojima se odlučuje u skraćenom postupku.
Predsednik Skupštine otvara sednicu i na osnovu izveštaja sekretara Skupštine utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika za punovažno odlučivanje.
Skupština može punovažno odlučivati ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika. Ako se utvrdi da većina odbornika nije prisutna, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući sat ili dan. O odlaganju sednice obaveštavaju se pismenim putem samo odsutni odbornici.
Ako predsednik Skupštine u toku sednice, pre glasanja posumnja da sednici ne prisustvuje većina odbornika, naložiće prozivanje ili prebrojavanje. Prozivka ili prebrojavanje pre glasanja izvršiće se i kad to zatraži neki od odbornika, s tim što će predsednik Skupštine odrediti način utvrđivanja kvoruma.
Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Skupštine.
O primedbama na zapisnik odlučuje se bez rasprave.
Ukoliko zapisnik sa prethodne sednice Skupštine odbornicima, iz opravdanih razloga, koje obrazlaže predsednik Skupštine, nije uručen do početka sednice ili im je uručen neposredno pre početka sednice, kao i u slučaju da zapisnik ne bude usvojen, o usvajanju zapisnika odbornici će se izjasniti na narednoj sednici Skupštine.
Odbornik može tražiti da se pročita stenogram sa sednice u delu koji osporava.
Predsednik Skupštine će, na zahtev odbornika, odobriti da se pročita deo stenograma sa sednice u delu koji odbornik osporava.
O primedbama na zapisnik i na stenogram odlučuje se bez rasprave.
Kada predsednik Skupštine utvrdi da sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika za punovažno odlučivanje, pristupa se utvrđivanju dnevnog reda.
Predsednik Skupštine može predložiti izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Izmene i dopune predloženog dnevnog reda mogu predlagati svaki odbornik, grupa odbornika i Gradsko veće. Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine u pisanoj formi, najkasnije 3 dana pre dana određenog za održavanje sednice, izuzev akata koji se predlažu po hitnom postupku.
Materijal za sednicu iz prethodnog stava ovog člana dostavlja se odbornicima najkasnije 24 sata pre vremena određenog za održavanje sednice.
Ako predlozi iz stava 3. ovog člana nisu podneti u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, Skupština ih neće razmatrati, niti će se o njima izjašnjavati.
Ako je predlagač izmena i dopuna dnevnog reda grupa odbornika, u predlogu se mora naznačiti jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani odbornik.
Obrazlaganje predloga za izmene i dopune dnevnog reda može trajati najduže 3 minuta.
O predlozima za izmene i dopune dnevnog reda ne vodi se rasprava.
Na istoj sednici se ne može iznositi niti obrazlagati predlog za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda ako je predlog iste sadržine već podneo drugi odbornik, odnosno drugi ovlašćeni predlagač.
Dnevni red se utvrđuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Odbornici se prvo izjašnjavaju o svakom predlogu za izmenu i dopunu dnevnog reda, po redosledu predloga, a zatim o predloženom dnevnom redu u celini.
Jednom utvrđeni dnevni red može se izmeniti posebnim zaključkom.
Izmene dnevnog reda iz stava 3. ovog člana mogu se vršiti u izuzetnim situacijama, uz obrazloženje predlagača, odnosno predstavnika predlagača o potrebi za hitnim razmatranjem predloga.
Nakon usvajanja dnevnog reda prelazi se na raspravu i odlučivanje po pojedinim tačkama utvrđenog dnevnog reda.
Na početku razmatranja predloga, predstavnik predlagača može obrazložiti predlog.
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik, Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, član Gradskog veća, načelnik i zamenik načelnika Gradske uprave grada Valjeva, pomoćnik Gradonačelnika, kao i predstavnik predlagača.
Pravo da govore imaju i članovi radnog tela koji nisu odbornici, kada se razmatraju pitanja iz delokruga tog radnog tela.
Skupština može odlučiti da po određenim pitanjima sasluša predstavnike pojedinih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Grad.
Ostala preduzeća, organizacije i građani mogu se, po odluci Skupštine, obratiti odbornicima Skupštine posle sprovedenog odlučivanja po svim tačkama utvrđenog dnevnog reda.
Na sednici Skupštine može se govoriti tek po dobijanju reči od predsednika Skupštine, po redosledu prijavljivanja.
Govornik može da dobije reč po drugi put tek pošto se iscrpi lista govornika i kad predsednik oceni da pitanje koje je na dnevnom redu nije dovoljno raspravljeno.
Predstavnik predlagača i izvestilac radnog tela mogu odmah dobiti reč kada to zatraže, da bi pružili potrebna objašnjenja, dopunili ili izmenili obrazloženje predloga akta.
Gradonačelniku, zameniku Gradonačelnika, predlagaču odnosno predstavniku predlagača i sekretaru Skupštine daje se reč kada je zatraže da bi objasnili ili dopunili obrazloženje predloga ili pružili objašnjenja u vezi sa primenom Poslovnika.
Šef odborničke grupe koji želi da iznese stav te grupe o pitanju o kome se vodi rasprava, ima pravo da dobije reč preko reda, s tim da ne može da govori duže od vremena predviđenog za izlaganje drugih govornika i samo jedanput po toj tački dnevnog reda.
Vreme izlaganja govornika, osim Gradonačelnika i predsednika Skupštine, ne može biti duže od pet minuta.
U slučaju prekoračenja vremena određenog u prethodnom stavu, predsednik Skupštine će opomenuti govornika da je vreme za izlaganje proteklo, a ako govornik za naredni minut ne završi govor, predsednik će mu oduzeti reč.
Vreme potrebno za obrazlaganje Statuta grada, budžeta, urbanističkih planova i drugih strateških dokumenata, pored lica iz stava 1. ovog člana, nije ograničeno ni za predstavnika predlagača.
Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu i o kome je otvorena rasprava.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda, predsednik će ga opomenuti da se drži dnevnog reda. Ukoliko govornik ne postupi po opomeni, predsednik će mu oduzeti reč.
Govornika može prekinuti i opomenuti na red samo predsednik Skupštine.
Nije dozvoljeno ometanje govornika i komentarisanje njegovog izlaganja.
Predsednik Skupštine se stara da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Povodom svake tačke dnevnog reda se raspravlja dok ima prijavljenih govornika.
Kad se zaključi rasprava o određenom pitanju, rasprava po tom pitanju se ne može ponovo otvarati na istoj sednici.
Po zaključenju rasprave o pojedinoj tački, predstavnik predlagača ima pravo na završnu reč.
Nakon završne reči predlagača, odnosno predstavnika predlagača, o istoj tački ne može se voditi rasprava.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza niti iznošenja činjenica i ocena koje se odnose na privatni život odbornika i drugih lica.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odbornik ima pravo na repliku, samo jedanput, u trajanju od dva minuta.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu odnosno političku stranku ili grupu građana kojoj odbornici pripadaju, u ime odborničke grupe odnosno političke stranke ili grupe građana pravo na repliku ima šef odborničke grupe odnosno predstavnik političke stranke ili grupe građana.
Predsednik Skupštine odlučuje da li će dati pravo na repliku iz stava 1. i 2. ovog člana. Ukoliko predsednik Skupštine ne dozvoli repliku, odbornik koji je tražio repliku može zahtevati da se o tome izjasni Skupština.
Replika na repliku nije dozvoljena.
Ako odbornik zatraži reč da bi ispravio navod koji je po njegovom mišljenju netačan i koji je prouzrokovao nesporazum ili smatra da treba da pruži lično objašnjenje navoda prethodnog govornika, predsednik Skupštine će mu dati reč čim završi govor lice koje je ispravku izazvalo.
Odbornik se u svom govoru mora ograničiti na ispravku, odnosno lično objašnjenje i njegov govor ne može da traje duže od dva minuta.
Predsednik Skupštine je dužan da postupa u skladu sa ovim Poslovnikom i da se stara o njegovoj primeni.
Svaki odbornik ima pravo da ukaže na povredu ovog Poslovnika koja je učinjena pre početka ili u toku sednice Skupštine.
Odbornik ne može da ukaže na povredu Poslovnika na koju je već prethodno ukazano.
Ukoliko je postupak za koji odbornik smatra da predstavlja povredu Poslovnika učinjen pre početka sednice Skupštine, odbornik na to ukazuje predsedniku Skupštine u pisanom obliku, najkasnije do početka sednice Skupštine, o čemu predsednik obaveštava odbornike i daje objašnjenje. Ako odbornik ostane pri tvrdnji da je povreda učinjena, Skupština bez pretresa odlučuje o tom pitanju.
Ukoliko je postupak za koji odbornik smatra da predstavlja povredu Poslovnika učinjen na sednici, odbornik ima pravo da na tu povredu usmeno ukaže i to neposredno po učinjenoj povredi. Predsednik Skupštine daje reč odborniku odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Izlaganje odbornika ne može trajati duže od dva minuta.
Odbornik je dužan da navede koji član Poslovnika je povređen i da obrazloži u čemu se sastoji povreda.
Predsednik Skupštine je dužan da da objašnjenje povodom izrečene primedbe na povredu Poslovnika. Ako odbornik ostane pri tvrdnji da je povreda učinjena, o tom pitanju rešava Skupština bez pretresa.
Predsednik Skupštine je dužan da odborniku, koji se ne pridržava odredaba ovog člana i člana 102. ovog Poslovnika ili koji na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena navedenim članovima, izrekne mere predviđene članom 104. stav 2. ovog Poslovnika.
Predsednik Skupštine može oduzeti reč odborniku čije se izlaganje ne odnosi na povredu Poslovnika.
6.3. Održavanje reda na sednici
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici Skupštine mogu se izreći sledeće mere:
- opomena,
- oduzimanje reči,
- udaljenje sa sednice.
Opomenu i oduzimanje reči izriče predsednik Skupštine.
Udaljenje sa sednice izriče Skupština bez pretresa na predlog predsednika ili najmanje pet odbornika Skupštine.
Mera koju izrekne predsednik Skupštine primenjuje se:
- od momenta otvaranja sednice do prve tačke dnevnog reda,
- dok traje rasprava o tački dnevnog reda u toku koje je mera izrečena,
- između dve tačke dnevnog reda.
Mera koju izrekne Skupština primenjuje se za sednicu na kojoj je mera izrečena.
Opomena će se izreći odborniku:
- koji narušava red ili odredbe ovog Poslovnika, odnosno ne poštuje pravila pristojnosti,
- koji govori pre nego što je dobio reč,
- koji iznosi činjenice koje se odnose na privatni život drugih lica,
- koji i pored upozorenja predsednika Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu,
- koji prekida govornika u izlaganju, dobacuje ili na drugi način ometa slobodu govora,
- koji se neposredno obraća drugom odborniku, odnosno govorniku,
- koji upotrebljava psovke i uvredljive izraze,
- koji je prišao govornici bez odobrenja predsednika Skupštine,
- koji na drugi način zloupotrebljava odredbe ovog Poslovnika.
Odborniku će se oduzeti reč ako i posle dve izrečene opomene povredi red na sednici, povredi odredbe ovog Poslovnika ili ne poštuje pravila pristojnosti.
Odborniku koji i posle izrečene mere opomene odnosno mere oduzimanja reči nastavi da u svom govoru teško vređa druge odbornike ili druga lica ili na drugi način ruši ugled odbornika ili izaziva nered, ometa i sprečava rad na sednici, Skupština izriče meru udaljenja sa sednice.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera u slučaju postupanja kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice i drugih lica koja prisustvuju sednici, odnosno na drugi način grubo ometa rad Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale i ne može prisustvovati sednici sa koje je udaljen.
Ako se odbornik protivi da napusti sednicu, predsedavajući će narediti službenim licima ovlašćenim za održavanje reda u zgradi da se odbornik udalji iz sale.
Ako predsednik Skupštine primenom mera utvrđenih u članu 100. ovog poslovnika ne može da održi red na sednici, odrediće kratak prekid sednice u trajanju potrebnom da se uspostavi red, ali ne duže od 30 minuta.
U prostorijama u kojim se održavaju sednice Skupštine i radnih tela zabranjeno je unošenje oružja i drugih predmeta, kojima se može ometati rad na sednici kao i korišćenje mobilnih telefona u toku sednice.
Odredbe o redu na sednici i mere izricanja opomene i udaljenja sa sednice primenjuju se i prema svim drugim licima koja prisustvuju sednici, a shodno se primenjuju i na sednicama radnih tela.
a. Opšte odredbe
Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle rasprave, osim u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom određeno da odlučuje bez rasprave.
Pre ili posle rasprave, Skupština može odlučiti da se pojedina tačka skine sa dnevnog reda ili da se odlučivanje po tom pitanju odloži i predlog akta vrati predlagaču na dopunu odnosno izmenu.
Predsednik Skupštine ili svaki odbornik može predložiti da Skupština zaključi pretres i pre završetka diskusije svih prijavljenih govornika, ako smatra da je pitanje dovoljno pretreseno. O ovom predlogu se glasa bez pretresa.
Po okončanju pretresa o predlogu opšteg akta u načelu, prelazi se na pretres i odlučivanje o podnetim amandmanima, ako ih je bilo i zatim na odlučivanje o predlogu opšteg akta u celini.
Skupština odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, ako zakonom ili Statutom nije drugačije utvrđeno.
Skupština većinom glasova od ukupnog broja odbornika:
1) donosi Statut,
2) donosi budžet i usvaja završni račun budžeta,
3) donosi plan razvoja Grada i strategije kojima se utvrđuju pravci delovanja Grada u određenoj oblasti,
4) donosi prostorni plan,
5) donosi urbanističke planove,
6) odlučuje o javnom zaduživanju Grada,
7) odlučuje o saradnji i udruživanju sa drugim jedinicama lokalne samouprave i o saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u drugim državama,
8) odlučuje o obrazovanju, području za koje se obrazuje, promeni područja i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave,
9) odlučuje o nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta,
10) raspisuje referendum za teritoriju Grada,
11) odlučuje o dodeli zvanja "počasni građanin" Grada,
12) usvaja Etički kodeks i
13) odlučuje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i Statutom.
Odluka se smatra donetom kada predsednik Skupštine konstatuje da je za nju glasala većina propisana zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
b. Javno glasanje
Odbornici glasaju izjašnjavanjem "za" predlog, "protiv" predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Skupština odlučuje javnim glasanjem dizanjem ruke ili poimenično-prozivkom.
Kad se glasa dizanjem ruke, predsednik prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", utvrdi broj glasova, zatim poziva da se izjasne oni koji glasaju "protiv", utvrdi broj glasova, a zatim poziva da dignu ruke oni koji se uzdržavaju od glasanja, pa utvrdi i broj tih glasova. Kad je većina očigledna i kad se radi o pitanjima za koja nije propisana kvalifikovana većina, prebrojaće se samo glasovi protiv i konstatovati za koje je rešenje većina glasala.
Poimenično glasanje se vrši kad to odredi predsednik Skupštine ili ako tako odluči Skupština na predlog odbornika, bez rasprave, u slučaju sumnje u isti.
Poimenično glasanje se može vršiti i u drugim slučajevima ako Skupština tako odluči.
Poimenično se glasa tako što odbornici po prozivci izjavljuju da glasaju "za" ili "protiv" ili da su uzdržani, odnosno izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koga glasaju, ukoliko se glasa za izbor, imenovanje ili postavljenje.
Predsednik Skupštine uz pomoć sekretara Skupštine utvrđuje rezultate glasanja.
c. Tajno glasanje
Skupština odlučuje tajnim glasanjem, kad je to predviđeno zakonom, ovim Poslovnikom ili posebnom odlukom Skupštine.
Tajnim glasanjem rukovodi komisija za sprovođenje glasanja (u daljem tekstu: komisija) u čiji sastav ulaze po jedan predstavnik tri odborničke grupe koje imaju najveći broj članova, a koje bira Skupština, ukoliko ovim poslovnikom ili posebnom odlukom Skupštine nije drugačije propisano.
Tajno glasanje se vrši na glasačkim listićima.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni su pečatom Skupštine.
Broj glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Za svako ponovljeno glasanje štampaju se novi glasački listići, u drugoj boji.
Štampanje i overu glasačkih listića obavlja odeljenje Gradske uprave grada Valjeva nadležno za skupštinske poslove, koja glasačke listiće predaje predsedniku Skupštine, o čemu se sačinjava zapisnik.
Glasački listić sadrži predlog o kome se odlučuje i opredeljenje "za" i "protiv".
Na dnu glasačkog listića, reč "za" se ispisuje na levoj a reč "protiv" na desnoj strani.
Odbornik glasa tako što zaokružuje reč "za" ili reč "protiv".
Prilikom izbora, imenovanja ili postavljenja, na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata ili zaokruživanjem imena kandidata za koga odbornik glasa.
Glasati se može za najviše onoliko kandidata koliko se bira, i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Odborniku se uručuje glasački listić tako što predsednik Skupštine poziva odbornike prema spisku da prime listić, što se evidentira.
Predsednik Skupštine, pre početka glasanja, određuje vreme trajanja glasanja.
Glasačka kutija mora biti prazna i od providnog materijala.
Kad odbornik popuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić.
Na mestu određenom za glasanje obezbeđuje se tajnost glasanja.
Po isteku utvrđenog vremena glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje.
Nakon zaključenja glasanja, komisija utvrđuje rezultate glasanja i Skupštini podnosi izveštaj o rezultatima glasanja.
Izveštaj o rezultatima glasanja sadrži: broj odštampanih glasačkih listića, broj upotrebljenih glasačkih listića, broj glasačkih listića koji su ubačeni u glasačku kutiju i broj nevažećih glasačkih listića, broj važećih glasačkih listića i broj glasova " za " i broj glasova " protiv " predloga, odnosno broj glasova koje je dobio svaki kandidat. Izveštaj potpisuju svi članovi komisije.
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, koji je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga, odnosno za koji predlog je odbornik glasao, kao i onaj na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja kandidata koji se bira. Komisija utvrđuje važnost odnosno nevažnost glasačkog listića shodnom primenom propisa koji važe za izbor odbornika.
Predsednik Skupštine konstatuje rezultate glasanja i objavljuje da je predlog prihvaćen ili odbijen, odnosno koji kandidat je izabran i koliko glasova su dobili pojedini kandidati.
7.1. Akta koje donosi Skupština
Skupština u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: statut, odluke, poslovnik, programe, strategije, planove i druge opšte akte, rešenja, zaključke, preporuke i druge akte u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom i daje autentično tumačenje opštih akata koje donosi.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Poslovnikom se uređuju pitanja od značaja za organizaciju i rad Skupštine.
Rešenjem se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i pravnim interesima lica u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Zaključkom se odlučuje o proceduralnim pitanjima, o prihvatanju određenih predloga, utvrđuju stavovi o budućem postupanju u pojedinačnim pitanjima, odnosno stvarima, inicira donošenje odluka, odnosno drugog opšteg ili pojedinačnog akta.
7.2. Predlaganje akata i pretres predloga akata
Predlog akta iz nadležnosti Skupštine može da podnese Gradsko veće, odbornik Skupštine, odbornička grupa ili građani putem građanske inicijative, odnosno drugi predlagač u skladu sa zakonom i opštim aktima Skupštine.
Predlagač akta iz člana 120. ovog Poslovnika, podnosi predlog akta u obliku u kome se akt donosi, sa obrazloženjem.
Obrazloženje mora da sadrži:
- pravni osnov,
- razloge za donošenje akta,
- obrazloženje predloženih rešenja,
- procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta, odnosno procenu drugih finansijskih efekata,
- pregled odredaba odluke koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže odluka o izmenama, odnosno dopunama.
Ako predlaže donošenje opšteg akta po hitnom postupku, predlagač akta je dužan da navede razloge za donošenje tog akta po hitnom postupku.
Ako predlaže donošenje pojedinačnog akta po skraćenom postupku, predlagač akta je dužan da navede razlog za donošenje akata bez pretresa, u skladu sa ovim Poslovnikom.
Ako je predlagač akta grupa odbornika, uz predlog mora biti naznačen jedan odbornik kao predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani odbornik.
Predlog odluke ili drugog akta pre razmatranja u Skupštini razmatra radno telo u čijem je delokrugu pitanje koje se predlogom akta uređuje i Gradsko veće ako Gradsko veće nije predlagač odluke i drugog akta.
Nadležna radna tela i Gradsko veće u svojim izveštajima i mišljenjima mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog akta u celini ili predložiti da Skupština donese odluku ili drugi opšti akt sa izmenama ili dopunama koje predlažu u formi amandmana, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač ili da se predlog ne prihvati.
Ukoliko nadležna radna tela i Gradsko veće ne dostave izveštaje ili mišljenje iz prethodnog stava ovog člana, odnosno ukoliko Gradsko veće nije izabrano ili radna tela nisu obrazovana, Skupština razmatra predlog akta i odlučuje i bez tih izveštaja i mišljenja.
Predlagač odnosno predstavnik predlagača, može, na početku rasprave, da izloži obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u raspravi sve do njenog zaključenja, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
Rasprava o predlogu akta u Skupštini počinje izveštajem predlagača odnosno predstavnika predlagača, zatim se raspravlja o predlogu akta u celini, a na kraju se raspravlja o predloženim amandmanima, ako ih je bilo.
U raspravi pored odbornika učestvuje i član radnog tela koga je odredilo radno telo kao izvestioca na sednici Skupštine, koji na poziv predsedavajućeg može davati potrebna objašnjenja.
Posle zaključenja rasprave, prelazi se na glasanje o predlogu akta u celini.
Ako su na predlog opšteg akta podneti amandmani, prvo se odlučuje o amandmanima, a zatim o predlogu opšteg akta u celini.
Skupština može posebnim zaključkom vršiti intervencije u tekstu predloga akta pre zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda, koja ima karakter ispravke tehničke greške.
Predlagač akta može povući ili izmeniti predlog akta sve do početka glasanja o predlogu akta.
Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta podnosi se u obliku amandmana.
Amandman mogu podneti odbornik Skupštine, Gradsko veće, Gradonačelnik i stalno radno telo Skupštine.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Gradsko veće može podneti amandman i posle ovog roka, a najkasnije do zaključenja rasprave o predlogu akta.
Amandman se podnosi u pisanom ili elektronskom obliku, sa obrazloženjem.
Amandman sadrži naziv predloga opšteg akta na koji se amandman odnosi, tekst izmena, odnosno dopuna u celosti, obrazloženje sa naznačenim razlozima za podnošenje amandmana i naziv, odnosno ime podnosioca amandmana.
Neblagovremeni, nepotpuni amandmani ili amandmani koji nisu podneti u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, ne upućuju se na razmatranje, o čemu predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu na sednici.
O amandmanu se obavezno izjašnjava predlagač opšteg akta i Gradsko veće kada ono nije predlagač, kao i nadležno stalno radno telo.
Amandman sa kojim se saglasi predlagač opšteg akta postaje sastavni deo predloga opšteg akta i o njemu se Skupština ne izjašnjava.
Ako se predlagač opšteg akta u načelu slaže sa amandmanom ali se ne složi sa formulacijom amandmana, predložiće novu formulaciju. O novoj formulaciji amandmana podnosilac amandmana izjašnjava se na sednici. Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju amandmana, amandman postaje sastavni deo predloga opšteg akta. Ako podnosilac amandmana ne prihvati novu formulaciju amandmana, Skupština prvo glasa o amandmanu u tekstu kako ga je formulisao podnosilac amandmana.
O amandmanima se glasa prema redosledu članova opšteg akta na koji se odnose.
Ako je na istu odredbu opšteg akta podneto više amandmana prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje te odredbe a zatim o amandmanima kojim se predlaže izmena odredbe po redosledu podnošenja amandmana.
Amandmani koje Skupština prihvati postaju sastavni deo predloga opšteg akta.
7.4. Donošenje akata po hitnom postupku
Skupština može po hitnom postupku doneti opšti akt iz svoje nadležnosti ako za donošenje akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica ili za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada.
Predlog opšteg akta za čije se donošenje predlaže hitan postupak može se uvrstiti u dnevni red sednice Skupštine ako je podnet najkasnije 24 časa pre zakazanog početka sednice.
Opšti akt se donosi po hitnom postupku bez prethodnog razmatranja u radnim telima Skupštine, a predlog opšteg akta koji se donosi mora se dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice.
Predlog da se akt donese po hitnom postupku podnosi predlagač sa obrazloženjem o neodložnoj potrebi za donošenje akta ili o štetnim posledicama koje bi nastale zbog nedonošenja akta po hitnom postupku.
Izuzetno se po hitnom postupku može u toku sednice Skupštine na dnevni red sednice staviti i predlog za izbor, imenovanje i postavljenje, kao i razrešenje i prestanak funkcije, na obrazloženi predlog predlagača.
O predlogu za unošenje akta u dnevni red sednice po hitnom postupku, odlučuje se bez rasprave. Pre glasanja o tom pitanju Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red sednice. Skupština može u toku sednice zatražiti hitno mišljenje nadležnog stalnog radnog tela Skupštine i Gradskog veća kada ono nije predlagač.
7.5. Donošenje akata po skraćenom postupku
U skraćenom postupku odlučuje se bez prethodne rasprave tako što se o više predloga glasa u celini i istovremeno.
U skraćenom postupku Skupština može odlučivati o pojedinačnim aktima.
Odlučivanje u skraćenom postupku može se sprovesti samo ako su predlozi iz prethodnog stava u predlogu dnevnog reda grupisani u posebnom odeljku i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
Akta o kojima se odlučuje u skraćenom postupku pripremaju se u skladu sa odredbama ovog Poslovnika i dostavljaju odbornicima uz poziv za sednicu, a izuzetno do početka sednice.
Prilikom utvrđivanja dnevnog reda predsednik Skupštine je dužan da upozna odbornike sa zahtevima za otvaranje rasprave o predlozima iz grupe predloga o kojima se odlučuje u skraćenom postupku, ukoliko su takvi predlozi podneti do početka sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda svaki odbornik može zatražiti da se određeni predlog izdvoji iz skraćenog i stavi u redovan postupak o čemu se Skupština izjašnjava glasanjem.
Ukoliko Skupština usvoji predlog da se određeno pitanje razmatra u redovnom postupku, predlozi za koje je zahtevano otvaranje rasprave izdvajaju se iz grupe predloga o kojima se odlučuje u skraćenom postupku i uvršćuju se u dnevni red kao pitanja o kojima se raspravlja i odlučuje u redovnom postupku.
Predsednik Skupštine potom utvrđuje koja pitanja su u predlogu dnevnog reda ostala u grupi predloga o kojima se odlučuje u skraćenom postupku, tako da se o njima glasa u celini i istovremeno.
7.6. Prekidanje i zaključivanje sednice
Kad usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga ne može da se završi pretres po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, u slučajevima koji onemogućavaju regularan rad Skupštine, kao i iz drugih opravdanih razloga, Skupština može odlučiti, na predlog predsednika Skupštine ili odbornika, da se sednica prekine i da se zakaže nastavak u određeni dan i sat, o čemu se pisanim putem obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Predsednik Skupštine prekida sednicu kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici, dok se kvorum ne obezbedi.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u radu sednice da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavila mišljenja potrebna za sprovođenje rasprave i donošenje odluke, čije trajanje ne može biti duže od jednog sata.
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik Skupštine posle sprovedenog odlučivanja po svim tačkama utvrđenog dnevnog reda, a nakon završetka postavljanja odborničkih pitanja.
7.7. Potpisivanje i objavljivanje akata
Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine, a prepise akata sekretar Skupštine.
Izvornik akta u tekstu koji je usvojen na sednici Skupštine, potpisan od strane predsednika Skupštine i overen pečatom Skupštine, čuva se u dokumentacionoj osnovi sednice Skupštine.
Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta u odgovarajućem broju primeraka, koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se odeljenje Gradske uprave grada Valjeva nadležno za skupštinske poslove.
Opšta akta objavljuju se u "Službenom glasniku grada Valjeva", a druga akta kada je to određeno zakonom, Statutom ili tim aktom.
O objavljivanju i čuvanju akata Skupštine stara se sekretar Skupštine.
Sekretar Skupštine, na osnovu izvornog teksta opšteg ili drugog akta, daje ispravku grešaka u objavljenom tekstu akta.
Sednice Skupštine zapisuju se na audio-snimku, sa kojeg se izrađuje stenogram sa sednice, koji se čuva u dokumentacionoj osnovi sednice.
Stenogram sa sednice koristi se, po pravilu, za rad Skupštine, Gradske uprave grada Valjeva i drugih organa Grada.
Stenogram sa sednice dostavlja se u štampanom obliku šefovima odborničkih grupa i odbornicima koji su predstavnici izborne liste koja ima odbornike u Skupštini, a koji ne pripadaju ni jednoj odborničkoj grupi, na njihov zahtev.
Na osnovu stenograma sa sednice izrađuje se zapisnik koji se dostavlja odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
Zapisnik sa sednice sadrži:
- vreme i mesto održavanja sednice;
- ime predsedavajućeg;
- imena odsutnih lica sa sednice;
- broj odbornika Skupštine koji su prisustvovali sednici;
- dnevni red sednice;
- kratak tok sednice sa sadržajem pitanja o kojima se raspravljalo i imena govornika koji su učestvovali u raspravi po pojedinim pitanjima;
- rezultat glasanja o pojedinim pitanjima, broj glasova za, protiv i uzdržanih, odnosno broj glasačkih listića za, protiv i nevažećih u slučaju tajnog glasanja;
- donete odluke i zaključke Skupštine po svakoj tački dnevnog reda;
- izrečene mere u slučaju povrede reda na sednici;
- imena odbornika koji su postavili odbornička pitanja.
Predsednik Skupštine formuliše pojedine zaključke koji se unose u zapisnik.
Svaki odbornik može zahtevati da sam formuliše svoje predloge ili svoje mišljenje radi unošenja u zapisnik. Ako se predsednik Skupštine sa tim zahtevom ne složi, o zahtevu odbornika odlučuje Skupština bez pretresa.
Govornik ima pravo da pregleda tekst svog govora u stenogramu sa sednice.
Svakom odborniku će se na zahtev staviti na uvid stenogram sa sednice kao i audio-snimak sednice.
Usvojeni zapisnik sa sednice potpisuju predsednik Skupštine i sekretar Skupštine.
O obezbeđenju tehničkih uslova za snimanje sednica Skupštine i snimanju sednica, kao i o ozvučenju prostorija u kojima se održavaju sednice stara se odeljenje Gradske uprave grada Valjeva nadležno za skupštinske poslove.
Javna rasprava predstavlja skup različitih aktivnosti, preduzetih u unapred predviđenom vremenskom okviru, u cilju pribavljanja predloga i stavova građana o nacrtu nekog akta.
Javna rasprava se, po pravilu, organizuje kao otvoreni sastanak predstavnika nadležnih organa Grada, odnosno javnih službi, sa zainteresovanim građanima, predstavnicima udruženja građana i sredstava javnog obaveštavanja (okrugli stolovi, tribine, prezentacije i sl.) i prikupljanje predloga, sugestija i mišljenja građana i ostalih učesnika u javnoj raspravi u pisanoj ili elektronskoj formi.
Organ nadležan za organizovanje javne rasprave je dužan da građanima iz svih delova Grada obezbedi učešće u javnoj raspravi.
Otvoreni sastanak se organizuje u sedištu Grada, a izuzetno se može organizovati i van sedišta, na predlog organa nadležnog za pripremu i utvrđivanje nacrta akta koji je predmet javne rasprave.
O pitanjima koja su od značaja za celu zajednicu, javna rasprava se organizuje za celu teritoriju Grada, a u slučaju da se javna rasprava sprovodi o pitanju od interesa za građane sa dela teritorije, javna rasprava se može organizovati samo za taj deo.
8.2. Vreme trajanja javne rasprave
Javna rasprava traje najmanje 15 dana.
Javna rasprava može biti: obavezna javna rasprava i javna rasprava po zahtevu, odnosno predlogu (u daljem tekstu: fakultativna javna rasprava).
Obavezna javna rasprava je javna rasprava koja se sprovodi o nacrtu akta (odluke, plana i dr. akta u pripremi), u slučajevima određeni zakonom i Statutom.
Fakultativna javna rasprava je javna rasprava koja se može sprovesti u postupku donošenja drugih opštih akata iz nadležnosti Skupštine, u skladu sa Statutom.
8.3.1. Obavezna javna rasprava
Javna rasprava obavezno se organizuje i sprovodi:
1) u postupku pripreme Statuta;
2) u postupku pripreme budžeta Grada (u delu planiranja investicija);
3) u postupku pripreme strateških planova razvoja;
4) u postupku utvrđivanja stopa izvornih prihoda Grada;
5) u postupku pripreme prostornih i urbanističkih planova;
6) u drugim slučajevima predviđenim zakonom i Statutom.
8.3.2. Organizovanje i sprovođenje obavezne javne rasprave
Obaveznu javnu raspravu organizuje i sprovodi Gradsko veće, na način i u vreme koje predloži organ nadležan za pripremu nacrta akta.
8.3.3. Fakultativna javna rasprava
Javna rasprava može se sprovesti u postupku donošenja drugih opštih akata iz nadležnosti Skupštine, na osnovu zahteva predlagača opšteg akta, jedne trećine odbornika ili predloga 100 građana.
Radi sprovođenja javne rasprave, predlog građana je potrebno da svojim potpisima podrži najmanje 100 građana sa biračkim pravom na teritoriji Grada.
Zahtev, odnosno predlog iz stava 1. ovog člana podnosi se u pisanom obliku i mora biti obrazložen.
Zahtev, odnosno predlog sadrži: naziv akta za koji se javna rasprava zahteva, odnosno predlaže, predlog kruga učesnika u javnoj raspravi sa naznačenjem učesnika kojima se poseban poziv dostavlja, naznačenje vremena i načina održavanja javne rasprave i druge podatke značajne za održavanje predmetne javne rasprave.
Prikupljanje potpisa građana za sprovođenje javne rasprave iz stava 2. ovog člana, sprovodi se u skladu sa propisima koji uređuju građansku inicijativu.
8.3.4. Odlučivanje o opravdanosti zahteva, odnosno predloga za sprovođenje fakultativne javne rasprave
Nadležno radno telo Skupštine odlučuje po primljenom predlogu, odnosno zahtevu za sprovođenje javne rasprave.
Prilikom odlučivanja o opravdanosti zahteva, odnosno predloga za sprovođenje javne rasprave, nadležno radno telo naročito ceni da li se aktom u celini na nov način uređuju odnosi u određenoj oblasti, odnosno da li se njime bitno menjaju postojeća rešenja ili status i prava građana.
Ukoliko nadležno radno telo prihvati zahtev, odnosno predlog iz stava 1. ovog člana, Gradsko veće je dužno da organizuje javnu raspravu, po pravilu, na način i u vreme koje je u tim podnescima predloženo.
8.4. Organizovanje i sprovođenje javne rasprave
Gradsko veće organizuje javnu raspravu, određuje način sprovođenja, mesto i vreme trajanje javne rasprave.
8.4.1. Pokretanje postupka javne rasprave
Gradsko veće upućuje javni poziv građanima, udruženjima, stručnoj i ostaloj javnosti, za učešće u javnoj raspravi.
Gradsko veće može uputiti poziv za učešće na javnoj raspravi određenim pojedincima, predstavnicima organa, organizacijama i udruženjima za koje smatra da su zainteresovani za akt koji se razmatra.
Javni poziv za učešće na javnoj raspravi, objavljuje se na internet prezentaciji Grada i na drugi pogodan način.
Uz javni poziv obavezno se objavljuje program sprovođenja javne rasprave, kao i nacrt akta koji je predmet javne rasprave.
8.4.2. Sadržina programa javne rasprave
Program javne rasprave sadrži:
- rok za sprovođenje javne rasprave,
- informacije o aktivnostima koje se planiraju (održavanje okruglih stolova, tribina, prezentacija i slično, vreme i adresa njihovog održavanja), kao i o licu zaduženom za upravljanje tim aktivnostima,
- rok i adresu za dostavljanja predloga i sugestija u pisanoj i elektronskoj formi i
- druge podatke značajne za sprovođenje javne rasprave.
Program javne rasprave utvrđuje Gradsko veće na predlog organa nadležnog za pripremu opšteg akta koji je predmet javne rasprave.
8.4.3. Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi
O toku javne rasprave sačinjava se izveštaj koji sadrži sve predloge i sugestije iznete u javnoj raspravi, kao i stavove organa nadležnog za pripremu nacrta akta o podnetim predlozima i sugestijama sa obrazloženjem razloga za njihovo prihvatanje, odnosno neprihvatanje.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet prezentaciji Grada i na drugi pogodan način.
8.4.4. Utvrđivanje predloga akta posle sprovedene rasprave
Organ nadležan za utvrđivanje predloga akta o kojem je sprovedena javna rasprava, dužan je da prilikom utvrđivanja predloga akta vodi računa o sugestijama i predlozima datim u javnoj raspravi.
Organ nadležan za utvrđivanje predloga akta o kojem je sprovedena javna rasprava, dužan je da izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi priloži uz predlog akta koji se podnosi donosiocu akta na usvajanje.
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine povodom 20. marta - Praznika Grada.
Predsednik Skupštine može sazvati svečanu sednicu Skupštine i povodom 15. septembra - Dana oslobođenja Valjeva u Drugom svetskom ratu.
Sednica Skupštine sazvana povodom Praznika Grada ili Dana oslobođenja Valjeva u Drugom svetskom ratu je svečanog i protokolarnog karaktera.
Svečana sednica Skupštine održava se u sali Skupštine ili na drugom prikladnom mestu koje odgovara svečarskom povodu njenog održavanja.
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine svečanom pozivnicom.
Svečana pozivnica sadrži program svečanosti povodom obeležavanja praznika Grada i u njoj je obavezno naznačen dan i čas održavanja sednice, odnosno sala u kojoj će sednica biti održana.
Na svečanoj sednici Skupštine uručuju se priznanja i nagrade Grada.
Za održavanje svečane sednice Skupštine nije potrebno prisustvo većine od ukupnog broja odbornika.
Na svečanoj sednici Skupštine ne otvara se rasprava.
Na svečanu sednicu Skupštine obavezno se pozivaju dobitnici priznanja počasnog i zaslužnog građanina.
Na svečanoj sednici Skupštine, pored predsednika Skupštine, odnosno Gradonačelnika koji uručuju priznanja i nagrade, mogu govoriti laureati, odnosno dobitnici priznanja i nagrada za godinu u kojoj im se priznanje i nagrada dodeljuje, kao i istaknuti gosti koji žele da se obrate odbornicima i pozvanim gostima.
X RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU RATNOG STANJA I ELEMENTARNE NEPOGODE
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se na rad Skupštine i radnih tela u slučaju ratnog stanja i elementarne nepogode ukoliko ovim Poslovnikom ili drugim opštim aktom Skupštine nije drugačije određeno.
Predsednik Skupštine u slučaju ratnog stanja i elementarne nepogode:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine i radnih tela;
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika i o načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednicu;
- može po potrebi odrediti poseban način vođenja, izdavanja i čuvanja stenografskih beležaka i zapisnika sa sednice Skupštine i njenih radnih tela;
- može odrediti da se predlozi odluka i drugih opštih akata, kao i drugi materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja dok Skupština drugačije ne odluči.
U slučaju ratnog stanja i elementarne nepogode, predlozi odluka drugih propisa i opštih akata koje razmatra Skupština mogu se staviti na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u nadležnim radnim telima, ukoliko tako Skupština odluči.
Ukoliko ne postoji mogućnost da se održi sednica Skupštine za vreme trajanja ratnog stanja i elementarne nepogode Gradonačelnik donosi akte iz nadležnosti Skupštine s tim što je dužan da iste podnese na potvrdu Skupštini kada ona bude u mogućnosti da se sastane a najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka ratnog stanja i elementarne nepogode.
Odbornici su dužni da u slučaju ratnog stanja i elementarne nepogode obaveste sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta.
Sednice Skupštine i njenih radnih tela su javne.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
Skupština može odlučiti, na predlog predsednika Skupštine, Gradonačelnika ili najmanje 10 odbornika, u opravdanim slučajevima, da se sednica održi bez prisustva javnosti ili da se samo o pojedinim pitanjima raspravlja i odlučuje bez prisustva javnosti.
Odluka o predlogu iz prethodnog stava donosi se bez pretresa, pri utvrđivanju dnevnog reda, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Rad na nejavnoj sednici smatra se službenom tajnom i ne sme se objaviti ni na koji način.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu sa nejavne sednice kao i akte donete na takvoj sednici.
Javnim sednicama mogu prisustvovati građani u broju koji neće ometati rad sednice i koji je moguć obzirom na raspoloživi prostor, o čemu odlučuje predsednik Skupštine.
U slučaju da ne postoji mogućnost da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine će odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu.
Predstavnici sredstava javnog informisanja mogu prisustvovati svim javnim sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i dokumentacioni materijal o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Radi stvaranja uslova za informisanje javnosti, predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Skupština može da izda službeno saopštenje o radu sednice Skupštine i donetim odlukama za sredstva javnog informisanja. Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležno odeljenje Gradske uprave grada Valjeva, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu može da održi predsednik ili zamenik predsednika Skupštine u vezi pitanja koje razmatra Skupština, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
XII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA SKUPŠTINE
Pravo je i dužnost odbornika da učestvuje u radu Skupštine i njenih radnih tela, predlaže Skupštini raspravu o određenim pitanjima, predlaže radnom telu Skupštine grada da organizuje javno slušanje o predlozima propisa i odluka o kojima odlučuje Skupština, podnosi predloge odluka i drugih akata iz nadležnosti Skupštine i podnosi amandmane na predloge propisa, postavlja pitanja vezana za rad organa Grada i učestvuje u drugim aktivnostima Skupštine.
O odsustvovanju sa sednice Skupštine odbornik je dužan da obavesti predsednika Skupštine, koji o tome obaveštava Skupštinu na početku sednice.
Odbornik ima pravo da bude redovno obaveštavan o pitanjima od značaja za obavljanje odborničke dužnosti, kao i da na lični zahtev od organa i službi Grada dobije podatke koji su mu potrebni za rad.
Ovo pravo odbornik ostvaruje postavljanjem pisanih pitanja i postavljanjem odborničkog pitanja.
Pravo postavljanja pisanog pitanja odbornik ostvaruje tako što pisanim putem, van sednice, traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Skupštine, predsednika radnih tela Skupštine, Gradonačelnika, Gradskog veća i načelnika Gradske uprave grada Valjeva o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, odnosno poslove iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odgovoran je sekretar Skupštine, a načelnik Gradske uprave grada Valjeva kada se obaveštenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad Gradske uprave grada Valjeva.
Gradonačelnik i Gradsko veće redovno izveštavaju Skupštinu grada, po sopstvenoj inicijativi ili na njen zahtev, a najmanje jednom godišnje o i izvršavanju odluka i drugih akata Skupštine.
Izveštaj iz prethodnog stava stavlja se na dnevni red skupštine.
Odbornička pitanja postavljaju se usmeno ili pisanim putem i mogu se odnositi na poslove iz okvira nadležnosti lokalne samouprave, odnosno organa Grada.
Odbornička pitanja postavljaju se usmeno pošto Skupština okonča rad po svim tačkama dnevnog reda.
Odborničko pitanje može se postaviti pisanim putem između dve sednice preko predsednika Skupštine, najkasnije u roku od osam dana od dana održavanja sednice.
Odborničko pitanje sekretar Skupštine dostavlja nadležnom organu ili pravnom licu u čijoj nadležnosti je oblast na koju se to pitanje odnosi.
Odborničko pitanje mora biti jasno formulisano, a odgovor na odborničko pitanje treba da bude jasan i direktan.
Na odborničko pitanje postavljeno na sednici odbornik dobija odgovor, ako je moguće, na istoj ili narednoj sednici.
Ako to nije moguće, zbog potrebe prikupljanja podataka i informacija ili iz drugih razloga, ovaj rok može biti i duži.
Na postavljeno pitanje na koje se odgovor dobija na narednoj sednici Skupštine, po pravilu se odgovara u pisanoj formi odborniku koji je pitanje postavio. Na zahtev odbornika koji je pitanje postavio, odgovor se dostavlja svim odbornicima.
Ako odbornik nije zadovoljan odgovorom, može tražiti da se o predmetu postavljenog pitanja otvori rasprava.
O otvaranju rasprave odlučuje Skupština.
Po završetku rasprave donosi se zaključak o stavu Skupštine u odnosu na predmet postavljenog odborničkog pitanja.
Gradska uprava grada Valjeva obezbeđuje, u okviru svoje nadležnosti, uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihov zahtev, po nalogu načelnika Gradske uprave grada Valjeva:
- pruža stručnu pomoć odbornicima u izradi predloga akata koje oni podnose Skupštini i radnim telima,
- obezbeđuje korišćenje "Službenog glasnika grada Valjeva" kao i dokumentacije za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine ili njenih radnih tela,
- stara se o obezbeđenju uslova za rad odborničkih grupa, shodno mogućnostima.
Odbornik ne može biti zaposlen u Gradskoj upravi grada Valjeva i lice koje imenuje, odnosno postavlja Skupština.
Ako zaposleni u Gradskoj upravi grada Valjeva bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat.
Danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koja je imenovala, odnosno postavila Skupština prestaje funkcija na koju su imenovana, odnosno postavljena
Odbornik ima pravo na zaštitu mandata, uključujući i sudsku zaštitu, koja se ostvaruje shodnom primenom zakona kojim se uređuje zaštita izbornog prava u izbornom postupku.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa na sednici Skupštine ili njenih radnih tela, čiji je član.
Odbornik ima pravo na naknadu za učešće u radu na sednicama Skupštine i njenih radnih tela i pravo na naknadu putnih troškova nastalih obavljanjem odborničke dužnosti u skladu sa odlukom Skupštine.
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1. podnošenjem ostavke;
2. donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine;
3. ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
4. ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5. preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
6. ako mu prestane prebivalište na teritoriji Grada;
7. gubljenjem državljanstva;
8. ako nastupi smrt odbornika.
Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz stava 1. ovog člana tač. 3) do 8), Skupština na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, već se prestanak mandata odbornika podnošenjem ostavke i vreme prestanka mandata samo konstatuju.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Skupština daje autentično tumačenje opštih akata koje donosi.
Predlog za davanje autentičnog tumačenja opšteg akta mogu podneti predlagač, Gradonačelnik, odbornik, odbornička grupa, radno telo Skupštine i građani po postupku određenom za sprovođenje građanske inicijative.
Predlog se podnosi u pisanoj formi.
Nadležno radno telo Skupštine ceni opravdanost predloga za davanje autentičnog tumačenja.
Ako nadležno radno telo Skupštine oceni da je predlog za davanje autentičnog tumačenja opravdan, sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga Skupštini, o čemu obaveštava podnosioca predloga.
Ako nadležno radno telo Skupštine oceni da predlog za davanje autentičnog tumačenja nije opravdan, o tome izveštava Skupštinu i podnosioca predloga.
Skupština odlučuje o predlozima nadležnog radnog tela iz prethodnog člana ovog Poslovnika.
Ako Skupština ne prihvati ocenu nadležnog radnog tela Skupštine da predlog za davanje autentičnog tumačenja nije opravdan, zadužuje ga da sačini predlog autentičnog tumačenja.
Predlog za donošenje odluke o pristupanju donošenju novog Poslovnika ili izmenama i dopunama postojećeg Poslovnika može podneti najmanje 10 odbornika ili odbornička grupa.
O predlogu iz prethodnog stava ovog člana otvara se rasprava.
Aktom o pristupanju donošenju novog Poslovnika odnosno izmena i dopuna postojećeg Poslovnika uređuje se postupak i način donošenja i imenuje radno telo za izradu predloga.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa, vrši odeljenje Gradske uprave grada Valjeva nadležno za skupštinske poslove.
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine grada Valjeva ("Službeni glasnik grada Valjeva", broj 2/15) i Odluka o radnim telima ("Službeni glasnik grada Valjeva", broj 4/09)
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Valjeva".