REVIDIRANA FISKALNA STRATEGIJA ZA 2020. GODINU SA PROJEKCIJAMA ZA 2021. I 2022. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 80/2019)

 

I MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2020. DO 2022. GODINE

1. Opšti okvir i glavni ciljevi i smernice ekonomske politike

Tokom 2019. godine nastavljeno je poboljšanje makroekonomskih performansi srpske privrede. Ovaj proces potvrđen je intenziviranim prilivom SDI koji će do kraja godine sasvim izvesno dostići rekordni nivo, posmatrano u periodu od 2007. za koji postoje uporedivi podaci. Ostvarena poboljšanja prepoznata su i od strane rejting agencija, što je Srbiji u septembru donelo BB+ kreditni rejting, kao nepobitno priznanje uspešnosti sprovedenih mera. Verifikacija poboljšanja dobijena je i od strane MMF, koji kroz podršku Instrumenata za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument - PCI) ima savetodavnu ulogu i detaljan uvid u realne, fiskalne i monetarne tokove. Nakon jesenje misije, eksperti ove institucije su ocenili ekonomske rezultate Srbije kao snažne, fiskalnu situaciju i finansijski sistem kao značajno poboljšane i stabilne, dok su kod strukturnih reformi i tržišta rada istakli kontinuirani napredak.

Fiskalna stabilnost je očuvana, a planirani deficit će obezbediti dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP. Inflacija se tokom 2019. godine kretala na niskom nivou, uglavnom u okvirima postavljenog koridora Narodne banke Srbije (NBS). Devizno tržište je stabilno, bez prekomernih kratkoročnih oscilacija i pored pritisaka ka jačanju dinara usled pojačanog ulaganja stranih investitora u dinarske dugoročne obveznice Republike Srbije, što je još jedna potvrda poboljšanih performansi srpske privrede. Stopa nezaposlenosti kontinuirano opada i približava se jednocifrenoj vrednosti, dok je rast zarada permanentan i vođen pre svega kretanjima u privatnom sektoru. Udruženo ova dva faktora obezbeđuju podizanje standarda stanovništva, što je in ultima linea cilj svih aktivnosti Vlade.

U ambijentu usporavanja globalnih ekonomskih tokova privredna aktivnost Republike Srbije zadržava jaku dinamiku. To je rezultat povećane otpornosti na eksterne faktore ali i aktivacije unutrašnjih izvora rasta. Privremeni karakter usporavajućih faktora potvrđen je polovinom godine, što je uz materijalizaciju pozitivnih rizika, pre svega u sektoru građevinarstva, odnosno kod investicione aktivnosti, omogućilo zadržavanje projektovane stope privrednog rasta u 2019. godini od 3,5% i očekivanje ubrzanja u 2020. godini od 4,0%.

Srednjoročni makroekonomski okvir je realističan. Budući da je privredni rast za naredni trogodišnji period projektovan, a ne planiran, stope rasta su odraz realnog sagledavanja potencijala srpske privrede i faktora koji dolaze iz međunarodnog okruženja. Sa druge strane, ambicije Vlade za ubrzanjem privredne aktivnosti iznad projektovanih stopa ogledaju se u kontinuiranim naporima na iznalaženju dodatnih izvora rasta, kao i u merama koje treba da omoguće aktivaciju identifikovanih pozitivnih rizika.

Fiskalna pozicija je stabilna, a fiskalna politika odgovorna i kredibilna. Kreirane mere usmerene su na rasterećenje privrede, stimulisanje privatnih investicionih aktivnosti, povećanje efikasnosti rada administrativnih i poreskih službi, usaglašavanje sa međunarodnim standardima, dalje poboljšanje životnog standarda stanovništva i pomoć najugroženijim delovima populacije.

Rasterećenje privrede nastavljeno je novim podizanjem neoporezivog dela zarada, daljim umanjenjem stope doprinosa i promenom načina obračuna poreske amortizacije. Usvojeni Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara takođe bi trebao da obezbedi relativno niži nivo parafiskalnih troškova privrede. Takođe, reforma Uprave carina i Poreske uprave će podržati proces rasterećenja privrednih subjekata, ali i obezbediti efikasnije suzbijanje sive ekonomije, za šta je usvojen Akcioni plan koji kroz set kontrolnih i podsticajnih mera treba da obezbedi efikasniju kontrolu, a sa druge strane olakša poslovanje privredi. Osim povećanja državnih prihoda, ovim će se obezbediti i ambijent lojalne konkurencije. Konačno, stimulativne mere u pogledu novozaposlenih radnika dodatno će smanjiti troškove radne snage i obezbediti smanjenje stope nezaposlenosti ispod 10% već u 2020. godini.

Sveobuhvatni reformski procesi koje sprovodi Vlada sinergijski će obezbediti dalje poboljšanje privrednog ambijenta i podizanje kvaliteta života građana. Vidljivi pomaci u unapređenju obrazovanja i nauke, pravnog poretka, zdravstva, socijalne zaštite, odbrane, kulture i ekologije obezbediće sveukupni društveni poredak, minimizirati nejednakosti, obezbediti inkluzivan rast i kreirati ambijent društvene kohezije. Regionalna disperzija SDI, podsticaji zapošljavanju mladih, kao i ranjivih kategorija društva, podrška socijalnom preduzetništvu, rodno odgovorno budžetiranje i ponovno podizanje minimalne cene rada samo su neke od mera koje podupiru ove napore i koje treba da obezbede smanjenje siromaštva.

Pored toga, ubrzanje procesa digitalizacije obezbeđuje kvalitetnije, efikasnije i jeftinije pružanje usluga države i trasira kretanje celokupnog sistema u susret novinama koje je četvrta industrijska revolucija donela. Uspostavljeni portal e-uprave već daje značajne rezultate i pruža uštede sredstava i vremena, kako stanovništvu tako i privredi. U istom svetlu, Strategijom razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine ide se u susret globalnim promenama na ovom polju, hvata se korak sa razvijenim zemljama i omogućava maksimalna iskorišćenost benefita koje segment savremenih tehnologija nosi.

Vlada je fokusirana i na demografske izazove sa kojima se kao društvo suočavamo već duži vremenski period. Preuzete su aktivne mere u pravcu ublažavanja depopulacionih trendova, kroz podsticanje rađanja i smanjenje direktnih troškova roditeljstva. Sa druge strane, izražena mobilnost radne snage na globalnom nivou nije mimoišla ni Srbiju. Nakon kvantifikacije i analize migracionog toka, biće kreirane mere koje će ublažiti njegov intenzitet, ali i platforme saradnje sa dijasporom kako bi pozitivne strane ovog procesa bile iskorišćene.

Takođe, Vlada ostaje posvećena punopravnom članstvu u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU) kao strateški postavljenom cilju. Tokom 2018. godine otvorena su četiri nova poglavlja. Sredinom godine otvorena su poglavlja 13 - ribarstvo i 33 - budžetske i finansijske odredbe, a u decembru su otvorena poglavlja 17 i 18, koja se odnose na ekonomsku i monetarnu politiku i statistiku. U junu 2019. godine otvoreno je poglavlje 9 - finansijske usluge, dok su tehnički pripremljena poglavlja: 2 - slobodno kretanje radnika, 4 - slobodno kretanje kapitala, 14 - transport i 21 - transevropske mreže. Redovan politički i ekonomski dijalog o otvorenim pitanjima iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (u daljem tekstu: SSP) između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane, kao i donošenje opštih i sektorskih nacionalnih razvojnih strategija imaju za cilj da Republika Srbija u što kraćem roku ispuni ekonomske preduslove članstva zacrtane u acquis communautaire.

2. Procene međunarodnog ekonomskog okruženja

Jesenje projekcije relevantnih međunarodnih institucija ukazuju na materijalizaciju negativnih rizika identifikovanih u prethodnom periodu. Evropska ekonomija tokom prve polovine 2019. godine beleži usporen rast, dok najnoviji pokazatelji ukazuju da će oporavak, koji je bio predviđen za drugu polovinu ove godine, početi kasnije. Trgovinske tenzije između pojedinih zemalja i moguća eskalacija protekcionizma, geopolitička nestabilnost usled nerešenih unutrašnjih pitanja u nekim od zemalja u razvoju, kao i produžene neizvesnosti u vezi sa Bregzitom imali su za posledicu revidiranje godišnjih stopa rasta naniže i u razvijenim zemljama i u zemljama u usponu. Ovo je praćeno smanjenjem prostora za poboljšanje izgleda budući da trgovinski troškovi rastu kao i da se predložene reforme ne sprovode poželjnom dinamikom. Iako finansijska tržišta u razvijenim zemljama ostaju akomodativna, u slučaju daljeg intenziviranja negativnih trgovinskih mera ili tržišnih šokova, može doći do povećanja neizvesnosti na finansijskom tržištu. Ovo bi uz snažan odgovor Saveznih rezervi SAD (u daljem tekstu: FED) i osetljivost finansijskih tržišta uticalo na paritete svetskih valuta, obim kapitalnih priliva kao i nivoe javnog duga u zemljama u usponu. Globalni oporavak u prethodnih nekoliko godina doprineo je poboljšanju tržišta rada kroz rast zarada i zaposlenosti, jačanju platnobilansnih pozicija ali je i proširio prostor za izgradnju mehanizama zaštite od nepredviđenih šokova. Ipak, da bi se osigurao snažniji rast i globalna ekspanzija, neophodno je dosledno primenjivati adekvatne mere i sprovoditi strukturne reforme. Fiskalna i monetarna politika bi trebalo da budu kalibrirane tako da obezbede nisku, stabilnu i predvidivu inflaciju i pruže podršku proizvodnji bez ugrožavanja putanje javnog duga.

Makroekonomske procene Međunarodnog monetarnog fonda

Globalna ekonomska aktivnost je usporila, budući da je za 2019. godinu rast revidiran naniže na 3,0%, što je najniži rast još od globalne ekonomske krize. Ovakva kretanja posledica su rastućih trgovinskih barijera, izraženih neizvesnosti u trgovini i geopolitici, pojedinačnih faktora koji stvaraju makroekonomske nestabilnosti i strukturnih faktora poput niskog rasta produktivnosti i starenja stanovništva u razvijenim zemljama. Uzroci sporijeg rasta mogu se potražiti i u naglom i široko rasprostranjenom usporavanju prerađivačke industrije, naročito proizvodnje automobila, kao i nižim investicijama i manjom tražnjom za kapitalnim dobrima usled nametnutih trgovinskih tarifa. Sa druge strane, podsticaju globalnog rasta doprineo je rast sektora usluga, koji je očuvao tržište radne snage i rast zarada. Bitno je istaći da je nizak globalni rast registrovan tokom značajno relaksirane monetarne politike kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u usponu. Odsustvo inflatornih pritisaka je primoralo centralne banke zemalja da deluju preventivno kako bi smanjile rizike koji bi uticali na rast, što je dovelo do povoljnih finansijskih uslova. Razvijene ekonomije svojim sporijim rastom nastavljaju da teže dugoročnom potencijalu. Rast u zemljama u razvoju ostaje snažan ali nejednako raspodeljen, budući da ekonomije koje izvoze prirodne resurse mogu očekivati niži rast. Rizici ostvarenja projekcije ostaju i dalje izraženi. Rast evrozone je revidiran naniže usled slabijeg izvoza, a neizvesnost u vezi sa Bregzitom je sve izraženija. Napetosti u trgovinskim odnosima između SAD i Kine i dalje stvaraju probleme i nesigurnosti i procenjuje se da bi u 2020. godini mogle da kumulativno smanje nivo svetskog BDP za 0,8%. Rast Kine je revidiran naniže, što je rezultat kako trgovinskih tarifa, tako i usporavanja domaće tražnje usled mera za smanjenje zaduženosti. Nagla smanjenja projekcija rasta u zemljama BRIKS-a i azijskim tržištima kao i nestabilna geopolitička situacija su takođe neki od faktora koji bi mogli dovesti do poremećaja projektovanog rasta. Ukidanje trgovinskih barijera i smirivanje geopolitičkih tenzija bi trebali biti na vrhu liste prioriteta u bliskoj budućnosti. Ostvarenje ovih ciljeva bi povećalo poverenje, pospešilo investicije, pokrenulo stopiranu svetsku trgovinu i proizvodnju, što bi se u krajnjoj instanci pozitivno odrazilo na globalni rast.

Tabela 1. Međunarodno okruženje - makroekonomski pokazatelji

	2019.	2020.	2021.	2022.
Realni rast bruto domaćeg proizvoda1, %
Svet ukupno	3,0	3,4	3,6	3,6
Razvijene ekonomije	1,7	1,7	1,6	1,6
SAD	2,4	2,1	1,7	1,6
Evrozona	1,2	1,4	1,4	1,4
Zemlje u usponu	3,9	4,6	4,8	4,8
Kina	6,1	5,8	5,9	5,7
Rusija	1,1	1,9	2,0	2,0
Rast svetske trgovine, %	1,1	3,2	3,8	3,8
Stopa nezaposlenosti, %
Evrozona	7,7	7,5	7,3	7,3
SAD	3,7	3,5	3,5	3,6
Potrošačke cene, prosek perioda, %
Evrozona	1,2	1,4	1,5	1,7
Razvijene ekonomije	1,5	1,8	1,8	1,9
Zemlje u usponu	4,7	4,8	4,5	4,4
Devizni kurs, evro/dolar, kraj perioda	1,1	1,1	-	-
Cene žitarica, u dolarima, godišnje promene2	-4,3	1,0	4,6	1,4
Cene metala, u dolarima, godišnje promene3	4,3	-6,2	0,8	0,9
Cena rude gvožđa, u dolarima4	93,9	76,4	76,4	76,4
Cene nafte, u dolarima, godišnje promene, %	-9,6	-6,2	-4,6	-1,3

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2019.
1 Svetski BDP izračunat je prema paritetu kupovne moći.
2 Cena žitarica dobijena kao ponderisani prosek cena pšenice, kukuruza, soje, pirinča i ječma.
3 Cena metala dobijena kao ponderisani prosek cena bakra, aluminijuma, rude gvožđa, kalaja, nikla, cinka, olova i uranijuma.
4 Cena rude gvožđa (sadržaj gvožđa od 62%) za uvoz u Kini, luka Tian Jan, u dolarima po metričkoj toni.

Globalni rast od 3,0% u 2019. godini, prema oktobarskim prognozama MMF, predstavlja reviziju naniže za 0,3 p. p. u odnosu na aprilsku projekciju. Takođe, novom stopom od 3,4% za 2020. godinu očekivanja su ublažena za 0,2 p. p. U razvijenim ekonomijama rast će neznatno usporiti sa 1,7% u 2019. godini na 1,6% u srednjoročnom periodu. Istovremeno, očekivanja za zemlje u usponu su spuštena za 0,5 p. p. i 0,2 p. p. u 2019. i 2020. godini, respektivno. Zadržano je očekivano ubrzanje njihove privredne aktivnosti sa 3,9% u 2019. na 4,8 u 2022. godini. Privredni rast će u SAD iznositi 2,4% u 2019. godini, nakon čega se predviđa usporavanje, a zatim i stagnacija pre svega zbog efekta slabljenja fiskalnog stimulusa i prelaska sa ekspanzivne fiskalne politike na neutralnu. Evrozona će u 2019. godini zabeležiti povećanje privredne aktivnosti za 1,2%, dok se u srednjem roku očekuje blago ubrzavanje i stabilizacija rasta usled nešto veće eksterne tražnje, ali uz moguće rizike izazvane trgovinskim merama i Bregzitom.

Azijske zemlje u razvoju ostaju glavni pokretač svetskog ekonomskog rasta, međutim njihov uticaj je delimično ublažen usporavanjem Kine usled nametnutih tarifa i slabije spoljne tražnje. Iako je rast Rusije za 2019. godinu revidiran naniže, očekivanja za ostatak perioda su bolja nego što je prethodno predviđeno, a slično se može očekivati i za Tursku. Finansijska nestabilnost u Venecueli, problemi Meksika sa investicijama i Brazila sa snabdevanjem rudom, kao i rastuće geopolitičke tenzije na Bliskom Istoku i severnoj Africi predstavljaju faktore koji bi mogli ograničiti globalni rast.

Globalni ekonomski rast, p. p.

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2019.

Izgledi za inflaciju uglavnom odražavaju navedene izglede za rast i očekivano kretanje cena primarnih proizvoda. U razvijenim ekonomijama inflacija će blago rasti u posmatranom periodu, sa 1,5% u 2019. godini, na 1,9% u 2021. godini. Zemlje u usponu (bez Venecuele) zabeležiće blagi pad na 4,4% u 2020. godini sa trenutnih 4,7%. Prema oktobarskim projekcijama MMF, očekuje se da će cena nafte1 u 2019. godini iznositi 61,8 $/barel, što je smanjenje od 9,6% u odnosu na 2018. godinu, nakon čega se očekuje postepeno smanjenje.

_______
1 Prosečna cena nafte tipa "Brent", "Dubai Fateks" i "Zapadni Teksas".

Projekcija kretanja cene nafte, USD po barelu

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2019.

Cene baznih metala će biti veće za 4.3% u 2019. godini, a posle pada u 2020. godini, nastupiće stagnacija cena. Procenjuje se da će se rast cene gvožđa povećati za trećinu, uz pad cene naredne godine i stabilizaciju u srednjem roku. Cene žitarica u 2019. godini očekuje pad, a zatim sledi blago povećanje u srednjoročnom periodu. Stopa na tromesečne depozite denominovane u evrima smanjiće se sa -0,4% u 2019. godini na -0,6% u 2020. godini, dok će stopa na šestomesečne depozite denominovane u dolarima iznositi 2,3% i 2,0%, respektivno.

Kretanje cena, indeksi, 2014=100

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2019.

Projekcija kretanja cena, indeksi, 2018=100

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2019.

ECB je na sastanku u septembru 2019. godine odlučila da referentna kamatna stopa ostane na rekordno niskom nivou od 0,00%, dok je smanjila kamatnu stopu na depozitne olakšice sa -0,40% na -0,50%. Savet guvernera ECB očekuje da će referentne kamatne stope ostati na trenutnom ili nižem nivou sve dok projekcija ne ukaže da će se inflacija približiti ili dostići 2,0%. FED je takođe u dva navrata smanjivao kamatnu stopu. Ova monetarna popuštanja su zajedno sa rastućim tržišnim problemima usled sporijeg rasta dovela do znatnih padova u prinosima državnih obveznica.

Očekivana kretanja referentne kamatne stope FED, %

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2019.

Iako bi skorašnje popuštanje monetarne politike moglo da pogura tražnju iznad očekivane, ukoliko se trgovinske tenzije nastave i ukoliko ne bude pronađeno rešenje za Bregzit, rizici ostvarivanja projekcije su i dalje asimetrični naniže. Dalja eskalacija trgovinskog konflikta i posledični udar na investicije bi mogli dovesti do narušavanja globalnog lanca snabdevanja i produktivnosti u srednjoročnom periodu. Takođe, smanjena tražnja za hartijama od vrednosti koje nose izvestan rizik i fokusiranje na niskorizična sredstva u povoljnim finansijskim uslovima mogli bi dovesti do akumuliranih ranjivosti tržišta. Postoji i rizik od dezinflatornih pritisaka, budući da niska inflacija i usidrena niska inflatorna očekivanja mogu povećati realnu cenu servisiranja duga, odnosno smanjiti prostor za manevrisanje centralnim bankama u slučaju šoka. Rizik geopolitičkih tenzija i sukoba je i dalje prisutan i intenziviran je skorašnjim dešavanjima na Bliskom istoku i istočnoj Aziji. Ovi događaji mogu lako prerasti svoje lokalne okvire i preliti nestabilnost na globalni nivo. U srednjoročnom periodu, klimatske promene i političke nesuglasice u kontekstu rasta nejednakosti su ključni rizici koji bi mogli smanjiti globalni potencijal, sa ozbiljnim implikacijama po neke zemlje.

Globalna ekonomija se nalazi na svojevrsnom raskršću, i čak i kada bi pomenuti rizici bili minimalizovani, rast bi ostao ispod dosadašnjeg nivoa. Neophodna je primena multilateralnih politika u rešavanju pojedinih kratkoročnih i dugoročnih pretnji održivom i inkluzivnom globalnom rastu. Cilj donosioca politika treba biti smanjivanje trgovinskih tenzija koje su oslabile globalnu aktivnost i dovele do narušavanja poverenja, kao i brzo rešavanje problema Bregzita. Sprečavanje poreske evazije je takođe jedan od globalnih ciljeva čije bi ispunjenje doprinelo boljem prikupljanju javnih prihoda i finansiranju budžeta država. Sprovođenje reforme finansijske regulative i globalna finansijska bezbednost se mogu sprovesti kroz dalja poboljšanja makroprudencijalnih okvira i borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Potreban je i globalni napor na sprečavanju korupcije koja narušava veru u institucije, ali i ništa manji iskorak u borbi protiv klimatskih promena i migracija.

Makroekonomske procene Evropske centralne banke za područje evrozone

Prema procenama Evropske centralne banke (ECB) iz septembra, ekonomska aktivnost u evrozoni će nastaviti sa rastom ali po stopama nižim od prethodno prognoziranih. U odnosu na projekcije iz juna 2019. godine kratkoročni izgledi su pogoršani kao posledica slabijih pokazatelja poverenja i kontinuirane globalne neizvesnosti. Nakon povećanja BDP u 2018. godini za 1,9%, privredni rast će u 2019. godini iznositi 1,1%, dok se u 2020. godini očekuje blago ubrzanje na 1,2%. Nakon slabog privrednog rasta u drugom kvartalu 2019. godine novi pokazatelji ukazuju da će oporavak, koji je bio predviđen za drugu polovinu godine u prethodnim projekcijama, početi kasnije. Indeksi ekonomskog raspoloženja nastavili su sa pogoršanjem tokom poslednjih meseci, posebno u industrijskom sektoru, kao posledica kontinuirane slabosti svetske trgovine i povećane globalne neizvesnosti.

Rast realnog raspoloživog dohotka trebao bi ojačati u 2019. godini, a zatim nešto oslabiti u 2020. i 2021. godini. Usporavajući efekat na realni rast raspoloživog dohotka daće sporiji rast zaposlenosti, postepeno povećanje inflacije i usporavanje fiskalnih transfera sa pozitivnog na neutralni nivo. Očekuje se da će potrošnja domaćinstava biti podržana povoljnim troškovima zaduživanja koji će ostati na snazi u predviđenom periodu. Poslovne investicije će nastaviti rast i u narednim godinama, ali uz nešto slabiji tempo, usled smanjenja svetske trgovine i problema oko Bregzita i rasta kineske privrede. Međutim, biće podržane povoljnim finansijskim uslovima, rastom profita i investicija, kao i povećanom tražnjom kompanija za opremom za proizvodnju. Izvoz u zemlje van evrozone će biti umanjen tokom 2019. godine, a zatim se očekuje oporavak tokom ostataka perioda projekcije, što je i u skladu sa spoljnom tražnjom.

Tabela 2. Makroekonomske projekcije za područje evrozone, promena prema istom periodu prethodne godine, %

	2018.	2019.	2020.	2021.
BDP	1,9	1,1	1,2	1,4
Lična potrošnja	1,4	1,3	1,3	1,3
Državna potrošnja	1,1	1,5	1,5	1,4
Bruto investicije u osnovne fondove	2,3	3,1	1,9	2,1
Izvoz	3,5	2,3	2,4	3,0
Uvoz	2,7	2,6	3,1	3,4
Zaposlenost	1,5	1,1	0,5	0,5
Stopa nezaposlenosti	8,2	7,7	7,5	7,3
Inflacija	1,8	1,2	1,0	1,5
Jedinični troškovi rada	1,7	2,1	1,7	1,5
Fiskalni rezultat opšte države, % BDP	-0,5	-0,8	-0,8	-1,0
Bruto dug opšte države, % BDP	85,4	83,8	82,5	81,2
Saldo tekućeg računa, %BDP	2,9	2,6	2,4	2,3

Izvor: Makroekonomske projekcije stručnjaka ECB za područje evrozone, septembar 2019.

Očekuje se umereniji rast radne snage imajući u vidu projektovane neto imigracije radnika, očekivanu integraciju izbeglica i stalni rast stope aktivnosti. Predviđa se da će se stopa nezaposlenosti neznatno smanjiti sa 7,6% u drugom kvartalu 2019. godine (što je najniža stopa od 2008. godine) na 7,3% u 2021. godini. Rast zaposlenosti će biti ograničen, delimično usled privremenih kratkoročnih efekata, a zatim i usled nedostataka radne snage u nekim zemljama. Nakon usporavanja u 2018. godini, očekuje se da će produktivnost rada polako dostići rast od 0.9% do 2021. godine, što je blisko rezultatima iz pretkriznog perioda.

Predviđa se da će prosečna stopa inflacije blago opasti sa 1,2% u 2019. godini na 1,0% u 2020. godini, a zatim će u 2021. godini dostići 1,5%. Inflacija će biti nestabilna i prilično niska do druge polovine 2020. godine, uglavnom zbog uticaja cena nafte, baznog efekta i nižih cena električne energije i gasa. Sa stabilizacijom cene nafte i uz porast cena hrane, očekuje se i rast inflacije početkom 2021. godine, koji će biti potpomognut i rastom bazne inflacije od 1,5%. Očekuje se relativno snažan rast zarada usled velike potražnje za radnom snagom u nekim delovima Evropske unije, rasta inflacije tokom prethodne dve godine koji se u nekim zemljama uzima kao korektivni faktor pri formulisanju plata, kao i usled povećanja minimalne cene rada. Profitne marže će tokom projekcijskog perioda biti nešto više nego tokom 2018, usled slabljenja efekata nastalih zbog rasta cena nafte i jediničnih troškova rada.

Projekcijom je predviđeno da fiskalna politika bude blago ekspanzivna tokom celokupnog projektovanog perioda. Tokom 2019. godine smanjenje direktnih poreza i povećanje državne potrošnje će dovesti do blaže ekspanzije fiskalne politike, dok se za 2020. i 2021. godinu očekuje nešto veće fiskalno popuštanje daljim smanjivanjem poreza. Doći će do blagog povećanja fiskalnog deficita usled ekspanzivnosti u srednjoročnom periodu, dok bi javni dug trebalo da se nađe na silaznoj putanji zahvaljujući povoljnim kamatnim razlikama i primarnom suficitu.

3. Tekuća makroekonomska kretanja u Republici Srbiji i izgledi za period 2020-2022. godine

Srpska ekonomija beleži pozitivne stope rasta petu godinu zaredom. Nakon pada u 2014. godini, izazvanog poplavama, privredna aktivnost beleži pozitivne rezultate i u godinama oštre fiskalne konsolidacije. Ostvareni privredni rast, paralelno sa merama štednje, potvrđuje adekvatnost i odmerenost svih aktivnosti Vlade koje su sprovođene sa ciljem neutralisanja značajne fiskalne neravnoteže. Uspešno sproveden proces fiskalne konsolidacije i istrajnost u očuvanju postignutih dostignuća dao je zdrav osnov za ubrzanje ekonomskog rasta. To je rezultiralo stopom rasta BDP od 4,4% u 2018. godini, što je najviša stopa rasta još od 2008. godine. Ukoliko 2019. godina bude završena sa projektovanim rastom od 3,5%, može se reći da je srpska privreda u periodu nakon poplava ostvarila kumulativni rast od 16%.

Dostignuta fiskalna ravnoteža omogućila je kreiranje budžeta za 2018. godinu sa fokusom na kapitalna ulaganja. To je, udruženo sa dinamičnim rastom investicione aktivnosti privatnog sektora rezultiralo rastom ove komponente u 2018. godini za čak 17,8%. Razvojni karakter budžeta zadržan je i u 2019. godini, sa značajno povećanim kapitalnim ulaganjima, što je obezbedilo zadržavanje visoke dinamike investicione aktivnosti i očuvalo njenu ulogu nosioca privrednog rasta.

Povećanje penzija i zarada u javnom sektoru ne ugrožava uspostavljenu ravnotežu, a ukupno učešće rashoda po ovom osnovu u BDP ima opadajuću putanju. Povećanje plata ima za cilj očuvanje profesionalnog kadra u sektorima kojima rukovodi država i time obezbeđenje kvalitetnog izvršavanja usluga prema građanima. Selektivan pristup pri povećanju plata odgovor je na identifikovane intenzivnije odlive profesionalnog kadra iz pojedinih segmenata državnog sektora.

Pored toga, aktivnim učešćem u socio-ekonomskom dijalogu pronalaze se rešenja za povećanje minimalne cene rada na način koji neće dodatno opteretiti privredu i negativno uticati na njenu konkurentnost, a sa intencijom da se obezbedi inkluzivnost privrednog rasta i kreira ambijent socijalne kohezije.

Dostignuti fiskalni rezultat u prethodnom periodu očuvan je i tokom 2019. godine, a fiskalna disciplina dobija trajni karakter. Javni dug je ispod kriterijuma Mastrihta, sa tendencijom daljeg smanjenja i približavanja zoni koja pruža bezbednost od fiskalne krize u slučaju globalnih recesionih kretanja. Istovremeno, aktivnim merama unapređen je celokupni finansijski sistem, što je između ostalog rezultiralo smanjenjem učešća NPL i povoljnijim uslovima zaduživanja, obezbeđujući time dodatni impuls investicijama i privrednom rastu. Ostvarena poboljšanja u fiskalnom, realnom i monetarnom sektoru prelivena su i na tržište rada. Beleži se nastavak rasta zaposlenosti uz permanentan rast zarada, koji je i pored povećanja u javnom sektoru i dalje vođen rastom zarada u privatnom sektoru.

Priliv po osnovu stranih direktnih investicija (SDI) se kontinuirano povećava. U 2018. godini nerezidenti su investirali u Srbiju oko 3,5 milijardi evra, što je za skoro milijardu evra veći iznos nego u 2017. godini. Procenjuje se da će SDI u 2019. godini premašiti bruto iznos od 3,7 mlrd evra, što će biti rekordni priliv po ovom osnovu posmatrano u periodu od 2007. godine za koji postoje uporedivi podaci. Ovim prilivom je obezbeđena puna pokrivenost deficita tekućeg računa platnog bilansa. Posmatrano prema privrednim delatnostima uočljiva je izražena diversifikacija SDI. Među proizvodnim delatnostima u prvoj polovini 2019. godine najznačajnije iznose privukla je prehrambena industrija, proizvodnja proizvoda od gume i plastike, zatim automobilska, metalska i farmaceutska industrija. Među uslužnim delatnostima prednjače finansijske usluge, saobraćaj, trgovina na veliko i IK usluge. Razruđena struktura destinacija SDI potvrđuje poboljšanja sveukupnog privrednog ambijenta ali je ujedno i garant ravnomernog i održivog rasta. Bruto priliv po ovom osnovu u prvih osam meseci 2019. godine međugodišnje je povećan za 33,2% i očekuje se nastavak dinamičnog rasta. Ovim će biti obezbeđen transfer tehnologija i know-how, nova radna mesta, viši nivo kompetitivnosti srpske privrede i nove tržišne niše.

Sve makroekonomske mere donose se u cilju jačanja uloge investicija i izvoza u uspostavljenom modelu rasta. Napori su usmereni na intenziviranje strukturnih reformskih procesa, kako bi se obezbedio kontinuitet poboljšanja privrednog okruženja, napretka na međunarodnim listama konkurentnosti i daljeg podizanja kreditnog rejtinga zemlje. Poseban napor ulaže se u reformisanje javnih preduzeća sa ciljem podizanja njihove efikasnosti. Takođe, uspostavlja se sistem pouzdanog monitoringa svih poslovnih procesa, koji će sprečiti šokove i prepoznati i kvantificirati fiskalne rizike, ali i rizike po privredni rast. Prepoznata je neophodnost pronalaženja novih izvora rasta, pa su inovacije, istraživanje i razvoj, obnovljivi izvori energije, kreativne industrije i eko investicije u stalnom fokusu prilikom definisanja budućih aktivnosti.

Vlada ostaje fokusirana na smanjenje udela sive ekonomije u svim privrednim tokovima. Očekuje se da će usvojeni Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, preko unapređenja rada Poreske uprave, uvođenja podsticajnih mera za legalno poslovanje i zapošljavanje, smanjenja opterećenja poslovanja, efikasnijeg nadzora i društvene aktuelizacije ovog fenomena, dodatno doprineti poboljšanju uslova poslovanja i obezbediti zdravo konkurentsko nadmetanje. Dodatni doprinos dostizanju ovog cilja daju i aktivnosti digitalizacije svih administrativnih procedura.

Revizija kretanja osnovnih makroekonomskih agregata u odnosu na prethodnu Fiskalnu strategiju

Realni rast BDP, %

Saldo tekućeg računa, % BDP

Inflacija, prosek perioda, %

Fiskalni rezultat, % BDP

Javni dug opšte države, % BDP

Kretanja osnovnih makroekonomskih agregata u 2018. godini

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (u daljem tekstu: RZS) u 2018. godini je ostvaren realni privredni rast od 4,4%. Dostignuta stopa privrednog rasta premašila je prvobitna očekivanja za 0,9 p. p. Veća stopa od projektovane rezultat je aktivacije jednog broja pozitivnih rizika koji su prilikom projekcije identifikovani. Iako je u drugoj polovini godine došlo do usporavanja eksterne tražnje, deo unutrašnjih rizika, u vezi sa poljoprivrednom proizvodnjom i dinamikom građevinske aktivnosti, materijalizovan je u pozitivnom smeru i intenzitetom koji je nadjačao egzogene činioce. U skladu sa tim kretanjima, posmatrano sa rashodne strane obračuna BDP, investicije predstavljaju najznačajniji izvor dodatnog rasta.

Ubrzanje privredne aktivnosti pozitivno se efektuiralo na tržište rada. Stopa nezaposlenosti je u 2018. godini iznosila 12,7%, dok je zaposlenost porasla na 47,6%. Realni rast prosečne neto zarade iznosio je 4,4% i dominantno je bio opredeljen rastom zarada u privatnom sektoru.

Tokom 2018. godine inflacija je bila niska i stabilna. Potrošačke cene u decembru 2018. godine međugodišnje su bile veće za 2,0%, koliko je iznosila i prosečna inflacija na nivou godine. Najznačajniji doprinos inflaciji na kraju godine dale su cene povrća, cigareta i naftnih derivata. Nizak uticaj cena ostalih proizvoda i usluga, kao i niska i stabilna bazna inflacija od 1,0% na kraju godine i u godišnjem proseku, potvrđuju niske inflatorne pritiske na strani tražnje.

Umesto planiranog deficita budžeta od 0,6% BDP, ostvaren je suficit od 0,6% BDP. Ovim je 2018. godina bila druga uzastopna godina sa pozitivnim fiskalnim rezultatom, što je potvrda uspešnosti sprovedene konsolidacije i očuvanja fiskalne discipline. Pozitivan fiskalni rezultat doprineo je daljem smanjenju učešća javnog duga opšte države u BDP, koji je na kraju godine iznosio 54,4% BDP.

Učešće tekućeg deficita platnog bilansa u 2018. iznosilo je 5,2% BDP, čime je zadržan nivo iz 2017. godine. Deficit je i dalje u potpunosti pokriven neto prilivom SDI. Blago pogoršanje deficita tekućeg računa platnog bilansa u odnosu na prvobitno projektovani determinisano je nešto dinamičnijim rastom uvoza od 11,6% realno mg. Međutim, posmatrano po strukturi uvoza uočljivo je jačanje uvozne aktivnosti u segmentu intermedijarnih proizvoda, energije i kapitalnih dobara, što je u skladu sa ubrzanom dinamikom proizvodne i investicione aktivnosti, što bi u bliskoj budućnosti trebalo da doprinese održanju visoke dinamike kretanja izvoza. Izvoz je tokom 2018. godine imao visoke stope rasta i u segmentu roba i u segmentu usluga, što je rezultiralo ukupnim realnim povećanjem od 8,3% mg. Obim ukupne spoljnotrgovinske razmene iskazan u evrima je u 2018. godini povećan za 11,8%, dok pokrivenost uvoza izvozom iznosi visokih 85,6%2.

Neto devizne rezerve na kraju decembra 2018. godine iznosile su 8,85 milijardi evra. Ovo je najviši iznos deviznih rezervi na kraju jedne godine posmatrano od 2000. godine, što je period za koji sa stanovišta metodologije praćenja postoje uporedivi podaci.

______
2 Nacionalni računi

Tekuća kretanja realnog sektora u 2019. godini

Prema kvartalnim podacima RZS rast BDP u prva dva kvartala 2019. godine iznosio je 2,7% i 2,9%, respektivno. Ostvareni rast u prvoj polovini godine je nešto ispod očekivanja. Međutim, budući da usporavajući činioci imaju privremeni karakter, stopa rasta od 3,5% je još uvek dostižna i kao takva zadržana pri kreiranju srednjoročnog scenarija.

Ostvareni rast u prvom kvartalu vođen je kretanjem uslužnog sektora koji beleži međugodišnje povećanje od 3,8% i time doprinosi rastu BDP sa 2,0 p. p. Građevinska aktivnost nastavlja pozitivna kretanja i u ovom periodu beleži rast od 10,5%, doprinoseći stopi privrednog rasta sa 0,3 p. p. Iako je procenom na bazi višegodišnjih proseka očekivan pad sektora poljoprivrede, registrovana kretanja su bila bolja od očekivanih, negativan doprinos je izostao i bio gotovo neutralan. Kod industrijske proizvodnje je u prvom tromesečju registrovan pad od 1,4%. Mesečni indeksi fizičkog obima proizvodnje pokazuju da je najznačajniji usporavajući uticaj na kretanje ovog sektora došao od delatnosti naftne i hemijske industrije. Smanjenje obima proizvodnje ovih delatnosti direktna je posledica gotovo potpune obustave proizvodnih procesa u vodećim kompanijama koje su u njima registrovane. U oba slučaja razlog je planirani redovni remont proizvodnih kapaciteta koji je započet u martu. Prehrambena industrija, kao delatnost koja je u najvećoj meri pogođena uvedenim tarifama Prištine, zadržala je nivo proizvodnje iz istog kvartala prethodne godine, čime je izostao njen pozitivan doprinos. Uzimajući u obzir prirodu usporavajućih činilaca pripisan im je privremeni karakter.

Posmatrano prema komponentama upotrebe dominantni izvori rasta su lična potrošnja i investiciona aktivnost. Realni međugodišnji rast zarada u prvom kvartalu od 6,9%, kao i rast zaposlenosti od 3,1%, obezbedili su rast lične potrošnje od 3,3%. Shodno visokom učešću ove komponente u rashodnoj strukturi BDP ovaj rast je dao doprinos od 2,3 p. p. Investiciona aktivnost je nastavila dinamičan rast i zabeležila međugodišnje povećanje od 7,8%, što je doprinelo stopi rasta BDP sa 1,3 p. p. Nastavak intenzivnog investiranja privatnog sektora udruženo sa efikasnijim sprovođenjem javnih radova države obezbedio je kretanje ove komponente nešto iznad očekivanja. Rast državne potrošnje iznosio je 2,5% i dao je blagi pozitivan doprinos privrednom rastu. Izvoz i uvoz su međugodišnje gledano povećani gotovo ujednačeno 9,3% i 9,8%, respektivno. To je opredelilo nastavak negativnog uticaja neto izvoza na privredni rast i u ovom kvartalu.

U drugom kvartalu 2019. godine registrovana je realna međugodišnja stopa privrednog rasta od 2,9%. Usluge zadržavaju dinamiku iz prethodnog kvartala i ostaju u ulozi glavnog izvora rasta sa doprinosom od 2,0 p. p. Građevinska aktivnost je značajno ubrzala i sa povećanjem od 16,8% dala duplo veći doprinos stopi privrednog rasta nego u prethodnom kvartalu. Poljoprivreda zadržava neutralan doprinos, dok je negativni uticaj industrijske proizvodnje produbljen usled nastavka remontnih aktivnosti tokom drugog kvartala i u naftnoj i u hemijskoj delatnosti. Usporavanju industrije dodatno je doprinelo značajno smanjenje obima proizvodnje prehrambenih proizvoda.

Struktura izvora rasta sa rashodne strane BDP pokazuje jačanje investicione aktivnosti i pogoršanje uticaja spoljnotrgovinske razmene na privredni rast. Ova kretanja većim delom su opredeljena intenziviranim radovima na određenim infrastrukturnim projektima i uvozom komponenti neophodnih za njihovu realizaciju. Ulogu nosioca rasta i dalje zadržava privatna potrošnja sa doprinosom od 2,3 p. p, što je podržano snažnijim pozitivnim efektom investicija i doprinosom od 1,6 p. p. Zadržana dinamika izvoza sa rastom od 9,1% i uvozna aktivnost veća za 10,9% opredelili su negativan doprinos neto izvoza od 1,8 p. p.

Visokofrekventni indikatori privredne aktivnosti ukazuju na privremeni karakter usporavajućih činilaca industrije, nastavak pozitivnih kretanja usluga i dalje ubrzanje građevinske aktivnosti. Prema indeksima fizičkog obima proizvodnje ukupna industrija u julu i avgustu beleži stope rasta od 3,7% i 0,5%, respektivno, uz konačni oporavak naftne i hemijske industrije. Posmatrano u periodu januar-avgust međugodišnja stopa rasta fizičkog obima proizvodnje pokazuje smanjenje od 1,0%. Efekat usporavanja usled remonta još uvek je jak, ali se očekuje da će do kraja godine biti neutralizovan, te da će ukupna industrija imati blagi realni rast bruto dodate vrednosti od 0,3% mg. u 2019. godini.

Indeksi fizičkog obima vodećih delatnosti industrijske proizvodnje, 2018=100

Izvor: Ministarstvo finansija

Uslužni sektor u prvih osam meseci 2019. godine stabilno raste i čuva ulogu dominantnog nosioca privrednog rasta. U ovom periodu, u odnosu na isti period prethodne godine, maloprodajni promet je bio veći za 10,9% nominalno, odnosno 8,7% realno. Posmatrano u stalnim cenama, neprehrambenim proizvodima trgovalo se više za 10,5%, dok je promet motornih goriva i hrane, pića i duvana bio veći za 8,1% i 7,6%, respektivno. Strateška orijentacija Vlade ka jačanju turističkih usluga obezbeđuje kontinuirani rast ovog dela usluga. Broj turista je u ovom periodu iznosio oko 2,5 miliona, što je međugodišnje povećanje od 5,6%. Povećan je i broj ostvarenih noćenja za 5,2%, te ih je ukupno zabeleženo oko 7 miliona. Devizni priliv od turizma, u periodu januar-avgust iznosio je 918,7 mil. evra, što je međugodišnje povećanje od 6,7%. Promet u ugostiteljstvu, posmatrano u periodu januar-jul, međugodišnje je realno porastao za 9,0%.

Visokofrekventni indikatori najznačajnijih uslužnih delatnosti, 2018=100

Izvor: Ministarstvo finansija

Građevinska aktivnost nastavlja snažnu dinamiku tokom 2019. godine. Broj izdatih građevinskih dozvola u periodu januar-avgust veći je za 7,2%, dok je na bazi njih očekivana vrednost radova veća za čak 101,8%. Pored toga, očekuje se da će kapitalni rashodi republike u 2019. godini biti međugodišnje veći za 26,7%.

Raspoloživi podaci o kretanju poljoprivredne proizvodnje pokazuju da je ovaj sektor imao rezultat bolji od onog koji je očekivan na bazi višegodišnjih proseka. I pored visoke baze iz prošle godine proizvodnja kukuruza međugodišnje je veća za 7,7% što je s obzirom na ponder ove kulture u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji značajno opredelilo kretanje ovog sektora. Dodatno je doprineo rast proizvodnje soje za 8,5%, jabuka za 8,5% i šljive 29,9%.

Indeks privredne aktivnosti Srbije (IPAS)3, koji Ministarstvo finansija izrađuje za potrebe ocena kratkoročnih ekonomskih kretanja pokazuje ubrzanje privredne aktivnosti u julu i avgustu i uzima vrednosti od 4,4% i 3,8%, respektivno.

________
3 http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=13281

Indeks privredne aktivnosti Srbije (IPAS) po sektorima (doprinosi rastu, p. p.)

Izvor: Ministarstvo finansija

Na bazi raspoloživih pokazatelja, uočenih trendova, analiza izvora rasta i prirode činilaca usporavanja Ministarstvo finansija je zadržalo projektovanu stopu rasta BDP za 2019. godini na nivou od 3,5%. Razlozi i argumenti ove odluke prihvaćeni su i potvrđeni i od strane MMF. Iako je centralna projekcija rasta zadržana, struktura njegovih izvora je jednim delom promenjena, čime je uvažena jača dinamika investicija i pogoršan uticaj neto izvoza, odnosno, posmatrano sa proizvodne strane kvantifikovan je snažniji rast građevinarstva, zatim prinos poljoprivredne proizvodnje iznad očekivanja, kao i registrovana usporavanja sektora industrije.

Tabela 3. Bruto domaći proizvod, stope realnog rasta, %

	2018.	Q1 2019.	Q2 2019.	2019.* (prethodna procena)	2019.* (revidirana procena)
Bruto domaći proizvod	4,4	2,7	2,9	3,5	3,5
Privatna potrošnja	3,1	3,3	3,2	3,5	3,5
Državna potrošnja	3,7	2,5	2,4	2,7	4,1
Investicije u osnovne fondove	17,8	7,8	8,6	6,7	8,8
Izvoz robe i usluga	8,3	9,3	9,1	7,4	8,6
Uvoz robe i usluga	11,6	9,8	10,9	7,6	9,6
Poljoprivreda	15,2	0,5	-0,5	-3,9	0,0
Industrija	1,0	-1,4	-2,1	3,0	0,3
Građevinarstvo	12,8	10,5	16,8	9,0	18,4
Usluge	4,2	3,8	3,8	4,1	3,9

Izvor: RZS
* Ministarstvo finansija

Projekcije kretanja realnog sektora u periodu 2020-2022. godina

Kretanja osnovnih makroekonomskih agregata i indikatora za Republiku Srbiju u periodu 2020-2022. godina projektovana su na osnovu aktuelnih ekonomskih pokazatelja i izgleda za Republiku Srbiju i međunarodno okruženje, kao i na osnovu procene efekata planiranih mera ekonomske politike. U obzir su uzeti i uspostavljena fiskalna stabilnost i trendna kretanja realnog sektora, ojačana eksterna pozicija zemlje i rastući priliv SDI. Pored toga, započete reforme i planirana sistemska unapređenja privrednog ambijenta identifikovana su kao izvori mogućeg dodatnog rasta. U suprotnom smeru mogu delovati potencijalne neizvesnosti kreirane turbulencijama na međunarodnom tržištu roba i kapitala.

Vlada će u ovom periodu voditi odgovornu i predvidivu fiskalnu politiku, sinhronizovanu sa monetarnim vlastima i fokusiranu na lociranje novih izvora rasta. Očuvana stabilnost javnih finansija obezbedila je fiskalni prostor za povećanje kapitalnih rashoda, ali i omogućila konkretne mere u pravcu rasterećenja privrede i afirmacije privatnog investiranja. Priliv SDI obezbediće transfer znanja i tehnologije, podići konkurentnost i obezbediti nove prodajne kanale domaćim proizvođačima. Mehanizam podsticaja ima za cilj njihovu sektorsku i regionalnu disperziju kako bi bile obezbeđene pretpostavke ravnomernog razvoja i maksimalne iskorišćenosti konkurentskih prednosti.

Tabela 4. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

	Procena	Projekcije
	2019.	2020.	2021.	2022.
BDP, mlrd dinara (tekuće cene)	5.417	5.827	6.264	6.740
Realni rast BDP, %	3,5	4,0	4,0	4,0
Deflator BDP, %	3,3	3,4	3,4	3,5
Realni rast pojedinih komponenti BDP, %
Lična potrošnja	3,5	3,9	3,6	3,7
Državna potrošnja	4,1	1,5	1,3	0,4
Bruto investicije u osnovne fondove	8,8	6,4	5,4	5,7
Izvoz robe i usluga	8,6	8,1	8,4	8,4
Uvoz robe i usluga	9,6	7,4	7,1	7,2
Saldo robe i usluga, u EUR, % BDP	-10,3	-9,6	-8,9	-8,2
Saldo tekućeg računa, u EUR, % BDP	-5,9	-5,3	-5,2	-4,7
Inflacija, prosek perioda, %	1,9	2,0	2,2	2,5

Izvor: Ministarstvo finansija

Srednjoročna projekcija kretanja realnog sektora je zasnovana na realističnom pristupu, kako bi fiskalna politika bila adekvatno postavljena i kako ne bi ugrozila dosadašnja postignuća. Vođena institucionalnim pamćenjem i iskustvima iz ranijeg perioda Vlada ciljeve fiskalne politike postavlja na realnim pretpostavkama koje ne želi da menja ad hoc merama, svesna neodrživosti takvih mera kao i negativnog "bumerang" efekta koji sa sobom nose. Projektovane godišnje stope privrednog rasta ne predstavljaju definisane ciljeve, već su odraz trenutne konstelacije odlučujućih faktora. Matrica rizika projekcije postoji i opisana je u ovom dokumentu. Ovakav pristup se može smatrati opreznim ali ne i nedovoljno ambicioznim, budući da su sve aktivnosti Vlade usmerene na otklanjanje barijera privrednom rastu i aktivaciju njegovih dodatnih izvora kako bi projektovane stope bile premašene.

Za 2020. godinu projektovano je ubrzanje realnog rasta ekonomske aktivnosti za 4,0%. Posmatrano po agregatima upotrebe, očekuje se nastavak pozitivnog uticaja rasta zaposlenosti i povoljnih uslova zaduživanja na privatnu potrošnju koja će zabeležiti rast od 3,9%. U skladu sa svojim dominantnim učešćem u strukturi BDP ova komponenta će dati najznačajniji doprinos ekonomskom rastu. Treba imati u vidu da je rast potrošnje baziran na zdravim izvorima, biće niži je od realnog rasta BDP i neće generisati unutrašnje i spoljne neravnoteže. U 2020. godini investicije će biti druga po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rastu, što je veoma važno sa stanovišta njegove održivosti. Očekuje se međugodišnje povećanje od 6,4%, odnosno doprinos rastu BDP od 1,5 p. p. Usmerenost SDI pre svega u sektore koji proizvode razmenljiva dobra, modernizacija postojećih i aktiviranje novih proizvodnih kapaciteta, uz očekivani oporavak spoljne tražnje, rezultiraće bržim rastom izvoza (8,1%) od rasta uvoza (7,4%). Ovakva kretanja će obezbediti smanjenje negativnog doprinosa neto izvoza realnom rastu BDP.

Doprinosi stopi realnog rasta BDP, rashodni pristup, p. p.

Izvor: Ministarstvo finansija

Posmatrano sa proizvodne strane, povećanje kreirane BDV očekuje se kod svih sektora, osim kod poljoprivrede pod pretpostavkom prosečne sezone. Uslužni sektor će zadržati ulogu dominantnog nosioca rasta sa doprinosom od 2,2 p. p. Rast bi trebao da bude diversifikovan i ostvaren u većini uslužnih delatnosti a posebno u trgovini, saobraćaju, turističkim uslugama ali i sve značajnijem IT sektoru. Ukupna industrija će sa oporavkom spoljne tražnje i aktiviranjem novih proizvodnih kapaciteta ali i usled dejstva baznog efekta ubrzati u 2020. godini i doprineti rastu BDP sa 0,9 p. p. Ovakvim kretanjima uslužnog i industrijskog sektora biće opredeljeno oko tri četvrtine stope privrednog rasta. Za građevinarstvo se predviđa nastavak stabilnog rasta i u narednom periodu i doprinos rastu BDP od 0,4 p. p. u 2020. godini. Očekuje se nastavak izvođenja privatnih građevinskih radova, uz povećanje efikasnosti realizacije javnih projekata. Pod pretpostavkom prosečne poljoprivredne sezone za sektor poljoprivrede projektovan je negativan doprinos rastu BDP u 2020. godini od 0,2 p. p.

Doprinosi stopi realnog rasta BDP, proizvodni pristup, p. p.

Izvor: Ministarstvo finansija

Prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji kumulativna stopa rasta u periodu 2020-2022. godina iznosiće 12,5% i biće opredeljena rastom domaće tražnje. Ovaj izvor rasta je determinisan kako permanentnim povećanjem investicija tako i rastom potrošnje domaćinstava usled rasta životnog standarda stanovništva. Privredni rast i dobar fiskalni rezultat, sa uspostavljenom fiskalnom disciplinom i značajno ojačanim kredibilitetom države Srbije kod investitora, uz povoljnije uslove zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu, obezbediće nastavak ubrzanog tempa smanjenja učešća javnog duga u BDP. Procenjeno je da će javni dug opšte države na kraju 2022. godine iznositi 48,3% BDP. Prosečno godišnje, srpska privreda će rasti po stopi od 4,0%. Povećanje privatne potrošnje projektovano je po nižoj stopi od ubrzanja privredne aktivnosti i u proseku će iznositi 3,7%. Ovo povećanje u sebi ne sadrži narušavajuće elemente uspostavljenim ravnotežama. Zasnovano je na zdravim izvorima, pre svega na povećanju zaposlenosti ali i povoljnom uticaju cenovnih i kreditnih kretanja na raspoloživi dohodak. Očekuje se stabilan rast investicija, u proseku od oko 6% godišnje, što će postepeno podizati njihovo učešće u strukturi BDP koje bi na kraju projekcijskog perioda trebalo da iznosi blizu 25%. Izvoz će u proseku godišnje rasti po stopi od 8,3%, što je brže od očekivanog godišnjeg rasta uvoza koji će u proseku iznositi 7,2%. Ovakva dinamika spoljnotrgovinskih tokova poboljšaće saldo tekućeg računa platnog bilansa i obezbediti pozitivan uticaj neto izvoza na stopu privrednog rasta u srednjem roku. Takođe, poboljšanju deficita tekućeg računa bi trebao da doprinese i sve značajniji rast izvoza usluga. U periodu 2020-2022. godina očekuje se stabilan priliv SDI od 3,0 mlrd evra godišnje. Pored toga, efektuiranje SDI iz prethodnog perioda doprineće povećanju konkurencije i uticati na efikasnost domaćih proizvođača, dok će sa druge strane biti aktivirani novi kanali prodaje i otvorene nove tržišne niše. Takođe, konkretnim merama uklanjaju se barijere i oslobađaju resursi za ubrzano investiranje domaćih proizvođača, stimuliše se i hrabri svaki vid domaće inventivnosti i proaktivnosti. Posmatrano na strani ponude, uslužni sektor i industrija će zadržati ulogu dominantnih izvora rasta i povećavati kreiranu BDV u proseku godišnje za 4,1% i 4,6%, respektivno. Pozitivan doprinos će doći i od očuvanog dinamičnog rasta građevinske aktivnosti koji će prosečno godišnje iznositi 7,2%. Dostizanje evropskih standarda i podizanje konkurentnosti u poljoprivredi, ispunjenjem uslova za otvaranje Poglavlja 11 i kroz korišćenje IPARD II programa EU, smanjiće varijabilnost proizvodnje ovog sektora izazvanu agrometeorološkim uslovima.

Vlada i ovim trogodišnjim scenariom ostaje posvećena očuvanju modela privrednog rasta koji se zasniva na investicijama i izvozu, a koji je podržan rastom privatne potrošnje na realnim i zdravim izvorima. Udeo bruto investicija u osnovne fondove u BDP će na kraju 2022. godine biti za oko 4,5 p. p. veći u odnosu na 2017. godinu. U istoj godini, udeo izvoza roba i usluga iznosio je 50,5% BDP, dok će na kraju perioda obuhvaćenog ovim scenariom biti povećan na 56,0%. Državna potrošnja će zadržati učešće od oko 16% BDP, što je značajno ispod evropskog proseka koji prelazi 20%. Smanjenje učešća deficita roba i usluga u BDP, biće praćeno i smanjenjem učešća deficita tekućeg računa u BDP. Ovim je obezbeđena održivost spoljnog duga, eksterna likvidnost i solventnost.

Vlada svojim aktivnostima i merama pokušava da osnaži investicionu i izvoznu komponentu BDP posmatrano sa rashodne strane i da kroz ove izvore obezbedi rast iznad projektovanog na zdrav i održiv način. Ubrzanje svih administrativnih procedura koje prate ove aktivnosti, rasterećenje privrede sa ciljem podizanja njene konkurentnosti, potpisivanje sporazuma koji treba da obezbede zadržavanje postojećih i otvaranje novih ino tržišta, intenzivnije i efikasnije izvođenje infrastrukturnih radova su samo neke od mera koje treba da obezbede zdrave fundamente za rast potencijalnog BDP. Doslednost u očuvanju fiskalne stabilnosti sprečava generisanje neravnoteža i kreiranje neizvesnosti, a reformski procesi treba da obezbede snažniju pozitivnu dinamiku osnovnih makroekonomskih varijabli. Digitalna transformacija i izgradnja digitalnog ekosistema ostaje strateška orjentacija Vlade. Efikasniji rad državne administracije, skraćivanje procedura stanovništvu i privredi sa fokusom na digitalizaciji obrazovanja ubrzaće konvergenciju naše privrede ka razvijenim zemljama. Kako su ovi ciljevi teško dostižni bez naučno-istraživačkog rada i inovativnosti, Vlada je kreirala sistem podsticaja kroz "inovacione vaučere"4, usmeren pre svega na sektor malih i srednjih preduzeća. Novi sistem fiskalizacije, u sklopu Akcionog plana za suzbijanje sive ekonomije 2019/20, uz usvojene Izmene Carinskog zakona, smanjiće učešće sive ekonomije u ukupnim privrednim tokovima, obezbediti afirmativno konkurentsko nadmetanje i poboljšati ekonomičnost i efikasnost procedura.

________
4 Program inovacionih vaučera se implementira kao jedna od usluga Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, čija je svrha da podstakne prenošenje rezultata javnog istraživanja u privatni sektor kako bi se kreirali proizvodi i usluge kojima će se unaprediti privreda. Dizajn i procedure za implementaciju Programa su pripremljene u okviru projekta "Podrška istraživanju, inovacijama i transferu tehnologije", koji se finansira iz Pretpristupnih fondova Evropske unije (IPA 2013), a njime administrira Svetska banka, dok su sredstva za realizaciju Programa obezbeđena iz budžeta Republike Srbije sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kroz "Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja" (sporazum o zajmu Republike Srbije sa Svetskom bankom). http://www.inovacionifond.rs/program-inovacionih-vaucera/

Doprinosi faktora proizvodnje potencijalnoj stopi rasta BDP, p. p.

Izvor: Ministarstvo finansija

Prema centralnom scenariju, u srednjoročnom periodu se očekuje ubrzanje rasta potencijalnog BDP. Nakon povećanja od 3,6% u 2019. godini, potencijalni BDP će se prosečno godišnje povećavati za 4,0%. Rast potencijalnog BDP u ovom periodu opredeljen je pojačanim prilivom SDI. Njihov uticaj na produktivnost i efikasnost je dvojak kako kroz transfer tehnologije tako i kroz transfer znanja. Takođe, očekuje se da će ovaj trend biti osnažen domaćim inovativnim aktivnostima. Pored toga, na rast potencijalnog BDP uticaće i povoljna kretanja na tržištu rada, a krajem srednjoročnog perioda biće uočljiv i pozitivan uticaj do sada preduzetih reformi u obrazovanju kroz smanjenje strukturne nezaposlenosti. Digitalizacija će značajno ubrzati ove procese i dodatno podići efikasnost iskorišćenosti raspoloživih kapaciteta.

Nakon perioda neutralisanja fiskalnih i ublažavanja platnobilansnih neravnoteža Vlada svoje napore usmerava u oslobađanje potencijala srpske privrede kako bi ostvareni rast bio iznad projektovanog. Adekvatna i sinhronizovana monetarna politika, dalja unapređenja finansijskog sistema, podizanje kredibiliteta i atraktivnosti kod investitora, korenita reforma sistema prosvete i njegovo prilagođavanje potrebama privrede, kao i modernizacija obrazovnih programa, transfer znanja i tehnologija iz najrazvijenijih zemalja treba da obezbede pozitivan uticaj na oba faktora proizvodnje. Sa druge strane, jačanje vladavine zakona, reforma zakonodavstva iz oblasti privrede i poslovanja, ubrzanje procedura i podizanje efikasnosti administracije treba da obezbede maksimizaciju faktorske produktivnosti u srednjem roku.

Tržište rada

Privredni rast, udružen sa povoljnim investicionim ambijentom, novootvoreni i prošireni proizvodni kapaciteti, ali i mere aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja, uticali su pozitivno na tržište radne snage, koje od 2014. godine beleži smanjivanje stope nezaposlenosti. Takođe, počev od 2019. godine ukinuta je obaveza plaćanja doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti na teret poslodavca, čime je smanjeno poresko opterećenje neto zarade.

Strukturna poboljšanja na tržištu rada u periodu od 2014. do 2018. godine

Prema Anketi o radnoj snazi u 2018. godini stopa nezaposlenosti dostigla je rekordno nizak nivo i iznosila je 12,7%, što je manje za 0,8 p. p. u poređenju sa godinom pre i za čak 6,5 p. p. manje nego 2014. godine. Od 2014. do 2018. godine povećana je zaposlenost za 10,7%, i iznosila je 2.832,9 hiljada, uz povećanje broja radnika na neodređeno i određeno vreme, kao i zaposlenih sa punim radnim vremenom. U ovom periodu, stopa zaposlenosti dostigla je nivo od 47,6%, što je njen najveći nivo od kada postoje uporedivi podaci (2014-2018). Pored značajnog smanjenja stope nezaposlenosti, zabeležena su i strukturna poboljšanja na tržištu rada. U poslednje četiri godine registrovano je smanjenje stope nezaposlenosti mladih sa 47,5% na 29,7%. Smanjenje nezaposlenosti registrovano je u svim starosnim grupama. Pored kategorije mladih (15-24 godine), značajno smanjenje nezaposlenosti zabeleženo je i kod starosne grupe 25-34 godine. Takođe, uočljiv je napredak u položaju žena na tržištu rada. Dinamika smanjenja nezaposlenosti kod žena brža je nego kod muškaraca u starosnoj dobi od 20. do 44. godine. Takođe, primetno je povećanje stope aktivnosti kod oba pola svih starosnih dobi, uz nešto bržu dinamiku kod ženskog dela populacije.

Pokazatelji tržišta rada prema starosnim grupama i polu

U 2019. godini beleže se izuzetno povoljna kretanja na tržištu rada. Prema podacima ARS stopa nezaposlenosti na međugodišnjem nivou u prvom kvartalu je smanjena za 2,7 p. p, na nivo od 12,1%. Istovremeno, ukupna zaposlenost je bila veća za 4,5%, uz rast formalne za oko 140 hiljada i pad neformalne zaposlenosti od oko 18 hiljada lica. U drugom kvartalu stopa nezaposlenosti je smanjena za 1,6 p. p. na rekordno nizak nivo od 10,3%. Ukupna zaposlenost je bila veća za 0,7%, uz dalji rast formalne za 62,7 hiljada i pad neformalne zaposlenosti od 43 hiljada lica, a što je rezultat, pre svega, efikasnog delovanja inspekcijskih službi na suzbijanju sive ekonomije. Pored značajnog smanjenja stope nezaposlenosti i rasta ukupnog broja zaposlenih zabeležena su i strukturna poboljšanja na tržištu rada. Poboljšan je položaj kod osetljivijih kategorija stanovništva, odnosno kod populacije mladih i žena. Tako je smanjena stopa nezaposlenosti mladih sa 27,5% na 24,4%, dok je kod žena smanjena za 1,6 p. p. na 11,0%. Takođe, smanjena je stopa dugoročne nezaposlenosti za 1,3 p. p. na 6,1%, i stopa zaposlenosti u neformalnom delu privrede za 1,7 p. p. na 19,3%. Povoljna kretanja na tržištu radne snage potvrđuju i podaci iz CROSO, prema kojima je u periodu januar-avgust broj zaposlenih na međugodišnjem nivou povećan za 50,9 hiljada lica, odnosno za 2,5%. To je u potpunosti rezultat rasta broja zaposlenih u privatnom sektoru za 57,9 hiljada, dok je u javnom sektoru smanjena zaposlenost za sedam hiljada lica. Sektorski posmatrano prerađivačka industrija prednjači po zapošljavanju sa 15,7 hiljada novozaposlenih radnika, a u okviru nje značajniji rast beleže proizvodnja prehrambenih proizvoda, motornih vozila i metalnih proizvoda. Takođe, još jedna potvrda dobrih rezultata na tržištu rada su i podaci NSZ prema kojima je u periodu januar-avgust 2019. godine broj nezaposlenih lica smanjen za 55,6 hiljada, odnosno za 9,3%, mg.

Kretanje osnovnih pokazatelja tržišta rada

Izvor: RZS

Kretanje prosečne zarade u periodu posle 2015. godine značajno je bilo opredeljeno uvođenjem mera fiskalne konsolidacije krajem 2014. godine. Tako je prosečna neto zarada u periodu od 2015. do 2017. godine zabeležila realni kumulativni rast od 1,3%. Visok rast zarada se beleži od 2018. godine, što je delom rezultat uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, čime je kreiran povoljan ambijent u kojem je otvoren prostor za povećanje zarada. Takođe, na rast zarada u ovom periodu uticao je snažan privredni rast, a onda i povećana minimalna cena rada, prvo sa 130 dinara po radnom času u 2017. godini na 143 dinara u 2018. godini, a zatim i na 155,3 dinara u 2019. godini.

U 2018. godini RZS je izvršio promenu metodologije obračuna prosečnih zarada, tako što se podaci potrebni za računanje dobijaju iz evidencija Poreske uprave. Prosečna zarada prema novoj metodologiji predstavlja obračunatu zaradu za izveštajni mesec, a prosečne zarade po opštinama se odnose na opštinu stanovanja zaposlenih. Prednosti navedenih promena ogledaju se pre svega u poboljšanju kvaliteta dobijenih podataka, ali i većem obuhvatu podataka.

Prosečna neto zarada u 2018. godini je iznosila 49.650 dinara i povećana je nominalno za 6,5% i realno za 4,4% u odnosu na 2017. godinu. Na ovaj rast uticalo je gotovo podjednako povećanje zarada u javnom i privatnom sektoru. Posmatrano prema delatnostima rastu zarada su pre svega doprinele trgovina i prerađivačka industrija. Značajniji doprinos ukupnom rastu prosečne zarade dale su i sledeće oblasti: trgovina na malo, javna uprava i odbrana, zdravstvene delatnosti, obrazovanje i trgovina na veliko, zatim proizvodnja prehrambenih proizvoda, pripremanje i posluživanje hrane i pića, kopneni saobraćaj i cevovodni transport i proizvodnja odevnih predmeta. Pozitivna kretanja nastavljena su, bržim tempom, u 2019. godini, na šta je pored fiskalne relaksacije uticalo i povećanje minimalne cene rada po radnom času. Tako u periodu januar-jul prosečna neto zarada nominalno je povećana za 10,1%, a realno za 7,7%, mg. i iznosila je 54.278 dinara. Povećanje prosečne neto zarade zabeleženo je u svim regionima, s tim da je najveće bilo u Beogradskom regionu. Kao rezultat pre svega mera fiskalne relaksacije realni rast zarada u javnom sektoru je iznosio 7,4%, a bio je podržan i povećanjem zarada u privatnom sektoru od 8,1%. Sektorski posmatrano najveći doprinos rastu prosečne zarade kao i u 2018. godini daju trgovina i prerađivačka industrija.

Dosadašnja izuzetno povoljna kretanja, ali i posvećenost Vlade povećanju broja zaposlenih, kao jednom od prioritetnih ciljeva ekonomske politike opredelila su projekciju za srednjoročni period, prema kojoj se očekuje nastavak pozitivnih kretanja na tržištu rada, a što će se ogledati kroz poboljšanje svih indikatora tržišta rada, naročito kroz dalje smanjivanje stope nezaposlenosti, na nivo znatno ispod očekivanog prethodnim projekcijama. Ovakva očekivanja, konkretno su rezultat kontinuiranog poboljšavanja uslova na tržištu rada, unapređivanja institucija tržišta rada, podsticanja zapošljavanja i uključivanja na tržište rada teže zapošljivih lica, kao i podrške regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja. Takođe, kontinuirano se radi na unapređivanju radne snage u pogledu kvaliteta, kao i na ulaganju u ljudski kapital, sve u cilju lakšeg opšteg zapošljavanja, a naročito u onom delu privrede koji ima veću dodatu vrednost. Takođe, intenziviranim radom inspekcijskih službi, a nakon unapređenja radnog zakonodavstva i donesenih mera u pravcu poreskog rasterećenja rada, nastaviće se smanjivanje broja zaposlenih u sivoj zoni i njihovo prevođenje u kontingent formalno zaposlenih. Ovim merama će uslovi rada, u pogledu prava i osiguranja radnika, biti poboljšani, a pozitivan efekat će se odraziti i na prihode budžeta. Na kraju srednjoročnog perioda očekuje se efektuiranje kompleksnih reformi obrazovnog sistema i adekvatan odgovor na potrebe privrede, dok će se aktivnim merama obuka, prekvalifikacija i podrške socijalnom preduzetništvu olakšati dostupnost radnih mesta socijalno ranjivim kategorijama društva i time dodatno obezbediti inkluzivnost privrednog rasta. U srednjem roku očekuje se nastavak povoljnih kretanja na tržištu rada koja će se ogledati i kroz dalji rast prosečnih zarada. Radi ekonomske održivosti, rast zarada u srednjem i naročito dužem roku treba da bude zasnovan na rastu produktivnosti. To će zahtevati nastavak kreiranja povoljnih uslova za privredni rast, pre svega kroz rast potrošnje i privlačenje privatnih investicija.

Monetarna kretanja

Imajući u vidu srednjoročnu projekciju inflacije i kretanje drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i prisutne niske inflatorne pritiske, NBS je u 2019. godini, zaključno sa oktobarskom sednicom Izvršnog odbora, dva puta snižavala referentnu kamatnu stopu, za po 0,25 p. p. u julu i avgustu, na novi najniži nivo u režimu ciljanja inflacije od 2,5%. Relaksiranjem monetarne politike NBS pruža podršku rastu kreditne i privredne aktivnosti. Stopa devizne obavezne rezerve je na nivou s početka 2016. godine, kada je poslednji put smanjena i iznosi 20% za obavezu ročnosti do dve godine, odnosno 13% za obavezu ročnosti preko dve godine. U skladu sa strategijom dinarizacije, aktuelne stope obavezne dinarske rezerve za ročnost do dve godine i preko dve godine su niže i iznose 5,0% i 0,0%, respektivno.

Kreditna aktivnost beleži visoke stope rasta, paralelno sa rešavanjem problematičnih kredita. Rast kreditne aktivnosti podržan je privrednim rastom, poboljšanjima na tržištu rada i povoljnim uslovima zaduživanja. Pozitivan doprinos rastu kredita dali su i privreda i stanovništvo, a zadržana je i povoljna struktura kredita, pre svega kod privrede, gde su investicioni krediti premašili kredite za obrtna sredstva. Krajem avgusta 2019. godine registrovan je nominalni rast ukupnih kredita za 10,1%, mg. Krediti privredi bili su veći za 11,6%, a krediti stanovništvu za 8,4%. Ukoliko bi se isključio efekat otpisa i prodaje problematičnih kredita kod privrede, međugodišnji rast kredita privredi, kao i ukupnih kredita bio bi još izraženiji. Strategijom za smanjenje nivoa problematičnih kredita, čija je primena započeta u drugoj polovini 2015. godine, učešće problematičnih kredita bankarskog sektora u ukupnim kreditima značajno je smanjeno za više od 17 p. p. i na kraju avgusta 2019. godine iznosilo je 4,9%. Tako je stanje problematičnih kredita za četiri godine sniženo za preko 70%, a njihovo učešće u ukupnim kreditima spušteno na najniži nivo od kada se prati.

Problematični krediti, mlrd RSD

Izvor: NBS

Kretanja na deviznom tržištu u 2018. godini obeležila je relativna stabilnost deviznog kursa, uz preovladavanje aprecijacijskih pritisaka. Pod uticajem, pre svega veće tražnje uvoznika energenata za devizama, u januaru 2019. godine su preovladali blagi deprecijacijski pritisci. Međutim, pre svega dobri izvozni rezultati, kao i visok nivo direktnih stranih investicija, uticali su da od februara ponovo budu prisutni aprecijacijski pritisci. Na jačanje aprecijacijskih pritisaka uticalo je i povećanje neto indeksirane imovine banaka, relativno visok otkup efektivnog stranog novca i neto produženje devizne pozicije banaka po osnovu korišćenja platnih kartica nerezidenata. Ipak, kretanja na deviznom tržištu karakteriše stabilnost, koja je podstaknuta povoljnom makroekonomskom situacijom i smanjenom premijom rizika. Devizni kurs je u periodu januar-septembar u proseku nominalno aprecirao za 0,2% na međugodišnjem nivou. Kako bi ublažila prekomerne kratkoročne oscilacije kursa, NBS je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, i to u januaru prodajom 130 mil. evra, a u periodu februar-septembar neto kupovinom 2,2 mlrd evra.

Devizni kurs i intervencije NBS na deviznom tržištu

Izvor: NBS

Devizne rezerve su krajem septembra međugodišnje povećane za 2,1 mlrd evra i iznosile su 13,3 mlrd evra, što je najveći nivo od kada se prate. To je bilo dovoljno za pokrivenost novčane mase M1 od 188% i za šest meseci uvoza robe i usluga. Na rast deviznih rezervi najvećim delom su uticale intervencije NBS na domaćem deviznom tržištu, neto kupovinom deviza u iznosu od 2,1 mlrd evra u poslednjih devet meseci.

Devizne rezerve i devizna štednja, mlrd evra

Izvor: NBS

Inflacija se od početka 2017. godine uglavnom kretala u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja NBS (3 ± 1,5%), sa izuzetkom marta i aprila 2018 i avgusta i septembra 2019. godine, kada je pod uticajem baznog efekta bila blago ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Kao rezultat, pre svega niskih inflatornih pritisaka, a podržano stabilnim kretanjima na deviznom tržištu, kao i dobrim fiskalnim rezultatima, inflacija u 2019. godini se kreće na niskom nivou. U periodu januar-septembar potrošačke cene su u proseku porasle za 2,0% mg, a najveći rast od 3,1% mg. zabeležen je u aprilu. Da je inflacija niska i stabilna ukazuju i podaci o baznoj inflaciji, tj. stopi rasta potrošačkih cena po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta. Ona se u periodu od avgusta 2017. do septembra 2019. godine kretala u rasponu od najniže vrednosti od 0,8% do najviše od 1,5%, mg. Međugodišnja inflacija u septembru je iznosila 1,1%. Najveći uticaj na inflaciju u ovom periodu imalo je pre svega povećanje cena duvana, svinjskog mesa i turističkih aranžmana, čiji je rast u zbiru uticao na oko dve trećine ukupnog rasta potrošačkih cena.

Inflacija i referentna kamatna stopa, %

Izvor: NBS

Srednjoročna projekcija inflacije zasnovana je na očekivanim kretanjima u domaćem i međunarodnom okruženju. Procenjuje se da će se inflacija u srednjem roku kretati na niskom nivou, u donjem delu ciljanog koridora NBS (3 ± 1,5%) sa postepenim približavanjem središnjoj vrednosti cilja bližeći se kraju projekcijskog perioda. Na ublažavanje inflacije uticaće i dalje prisutni niski troškovni pritisci i održivi rast agregatne tražnje. U suprotnom pravcu će uticati postepeno slabljenje efekata aprecijacije deviznog kursa, kao i nešto veći rast regulisanih cena nego prethodnih godina, ali i niska baza kod cene povrća. Ključni rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se na kretanja u međunarodnom okruženju, a posebno na neizvesnosti u pogledu kretanja na svetskom tržištu primarnih proizvoda i finansijskom tržištu.

Projekcija inflacije, %

Izvor: NBS i Ministarstvo finansija

Eksterni sektor

U 2018. godini obim spoljnotrgovinske razmene zabeležio je rast i međugodišnje posmatrano veći je za 3,8 mlrd evra. Ekspanzija u ovom segmentu ekonomske aktivnosti praćena je bržim rastom robnog uvoza, koji je uvećan za 13,0%, dok je izvoz ostvario rast od 8,2%. Ovakvom dinamikom izvozno-uvoznih tokova spoljnotrgovinski deficit je povećan za 29,7%. Međutim, to povećanje je najvećim delom opredeljeno većim potrebama privrede za repromaterijalom i opremom, kojih je uvezeno više za 1,7 mlrd evra, dok je uvoz potrošne robe bio veći za 421,8 miliona evra. Posmatrano prema strukturi, uvozna aktivnost opredeljena proizvodnim potrebama privrede doprinela je rastu sa 8,6 p. p. dok je doprinos potrošno orjentisane komponente iznosio 2,2 p. p. Rast izvoza robe u ovom periodu vođen je izvozom osnovnih metala i proizvoda od gume i plastike. Takođe, značajan doprinos rastu izvoza dale su hemijska, mašinska i naftna industrija. Ovih pet delatnosti opredeljuje oko dve trećine rasta izvoza u ovom periodu i još jedna je potvrda značaja SDI za našu privredu.

Doprinosi stopi rasta uvoza, ekonomska namena, p. p.

Izvor: RZS

Tokom prvih osam meseci 2019. godine, obim spoljnotrgovinske razmene je nastavio da beleži rast, pri čemu je međugodišnje posmatrano veći za 2 mlrd evra. Izvezeno je robe (f.o.b) za 11,5 mlrd evra, a uvezeno za 15,4 mlrd evra (c.i.f), što je povećanje od 6,9% mg. i 8,7% mg, respektivno. Prerađivačka industrija je nastavila da bude nosilac rasta robnog izvoza i tokom prvih osam meseci 2019. godine. U okviru ovog sektora najznačajniji doprinos obezbeđuje izvoz električne opreme, mašina, proizvoda od gume i plastike kao i izvoz prehrambenih proizvoda, koji čine više od dve trećine rasta izvoza u posmatranom periodu. Dobra poljoprivredna sezona obezbedila je pozitivan doprinos sektora poljoprivrede rastu izvoza. Kao i u prethodnom periodu, povećanje uvoza najvećim delom posledica je većih potreba privrede za repromaterijalom i opremom čiji je doprinos ukupnom rastu uvoza iznosio 5,2 p. p. U okviru prerađivačke industrije najznačajniji suficit u ovom periodu beleže prehrambena industrija, proizvodnja proizvoda od gume i plastike, proizvodnja motornih vozila i proizvodnja nameštaja. U periodu januar-avgust 2019. godine, pokrivenost robnog uvoza izvozom izražena u evrima, iznosila je 74,6%.

Posmatrano sa stanovišta uticaja na realni rast BDP, očekuje se da će do kraja 2019. godine neto izvoz imati negativan doprinos od 1,5 p. p. što je manje nego 2018. godine kada je negativan uticaj iznosio 2,4 p. p.

Najvažniji spoljnotrgovinski partneri u periodu januar-avgust 2019. godine bile su zemlje EU, na koje se odnosilo 67,1% ukupnog izvoza i 59,4% ukupnog uvoza. Najveći deo ukupnog izvoza (42,0%) u tom periodu bio je usmeren na tržište pet zemalja: Nemačka, Italija, BiH, Rumunija i Ruska Federacija. Uvoz iz Nemačke, Kine, Italije, Ruske Federacije i Mađarske činio je 44% ukupnog uvoza. Suficit je ostvaren u razmeni sa Crnom Gorom, BiH, Severnom Makedonijom, Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Hrvatskom, Slovenijom, Švedskom i Moldavijom i iznosio je nešto više od 1,7 mlrd evra.

Robna razmena, mil. EUR

Izvor: RZS

Prema podacima NBS, učešće deficita tekućeg računa platnog bilansa u 2018. godini u BDP iznosilo je 5,2% i nepromenjeno je u odnosu na 2017. godinu. Povećanje deficita u trgovini robom od 31,2% kompenzovano je rastom suficita u razmeni usluga za 13,0% i sekundarnog dohotka za 17,7%, kao i nižim deficitom računa primarnog dohotka za 12,9%. Održanju nepromenjenog učešća deficita platnog bilansa u BDP pogodovao je i nominalni rast privredne aktivnosti od 6,6%.

Platnobilansna kretanja u prvih osam meseci 2019. godine karakteriše rast deficita tekućeg računa. U posmatranom periodu, deficit tekućeg računa iznosio je 2,1 mlrd evra i viši je za 47,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Viši deficit tekućeg računa je rezultat porasta deficita na računu roba i usluga, koji je viši za 422,1 mil. evra, ali i smanjenja suficita na računu sekundarnog dohotka za 193,5 mil. evra. Istovremeno, priliv SDI stabilno raste i obezbeđuje više nego potpunu pokrivenost deficita tekućeg računa. Takođe, disperzijom SDI obezbeđena je poželjna rasprostranjenost po sektorima koji produkuju razmenljiva dobra. Neto priliv SDI iznosio je 2,4 mlrd evra i međugodišnje je povećan za 34,7%. Prema strukturi neto SDI u prvoj polovini 2019. godine, najveći priliv beleži prerađivačka industrija - 35,2%. Značajni prilivi registrovani su i u građevinarstvu, finansijskom sektoru i u saobraćajnim delatnostima. Posmatrano prema geografskom poreklu, iz EU je u ovom periodu stiglo 60,2% ukupnih investicija, a gledano po državama najznačajnije su iz Ruske Federacije, Holandije, Švajcarske, Nemačke i Luksemburga. U periodu januar-avgust 2019. godine, zabeležen je i neto priliv po osnovu ostalih i portfolio investicija u iznosu od 417,9 i 193,7 mil. evra, respektivno.

Očekuje se da ukupan deficit tekućeg računa u 2019. godini iznosi oko 2,7 mlrd evra, odnosno 5,9% BDP, uz potpunu pokrivenost SDI. Takođe, očekuje se nastavak stabilnog priliva SDI, koje bi u neto iznosu trebalo da iznose oko 3,6 mlrd evra odnosno 7,8% BDP.

Srednjoročnim makroekonomskim okvirom za period 2020-2022. godina predviđeno je poboljšanje spoljnotrgovinskih tokova koje se zasniva na modernizaciji i širenju proizvodnih kapaciteta u delatnostima razmenljivih dobara, jačanju konkurentnosti na međunarodnom tržištu i osvajanju novih tržišnih niša. Očekuje se da će dosadašnji intenzivirani investicioni ciklus imati uticaj na izvoznu aktivnost i učiniti je dinamičnijom od uvozne, kompenzujući smanjenje spoljne tražnje usled sporijeg projektovanog rasta evrozone. Rast robnog izvoza u evrima po prosečnoj stopi od 9,7% i uvoza za 7,8% smanjiće spoljnotrgovinski deficit roba na 11,4% BDP, sa ovogodišnjih 13,1%. Predviđa se nastavak povoljnih kretanja na računu usluga i dalji rast suficita u trogodišnjem periodu. Priliv po osnovu tekućih transfera iznosiće u proseku 8,4% BDP godišnje, pri čemu će prihodi od doznaka zadržati ulogu dominantne komponente. Neto efekat tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja u narednom trogodišnjem periodu biće pozitivan i iznosiće oko 2 mlrd evra prosečno godišnje, što će biti dovoljno da pokrije skoro polovinu deficita spoljnotrgovinskog bilansa roba i usluga. Ovakva kretanja uz projektovanu dinamiku ekonomske aktivnosti imaće za rezultat smanjenje učešća deficita tekućeg računa platnog bilansa na 4,7% BDP na kraju projekcijskog perioda.

Struktura tekućeg računa, % BDP

Izvor: Ministarstvo finansija, NBS, RZS

Bitno je istaći da će u strukturi finansijskog računa dominirati udeo SDI sa učešćem u BDP od 5,8% prosečno godišnje. Ovaj priliv će ujedno biti glavni izvor finansiranja deficita tekućeg računa. Poboljšanje poslovnog ambijenta i rast SDI, kao i njihova dalja diversifikacija ka sektoru razmenljivih dobara, doprineće nastavku rasta izvoza i jačanju spoljne i unutrašnje makroekonomske ravnoteže.

Deficit tekućeg računa i SDI, % BDP

Izvor: NBS i Ministarstvo finansija

Pokazatelji eksterne pozicije Srbije beleže nastavak poboljšanja, čime se povećava rezistentnost srpske privrede na finansijske šokove iz međunarodnog okruženja. Nastavljeno je poboljšanje indikatora eksterne solventnosti. Učešće spoljnog duga u izvozu roba i usluga u prvoj polovini 2019. godine niže je u odnosu na isti period u 2018. godini i iznosi 124,6%, što je značajno ispod kriterijuma Svetske banke od 220% i garant je održivosti servisiranja. Očekuje se da će učešće u BDP ukupnog spoljnog duga beležiti silazni trend najvećim delom zahvaljujući stabilizaciji i smanjenju učešća javnog duga opšte države.

4. Rizici ostvarivanja projekcije kretanja BDP Republike Srbije u periodu 2020-2022. godina

Srednjoročni scenario kretanja privredne aktivnosti Republike Srbije praćen je određenim brojem rizika, od kojih jedan deo dolazi iz međunarodnog okruženja, dok se drugi vezuje za unutrašnje faktore.

Posmatrani zajedno, egzogeni rizici su identifikovani kao izraženiji naniže. Trgovinske tenzije i s njima u vezi preduzete protekcionističke mere, generišu neizvesnost na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Kolebanja cena ali i česte promene očekivanja potrošača i poverenja investitora potvrda su otežane predvidivosti globalnih okolnosti za privredni rast. Što se tiče robnog tržišta, cene primarnih proizvoda mogu imati dvojak uticaj na privredni rast Srbije. Kretanje cene nafte iznad projektovanog negativno bi se odrazilo na troškove proizvodnje, ali bi i promenilo strukturu potrošnje domaćinstava povećanjem udela uvoznih dobara, što bi udruženo usporilo privredni rast. Srbija je zadržala ulogu neto izvoznika osnovnih metala i pored smanjenja izvoza, tako da bi brži rast njihovih cena pogodovao ekonomskoj aktivnosti i donekle neutralizovao efekte EU mera. Identičan uticaj na privredni rast imalo bi i povećanje cena poljoprivrednih proizvoda na međunarodnom tržištu. Kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu u najvećoj meri su određena divergentnim politikama FED i ECB. Nepoznanice u vezi sa budućim merama i sporiji tempo normalizacije politika utiče na ponašanje stranih investitora i dostupnost izvora finansiranja. Sve izvesnije usporavanje globalnog privrednog rasta uključeno je u srednjoročni scenario, sa posebnim osvrtom na neizvesnosti u Italiji i oštro spuštanje očekivanja u vezi sa budućim kretanjem nemačke privrede, kao i uticaj neizvesnosti oko Bregzita na ekonomiju EU. Percipirana prelivanja ovih usporavanja na srpsku privredu ogledaju se u spuštenim očekivanjima u vezi sa dinamikom spoljnotrgovinske razmene i revidiranjem stopa rasta izvoza i uvoza naniže za 2020. godinu, kao i pogoršanim očekivanjima u vezi sa uticajem neto izvoza na privredni rast. U obračunskom smislu, uticaj prohibicionih taksi Prištine slabi, a ostaje da se vidi koliko će potpisivanje spoljnotrgovinskog Sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom imati efekta na bilans srpske ekonomije u međunarodnoj razmeni.

Rizici vezani za kretanja na robnom i finansijskom tržištu procenjuju se kao simetrični, dok je rizik vezan za rast globalne ekonomije i naših najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera negativno asimetričan. Iako je neutralisanjem unutrašnjih i spoljašnjih neravnoteža povećana rezistentnost na eksterne šokove, ne treba gubiti iz vida da smo mala i otvorena ekonomija koja im je i dalje značajno izložena.

Endogeni rizici vezani su za volatilnost poljoprivredne proizvodnje, efikasnost u realizaciji javnih projekata i dinamiku sprovođenja započetih reformi. I pored unapređenja i modernizacije sektora poljoprivrede, proizvodnja glavnih biljnih kultura i dalje je značajno zavisna od agrometeoroloških uslova, što može dovesti do bitnih odstupanja od višegodišnje prosečne poljoprivredne proizvodnje na bazi koje se projektuje kretanje ovog sektora. U scenariju je zadržano očekivanje bazirano na ovom pristupu, a eventualna odstupanja biće moguće sagledati krajem leta sledeće godine. Rast građevinarstva u narednom periodu baziran je na trendnim kretanjima ove delatnosti, predikcijskim indikatorima i najavljenim investicionim ulaganjima države. Dinamika i efikasnost u sprovođenju javnih projekata, kao i aktivnosti u segmentu izgradnje zgrada i proizvodnih kapaciteta nose sa sobom simetrične rizike. Kretanje industrijske proizvodnje u najvećoj meri opredeljeno je eksternim faktorima. Ipak, elektro-energetski segment bi mogao da doprinese rastu iznad očekivanja, ukoliko reformski procesi budu intenzivirani, a investiciona ulaganja iz prethodnog perioda efektuirana u dolazećem periodu. Takođe, automobilska industrija nosi pozitivno asimetričan rizik, koji bi bio materijalizovan novim modelom u FAS. Reforma javnih preduzeća osnov je za podizanje nivoa produktivnosti i efikasnosti, što bi pojeftinilo proizvodne procese, podiglo konkurentnost i proširilo investicione resurse. Dinamika sprovođenja ovih reformi jasno se oslikava na dinamici ukupnog privrednog rasta uticajem u istom smeru, brže sprovođenje reformi nosi brži privredni rast i obratno. Identifikovane interni rizici anticipirani su kao blago pozitivno simetrični.

Projekcija kretanja BDP, međugodišnje stope rasta, %

Izvor: Ministarstvo finansija

II FISKALNI OKVIR ZA PERIOD OD 2020. DO 2022. GODINE

1. Srednjoročni ciljevi fiskalne politike

Cilj fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu je kontinuitet i jačanje fiskalne discipline koja obezbeđuje nastavak silaznog trenda duga, čime se obezbeđuje podsticaj privrednom rastu. Nakon uspešno okončanog Aranžmana iz predostrožnosti čiju je okosnicu predstavljao program fiskalne konsolidacije, sklopljen je novi Aranžman sa MMF koji je u prvi plan stavio strukturne reforme i njihov uticaj na rast. Predviđeno je da Aranžman traje 30 meseci, do kraja 2020. godine. Instrument koordinacije politika (Policy Coordination Instrument) predstavlja nastavak sprovođenja programa strukturnih reformi sa ciljem održanja dostignute makroekonomske i finansijske stabilnosti, otvaranja novih radnih mesta i ubrzanja privrednog rasta. Poboljšanju fiskalne pozicije zemlje dodatno je doprineo program restrukturiranja i privatizacije velikih državnih preduzeća, poput RTB Bora, što sa svoje strane doprinosi smanjenju fiskalnih rizika, koji proističu iz ovog segmenta javnih finansija.

Za razliku od perioda fiskalne konsolidacije, kada je karakter fiskalne politike bio restriktivan ali procikličan, tokom 2018. godine fiskalna politika je imala blagi prociklično ekspanzivni karakter. U 2017. i 2018. godini, na nivou opšte države, ostvaren je fiskalni suficit, iako je budžetom planiran deficit. Fiskalni suficit od 0,6% BDP, u 2018. godini, uz niže troškove za otplatu kamata rezultirao je ostvarenjem primarnog fiskalnog suficita od 2,8% BDP. Bolji fiskalni rezultat od planiranog za 1,2% BDP direktno je uticao na stanje duga, te je trend pada duga opšte države, započet krajem 2016. godine, nastavljen i u 2018. godini. U odnosu na kraj 2017. godine učešće javnog duga u BDP je, na kraju prošle godine, smanjeno za više od 4 p. p. Odgovorno vođenje fiskalne politike rezultiralo je stvaranjem fiskalnog prostora u 2019. godini koji je omogućio relaksaciju politike rashoda, u domenu plata, penzija i kapitalnih izdataka sa jedne strane i poreske politike, kroz smanjenje ukupnog opterećenja rada i ukidanje odnosno smanjenje pojedinih parafiskalnih nameta, sa druge strane.

Dobre fiskalne performanse zabeležene su i tokom 2019. godine. U prvoj polovini godine, na nivou opšte države, ostvaren je fiskalni suficit od 0,7% BDP i primarni fiskalni suficit od 3,4% BDP. Boljom naplatom prihoda stvoren je prostor za povećanje rashodne strane, te je usvojen rebalans republičkog budžeta, pri čemu se osnovni ciljevi nisu promenili. Zadržan je fiskalni deficit od 0,5% BDP, kao i nivo duga opšte države na kraju godine na 52,9% BDP. Doslednost fiskalne politike u primeni usvojenih mera tokom 2019. godine, u kombinaciji sa povoljnim makroekonomskim okruženjem obezbediće fiskalni prostor i za naredni period. Predviđeno je da u naredne tri godine fiskalni deficit iznosi do 0,5% BDP godišnje, a dug ostaje na stabilnoj i održivoj putanji, tako da na kraju 2022. godine iznosi 48,3% BDP. Kao i u 2019. godini, fiskalni prostor će u narednoj godini biti alociran na mere koje daju doprinos rastu privredne aktivnosti. Fiskalna politika će biti fokusirana na nastavak smanjenja ukupnog poreskog opterećenja rada čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora. Na rashodnoj strani, prioritet pri upotrebi fiskalnog prostora imaće infrastrukturni i kapitalni projekti, te povećanje penzija i plata. Dodatno, stabilnosti javnih finansija i održivom fiskalnom okviru doprineće planirane izmene Zakona o budžetskom sistemu, kojima će, između ostalog, biti redizajniran skup fiskalnih pravila, opštih i posebnih, te definisane posebne mere i konsekvence u slučaju njihovog nepoštovanja. Poseban akcenat biće stavljen na izmenu opštih pravila koja se odnose na javni dug i deficit opšte države, te posebnih pravila vezanih za održivi nivo rashoda za plate i penzije.

2. Fiskalna kretanja u 2018. godini

Na kraju 2018. godine, na nivou opšte države ostvaren je fiskalni suficit u iznosu od 32,2 mlrd dinara, odnosno 0,6% BDP, što je za 1,2% BDP bolje od planiranog, s obzirom da je budžetom planiran fiskalni deficit u istom iznosu. U istom periodu ostvaren je primarni fiskalni suficit od 2,7% BDP. Pozitivna fiskalna kretanja povoljno su se odrazila na putanju duga, te je trend pada duga opšte države nastavljen i u 2018. godini. Dug je smanjen za više od 4 p. p, sa 58,7% BDP, koliko je iznosio na kraju 2017. godine na 54,4% BDP na kraju 2018. godine.

Znatno boljem fiskalnom rezultatu doprinelo je bolje ostvarenje javnih prihoda u odnosu na plan. Prihodi su ostvarili bolji rezultat od planiranog za 90,4 mlrd dinara, odnosno 4,5%. Poreski prihodi su veći za 46,2 mlrd dinara od planiranog iznosa, odnosno 2,6%. Neporeski prihodi su premašili plan za 45,1 mlrd dinara, odnosno 20,2%. U kategoriji poreskih prihoda značajno bolje ostvarenje u odnosu na plan zabeleženo je kod socijalnih doprinosa, poreza na dohodak i poreza na dobit pravnih lica. Usled većeg od očekivanog rasta zaposlenosti i zarada prihodi od doprinosa i poreza na dohodak građana prebacili su plan za oko 0,5% BDP. Porez na dobit pravnih lica je oprezno projektovan, s obzirom na volatilnost kretanja u prethodnim godinama i nepostojanje pouzdanog parametra za projektovanje ovog prihoda. Naplata poreza na dobit je premašila plan za 0,5% BDP. Znatno bolja naplata neporeskih prihoda u odnosu na plan rezultat je neplaniranih jednokratnih uplata. Neporeski prihodi su bolji u odnosu na plan za 0,9% BDP. Prilikom izrade projekcije prihoda za 2018. godinu, iz načela opreznosti, u planirani iznos neporeskih prihoda su bili uključeni samo pretpostavljeni strukturni, odnosno trajni iznosi neporeskih prihoda. Planom nisu bila obuhvaćene jednokratne uplate kao što su uplata dobiti JP EPS, naplaćena potraživanja Agencije za osiguranje depozita, uplate po osnovu premija za reotvaranje emisije hartija od vrednosti itd. Fiskalni prostor u 2018. godini je delom iskorišćen za smanjenje poreskog opterećenja rada. Povećanjem neoporezivog dela zarade (cenzus) sa 11.790 dinara na 15.000 dinara smanjeno je ukupno opterećenje prosečne zarade (tax wedge) za 0,4 procentna poena.

Ukupni rashodi opšte države viši su od plana za 26,1 mlrd dinara, odnosno 1,3%. Došlo je do značajne izmene u samoj strukturi rashoda u odnosu na inicijalni plan s obzirom da su neke kategorije rashoda izvršene ispod plana (kamate, subvencije), a druge rashodne kategorije su premašile planski iznos (kapitalni rashodi i rashodi za robe i usluge). Ostvareni fiskalni prostor omogućio je značajniju relaksaciju fiskalne politike u domenu plata i penzija, kao i za veće kapitalne investicije države. Ukidanjem Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija i početkom isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, a na osnovu izmena zakona o PIO, počev od isplate oktobarske penzije, penzionerima sa nižim primanjima uvećana su ukupna primanja u odnosu na septembarsku penziju za najmanje 5%. U 2018. godini plate zaposlenih u javnom sektoru povećane su u rasponu od 5% do 10%. Povećanje efikasnosti u izvršenju kapitalnih izdataka, na uštrb manjih kamata je pozitivan pomak u odnosu na prethodni period kad su infrastrukturni projekti bili ograničeni prioritetnim rashodima. Rashodi za kamate su manji u odnosu na plan za oko 0,2% BDP, dok su kapitalni rashodi prebacili plan za 0,6% BDP. Najvažniji uzrok boljeg izvršenja je brže povlačenje projektnih zajmova i efikasnije izvršenje sredstava po tom osnovu. Izvršenje kapitalnih rashoda u 2018. godini dostiglo je nivo od 3,9% BDP.

3. Tekuća fiskalna kretanja i izgledi za 2019. godinu

Fiskalni deficit opšte države u 2019. godini, prema najnovijim procenama, iznosiće 0,5% BDP. Prilikom izrade nove procene prihoda, rashoda i rezultata opšte države, u obzir su uzeta najnovija makro-ekonomska kretanja i procene, fiskalna kretanja tokom 2019. godine, kao i očekivana realizacija određenih jednokratnih kategorija prihoda i rashoda koji nisu bili obuhvaćeni planom.

Procenjeni primarni fiskalni suficit od skoro 1,6% BDP u 2019. godini je i dalje jedan od osnovnih faktora koji utiče na smanjenje učešća javnog duga u BDP. Ovaj rezultat pokazuje da su prethodne mere fiskalne konsolidacije postigle željene efekte i da je javna potrošnja u dovoljnoj meri redukovana. Sa druge strane, povoljna fiskalna kretanja obezbedila su stabilizaciju nivoa izdataka za kamate u prethodnom periodu, posmatrano kao učešće u BDP. Time je bio stvoren prostor za određenu fiskalnu relaksaciju koja nije ugrozila osnovne srednjoročne ciljeve fiskalne politike.

Fiskalni rezultat opšte države u periodu od 2015. do 2019. godine, % BDP

Izvor: Ministarstvo finansija

Nakon zaustavljanja rasta učešća javnog duga u BDP tokom 2015. godine i početnog pada u narednoj godini, u 2017. i 2018. godini ostvarena je značajna redukcija učešća javnog duga u BDP. Predviđeno je da učešće nivoa javnog duga bude smanjeno sa 68,8% BDP, koliko je iznosilo u 2016. godini, na 52,9% BDP na kraju 2019. godine. Ukupni i primarni suficit u ovom periodu predstavljaju najznačajniji faktor koji je uticao na smanjenje učešća javnog duga u BDP. Iako postoje rizici da u narednom periodu kretanja na međunarodnom deviznom tržištu deluju u suprotnom pravcu, planirana putanja fiskalnog rezultata obezbeđuje dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP.

Fiskalni rezultat u 2019. godini, nije u značajnoj meri revidiran u odnosu na budžetski plan, ali je došlo do značajne promene u strukturi prihoda i rashoda. Projekcija prihoda revidirana je naviše za 83 mlrd dinara (majska revizija 46,3 mlrd), zbog značajno bolje realizacije većine poreskih prihoda i dela neporeskih prihoda. Projekcija rashoda revidirana je takođe naviše, u iznosu 81,4 mlrd dinara (majska revizija 43,8 mlrd), ali sa značajnim izmenama u strukturi. Kao pozitivna promena može se istaći povećanje kapitalnih izdataka, u odnosu na plan, zbog znatno boljeg izvršenja. Revidirana procena kapitalnih izdataka je veća za 21 mlrd dinara u odnosu na budžetski plan i iznosi za nivo opšte države 236,9 mlrd dinara. Ova promena je pojedinačno najveća i utiče na produktivnost javnih rashoda u funkciji stvaranja uslova za brži ekonomski rast. Osim izdataka za penzije, kod ostalih kategorija javnih rashoda došlo je do izmene projektovanih iznosa za 2019. godinu, s tim što su određene izmene rezultat metodoloških promena u obuhvatu rashoda javnog sektora. Usvojenim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu izvršeno je usklađivanje sa tekućim kretanjima javnih prihoda i rashoda.

Doprinos pojedinačnih faktora korekciji fiskalnog rezultata u odnosu na plan za 2019. godinu, % BDP

Na kraju avgusta tekuće godine ostvaren je suficit na nivou opšte države u iznosu od 37,2 mlrd dinara, što je za 50,9 mlrd dinara bolje od inicijalnog plana. U ovom periodu, prema budžetskom planu, bio je predviđen deficit u iznosu od 13,7 mlrd dinara. Fiskalna kretanja u ovom periodu 2019. godine odražavaju povoljne makroekonomske trendove, pre svega na tržištu rada, koji su doprineli boljoj naplati javnih prihoda (socijalni doprinosi, porez na dohodak i porez na dodatu vrednost).

Tabela 5. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države u 2019. godini, u mlrd dinara

	plan 2019.	nova procena 2019.	razlika	% promena	2019. nova procena, % BDP
JAVNI PRIHODI	2.161,7	2.244,7	83,0	3,8	41,4
Tekući prihodi	2.146,3	2.228,4	82,1	3,8	41,1
Poreski prihodi	1.915,6	1.978,6	62,9	3,3	36,5
Porez na dohodak građana	188,2	201,6	13,4	7,1	3,7
Porez na dobit pravnih lica	119,5	125,3	5,8	4,8	2,3
Porez na dodatu vrednost	539,1	543,9	4,8	0,9	10,0
Akcize	291,4	304,2	12,8	4,4	5,6
Carine	47,1	46,9	-0,2	-0,4	0,9
Ostali poreski prihodi	77,3	83,5	6,2	8,0	1,5
Doprinosi	653,0	673,1	20,1	3,1	12,4
Neporeski prihodi	230,6	249,8	19,2	8,3	4,6
Donacije	15,4	16,3	0,9	5,8	0,3
JAVNI RASHODI	2.190,4	2.271,8	81,4	3,7	41,9
Tekući rashodi	1.954,6	2.014,6	60,0	3,1	37,2
Rashodi za zaposlene	501,6	514,4	12,8	2,5	9,5
Kupovina robe i usluga	365,4	382,0	16,6	4,5	7,1
Otplata kamata	106,4	112,9	6,5	6,1	2,1
Subvencije	124,8	128,0	3,2	2,6	2,4
Socijalna pomoć i transferi	783,8	794,9	11,1	1,4	14,7
od čega penzije	563,2	563,2	0,0	0,0	10,4
Ostali tekući rashodi	72,7	82,5	9,9	13,6	1,5
Kapitalni rashodi	215,9	236,9	21,0	9,7	4,4
Neto budžetske pozajmice	6,9	8,8	1,9	27,5	0,2
Aktivirane garancije	13,0	11,5	-1,5	-11,8	0,2
Rezultat	-28,7	-27,1	1,6		-0,5
Rezultat u % BDP	-0,53	-0,50	0,0

Izvor: Ministarstvo finansija

Kretanja na tržištu rada tokom 2019. godine, rast prosečnih zarada, zaposlenosti, i posledično rast potrošnje, uticali su pozitivno na prihode po osnovu poreza na dohodak i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Rast obračunate mase zarada tokom perioda januar-jul 2019. godine od oko 12,8%, u skladu je sa ostvarenim rastom prihoda od oporezivanja rada, u periodu njihove isplate. Do kraja 2019. godine procenjuje se da će ukupna naplata poreza na rad (uključujući i socijalne doprinose) biti na nivou višem od prvobitnog plana za preko 27 mlrd RSD, uz određeni pozitivan rizik da se ostvare i bolji rezultati. Procena prihoda od ostalih oblika poreza na dohodak takođe je povećana u odnosu na plan za preko 6 mlrd dinara, prvenstveno zbog pojedinačnih uplata za koje je ocenjeno da su jednokratne prirode5, a delom i zbog boljeg izvršenja na kraju prethodne godine.

_______
5 Jedan deo ovog iznosa odnosi se na porez na dohodak građana po osnovu dividendi koje je isplatio Aerodrom Nikola Tesla a.d. od oko 0,8 mlrd.

Glavne determinante naplate PDV su ukupna visina potrošnje (C), efektivna poreska stopa i efikasnost naplate (C-efficiency). PDV je po veličini drugi poreski oblik u ukupnim javnim prihodima, a na njegovo kretanje utiču i kreditna aktivnost, kretanje ostalih izvora dohotka, efikasnost naplate i obim sive ekonomije, struktura lične potrošnje i spoljnotrgovinske razmene. U domenu kontrole i poboljšanja efikasnosti naplate PDV postignuti su odlični rezultati, tokom 2015. i 2016. godine, dok je nakon toga efikasnost naplate stabilizovana na dostignutom nivou.

Procena PDV korigovana je naviše za 4,8 mlrd dinara usled pozitivnog kretanja navedenih faktora. Prema trenutnoj projekciji bruto naplata PDV zabeležiće u 2019. godini rast od oko 9%, što je u okvirima stope rasta raspoloživog dohotka. Kretanje bruto naplate PDV korisno je u svrhe praćenja ostvarenja tokom godine i izradu kratkoročnih projekcija, jer nije pod uticajem promena u dinamici isplate PDV povraćaja. Krajem 2018. godine došlo je do značajnog ubrzanja u isplati PDV povraćaja privredi. U 2019. godinu ušlo se sa manjim obavezama države po ovom osnovu. Dinamika isplate PDV povraćaja tokom 2019. je dodatno ubrzana, u odnosu na prethodni period, zbog skraćenih rokova za isplatu PDV (u odnosu na maksimalno propisane zakonske rokove). Ubrzanje isplate rezultat je povećane efikasnosti i bolje organizovane kontrole u ovom domenu.

Naplata prihoda od akciza je značajnije povećana u odnosu na iznos koji je bio planiran budžetom za 2019. godinu. Prihodi od akciza obuhvataju četiri glavne kategorije, i to: akcize na naftne derivate, duvanske proizvode, električnu energiju za krajnju potrošnju i ostale (alkohol i kafa). Budžetska projekcija prihoda za 2019. godinu uglavnom nije pretpostavljala promenu potrošnje akciznih proizvoda, već se zasnivala na redovnom usklađivanju akciznog opterećenja. U slučaju duvanskih proizvoda kao i svake godine planira se određeni pad potrošnje koji je godinama prisutan kao trend.

Procena prihoda od akciza na derivate nafte je povećana zbog nešto boljeg ostvarenja na kraju 2018. godine ali i zbog prisutnog povećanja krajnje potrošnje tokom 2019. Prihodi od akciza na duvanske proizvode, korigovani su blago naviše, u skladu sa dosadašnjim ostvarenjem u 2019. godini. Podaci o potrošnji duvanskih proizvoda ukazuju da je tokom 2018. godine došlo do nešto većeg pada legalnog tržišta nego što je bio dugoročni trend. Tokom 2019. godine naplata akciza na duvanske prerađevine sugeriše da je došlo do stabilizacije ili blagog oporavka u ovom domenu.

Prihodi od carina kreću se u skladu sa planom. Njihova dinamika međutim, ne prati u potpunosti kretanje uvoznog PDV. Prihodi od carina, u slučaju da nema izmena u carinskim stopama, prate kretanje uvoza i promene deviznog kursa. Tokom 2017, 2018. i u proteklom periodu 2019. godine, stopa rasta prihoda od carina niža je od stope rasta uvoznog PDV. Različiti trgovinski ugovori, režimi bescarinskog uvoza određenih kategorija roba, izmene carinske tarife i sl., kao i promena u strukturi uvoza, deluju na naplatu prihoda od carina. U prethodnom periodu došlo je do rasta uvoza robe na koju se ne naplaćuju carinske dažbine, pa je stoga odstupanje od ukupne stope rasta uvoza i stope rasta uvoznog PDV veće.

Procena prihoda od poreza na dobit povećana je za 5,8 mlrd dinara u odnosu na iznos planiran budžetom za 2019. godinu. Revizija prihoda od poreza na dobit najvećim delom prouzrokovana je jednokratnim faktorima. Prilikom izrade budžeta korišćena je pretpostavka o umerenom rastu profitabilnosti privrede u Republici Srbiji, jer u tom momentu nisu bili poznati konačni rezultati poslovanja. Tokom 2019. godine Agencija za privredne registre objavila je podatke o rastu ukupne profitabilnosti privrede u 2018. godini od oko 12%. Različit tretman pojedinih bilansnih stavki u računovodstvene svrhe u odnosu na poreske, dinamika akontacionih uplata, poreski krediti, poreske olakšice, povraćaji poreza itd. mogu da dovedu do odstupanja u kretanju naplate poreza u odnosu na kretanje profitabilnosti. Međutim, na povećanje prihoda po osnovu poreza na dobit u 2019. godini u odnosu na budžetsku projekciju, značajniji uticaj ima događaj jednokratnog karaktera (davanje u koncesiju Aerodroma "Nikola Tesla" a.d.) Aerodrom je ostvario vanredno visoku dobit usled uplate koncesione naknade od strane koncesionara koji je preuzeo upravljanje aerodromom u 2018. godini. Na osnovu tako obračunate dobiti uplaćen je odgovarajući iznos poreza na dobit od 8,8 mlrd dinara.

Ostali poreski prihodi povećani su odnosu na originalnu projekciju za 6,2 mlrd dinara. Razlozi povećanja su: bolje ostvarenje na kraju prethodne godine, jednokratne uplate po različitim osnovama i, u najvećoj meri, bolja naplata poreza na imovinu na lokalnom nivou.

Neporeski prihodi su revidirani naviše u iznosu od 17,4 mlrd dinara. Prvobitna godišnja projekcija neporeskih prihoda za 2019. godinu sadržala je strukturni, tj. trajni deo neporeskih prihoda koji se odnosio na dividende budžeta i dobit javnih preduzeća u iznosu od 19,2 mlrd dinara.

Revidirana procena neporeskih prihoda rezultat je uplate neplaniranih jednokratnih prihoda, a delom i efekata metodološke prirode. Procena redovnih neporeskih prihoda (takse, kazne i naknade) blago je povećana u odnosu na budžetski plan. Neplanirani prihodi čija realizacija je uključena u novu procenu neporeskih prihoda su: uplata dobiti NBS u iznosu od 9,3 mlrd dinara, uplata Agencije za osiguranje depozita od 1,8 mlrd dinara, premije za reotvaranje emisije HOV i dr. Uplata dividendi Aerodroma bila je planirana u okviru neporeskih prihoda ali u znatno manjem iznosu (ne prejudicirajući tretman koncesione naknade). Razlozi za povećanje procene neporeskih prihoda, usled metodoloških promena, su uključivanje prihoda i rashoda ustanova socijalne zaštite u sistem izvršenja budžeta.

Uplata ANT - tretman superdividende Prihod od koncesije je u 2018. godini uplaćen u celini Aerodromu Nikola Tesla a.d. kao davaocu koncesije. Prema završnom računu ANT, dobit ovog preduzeća pre oporezivanja iznosila je u 2018. godini 62,6 mlrd dinara a neto dobitak 53,2 mlrd dinara. ANT je uplatio u budžet Republike porez na dobit u iznosu od 8,8 mlrd dinara. Prema Odluci Skupštine akcionara za bruto dividendu opredeljen je iznos od 52,9 mlrd dinara. Republici Srbiji koja ima učešće od 83,5% u ukupnom broju izdatih akcija po osnovu dividende pripalo je 44,8 mlrd dinara. Međunarodni standardi u fiskalnom izveštavanju razlikuju uplatu redovne dividende i superdividende koja se tretira kao finansijska transakcija, evidentira se kao primanje (ispod crte), i ima karakter "povlačenja kapitala" - withdrawal of equity. Kada uplata dividende u jednoj godini prevazilazi značajnije uobičajene (prosečne) uplate dividendi od istog preduzeća u prethodnih nekoliko godina, takva uplata ima karakter superdividende i na njeno evidentiranje primenjuje se test superdividende. Ukupna uplata deli se na redovnu dividendu (najviše do iznosa prosečne operativne dobiti u prethodnim godinama) i na superdividendu. Od ukupnog iznosa dividende koji je uplaćen u budžet Republike u iznosu od 44,8 mlrd dinara, 2,5 mlrd dinara evidentirano je kao redovna dividenda, u okviru neporeskih prihoda, dok je preostali, veći, deo u iznosu od 42,2 mlrd dinara evidentiran kao finansijska transakcija odnosno uplata koja ima tretman superdividende. Ovakvim evidentiranjem u potpunosti su primenjeni međunarodni standardi u fiskalnom izveštavanju.

Početkom 2019. godine proširen je obuhvat izveštavanja o prihodima i rashodima indirektnih korisnika budžeta Republike. Ustanove socijalne zaštite su po prvi put uključene u sistem izvršenja budžeta6. Procena je da će nivo prihoda i rashoda ustanova socijalne zaštite po ovom osnovu, dostići oko 11 mlrd dinara.

_______
6 Indirektni korisnici su obuhvaćeni planom prilikom izrade godišnjeg budžeta kao i završnim računom, ali nisu bili obuhvaćeni međugodišnjim izveštavanjem jer nisu bili uključeni u sistem izvršenja budžeta. Od 2015. godine u jedinstveni sistem izvršenja budžeta uključivane su pojedine kategorije indirektnih korisnika (pravosudni organi, ustanove kulture, zavodi za izvršenje krivičnih sankcija i ustanove socijalne zaštite).

Procena naplate redovnih neporeskih prihoda jedinica lokalne samouprave (JLS) ostala je na približnom istom nivou.

U skladu sa novom procenom fiskalnog okvira za 2019. godinu, ukupni rashodi veći su za 81,4 mlrd dinara ili 3,7% u odnosu na budžetski plan. Pored visine, promenjena je i struktura rashoda u odnosu na budžetski plan za 2019. godinu. Ključne promene na rashodima u 2019. godini odnose se na: znatno bolju realizaciju kapitalnih izdataka u odnosu na plan, evidentiranje budžetskog rashoda po osnovu rešavanja problema građana koji su se zaduživali u švajcarskim francima, promena visine izdataka za kamate usled optimizacije strukture javnog duga, te uključivanje velike grupe indirektnih korisnika (ustanova socijalne zaštite) u sistem izvršenja budžeta.

U periodu januar-avgust, javni rashodi rastu po stopi 7,9% u odnosu na isti period 2018. godine, a do kraja godine očekuje se da će ukupan rast do kraja godine biti ubrzan nakon usvajanja Zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetu za 2019. godinu.

Realizacija rashoda za zaposlene do kraja 2019. godine biće za 12,8 mlrd dinara viša u odnosu na iznos planiran budžetom. Ova promena je rezultat više faktora. Uključivanjem ustanova socijalne zaštite sada su obuhvaćene u potpunosti i zarade zaposlenih kod ovih indirektnih korisnika. Efekat ove metodološke izmene je 4,5 mlrd dinara. Drugi faktor koji je doprineo povećanju rashoda za zaposlene u odnosu na prvobitni iznos je usvojeno povećanje zarada u javnom sektoru koje se kreće u rasponu od 8% do 15%. Navedeno povećanje se odnosi na zaradu za mesec novembar sa isplatom u decembru 2019. godine. Rashodi za zaposlene, u skladu sa navedenim promenama, na kraju 2019. godine dostižu 9,5% BDP. U narednom periodu, u sklopu reforme fiskalnih pravila biće postavljeni novi održivi limiti ovih rashoda u BDP.

Rashodi za kupovinu roba i usluga, u skladu sa rebalansom republičkog budžeta i projekcijama za ostale nivoe vlasti, biće za 16,6 mlrd dinara veći u odnosu na budžetski plan za 2019. godinu. Od ovog iznosa oko 2 mlrd dinara odnosi se na ustanove socijalne zaštite. Ostatak povećanja je rezultat snažnije potrošnje na lokalnom nivou, a značajnije povećanje beleži se i kod JP "Putevi Srbije". Održavanje postojeće putne mreže za koju je zaduženo ovo javno preduzeće tretira se kao rashod za kupovinu roba i usluga.

Rashodi za kamate povećani su u odnosu na budžetski plan za 6,5 mlrd dinara. Tokom 2019. godine doneta je odluka o prevremenom otkupu evroobveznica u iznosu od 1,1 mlrd dolara koje dospevaju u februaru 2020. godine i septembru 2021. godine. To će uticati na rast izdataka za kamate od 6,5 mlrd dinara u odnosu na plan u 2019. godini, ali će, takođe, uticati na smanjenje budućih obaveza za kamate po osnovu ovih zajmova. Istovremeno, izvršena je nova emisija evroobveznica po znatno povoljnijim kamatnim stopama, čime se poboljšava kamatna struktura duga.

Izdaci za penzije nisu revidirani u ovom fiskalnom okviru, budući da je njihovo izvršenje u skladu sa planiranom dinamikom. Učešće rashoda za penzije u BDP trenutno se nalazi na nivou od 10,4%, a do kraja 2019. godine biće utvrđena nova pravila za indeksaciju pojedinačne penzije i limit unutar kojeg će se kretati učešće ovog oblika rashoda u BDP. Ostali rashodi za socijalnu zaštitu biće veći za 11,1 mlrd dinara u odnosu na plan. Ova razlika je najvećim delom posledica jednokratne isplate penzionerima u iznosu od 8,7 mlrd dinara uz kombinaciju kretanja različitih oblika socijalnih davanja pri čemu je veće izvršenje rashoda za "roditeljski dodatak", nego što je planirano, a manje je izvršenje kod nekoliko drugih oblika socijalne zaštite.

Rashodi za subvencije će biti viši u odnosu na planirani iznos za 3,2 mlrd dinara, pre svega zbog načina evidentiranja iznosa predviđenog za rešavanje problema kredita građana koji su se zaduživali u švajcarskim francima. Usvojeni Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima regulisao je ovo pitanje, pri čemu fiskalni efekat Zakona iznosi 8,9 mlrd dinara. U ovom slučaju predviđeno je izdavanje petogodišnje obveznice od strane države u korist poslovnih banaka. U skladu sa međunarodnim računovodstvenim i statističkim standardima ova operacija se u celosti prikazuje kao rashod perioda u kom su obveznice emitovane. Sa druge strane, na manji prirast rashoda za subvencije u odnosu na iznos predviđen za rešavanje kredita u švajcarskim francima, najviše je uticalo smanjenje iznosa za subvencije na lokalnom nivou. Ova revizija je metodološke prirode izazvana promenama u načinu na koji se prikazuje finansiranje javnog prevoza u Beogradu.

Rashodi po osnovu garancija i rashodi za budžetske pozajmice u 2019. godini u zbirnom iznosu nisu značajno menjani u novom fiskalnom okviru.

Ostali tekući rashodi su povećani u odnosu na budžetski plan za 9,9 mlrd dinara jednim delom zbog povećanog izvršenja kod JP "Putevi Srbije", a drugim delom zbog plaćanja obaveza po osnovu sudske presude u vezi sa kompanijom "Energo-zelena".

Tabela 6. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države, januar-avgust, u mlrd dinara

	I-VIII 2018.	I-VIII 2019.	I-VIII stopa u %
JAVNI PRIHODI	1.362,1	1.462,0	7,3
Tekući prihodi	1.356,7	1.455,7	7,3
Poreski prihodi	1.184,0	1.296,8	9,5
Porez na dohodak građana	112,3	129,5	15,2
Porez na dobit pravnih lica	83,6	95,6	14,4
Porez na dodatu vrednost	321,3	352,1	9,6
Akcize	187,9	199,8	6,3
Carine	27,7	30,3	9,1
Ostali poreski prihodi	50,9	56,1	10,3
Doprinosi	400,2	433,4	8,3
Neporeski prihodi	172,7	158,9	-8,0
Donacije	5,4	6,2	16,1
JAVNI RASHODI	1.320,0	1.424,8	7,9
Tekući rashodi	1.188,7	1.283,0	7,9
Rashodi za zaposlene	310,5	334,9	7,9
Kupovina robe i usluga	208,5	230,0	10,3
Otplata kamata	82,1	85,6	4,2
Subvencije	62,0	63,1	1,7
Socijalna pomoć i transferi	485,3	514,6	6,0
od čega penzije	345,4	373,5	8,1
Ostali tekući rashodi	40,3	54,8	36,0
Kapitalni rashodi	113,9	131,4	15,4
Neto budžetske pozajmice	3,9	3,3	-15,1
Aktivirane garancije	13,6	7,1	-47,4
Fiskalni rezultat	42,0	37,2

Izvor: Ministarstvo finansija

Očekuje se realizacija javnih investicija u većem obimu od planiranog. Ovo je kategorija rashoda kod koje je pojedinačno došlo do najveće korekcije naviše. Izvršenje kapitalnih rashoda u periodu januar-avgust 2019. godine u odnosu na isti period prethodne godine veće je za 15,4%. Kapitalni rashodi dostižu nivo od 4,4% BDP u 2019. godini, što ukazuje na znatno efikasnije izvršenje ovog oblika rashoda.

Stanje docnji (preko 60 dana kašnjenja)* budžetskih korisnika i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja poslednjeg dana juna 2019. godine iznosilo je 2,5 mlrd dinara (oko 0,05% BDP), i smanjeno je u odnosu na kraj 2018. godine. Korisnici budžeta i JP "Putevi Srbije" kreirali su docnje u plaćanju od 1,2 mlrd dinara, dok je stanje docnji organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 1,3 mlrd dinara.

Tabela 7. Stanje docnji u plaćanju budžetskih korisnika i OOSO, preko 60 dana, u mlrd dinara

	31.12.2018.	30.6.2019.
Budžetski korisnici i JP "Putevi Srbije"	2,1	1,2
OOSO	1,3	1,3
UKUPNO	3,4	2,5

Izvor: Ministarstvo finansija
* U skladu sa definicijom koja se koristi u za potrebe praćenja sprovođenja aranžmana sa MMF.

S0 indikator kratkoročne fiskalne održivosti

Evropska komisija je za ocenu kratkoročne fiskalne održivosti dizajnirala kompozitni indikator S0 kojim se kroz identifikaciju potencijalnih kratkoročnih rizika u tekućoj godini nastoji anticipirati fiskalni stres u narednoj godini. Ukoliko vrednost S0 indikatora prelazi definisani prag smatra se da je zemlja u kratkoročnom riziku od fiskalnog stresa. Pored vrednosti za celokupan indikator, radi lociranja izvora iz kog rizik potiče, razmatraju se i vrednosti podindeksa i njihovih komponenti. S0 kompozitni indikator se sastoji od dva podindeksa, koji u sebi sadrže niz varijabli fiskalne i makro-finansijske održivosti. Vrednost ovih podindeksa ispod definisanog praga ukazuju na odsustvo kratkoročnog fiskalnog rizika.

U 2018. godini se vrednosti S0 indikatora kao i oba podindeksa za Republiku Srbiju nalaze ispod definisanih pragova što načelno ukazuje da ne postoji kratkoročna opasnost od pojave bilo kakve makroekonomske nestabilnosti, kao i da nema izraženih rizika koji potiču iz sfera koje pokrivaju podindeksi.

Fiskalna stabilnost postignuta sprovedenom fiskalnom konsolidacijom zadržana je i tokom 2018. godine što je rezultiralo potpunim eliminisanjem rizika iz sfere fiskalnog podindeksa budući da nijedna od komponenti ovog podindeksa ne premašuje definisani prag. Vrednost makro-finansijskog podindeksa je u posmatranoj godini takođe nepromenjena, pa kažemo da i u ovoj sferi načelno ne postoje izazovi koji bi doveli do aktivacije fiskalnih rizika.

Uspešno očuvana makroekonomska i fiskalna stabilnost uspostavljena u prethodnom periodu obezbeđuje prostor za dalju relaksaciju fiskalne politike i u narednom periodu.

 

Naziv varijable	Kriterijum	Prag	Signalna moć	Vrednosti za Republiku Srbiju, %
				2015.	2016.	2017.	2018.
Fiskalni podindeks	<	0,36	0,28	0,41	0,19	0,00	0,00
1. Fiskalni balans, % BDP	>	-9,61	0,07	-3,46	-1,19	1,10	0,64
2. Primarni balans, % BDP	>	0,23	0,13	-0,47	1,71	3,64	2,78
3. Ciklično prilagođeni balans, % BDP	>	-2,5	0,23	-3,05	-1,21	1,35	0,52
4. Stabilizujući primarni balans, % BDP	<	2,34	0,08	0,42	-0,37	-0,48	-1,42
5. Bruto dug opšte države, % BDP	<	68,44	0,12	71,25	68,80	58,69	54,40
6. Bruto dug opšte države, mg. promena % BDP	<	8,06	0,12	3,75	-2,45	-10,11	-4,29
7. Kratkoročni dug opšte države, % BDP	<	13,2	0,20	12,87	13,00	9,42	7,55
8. Neto dug opšte države, % BDP	<	59,51	0,20	71,25	68,80	58,69	54,40
9. Ukupne potrebe za finansiranjem, % BDP	<	15,95	0,26	14,93	13,17	10,65	8,93
10. Diferencijal kamatne stope i stope rasta BDP	<	4,8	0,08	1,17	-0,57	-1,26	-2,67
11. Javni rashodi opšte države, mg. promena, % BDP	<	1,9	0,11	-2,44	-0,81	-1,54	0,49
12. Finalna potrošnja opšte države, mg. promena, % BDP	<	0,61	0,07	-1,70	-0,40	0,20	0,40
Podindeks finansijske konkurentnosti	<	0,49	0,55	0,27	0,27	0,27	0,27
1. Međunarodna investiciona pozicija, neto, % BDP	>	-19,8	0,29	-91,62	-94,94	-94,49	-91,00
2. Neto štednja domaćinstava, % BDP	>	2,61	0,33	23,46	24,57	24,80	23,64
3. Dug privatnog sektora, % BDP	<	164,7	0,18	42,19	44,52	43,45	42,20
4. Krediti privatnom sektoru, % BDP	<	10,7	0,37	1,80	1,31	1,00	0,88
5. Kratkoročni dug nefinansijskih institucija, % BDP	<	15,4	0,2	6,97	5,99	6,29	5,81
6. Kratkoročni dug domaćinstava, % BDP	<	2,9	0,21	1,50	1,10	1,27	1,13
7. Građevinarstvo, % BDV	<	7,46	0,22	4,50	4,70	5,00	5,50
8. Saldo tekućeg računa, trogodišnji pokretni prosek, % BDP	>	-2,5	0,34	-4,90	-4,00	-3,90	-4,40
9. Realni efektivni kurs, trogodišnja promena, %	<	9,67	0,11	-2,73	-0,90	-8,50	-3,40
10. Nominalni jedinični trošak rada, trogodišnja promena, %	<	7	0,18	0,30	-4,80	-1,90	0,50
11. Stopa prinosa na državne HoV	>	0,59	0,37	4,55	5,00	2,01	2,01
12. BDP, realni rast	>	-0,67	0,1	1,80	3,30	2,00	4,40
13. BDP po glavi stanovnika prema paritetu kupovne moći, % BDP SAD	>	72,7	0,22	26,70	27,08	27,65	27,97
S0 indikator	<	0,46	0,55	0,32	0,24	0,18	0,18

Izvor: Kalkulacija Ministarstva finansija

Na osnovu podataka EK za zemlje EU za 2018. godinu i obračuna Ministarstva finansija za Republiku Srbiju, za 2016, 2017. i 2018. godinu zaključujemo da nijedna od posmatranih zemalja nije izložena kratkoročnom riziku realizacije fiskalnog stresa, budući da vrednost S0 nigde ne premašuje definisani prag. Pojedine zemlje se suočavaju sa fiskalnim odnosno makro-finansijskim izazovima, dok se Republika Srbija zajedno sa većinom zemalja EU i dalje nalazi unutar definisanih pragova S0 indikatora.

Obračun S0 indikatora za Republiku Srbiju, urađen od strane Ministarstva finansija, i bazira se na metodologiji EK.7

________
7 Detaljnija definicija S0 indikatora kao i opis korišćene metodologije i rezultata mogu se pronaći u Fiskalnoj strategiji za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu putem linka http://www.mfin.gov.rs/pages/issue.php?id=8382 i izveštaju EK "Fiscal Sustainability report 2015" 25, januar 2016, 157-158.

4. Fiskalne projekcije u periodu 2020-2022. godine

U narednom srednjoročnom periodu ciljevi fiskalne politike usmereni su na održanje fiskalne stabilnosti što vodi daljem smanjenju učešća javnog duga u BDP. Srednjoročni fiskalni okvir predviđa deficit opšte države na nivou od 0,5% BDP do 2022. godine i pad učešća javnog duga ispod 50% BDP. Projekcije fiskalnih agregata u periodu od 2020. do 2022. godine zasnivaju se na projekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period, planiranoj poreskoj politici koja podrazumeva dalje usaglašavanje sa zakonima i direktivama EU i fiskalnim i strukturnim merama, uključujući i dalju reformu velikih javnih preduzeća.

Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije u prethodnom periodu stvoren je fiskalni prostor za nove politike. Fiskalni prostor predstavlja pozitivnu razliku između ciljanog i očekivanog deficita, to jest raspoloživa sredstva koja nastaju kao razlika između očekivanih i raspoređenih rashoda. Fiskalni prostor će u 2020. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, povećanje penzija i plata u javnom sektoru, te za poresko rasterećenje privrede. Ove mere i njihove fiskalne implikacije dizajnirane su tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, a sa druge strane da podignu životni standard stanovništva i ubrzaju privredni razvoj. U slučaju boljeg ostvarenja prihoda u odnosu na projekcije doći će do stvaranja dodatnog fiskalnog prostora. Svaki eventualni dodatni prostor u narednom periodu biće razvojno usmeren, odnosno biće iskorišćen za smanjenje poreskog opterećenja zarada ili za nove kapitalne investicije.

Tabela 8. Fiskalni agregati u periodu 2018-2022. godine, % BDP

Opis	Izvršenje	Procena	Projekcija
	2018	2019	2020	2021	2022
Javni prihodi	41,5	41,4	40,2	39,4	38,7
Javni rashodi	40,9	41,9	40,7	39,8	39,2
Konsolidovani fiskalni rezultat	0,6	-0,5	-0,5	-0,5	-0,5
Primarni konsolidovani rezultat	2,7	1,6	1,5	1,3	1,2
Dug opšte države	54,4	52,9	51,4	50,1	48,3
Realna stopa rasta BDP	4,4%	3,5%	4,0%	4,0%	4,0%

Izvor: Ministarstvo finansija

Glavni ciljevi fiskalne konsolidacije i programa sa MMF bili su upravo stabilizacija javnih finansija i smanjenje učešća javnog duga u BDP. Smanjenje učešća duga je usko vezano za snižavanje deficita kao glavnog faktora zaduživanja, tako da dinamika spuštanja deficita opredeljuje i promenu kretanja duga. Finansijske transakcije, kao što je zamena skupog duga jeftinijim, kao i bolja pozicija države na međunarodnom finansijskom tržištu, doprineće daljem snižavanju duga.

Fiskalni rezultat i dug opšte države, % BDP

U narednom periodu deficit opšte države će se stabilizovati na nivou od oko 0,5% BDP, što je održivi nivo koji omogućava nastavak silaznog trenda javnog duga. Uz očekivane makroekonomske performanse, u narednom srednjoročnom periodu, nivo javnog duga će biti ispod 50% BDP. Dobri rezultati fiskalne konsolidacije omogućili su umerenu relaksaciju fiskalne politike, pre svega na rashodnoj strani, u vidu povećanja javnih investicija, ukidanja kriznih mera i povećanja plata i penzija, ali tako da se njihovo učešće u BDP ne povećava. Na prihodnoj strani prioritet je dalje smanjenje poreskog opterećenja zarada. Proces restrukturiranja javnih i nekadašnjih društvenih preduzeća se nastavlja kako bi se smanjilo opterećenje javnih finansija i cele privrede. U slučaju povoljnih makroekonomskih i fiskalnih kretanja i ostvarivanja boljih rezultata stvoreni fiskalni prostor bi mogao da se iskoristi za dodatno poresko rasterećenje privrede.

Projekcija prihoda u periodu od 2020. do 2022. godine izrađena je na osnovu:

- projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja: BDP i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, spoljnotrgovinske razmene, zaposlenosti i zarada;

- važeće i planirane izmene poreske politike;

- procenjenih efekata fiskalnih i strukturnih mera u narednom periodu.

Tabela 9. Ukupni prihodi i donacije u periodu 2018-2022. godine, % BDP

Opis	Izvršenje	Procena	Projekcija
	2018	2019	2020	2021	2022
JAVNI PRIHODI	41,5	41,4	40,2	39,4	38,7
Tekući prihodi	41,2	41,1	39,9	39,1	38,5
Poreski prihodi	36,0	36,5	35,8	35,4	34,9
Porez na dohodak građana	3,5	3,7	3,7	3,7	3,7
Porez na dobit pravnih lica	2,2	2,3	2,0	1,9	1,8
Porez na dodatu vrednost	9,9	10,0	10,0	9,9	9,7
Akcize	5,7	5,6	5,3	5,1	4,9
Carine	0,9	0,9	0,9	0,9	0,9
Ostali poreski prihodi	1,5	1,5	1,4	1,4	1,3
Doprinosi	12,2	12,4	12,4	12,5	12,5
Neporeski prihodi	5,3	4,6	4,1	3,7	3,5
Donacije	0,3	0,3	0,3	0,3	0,2

Izvor: Ministarstvo finansija

Najznačajnije mere poreske politike u 2020. godini biće smanjenje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavca za 0,5% i povećanje neoporezivog dela zarade sa 15.300 dinara na 16.300 dinara. Pored toga, predviđeno je potpuno napuštanje mera fiskalne konsolidacije što se, uz jednokratnu prirodu pojedinih prihoda u 2019. godini, efektuira u vidu većeg smanjenja neporeskih prihoda u 2020. godini. Projekcija poreskih prihoda podrazumeva održavanje postojećeg stepena naplate.

Preovlađujući oblik poreza na dohodak je porez na zarade, tako da su kretanje mase zarada i zaposlenosti glavni faktori koji utiču na kretanje ovog poreskog oblika. Smanjenje poreskog opterećenja na zarade će imati negativan efekat od oko 3 mlrd dinara na prihode od poreza na zarade, ali se očekuje da povećanje zarada i rast zaposlenosti u potpunosti nadoknade ovaj gubitak. U narednom periodu očekuje se da masa zarada raste brže od nominalnog BDP kao rezultat povoljnih kretanja na tržištu rada, pre svega rasta zaposlenosti, te će i prihod po osnovu poreza na zarade rasti u smislu učešća u BDP. Povećanje minimalne zarade će uticati na rast ukupne mase zarada u privredi. Procena je da će efekat povećanja minimalne zarade na prihode biti 8,5 mlrd dinara.

Ostali oblici poreza na dohodak (porez na dividende, porez na prihode od kamata, godišnji porez na dohodak, itd) će rasti sporije, to jest u skladu sa kretanjem opštih ekonomskih aktivnosti, tako da se očekuje stabilan nivo prihoda po osnovu poreza na dohodak, u smislu učešća u BDP. Kod poreza na zarade ključna je borba protiv sive ekonomije, s obzirom na znatan broj neprijavljenih radnika i isplate zarada "na ruke". U poslednjim godinama intenzivirane su kontrole i pojačane sankcije što je dalo rezultate u suzbijanju sive ekonomije u oblasti rada i zapošljavanja, ali je značajno da se na ovom polju nastavi sa kontinuiranim angažmanom i u narednom periodu.

Smanjenje poreskog opterećenja na zarade imaće negativan efekat od oko 10 mlrd dinara na prihode po osnovu doprinosa. Očekuje se da rast mase zarada bude veći od rasta nominalnog BDP, tako da će u potpunosti nadoknaditi ovaj gubitak. Kretanje učešća ovog javnog prihoda u BDP ima sličnu putanju kao i kretanje učešća poreza na zarade, s obzirom da su za njihovu projekciju korišćene iste pretpostavke o kretanju zarada i zaposlenosti. Doprinosi su poreska kategorija kod koje je najizraženija poreska nedisciplina i registrovan najveći dug poreskih obveznika, te su posledice eventualnog povećanja fiskalne nediscipline najvidljivije kod ovog poreskog oblika.

Prihodi od poreza na dobit pravnih lica u periodu 2020-2022. godine zavisiće od putanje privrednog rasta, relativne stabilnosti kursa dinara i opšte profitabilnosti privrede. Procena prihoda po ovom osnovu može biti neizvesna kako zbog ekonomskih faktora, tako i zbog mogućnosti korišćenja poreskog kredita ili povraćaja, kao i razlika u računovodstvenim i poreskim bilansima. Skok u 2019. godini rezultat je jednokratnih faktora koji su uticali na povećanja oporezive dobiti u 2018. godini. Projekcija prihoda od poreza na dobit uključuje i efekte primene Zakona o konverziji kredita indeksiranih u švajcarskim francima po osnovu predviđenog poreskog kredita poslovnim bankama u visini od 2% preostalog duga. Ovaj efekat procenjuje se na 2 mlrd dinara.

Kretanje prihoda od poreza na dodatu vrednost karakteriše relativno stabilno učešće u BDP. Glavna determinanta kretanja PDV je domaća tražnja vođena raspoloživim dohotkom stanovništva. Raspoloživi dohodak kao najveća determinanta potrošnje zavisi od kretanja zarada, penzija, socijalne pomoći i ostalih oblika dohodaka, uključujući i doznake, kao i od dinamike kreditne aktivnosti banaka prema stanovništvu. U narednom periodu veći značaj imaće i prihodi po osnovu potrošnje inostranih turista. Relaksacija fiskalne politike u domenu zarada u javnom sektoru i penzija takođe će doprineti rastu raspoloživog dohotka stanovništva. Kao i kod poreza na dohodak građana, rizici za ostvarenje projekcije PDV u narednom periodu odnose se na kretanje zarada u privatnom sektoru, rast privredne aktivnosti, kao i na stepen sive ekonomije, odnosno efikasnost u njenom smanjenju.

Rezultati efikasnije naplate i kontrole poreskih obveznika su evidentni i očekuje se da će taj trend biti nastavljen u narednom periodu, s tim što efekti borbe protiv sive ekonomije nisu eksplicitno uključeni u srednjoročnu projekciju javnih prihoda. Povećanje stepena PDV naplate u smislu sprovođenja nezavisnih antievazionih mera u oblasti poreza na dodatu vrednost dalo je određene rezultate u proteklom periodu. U ovom segmentu postoji prostor za dalja poboljšanja, kroz jačanje i modernizaciju poreske administracije.

Pri projekciji prihoda od akciza polazi se od važeće akcizne politike i projektovane potrošnje akciznih proizvoda. U okviru akcizne politike kod duvanskih proizvoda očekuje se dalje postepeno usklađivanje sa direktivama EU u skladu sa srednjoročnim planom postupnog povećavanja akciznog opterećenja. Kod cigareta ono će biti usmereno kroz postepeno povećanje akciza, kako bi se u prihvatljivom vremenskom roku dostigao EU minimum od 1,8 evra po paklici. U narednom periodu predviđen je dalji pad tržišta duvanskih proizvoda, u proseku od oko 3% godišnje. Za razliku od duvanskih proizvoda situacija na tržištu naftnih derivata je znatno manje volatilna. Bolja kontrola i efekti markiranja naftnih derivata smanjili su mogućnost i isplativost nelegalnih aktivnosti. Projekcija prihoda od akciza na derivate nafte pretpostavlja nepromenjenu potrošnju naftnih derivata iako se može očekivati da će ubrzanje ekonomske aktivnosti doprineti rastu potrošnje. Prihodi od akciza na alkoholna pića, kafu i električnu energiju su projektovani u skladu sa postojećom strukturom potrošnje. Trenutni nominalni iznosi akciza na alkoholna pića i kafu usklađeni su sa očekivanim iznosima stope inflacije u srednjoročnom periodu. Tokom 2015. godine uvedena je ad valorem akciza od 7,5% na električnu energiju za krajnju potrošnju. Za period 2020-2022. godine prihod od ove akcize na godišnjem nivou planiran je u iznosu od 17-18 mlrd dinara, uzimajući u obzir trenutnu godišnju potrošnju i važeće cene.

Prihodi od carina će se stabilizovati na nivou od 0,9% BDP u narednom periodu. Projekcija prihoda od carina rađena je na osnovu projektovanog kretanja uvoza, deviznog kursa i potrošnje.

Projektuje se blagi pad učešća u BDP ostalih poreskih prihoda. Najznačajniji poreski prihod u ovoj kategoriji je porez na imovinu čije učešće iznosi oko 70%. Nominalno povećanje ovog prihoda može se očekivati po osnovu proširenja osnovice. Povećanje stepena naplate, kroz povećanje obuhvata nepokretnosti na koje se porez plaća (to jest po osnovu proširenja poreske baze), nije uključeno u projekcije u srednjem roku i predstavlja pozitivan rizik. Pored poreza na imovinu u ostale poreske prihode uključuju se i porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara, te drugi oblici poreza na lokalnom nivou. Oni su projektovani u skladu sa kretanjem inflacije, budući da je inflatorna komponenta ugrađena u značajan deo ovih poreskih oblika. Predviđene izmene Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koje se odnose na plaćanje poreza za nošenje oružja, oslobađanje od poreza za upotrebu plovila za koja je obveznik ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i uvođenje poreskog oslobođenja za vozila na hibridni pogon nemaju značajniji efekat na ukupne prihode po ovom osnovu.

Predviđeno je smanjenje učešća neporeskih prihoda u BDP, sa 5,3% koliko je prihodovano u 2018. godini na 3,5% koliko se očekuje da će iznositi u 2022. godini. U 2019. godini smanjena je obaveza uplate sredstava po osnovu smanjenja zarada za deo javnog sektora, dok se u narednoj godini planira potpuno ukidanje ove mere, koja je bila značajan izvor prihoda tokom procesa fiskalne konsolidacije. Efekat ukidanja mere se procenjuje na 13,4 mlrd dinara u 2020. godini. Drugi razlog za smanjenje projektovanog učešća neporeskih prihoda u BDP je i isključivanje iz bazne 2019. godine svih onih prihoda koji se ne smatraju strukturnim tj. trajnim, a prvenstveno se to odnosi na vanredne kategorije neporeskih prihoda. Najveći deo ovih prihoda predstavljaju vanredne uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende budžeta, prihodi po osnovu naplaćenih potraživanja Agencije za osiguranje depozita, emisione premije, itd. Redovni neporeski prihodi obuhvataju različite takse, naknade, kazne, prihode organa i organizacija i sve ostale prihode koji se ostvaruju ustaljenom dinamikom tokom godine. Ovi neporeski prihodi indeksiraju se sa ostvarenom inflacijom u prethodnoj godini, ili pak prate promenu u vrednosti osnove na koje se primenjuju i usled toga se koriguju projektovanom inflacijom.

Procesom približavanja države članstvu u EU povećavaju se raspoloživa sredstva iz IPA i IPARD fondova koja čine preovlađujući deo prihoda od donacija. U projektovane iznose po osnovu donacija uključena su i sredstva po osnovu sektorske budžetske podrške EU. Prihodi po osnovu donacija su neutralni u odnosu na rezultat, s obzirom da su jednaki rashodima po ovom osnovu.

Odgovorna fiskalna politika u kombinaciji sa dobrim makroekonomskim performansama dovela je do stvaranja fiskalnog prostora koji će na rashodnoj strani biti iskorišćen, pre svega, za relaksiranje politike plata i penzija i povećanje kapitalnih investicija kao bitne komponente razvoja privrede. Posebna pažnja se posvećuje i posvećivaće se unapređenju efikasnosti realizacije kapitalnih investicija države. Socijalna komponenta budžeta će se poboljšati boljim targetiranjem programa socijalne pomoći i većim izdvajanjem za funkcije zdravstva i obrazovanja. Od 2019. godine plate će se stabilizovati u smislu učešća u BDP, a definisan je i način indeksacije penzija. Plate i penzije zajedno čine preko 50% rashoda na nivou opšte države i njihova stabilizacija je od presudnog značaja za održivost javnih finansija.

Tabela 10. Ukupni rashodi u periodu 2018-2022. godine, % BDP

Opis	Izvršenje	Procena	Projekcija
	2018.	2019.	2020.	2021.	2022.
JAVNI RASHODI	40,9	41,9	40,7	39,9	39,2
Tekući rashodi	36,4	37,2	35,9	35,0	34,3
Rashodi za zaposlene	9,3	9,5	9,5	9,5	9,5
Kupovina robe i usluga	6,8	7,1	6,8	6,7	6,6
Otplata kamata	2,1	2,1	1,9	1,7	1,6
Subvencije	2,2	2,4	2,0	1,8	1,8
Socijalna pomoć i transferi	14,7	14,7	14,2	13,9	13,5
od čega penzije	10,4	10,4	10,2	10,0	9,8
Ostali tekući rashodi	1,4	1,5	1,5	1,3	1,3
Kapitalni rashodi	3,9	4,4	4,5	4,6	4,7
Neto budžetske pozajmice	0,1	0,2	0,2	0,2	0,2
Otplata po osnovu garancija	0,4	0,2	0,1	0,1	0,1

Izvor: Ministarstvo finansija

Jedan deo fiskalnog prostora biće iskorišćen za povećanje zarada u sektoru opšte države, i to u iznosu od oko 44 mlrd dinara. Pošto se radi o ukupnim troškovima rada, odnosno o masi zarada koja uključuje poreze i doprinose, neto efekat na fiskalni rezultat iznosiće 26 mlrd dinara, odnosno 0,4% BDP. Smanjenje zarada, kontrola zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su bile mere koje su najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije. Primena ovih mera delovala je na pad učešća zarada u BDP na 9% u 2017. godini. Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je snižavanje nivoa zarada bez doprinosa na teret poslodavca do 7% BDP, međutim čini se da je tako targetiran nivo zarada postavljen dosta nisko. Trenutno je učešće ovako definisanih zarada u BDP 8%. Prosečan nivo zarada na nivou opšte države u EU je oko 10% BDP, tako da je sa učešćem ukupnih troškova zarada od oko 9,5% BDP u periodu 2019-2022. godine Republika Srbija znatno ispod proseka EU. U prethodnom periodu, započeta je sveobuhvatna reforma sistema zarada u javnom sektoru, koja za cilj ima obezbeđenje pravičnosti i smanjenje razlika između plata zaposlenih u javnom sektoru. Primena novog reformisanog sistema plata u javnom sektoru počeće početkom 2021. godine.

Tokom procesa konsolidacije na snazi je bila kontrola zapošljavanja u javnom sektoru. Sa jedne strane to je omogućavalo kontrolu nivoa zarada, ali je sa druge strane povećao broj ugovora o radu na određeno vreme trajanja i nedostatak kadrova u pojedinim delovima sistema javne uprave. U narednom periodu, stupiće na snagu nov, fleksibilniji način kontrole zapošljavanja, koji će biti baziran na srednjoročnom planiranju broja zaposlenih u svim oblastima javnog sektora u skladu sa budžetskim ograničenjima.

Izdaci za robe i usluge će se postepeno smanjivati u srednjoročnom periodu u smislu učešća u BDP na 6,6%, s obzirom da je predviđeno da nominalno rastu sporije od rasta nominalnog BDP.

Smanjenje rashoda za kamate jedan je od najboljih pokazatelja uspeha fiskalne konsolidacije. Dobri rezultati u prethodnom periodu smanjili su potrebe za zaduživanjem što je dovelo do promene trenda kretanja kamata. U 2022. godini nivo rashoda za kamate će pasti na 1,6% BDP.

Socijalna pomoć i transferi stanovništvu predstavljaju najveću rashodnu kategoriju budžeta opšte države. Najveća pojedinačna stavka ove grupe rashoda, a ujedno i najveća stavka svih rashoda, su penzije, koje će u 2019. godini dostići nivo od 10,4% BDP. Od 2020. godine penzije će se usklađivati sa takozvanom "švajcarskom formulom", kako bi se istovremeno obezbedio rast životnog standarda penzionera i održivost penzionog sistema i sistema javnih finansija. Švajcarska formula podrazumeva indeksaciju, odnosno uvećanje penzija jednako zbiru polovine stope rasta prosečne zarade i polovine stope rasta potrošačkih cena. Procenjuje se da bi u narednom periodu indeksacija iznosila između 5% i 6%. Ostali oblici socijalnih davanja i transfera stanovništvu u narednom periodu usklađivaće se primenom propisane indeksacije, tekućih i planiranih izmena politika u ovoj oblasti i sa projektovanim brojem korisnika. Učešće rashoda za socijalna davanja u BDP opada sa 14,7%, koliko je iznosilo u 2018. godini, na 13,5% u 2022. godini, s tim da je nominalno povećanje ovih rashoda u 2019. ishod efekata Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Smanjenje subvencija koje služe kao pomoć neefikasnim segmentima javnog sektora omogućava povećanje onog dela subvencija koje predstavljaju prave podsticaje privredi, pre svega poljoprivredi i malim i srednjim preduzećima, i koje dovode do ubrzanja privredne aktivnosti. Cilj je da se subvencionisana sredstva preusmere ka razvojnim programima u privredi i poljoprivredi. Rast subvencija u 2019. godini rezultat je početka primene IPARD programa u subvencionisanju poljoprivrede, kao i rešavanja problema u slučaju zajmova uzetih u švajcarskim francima.

Kategorije ostalih tekućih rashoda čine različiti izdaci, kao što su dotacije udruženjima, političkim strankama, verskim i sportskim organizacijama, kazne, naknada štete itd. U proteklom periodu nivo ove kategorije je bio između 1,3% i 1,5% BDP, a do 2022. godine učešće ovih rashoda u BDP će opasti na 1,3%.

U 2018. i 2019. godini značajno je poboljšana efikasnost izvršenja javnih investicija. Kapitalni rashodi su povećani na 3,9% BDP u 2018. godini zahvaljujući otpočinjanju nove faze infrastrukturnih projekata, a u ovoj godini se očekuje dostizanje nivoa od 4,4% BDP. U narednom srednjoročnom periodu svi napori biće usmereni na dostizanje prihvatljivog i poželjnog nivoa ulaganja u javnu infrastrukturu, što predstavlja 5% BDP. Smanjenjem tekuće potrošnje sektora države obezbeđen je fiskalni prostor koji će delom biti iskorišćen za povećanje investicija. Najznačajniji infrastrukturni radovi su na Koridorima 10 i 11 koji se uglavnom finansiraju iz međunarodnih kredita. Osim izgradnje ova dva najvažnija putna pravca u zemlji, obezbeđeni su krediti iz kojih će se finansirati izgradnja i obnova drugih saobraćajnica, drumske i železničke infrastrukture. Pored saobraćajne infrastrukture obezbeđena su sredstva za dodatna kapitalna ulaganja u zdravstvu, prosveti, kulturi, odbrani i drugim oblastima koje predstavljaju najvažnije funkcije države. Ovo je sve deo novog investicionog ciklusa na nacionalnom nivou koji je omogućen stvaranjem fiskalnog prostora i povoljnim uslovima za zaduživanje na međunarodnom finansijskom tržištu.

Opšte opredeljenje fiskalne politike u srednjem roku jeste povećanje ulaganja u infrastrukturu na svim nivoima vlasti. Prema procenama Fiskalnog saveta investicije lokalne samouprave u srednjem roku trebalo bi povećati za najmanje 75% u odnosu na njihov sadašnji nivo, odnosno za oko 250 mil. evra. Reč je pre svega o ulaganjima u vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu, upravljanju otpadom, lokalnu putnu infrastrukturu i drugo.

U srednjoročnom fiskalnom okviru, do kraja 2022. godine, projektovana je izbalansirana ukupna fiskalna pozicija lokalne samouprave. To znači da u zbiru svi gradovi i opštine imaju približno izbalansiran budžet. Projekcija je rađena na osnovu kretanja u prethodnom periodu, u kome su zbirno JLS najčešće bile u suficitu. Ovakvo stanje na nivou svih lokalnih samouprava je posledica razduživanja u prethodnom periodu. To ne znači da pojedinačne JLS ne mogu ići u deficit. To pre svega zavisi od fiskalne pozicije svake pojedinačne opštine i grada.

Nivo budžetskih pozajmica i otplate duga po osnovu garancija je dobar pokazatelj uspeha fiskalne konsolidacije. Ukupno učešće ove dve kategorije u BDP svedeno je na 0,5% BDP u 2018. godini. Do kraja 2022. godine ovi izdaci će biti minimalni, sa učešćem do 0,3% BDP.

Otplata po osnovu izdatih garancija i plaćanje garancija po komercijalnim transakcijama predstavljaju obaveze po osnovu duga javnih preduzeća koje je republički budžet preuzeo na sebe, s obzirom da ta preduzeća nisu mogla samostalno da ih izvršavaju. Ovi rashodi su predstavljali veliki teret za budžet s obzirom na dugogodišnje neefikasno poslovanje velikog broja državnih preduzeća i privrednih društava. U prethodnom periodu ovi rashodi su značajno smanjeni, a planom otplate predviđeno je da će od 2020. godine ovi rashodi iznositi samo oko 0,1% BDP.

Strukturne mere za unapređenje stabilnosti i održivosti javnih finansija8

Nakon uspešno sprovedenih mera fiskalne konsolidacije, podržanih trogodišnjim Aranžmanom iz predostrožnosti sa MMF, Republika Srbija je u julu 2018. godine sklopila novi aranžman - Instrument za koordinaciju politika - PCI (Policy Coordination Instrument), u trajanju od 30 meseci, kojim je predviđen nastavak sprovođenja institucionalnih i strukturnih reformi.

________
8 Detaljniji prikaz strukturnih reformi po prioritetnim oblastima je sastavni deo Programa ekonomskih reformi u periodu 2019-2021.

Programom je predviđeno očuvanje makro-ekonomske i fiskalne stabilnosti, uz nastavak smanjenja učešća javnog duga i sprovođenja mera koje će podsticati privredni rast, pre svega rast javnih investicija. Poreskim merama motivisaće se dalje zapošljavanje i investicije, inovacije, istraživanje i razvoj, uz pojednostavljenje poreskih postupaka i smanjenje broja parafiskalnih nameta. Monetarna politika će i ubuduće podržavati ekonomsku aktivnost ne dovodeći u pitanje održavanje postignute stabilnosti cena kao primarnog cilja NBS, uz dalje jačanje procesa dinarizacije i očuvanje relativne stabilnosti deviznog kursa. U finansijskom sektoru, gde su postignuti izvanredni rezultati u smanjenju nivoa problematičnih kredita, nastaviće se aktivnosti na njihovom daljem smanjivanju, uz rešavanje određenih problema finansijskih institucija (banaka u državnom vlasništvu, državnih razvojnih agencija, itd.). Strukturne i institucionalne reforme u narednom srednjoročnom periodu imaće za cilj unapređenje poslovnog okruženja, što doprinosi uspešnijem procesu pristupanja zemlje EU. Ove reforme fokusiraće se na restrukturiranje državnih preduzeća, finansijskih institucija i javne uprave, kao i na dalje smanjenje sive ekonomije.

Kako bi se obezbedila stabilnost i održivost javnih finansija na duži rok potreban je funkcionalan sistem fiskalnih pravila. Trenutno važeća fiskalna pravila su uvedena još 2010. godine, ali nisu pomogla u zaustavljanju rasta deficita i javnog duga. Zbog toga je potrebno redizajnirati sistem tako da on bude u funkciji zaštite predvidivosti i održivosti fiskalnih agregata i kontrole fiskalne i budžetske politike. Novi aranžman sa MMF je prilika da se osmisli i uvede dobar skup fiskalnih pravila u naredne dve godine, u saradnji sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom i Fiskalnim savetom. Ministarstvo finansija je formiralo radnu grupu čiji je zadatak izmena Zakona o budžetskom sistemu, kojim su fiskalna pravila definisana. S tim u vezi, ponovo je uvedena indeksacija penzija od naredne godine, gde će se penzije usklađivati korišćenjem "švajcarske" formule, uz poštovanje limita od 11% BDP za ukupne rashode za penzije. Od 2021. godine trebalo bi da bude uvedeno i fiskalno pravilo koje definiše nivo deficita.

U narednom periodu očekuje se nastavak reformi u oblasti zapošljavanja, upravljanja kadrovima i sistema plata u sektoru države. Cilj fiskalne politike u srednjem roku je zadržavanje rashoda za zaposlene na održivom nivou, uz adekvatnu strukturu zaposlenih, kako bi se obezbedio veći kvalitet pruženih usluga. U narednom srednjoročnom periodu akcenat je na strukturnim merama, koje bi preko optimizacije broja zaposlenih s jedne strane, i uspostavljanja novog sistema plata u sektoru države, s druge strane, doprinelo povećanju efikasnosti i kvalitetu pruženih javnih usluga.

Proteklih godina usvojeni su brojni zakoni i podzakonski akti kako bi se precizno odredio obuhvat i broj zaposlenih u javnom sektoru. Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru je krovni zakon kojim se utvrđuje način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih do dostizanja utvrđenog maksimalnog broja. Na snazi je i Vladina Uredba o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. Ovaj sistem je doprineo smanjenju broja zaposlenih, ali bilo je i određenih problema u pogledu obezbeđenja adekvatne strukture zaposlenih i nesmetanog funkcionisanja pojedinih delova javnog sektora. U narednom periodu, imajući u vidu fiskalna ograničenja, dizajniraće se fleksibilniji sistem koji će optimizovati strukturu zaposlenih u javnoj upravi, zameniti postojeće mere, odnosno postupke za novo zapošljavanje kod korisnika javnih sredstava.

U cilju smanjenja različitih oblika budžetske podrške javnim i državnim preduzećima nastavlja se sa reformama najvećih javnih i državnih preduzeća. Smanjenje budžetske podrške ovim preduzećima podrazumeva: a) ograničenje direktnih i indirektnih subvencija, b) striktno ograničenje u izdavanju garancija za nove kredite i v) jačanje odgovornosti i transparentnosti u poslovanju ovih preduzeća, uključujući i kontrolu i smanjenje docnji u plaćanjima, naročito prema JP EPS i JP "Srbijagas". U narednom periodu se planira izrada strategije kojom će biti obuhvaćen integrisani pristup nadgledanju i praćenju poslovanja državnih i javnih preduzeća, procesa njihove finansijske konsolidacije, restrukturiranja, dezinvestiranja i mera za poboljšanje upravljanja i institucionalnog okvira.

Status preduzeća iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju rešava se kroz postupak stečaja ili privatizacije. Do oktobra 2019. godine proglašen je stečaj za 316 preduzeća, dok je 64 privatizovano od kraja 2014. godine. Oko 35.000 zaposlenih iz 345 preduzeća prihvatilo je socijalni program. Intenzivno se radi na pronalaženju rešenja za još 84 preduzeća sa gotovo 31.000 zaposlenih.

Za preduzeća koja čine strateške kompanije iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju, rešenje se nalazi ili kroz privatizacione tendere, ili kroz stečaj. U maju je završen postupak privatizacije Luke Novi Sad. Za saobraćajno preduzeće "Lasta" a.d. Beograd izabran je privatizacioni savetnik, kako bi tokom naredne godine bio završen ceo postupak privatizacije. Uz podršku Svetske Banke definisan akcioni plan za JP PEU "Resavica", koji obuhvata pronalaženje rešenja za zatvaranje ekonomski neodrživih rudnika i plana racionalizacije, uz mogućnost dobrovoljnog odlaska uz obezbeđena sredstva za socijalni program i sredstva za podršku poslovanju kako ne bi došlo do gomilanja docnji u plaćanjima, naročito prema JP EPS. HIP Petrohemija se nalazi pred tenderskim postupkom za privatizaciju, nakon razgovora sa potencijalnim partnerima. Za HIP Azotara je, nakon neuspelih pokušaja da se pronađe strateški partner, proglašen stečaj, dok se za MSK Kikinda nakon neuspelog tendera za privatizaciju rešenje traži u nalaženju strateških partnera ili investitora.

Za određeni broj kompanija u državnom vlasništvu se traže strateški partneri ili drugi modeli privatizacije, odnosno sprovođenje unapred pripremljenih planova reorganizacije (UPPR).

Poboljšanje upravljanja javnim finansijama je nužno ne samo kao podrška merama fiskalne konsolidacije i strukturnim reformama, već kao proces koji podiže kvalitet državne uprave i osigurava ambijent koji je privlačno i poželjno tlo za investitore. Reformske aktivnosti u okviru različitih podsistema upravljanja javnim finansijama (UJF) obuhvaćene su Programom reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020. godine (Program RUJF).

Informacioni sistem izvršenja budžeta - ISIB - je deo sistema upravljanja javnim finansijama koji obuhvata procese i postupke koji se sprovode elektronskom komunikacijom sa Upravom za trezor u sastavu Ministarstva finansija. Razvoj ovog sistema će omogućiti praćenje svih indirektnih korisnika centralnog nivoa vlasti. U sistem su uključeni direktni korisnici javnih sredstava, pravosudni organi, a od prošle godine i indirektni korisnici Ministarstva kulture i informisanja i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koji nisu bili deo prethodnog sistema (FMIS). Od ove godine su uključene i institucije socijalne zaštite, tako da se van sistema nalaze još samo indirektni korisnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sistem je osposobljen da ubuduće omogući integraciju novih korisnika. Finansijski planovi fondova socijalnog osiguranja će i dalje sadržati podatke o svojim indirektnim korisnicima.

Oblast upravljanja javnim finansijama kojoj je ozbiljno posvećena pažnja i na čijem se unapređenju radi je upravljanje javnim investicijama. Jačanjem okvira upravljanja javnim investicijama intenziviraju se novi infrastrukturni projekti i podiže kvalitet postojeće infrastrukture. Kapitalni projekti, odnosno projektni krediti su postali sastavni deo budžeta. U aprilu 2018. godine usvojen je Zakon o planskom sistemu Republike Srbije, kojim je uspostavljen nacionalni okvir za planiranje i kojim su definisani Plan razvoja i Investicioni plan. Kako bi se unapredio okvir upravljanja javnim investicijama, u skladu sa preporukama tehničke pomoći MMF i Svetske banke, a na osnovu Uredbe o upravljanju kapitalnim projektima, uskoro će biti usvojen pravilnik u kojem će se nalaziti kraći prikaz studija izvodljivosti za velike i strateške infrastrukturne projekte U toku je razvoj sistema upravljanja javnim investicijama, koji uključuje integrisanu bazu podataka o investicionim projektima, što će tokom sledeće godine omogućiti uspostavljanje jedinstvene liste prioritetnih projekata (Single Project Pipeline), nakon čega će i pomenuti sistem postati operativan.

Javno-privatna partnerstva (Public-Private Partnerships - PPP), kao specifičan vid saradnje države i privatnog sektora zahtevaju posebnu pažnju i oprez, stoga će Ministarstvo finansija ubuduće vršiti procenu svih predloga s gledišta analize troškova i koristi i podele rizika. Zakonom o izmenama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama uvedeno je da je za JPP vrednosti od preko 50 miliona evra, pre nego što Vlada uzme predlog u razmatranje, potrebna saglasnost Ministarstva finansija. U januaru ove godine su usvojene dodatne izmene i dopune zakona u cilju ograničavanja ukupne fiskalne izloženosti i obezbeđivanja konkurentnosti tenderskog postupka.

Akcioni plan transformacije Poreske uprave za period 2018-2023. godine usvojen u decembru 2017. godine definiše strateške smernice i vremenske rokove u kojim će biti sprovedene aktivnosti potrebne za stvaranje moderne poreske uprave, koja će, uz korišćenje savremenih elektronskih procesa pružiti bolju i sveobuhvatniju uslugu poreskim obveznicima i bolju kontrolu i naplatu prihoda, odnosno pospešiti borbu protiv sive ekonomije, zajedno sa reformom i modernizacijom inspekcijskog nadzora. U junu ove godine sprovedeno je organizaciono razdvajanje osnovnih aktivnosti od onih koje se smatraju sporednim, s tim da se osnovne aktivnosti sad obavljaju u manjem broju organizacionih jedinica, odnosno izvršena je prva faza konsolidacije osnovnih aktivnosti. Analiza poslovnih procesa i potrebnih resursa, omogućiće razvijanje adekvatne organizacione strukture i menadžmenta, unapređenje upravljanja projektima i dizajnu adekvatne strukture zaposlenih. U drugoj fazi implementacije reforme će biti usmerene na informacione sisteme, odnosno na njihov redizajn i modernizaciju. U toku je sprovođenje mera koje za cilj imaju smanjenje prosečnog vremena za povraćaj PDV, odnosno poštovanje propisanih rokova, uz primenu načela opreznosti, kako bi se mogućnosti prevara svele na minimum. Centar za velike poreske obveznike (CVPO) će proširiti svoj delokrug, odnosno biće povećan broj subjekata koji svoje poreske obaveze izmiruju preko ovog sistema, istovremeno, radi se i na jačanju kapaciteta ove veoma značajne organizacione jedinice u okviru Poreske uprave. Usvajanjem posebnog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu stvoriće se uslovi za osnivanje posebne jedinice koja će se baviti unakrsnom analizom imovine i prihoda lica, kako bi se istražili slučajevi neosnovanog bogaćenja. U aprilu ove godine je pokrenut projekat modernizacije Poreske uprave od strane Svetske banke, koji obuhvata pregled poreskog zakonodavstva, reinženjering poslovnih procesa, reformu informacionih sistema i upravljanje projektima.

Poboljšanje kvaliteta i transparentnosti nacionalne statistike se vrši kroz unapređenje sveobuhvatne, pravovremene i automatske razmene podataka između nadležnih institucija. U aprilu 2018. godine objavljena je lista institucija koje čine sektor opšte države, kao i ostale sektore, u skladu sa Evropskim sistemom računa (ESA) 2010 i GFSM 2014, na osnovu čega će Republički zavod za statistiku (RZS) (u saradnji sa Ministarstvom finansija i NBS) regularno dostavljati podatke u Prošireni opšti sistem diseminacije podataka (e-GDDS). Naredne godine se planira i ponovno uvođenje izveštavanja u formi GFS godišnjaka. Takođe, u cilju daljeg unapređenja saradnje nadležnih institucija (MF, RZS i NBS) u septembru ove godine je izmenjen Memorandum o saradnji, kojim je usvojena najbolja praksa i precizirana uloga i odgovornosti svake od ovih institucija u pogledu izveštavanja kako u nacionalnim okvirima, tako i na međunarodnom planu. U saradnji sa Evrostatom i MMF nastavlja se sa unapređenjem sistema nacionalnih računa.

Poređenje sa prethodnim programom

Srednjoročni fiskalni okvir nije značajno promenjen u odnosu na prethodni dokument9. Godišnji deficit na nivou od 0,5% BDP i dalje predstavlja srednjoročni cilj fiskalne politike, s obzirom da je ocenjen kao održiv nivo koji omogućava nastavak smanjenja učešća duga u BDP.

Tabela 11. Poređenje fiskalnih pokazatelja dva programa, u % BDP

	2018.	2019.	2020.	2021.	2022.
Fiskalna strategija 2019-2021.10
Prihodi	41,1	39,9	39,2	38,8	-
Rashodi	40,6	40,4	39,7	39,3	-
Rezultat	0,6	-0,5	-0,5	-0,5	-
Fiskalna strategija 2020-2022.
Prihodi	41,5	41,4	40,2	39,4	38,7
Rashodi	40,9	41,9	40,7	39,9	39,2
Rezultat	0,6	-0,5	-0,5	-0,5	-0,5
Razlika
Prihodi	0,4	1,5	1,0	0,6	-
Rashodi	0,4	1,5	1,0	0,6	-
Rezultat	0,0	0,0	0,0	0,0	-

Izvor: Ministarstvo finansija

_______
9 Fiskalna strategija za 2019. godinu sa projekcijama za 2020. i 2021. godinu.
10 Iznosi su preračunati na osnovu revizije podataka serije BDP od 2018. do 2021. godine.

Privredni rast u periodu 2019-2022. godine nije promenjen u odnosu na prethodni program tako da su sve makroekonomske pretpostavke vezane za fiskalni okvir uglavnom nepromenjene ili promenjene u manjoj meri. Nivo prihoda i rashoda u smislu učešća u BDP je povećan.

Nivo prihoda u 2019. godini je povećan usled većeg ostvarenja prihoda u baznoj 2018. godini i priliva jednokratnih poreskih i neporeskih prihoda u 2019. godini. U narednim godinama nivo prihoda je povećan za strukturni deo povećanja prihoda iz 2019. godine.

Na rashodnoj strani u 2019. godini izvršenje rashoda će biti nešto veće od planiranog i to uglavnom kao posledica snažnog rasta kapitalnih investicija i jednokratnog povećanja subvencija. U narednom periodu očekuje se nastavak uspostavljene dinamike realizacije javnih projekata, te će fiskalni prostor, nastao boljom naplatom prihoda, u najvećoj meri biti iskorišćen za dodatno povećanje kapitalnih ulaganja.

5. Fiskalni rizici

U prethodnoj deceniji Republika Srbija suočila se sa realizacijom brojnih rizika koji su ozbiljno ugrozili njenu fiskalnu poziciju. Finansijska kriza i recesija pogoršale su stanje javnih finansija, uzrokujući visoke deficite i ubrzan rast javnog duga. Globalna finansijska kriza, kao spoljni faktor, aktivirala je i unutrašnje rizike, te su otplate po osnovu garantovanih kredita, izvršenja sudskih odluka, rešavanja pitanja državnih finansijskih institucija i preuzimanje obaveza javnih preduzeća u javni dug, dodatno pogoršali fiskalnu poziciju. Republika Srbija se u 2014. godini suočila i sa katastrofalnim posledicama poplava. Ukupna šteta (sa gubicima) procenjena je na više od 1,7 mlrd evra11.

_______
11 http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/Kancelarija-za-pomoc-poplavljenih-podrucja-infograf-15-04-2016-srb.pdf

Kao srednjoročni cilj fiskalne politike Vlada je definisala nizak i održiv deficit od 0,5% BDP, koji obezbeđuje dalje smanjenje javnog duga. Kako je u prethodnom trogodišnjem periodu uspešno sproveden program fiskalne konsolidacije, obezbeđena stabilnost javnih finansija i smanjeno učešće javnog duga, kao cilj fiskalne politike u narednom periodu definisano je održanje fiskalne stabilnosti, uz sprovođenje mera koje bi pružile podršku privrednom rastu. Posebna pažnja mora se posvetiti upravljanju fiskalnim rizicima čija realizacija može ugroziti ostvarenje postavljenog srednjoročnog cilja fiskalne politike.

Fiskalni rizici predstavljaju izloženost javnih finansija određenim okolnostima koje mogu prouzrokovati odstupanja od projektovanog fiskalnog okvira. Do odstupanja može doći u prihodima, rashodima, fiskalnom rezultatu, kao i u imovini i obavezama države, u odnosu na ono što je planirano i očekivano. Na spoljašnje rizike, poput prirodnih katastrofa ili globalnih finansijskih kriza, Vlada ne može da utiče, ali moguće je definisati izlazne strategije koje bi ublažile njihovo dejstvo (očuvanje stabilnosti u dobrim vremenima kako bi u uslovima recesije ili krize fiskalna politika imala prostora za adekvatan odgovor, osiguranje u slučaju prirodnih katastrofa i sl.). Unutrašnji rizici, odnosno njihova materijalizacija posledica su aktivnosti u javnom sektoru, te se na verovatnoću njihove realizacije može uticati odlukama i politikama Vlade.

Identifikacija najvećih fiskalnih rizika koji mogu uticati na državne finansije u srednjem roku polazna je tačka u boljem upravljanju fiskalnim rizicima. O određenim fiskalnim rizicima postoje detaljni podaci i lako se može identifikovati da li će i sa kolikom verovatnoćom uticati na fiskalne agregate u srednjem roku. Za druge, pak, ne postoje dovoljno detaljni podaci, ali i samo njihovo identifikovanje podiže svest o mogućnosti da u narednom periodu dovedu do odstupanja od planiranog fiskalnog okvira.

Ministarstvo finansija ima vodeću ulogu u upravljanju fiskalnim rizicima. Kao ključna institucija za srednjoročno makroekonomsko i fiskalno planiranje, formulaciju i upravljanje budžetom, Ministarstvo finansija mora imati i vodeću ulogu u uspostavljanju institucionalne i zakonske strukture, te izgradnji kapaciteta neophodnih za upravljanje fiskalnim rizicima. Osnovana je organizaciona jedinica za upravljanje fiskalnim rizicima u Ministarstvu finansija koja će raditi na jačanju zakonske regulative i metodološkog okvira, izgradnji kapaciteta, te razvijanju tehničkih alata i modela neophodnih za praćenje i procenu fiskalnih rizika. Konačno, rezultat ovih aktivnosti biće identifikacija i procena rizika i predlaganje izlaznih strategija, kao pomoć Vladi u očuvanju stabilnosti javnih finansija što je ključni cilj fiskalne politike i jedan od osnovnih preduslova za dinamičniji privredni rast.

Makroekonomske pretpostavke i osetljivost fiskalnih agregata

Odstupanja makroekonomskih pretpostavki od osnovnog scenarija mogu dovesti do odstupanja fiskalnih agregata od projektovanog nivoa.

Negativni scenario koji u narednom periodu podrazumeva pad privredne aktivnosti ili manji rast, doveo bi do značajnog smanjenja priliva kapitala i smanjenja spoljnotrgovinske razmene. U tom slučaju došlo bi do manjih prihoda, i posledično većeg deficita, ukoliko se ne bi išlo na dodatno prilagođavanje na rashodnoj strani. U skladu sa ocenama osetljivosti fiskalnog balansa, svaka promena realnog rasta za 1 p. p. BDP dovodi do promene fiskalnog rezultata od oko 0,36% BDP. U slučaju da se u narednom trogodišnjem periodu ostvare niže stope realnog rasta BDP (po 1 p. p. manje prosečno godišnje) od planiranih, kumulativno povećanje fiskalnog deficita bi iznosilo preko 50 mlrd dinara.

Inflacija je osnovna determinanta opšte makroekonomske stabilnosti. Usled modifikacije fiskalnih pravila o indeksaciji plata i penzija, u narednom periodu inflacija će u manjoj meri opredeljivati kretanje ukupnog nivoa rashoda, nego što je to bio slučaj u ranijem periodu. Što se tiče prihodne strane uticaj inflacije na indirektne poreze može biti kratkoročno povoljan, ali usled neminovnog prilagođavanja realnog nivoa potrošnje taj efekat se gubi ukoliko je nivo dohotka ograničen. Sličan kratkoročni efekat ima i devizni kurs. Pojedine prihodne stavke se usklađuju godišnje sa inflacijom (uglavnom neporeski prihodi i visina pojedinih akciznih stopa), pa sa te strane postoji određeni rizik, ali usled niskih projektovanih vrednosti inflacije on nije visok. Inflacija sa druge strane može indirektno da utiče na visinu deficita i javnog duga. U slučaju da se kreće značajno iznad targetiranih vrednosti, tokom procesa usklađivanja relevantnih kamatnih stopa, može doći do povećanja kamatnih stopa na javni dug. Sa druge strane indeks potrošačkih cena velikim delom utiče na kretanje ukupnog deflatora BDP, samim tim i na visinu nominalnog BDP, kao imenioca učešća deficita i javnog duga u bruto domaćem proizvodu.

Na izdatke za kamate, osim visine i strukture javnog duga utiču i faktori kao što su devizni kurs i kamatne stope na međunarodnom i domaćem tržištu. S obzirom na nepredvidivost kretanja pojedinih varijabli, moguće je povećanje potrebnih sredstava za kamate u narednom periodu. Kamatna politika koju vode određene međunarodne institucije (FED, ECB itd.) može uticati na opšti nivo kamatnih stopa na međunarodnom tržištu, što za Republiku Srbiju kao malu otvorenu ekonomiju predstavlja dodatni fiskalni rizik.

Državne garancije

Garancije izdate od strane države utiču na visinu javnog duga, ali i na visinu deficita, ukoliko otplatu po kreditu umesto prvobitnog dužnika preuzme država. Izdate garancije su prema definiciji određenoj Zakonom o javnom dugu12 deo indirektnih obaveza i u ukupnom iznosu se uključuju u javni dug13. Ograničenja postavljena na izdavanje novih garancija dala su rezultate te se učešće indirektnih obaveza u ukupnom javnom dugu smanjuje. Indirektne obaveze (izdate garancije od strane Republike Srbije) su učestvovale sa 6,6% u ukupnom javnom dugu, prema nacionalnoj metodologiji, na kraju 2018. godine. Učešće ovih obaveza u javnom dugu opada i u tekućoj godini, te na kraju juna 2019. godine one čine 6,5% ukupnog javnog duga. Najveće učešće ovih obaveza u javnom dugu, nešto iznad 14% u proseku zabeleženo je između 2009. i 2013. godine.

_______
12 Zakon o javnom dugu "Službeni glasnik RS", br. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15 i 95/18.
13 Definicija duga, prema kriterijumima iz Mastrihta, između ostalog, različito tretira izdate garancije, u odnosu na definiciju javnog duga prema domaćem zakonodavstvu. U javni dug (dug opšte države) ulaze, prema kriterijumima iz Mastrihta, samo aktivirane garancije. Domaće zakonodavstvo, po ovom pitanju ima konzervativniji pristup, i sve izdate garancije uključuje u javni dug.

Učešće indirektnog duga u ukupnom javnom dugu Republike Srbije

Na kraju 2018. godine stanje duga po osnovu izdatih garancija iznosilo je 1,5 mlrd evra, odnosno 3,5% BDP. Stanje duga po ovom osnovu smanjeno je za blizu 240 miliona evra u odnosu na kraj 2017. godine. Do juna tekuće godine stanje duga po garancijama povećano je za 3,2 miliona evra, u odnosu na kraj 2018. godine.

Tabela 12. Stanje duga po osnovu izdatih garancija u mil. evra

Korisnik	30.6.2019.
JP "Srbijagas"	202,8
JP "Putevi Srbije"	331,6
AD Železnice Srbije	210,7
AD Infrastruktura Srbija	49,5
"Srbija Voz" a.d.	3,6
"Srbija Kargo" a.d.	34,8
Air Serbia	1,1
"Galenika" a.d.	1,3
JP "Elektroprivreda Srbije"	386,7
"Elektromreža Srbije" a.d.	35,1
Jedinice lokalne samouprave (gradovi i opštine)	215,7
FIAT Automobili Srbija d.o.o.	17,9
RTB Bor	0,0
JP "Jugoimport - SDPR"	13,2
Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore	4,7
AD Aerodrom "Nikola Tesla"	4,4
"JAT Tehnika" d.o.o.	3,3
JP "Emisiona tehnika i veze"	11,2
UKUPNO	1.527,3

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug

Ukupna otplata glavnice po osnovu garantovanih kredita u 2018. godini iznosila je 23,6 mlrd dinara. Računovodstvena metodologija, do 2014. godine, nije u rashode uključivala otplate po osnovu garancija14. Od 2014. godine deo ovih rashoda je uključen u rashode budžeta15. Nezavisno od budžetskog i računovodstvenog prikaza, dug koji umesto glavnog dužnika plaća država povećava ukupne potrebe za zaduživanjem.

_______
14 Otplata po osnovu garancija iz republičkog budžeta je u rashode uključena po gotovinskoj osnovi. Međunarodni standardi, koji se zasnivaju na obračunskoj osnovi, u rashode uključuju ceo iznos preostalog duga, u momentu aktiviranja garancije, dok se sama otplata duga po tom osnovu tretira kao finansijska transakcija.
15 Deo rashoda po osnovu otplate po garancijama za JP "Putevi Srbije" ne uključuje se u rashode budžeta, jer je ovo preduzeće deo sektora opšte države, te su rashodi koji su finansirani garantovanim kreditima bili deo rashoda opšte države u momentu trošenja sredstava, dok se sama otplata tretira kao finansijska transakcija ("ispod crte").

Otplata duga po osnovu aktiviranih garancija, mlrd dinara

Tabela 13. Ukupno plaćene obaveze po osnovu garancija po korisnicima, mlrd dinara

	2018.			2019. (do 30.06.)
Korisnik	Glavnica	Kamata	Ukupno		Glavnica	Kamata	Ukupno
JP "Srbijagas"	13,6	0,3	13,9		2,2	0,0	2,3
JP "Putevi Srbije"	3,9	1,4	5,3		2,0	0,7	2,7
Železnice Srbije a.d.	3,7	0,6	4,2		2,3	0,3	2,5
JAT	1,2	0,0	1,2		0,1	0,0	0,1
"Galenika" a.d.	1,0	0,0	1,0		0,3	0,0	0,3
Drugi korisnici	0,3	0,0	0,3		0,1	0,0	0,1
UKUPNO	23,6	2,4	26,0		7,1	1,0	8,1

Izvor: Ministarstvo finansija

Plan otplate po osnovu garancija (ukupno glavnica i kamata) u budžetu za 2019. godinu iznosi 19 mlrd dinara, od čega se u rashode koji utiču na rezultat uključuje 12 mlrd dinara za otplatu glavnice po garancijama. Zaključno sa 30. junom 2019. godine ukupna otplata po osnovu garantovanih kredita iznosila je 8,1 mlrd dinara.

Rastući indirektni dug, te uključivanje dela otplata po osnovu garancija u budžetske rashode, i povećanje deficita po tom osnovu, povećali su svest o rastućim fiskalnim rizicima koji proizilaze po osnovu izdatih garancija. Stoga su preduzete aktivnosti koje ograničavaju izdavanje novih garancija. Izmenama Zakona o javnom dugu zabranjeno je izdavanje novih garancija za kredite za potrebe likvidnosti. Izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije onemogućeno je dalje davanje kontragarancija za garancije izdate od strane Fonda za razvoj Republike Srbije.

Pored ograničenja u izdavanju državnih garancija ključni korak u smanjenju i otklanjanju fiskalnih rizika po ovom osnovu je u reformi državnih i javnih preduzeća, korisnika garancija, kako bi bili sposobni da otplaćuju svoje kredite. Veći broj preduzeća, koja su i najveći korisnici garancija, nalaze se u procesu restrukturiranja, odnosno sprovođenja planova restrukturiranja urađenih u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Godišnjim budžetom za 2019. godinu planirano je izdavanje garancija najviše do 61,6 mlrd dinara i to za kredite namenjene realizaciji infrastrukturnih projekata.

Tabela 14. Plan izdavanja garancija u 2019. godini

Red. Broj		Iznos u dinarima	Originalna valuta	Iznos u originalnoj valuti
I.	Evropskoj banci za obnovu i razvoj
1.	Akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika "Srbija Voz", Beograd - (Projekat nabavke elektromotornih garnitura za regionalni saobraćaj)	11.880.000.000	EUR	100.000.000
	Ukupno:	11.880.000.000	EUR	100.000.000
II.	Nemačkoj razvojnoj banci (KfW)
1.	AD "Elektromreža Srbije" - Transbalkanski koridor Obrenovac - Bajina Bašta/Bajina Bašta - Pljevlja (Crna Gora) - Višegrad (Bosna i Hercegovina)	4.752.000.000	EUR	40.000.000
	Ukupno:	4.752.000.000	EUR	40.000.000
III.	Evropskoj investicionoj banci
1.	Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom "Infrastruktura železnice Srbije", Beograd - Projekat rekonstrukcije i izgradnje drugog koloseka na pruzi Beograd-Mladenovac-Niš-Preševo - državna granica, deonica Stalać-Đunis	11.880.000.000	EUR	100.000.000
	Ukupno:	11.880.000.000	EUR	100.000.000
IV.	Poslovnim bankama
1.	JP "Srbijagas" - Izgradnja razvodnog gasovoda Aleksandrovac-Brus-Kopaonik-Raška-Novi Pazar-Tutin (III faza)	2.376.000.000	EUR	20.000.000
2.	JP "Srbijagas" - Izgradnja gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream Serbia AG, Zug, Švajcarska	8.316.000.000	EUR	70.000.000
3.	JP "Elektroprivreda Srbije" - Odsumporavanje TENT B	16.038.000.000	EUR	135.000.000
	Ukupno:	26.730.000.000	EUR	225.000.000
V.	Kuvajtski fond za arapski ekonomski razvoj
1.	Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom "Infrastruktura železnice Srbije" - Izgradnja stanične zgrade železničke stanice Beograd Centar - Faza II	6.378.022.800	KWD	18.000.000
	Ukupno:	6.378.022.800	KWD	18.000.000
	UKUPNO:		EUR	465.000.000
		61.620.022.800	KWD	18.000.000

Izvor: Ministarstvo finansija

U narednim godinama planirana je otplata po osnovu garancija, ali sa opadajućim trendom tako da njihovo učešće u BDP opada sa 0,2% BDP u 2019. godini na 0,1% BDP u 2022. godini.

Strukturne reforme javnih i državnih preduzeća, njihovo osposobljavanje za tržišnu utakmicu i finansijsku održivost, s jedne strane, i ograničeno i ciljano izdavanje novih garancija, s druge strane, doprineće umanjenju fiskalnih rizika po ovom osnovu i održavanju rashoda u planiranim, tj. projektovanim okvirima u narednom srednjoročnom periodu.

Javna preduzeća

Poslovanje javnih preduzeća predstavlja značajan izvor fiskalnih rizika, kako na strani budžetskih prihoda, tako i na strani rashoda. Javna preduzeća se u poslovanju suočavaju sa brojnim problemima, od naplate potraživanja, do redovnog izmirivanja obaveza prema poveriocima, državi i zaposlenima i sl. Država kao osnivač i njihov jedini vlasnik je odgovorna za poslovanje i njihovo je poslednje utočište u slučaju nelikvidnosti. Postoji nekoliko kanala kroz koje se mogu materijalizovati fiskalni rizici vezani za poslovanje javnih preduzeća. Najveći, ali ne i jedini rizik, su državne garancije date za kredite javnih preduzeća. Održivost, efikasnost i profitabilnost javnih preduzeća utiču na prihode budžeta, odnosno na iznos dobiti koju uplaćuju u budžet. Kvalitet proizvoda i usluga koje obezbeđuju javna preduzeća utiču na efikasnost i profitabilnost privatnog sektora i u krajnjoj instanci na nivo poreza koje uplaćuju u budžet.

Javna preduzeća predstavljaju značajan segment srpske privrede koji zapošljava oko 71 hiljadu ljudi. Javna preduzeća se osnivaju kao društva za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Njihov rad uređen je Zakonom o javnim preduzećima, koji je usvojen u februaru 2016. godine, kao i podsektorskim zakonima koji definišu specifična područja koja nisu obuhvaćena Zakonom o javnim preduzećima (Zakon o energetici, Zakon o privrednim društvima i dr.).

Ključni finansijski pokazatelji poslovanja javnih preduzeća

Rezultati poslovanja javnih preduzeća u 2018. godini

Ukupan kapital republičkih javnih preduzeća na kraju 2018. godine iznosio je 1.795 mlrd dinara, dok je kao krajnji rezultat ostvaren neto gubitak u iznosu od 1,9 mlrd dinara.

Tabela 15. Glavni finansijski pokazatelji poslovanja javnih preduzeća*, mlrd din.

Opis	2017.	2018.
Ukupna imovina	2.731	2.805
Sopstveni kapital	1.673	1.795
Ukupni prihodi	571	509,9
Neto dobitak	23,7	-1,9
Subvencije	28,6	30,8
Subvencije, bez JP "Putevi Srbije"	21,7	23,0
Prinos na sopstveni kapital (ROE), u %	1,4%	-
Prinos na ukupna sredstva (ROA), u %	0,9%	-
Subvencije, % ukupnih prihoda	5,5%	5,9%

Izvor: Finansijski izveštaji za 2017. i 2018. godinu

U 2018. godini subvencije su, izražene u procentu ukupnih prihoda, na nešto višem nivou u odnosu na prethodnu godinu i čine 5,9% ukupnih prihoda javnih preduzeća. Određene subvencije imaju kapitalni karakter kao što su subvencije za JP "Putevi Srbije", koje su namenjene rekonstrukciji putne infrastrukture.

Rezultati poslovanja javnih preduzeća u 2019. godini

U prvoj polovini 2019. godine prisutan je pozitivan trend poslovanja republičkih javnih preduzeća, zbirno posmatrano. Ukupan neto rezultat utvrđen u prvoj polovini je dobit u iznosu od 8 mlrd dinara. Rezultat tekuće godine je precenjen za troškove amortizacije JP "Putevi Srbije", jer preduzeće ove troškove knjiži tek na kraju godine u celokupnom iznosu za datu godinu.

Tabela 16. Osnovni pokazatelji poslovanja JP na dan 30.6.2019. god., u mlrd dinara

Pokazatelji poslovanja	2017.	2018.	1.1-30.6.2019.
Poslovni prihodi	455,6	469,1	245,7
Poslovni rashodi	423,8	454,1	228,8
Poslovna dobit	31,8	15	16,9
Neto dobit	23,7	-1,9	8
Troškovi zarada*	115,7	113,3	53,9
Broj JP koja su ostvarila dobit	28	28	27

*Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi
Izvor: Finansijski izveštaji za 2017. i 2018. godinu kvartalni izveštaji Ministarstva privrede za 2019. godinu

U prvoj polovini godine dobit je ostvarilo 27 preduzeća u ukupnom iznosu od 12 mlrd dinara. Ovaj rezultat je viši od plana u ovom periodu (10,3 mlrd dinara). Najveći uticaj na pozitivan neto rezultat u posmatranom periodu ima JP "Srbijagas", koje je ostvarilo neto dobit u iznosu od 6 mlrd dinara. Na drugom mestu je JP "EPS" sa ostvarenom dobiti od 3,2 mlrd dinara.

Tabela 17. Javna preduzeća koja su ostvarila neto dobit u periodu 1.1-30.6.2019. godine, u hilj. dinara

Preduzeće	Realizacija 2018. godina	Plan 1.1-30.6.2019.	Realizacija 1.1-30.6.2019.
JP "Srbijagas"	5.812.655	5.449.920	5.984.304
JP Mreža most	8.304	-	4.893
"Park Palić" d.o.o.	8.696	3.547	1.934
"Jat tehnika" d.o.o.	5.810	49.998	16.825
JP "NP Đerdap"	14.531	2.040	3.708
JP "Skijališta Srbije"	234.920	318.483	579.257
JP "Stara planina"	-23.803	-	934
"Metohija" d.o.o.	1.549	3.112	5.239
"Koridori Srbije" d.o.o.	6	0	22.912
JP "Transnafta"	269.044	38.053	4.628
JP "Pošta Srbije"	2.305.501	106.984	913.779
"Rezervat Uvac" d.o.o.	945	1.473	1.307
"Prosvetni pregled" d.o.o.	22.571	10.789	18.648
JP "Službeni glasnik"	91.336	10.713	11.445
JP "Fruška gora"	15.429	18.817	6.923
"Dipos" d.o.o.	119.532	26.587	116.156
"Elektromreža Srbije" a.d.	2.535.127	140.117	369.678
JP "NP Kopaonik"	16.346	14.565	27.898
JP "EPS"	-1.323.344	4.488.511	3.157.308
Državna lutrija Srbije d.o.o.	261.441	18.681	93.820
JP "Nacionalni park Tara"	38.898	480	1.180
JP "Nuklearni objekti Srbije" Vinča	1.119	482	18.124
"Infrastruktura železnice Srbije" a.d.	443.354	-645.625	415.285
Železnice Srbije a.d.	-1.059.054	-52.619	11.552
JP Srbijašume	857.740	226.214	195.949
"Tvrđava Golubački grad" d.o.o.	691	0	5.584
"Srbija Kargo" a.d.	5.794	31.938	3.767
Ukupno	10.665.138	10.263.260	11.993.037

Izvor: Finansijski izveštaji za 2018. godinu i kvartalni izveštaji Ministarstva privrede za 2019. godinu

U prvoj polovini tekuće godine devet preduzeća je ostvarilo neto gubitak u ukupnom iznosu od 4 mlrd dinara, što je lošiji rezultat od planiranog u ovom periodu (436 mln dinara).

Tabela 18. Javna preduzeća koja su ostvarila neto gubitak u periodu 1.1-30.6.2019. godine, u hilj. dinara

Preduzeće	Realizacija 2018. godina	Plan 1.1-30.6.2019.	Realizacija 1.1-30.6.2019.
JP "Emisiona tehnika i veze"	1.755	-6.370	-616
JP "Putevi Srbije"	-11.243.413	1.417.854	-2.600.251
JP PEU "Resavica"	-2.125.733	-1.226.057	-293.535
"Srbija Voz" a.d.	-1.490.704	-395.999	-444.240
JVP "Srbijavode"	45.740	-31.368	-29.987
JP "Zavod za udžbenike"	-257.120	-66.628	-201.840
"Mokra gora" d.o.o.	230	5.893	-385
JP za skloništa	-126.800	-54.234	-53.253
"Jugoimport - SDPR" JP	2.615.743	793.096	-365.481
Ukupno	-12.580.302	436.187	-3.989.588

Izvor: Finansijski izveštaji za 2018. godinu i kvartalni izveštaji Ministarstva privrede za 2019. godinu

U cilju umanjenja fiskalnih rizika povezanih sa poslovanjem javnih preduzeća u toku su procesi restrukturiranja najvećih javnih preduzeća (grupe preduzeća koje se bave železničkim saobraćajem - "Železnice Srbije" a.d., "Infrastruktura železnice Srbije" a.d., "Srbija Voz" a.d., "Srbija Kargo" a.d., JP EPS i JP "Srbijagas"). Celokupan proces se sprovodi u saradnji za vodećim svetskim finansijskim institucijama - MMF, Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (u daljem tekstu: EBRD), kako bi se ova preduzeća postavila na zdrave osnove i počela da funkcionišu po tržišnom principu, te umanjili potencijalni fiskalni troškovi koji mogu proisteći iz njihovog poslovanja.

JP "Elektroprivreda Srbije". Plan optimizacije broja zaposlenih za period 2016-2019. godine, izrađen uz pomoć Svetske banke, uspešno se sprovodi. Uz pomoć Svetske banke i EBRD sagledavaju se mogućnosti daljeg unapređenja upravljanja kompanijom u pogledu menadžmenta, sistema planiranja i nabavki. Akcioni plan za poboljšanje korporativnog upravljanja, koji je sačinjen na osnovu preporuka EBRD i koji je usvojila Vlada u februaru 2019. godine, uspešno se sprovodi.

Vlada je donela veliki broj zaključaka (14) po pitanju svojine JP EPS i to zaključke na osnovu kojih će se uspostaviti svojina JP EPS (radi se o nepokretnostima na kojima se može saglasno zakonima uspostaviti svojina) kao i zaključke kojim JP EPS prestaje pravo korišćenja na nepokretnostima i prelazi u svojinu Republike Srbije (za one nepokretnosti na kojima se ne može uspostaviti svojina). Na osnovu tih zaključaka izvršiće se upis prava svojine u korist JP EPS i upis prava svojine u korist Republike Srbije. Takođe JP EPS će na osnovu navedenih zaključaka izvršiti potrebne promene u poslovnim evidencijama u skladu sa zakonom. Nakon toga otpočeće postupak u vezi sa procenom vrednosti kapitala a nakon procene, pristupiće se promeni pravne forme iz pravne forme javnog preduzeća u pravnu formu akcionarskog društva.

JP "Srbijagas". Povećana je disciplina u naplati potraživanja, a metodologija procene ulaganja, koju je predložila Svetska banka, uspešno se sprovodi. U narednom periodu će biti omogućeno da ova kompanija samostalno servisira svoj dug, bez podrške iz budžeta Republike.

Uplata dobiti u budžet Republike

Uplata dobiti od strane javnih preduzeća i dividendi društava kapitala u kojima država ima vlasništvo predstavljaju značajan deo neporeskih prihoda. Od uspešnosti poslovanja ovih preduzeća zavisi i visina prihoda budžeta po ovom osnovu. Uplata redovne dobiti i dividendi je redovan budžetski neporeski prihod, dok se uplate iz neraspoređene dobiti tretiraju kao prihod sa jednokratnim karakterom i ne predstavljaju trajni izvor prihoda.

Prihodi budžeta po osnovu uplate dobiti javnih preduzeća, kako redovne, tako i iz neraspoređene dobiti prethodnih godina, zaključno sa junom 2019. godine iznosili su 111 mil dinara. Veći prihod po ovom osnovu očekuje se u drugoj polovini godine.

Obaveza za javna preduzeća da uplate najmanje 50% dobiti ostvarene u prethodnoj godini propisana je i Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu.

Ublažavanje potencijalnih rizika, koji nastaju kao posledica poslovanja javnih preduzeća, obuhvata niz mera vezanih za odgovornost, profitabilnost i transparentnost u poslovanju ovih preduzeća. Početkom 2016. godine je usvojen novi Zakon o javnim preduzećima koji će ojačati strukturu upravljanja i odgovornost javnih preduzeća. Procesi restrukturiranja pokrenuti su u JP EPS, JP "Srbijagas" i "Železnice Srbije" a.d., pri čemu će od uspešnosti samog procesa restrukturiranja i brzine sprovođenja usvojenih mera zavisiti efikasnost poslovanja u budućnosti.

Državne finansijske institucije, bankarski sistem i osiguranje depozita

Pre perioda fiskalne konsolidacije Republika Srbija imala je značajne fiskalne troškove spašavanja državnih banaka. Ukupni troškovi državnih intervencija u bankarskom sektoru u periodu 2012-2015. godine iznosili su oko 900 miliona evra. To je iznos izdvojen za dokapitalizaciju banaka, različite finansijske transakcije prilikom pripajanja neuspešnih banaka uspešnijim, uključujući i isplatu osiguranih i neosiguranih depozita (za šta su korišćena i sredstva Fonda za osiguranje depozita).

Republika Srbija danas u bankarskom sektoru zemlje ima direktan udeo u kapitalu:

- Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd (74,5%),

- Komercijalne banke a.d. Beograd (41,74%),

- Srpske banke a. d Beograd (76,7%).

U cilju doslednog sprovođenja izlazne strategije i smanjenja fiskalnih rizika po ovom osnovu nastavljaju se reformske aktivnosti u oblasti državnih finansijskih institucija započete 2012. godine, odnosno 2015. godine.

Banka Poštanska štedionica. Uz podršku Svetske banke nastaviće se sa sprovođenjem strategije za Banku Poštanska štedionica sa naglaskom na preusmeravanje poslovanja sa stanovništvom, preduzetnicima, mikropreduzećima i malim preduzećima; poboljšanje interne organizacije banke, korporativnog upravljanja i upravljanja rizikom; jačanje IT infrastrukture, kao i plan poslovanja za period 2018-2020. godine.

Komercijalna banka. Proces privatizacije Komercijalne banke je u toku i očekuje se da će biti okončan krajem decembra 2019. godine. Javni poziv kojim Republika Srbija oglašava prodaju akcija ove banke u neposrednom vlasništvu Republike Srbije i poziva kvalifikovane investitore da podnesu Izjavu o zainteresovanosti za učešće na tenderu objavljen je dana 31. maja 2019. godine. Rok za dostavljanje Izjave o zainteresovanosti bio je dana 21. juna 2019. godine i primljeno je šest Izjava o zainteresovanosti. Rok za dostavljanje neobavezujuće ponude bio je dana 6. septembra 2019. godine. Javno otvaranje neobavezujućih ponuda održano je dana 10. septembra 2019. godine i Ministarstvo finansija je dobilo četiri važeće neobavezujuće ponude. Sva četiri ponuđača pozvana su da učestvuju u drugoj fazi tenderskog postupka.

Srpska banka. U skladu sa Vladinom strategijom za državne banke, formirana je Stručna radna grupa za transformaciju Srpske banke u specijalizovanu finansijsku instituciju za pružanje svih vrsta finansijskih usluga i podrške namenskoj industriji Republike Srbije dana 21. januara 2019. godine i počela je sa formalnim radom u martu 2019. godine kada je održana konstitutivna sednica.

Reforma propisa koji uređuju srpski finansijski sistem16 sprovedena je februara 2015. godine. Jedna od karakteristika te reforme jeste i prenos nadležnosti praćenja rezultata poslovanja i rada organa upravljanja u bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji je akcionar Republika Srbija, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaje akcija u njima, sa Agencije za osiguranje depozita na Ministarstvo finansija, počev od 1. aprila 2015. godine. Reformom propisa je u domaću regulativu transponovana i Direktiva o restrukturiranju banaka (Bank Recovery and Resolution Directive - BRRD) i funkcija restrukturiranja banaka poverena je NBS. U decembru 2016. godine usvojen je set propisa kojima se u domaći regulatorni okvir implementiraju Bazel III standardi, čime je postignut značajan stepen usklađenosti domaćih propisa sa relevantnim propisima EU u ovoj oblasti, a tokom 2017. godine se nastavilo sa aktivnostima na unapređenju domaćih propisa kojima se uređuje poslovanje banaka, a u cilju njihovog daljeg usklađivanja sa propisima EU. Osnovni ciljevi usvajanja ovih propisa su povećanje otpornosti bankarskog sektora povećanjem kvaliteta kapitala i uvođenjem zaštitnih slojeva kapitala, bolje praćenje i kontrola izloženosti banke riziku likvidnosti, dalje jačanje tržišne discipline i transparentnosti poslovanja banaka u Republici Srbiji objavljivanjem svih relevantnih informacija o poslovanju banke, kao i prilagođavanje izveštajnog sistema novim regulatornim rešenjima.

_______
16 Narodna skupština usvojila je izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije i Zakona o bankama, kao i novi Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, Zakon o osiguranju depozita, Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. Sa izmenom seta finansijskih zakona, nametnulo se i usvajanje dopune Zakona o ministarstvima.

Jedan od ograničavajućih faktora za rast kreditne aktivnosti predstavljao je relativno visok nivo problematičnih kredita. U avgustu 2015. godine usvojena je Strategija za rešavanje problematičnih kredita koja se sprovodi implementacijom dva trogodišnja akciona plana, jedan pripremljen od strane Vlade i drugi pripremljen od strane NBS, u cilju spuštanja nivoa problematičnih kredita. Ključne oblasti implementacije podrazumevale su jačanje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita, unapređenje regulative za procenu vrednosti sredstava obezbeđenja, razvoj tržišta problematičnih kredita i dr.

Od donošenja pomenute strategije, usvojen je i izmenjen veći broj zakonskih i podzakonskih akata, unapređen je institucionalni kapacitet i sprovedene su brojne mere za lakši otpis i prenos nenaplativih potraživanja kroz donošenje Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti (početak primene zakona- jun 2017. godine) koji je, između ostalog, uveo novu profesiju - licencirane procenitelje vrednosti nepokretnosti i propisao obaveznu procenu koja se sprovodi u slučajevima koji se odnose na Zakon o hipoteci i Zakon o stečaju, kao i prilikom vršenja procena za potrebe kreditnih poslova koji su obezbeđeni hipotekom; obrazovanje stručnog odbora (stručno telo koje treba da doprinese uređenju i unapređenju profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti) i donošenje Nacionalnih standarda, kodeksa etike i pravila profesionalnog ponašanja licenciranog procenitelja (u julu 2017. godine) koji, između ostalog, definišu osnove procene vrednosti nepokretnosti, postupak vršenja procene, pretpostavke i činjenice od značaja koje se moraju uzeti u obzir prilikom izrade izveštaja procene, minimalni sadržaj izveštaja o proceni i pravila profesionalnog ponašanja licenciranog procenitelja; usvajanje izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit i Zakona o porezu na dohodak građana što je omogućilo relaksiraniju poresku politiku za odobravanje i otpis bankarskih potraživanja (kraj 2017. godine); usvajanje amandmana na Zakon o stečaju kojima je skraćen stečajni postupak i poboljšan položaj osiguranih poverilaca (decembra 2017. godine); pripremu studije o mogućnostima uvođenja bankrota privatnih pojedinaca i preduzetnika u Republici Srbiji, usvojen je Zakon o izmenama Zakona o parničnom postupku i drugo. Krajem 2018. godine NBS usvojila je set podzakonskih akata reagujući proaktivno na sve učestaliju pojavu nenamenskog kreditiranja stanovništva po neopravdano dugim rokovima. Ovi propisi imaju za cilj da doprinesu sprečavanju nastanka problematičnih kredita u bankarskom sektoru i podstaknu oprezno preuzimanje rizika od strane banaka njihovim usmeravanjem na održivo kreditiranje i izbegavanje prekomerne izloženosti određenim vrstama kreditnih proizvoda, ne narušavajući trend rasta kreditne aktivnosti i vodeći računa o pravima i interesima korisnika usluga koje pružaju banke, a sve radi očuvanja i jačanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji.

Vlada je 27. decembra 2018. godine donela Program za rešavanje problematičnih kredita za period 2018-2020. godine ("Službeni glasnik RS", br. 105/18 i 46/19 - u daljem tekstu: Program) zajedno sa Akcionim planom za sprovođenje tog programa čime je uspešno ispunjen i reformski cilj unutar programa saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom i zacrtan put za dalji uspešan rad na rešavanju pitanja problematičnih potraživanja.

Glavni fokus pomenutog dokumenta javne politike predstavlja rešavanje pitanja problematičnih plasmana banaka u stečaju i plasmana u ime i za račun Republike Srbije, kojima upravlja Agencija za osiguranje depozita. U skladu sa tim, usvojeni su strateški i godišnji operativni planovi za Agenciju za osiguranje depozita, Rezolucija portfelja problematičnih plasmana, i razvijeni su unutrašnji kapaciteti za njihovo rešavanje. U junu 2019. godine, Agencija za osiguranje depozita uspešno je okončala prodaju prvog, tzv "pilot portfelja", nominalne vrednosti od oko 242 miliona evra, dok je dana 30. septembra 2019. godine objavila oglas za ustupanje drugog, tzv velikog portfelja, nominalne vrednosti od 1.82 milijarde evra.

Implementacija mera za rešavanje problematičnih kredita, kako iz Strategije za rešavanje NPL-a, tako i iz gorepomenutog Programa, nastavlja da daje rezultate. Na kraju avgusta 2019. godine ukupni bruto problematični krediti (NPL) bankarskog sektora iznosili su 995 mil evra, i bili su za 110 mil evra niži u odnosu na kraj 2018. godine.

Zaključno sa avgustom 2019. godine, NPL pokazatelj na nivou bankarskog sektora po prvi put je spušten ispod 5% i iznosio je 4,9%, što je najniži zabeleženi nivo ovog pokazatelja od kada ga Narodna banka Srbije prati, odnosno od 2008. godine. U odnosu na početak godine, NPL pokazatelj na nivou bankarskog sektora, niži je za 0,8 p. p. U odnosu na početak primene Strategije za rešavanje NPL-a (avgust 2015. godine) njihovo učešće smo smanjili za 17,35 p. p. a njihov nivo za 72%. To je konkretna potvrda da su mere dobro definisane i da su dale odlične efekte. Narodna banka Srbije je delovala i izvan okvira Strategije, poput donošenja Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke, što je upotpunilo regulatorne aktivnosti. I pokrivenost NPL kredita pripadajućim ispravkama vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima, koja je na nivou od 61,3%, nedvosmisleno, uz sve druge pokazatelje zdravlja finansijskog sistema, potvrđuje stabilnost našeg bankarskog sektora.

Stvaranjem stabilnih uslova poslovanja, naša ekonomija je ušla u investicioni ciklus 2015. godine, i od tada investicije vode dobar deo rasta ekonomije. Profitabilnost privrede raste u uslovima niske i stabilne inflacije i relativno stabilnog kursa. Sve su to bili ključni faktori za održivo rešavanje pitanja NPL-a. To se jasno vidi i iz činjenice da je u granama koje su i nosioci našeg rasta, zabeležen i najveći pad NPL-a - što je evidentno u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Osiguranje depozita je mehanizam koji doprinosi očuvanju finansijske stabilnosti i obezbeđuje zaštitu deponenata. Sistem osiguranja depozita obezbeđuje da se svakom zaštićenom deponentu17 isplati celokupan iznos uloga u svakoj banci do osiguranog iznosa od 50.000 evra u slučaju stečaja ili likvidacije banke. Osiguranje depozita regulisano je Zakonom o osiguranju depozita.

_________
17 Zaštićeni deponenti su: fizička lica, preduzetnici, mikro, mala i srednja pravna lica, nakon isključenja predviđenim Zakonom o osiguranju depozita.

U oktobru 2019. godine, usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita iz 2019. godine, kojim se nastojalo da se sistem osiguranja depozita dodatno uskladi sa najboljom međunarodnom praksom i standardima, kao i pravnim tekovinama Evropske unije i to u pogledu: metoda obračuna premije (uvođenje mogućnosti obračuna premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka), osnovice za obračun premije, visine vanredne premije, zaštite deponenata spojenih ili pripojenih banaka, ciljnog iznosa fonda za osiguranje depozita i dr, sve sa ciljem doprinosa finansijskoj stabilnosti kroz podsticaj smanjenju rizika u poslovanju banaka, jačanje poverenja javnosti u finansijski sistem i povećanje efikasnosti sistema osiguranja depozita.

U sistemu osiguranja depozita Republika Srbija je ultimativni garant isplate osiguranih depozita. U svrhu obezbeđivanja sredstava za osiguranje depozita Agencija naplaćuje premiju osiguranja depozita od banaka za račun Fonda za osiguranje depozita, upravlja imovinom fonda i isplaćuje depozite do osiguranog iznosa u slučaju stečaja ili likvidacije banke. Dodatno, sredstva fonda se mogu koristiti i za finansiranje postupka restrukturiranja banaka u obimu i pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuju banke. U slučaju nedostajućih sredstava u fondu za osiguranje depozita, Republika Srbija obezbeđuje isplatu bilo sredstvima iz budžeta, bilo davanjem garancije za zaduživanje Agencije za osiguranje depozita.

Garancija isplate osiguranih depozita od strane države, bilo direktno sredstvima iz budžeta, ili indirektno izdavanjem garancija za zaduživanje Agencije za osiguranje depozita, izvor je fiskalnih rizika i mogućih fiskalnih troškova. Međutim, zahvaljujući postignutoj stabilnosti bankarskog sektora, od 2015. godine nije bilo potrebe za korišćenjem sredstava fonda za osiguranje depozita, niti države po osnovu isplata osiguranih iznosa depozita.

Umanjenje fiskalnih rizika po ovom osnovu zavisi od stabilnosti i održivosti bankarskog sistema. Nadzor nad bankarskim sistemom, obazrivost u plasiranju sredstava i unapređenje kvaliteta imovine banaka su osnovni stubovi stabilnog bankarskog sistema.

Ostvareni rezultati bankarskog sektora Republike Srbije na kraju 2017. i tokom 2018. godine prikazuju stabilnu profitabilnost banaka. Bankarski sektor Republike Srbije je u 2018. godini poslovao profitabilno, sa neto dobitkom pre oporezivanja u iznosu od 640,6 mil. evra dok zaključno sa avgustom 2019. godine ostvaren neto dobitak pre oporezivanja u visini od 409,5 mil. evra.

Visoka kapitalizovanost bankarskog sektora, kako sa stanovišta ostvarenog nivoa pokazatelja adekvatnosti kapitala, tako i sa stanovišta strukture regulatornog kapitala, dodatno je uvećana, garantujući otpornost bankarskog sektora. Na kraju juna 2019. godine, prosečna vrednost pokazatelja adekvatnosti kapitala na nivou bankarskog sektora Republike Srbije iznosi 23,2% (22,3% u decembru 2018. godine), što je značajno iznad propisanog regulatornog minimuma od 8% i više nego dovoljno za pokriće svih rizika kojima je sektor izložen, što potvrđuju i makroprudencijalni stres testovi koje NBS redovno sprovodi.

Ostali fiskalni rizici

Pored navedenih fiskalnih rizika postoje i druge okolnosti koje ukoliko se realizuju mogu dovesti do fiskalnih troškova. Za pojedine rizike ne postoje sistematizovani podaci, ali imajući u vidu da su se pojedini ostvarili u bližoj prošlosti može se sagledati veličina njihovog uticaja na javne finansije. Samo njihovo identifikovanje pomaže sagledavanju mogućih uticaja na fiskalnu poziciju zemlje u narednom periodu.

Poslovanje jedinica lokalne samouprave može imati fiskalne implikacije na budžet opšte države. Posebnim fiskalnim pravilima za lokalne samouprave postavljeno je tzv. "zlatno pravilo" tj. deficit je moguć samo za realizaciju kapitalnih investicija. Postoje i pravila o visini zaduženosti jedinica lokalne samouprave, koja bi doslednom primenom održala stabilnost javnih finansija na lokalnom nivou. U praksi se dešavalo da nerealnim planiranjem kako prihoda, tako i rashoda dođe do nagomilavanja dospelih a neizmirenih obaveza koje ugrožavaju funkcionisanje pojedinih gradova i opština.

Kako bi se izbegla realizacija fiskalnih rizika po ovom osnovu Ministarstvo finansija će u narednom periodu značajno unaprediti sistem kontrole javnih finansija lokalnih samouprava u cilju poštovanja postavljenih pravila od planiranja do realizacije budžeta na lokalnom nivou.

Postoje značajni fiskalni rizici po osnovu sudskih odluka, domaćih i međunarodnih sudova, kazni, naknadi štete od strane državnih organa. Republika Srbija je po osnovu sudskih odluka u periodu 2009-2018. godine iz budžeta platila 80,5 mlrd dinara18, dok je u prvoj polovini 2019. godine po istom osnovu plaćeno 10,9 mlrd dinara. Dug vojnim penzionerima koji je preuzet u 2015. godini u iznosu od 10 mlrd dinara, iako po sudskoj odluci nije evidentiran na ovim računima, računovodstveno je tretiran kao otplata duga, dok je u izveštajima o fiskalnim agregatima opšte države raspoređen kao rashod za socijalnu zaštitu (penzije). Nezavisno od načina evidentiranja ovaj rashod predstavlja realizovan fiskalni rizik po osnovu sudskih odluka. Odluka Evropskog suda za ljudska prava obavezala je Republiku Srbiju da isplati javni dug po osnovu neisplaćene devizne štednje koju su državljane bivših republika SFRJ i državljani Republike Srbije položili kod banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ. U realizovane fiskalne rizike čiji izvor predstavljaju sudske odluke spada i odluka međunarodnog arbitražnog suda, po kojoj je Republika Srbija bila dužna da plati 40 mil. dolara kao odštetu grčkoj kompaniji "Mitilineos". Ova obaveza u potpunosti je isplaćena u 2018. godini. Republika Srbija izgubila je i spor sa belgijskim investitorima koji su u Inđiji izgradili fabriku za ekološku preradu životinjskog otpada "Energo Zelena". Isplata naknade štete po ovom osnovu počela je u 2019. godini. Potencijalne obaveze mogu proisteći i iz odluka Ustavnog suda po osnovu podnetih ustavnih žalbi i odluka Evropskog suda za ljudska prava po podnetim predstavkama radnika nekadašnjih društvenih preduzeća (neisplaćene zarade, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, zatezne kamate, troškovi postupka, potraživanja po osnovu komercijalnih transakcija).

Stalno prisutan rizik od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa obavezuje ulaganje u programe prevencije kako bi se umanjili potencijalni fiskalni troškovi za otklanjanje štete nastale po tom osnovu. Republika Srbija se u 2014. godini suočila sa katastrofalnim posledicama poplava. Ukupna šteta (sa gubicima) procenjena je na više od 1,7 mlrd evra19. U skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji i Zakonom o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, sredstva za obnovu obezbeđivala su se iz budžetskih izvora, na svim nivoima vlasti, donacija, priloga i poklona, zaduživanjem, finansijskom pomoći EU i dr. Za obnovu su obezbeđena bespovratna sredstva u iznosu od 220,7 mil. evra i oko 300 mil. američkih dolara sredstava iz kredita Svetske banke. Imajući u vidu stalno prisutne rizike od elementarnih nepogoda, smanjenje fiskalnih rizika koji mogu nastati po ovom osnovu podrazumeva ulaganje u preventivne programe. Vlada je u decembru 2014. godine usvojila Nacionalni program za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda, koji će biti realizovan u saradnji sa Svetskom bankom, Ujedinjenim nacijama i EU. U okviru Nacionalnog programa novembra 2018. godine, donet je još jedan krovni zakon koji se bavi problematikom elementarnih nepogoda i katastrofa, a to je Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Republika Srbija je u prvoj polovini godine platila iz budžeta 1,2 mlrd dinara za naknade štete za povrede ili štete nastale usled elementarnih nepogoda.

________
18 Obuhvaćeni su rashodi na kontima: novčane kazne i penali po rešenju sudova i sudskih tela i naknada štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa.
19 http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/Kancelarija-za-pomoc-poplavljenih-podrucja-infograf-15-04-2016-srb.pdf

6. Ciklično prilagođeni fiskalni bilans

Ciklično prilagođeni fiskalni bilans je fiskalni bilans iz koga je isključen izolovani uticaj privrednog ciklusa, a identitet od koga se polazi je sledeći20:

FB = CB + CAB

Deo fiskalnog bilansa (FB) koji nije pod uticajem cikličnih fluktuacija naziva se ciklično prilagođeni fiskalni bilans (CAB), a cilj ove procedure je izolovanje ciklične komponente fiskalnog bilansa (CB) koja je rezultat dejstva proizvodnog jaza. Stvarni fiskalni bilans biće jednak ciklično prilagođenom u slučaju da je proizvodni jaz jednak nuli, tj. ako je stopa rasta realnog BDP jednaka potencijalnoj.

________
20 Detaljniji opis korišćene metodologije i rezultata mogu se pronaći u Fiskalnoj strategiji za 2013. godinu sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu ili putem linka http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=8626

Ciklično prilagođeni primarni deficit se ubrzano smanjuje uporedo sa kretanjem opšteg fiskalnog rezultata, a u 2017. godini ulazi u zonu suficita. Strukturni primarni bilans očišćen od jednokratnih faktora u 2017. godine takođe beleži pozitivnu vrednost. Strukturne promene u poreskom sistemu tokom 2012. i 2013. godine su počele da daju rezultate, čime je proces fiskalne konsolidacije suštinski i počeo. Naredna faza fiskalne konsolidacije, sprovedena tokom aranžmana sa MMF, ali sa naglaskom na strukturnom prilagođavanju na rashodnoj strani, značajno je popravila fiskalnu poziciju zemlje. Analizom i kvantifikacijom strukturnog primarnog bilansa mogu se izolovati, pre svega, jednokratni efekti na strani rashoda iako, u pojedinim godinama, nisu beznačajni i jednokratni efekti na prihodnoj strani. Strukturni primarni bilans ocenjen na ovaj način je efikasan alat za konačnu ocenu fiskalne pozicije, a posebno u periodu od 2014. do 2019. godine, kada je fiskalna pozicija značajno poboljšana. Analiza strukturnog primarnog bilansa omogućava sagledavanje uspeha programa konsolidacije, kao i kvantifikovanje mogućeg fiskalnog prostora za dalju relaksaciju fiskalne politike.

Tabela 19. Fiskalni bilans i komponente za obračun ciklično prilagođenog bilansa u periodu 2005-2022. godine, % BDP*

	Fiskalni bilans	Primarni fiskalni bilans	Ciklična komponenta fisk. bilansa	Ciklično prilagođeni fiskalni bilans	Ciklično prilagođeni primarni fisk. bilans	Strukturni primarni fiskalni bilans**	Karakter fisk. politike - fiskalni impuls
2005.	1,1	2,0	0,0	1,1	2,0	2,2
2006.	-1,4	-0,1	-1,0	-0,5	0,8	1,5	1,2
2007.	-1,8	-1,2	0,3	-2,1	-1,6	-1,2	2,4
2008.	-2,5	-1,9	1,5	-4,0	-3,5	-3,5	1,9
2009.	-4,2	-3,6	-0,1	-4,0	-3,4	-3,5	0,0
2010.	-4,3	-3,4	-0,3	-4,1	-3,1	-3,2	-0,3
2011.	-4,5	-3,4	0,2	-4,7	-3,6	-3,8	0,5
2012.	-6,4	-4,7	-0,3	-6,1	-4,4	-4,4	0,8
2013.	-5,1	-3,0	0,5	-5,6	-3,4	-3,2	-1,0
2014.	-6,2	-3,5	-0,5	-5,7	-3,0	-2,2	-0,4
2015.	-3,5	-0,4	-0,4	-3,0	-0,1	0,6	-3,0
2016.	-1,2	1,7	0,0	-1,2	1,7	1,8	-1,8
2017.	1,1	3,6	-0,2	1,3	3,9	3,7	-2,2
2018.	0,6	2,7	0,1	0,5	2,6	2,5	1,3
2019.	-0,5	1,6	0,1	-0,6	1,5	1,4	1,1
2020.	-0,5	1,4	0,1	-0,6	1,3	1,3	0,2
2021.	-0,5	1,3	0,1	-0,6	1,2	1,2	0,1
2022.	-0,5	1,2	0,1	-0,6	1,1	1,1	0,1

* Za period 2019-2022. godine prikazane su projektovane vrednosti.
** Strukturni primarni bilans dobijen je isključivanjem procenjenih jednokratnih prihoda i rashoda. Rezultati koji prikazuju promenu strukturnog primarnog deficita ne isključuju eksplicitno efekte povećanja efikasnosti naplate prihoda, pa se ocena strukturnog prilagođavanja u 2015. i 2016. godini delimično razlikuje od prethodno prikazanih efekata.
Izvor: Ministarstvo finansija

Mere koje su usvojene u prethodnom periodu, kao i mere fiskalne konsolidacije sprovedene u periodu od 2015. do 2017. godine, uticale su na značajno strukturno unapređenje fiskalne pozicije zemlje. Efekti mera u sprovedenih u ovom periodu, kao i očekivani efekti do 2022. godine, a koji se odnose na reforme javnog sektora, završetak procesa restrukturiranja i ukidanje pojedinih subvencija, imaju za rezultat trajne uštede na rashodnoj strani.

Istovremeno, otvara se prostor za dalju relaksaciju fiskalne politike, prvo na rashodnoj, a nakon toga i na prihodnoj strani. Ostvareni rezultat u 2019. godini i signifikantan primarni suficit daju prostor da se fiskalna politika relaksira, i to na način koji neće ugroziti održivost i opadajuću putanju duga. Predviđeni fiskalni deficit od 0,5% BDP u narednom periodu i dalje omogućava ostvarenje visokih nivoa primarnog suficita. Taj činilac će pored ubrzanja privrednog rasta preovlađujuće delovati na dalje spuštanje nivoa javnog duga u BDP.

Proizvodni jaz, stvarni, ciklično prilagođeni i strukturni fiskalni bilans u periodu
2005-2022. godine, % BDP

Izvor: Ministarstvo finansija

Karakter i efekti fiskalne politike u periodu 2005-2022. godine*

* Za period 2019-2022. godine prikazane su projektovane vrednosti.
Izvor: Ministarstvo finansija

Karakter i efekti fiskalne politike u periodu 2006-2019. godine

Izvor: Ministarstvo finansija

Tokom 2018. i 2019. godine fiskalni impuls je pozitivan jer je konsolidacija u prethodnom periodu stvorila značajan fiskalni prostor. Određeni minimalni stepen restriktivnosti može da potiče od daljeg poboljšanja efikasnosti naplate javnih prihoda. I pored relativno niskih vrednosti fiskalnog multiplikatora određeni efekat pozitivnog fiskalnog impulsa na privredna kretanja je svakako prisutan. U narednom periodu, približavanje ostvarenih stopa rasta potencijalnom nivou, u sadejstvu sa ostvarenim fiskalnim rezultatima, omogućava da fiskalni impuls bude uglavnom neutralan, što je dodatna potvrda dostignute stabilnosti makro-fiskalnog okruženja. Pažljivim dizajniranjem prihodne i rashodne politike u narednom periodu moguće je tu stabilnost dodatno ojačati.

7. Program za smanjenje duga

U skladu sa principom fiskalne odgovornosti, ukoliko dug opšte države pređe 45% BDP, Vlada je dužna da predloži mere kojima će se dug približiti ciljanom nivou i vratiti u održive okvire21. Istovremeno, Paktom za stabilnost i rast je propisana gornja granica učešća javnog duga u BDP od 60%, kao i obaveza za zemlje članice EU da zvaničnim dokumentom predstave kredibilan plan dostizanja propisanog nivoa zadovoljavajućom brzinom, ukoliko je ova granica prekoračena.

_______
21 Javni dug u ovom dokumentu ne obuhvata dug po osnovu restitucije u skladu sa definicijom duga iz Zakona o budžetskom sistemu.

U periodu od 2008. do 2014. godine deficit opšte države je značajno povećan uz istovremeno eksplozivnu putanju rasta javnog duga, pri čemu je odnos duga i BDP više nego udvostručen. Mere fiskalne konsolidacije usvojene krajem 2012. i tokom 2013. godine delimično su ublažile ovaj trend, ali je nivo javnog duga i dalje značajno rastao. Smanjivanje primarnog deficita u periodu 2012-2014. godine nije bilo dovoljno da stabilizuje učešće nivoa javnog duga u BDP. Efekti prvog talasa fiskalne konsolidacije, koja se odnosila uglavnom na prihodnu stranu izostali su, usled povećanog obima sive ekonomije, karakterističnog u periodu nakon podizanja poreskih stopa. Na rashodnoj strani, visoke kamate i određeni jednokratni rashodi su dodatno pogoršavali fiskalnu poziciju.

Mere fiskalne konsolidacije započete krajem 2014. godine spustile su primarni deficit i usporile rast javnog duga već tokom 2015. godine. Do smanjenja javnog duga u BDP došlo je u 2016. godini, godinu dana ranije nego što je bilo predviđeno aranžmanom sa MMF. U 2016. godini ostvaren je primarni suficit od 1,7% BDP, čime su se konačno stekli uslovi za pad učešća javnog duga u BDP. Nakon toga, u 2017. godini, ostvareni primarni fiskalni suficit od 3,6% BDP dovodi do još značajnijeg pada učešća duga, za više od 10 p. p. BDP, na 58,7% BDP. Tokom 2018. godine nastavljeno je ubrzano smanjenje učešća javnog duga kada je smanjen na 54,4% BDP.

Primarni rezultat koji stabilizuje učešće duga u BDP i ostvareni/projektovani rezultat, % BDP

Izvor: Ministarstvo finansija

Od 2016. godine prisutan je pozitivan primarni stabilizacioni jaz. Ovaj jaz se definiše kao razlika između ostvarenog primarnog rezultata i primarnog rezultata koji je neophodan da bi se stabilizovalo učešće javnog duga u tekućoj godini. Upravo u 2016. godini kad je putanja duga preokrenuta, stabilizacioni jaz beleži pozitivne vrednosti. Tokom 2017. i 2018. godine pozitivan jaz se povećava sa maksimalnom vrednošću u 2017. godini, kada je i ostvareno najveće smanjenje učešća duga u BDP. U narednom periodu projektovane su pozitivne vrednosti ovog parametra, što dovodi do daljeg opadanja učešća duga ka zakonskoj granici od 45% BDP tokom 2024. godine.

I pored značajnog nivoa fiskalne relaksacije tokom 2019. godine, nastavljen je trend smanjenja učešća javnog duga u BDP. Pozitivan primarni fiskalni rezultat u 2019. godini od 1,6% BDP uticaće na dalje smanjenje javnog duga za 1,5 p. p. BDP.

Upravljanje i održivost javnog duga će se obezbediti:

- ograničenjem izdavanja novih garancija;

- ograničenjem zaključivanja novih projektnih zajmova u slučajevima da prethodno odobreni zajmovi nisu efikasno korišćeni;

- otkupom jednog dela skupog duga korišćenjem sredstava iz povoljnijih zajmova ili privatizacionih prihoda ukoliko za to postoje mogućnosti;

- identifikacijom i boljim upravljanjem fiskalnim rizicima.

U skladu sa važećim fiskalnim pravilima neophodno je programom predvideti dinamiku spuštanja nivoa javnog duga na 45% BDP. Fiskalni okvir u periodu 2020-2022. godine, kojim je predviđena stabilizacija konsolidovanog fiskalnog deficita na 0,5% BDP, predstavlja osnovni scenario i sastavni je deo ovog programa za smanjenje javnog duga.

Zakonski predviđeno učešće javnog duga u BDP od 45% biće dostignuto tokom 2024. godine. Uspeh programa strukturnog fiskalnog prilagođavanja omogućio je smanjenje učešća duga od 2015. do 2018. godine za blizu 17 p. p. BDP. Kako je fiskalnim pravilima predviđena granica duga od 45% BDP koja se dostiže tokom 2024. godine, urađena je simulacija kretanja učešća u slučaju varijacije faktora koji utiču na dinamiku duga do 2027. godine.

Pretpostavke u osnovnom scenariju su:

- nakon ostvarenog suficita u 2018. godini, kombinacijom mera na prihodnoj i rashodnoj strani u narednom periodu dolazi do relaksacije fiskalne politike čime se dostiže, za trenutne uslove, primereniji i održiv nivo fiskalnog deficita od 0,5% BDP u 2019. godini i njegovo održavanje u periodu nakon toga;

- sporiji rast fiskalnih prihoda u odnosu na nominalni rast BDP usled promene strukture privrede, jačanja investicione aktivnosti i rasta izvoza. Ovo važi pod uslovima da nema značajnijih promena u poreskoj politici i da se značajnije ne pogoršava obim sive ekonomije;

- izostanak neto prirasta izdatih garancija nakon 2019. godine;

- prosečna stopa realnog rasta BDP od 4% u dugom roku;

- godišnja inflacija od oko 3% prosečno u posmatranom periodu;

- realno nepromenjen kurs dinara;

- izostanak značajnih priliva od privatizacije u posmatranom periodu 2022-2027. godine. Eventualni veći privatizacioni prihodi smanjuju potrebu za finansiranjem i dodatno smanjuju učešće javnog duga.

Tabela 20. Simulacija nivoa ukupnog duga u osnovnom scenariju do 2027. godine, % BDP

Osnovni scenario	2018.	2019.	2020.	2021.	2022.	2023.	2024.	2025.	2026.	2027.
Prihodi	41,5	41,4	40,2	39,4	38,7	38,5	38,3	38,1	37,9	37,7
Rashodi	40,9	41,9	40,7	39,9	39,2	39,0	38,8	38,6	38,4	38,2
Pad učešća rashoda		1,0	-1,5	-0,7	-0,6	-0,2	-0,2	-0,2	-0,2	-0,2
Fiskalni rezultat	0,6	-0,5	-0,5	-0,5	-0,5	-0,5	-0,5	-0,5	-0,5	-0,5
Javni dug u BDP	54,4	52,9	51,4	50,1	48,3	46,2	44,1	42,2	40,4	38,7
BDP realni rast, %	4,4	3,5	4,0	4,0	4,0	4,0	4,0	4,0	4,0	4,0

Izvor: Ministarstvo finansija

Osnovni scenario pretpostavlja da se nivo javnog duga spusti na oko 45% BDP u 2024. godini. Na grafikonu su prikazane simulacije alternativnih scenarija kretanja javnog duga, u zavisnosti od promena određenih pretpostavki u osnovnom scenariju. Radi boljeg poređenja, izvršena je varijacija samo jedne varijable, kao faktora rizika koji utiče na nivo duga.

Scenario "usporeni rast nakon 2023" podrazumeva prosečan realni rast BDP od oko 0,7% u posmatranom periodu, uz isti nivo fiskalnog deficita u odnosu na osnovni scenario. Ovo ne podrazumeva i isti nivo fiskalnog prilagođavanja jer je potrebna veća akomodacija na rashodnoj strani u situacijama kada se beleži niži privredni rast. Na kraju 2027. godine, javni dug prema ovom scenariju dostiže zakonski predviđen nivo od 44,9% BDP. Jedna od opasnosti koju nosi scenario produženog usporenog rasta, leži u tome što i pored održavanja nivoa fiskalnog deficita na niskom nivou, nivo javnog duga ne pada dovoljno brzo. Sa druge strane, usporeni rast, putem automatskih stabilizatora, produkuje više nivoe fiskalnog deficita, pa su neophodna veća smanjenja rashoda kako bi se zadržala opadajuća putanja učešća javnog duga. Prisutan je rizik ulaska u spiralu usporenog rasta i neophodnost za dodatnim merama štednje. I pored ovih rizika, scenario omogućava postepeno smanjenje učešća javnog duga i održavanje na nivou ispod 45%, pri ostalim datim pretpostavkama.

Poređenje različitih scenarija i uticaj na visinu javnog duga, % BDP

Izvor: Ministarstvo finansija

Scenario "fiskalna ekspanzija nakon 2023. godine" podrazumeva značajnije odstupanje od sadašnjeg srednjoročno postavljenog cilja fiskalne politike i dostizanje fiskalnog deficita od 2,5%. U ovom slučaju, učešće javnog duga u BDP u početku stagnira da bi u 2027. godini dostiglo 48,4% BDP. Javni dug ne dostiže zakonsku granicu od 45% BDP, a nivo ispod 60% održava se u celom posmatranom periodu. I pored značajnog pogoršanja fiskalnih performansi, ovaj scenario podrazumeva i dalje prisutan primarni fiskalni rezultat koji omogućava relativnu stabilnost učešća duga pri datim stopama rasta BDP.

Scenario koji kombinuje manji realni rast BDP i podizanje nivoa fiskalnog deficita u proseku od 2,5% BDP ima najnepovoljniju putanju javnog duga. Pri tome jedino u ovom scenariju dug ima izrazito rastuću putanju u periodu nakon 2023. godine, a učešće javnog duga počinje da ubrzava ka nivou od 60% BDP na kraju posmatranog perioda.

III STRATEGIJA UPRAVLJANJA JAVNIM DUGOM OD 2020. DO 2022. GODINE

Prema Zakonu o javnom dugu, kao pravnom osnovu zaduživanja Republike Srbije, javni dug čine sve direktne obaveze Republike po osnovu zaduživanja, kao i garancije izdate od Republike za zaduživanje javnih preduzeća i jedinica lokalne samouprave, kao i drugih pravnih lica. Republika se može zaduživati u domaćoj i stranoj valuti, radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga, za finansiranje investicionih projekata, kao i za izvršavanje obaveza po datim garancijama. Odredbama Zakona o javnom dugu naznačeno je da javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike Srbije u odnosu na otplatu glavnice, kamate i ostalih pripadajućih troškova.

Za formulisanje Strategije za upravljanje javnim dugom korišćen je kvantitativni pristup, identifikujući moguća ograničenja kroz makro-ekonomske pokazatelje, analizu troškova i rizika i tržišnih uslova koji utiču na upravljanje javnim dugom. U svrhu analize korišćeni su instrumenti finansiranja dostupni na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu. Strategija upravljanja javnim dugom zasniva se na principima koji definišu potrebu za transparentnim i predvidivim procesom zaduživanja, uz permanentan razvoj tržišta državnih hartija od vrednosti i prihvatljiv nivo izloženosti finansijskim rizicima.

Analizirajući moguće strategije zaduživanja, model Svetske banke MTDS ukazuje da struktura zaduživanja koja se zasnivala na hartijama od vrednosti emitovanim u dinarima i evrima predstavlja najbolju opciju sa aspekta troškova (rizika). Strategija zaduživanja Republike Srbije koja je primenjivana u proteklih pet godina i koja se zasnivala na kombinaciji finansiranja iz tržišnih izvora najvećim delom i delimično iz koncesionalnih izvora finansiranja pokazala je da u situacijama kada se mogu obezbediti koncesionalni izvori finansiranja treba iskoristiti ta sredstva, jer se na taj način smanjuju troškovi finansiranja uz prihvatljiv rizik, čime se ostvaruje osnovni cilj upravljanja javnim dugom. Situacija na međunarodnom i domaćem finansijskom tržištu, uspešna primena mera fiskalne konsolidacije uz dobru koordinaciju fiskalne i monetarne politike dovela je do značajnog pada troškova zaduživanja na dinarskim i evro denominovanim hartijama od vrednosti u poslednje tri godine i smanjivanja riziko premije za srpske državne hartije od vrednosti na istorijski minimum. Novi okvir analize mogućih strategija zaduživanja zasniva se na komparaciji strategije primenjivane u proteklih pet godina sa strategijama koje se zasnivaju isključivo na tržišnim finansijskim instrumentima denominovanim u dinarima i evrima.

Fiskalna strategija predviđa smanjenje javnog duga opšteg nivoa države do kraja 2022. godine na nivo od 48,3% BDP, pri čemu se u skladu sa Smernicama upravljanja javnim dugom definisanim od strane Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, u okviru Strategije upravljanja javnim dugom vrši stres-scenario analiza uticaja promene deviznog kursa domaće valute u odnosu na valute u kojima je denominovan javni dug Republike Srbije.

U poslednjih sedam godina učinjen je značajan napredak u pogledu povećanja prosečne ročnosti dinarskih državnih hartija od vrednosti i smanjenja troškova finansiranja po osnovu ovog vida zaduživanja, čime je smanjena izloženost riziku refinansiranja. Bitno je napomenuti da je u navedenom periodu prosečna kuponska stopa dinarskih državnih hartija od vrednosti smanjena sa 12,4%, koliko je iznosila na kraju septembra 2012. godine, na 5,5% na kraju avgusta 2019. godine.

Strategijom upravljanja javnim dugom se definišu osnovne mere za dalji nastavak razvoja dinarskog tržišta državnih hartija od vrednosti, jer će se razvojem ovog tržišta stvoriti jedan od neophodnih preduslova za povećanje kreditnog rejtinga Republike Srbije i smanjenje izloženosti javnog duga prema deviznom riziku.

Republika Srbija se nakon nekoliko godina odsustva 2019. godine pojavila kao emitent na međunarodnom finansijskom tržištu sa željom da iskoristi povoljne okolnosti i veliko interesovanje investitora i namerom da skuplji dolarski dug zameni jeftinijim dugom u evrima. Emitovana je evroobveznica u evrima Srbija 2029 vrednosti 1 mlrd evra sa kuponskom stopom od 1,5% i stopom prinosa od 1,619%, a sredstva su iskorišćena za prevremeni otkup dolarskih evroobveznica Srbija 2020 i Srbija 2021 u ukupnoj vrednosti od 1,1 mlrd američkih dolara, čije su kuponske stope 4,875% i 7,25%.

Na kraju avgusta 2019. godine ukupno stanje javnog duga opšteg nivoa države iznosilo je 2.846,7 mlrd dinara, odnosno 52,6% BDP. Od toga se na direktne obaveze odnosilo 2.629,9 mlrd dinara, na indirektne obaveze 177,1 mlrd dinara, dok se 39,4 mlrd dinara odnosi na negarantovani dug jedinica lokalne samouprave i 300,6 mil. dinara na negarantovani dug JP "Putevi Srbije".

Učešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP,%

Tabela 21. Javni dug opšteg nivoa države Republike Srbije u periodu kraj 2016-31. avgust 2019. godine

	2016.	2017.	2018.	2019./VIII
Javni dug (u mlrd dinara)	3.110,8	2.790,5	2.757,3	2.846,7
Javni dug (u mil. evra)	25.194,3	23.554,0	23.328,4	24.169,8
Javni dug (u mil. dolara)	26.557,3	28.154,0	26.669,1	26.702,8

U prvih osam meseci 2019. godine primetan je blagi rast javnog duga centralnog nivoa vlasti u valutama sa najvećim učešćem u javnom dugu, tj. u evrima i dinarima. Usled zaduživanja na domaćem tržištu hartija od vrednosti koje se tokom 2019. godine dominantno obavljalo u dinarima došlo je do rasta javnog duga u dinarima od 61,7 mlrd dinara. U evrima je došlo do rasta od 816,1 mil. evra, usled emitovanja Evroobveznice na međunarodnom finansijskom tržištu za prevremeni otkup dolarskih evroobveznica Srbija 2020 u iznosu od 700 mil. američkih dolara i Srbija 2021 u iznosu od 400 mil. američkih dolara. Usled ove transakcije sa druge strane je došlo do pada duga denominovanog u američkim dolarima za prvih osam meseci 2019. godine za 1,1 mlrd američkih dolara, a do kraja 2019. godine se očekuje dodatni pad usled daljeg prevremenog otkupa evroobveznice Srbija 2020.

Tabela 22. Stanje javnog duga centralnog nivoa države po originalnim valutama u periodu kraj 2016-31. avgust 2019. godine, u milionima

	2016.	2017.	2018	2019./VIII
EUR	9.862,6	9.656,4	9.216,7	10.032,8
USD	8.861,4	8.181,3	6.963,9	5.891,4
RSD	639.844,1	632.485,6	708.389,1	770.119,1
CHF	146,4	129,6	120,7	115,8
Specijalna prava vučenja	713,1	665,8	618,1	579,1
Druge valute (u RSD)	40.270,4	56.843,9	100.910,4	130.117,4

U skladu sa težnjom da se smanji izloženost valutnom riziku, produži ročnost i nastavi sa razvojem novih instrumenata zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu, osnovni izvor finansiranja u periodu 2016-2019. godine su emisije dinarskih hartija od vrednosti, što je uticalo na povećanje učešća javnog duga centralnog nivoa vlasti u dinarima sa 20,9% na kraju 2016. godine na 27,4% javnog duga Republike Srbije na kraju avgusta 2019. godine, odnosno sa 639,8 mlrd dinara koliko je iznosio javni dug u dinarima na kraju 2016. godine na 770,1 mlrd dinara na kraju avgusta 2019. godine.

Prema podacima od 31. avgusta 2019. godine, najveći deo javnog duga opšteg nivoa države Republike Srbije je i dalje denominovan u evrima i iznosi 42,6%. Zatim su najviše zastupljeni dinar sa 27,4% i američki dolar sa 22,1%. Ostatak duga je denominovan u specijalnim pravima vučenja 3,0% i ostalim valutama 5,0%. Tokom 2019. godine došlo je do značajnog smanjenja učešća javnog duga u dolarima usled emisije nove Evroobveznice Srbija 2029. u evrima na međunarodnom finansijskom tržištu za potrebe prevremenog otkupa dolarskih evroobveznica Srbija 2020. i Srbija 2021. A do kraja 2019. godine izvršiće se reotvaranje emisije Evroobveznice Srbija 2029. i dodatnog prevremenog otkupa dolarske evroobveznice Srbija 2020. Ove transakcije dovode do značajnog rasta učešća javnog duga u evrima, a sa druge strane smanjenja dolarskog duga i rizika izloženosti kursu dolara, što je jedan od ciljeva definisanih ovom strategijom. Navedenim transakcijama dolazi i do smanjenja troškova zaduživanja zbog zamene skupljeg duga jeftinijim, s obzirom da je kupon nove evroobveznice Srbija 2029. emitovane u evrima iznosio 1,5%, dok su kuponi prevremeno otkupljenih dolarskih evroobveznica 4,875% i 7,25%. Takođe, tokom 2019. godine je usled operacija na domaćem tržištu hartija od vrednosti (75% planiranih emisija je u dinarima) došlo do rasta učešća i javnog duga u dinarima, te je načinjen dodatni pomak u procesu dinarizacije.

Valutna struktura duga opšteg nivoa države u periodu od 2016. do 31. avgusta 2019. godine, %

Na dan 31. avgust 2019. godine, najveći deo javnog duga opšteg nivoa države Republike Srbije je sa fiksnom kamatnom stopom - 80,8%, dok se na javni dug sa varijabilnom kamatnom stopom odnosi 19,2% ukupnog javnog duga. Među varijabilnim kamatnim stopama najviše su zastupljeni EURIBOR i LIBOR na evro koji čine 80,3%, zatim varijabilna kamatna stopa za specijalna prava vučenja 10,3% i LIBOR na američki dolar 4,3%, dok je učešće obaveza sa ostalim kamatnim stopama 5,1%.

Struktura kamatnih stopa duga opšteg nivoa države u periodu od 2016. do 31. avgusta 2019. godine, %

Tokom 2018. i 2019. godine došlo je do daljeg pada troškova zaduživanja Republike Srbije po osnovu dinarskih i evro denominovanih hartija od vrednosti zahvaljujući rastu kreditnog rejtinga zemlje, odnosno smanjenju premije rizika, niskoj stopi inflacije i padu referentne kamatne stope NBS, koja trenutno iznosi 2,5%, čime je nastavljen trend započet u poslednjem kvartalu 2012. godine. Tokom 2019. godine, zahvaljujući ostvarenim rezultatima, među kojima je kao jedan od najznačajnijih naveden upravljanje javnim dugom, agencija Fitch Ratings je povećala kreditni rejting Republike Srbije, dok je agencija Moody’s povećala izglede sa stabilnog na pozitivni nivo.

Pregled kretanja prosečnih izvršnih kamatnih stopa na dinarske državne hartije od vrednosti u periodu 2014-31. avgust 2019. godine, %

Pregled kretanja prosečnih izvršnih kamatnih stopa na evro denominovane državne hartije od vrednosti u periodu 2014-31. avgust 2019. godine, %

Pregled kretanja stope prinosa na evroobveznicu Srbija 2021, %

Pregled kretanja cene i prinosa na evroobveznicu Srbija 2029, %

Tabela 23. Projekcije otplate kamata i glavnica do 2022. godine (mlrd dinara)

	2019. p	2020. p	2021. p	2022. p
Glavnica	654,0	473,4	325,0	387,6
Kamata	110,4	111,2	106,3	108,5
Ukupno	764,4	584,6	431,3	496,1
U odnosu na javni dug na dan 31.8.2019. godine	27,2%	20,8%	15,4%	17,7%

* sa planiranim buy-back operacijama

Tabela 24. Projekcije otplate kamata i glavnica do 2022. godine (% učešća u BDP)

	2019. p	2020. p	2021. p	2022. p
Glavnica	12,1%	8,1%	5,2%	5,8%
Kamata	2,0%	1,9%	1,7%	1,6%
Ukupno	14,1%	10,0%	6,9%	7,4%

Planirani iznosi za otplatu kamata i glavnica u 2019. i 2020. godini, na centralnom nivou države, uključuju i sredstva za buy-back operacije, kako bi se iskoristile povoljne okolnosti na tržištu da se skuplji dug zameni jeftinijim i po tom osnovu načine uštede u narednim godinama. Samo transakcija prevremenog otkupa dolarskih obveznica novom emisijom u ukupnom nominalnom iznosu od 1,0 mlrd evra iz juna 2019. godine, dovešće do ukupnih ušteda na kamatama od oko 3,9 milijardi dinara, tokom 2020. i 2021. godine, kada dospevaju dolarske obveznice, tj. za navedeni iznos će biti plaćeno manje kamata po osnovu kupona do njihovog dospeća.

Projekcija stanja javnog duga opšteg nivoa države u periodu 2019-2022. godine

Imajući u vidu projektovani primarni rezultat budžeta Republike Srbije za period 2019-2022. godine, uključujući i obim povlačenja kreditnih sredstava za projektno finansiranje od budžetskih korisnika, efekte promene deviznog kursa dinara prema evru i američkom dolaru, u osnovnom makroekonomskom scenariju, stanje duga centralnog nivoa države trebalo bi da bude na nivou od 47,2% BDP na kraju 2022. godine.

Tabela 25. Osnovna projekcija stanja javnog duga opšteg nivoa države do 2022. godine

	2019. p	2020. p	2021. p	2022. p
Javni dug (centralni nivo vlasti)	2.814,0	2.933,7	3.072,2	3.183,7
Dug centralne države, u % BDP	51,9%	50,3%	49,0%	47,2%
Negarantovani dug jedinica lokalne samouprave, u % BDP	1,0%	1,1%	1,1%	1,1%
Dug opšte države, u % BDP	52,9%	51,4%	50,1%	48,3%

U 2019. godini se očekuje pad racija koji pokazuje učešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP na 52,9%, dok se u 2020. godini očekuje dalji pad na 51,4%. U 2022. godini, nakon nekoliko godina konstantnog pada, očekuje se da ovaj racio bude na nivou od 48,3%, čime bi se značajno približio nivou definisanom fiskalnim pravilom u Zakonu o budžetskom sistemu (45%). Predviđa se da će negarantovani dug jedinica lokalne samouprave u narednom periodu biti na relativno stabilnom nivou od oko 1,0% BDP u 2019. godini do 1,1% BDP u periodu od 2020. do 2022. godine.

Stanje javnog duga prema kriterijumima iz Mastrihta

Važno je napomenuti da, prema nacionalnoj metodologiji, u stanje javnog duga ulaze direktne obaveze centralnog nivoa vlasti, kao i sve indirektne obaveze, odnosno garantovani dug u korist javnih preduzeća, jedinica lokalne samouprave i drugih pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija. U stanje duga ulaze sve garancije, bez obzira da li će u narednom periodu one biti plaćene iz budžeta.

S obzirom na to da je jedan od glavnih ekonomskih i političkih ciljeva Republike Srbije priključenje EU, kao preduslov se nameće usklađivanje domaće metodologije u skladu sa evropskim standardima. Iz tog razloga, stanje javnog duga se analizira redovno i na osnovu kriterijuma postavljenih Ugovorom u Mastrihtu, koji predstavlja sistematizovane smernice u cilju održivosti javnog duga i fiskalnog sistema, odnosno makroekonomske stabilnosti. Prema ovim kriterijumima, u stanje javnog duga treba uključiti, pored direktnih obaveza centralnog nivoa vlasti i negarantovani dug jedinica lokalne samouprave, ali isključiti dug po osnovu direktnih i indirektnih obaveza za koje se od strane Republike (centralnog nivoa vlasti) ne vrše plaćanja.

Ovaj dug se meri po nominalnoj vrednosti koji je jednak ugovorenim iznosima duga koji se vraća kreditorima o roku dospeća, što znači da javni dug nije pod uticajem promene tržišnih prinosa i isključuje neplaćenu obračunsku kamatu.

Tabela 26. Struktura i projekcija stanja javnog duga prema Mastriht kriterijumu do 2022. godine (mlrd dinara)

	2018.	31.8.2019.	2019. p	2020. p	2021. p	2022. p
Ukupne direktne obaveze	2.464,3	2.553,9	2.549,3	2.648,4	2.760,6	2.889,5
Garantovani dug	96,7	97,6	99,8	106,8	110,1	95,6
Ostali dug sektora države	0,3	0,3	7,1	6,5	4,8	3,0
Dug jedinica lokalne samouprave	63,1	64,6	71,9	81,2	86,2	91,4
Dug institucija socijalnog osiguranja	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0
Javni dug Republike Srbije	2.624,4	2.716,3	2.728,1	2.843,0	2.961,8	3.079,5
Javni dug Republike Srbije/BDP	51,8%	50,1%	50,4%	48,8%	47,3%	45,7%

Principi upravljanja javnim dugom

Prema Zakonu o javnom dugu, primarni cilj zaduživanja Republike Srbije i upravljanja javnim dugom je obezbeđivanje sredstava za redovno servisiranje budžetskih potreba po najpovoljnijim uslovima i troškovima finansiranja uz prihvatljiv nivo rizika. Na osnovu toga, Strategija upravljanja javnim dugom Republike Srbije definiše sledeće opšte ciljeve i principe:

1) Osigurati finansiranje fiskalnog deficita i redovno servisiranje obaveza po osnovu javnog duga Republike Srbije;

2) Definisati prihvatljiv nivo rizika koji treba da bude određen u uslovima ciljane strukture portfolija duga u smislu valutne strukture duga, strukture kamatnih stopa, strukture ročnosti i strukture duga prema instrumentima;

3) Nastaviti razvoj tržišta državnih hartija od vrednosti koje se emituju na domaćem i međunarodnom tržištu, što bi pomoglo u smanjenju troškova zaduživanja u srednjem i dugom roku;

4) Omogućiti transparentnost i predvidivost procesa zaduživanja.

Strategija upravljanja javnim dugom konzistentna je sa opštim srednjoročnim makroekonomskim i fiskalnim okvirom.

Strategija upravljanja javnim dugom u narednom srednjoročnom periodu bazira se na finansiranju deficita i glavnice duga budžeta Republike Srbije uglavnom putem emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom tržištu kapitala. Tržište državnih hartija od vrednosti je još uvek u razvoju i jedan od principa upravljanja javnim dugom je fleksibilnost, kako bi redovno servisiranje obaveza bilo obezbeđeno. Fleksibilnost će se ogledati u domenu izbora tržišta na kome će se vršiti zaduživanje, valute zaduživanja i instrumenta finansiranja. Izbor strukture finansiranja uzimaće u obzir trenutno stanje i trend razvoja domaćeg i međunarodnog finansijskog tržišta (nivo kamatnih stopa, premije rizika, krivu prinosa, devizne kurseve referentnih valuta) i prihvatljiv nivo izloženosti finansijskim rizicima.

Cilj je da se u narednom dugoročnom periodu finansiranje obavlja pre svega emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti na domaćem tržištu. Trenutna situacija upućuje na to da, uprkos čvrstoj odlučnosti ka razvoju domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti, jedan deo finansiranja može biti obezbeđen na međunarodnom finansijskom tržištu u srednjoročnom periodu.

Pozajmljivanje u stranoj valuti, kao npr. u američkim dolarima, za sobom povlači i devizni rizik usled promene kursa evro - američki dolar, te je iz tog razloga neophodno razmotriti i koristiti mogućnost hedžinga.

Politika upravljanja javnim dugom mora da uzme u obzir dugoročnu perspektivu, ali se odluka o finansiranju budžetskih izdataka mora donositi godišnje. Odluka o godišnjem zaduživanju se donosi u okviru zakona o budžetu za određenu fiskalnu godinu. U zavisnosti od promene osnovnih fiskalnih agregata moguća je korekcija plana zaduživanja tokom fiskalne godine.

Finansijski rizici i mere za upravljanje finansijskim rizicima

Finansijski i fiskalni rizici mogu dovesti do većeg rasta javnog duga nego što predviđa osnovni scenario. Rizici koji su prisutni i koji mogu da dovedu do rasta zaduženosti i troškova servisiranja javnog duga su: rizik refinansiranja, devizni rizik, tržišni rizik (rizik kamatnih stopa, rizik inflacije), rizik likvidnosti, kreditni i operativni rizici i rizici vezani za distribuciju troškova servisiranja (struktura duga, koncentracija obaveza).

U cilju smanjenja izloženosti finansijskim rizicima potrebno je sprovoditi sledeće mere:

1. rizik refinansiranja

- povećanje učešća srednjoročnih i dugoročnih finansijskih instrumenata denominovanih u dinarima na domaćem finansijskom tržištu;

- ravnomerna raspodela obaveza po osnovu javnog duga na godišnjem nivou u narednom dugoročnom periodu;

- produžavanje prosečne ročnosti duga koji se emituje u hartijama od vrednosti;

2. devizni rizik

- nastojanje da se smanji učešće duga denominovanog u ino-valuti uz uvažavanje troškova novog duga (troškovi dinarizacije duga);

- korišćenje finansijskih derivata u cilju limitiranja efekata promene kurseva referentnih valuta;

- nastojanje da spoljni dug bude uglavnom u evrima i da se dolarski dug koristi samo ako je finansiranje na međunarodnom tržištu u dolarima jeftinije uz korišćenje finansijskih derivata za limitiranje rizika;

3. tržišni rizik (rizik kamatnih stopa, rizik inflacije)

- nastojanje da se produži prosečna ročnost domaćeg duga u dinarima;

- nastojanje da rizik po osnovu kamatnih stopa na spoljni dug ne ugrožava dugoročni cilj minimizacije troškova javnog duga;

4. rizik likvidnosti

- permanentno održavanje nivoa gotovine na računima Republike Srbije na nivou koji omogućava nesmetano finansiranje obaveza u minimumu od četiri meseca i na nivou koji omogućava apsorpciju eventualnih manjih priliva po osnovu zaduživanja u odnosu na plan;

- adekvatno upravljanje slobodnim gotovinskim sredstvima na računima Republike Srbije u skladu sa principima asset-liability management i u skladu sa mogućnostima;

5. kreditni i operativni rizici

- sprovođenje transakcija sa finansijskim derivatima samo sa finansijskim institucijama koje imaju visok kreditni rejting;

- korišćenje finansijskih instrumenata koji limitiraju kreditni rizik;

- davanje garancija i odobravanje novog duga jedinicama lokalne samouprave samo ako postoji adekvatna analiza o relativno niskom stepenu verovatnoće da se realizuje garancija ili da jedinica lokalne samouprave postane nesolventna u srednjoročnom periodu;

- uvođenje adekvatne kontrole u svim poslovnim aktivnostima u Upravi za javni dug i unapređenje znanja zaposlenih;

6. rizici vezani za distribuciju troškova servisiranja

- adekvatno planiranje zaduživanja na godišnjem nivou i ravnomerna raspodela u narednim godinama i tokom fiskalne godine kako bi se izbegao rizik velike koncentracije obaveza za refinansiranje;

- izbegavanje koncentracije obaveza po osnovu javnog duga na mesečnom nivou, koji ne bi mogao biti amortizovan slobodnim novčanim sredstvima na računima Republike Srbije.

Zahvaljujući sprovođenju definisanih mera u prethodnih nekoliko godina došlo je do značajnog poboljšanja strukture javnog duga u skoro svim segmentima - poboljšane su valutna struktura i struktura kamatnih stopa, značajno povećana ročnost, smanjeni troškovi zaduživanja, smanjen garantovani javni dug, dolazi do ravnomernije raspodele obaveza uz permanentno održavanje adekvatnog nivoa likvidnosti. Primera radi, udeo javnog duga u dinarima je porastao sa 20,9%, koliko je iznosio na kraju 2016. godine, na 27,4% na kraju avgusta 2019. godine. U istom vremenskom intervalu udeo javnog duga u američkim dolarima se smanjio sa 33,9% na 22,4%, dok se nakon dodatnog prevremenog otkupa evroobveznice Srbija 2020 očekuje da njegov udeo u javnom dugu padne ispod 20,0%

Analize korišćene prilikom izrade Strategije za upravljanje javnim dugom

Uprava za javni dug je koristila kvantitativni pristup za formulisanje Strategije za upravljanje javnim dugom, identifikujući moguća ograničenja kroz makroekonomske pokazatelje, analizu troškova i rizika i tržišnih uslova koji utiču na upravljanje javnim dugom. Prilikom analiziranja troškova i rizika razmatraju se sve izvodljive alternative finansiranja. Udeo svakog instrumenta u ukupnim potrebama za finansiranjem u datoj godini određen je u skladu sa ciljevima Strategije.

U svrhu analize korišćeni su dole opisani instrumenti dostupni na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu.

Izvori finansiranja denominovani u stranoj valuti

- Zajmovi stranih vlada i međunarodnih finansijskih institucija - prikazani kao koncesionalni instrumenti denominovani u evrima ili američkim dolarima, sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom;

- Domaći dug denominovan u evrima iskazan kroz dva instrumenta - državni zapisi i državne obveznice emitovane na domaćem finansijskom tržištu;

- Evroobveznica (eurobond) - emitovana u evrima ili američkim dolarima na međunarodnom finansijskom tržištu.

Izvori finansiranja u domaćoj valuti

Sve državne hartije od vrednosti denominovane u dinarima grupisane su u nekoliko grupa, i to: u kratkoročne državne zapise (sa rokovima dospeća do 53 nedelje), dvogodišnje, trogodišnje i dugoročne (petogodišnje, sedmogodišnje i desetogodišnje) državne obveznice.

Buduće tržišne kamatne stope i scenario analiza

Prilikom izrade srednjoročne strategije upravljanja javnim dugom za period 2020-2022. godine korišćene su kvantitativne analize troškova i rizika zasnovane na različitim scenarijima i projekcijama.

Polazi se od osnovnog scenarija koji se bazira na najviše verovatnim tržišnim uslovima. Zatim, identifikovane su tri grupe tržišnih varijabli: devizni kurs, kamatne stope na međunarodnom tržištu i kamatne stope na dinare. Buduće tržišne stope mogu se izvesti analizom dostupnih predviđanja pariteta kupovne snage ili predviđanjem pariteta kamatnih stopa. Pretpostavljeno je kretanje kursa dinara u odnosu na evro i u odnosu na američki dolar u skladu sa makroekonomskim okvirom u posmatranom periodu i zadržan je relativno stabilan odnos evra i američkog dolara, kako bi se dobila čista slika datog efekta primenjenog šoka. U šokovima su testirani efekti promena tržišnih kamatnih stopa. Pristup za dinarske i evro kamatne stope zasniva se na stopama ostvarenim tokom prethodne i tekuće godine.

Nakon definisanja osnovnog scenarija, u cilju stres testiranja odabrane su dodatne vrste scenarija - šokova.

Deprecijacija dinara u odnosu na sve valute od 15% u 2020. godini. U ovom scenariju odnos evra i američkog dolara bi ostao stabilan, dok bi samo dinar deprecirao u odnosu na obe valute.

Povećanje kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom tržištu za oko 2 p. p.

Povećanje kamatnih stopa na međunarodnom tržištu do 3 p. p., a na domaćem tržištu do 4 p. p.

Kombinovani šok koji se odnosi na deprecijaciju dinara u odnosu na dolar 15% u 2021. godini i rast kamatnih stopa za oko 2 p. p.

Svaki od gore navedenih stres testova ili scenarija rizika je korišćen za pregled efekata koštanja razmatranih strategija.

Alternativne strategije zaduživanja za period 2020-2022. godine

Optimalni izbor između troškova i rizika, na bazi modela Svetske banke Medium Term Debt Strategy Model - MTDS, definisao je izbor osnovne strategije zaduživanja za naredni srednjoročni period. Analizirane alternativne strategije zaduživanja su:

Osnovna strategija (S1): predstavlja strategiju koja pokriva potrebe za finansiranjem emisijama državnih hartija od vrednosti najvećim delom iz dinara na domaćem finansijskom tržištu (87%), dok je ostatak obezbeđen iz emisije evra na domaćem finansijskom tržištu.

Strategija (S2): u odnosu na strategiju S1, potrebe za finansiranjem zadovoljavaju se emisijom državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, u domaćoj valuti (50%) i stranoj valuti (50%).

Strategija zasnovana na emisijama evroobveznica (S3): strategija S3, u odnosu na strategiju S1, predstavlja strategiju koja celokupno finansiranje zasniva na emisijama evroobveznica u evrima ročnosti pet i deset godina.

Strategija dodatne dinarizacije (S4): predstavlja strategiju koja celokupno finansiranje zasniva na emisijama dinarskih hartija od vrednosti.

Finansiranje izdataka budžeta Republike Srbije po svim strategijama vršiće se uglavnom putem emisija državnih hartija od vrednosti na međunarodnom i domaćem tržištu kapitala.

Poređenje alternativnih strategija

Kvantitativna analiza predstavlja učinke svake od četiri alternativne strategije zaduživanja, gde se na vertikalnoj osi nalazi učešće duga u BDP, odnosno troška kamata u BDP pri osnovnom makroekonomskom okviru, dok se na horizontalnoj osi nalazi potencijalni trošak određene strategije zaduživanja (rezultat stres testa). Primenjene su dve mere troškova: odnos javnog duga prema BDP i nominalna kamata kao procenat BDP. Prvi odnos je indikator stanja, a drugi indikator toka. U cilju poređenja, pažnja je usmerena na rezultate razmatranih strategija na kraju 2022. godine.

Odnos duga i BDP na kraju 2022. godine

Odnos kamata i BDP na kraju 2022. godine

Na osnovu grafikona jasno se uočavaju troškovi koje svaka od razmatranih strategija nosi sa sobom - strategija S3 ima relativno najveću izloženost riziku deviznog kursa. Strategija S4 ima najveću izloženost mogućim oscilacijama dinarskih kamatnih stopa, jer se celokupno dodatno finansiranje obezbeđuje emisijama dinarskih hartija od vrednosti. Sa druge strane, strategije S3 i S2 pri osnovnom makroekonomskom okviru imaju niži racio učešća duga u BDP na kraju 2022 godine. Kod strategije S3 prisutan je najmanji rizik kod kamatnih stopa u odnosu na sve četiri posmatrane strategije usled niskog fiksnog troška evroobveznica u evrima, ali je relativno više rizična u pogledu racija dug - BDP. Strategije S4 i S1 su relativno skuplje, ali najmanje rizične sa aspekta deviznog rizika, s obzirom na to da se po ovoj strategiji finansiranje budžeta vrši emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti.

Prilikom analize odnosa javnog duga i BDP ocenjeno je da strategija S3, iako pri osnovnom scenariju ima najniži racio dug i BDP, predstavlja najrizičniji izbor zbog rizika koji proizilazi iz promene deviznog kursa. Strategija S4 ima najviše troškove kamata usled većeg učešća dinarskih hartija od vrednosti, kao i rizik prouzrokovan mogućim rastom domaćih kamatnih stopa. Na osnovu ovih analiza evidentno je da će se u narednom srednjoročnom periodu osnovne operacije zaduživanja zasnivati na strategijama S1 i S2.

Tabela 27. Odnos javnog duga i BDP na kraju 2022. godine

Scenariji	S1	S2	S3	S4
Osnovni scenario	44,1	44,0	43,9	44,1
Šok deviznog kursa (15% sve valute)	48,7	48,9	49,0	48,6
Kamatni šok (scenario 1)	44,6	44,5	44,4	44,7
Kamatni šok (scenario 2)	45,1	45,0	44,6	45,1
Kombinovani šok (15% USD i kamatni šok1)	46,4	46,3	46,1	46,4
Maksimalni rizik	4,6	4,8	5,2	4,5

Tabela 28. Odnos plaćanja po osnovu kamata i BDP na kraju 2022. godine

Scenariji	S1	S2	S3	S4
Osnovni scenario	1,5	1,4	1,3	1,6
Šok deviznog kursa (15% sve valute)	1,7	1,6	1,4	1,7
Kamatni šok (scenario 1)	1,9	1,8	1,6	1,9
Kamatni šok (scenario 2)	2,1	2,0	1,7	2,2
Kombinovani šok (15% USD i kamatni šok1)	1,9	1,8	1,6	2,0
Maksimalni rizik	0,6	0,6	0,5	0,6

Naredna tabela prikazuje kretanja osnovnih parametara javnog duga po osnovu sve četiri razmatrane strategije, što oslikava gore pomenute karakteristike svake strategije:

Tabela 29. Indikatori rizika za alternativne strategije na kraju 2022. godine

		S1	S2	S3	S4
Nominalni dug (% BDP)		44,1	44,0	43,9	44,1
Neto sadašnja vrednost (% BDP)*		40,9	38,1	34,1	42,3
Primenjena kamatna stopa (%)		3,5	3,3	2,9	3,6
Rizik refinansiranja	ATM22 spoljni portfolio (u godinama)	6,8	6,7	6,7	6,8
	ATM domaći portfolio (u godinama)	5,8	5,0	3,0	5,6
	ATM ukupan portfolio (u godinama)	6,3	6,1	6,1	6,1
Rizik kamatnih stopa	ATR23 (u godinama)	5,8	5,6	5,5	5,6
	Refiksiranje (% ukupnog duga)	20,8	21,2	20,2	22,1
	Dug po fiksnim stopama (% ukupnog duga)	90,4	90,4	90,4	90,5
Rizik deviznog kursa	Ino-valutni dug (% ukupnog duga)	51,7	65,3	83,4	46,9

* Primenjena diskontna stopa odražava granični trošak zaduživanja Republike Srbije na finansijskom tržištu
22 ATM (Average Time to Maturity) - engleska skraćenica za prosečno vreme do dospeća.
23 ATR (Average Time to Refixing) - engleska skraćenica za prosečno vreme do promene kamatnih stopa.

Stres-test analiza

Fiskalno pravilo, definisano Zakonom o budžetskom sistemu, propisuje obavezu da javni dug opšteg nivoa države ne može biti veći od 45% BDP. U slučaju da iznos duga pređe taj nivo, Vlada je dužna da donese program za smanjenje javnog duga u odnosu na BDP, tj. za vraćanje duga u zakonski okvir.

Na kraju 2018. godine stanje duga centralnog nivoa vlasti dostiglo je 53,7% BDP, a opšte države 54,4% BDP. Racio javni dug/BDP centralnog nivoa vlasti na kraju avgusta 2019. godine iznosio je 51,8% BDP, a opšte države 52,6% BDP. Očekuje se dalji pad racija do kraja 2020. godine na nivo od oko 50,3% BDP na centralnom nivou, odnosno 51,4% BDP na nivou opšte države.

Zbog visokog učešća duga denominovanog u stranoj valuti (72,6%), evidentno je da će devizni rizik determinisati ponašanje racija javni dug/BDP u narednom periodu i bitno uslovljavati uspeh mera fiskalne politike na konsolidaciji javnih finansija i smanjenju učešća javnog duga u BDP.

Na osnovu planiranog makroekonomskog okvira, a u slučaju izostanka uticaja mogućih rizika (prvenstveno deviznog rizika), javni dug centralnog nivoa vlasti bi na kaju 2022. godine trebalo da bude na nivou od 47,2% BDP.

Osnovni faktori koji utiču na stabilizaciju racija javni dug/BDP su rast BDP, primarni rezultat, kurs dinara prema ino-valutama i visina kamata.

Tabela 30. Doprinosi osnovnih makroekonomskih varijabli na promenu racija javni dug (centralnog nivoa države) - BDP, u %

	2017.	2018.	2019. p	2020. p	2021. p	2022. p
Dug centralne države/BDP	57,9	53,7	51,9	50,3	49,0	47,2
Promena u odnosu na prethodnu god. u % BDP	-9,9	-4,2	-1,8	-1,6	-1,3	-1,8
Doprinos primarnog fiskalnog rezultata	-3,2	-2,7	-1,6	-1,6	-1,2	-1,2
Doprinos kamata	2,5	2,1	2,0	1,9	1,7	1,6
Doprinos rasta nominalnog BDP	-3,3	-3,6	-3,5	-3,7	-3,5	-3,5
Doprinos ostalih faktora	-5,9	0,0	1,3	1,7	1,7	1,3

Uticaj promene kursa dinara prema korpi valuta iz portfolija javnog duga centralnog nivoa države na promenu racija javni dug - BDP

Na grafikonu je predstavljeno kretanje racija javnog duga centralnog nivoa države i BDP-a u zavisnosti od promene kursa dinara prema određenoj korpi valuta. Prikazana je osnovna projekcija sa alternativnim scenarijima u zavisnosti od aprecijacije, odnosno deprecijacije kursa dinara u rasponu od 10% aprecijacije do 20% deprecijacije dinara u odnosu na korpu valuta. Primenom navedenih scenarija može se videti da bi se racio za 2022. godinu kretao u rasponu od 44,8% do 53,1%, dok bi za osnovni scenario bio na nivou od 47,2%.

Glavni rizici za ostvarenje Strategije, pored gore navedenih faktora koji su kvantifikovani, su i stabilnost makroekonomske situacije u Republici Srbiji, potrebe za dodatnim zaduživanjem kako bi se regulisali dugovi na drugim nivoima vlasti, javnom sektoru i finansijskom sektoru Republike Srbije i aktiviranje datih garancija.

Važno je napomenuti da smanjenju javnog duga u odnosu na BDP doprinosi i adekvatna kontrola izdavanja garancija i unapređenje procesa prioritizacije investicionih projekata, koji se finansiraju iz kreditnih linija multilateralnih i bilateralnih kreditora. Počev od 2015. godine, garancije se izdaju samo za projektne (investicione) zajmove, odnosno prekinuto je izdavanje garancija za zajmove za tekuću likvidnost javnim preduzećima, što je u prethodne tri godine smanjilo stanje garantovanog javnog duga.

Dugoročni strateški okvir za upravljanje javnim dugom

Osnovni strateški ciljevi kojima je potrebno težiti u narednom dugoročnom periodu, kako bi se minimizirali rizici povećanja zaduženosti i troškova servisiranja javnog duga su:

- da učešće duga denominovanog u dinarima iznosi najmanje 25% ukupnog javnog duga na srednji rok;

- da učešće duga denominovanog u evrima u javnom dugu iznosi najmanje 60% duga u ino-valuti, uključujući buduća zaduživanja i transakcije;

- da učešće duga sa varijabilnom kamatnom stopom iznosi ispod 20% u srednjoročnom intervalu;

- da prosečno vreme do promene kamatne stope (ATR) bude održavano na nivou od minimum 4,5 godina, u skladu sa gore navedenom merom postepenog smanjivanja učešća duga sa varijabilnim kamatnim stopama;

- da prosečna ponderisana kamatna stopa (WAIR) na unutrašnji javni dug ne prelazi 6,00%;

- da učešće kratkoročnog duga (čije je dospeće do godinu dana) iznosi do 15% ukupnog javnog duga;

- da prosečno vreme do dospeća (ATM) unutrašnjeg duga bude na nivou od najmanje četiri godine na srednji rok;

- da se prosečno vreme do dospeća (ATM) spoljnog duga održava na nivou od 6 ± 0,5 godina u istom vremenskom horizontu.

Kretanje prinosa do dospeća dinarskih "benčmark" emisija na sekundarnom trgovanju, %

Prosečno vreme do dospeća (ATM) državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem finansijskom tržištu u periodu 31. avgust 2014-31. avgust 2019. godine

Mere za unapređenje tržišta dinarskih hartija od vrednosti u periodu 2019-2022. godine

Tržište državnih hartija od vrednosti, u periodu od 2012. godine do avgusta 2019. godine, karakteriše ispunjavanje zacrtanih strateških ciljeva, prvenstveno u pogledu instrumenata finansiranja, kao i u razvoju i održavanju stabilnosti diversifikovane baze investitora. Prelaskom sa kratkoročnih izvora finansiranja koji se vezuju za period do 2010. godine, na srednjoročne i dugoročne instrumente finansiranja, uz konstantno smanjenje troškova zaduživanja, utiče se na smanjenje rizika refinansiranja, kao jednog od primarnih rizika u procesu upravljanja javnim dugom. Na kraju 2013. godine učešće dugoročnih dinarskih instrumenata po originalnoj ročnosti od tri i više godina iznosilo je 38,3% u stanju dinarskih hartija od vrednosti, dok je na kraju avgusta 2019. godine iznosilo 98,5%.

Transparentnost u radu i izveštavanju, kao i prisutnost na međunarodnom tržištu kapitala, utiče na informisanost, a time i na zainteresovanost nerezidenata da investiraju kapital u dužničke instrumente, prvenstveno u državne dinarske dugoročne hartije od vrednosti, čime se ostvaruje rast stabilne baze investitora. Usled uspešne realizacije "benčmark" emisija tokom 2014. i 2015. godine, sa istom praksom je nastavljeno tokom 2016. godine. U februaru i julu 2016. godine emitovane su "benčmark" trogodišnja i sedmogodišnja obveznica obima emisije po 110,0 mlrd dinara. U aprilu 2017. godine emitovana je trogodišnja "benčmark" obveznica obima emisije u iznosu od 110,0 mlrd dinara. U januaru i februaru 2018. godine emitovane su "benčmark" petogodišnja i desetogodišnja obveznica obima emisije po 110,0 mlrd dinara. U januaru 2019. godine emitovane su "benčmark" trogodišnja i sedmogodišnja obveznica obima emisije 100,0 i 150,0 mlrd dinara, respektivno. U prvih osam meseci 2019. godine realizovano je oko 80% obima emisije sedmogodišnje "benčmark" obveznice, sa kuponskom stopom u iznosu od 4,50% i ostvarenom stopom prinosa u iznosu od 3,50%, na aukciji održanoj u avgustu 2019. godine. Ovim emisijama znatno je povećan obim sekundarnog trgovanja ovih instrumenata što je doprinelo i padu izvršnih stopa prinosa na reotvaranjima pomenutih emisija. "Benčmark" emisijama povećano je i učešće stranih investitora u dinarskim hartijama od vrednosti, koje je na kraju avgusta 2019. godine iznosilo 31,3%. J.P. Morgan prati razvoj i realizaciju sedmogodišnje "benčmark" obveznice, emitovane u januaru 2019. godine, koja je potencijalna za uključenje u J.P. Morgan indeks.

U cilju daljeg razvoja sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti od 12. novembra 2015. godine omogućeno je trgovanje dugoročnim državnim hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi. U periodu za koji se donosi ova strategija očekuje se unapređenje efikasnosti primarnog tržišta kroz koncept primarnih dilera, kao mehanizma prodaje državnih hartija od vrednosti koji direktno, u dužem roku, doprinosi smanjenju troškova zaduživanja, kao i smanjenju rizika refinansiranja. Uvođenje sistema prodaje državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu preko primarnih dilera, pruža dobru osnovu za unapređenje tržišne efikasnosti sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti. Razvojem sekundarnog tržišta, vremenom će se uspostaviti koncept tržišne efikasnosti u procesu vrednovanja državnih hartija od vrednosti. Uvođenjem "benčmark" emisija obveznica ostvaren je pozitivan efekat na obim i kontinuitet sekundarnog trgovanja, kao i na unapređenje tržišne efikasnosti u postupku prodaje državnih hartija na primarnom tržištu.

Kao vodeće faktore koji utiču na krivu prinosa državnih hartija od vrednosti potrebno je izdvojiti fiskalni rezultat, očekivanu stopu inflacije i devizni kurs. Kao posebnu grupu faktora potrebno je izdvojiti makroekonomska kretanja i očekivanja, kao i promene na međunarodnom finansijskom tržištu, koje se reflektuju na premiju rizika zemlje.

Na kraju 2012. godine prosečna ročnost dinarskih hartija od vrednosti iznosila je 394 dana (1,1 godinu), na kraju 2013. godine 469 dana (1,3 godine), na kraju 2014. godine 645 dana (1,8 godinu), na kraju 2015. godine 749 dana (2,1 godinu), na kraju 2016. godine 789 dana (2,2 godine), na kraju 2017. godine 864 dana (2,4 godine), na kraju 2018. godine 1.188 dana (3,3 godine), dok je na dan 31. avgusta 2019. godine iznosila 1.433 dana (3,9 godina). Razvoj domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti biće od strane Republike Srbije potpomognut sledećim merama:

- Uključivanjem državnih hartija od vrednosti denominovanih u domaćoj valuti u neki od globalnih indeksa državnih obveznica zemalja u usponu (Local Currency Government Bond Emerging Market Index). Uključivanje obveznica Republike Srbije u neki od globalnih indeksa značajno bi povećalo bazu investitora i pospešilo sekundarno trgovanje, što bi doprinelo daljem smanjenju troškova zaduživanja putem emisija dinarskih državnih hartija od vrednosti;

- U cilju kreiranja što veće baze investitora i razvoja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu, kreiran je jednak poreski tretman domaćih i stranih investitora krajem 2011. godine, i u narednom periodu težiće se uklanjanju svih eventualnih prepreka za slobodan protok kapitala. U toku su pripreme pravnih i tehničkih okvira da se omogući kliring i saldiranje transakcija sa domaćim hartijama od vrednosti preko međunarodnog kliring sistema;

- U narednom periodu radiće se aktivno na uvođenju sistema primarnih dilera. Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu iz decembra 2018. godine, predviđeno je uvođenje primarnih dilera na domaće tržište kapitala kao podsticaj likvidnosti sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti i smanjenje rizika refinansiranja duga. Navedenim izmenama Zakona predviđa se i poslovanje finansijskim derivatima kojim bi se obavljale transakcije radi upravljanja rizikom, uključujući i smanjivanje ili eliminisanje rizika od promene kursa, kamatnih stopa kao i drugih rizika.

IV ZAVRŠNE ODREDBE

Sastavni deo ove revidirane Fiskalne strategije čine Prilog 1 - Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora i Prilog 2 - Fiskalni okvir opšte države u 2020. godini, koji su odštampani uz ovu revidiranu Fiskalnu strategiju.

Ovu revidiranu Fiskalnu strategiju dostaviti odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Ministarstvu finansija.

Ovu revidiranu Fiskalnu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Ministarstva finansija.

 

Prilog 1

PROJEKCIJA OSNOVNIH MAKROEKONOMSKIH INDIKATORA

 

	2019.	2020.	2021.	2022.
Stopa realnog rasta BDP, %	3,5	4,0	4,0	4,0
BDP u tekućim tržišnim cenama (u mlrd dinara)	5.417	5.827	6.264	6.740
Izvori rasta: procentne promene u stalnim cenama
Lična potrošnja	3,5	3,9	3,6	3,7
Državna potrošnja	4,1	1,5	1,3	0,4
Investicije u fiksni kapital	8,8	6,4	5,4	5,7
Promena zaliha kao % BDP	0,0	0,0	0,0	0,0
Izvoz robe i usluga	8,6	8,1	8,4	8,4
Uvoz robe i usluga	9,6	7,4	7,1	7,2
Doprinos rastu BDP, procentni poeni
Domaća tražnja	5,0	4,4	4,0	4,0
Investiciona potrošnja	1,9	1,5	1,3	1,4
Lična potrošnja	2,4	2,7	2,5	2,5
Državna potrošnja	0,7	0,3	0,2	0,1
Promena u zalihama	0,0	0,0	0,0	0,0
Neto izvoz robe i usluga	-1,5	-0,4	0,0	0,0
Rast bruto dodate vrednosti delatnosti, %
Poljoprivreda	0,0	-2,8	0,7	0,6
Industrija	0,3	4,3	4,7	4,9
Građevinarstvo	18,4	9,1	6,5	6,0
Usluge	3,9	4,3	4,1	4,0
Doprinos rastu BDP, procentni poeni
Poljoprivreda	0,0	-0,2	0,0	0,0
Industrija	0,1	0,9	1,0	1,1
Građevinarstvo	0,8	0,4	0,3	0,3
Usluge	2,0	2,2	2,1	2,1
Neto porezi	0,6	0,6	0,6	0,5
Kretanje cena, %
BDP deflator	3,3	3,4	3,4	3,5
Potrošačke cene (godišnji prosek)	1,9	2,0	2,2	2,5
Kretanja u spoljnom sektoru, % BDP
Saldo robne razmene	-13,1	-12,5	-12,2	-11,4
Saldo usluga	2,8	2,9	3,2	3,3
Saldo tekućeg računa	-5,9	-5,3	-5,2	-4,7
Fiskalni indikatori, % BDP
Fiskalni rezultat opšte države	-0,5	-0,5	-0,5	-0,5
Konsolidovani prihodi	41,4	40,2	39,4	38,7
Konsolidovani rashodi	41,9	40,7	39,9	39,2
Bruto dug sektora opšte države	52,9	51,4	50,1	48,3

 

Prilog 2

FISKALNI OKVIR OPŠTE DRŽAVE U 2020. GODINI*

 

	Opšta država	Budžet Republike (uključujući sredstva iz projektnih zajmova)	Jedinice lokalne samouprave	Gradovi i opštine	AP Vojvodina	JP "Putevi Srbije" i "Koridori Srbije" d.o.o.	OOSO	Fond PIO	RFZO	NSZ	Fond SOVO
	1 = 2 + 3 + 6 + 7	2	3 = 4 + 5	4	5	6	7 = 8 + 9 + 10 + 11	8	9	10	11
Javni prihodi	2.340,8	1.264,6	303,2	280,5	22,7	28,4	744,5	524,4	201,3	16,2	2,7
Tekući prihodi	2.324,3	1.249,6	302,2	279,5	22,7	28,4	744,0	524,4	201,3	15,7	2,7
Poreski prihodi	2.084,5	1.132,1	227,1	209,6	17,5	0,0	725,2	513,4	194,9	14,5	2,4
Porez na dohodak	215,8	70,2	145,5	138,4	7,2		0,0
Doprinosi	725,2		0,0				725,2	513,4	194,9	14,5	2,4
Porez na dobit	114,4	104,0	10,4		10,4		0,0
PDV	582,0	582,0	0,0				0,0
Akcize	311,1	311,1	0,0				0,0
Carine	52,0	52,0	0,0				0,0
Ostali poreski prihodi	84,0	12,7	71,2	71,2			0,0
Neporeski prihodi	239,8	117,5	75,1	69,9	5,2	28,4	18,8	10,9	6,3	1,2	0,3
Donacije	16,5	15,0	1,0	1,0			0,5			0,5
Javni rashodi	2.369,9	1.012,8	382,9	323,5	59,4	41,4	932,8	626,6	281,1	19,4	5,7
Tekući rashodi	2.090,0	800,9	326,7	269,8	56,8	31,7	930,8	625,9	280,3	19,0	5,5
Rashodi za zaposlene	474,5	260,0	87,6	55,2	32,4	2,0	124,8	3,0	120,3	1,6	0,0
Doprinosi na teret poslodavca	80,3	44,8	14,7	8,2	6,5	0,3	20,6	0,5	19,7	0,3	0,0
Kupovina roba i usluga	394,7	112,4	120,9	119,0	1,8	27,3	134,2	2,3	127,8	0,9	3,2
Otplata kamata	113,6	111,4	2,1	1,9	0,2	0,1	0,0
Subvencije	114,2	87,5	26,7	18,7	8,0
Socijalna pomoć i transferi	824,8	124,5	52,4	51,7	0,7		648,0	619,0	11,6	15,2	2,2
od čega penzije	594,2	0,0	0,0				594,2	594,2
Ostali tekući rashodi	87,8	60,4	22,3	15,1	7,2	2,0	3,2	1,1	1,0	1,0	0,1
Kapitalni rashodi	260,0	195,6	52,7	50,1	2,5	9,7	2,0	0,7	0,8	0,4	0,1
Neto budžetske pozajmice	13,1	9,6	3,5	3,5			0,0
Aktivirane garancije	6,7	6,7	0,0
Fiskalni rezultat isklj. transfere	-29,0	251,8	-79,7	-43,0	-36,6	-13,0	-188,3	-102,2	-79,9	-3,2	-3,0
Transferi od drugih nivoa vlasti	354,4	6,5	88,7	52,0	36,7	7,9	251,3	164,0	83,3	1,0	3,0
Budžet Republike	285,0	6,5	88,7	52,0	36,7	7,9	181,9	157,6	22,9	1,0	0,4
Gradovi i opštine	0,0						0,0
AP Vojvodina	0,0						0,0
Fond PIO	61,8						61,8		59,2		2,6
RFZO	3,5						3,5	3,5
NSZ	4,1						4,1	2,9	1,2
Fond SOVO	0,0						0,0
Ostali nivoi	0,0						0,0
Transferi drugim nivoima vlasti	354,4	278,5	6,5	6,5	0,0	0,0	69,4	61,8	3,5	4,1	0,0
Budžet Republike	6,5	0,0	6,5	6,5			0,0
Gradovi i opštine	52,0	52,0					0,0
AP Vojvodina	36,7	36,7					0,0
Fond PIO	164,0	157,6					6,4		3,5	2,9
RFZO	83,3	22,9					60,4	59,2		1,2
NSZ	1,0	1,0					0,0
Fond SOVO	3,0	0,4					2,6	2,6
Ostali nivoi	7,9	7,9					0,0
Neto transferi drugim nivoima vlasti	0,0	-272,0	82,2	45,5	36,7	7,9	181,9	102,2	79,9	-3,1	3,0
Neraspoređeni fiskalni prostor	0,0	0,0	0,0				0,0
Fiskalni rezultat	-29,0	-20,2	2,5	2,5	0,1	-5,1	-6,3	0,0	0,0	-6,3	0,0

U tabeli je prikazan okvirni iznos prihoda i rashoda u 2020. godini koji je u većoj meri zasnovan na statističkoj metodologiji računa javnih finansija nego na računovodstvenoj. Budući da tokom budžetskog procesa može doći do izmena u visini i strukturi pojedinih kategorija, ovi iznosi nisu zakonski obavezujući.
* Budžet je prikazan bez sopstvenih prihoda indirektnih budžetskih korisnika i iz njih finansiranih rashoda, koji nisu obuhvaćeni informacionim sistemom izvršenja budžeta.